Др Мар ко С. Мар ко вић Исти на о Фран цу ској рево лу ци ји

Transkript

1 Др Мар ко С. Мар ко вић Исти на о Фран цу ској рево лу ци ји

2 Издавач Српски сабор Двери Издавачка кућа Catena Mundi Библиотека Прећутано слово друго коло, друга књига Аутор Др Марко С. Марковић Наслов Истина о Француској револуцији Уредници Бранимир Нешић, Бошко Обрадовић Уредништво Лидија Глишић, Никола Маринковић, Оливера Дуњић, Владимир Димитријевић, Југослав Кипријановић Лектура Оливера Дуњић Дизајн Ксенија Јовић Штампа Штампарија Драслар-партнер, Београд Тираж 500

3 Др Мар ко С. Мар ко вић ИСТИ НА О ФРАН ЦУ СКОЈ РЕВО ЛУ ЦИ ЈИ Српски сабор Двери Издавачка кућа Catena Mundi Београд, л. Г.

4 ПРЕДГОВОР Који појам спа ја 5. окто бар и гра ђан ски рат током Дру гог свет ског рата у Југо сла ви ји? Рево лу ци ја. Да ли је она уоп ште нешто позитивно у људском искуству? Исто ри ја 20. века даје, уз поне ки изу зе так, нега ти ван одговор. Од Октобарске револуције, преко комунистичких злочина за време и после Дру гог свет ског рата, рево лу ци је су поста ле синоним за терор, тоталитаризам, неслободу. Овај историјски континуитет јасно показује да је бављење после ди ца ма поје ди нач них рево лу ци ја пери фер на ствар, и да посто ји нешто погре шно у самом коре ну ових дога ђа ја Француској револуцији. Упра во тим путем кре нуо је недав но пре ми ну ли др Мар ко С. Марковић, најзначајнији политички мислилац српске емигра ци је, човек чији фило зоф ско-поли ти ко ло шки рад срп ска јав ност тек тре ба да пре по зна и откри је. За разлику од Србије, која после вишедеценијске власти комуниста нема традицију критике Француске револуције, у све ту, пого то во на Запа ду, није тако. Мар ко С. Мар ко вић се може свр ста ти у низ мисли ла ца, којем при па да ју Едмунд Берк, Чарлс Дикенс, Фран соа Фире, Анто ан де Рива нол, али и руски конзервативни мислиоци, попут Ивана Иљина или Константина Победоносцева. Марковићево дело је, стога, обогаћено делима претходника, али самосвојно у сопственом промишљању политике, теологије и историје, што се може видети из књиге која је пред вама. Да се Мар ко С. Мар ко вић бави сушти ном, а не после дицама, указао је још академик Никола Милошевић говорећи о Марковићевој критици комунизма: 5

5 МАРКО С. МАРКОВИЋ Оно што бих ја лич но иста као за ову при ли ку, као велику, непро ла зну заслу гу, госпо ди на Мар ко ви ћа, тиче се, како ја видим, његове критике марксизма. Критичаре Маркса бих гру бо узев ши ја поде лио на две врсте (послу жи ћу се сли ком) на оне, који мисле да је јабу ка од самог почет ка била здра ва, па је црв после ушао у њу... који држе да је од самог почет ка била трула. И неки гласовити критичари марксизма, рецимо, једна Хана Арент, који твр де да су Марк со ве наме ре биле пле ме ни те и добре, али, да је све било по оној изре ци и да је пут у пакао попло чан добрим наме ра ма. Госпо дин Мар ко вић је пока зао да пут у пакао не води пре ко добрих, него рђа вих наме ра и да црв није тек тако ушао у јабу ку, него да је од самог почет ка био тамо. Може бити да се ово неком неће допа сти, наро чи то се неће допа сти они ма који још увек данас веру ју да је то било она ко како није било, али, упра во је у томе заслу га оних који сло бод но и кри тич ки мисле што не воде рачу на о томе да ли ће се неко ме допа сти или неће допа сти. Господин Марковић је човек велике и одиста импресивне обавештености. Он је ишчитао мноштво књига, ишчитао их је на пра ви начин и уме са њима на пра ви начин да вла да... Господин Марковић је један од ретких посленика интелекту ал них на чита вом Запа ду, који се нису бави ли оним што је пробитачно на јавној, културној и политичкој сцени. Запад се зани мао за руске фило зо фе о који ма је он писао тако уче но, и мудро онда када није било сигур но да ће Совјет ски Савез поста ти парт нер за зеле ним сто лом. Када се то деси ло, сви ти руски писци, чак и Бер ђа јев, о коме је нај ви ше писа но, отишли су ако не у забо рав, онда сва ка ко на мар ги не. Госпо дин Мар ко вић није тако радио. Он се бавио оним што је сушти на не маре ћи мно го за оно што је кул тур но и поли тич ки у том тренутку било пробитачно. 1 Овај доктор наука, политиколог, историчар, теолог и књижев ни кри ти чар (Иво Андрић је рекао да је од свих кри ти ка које су о њему писа не Мар ко ви ће ва јед на од нај бо љих), рођен је Срп ске орган ске сту ди је, 4/2003. стр

