НО ВИ РЕ А ЛИ ЗАМ У СРП СКОМ ФИЛ МУ

Transkript

1 Универзитет уметности у Београду, Факултет драмских уметности, Београд DOI /kultura M УДК 791.1(497.11) 2010/2015 прегледни рад НО ВИ РЕ А ЛИ ЗАМ У СРП СКОМ ФИЛ МУ Сажетак: Циљ овог ра да је да про ве ри рад ну хи по те зу да се у српској ки не ма то гра фи ји, у пе ри о ду од до по ја вио но ви филм ски пра вац, ко ји је за по тре бе ра да на зван Но ви ре а ли зам. Као пред мет ана ли зе у сту ди ји слу ча ја об ра ђе ни су фил мо ви Тил ва Рош (2010, Ни ко ла Ле жа ић), Клип (2012, Ма ја Ми лош) и Вар вари (2014, Иван Икић). Ре зул та ти ана ли за го во ре о про дук циј ској, те мат ској и стил ској слич но сти сва три фил ма, ко ја се огле да у пре о кре ту про дук циј ских ну жно сти ка но вом филм ском из разу. На осно ву ре зул та та ана ли за при хва ће на је рад на хи по те за а препозна те слич но сти озна че не су као ка рак те ри сти ке прав ца. Кључне речи: филм ски прав ци, де би тант ски фил мо ви, жа нр, (ауто)деструктивност, ме та филм У пр вој по ло ви ни дру ге де це ни је два де сет и пр вог ве ка (пери о ду од до го ди не) у Ср би ји је сни мље но 111 ду го ме тра жних игра них фил мо ва, од че га су 33 ма њин ске ко по ро дук ци је, док се го ди шња про дук ци ја кре та ла од осам фил мо ва сни мље них го ди не до два де сет и че ти ри филма сни мље на го ди не 1. Ако се из ана ли зе из у зму мањин ске ко про дук ци је, мо же се уо чи и ти да ви ше од по ло вине оства ре ња пред ста вља ју де би тант ски игра ни фил мо ви са ко ји ма је де би то ва ло пре ко 50 ре ди те ља. Док се је дан број де би тан та та не мо же свр ста ти у мла де ау то ре већ је мно го при год ни је на зва ти их зре лим и ис ку сним, ипак, ве ли ка већи на од по ме ну тог бро ја мо гла би се свр ста ти у ка те го ри ју мла дих, од но сно ка те го ри ју про ду же не мла до сти свој ствену 1 Пре ма по да ци ма Филм ског цен тра ср би је: mo vi/filmska-ba za/; При сту пље но

2 срп ском дру штву 2, ге не ра ци ју ро ђе ну у пр вој по ло ви ни осам де се тих го ди на про шлог ве ка. Код јед ног бро ја ових ау то ра и фил мо ва за па жа се те матска и стил ска слич ност. Као че ста те ма по ја вљу ју се пробле ми од ра ста ња у Ср би ји, док је њен трет ман на гла ше но ре а листи чан. По ред пој мо ва из исто ри је филм ске умет но сти из ко јих ове тен ден ци је ву ку ко ре не и уз о ре (Ита ли јан ски нео ре а ли зам, Цр ни та лас и слич но), оне би се тре нут но нај бо ље мо гле опи са ти ра ни је пред ло же ним те о риј ским кон цеп ти ма ве заним за мо дер ни срп ски филм као што су Но ви срп ски филм или Су мор ни ре а ли зам 3. Ме ђу тим, због оби ма по ме ну тих пој мо ва, ко ји опи су ју ма сив не по ја ве у срп ском фил му, јавља се по тре ба за до дат ним пре ци зи ра њем и де фи ни са њем ужих и ин тер фе ри ра ју ћих пој мо ва ко ји ће пре ци зни је обја сни ти не ке ма ње ма сов не по ја ве, што отва ра про стор за по ста вља ње рад не хи по те зе да се у срп ској ки не ма то графи ји по ја вио но ви филм ски пра вац, не до вољ но пре ци зно теоријски об ра ђен и опи сан. Циљ овог ра да је да се, на при ме ру де би тант ских фил мо ва из на ве де ног пе ри о да, кроз њи хо ву упо ред ну ана ли зу, поку ша да до ка же рад на хи по те за о на стан ку но вог прав ца у срп ском фил му и опи шу ка рак те ри сти ке тог прав ца. Као сту ди ја слу ча ја иза бра ни су фил мо ви: Тил ва Рош (2010, Нико ла Ле жа ић), Клип (2012, Ма ја Ми лош) и Вар ва ри (2014, Иван Икић). 4 Ра ди лак шег озна ча ва ња у тек сту, овај хи поте тич ки но ви пра вац у срп ском фил му би ће име но ван као Но ви реа ли зам 5. 2 Ви де ти: На ци о нал на стра те ги ја за мла де, об ја вље на у Слу жбе ном гласни ку Ре пу бли ке Ср би је бр. 55/2008. Be o grad: Službe ni gla snik, be sa in va li di te tom.rs/at tac hments/016_na ci o nal na%20stra te gija%20za%20mla de.pdf, стр.1-3; При сту пље но Ви де ти Бо сан кић, Д. (2014) Су мор ни ре а ли зам као но ви об лик на ци о налног иден ти те та на срп ском фил му XXI ве ка, Ма стер те за од бра ње на на Фа кул те ту драм ских умет но сти; Вој нов, Д. (2007) Об ли ко ва ње Но вог срп ског фил ма, Но ва срп ска по ли тич ка ми сао, na-po li ti ka/ob li ko va nje-no vog-srp skog-fil ma.html; При сту пље но Фил мо ви Тил ва Рош, Клип и Вар ва ри су иза бра ни као пред мет ана ли зе пре све га због ге не ра циј ске бли ско сти њи хо вих ау то ра, слич не те ма ти ке и на чи на на ко ји је об ра ђу ју у сво јим фил мо ви ма. 5 Но ви ре а ли зам је тер мин пре у зет из ли ков них умет но сти пре све га јер пред став ни ци овог прав ца [...] на гла ша ва ју су бјек тив ност и ира ци о налност, али ука зу ју и на дру штве не узро ке и по сле ди це умет нич ког ра да ; Šu va ko vić, M. (1999) Poj mov nik mo der ne i post mo der ne li kov ne umet no sti i te o ri je po sle 1950, Be o grad-no vi Sad: Srp ska aka de mi ja na u ka i umet no sti i Pro me tej, str Та ко ђе је згод на и асо ци ја ци ја са Ита ли јан ским нео ре а ли змом у филм ској умет но сти. На кра ју овај тер мин пред ста вља 401

