А К Т У Е Л Н А П И ТА ЊА РЕ СТ И Т У Ц И Ј Е У СР БИ Ј И

Save this PDF as:
 WORD  PNG  TXT  JPG

Størrelse: px
Begynne med side:

Download "А К Т У Е Л Н А П И ТА ЊА РЕ СТ И Т У Ц И Ј Е У СР БИ Ј И"

Transkript

1 Пре глед ни чла нак (497.11) doi: /zrpfns Је ле на З. Ве се ли нов, управ ник по сло ва Ма т и ц е с рп с ке ve se li n ov.je le n m a il.c o m А К Т У Е Л Н А П И ТА ЊА РЕ СТ И Т У Ц И Ј Е У СР БИ Ј И Са ж е т а к: Про цес ре сти ту ци је, у свом основ ном кон цеп ту, мо ра равно прав но по ста ви ти два ци ља: а) от кла ња ње учи ње них не прав ди, тј. по - в ра ћ а ј и м о в и не ра н и ји м в л а с н и ц и м а ко ји м а је он а од у з е т а и н т е р в е н ц и јом др жа ве; б) ствара ње усло ва за на ста ја ње тр жи шно ори јен ти са них при вред - н и х с у бје к а т а и п о с т и з ањ е в ећ е г с т еп ен а е ко н о м с ке с т а б и л н о с т и. Б е з т о га, ре с т и т у ц и ја б и и м a л а ог ра н и че н д о м а ш а ј. За кон о в ра ћ а њу од у з е т е имо ви не и обе ште ће њу до нет је тек го ди не, да кле у вре ме ка да је про цес тран сфор ми са ња сво ји не те као већ ви ше од две де це ни је. Ка да се про мена ма фун да мен т а л ни х п рин ци п а у ор га ни зо ва њу дру ш т ва за хва т а ју од но с и св о ји не, п р и н ц ип п ра в ич но с т и за хт ев а да св и с убје кт и, кол ико је т о мог у ће, бу ду у прав но једнакој позицији. Међутим, када је реч о реституцији, доно - ше ње м и п ри ме ном п ро п и са п рак т ич но је учи ње на п о средна дискриминација. У ра ду су отво ре на са мо нека актуелна пи та ња ре сти ту ци је ко ја се од но - се н а п о в ре д у о с н о вн и х п ра вн и х н ачел а: Ра зл ике у п ра вн ом п ол ож ај у л иц а ко ји ма је одузета и мо ви на; Ра з ли ке у мо гућ но ст и ма оствари вања п ра ва лица којима се одузет а и мо в и на вра ћа оп ш т и м за ко ном и за ко ном о ре с т и т у ци ји имо ви не цр ква ма и вер ским заједницама; Различит сте пен прав не сигур но - сти за ли ца ко ји ма се имо ви на вра ћа у на ту ри и за ли ца ко ји ма се на кна да да је у нов ц у и х а р т и ја м а од в ре д но с т и. Про бле м и у сп ро в о ђе њу з а ко н а ко је, н а ос нов у в ажећ и х законс к и х решења, п ра кт ично н и т е о р иј с к и, н ије мо г у ће раз ре ши ти, а ко ји су у ра ду при ка за ни има ли су за циљ да ука жу на по стоја ње озбиљ них не до ста така и противречности у тексту Закона и нео п ход - ност ње го ве из ме не и до пу не. К љу ч н е р е ч и: с в о ји н а, о д уз им ањ е и м о в и н е, р е с т и т у ц и ја, у с т а н о в а, уд р у ж е ње г ра ђа н а. 585