6 Истина о Француској револуцији новем бра у Бео гра ду. По обе роди тељ ске лини је поти че из угледних српских београдских породица. Деда Марко М. Марко вић био је фабри кант и двор ски књи жар. Отац, др Србо љуб Мар ко вић ( ), прав не сту ди је завр шио је у Пари зу. Одли ко вао се на Кума но ву као резер вни коњич ки офи цир. Мати Бран ка, рође на Јова но вић ( ), кћи је др Ђор ђа Јовановића, личног лекара краља Александра Обреновића, профе со ра Вели ке шко ле и јед ног од осни ва ча Врњач ке Бање, који је по мајци био потомак Карађорђевог војводе Јанка Катића. Основ ну шко лу и Дру гу мушку гим на зи ју Мар ко С. Марковић завршио је у Београду Следеће, придружује се Југословенској војсци у отаџбини под командом ђенерала Драже Михаиловића и постаје подсекретар Верско-идеолошког одсека Врховне команде, коју је водио свештеномученик Јован Рапа јић. У повла че њу из земље, новем бра исте годи не, придружио се Артиљеријском дивизиону Српског добровољачког кор пу са, пре шао пре ко Босне и у Истри се борио до кра ја рата. Сле де ће две годи не ( ) про вео је по лого ри ма и касарнама за расељена лица у Италији, прво у добровољачком логору у Фор ли и потом у чет нич ком лого ру који се тада нала зио у Чезени, где је постао припадник Динарске четничке дивизије. Из Италије одлази у Париз. Завршава теологију на Православном богословском институту Светог Сергија Радоњешког у Пари зу ( ) и дипло ми ра на Шко ли за ори јен тал не језике (руска секција, ). На Универзитету за економију и социјалне науке добија правну лиценцу ( ), специјализацију из политичких наука ( ) и специјализацију из историјских установа ( ). Тезу државног доктората из политичких наука под насловом Философија неједнакости и политичке идеје Николаја Берђајева одбранио је са највишом могу ћом оце ном 6. маја на Прав ном факул те ту у Пари зу пред жиријем којим је председавао председник Сорбоне. Радио је као секре тар Срп ске пра во слав не паро хи је у Паризу ( ), секретар православне омладинске организације Син де смос, више го ди шњи пре во ди лац са руског на француски и правни саветник у неколико компанија ( ). 7