3 Ра ди до ка зи ва ња хи по те зе о по ја ви Но вог ре а ли зма пр во ће би ти ана ли зи ра не слич но сти у про дук ци ји, као и ве за на чина из ра де са те ма ти ком и сти лом фил мо ва из сту ди је слу чаја. За тим ће би ти спро ве де на ком па ра тив на ана ли за са циљем иден ти фи ко ва ња за јед нич ких са др жа о ца у филм ском из ра зу сва три фил ма ко ји су пред мет ана ли зе чи ме ће би ти опи са не и де фи ни са не ка рак те ри сти ке прав ца. Ана ли за про дук ци је фил мо ва Но вог ре а ли зма Про сеч на би о скоп ска по се та срп ским фил мо ви ма у пе ри о ду од до 2012, ако се из об ра де из у зму три нај гле да ни ја фил ма Мон те ви део Бог те ви део (2010, Дра ган Беј ло гр лић), Па ра да (2011, Ср ђан Дра го је вић), и Ше шир про фе со ра Косте Ву ји ћа (2012, Здрав ко Шо тра), из но си ла је тек не што ви ше од 5000 по се ти ла ца по фил му. 6 У пе ри о ду од до са мо је 30 фил мо ва (од пре ко 200 укуп но сни мље них 7 ) ус пе ло да има по се ту ве ћу од 150 хи ља да љу ди, и на тај начин стек не епи тет филм ског хи та 8. Ка да се у об зир узме це на би о скоп ске кар те од око 3 евра ми нус по ре зи, и по дела за ра де од про да тих ула зни ца из ме ђу вла сни ка би о ско па, про ду цен та и ди стри бу те ра, ја сно је да срп ски филм ни је до бра при ли ка за ин ве сти ра ње нов ца, од но сно да ње го ва изра да ко шта ви ше од нов ца ко ји је у ста њу да за ра ди. Упра во због то га, да би се уоп ште ушло у про из вод њу фил ма, потреб но је још пре са мог по чет ка сни ма ња при ку пи ти средства из фон до ва за суб вен ци ју про из вод ње фил мо ва. Фи нан си ра ње пре ко суб вен ци ја и фон до ва има не ко ли ко ефе ка та. Пре све га, ко ли чи на сред ста ва ко ја се на овај начин мо же са ку пи ти је сте огра ни че на, те су бу џе ти за срп ске и ко ва ни цу два го ре по ме ну та срод на те о риј ска по јма Но ви срп ски филм и Су мор ни ре а ли зам. 6 Око по се ти ла ца по фил му ако се из ана ли зе не из у зму по ме ну та три оства ре ња ко ја пред ста вља ју из у зе так од пра ви ла о сла бој по се ћено сти до ма ћих фил м о ва (три од укуп но 56 про из ве де них фил мо ва у датом пе ри о ду). Ви де ти: Dra go je vić, Ž. (2013) Srp ski film i ki ne ma to gra fi ja u ogle da lu sta ti sti ke, No vi fil mo graf, vi fil mo graf.co m/zar ko-drago je vic-srp ski-film-i-ki ne ma to gra fi ja-u-ogle da lu-sta ti sti ke/, При сту пље но Пре ма по да ци ма Филм ског цен тра ср би је: mo vi/filmska-ba za/; При сту пље но Ви де ти: Fa fu lić, M. (2013) Pro duk ci ja film skih hi to va u mo der noj srpskoj ki ne ma to gra fi ji, Zbor nik ra do va Fa kul te ta dram skih umet no sti br. 23, Be o grad: FDU, str

4 фил мо ве при лич но ни ски, на ро чи то у по ре ђе њу са свет ским окви ри ма 9. Још је дан ефе кат, ни ка ко за не мар љив, је сте од ре ђе ни утицај на из бор и трет ман те ме, ко ји је нео п хо дан да би се до сред ста ва до шло. Сред ства до би је на на кон кур си ма Филмског цен тра Ср би је пред ста вља ју тек 20 до 30 по сто бу џе та фил мо ва, па се за оста так нов ца про ду цен ти мо ра ју обрати ти стра ним фон до ви ма или ко про дук ци ја ма 10. Ипак, ка да ин ве сти ра ју соп стве ни но вац, ове ин сти ту ци је че сто има ју и по ли тич ке ин те ре се, по ред оних чи сто умет нич ких и послов них, што за по сле ди цу има учвр шћи ва ње сте ре о ти па о Бал ка ну 11. Ме ђу тим, овај вид фи нан си ра ња има и сво је по зи тив не стра не, јер ка да се но вац за из ра ду фил ма већ не ка ко прику пи, из ра да фил ма не пред ста вља по слов ни ри зик. Од филма се не оче ку је еко ном ски успех, ни ти је про ду цент ду жан да вра ти уло же ни но вац (фон до ви но вац да ју бес по врат но). Овај мо ме нат пру жа ау то ри ма сло бо ду у ре а ли за цји иде је фил ма. Ана ли зом про дук ци је фил мо ва ко ји су пред мет ана ли зе, наме ће се за кљу чак да су њи хо ви бу џе ти ре ла тив но ни ски чак и за срп ске усло ве 12 и да је у њи хо ву про дук ци ју те шко могло би ти уло же но ви ше од евра Ви де ти: Аран ђе ло вић, И. (2013) По ма жу ли ко про дук ци је срп ској кине ма то гра фи ји, По ли ти ка. li ti ka.rs /ru bri ke/te ma-ne de lje/ Po ma zu-li -ko pro duk ci je-srp skoj-ki ne ma to gra fi ji/ka d-film-po dr zi-evro patre ba lo-bi-i-sr bi ja.lt.html. При сту пље но ; Ma tić, L Spome nik Maj klu Džek so nu koš ta evra!. Eko nom ske ve sti. ske ve sti.com /sr bi ja/spo me nik-maj klu-dzek so nu-ko sta evra/. При сту пље но Ви де ти: Da ko vić, N. (2008) Bal kan kao (film ski) ža nr: sli ka, tekst, na ci ja, Be o grad: FDU, str и Аран ђе ло вић, И. (2013) По ма жу ли ко про дукци је срп ској ки не ма то гра фи ји, По ли ти ка. li ti ka.rs /ru bri ke/ Te ma-ne de lje/po ma zu-li -ko pro duk ci je-srp skoj-ki ne ma to gra fi ji/ka d-filmpo dr zi-evro pa-tre ba lo-bi-i-sr bi ja.lt.html. При сту пље но Ви де ти: Da ko vić, N. (2008) Bal kan kao (film ski) ža nr: sli ka, tekst, na ci ja, Be o grad: FDU, str Ви де ти: Ći rić, S. (2007) Dr žav ne sub ven ci je za fa bri ku sno va, Eko no mist, hiv.rs /de ve lop/ve sti.ns f/fe a ee540dc c1256e7d0032cb 98/389aced9ed5d2f71c e1fcd?Opеn Do cu ment. При сту пље но и: Fa fu lić, M. (2013) Pro duk ci ja film skih hi to va u mo der noj srp skoj ki ne ma to gra fi ji, Zbor nik ra do va Fa kul te ta dram skih umet no sti br. 23, Be o grad: FD U, str Ка да се са бе ру ци фре до сту не на сај ту Филм ског Цен тра Ср би је ( kur si/?pa ge=ar hi va. При сту пље но ), о ре зулта ти ма кон кур са Филм ског цен тра Ср би је и Гра да Бе о гра да, од лу ка ма Скуп шти не Гра да Бе о гра да и Ми ни стар ства кул ту тре Ре пу бли ке Ср бије о фи нан си ра њу про дук ци је срп ских фил мо ва, као и сред стви ма која до де љу ју Ху берт булс (Hu bert buls fund) и Бал кан фонд (Bal kan fund) 403

5 Да би са ова квим бу џе том мо гао да се сни ми филм, од ре ђе на тех нич ка ре ше ња се на ме ћу као ну жност: упо тре ба ди ги талних ка ме ра, без мно го или до слов но без упо тре бе до дат них све тло сних из во ра и сцен ске тех ни ке, сни ма ње у ре ал ним про сто ри ма (пре све га екс те ри је ри ма), упо тре ба ре ал них ко сти ма Ова ре ше ња од ли ка су про дук ци је сва три фил ма ко ји су пред мет ана ли зе. Док са јед не стра не ова ква про дук ци ја огра ни ча ва ау то ра јер му су жа ва оп сег те ма и при мо ра ва га да се ба ви са дашњи цом или бли ском про шло шћу (не мо гу ће сме сти ти овако про ду ци ран филм у епо ху на ква ли те тан на чин), са дру ге стра не на ме ће му ре а ли сти чан трет ман већ су же ног оп се га те ма, што је опет слу чај у сва три фил ма ко ји су пред мет ана ли зе. Има ју ћи ово у ви ду, као ло гич но на ме ће се ан га жо ва ње натур шчи ка 14 (та ко ђе слу чај у сва три фил ма), чи ме се по јефти њу је про из вод ња али и до при но си ре а ли стич но сти из раза. Ако се у об зир узму хо но ра ри про фе си о нал них глу ма ца ко ји се кре ћу од 800 евра па на ви ше по да ну сни ма ња 15, на тур шчи ци по ста ју и еко ном ска ну жност. Док по зна ти глум ци ко ји се по ја вљу ју у фил мо ви ма пред ста вља ју преду слов за ње гов еко ном ски успех 16 фил мо ви Но вог ре а ли зма осло бо ђе ни су еко ном ског ри зи ка и аспи ра ци ја за за ра дом, те мо гу се би да до зво ле да за глав не (и оста ле) уло ге узи ма ју не глум це. Ипак, за хва љу ју ћи до бро ура ђе ном ка стин гу, улоге ко је су оства ри ли на тур шчи ци у сва три фил ма, по го то во у Кли пу, јед но гла сно су оце ње не као им пре сив не и дат им је епи тет нај ја че стра не фил ма. 17 Иа ко ова ква про дук ци ја мо же да де лу је као ве ли ко огра ниче ње за ау то ре, чи ни се да су они ус пе ли да та огра ни че ња пре о кре ну у ква ли тет сво јих фил мо ва да у ско ро до ку мента ри стич ком при ка зу осли ка ју је дан ло кал ни дру штвени (на који ма су но вац до би ли фил мо ви Тил ва Рош и Вар ва ри) до би ја мо ра спон од евра (Клип) до евра (Тил ва Рош), нео по ре зованог нов ца. 14 На тур шчи ци су љу ди без глу мач ке шко ле и ис ку ства ко ји се ан га жу ју да глу ме у фил мо ви ма. Они глу ме са ми се бе, од но сно ли ко ве и ка рак те ре ко ји ма су слич ни. 15 Ви де ти: Ma tić, L. (2014) Spo me nik Maj klu Džek so nu koš ta evra!, Eko nom ske ve sti. nom ske ve sti.com /sr bi ja/spo me nik-majklu-dzek so nu-ko sta evra/, При сту пље но Ви де ти: Fa fu lić, M. (2013) Pro duk ci ja film skih hi to va u mo der noj srp skoj ki ne ma to gra fi ji, Zbor nik ra do va Fa kul te ta dram skih umet no sti br. 23, Be ograd: FDU, str Док у при је му фил мо ва по сто ји по ле ми ка и по де ље ност ка ко пу бли ке та ко и кри ти ке о ква ли те ту оста лих аспе ка та фил ма, код оце не уло ге на тур шчи ка у сва три фил ма чи ни се да по сто ји кон цен зус. 404