7 8 МАРКО С. МАРКОВИЋ Гово рио је фран цу ски и руски, слу жио се енгле ским и италијанским. Оже нио се докторком меди ци не Никол Мирен. Има троје деце Светлану, Србољуба и Ђорђа и више унучади. Први штам па ни рад Мла ди Сава, исто риј ска сли ка обја вио је у часо пи су Хри шћан ска мисао у лого ру Ебо ли у Ита ли ји (број 3 4, јану ар 1946). Сара ђи вао је у свим нај значајнијим црквеним и патриотским часописима у емиграцији: Хри шћан ска мисао (Ебо ли, 1946), Искра (Мин хен, , , 1969), Билтен организације југословенских студената (Лондон, 1951), Синдесмос (Париз, ), Слободна Југославија (Минхен, ), Свечаник (Минхен, ), Календар Српске православне цркве у Америци и Канади (САД, 1978), Американски србобран (Питсбург, 1958, ), Глас канад ских Срба (Винд зор, 1979), Србија (Вино на, Кана да, ), Хилан дар (Све та Гора, , 1994) и Лаза ри ца (Бир мин гем, ). Писао је и за више нај зна чај них отаџ бин ских часо пи са у послед њих 20 година: Теолошки погледи (Београд, , ), Глас Цркве (Ваље во, ), Пра во сла вље (Бео град, ), Образ (Бео град, ) и Књи жев не новине (2001, под уред ни штвом Пре дра га Дра ги ћа Кију ка), а пред крај живо та је писао за Гео по ли ти ку и Две ри срп ске. Био је члан уред ни штва Хри шћан ске мисли и Син десмоса и главни уредник Слободне Југославије ( ). Напи сао је пого вор за књи гу Народ ни уста нак (поводом 150-годи шњи це Првог срп ског устан ка, Мин хен, 1954) и предговор збирци песама Бела гробница Душана Петровића (Аустралија, 1989). У емиграцији су му изашле следеће књиге: Персонализам раних Словенофила (дипломски рад за теолошку кандидатуру, Париз, 1972), Југо сло вен ски писци (књи га 1, Париз/Мин хен, 1966), Политика Јураја Крижанића (на француском, Париз, 1973), Философија неједнакости и политичке идеје Николаја Берђајева (на француском, Париз, 1975), Свети Сава свети тељ и про светитељ (Бир мин гем, 1975, 1985, Бео град 1989),

8 Истина о Француској револуцији Брачно право Православне Цркве по Никодиму Милашу (на фран цу ском, Париз, 1976), Тај на Косо ва (Бир мин гем 1976, 1989), Марксизам у теорији и пракси по руским мислиоцима (Бирмингем, 1977). Од сре ди не деве де се тих годи на 20. века у Срби ји је изашло више његових књига: Истина о Француској револуцији (Образ, 1995), Налич је јед не уто пи је (Образ, 1995), Пола века српске голготе (Образ, 1995), Стопама Христовим (Манастир Хиландар, 1996), Тајна Косова (Хришћанска мисао, 1998), Српска апологија Русије (прва књига, издање аутора, 1998), Српска апологија Русије (друга књига, издање аутора, 1999), Пра во сла вље и нови свет ски поре дак (више изда ња, 1999), Смрт и вас кр се ње (Хри шћан ска мисао, 2002), Марксизам у теорији и пракси по Николају Берђајеву (Хришћанска мисао, 2003), На смрт осу ђе ни (Хри шћан ска мисао, 2004), Косо во у рана ма (Хри шћан ска мисао, 2005). Добио је награ ду Уни вер зи те та у Пари зу и држав ну субвенцију за штампање докторске тезе Француска академија нау ка је тезу одли ко ва ла награ дом од 18. маја Удружење књижевника Србије и Матица исељеника Србије су др Мар ку С. Мар ко ви ћу доде ли ли награ ду Раст ко Петро вић за живот но дело, а Мати ца исе ље ни ка Срби је му је уручила награду Драгиша Кашиковић. Српске органске студије, часопис за органску философи ју и дома ћин ски систем, који изла зи у Бео гра ду, посве тио му је тему бро ја (год. IV, 1 2/2002, св. 1), а Две ри срп ске су то учиниле Мар ко С. Мар ко вић упо ко јио се 27. апри ла Месец и по дана пре упо ко је ња, 3. мар та 2012, Мар ко вић је поручио: Као унук личног лекара краља Александра Обреновића и син одли ко ва ног јуна ка са Кума но ва, као човек који је у Био граф ски пода ци моди фи ко ва ни су пре ма био гра фи ји коју је за сп еци јал ни темат број часо пи са Две ри срп ске посве ћен Мар ку С. Марковићу, написао Бошко Обрадовић. 9