6 тре ну так, а ипак ис при ча ју до вољ но уни вер зал не при че о тра у ма ма од ра ста ња (и жи во та) са ко ји ма мно ги мо гу да се по и сто ве те. Та ко тех нич ка ин фе ри ор ност из ра де за пра во иде у ко рист ре а ли стич но сти при ка за и по ве ре њу пу бли ке у ау то ра и филм ску при чу, чи ме се по ја ча ва оштри ца друштве не кри ти ке. Ова кав пре о крет про дук циј ских и друштве них огра ни че ња у ја чу стра ну соп стве ног филм ског изра за пред ста вља кључ ни ква ли тет Но вог ре а ли зма. Те мат ска ана ли за фил мо ва Но вог ре а ли зма Ка да се има на уму по ме ну та, пре све га ма те ри јал ним факто ри ма на мет ну та те мат ска огра ни че ност као и ску че ност у из бо ру мо гу ћих на чи на об ра де те ме, не чу ди што сва три фил ма (Тил ва Рош, Клип и Вар ва ри) слич ну иде ју об ра ђу ју на сли чан на чин. До ка зи ва ње ове те зе је кључ но у из вође њу до ка за о по сто ја њу но вог прав ца у срп ском фил му Новог ре а ли зма. Као пр во тре ба ис та ћи да се сва три фил ма ба ве жи во том адоле сце на та и тра у ма ма од ра ста ња као и (ау то)де струкцијом као до ми нан тним од го во ром на њих. По сто ји чи тав низ жа нр фил мо ва (и ли те ра ту ре) о од ра стању 18 у чи ји кључ би ови фил мо ви мо гли да се укло пе. Ради се о при ча ма мла дих ли ко ва у пре ла зном до бу из ме ђу де тињ ства и зре ло сти ко ји, су о че ни са про ме на ма у се би, ка ко фи зич ким та ко и емо тив ним и ин те лек ту ал ним, кроз пси хич ки и мо рал ни раз вој и про ме ну пер цеп ци је дру штва, то ком крат ког вре мен ског пе ри о да (нај че шће то ком јед ног ле та), пре ла зе из све та де це у свет од ра слих 19. Иа ко садр же све кључ не еле мен те (ли ко ве адо ле сцен те, кра так вре мен ски пе ри од у ко ме се при ча од и гра ва, су о ча ва ње са ствар ним све том и пре ла зак у свет од ра слих) фил мо ви који су пред мет ана ли зе има ју и јед ну кључ ну раз ли ку у одно су на жа нр фил мо ва о од ра ста њу. На и ме, ли ко ви у овим фил мо ви ма из це лог про це са из ла зе на из глед не про ме ње ни, од но сно као да из све га што им се до го ди ло ни су ни шта нау чи ли (ова про ме на у ли ку и ње гов пре ла зак на нов ни во функ ци о ни са ња пред ста вља кључ ну тач ку жан ра фил мо ва о од ра ста њу 20 ) и на ста вља ју да се са све том око се бе су о ча ва ју на иден ти чан на чин као и на по чет ку тран зи ци о ног пе ри ода. Ли ко ви у тран зи ци ји та ко пре ра ста ју у ме та фо ру (од раз 18 Co ming out of age. 19 Ви де ти: Benyahia, S., Gaff ney, F. and Whi te, J. (2006) As Film Stu di es: The Es sen tial In tro duc tion, New york: Ro u tla ge Taylor & Fran cis gro up, p Исто, стр