9 МАРКО С. МАРКОВИЋ години стао под барјак слободе ђенерала Драже Михаиловића, као инте лек ту а лац који је сав свој рад и труд посве тио Богу и роду, пози вам вас, моји дра ги земља ци, да покло ни те пове ре ње Дверима, чији је циљ свеобухватан препород наше отаџбине. Срби ја је веч на док су јој деца вер на! Уз те речи, пре да је мо вам Марковићево прећутано слово Исти на о Фран цу ској рево лу ци ји. 10

10 КРАТ КА БИБЛИ О ГРА ФИ ЈА Jean-Fran co is Chi ap pe, La Ven die en armes, t. I: 1793, t. II: Les Geants, Paris, Per rin, Jules Mic he let, Histo i re de Fran ce / La Revo lu tion, t. 4, 5 i 6, Lausanne, Editions Rencontre, Albert Sorel, L Europe et la Revolutionfrancaise, t. 3, Paris, Plon, Енциклопедија QUID, Paris, La font, 1985, поглавље Guerres civi les de la Revo lu tion, стр СУМАР НА БИБЛИ О ГРА ФИ ЈА О ФРАН ЦУ СКОЈ РЕВО ЛУ ЦИ ЈИ Geor ges Bur de au, Tra itd de sci en ce poli ti que, t. IV, VI( 1), VI(2), Paris L. G. D. J. (Libra i rie Gene ra le de Dro it et de Juri sprudence), 1969/1971. Jean-Fran go is Chi ap pe, La Ven dee en armes, t. I: 1793, t. II: Les Geants Paris, Per rin, Alfred Cob ban, Le sens de la Revo lu tion fran ca i se, Paris, Julliard, Fran co is Furet, Маrх et la Revo lu tion fran ca i se, Paris, Flammarion, Fran co is Furet et Denis Ric het, La Revo lu tion fran ca i se, Paris, Hachette/Pluriel, Pier re Gaxot te, La Revo lu tion fran ga i se, Paris, Favard, Paul et Pier ret te Gira ult De Cour sac, Enqu e te sur le pro ces du roi Lou is XVI, Paris, La Table ron de, Ivan Gobry, Les mar tvrs de la Revo lu tion fran ca i se, Paris, Perrin,

11 МАРКО С. МАРКОВИЋ G. Leno tre, Les Mas sac res de Sep tem bre, Paris, Per rin, G. Leno tre, La guil lo ti ne et les exe cu te urs des arrets cri minels pen dant la Revo lu tion, Paris, Per rin, Albert Mathiez, La Revolution francaise, у 3 тома, Armand Colin, 1922 (ree di tion du Club fran ca is du livre). Albert Mat hi ez, Le bol che vi sme et le jaco bi i sme Paris, la reedition par la revue Commentaire, Ete Jean Rive ro, Cours de liber tes poli ti qu es, Paris, Le Cours de dro it, Simon Scha ma, Citi zens. - A Chro nic le of the French Revolu tion, New York, Alfred A. Knopf, Reynald Sec her, La Cha pel le-bas se-mer vil la ge ven deen. -Revolution et contre-revoliition, Paris, Perrin, Reynald Sec her, Le geno ci de fran co-fran ca is. - La Ven dee -ven ge, Paris, P. U. F., (Pres ses Uni ver si ta i res de Fran ce), Rene Sedil lot, Le cout de la Ter re ur, Paris, Per rin, Albert Sorel, L Europe et la Revolution francaise, у 8 томова, Paris, Plon, J. L. Tal mon, Les ori gi nes de la democ ra tie tota li ta i re, Paris, Calmann-Levy, Georges Vedel, Cours de droit constitutionnel et d instituti ons poli ti qu es, Paris, Les cours de dro it, Phi lip pe de Vil li ers, Let tre ouver te aux cou pe urs de tetes et aux menteurs du Bicentenaire, Paris, Albin Michel,

12 CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 94(44) (44) 1789 МАРКОВИЋ, Марко С., Истина о Француској револуцији / Марко С. Марковић. - Београд : Српски сабор Двери : Catena Mundi, 2012 (Београд : Драслар-Партнер) стр. ; 21 cm. - (Библиотека Прећутано слово / Српски сабор Двери ; коло 2, књ. 2) Тираж Предговор: стр Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографија: стр ISBN (ССД) a) Француска револуција 1789 COBISS.SR-ID