7 у огле да лу 21 ) дру штва у ве чи тој тран зи ци ји. Тра ги ка ли ко ва и ле жи у не мо гућ но сти про ме не у та квом дру штву. Све сни не из бе жно сти свих про бле ма ко ји их че ка ју, они од лу чу ју да не ре а гу ју, да се не про ме не, да све сно и твр до гла во ср ља ју у про паст, јер ал тер на ти ва не по сто ји или је са њи хо ве тач ке гле ди шта не при хва тљи ва. У ова квим окол но сти ма ре гре си ја по ста је до ми нан тан меха ни зам од бра не. У сва три фил ма до ми ни ра сна жан мо тив од но са пре ма соп стве ном те лу ко ји је по сле ди ца ду бо ке регре си је. Још је Фројд (Sig mund Freud) го во рио о те ле сном Ја као прет ход ни ци и пред у сло ву на стан ка мен тал ног Ја 22. Те ле сно Ја се фор ми ра пре све га кроз од нос са сре ди ном. На нај при ми тив ни јем об ли ку мен тал ног функ ци о ни са ња де ло ви лич но сти има ју осе ћај као да се не мо гу одр жа ти на оку пу соп стве ном ини ци ја ти вом, већ на чин на ко ји то ко жа по ку ша ва да ура ди за ви си од од но са са спо љи ним објек ти ма (нај че шће ро ди те љи ма) пер ци пи ра ним да по се ду ју ту врсту мо ћи 23. Да кле, код ве о ма ма ле де це по сто ји кон стан тан осећај соп стве ног це па ња и рас па да ња ко ји са мо спо ља шња ин тер вен ци ја мо же да ода гна. Не га ти ван фор ма тив ни од нос ин ди ви дуе и дру штва у ко ме ин ди ви дуа жи ви, од но сно друштво и око ли на као ге не ра тор фру стра ци је упра во у тре нуци ма ка да ли ко ви од њих оче ку ју да им кроз ем па тиј ско дело ва ње пру же осе ћај ко хе зи је 24, та ко ђе је ја ко ва жно ме сто у сва три фил ма. При ча о ре гре си ји и те ле сном Ја увод је у раз ма тра ње јед ног од нај ја чих мо ти ва сва три фил ма (ау то)де струк тив но сти. У њи ма и де струк ци ја и ау то де струк ци ја из во ри ште има ју упра во у од но су про та го ни ста пре ма дру штве ним окол ности ма, као и у њи хо вом ста ву и до жи вља ју истих. Из њихо вог по на ша ња и по сту па ка мо же се за кљу чи ти да од нос са сре ди ном ко ји их те ра на та ко ду бо ку ре гре си ју, ни је био ни шта бо љи ни у вре ме њи хо вог де тињ ства и од ра ста ња Ви де ти: La kan, Ž. (1983) Spi si, Be o grad: Pro sve ta. 22 Ви де ти: Ди ми три је вић, А. (2003) По јам гра ни ца лич но сти и њи хо ви заче ци у ра ном раз во ју, Пси хо ло ги ја бр. 4 (36), Бе о град:ин сти тут за психо ло ги ју, стр и: Freud, S. (1923) Das Ich und das Es. Vi en na: In ter na ti o na ler Psycho- analytischer Ver lag. 23 Ви де ти: Bick, E. (1968). The Ex pe ri en ce of Skin in Early Ob ject-re la tions, In ter na ti o nal Jo ur nal of Psycho a nalysis No. 49, Wi ley: In ter na ti o nal Psycho-Analyti cal As so ci a tion, pp Ви де ти: Ди ми три је вић, А. (2003) По јам гра ни ца лич но сти и њи хо ви заче ци у ра ном раз во ју, Пси хо ло ги ја бр. 4 (36), Бе о град: Ин сти тут за психо ло ги ју, стр Ви де ти: Рut ter, M. (2002) Ma ter nal De pri va tion, in Born stein, Marck. Handbo ok of Pa ren ting So cial Con di ti ons and Ap plied Pa ren ting No. 4, New Jersey: Law ren ce Erl ba um As so ci a tes Pu blis hers, pp

8 Као по сле ди ца хро нич не емо ци о нал не ли ше но сти, слично де ци из си ро ти шта 26, би ра ју ћи да ли ће осе ћа ти бол или зату пљу ју ћу до са ду, они би ра ју (са мо)по вре ђи ва ње. Иа ко се у по ме ну тим пси хо ло шким те о ри ја ма, под од но сом са спољ ним објек ти ма и сре ди ном пре све га ми сли на одно се у по ро ди ци, у овим фил мо ви ма ак це нат је ста вљен на ста ње у дру штву и др жа ви док је рас пад по ро ди це још јед на у ни зу по сле ди ца по ср ну ћа дру штва. Сва три фил ма та ко ђе пор тре ти шу и дис функ ци о нал не по ро ди це глав них ју на ка. У фил му Тил ва Рош тај рас пад је ла тен тан јер је по сле ди ца пре све га ло шег ма те ри јал ног ста ња док се ме ђу људ ски од носи још увек одр жа ва ју уз ве ли ки труд ли ко ва. У фил мо ви ма Клип и Вар ва ри на сту пио је и пот пу ни рас пад ме ђу људ ских од но са у по ро ди ци и са ме ну кле ар не по ро ди це као та кве. За ни мљи во је да у сва три фил ма оче ви или уоп ште ни су при сут ни или су са мо бле де сен ке сво јих же на. Ка да се на уму има ти пич на пред ста ва о срп ској дис функ ци о нал ној поро ди ци као па три јар хал ној за јед ни ци у ко јој су де ца и же на те ро ри са ни од стра не оца и му жа ти ра ни на (што има и сво је ду бо ко уте ме ље ње и у ре ал но сти 27 ), овај обрт из гле да још за ни мљи ви ји. Оста је не ја сно да ли се ов де ра ди о иде о лошком ста ву ау то ра фил мо ва или је реч о же љи да се по сваку це ну не по но ве већ сте ре о тип ни пор тре ти па три јар хал не дис функ ци о нал не по ро ди це. Тек, у сва три фил ма по сто ји уру ша ва ње фи гу ре оца под те жи ном спољ них ути ца ја и успо ста вља ње ма три јар хал не по ро ди це као дис функ ци о нал не за јед ни це ко ја не пру жа пра вил но усме ре ње и уте ху де ци већ је је дан од глав них ге не ра то ра њи хо вих фру стра ци ја. При че сва три фил ма су сме ште не у бив ше гра до ве, и наста ле су као по сле ди ца (де)ур ба ни за ци је де ве де се тих, ко ја сво је ко ре не ву че мно го ду бље у срп ској исто ри ји 28. Не завр ше на ур ба ни за ци ја је вр ста уби ства са пред у ми шља јем бу ду ћих ге не ра ци ја; ма те ри ја ли за ци ја ме ло драм ске си ле пред ко јом смо сви па те тич но бес по моћ ни 29. Иа ко се из ве чи тог кон флик та ур ба ног не ур ба ног, као обра сца раз во ја гра да 30, им пли цит но оче ку је ра ђа ње новог 26 Ви де ти: Spitz, R. (1946). Anac li tic De pres sion, Psycho a nalytic Study of the Child No. 2, New Ha ven: Yale Uni ver sity Press, pp Ви де ти: Ре пу блич ки за вод за со ци јал ну за шти ту (2012) Син те ти зо ва ни из ве штај о ра ду цен та ра за со ци јал ни рад у Ср би ји за го ди ну, Бео град: Ре пу блич ки за вод за со ци јал ну за шти ту, стр Da ko vić, N. (2001) Ur ba ni mit i film ske adap ta ci je: do 2001, Zbor nik ra do va Fa kul te ta dram skih umet no sti br. 5, Be o grad: FD U, str Исто, стр Исто, стр

9 ква ли те та, то се у сре ди на ма у ко ји ма жи ве ју на ци сва три фил ма ни је до го ди ло (чак се до го ди ла са свим су прот на ствар). На и ме, рад ње фил мо ва су сме ште не у бив ше ин дустриј ске цен тре: Бор, Мла де но вац и Ра ко ви цу, а про паст инду стри је озна чен је као глав ни узрок за што је раз вој гра да у њи ма на за до вао. На ру ше ви на ма ин ду стри је жи ви по лу урба ни зо ва на хи брид на по пу ла ци ја 31, за гла вље на на по ла пу та из ме ђу се о ског и град ског жи во та, а њи хо ва но ва по ко ле ња об ли ко ва на су по сле сло ма гра да. Фор ми ра ње и по зи цио ни ра ње ове но ве ге не ра ци је у од но су на по ру ше ну ур ба ну сре ди ну јед но је од кључ них ме ста за раз у ме ва ње ли ко ва у сва три фил ма. Не где на гра ни ци те ме и ње не об ра де на ла зи се мо тив мета фил ма (фил ма у фил му), ина че из у зет но ва жан у сва три оства ре ња: ак те ри сни ма ју са ми се бе док ра де раз не ви ше или ма ње би зар не ства ри, као и свој при ват ни жи вот. Овде тре ба по ме ну ти и, са мо ти вом ме та фил ма ди рект но пове за ну, кул ту ру кли по ва из ни клу из филм ске (и ли ков не) тех но ло ги је и умет но сти кроз про цес ње не де мо кра ти за ције, и њен по врат ни ути цај на ки не ма то гра фи ју ко ји је та ко ђе ја сно уоч љив у сва три фил ма. У фил му Вар ва ри по сто ји чи тав низ сце на у ко ји ма се ју на ци сни ма ју мо бил ним теле фо ном са ци љем ка че ња кли по ва на со ци јал не мре же, као и ре ак ци ја и по на ша ња ли ко ва мо ти ви са них гле да њем кли по ва, док је на ра тив по зна тог кли па са дру штве них мрежа Ко со во за па ти ке (2008, Анон) 32 на шао сво је ме сто у сцена ри ју фил ма. Ства ри су до не кле ком пли ко ва ни је у фил му Тил ва Рош ко ји је ин спи ри сан ви де ом Crap - pain is empty, (2006, Сте фан Ђор ђе вић, Мар ко То до ро вић), а ко ји је, опет, ин спи сри сан МТВ се ри јом Jac kass, ( , Спајк Џоунс (Spi ke Jon ze), Џо ни Нок свил (Johnny Knox vil le), Џеф Тре ма ни (Jeff Tre ma i ne)). Де ло ви ви деа Креп по ста ли су састав ни део фил ма Тил ва Рош док су ау то ри ви деа по ста ли глав ни ак те ри фил ма. Це ла рад ња фил ма Тил ва Рош од ви ја се у по за ди ни сни ма ња кли по ва (де ло ва ви деа Креп). Као што већ сам на зив су ге ри ше Клип, још је је дан ко рак да ље где Ма ја Ми лош, чи ни про пу стљи вом или чак бри ше гра ницу из ме ђу су бјек тив ног по гле да ју на ка фил ма кроз сним ке њи хо вих мо бил них те ле фо на и објек тив ног по гле да ре дите ља кроз сни мак на прављен филм ском ка ме ром. [...] намер но ко ри сте ћи не му шти филм ски је зик при лич но не стабил не дра ма тур шке струк ту ре те же ћи да по ста не ме та филм. Ре ди тељ ка Ми лош је очи глед но тен ден ци о зно из бе га ва ла да 31 Исто, стр До сту пан за гле да ње на ин тер не ту на ви ше адре са, нпр: be.co m/watch?v=zo7ccrlkf3y. При сту пље но

10 по ен ти ра елу зив ност два све та, јед ног сни мље ног, јед ног ре ал ног [...] 33. Сли чан филм ски је зик не ста бил не дра ма тур шке струк ту ре од ли ка је и дру га два фил ма: ми ни ма ли стич ки сце на рио, на лик на бе ле же ње на су мич них до га ђа ја из жи во та ју на ка, по дра жа ва ње слу чај них узо ра ка до га ђа ја из жи во та ли кова, чи ме се су ге ри ше соп стве на ре пре зен та тив ност и објектив ност. Што тре ба да им пли ци ра да евен тал но од сту пање од исти не мо же би ти са мо плод слу чај но сти, а ни ка ко редитељска ин тен ци ја. Усло вље но ра ни је по ме ну тим про дук ци о ним окол но сти ма, а у слу жби су ге ри са ња објек тив но сти, све три филм ске приче су об ра ђе не на ре а ли сти чан, чак на ту ра ли стич ки на чин ко ји се у не ким тре ну ци ма гра ни чи са до ку мен та ри змом, а не рет ко и пре ла зи ту гра ни цу. Овај су ге ри са ни ни во уверљи во сти и исти ни то сти филм ске при че да ље има за циљ поја ча ва ње оштри це дру штве не кри ти ке. Ко ри сте ћи по ме ну та сред ства, у сва три фил ма, ин тен ција ау то ра је да за ви ру ју ћи у ин ти му ли ко ва до ча ра њи хо ве нај ду бље осе ћа је, стреп ње, не си гур но сти и слич но, ко ји се кри ју иза њи хо ве спо ља шњо сти и че сто би зар ног по на шања. У до број ме ри ау то ри у сво јој на ме ри и успе ва ју, а си лом при ли ка (опи са на про дук циј ска ну жност) иза бра на сред ства се по ка зу ју као пун по го дак. Гра ни ца жи во та и фик ци је ни је по лу про пу стљи ва са мо у трет ма ну при че већ и у ње ном кон ци пи ра њу, што се нај боље мо же ви де ти кроз из вед бе на тур шчи ка узе тих за ту ма че глав них ли ко ва. Си нер ги ја ре ал них ка рак те ра ко је до но се на тур шчи ци и ин тим них ис ку ста ва ре ди те ља у ко ји ма су се они мо гли пре по зна ти, чи не се кључ ним за успех њи хо ве извед бе и пред ста вља нај у спе ли ји еле мент сва три фил ма. Наи ме, ли ко ви по пут Сте фа на, То де, Фле ша... чак су за др жа ли и сво ја вла сти та име на и на дим ке у фил мо ви ма. Ау то ри су се, са дру ге стра не, опре де ли ли за сни ма ње у сре ди на ма у ко ји ма су и они и њи хо ви ак те ри од ра ста ли, и са пу бли ком су по де ли ли сво је ин тим не тре нут ке и осе ћа је из мла до сти тран спо но ва не у са да шње вре ме (ко је ни је мно го да ле ко од адо ле сцент ског уз ра ста ау то ра фил ма, а ни бит но раз ли чито од ње га) и жи вот не при че ли ко ва фил ма. Овај али би 33 Јан ко вић, А. (2013) Ге не за ге не ра циј ског иден ти те та стран пу ти це од ра ста ња и се ћа ња на при ме ру фил мо ва Клип, Је ле на,ка та ри на, Мари ја и Прак ти чан во дич кроз Бе о град са пе ва њем и пла ка њем, Фа кул тет драм ских умет но сти, ads/uplo a ded_fi les/_content_stra ne/2013_alek san dar_jan ko vic.pdf. стр 2. При сту пље но

11 који су у филм ским ли ко ви ма на шли на тур шчи ци, а у на туршчи ци ма ау то ри, да сло бод но мо гу да пу сте у јав ни про стор соп стве ну ду бо ку ин ти му, а да ипак све бу де пре по зна то као фик ци ја, чи ни глав ни са сто јак због ко јег су ови фил мо ви ус пе ли да про функ ци о ни шу као ја ке филм ске при че и због чега су пре по зна ти као ква ли тет ни и ва жни. На осно ву свих уо че них слич но сти три фил ма ко ја су предмет ана ли зе, мо же се при хва ти ти рад на хи по те за о по ја ви но вог прав ца у срп ској ки не ма то гра фи ји Но вог ре а ли зма, а уо че не слич но сти мо гу се озна чи ти као од ли ке прав ца. За кљу чак На осно ву ре зул та та ана ли зе и уо че них про дук ци о них, темат ских и стил ских слич но сти три фил ма ко ји су пред мет ана ли зе, при хва ће на је рад на хи по те за о по ја ви Но вог реализ м а као но вог филм ског пра ва ца у срп ском фил му. Он се фор ми рао као од го вор на бес пер спек тив ну дру штвену ствар ност, ко ја се у ње му огле да, и ло шу еко ном ску ситуацију, ка ко у дру штву та ко и у ки не ма то гра фи ји. Као од ли ке про дук ци је фил мо ва Но вог ре а ли зма пре по знати су ма ли бу џе ти ко ји дик ти ра ју сле де ће ну жно сти: ко ришће ње ди ги тал них фор ма та, ре а ли стич ки трет ман филм ске при че, упо тре ба при род ног све тла, рад са ре ал ним љу ди ма на ре ал ним ло ка ци ја ма и слич но. Ове од ли ке про дук ци је он успе ва да пре о кре не из тех нич ке ин фе ри ор но сти и ску че ности у соп стве ну сна гу но ву и ја ку по е ти ку и из раз. Бав ље ње тра у ма ма од ра ста ња у да на шњој Ср би ји, (ау то) де струк тив ност као до ми нан тан од го вор на њих, по ме ра ње гра ни ца фик ци је и ре ал но сти са ци љем да се кри ти ка друштва оства ри на сна жни ји али и нов на чин је су основ не од ли ке филм ског из ра за Но вог ре а ли зма. Но ви ре а ли зам та ко ђе ка рак те ри шу ми ни ма ли стич ке при че уз ду бо ко про ди ра ње у ин тим ни свет сво јих ју на ка. Он се не ба ви изо ло ва ним де ви ја ци ја ма си сте ма или суд би на ма ретких и из у зет них по је дин ца, већ сли ка до ми нант ну ствар ност и њен фор ма тив ни ути цај на но ве на ра шта је. Беспер спектив ност је глав на од ли ка ове ствар но сти, а ње на по сле ди ца не мо гућ ност про ме не ли ко ва и све та у ко ји ма они жи ве. На кра ју би сва ка ко тре ба ло да се ис так не да је, због експло ра тив не при ро де ово га ра да, ве ћи на те за тек ски ци ра на и да по сто ји ве ли ки про стор за њи хо ву да љу раз ра ду, прове ра ва ње и ела бо ра ци ју у окви ру не ких бу ду ћих ра до ва и ис тражива њи ма. Та ко ђе се као нео п ход но мо же на ве сти и 410

12 про ве ра хи по те за на п ро ши ре ном узор ку фил мо ва ка ко српских та ко и из ки не ма то гра фи ја ре ги о на и остат ка све та. ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Aноним. (2008) На ци о на л на стра те ги ја за мла де. На ци о нална стра те ги ја за мла де, Слу жбе ни гла сник Ре пу бли ке Ср би је бр. 55/2008; Београд: Службени гласник, be sa in va li dite tom.rs/at tac hments/016_na ci o nal na%20stra te gi ja%20za%20mla de. pdf. При сту пље но Аран ђе ло вић, И. (2013) По ма жу ли ко про дук ци је срп ској ки не мато гра фи ји, По ли ти ка, li ti ka.rs /ru bri ke/te ma-ne de lje/ Po ma zu-li -ko pro duk ci je-srp skoj-ki ne ma to gra fi ji/ka d-film-po dr zi- Evro pa-tre ba lo-bi-i-sr bi ja.lt.html. При сту пље но Benyahia, S., Gaff ney, F. and Whi te, J. (2006) As Film Stu di es: The Es sen tial In tro duc tion, New york: Ro u tla ge Taylor & Fran cis gro up. Bick, E. (1968). The Ex pe ri en ce of Skin in Early Ob ject-re la ti ons, In ter na ti o nal Jo ur nal of Psycho a nalysis No. 49, Wi ley: In ter na ti o nal Psycho-Analyti cal As so ci a tion, pp Бо сан кић, Д. (2014). Су мор ни ре а ли зам као но ви об лик на ци о налног иден ти те та на срп ском фил му XXI ве ка, Ма стер те за од брање на на Фа кул те ту драм ских умет но сти, мен тор др Алек сан дар Јан ко вић. Вој нов, Д. (2007) Об ли ко ва ње Но вог срп ског фил ма, Но ва срп ска по ли тич ка ми сао, tur na-po li ti ka/ob li ko va njeno vog-srp skog-fil ma.html; При сту пље но Da ko vić, N. (2001) Ur ba ni mit i film ske adap ta ci je: do 2001., Zbor nik ra do va Fa kul te ta dram skih umet no sti br. 5, Be o grad: FDU, str Da ko vić, N. (2008) Bal kan kao (film ski) ža nr: sli ka, tekst, na ci ja, Be o grad: FDU. Ди ми три је вић, А. (2003) По јам гра ни ца лич но сти и њи хо ви заче ци у ра ном раз во ју, Пси хо ло ги ја бр. 4 (36), Београд: Друштво психолога Србије, стр Dra go je vić, Ž. (2013) Srp ski film i ki ne ma to gra fi ja u ogle da lu sta ti stike, No vi fil mo graf, vi fil mo graf.co m/zar ko-dra go je vicsrp ski-film-i-ki ne ma to gra fi ja-u-ogle da lu-sta ti sti ke/; При сту пље но Јан ко вић, А. (2013) Ге не за ге не ра циј ског иден ти те та стран пути це од ра ста ња и се ћа ња на при ме ру фил мо ва Клип, Је ле на,ката ри на, Ма ри ја и Прак ти чан во дич кроз Бе о град са пе ва њем и пла ка њем, Фа кул тет драм ских умет но сти. uplo ads/uplo a ded_fi les/_con tent_stra ne/2013_alek san dar_jan ko vic. pdf. При сту пље но La kan Ž. (1983) Spi si, Be o grad: Pro sve ta 411

13 Ma tić, L. (2014) Spo me nik Maj klu Džek so nu koš ta evra!, Eko nom ske ve sti. nom ske ve sti.com /sr bi ja/spo me nik-maj kludzek so nu-ko sta evra/. При сту пље но Ре пу блич ки за вод за со ци јал ну за шти ту (2012) Син те ти зо ва ни из ве штај о ра ду цен та ра за со ци јал ни рад у Ср би ји за го дину, Бе о град: Ре пу блич ки за вод за со ци јал ну за шти ту. Rut ter, M. (2002) Ma ter nal De pri va tion, in Born stein, Marck. Handbo ok of Pa ren ting So cial Con di ti ons and Ap plied Pa ren ting No. 4, New Jer sey: Law ren ce Erl ba um As so ci a tes Pu blis hers, pp Spitz, R. (1946). Anac li tic De pres sion, in Fe nic hel, Ot to; Gre e nac re, Phyllis; Hart mann, He inz, Psycho a nalytic Study of the Child No.2, New Ha ven: Yale Uni ver sity Press, pp Ći rić, S. (2007) Dr žav ne sub ven ci je za fa bri ku sno va, Ekono mist, hiv.rs /de ve lop/ve sti.ns f/fe a ee540dc c1256e7d0032cb 98/389aced9ed5d2f71c e1fcd?Op en Do cu ment. При сту пље но Fa fu lić, M. (2013) Pro duk ci ja film skih hi to va u mo der noj srp skoj ki ne ma to gra fi ji, Zbor nik ra do va Fa kul te ta dram skih umet no sti br. 23, Be o grad: FDU, str Freud, S. (1923) Das Ich und das Es. Vi en na: In ter na ti o na ler Psycho- analytischer Ver lag. Šu va ko vić, M. (1999) Poj mov nik mo der ne i post mo der ne li kov ne umet no sti i te o ri je po sle 1950, Be o grad-no vi Sad: Srp ska aka de mi ja na u ka i umet no sti i Pro me tej. 412

14 Miloš Milošević University of Arts in Belgrade, Faculty of Drama Arts, Belgrade NEW REALISM IN SERBIAN FILM Abstract The aim of this study was to verify the hypothesis that in the Serbian cinematography in the period from 2010 to 2014 a new film movement was created for which the most adequate title is the New Realism. As a case study we used the films Tilva Ros (2010, Nikola Ležaić), Clip (2012, Maja Miloš) and Barbarians (2014, Ivan Ikić). As a result of analysis, thematic similarities were found in the production, in treatment of the subject and the language of all three films. These similarities are reflected in the turnaround of the production necessity towards a new film expression that is focused on dealing with the trauma of growing up in Serbia and (self) destructiveness as a response. All three stories were presented in a realistic manner, using loosening of the boundaries of fiction and reality in the service of enhancing the edge of social criticism. New Realism is also characterized by the minimalist stories with deep penetration into the intimate world of their heroes. On the basis of these results, a working hypothesis has been accepted and the identified similarities were denoted as characteristics of a new film movement. Kеy words: film movement, debut film, genre, (self) destructiveness, metafile Ивана Мартић, Завеса у ноншалантном паду Прикривени на светлу, 40 x 30 цм, фото Наташа Ристић 413