2 Је л е н а З. В е с е л и н ов, Актуелна питања реституције у Србији (стр ) 586 Н А ПО М Е Н Е О С ВО Ј И Н И Ре с т и т у ц и ја, по св ом о сновном с ад рж ају, о з н ач ав а в р аћ ањ е и мовине р а н и ји м в л а сн и ц и м а, ко јим а је т а и мовин а одуз ет а у в р еме д руг и х, би тно дру га чи јих дру штве них од но са. За то сма тра мо нео п ход ним да се, пре пре ласка на раз ма тра ње пи та ња ре сти ту ци је, учи ни кра так осврт на основ ни садр жај и функ ци је сво ји не. Сво јина је п р вен с т ве но еко ном ск а к а т е г о ри ја. Основ н и сад ржај својине, при сва ја ње еко ном ских до ба ра, мо же се (или мо ра) по сма тра ти и као својство чо ве ка као би о ло шког би ћа, а то зна чи као ин стинкт, при род ни на гон, део на го на за одр жа ње вр сте: у су шти ни она (сво ји на) је про ду же так на шег и н с т и н к т а са мо о д р ж а њ а. 1 П и т а ње сво ји не је, да к ле, фу н да мен т а л но ег зис т ен ц и ја л но п и т а њ е. Св о ји не не ма у п ри р о д и, в ећ с а мо у д ру ш т ву. 2 По в о - дом о с т в а ри в а њ а еко ном ског с а д р ж а ја св о ји не (п ри св а ја њ а), љу д и с т у па ју у р а з л и ч и т е ме ђу с о б не од но с е ко ју с у че с т о п р о т и в р еч н и и с у п р о т с т а в љ е н и. Ја в љ а с е и м пе ра т и в њи хо вог у р еђив ањ а, н уж но с т п ра вне р ег улат иве која ће умањити или искључити евидентне ризике спонтаног, неартикулисаног (само в ољ ног) р е а г о в а њ а. З а т о с у п р а в не но р ме ко је у р е ђу ју св о ји н ске од но с е од у в ек, у сви м пол ит и чк и м и п р а вн и м сис т ем им а, и м але и зуз ет а н зн ач ај. Да к ле, св о ји на је с т е п р в ен с т в е но еко ном ск а к а т е г о ри ја, а л и је ис т о в р е ме но и фу н да мен т а л н и п р а в н и и н с т и т у т ч и ји с е о снов н и кон цеп т и с а д р ж ај, по п р ав ил у, у р е ђују н ајв иш и м п р а вн и м а кт ом Ус т а в ом, а з а т и м р а з р а ђу ју дру гим за кон ским и под за конским правним ак ти ма. У те о ри ји пра ва, углав - ном је не спо рно д а односи св ојине и н а ч и н њи хо в ог у р е ђи в а њ а у в е л и кој ме ри опре де љу ју ка рак те ри сти ке, раз ви так и функ ци о ни са ње прав ног си сте - ма у це л и н и. Ра з у м љи в о је з а т о да п р о ме не у с т ру к т ури св оји нск и х однос а, а з а т и м п р а в н а р е г у л а т и в а ко јом с е т е п р о ме не у р е ђују, побуђују в ел ико ин те ресовање. Из не те по став ке на ла зе се у осно ви ове те ме. Кр оз ис т о ри ју, фил из офск а и пол ит и ч к а м и с а о, у сви м епо х а ма, ба ви ла се пи та њи ма сво ји не. Ан тич ки ми сли о ци схва та ју сло бо ду као из раз чо ве - ко вог до с т о ја н с т ва, и де ју сло б о де ве зу ју з а по ја м п ра ви чнос т и, а п рави чно с т за сво ји ну: да по је дин ци не до би ју не што што је ту ђе, а да им се не од у зи ма оно што је њи хо во. 3 Чо ве кова слоб ода и п ут еви њег овог ос т варивањ а основ - н а је Хе г е ло в а п р е о к у п а ц ија. О в ај це нт р а л н и п р о б ле м Хе г е л не по с р ед но повезује са сво ји ном: при ват на сво ји на је ну жни об лик у коме рад фундаментал но де лу је, а чо ве ко ва сло бо да уте ме ље на је у сво ји ни. То је осно ва на ко јој с е г р а де сви о сновн и и нс т ит ут и г р ађ а нског д руш т в а. 4 Ову иде ју у на шој 1 Ан дри ја Гамс, Св о ји н а, Цен тар за фи ло зо фи ју и дру штве ну те о ри ју, Бе о град 1987, 12 2 А. Гамс, 13 3 Пла тон, Д р ж а в а, (прев. А. Вил хар и Б. Па вло вић), БИГЗ, Бе о град 2002, Хе г е л, О с н о в н е ц р т е ф и л о з о ф и је п р а в а, Ве се лин Ма сле ша, Са ра је во 1964.

3 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 п р а в но - фи ло з о ф ској м и с л и п ри х в а т а и р а з р а ђу је А н д ри ја Га мс: К а д а с е п ри л а зи п р о бле м у с ло б о де с а гле д и ш т а њ е ног п р а в но -но р ма т и в ног и з р а з а, она се ута па у сво ју ма те ри јал ну осно ву у сво ји ну. 5 Ш кола п ри родног п рав а у к љу ч у је св о ји н у у п ри р од н а п р а в а чо в е к а. С в о јин а је је д а н од че т и ри т е ме љ а на ко ји ма с е з а сн и в а це ло к у п н и кон цеп т: н и ко не мо же ог р а н и ча - в а т и д ру г ог у ж и в о т у, до с т о ја н с т ву, с ло б о д и и св о ји н и и в е л и к и (гл а в н и) ц и љ з б ог ког а с е људ и уд руж ују у з аједн иц у је оч ув а њ е св ојине 6. И знет а с т а но ви ш т а и ма ју је да н з а јед н и ч к и и ме н и т е љ. О на у п ри в ат ној св о ји н и не ви де пре пре ку оства ри ва ња чо ве ко ве сло бо де, већ на про тив, основ и услов њ е ног о с т в а ри в а њ а. Су прот но из не тим ста но ви шти ма, али упо ре до са њи ма, ра зи јао се концеп т с а би т но д ру г а ч и ји м п ри с т у пом. Пр е ма ови м с т а но ви ш т и ма, св о ји на (п р и в а т н а) је о с н о в а а н т аг он ис т и чке (к л ас н е) с т р у к т у р е д р у ш т в а, о н а је у з р ок т р ај н и х д руш т в ен и х п р от и вр ечнос т и, с у ко ба, р а т о в а, р е в о л у ц и ја. Н а а на л и зи и к ри т и ц и п ри ват не сво ји не, к ла си ц и марк си зма су за сно ва л и сво ју по зна т у т е о ри ју о о т у ђе њу рада и о т уђењу л и чнос т и: п рив атна сво јина, к ада је на ста ла, мо гла је на ста ти је ди но као ре зул тат оту ђе ног ра да. Оту ђе ни рад је њен п рави и звор, ње но п ра во по ре к ло. О т у ђе нос т чо ве к а, ње г о ве л и ч но с т и и о т у ђ ено с т з аједн иц е, пос т ал а је би тн а к а р а к т е р и с т и к а с т а њ а и од но с а. Сло бо да је, дак ле, и зг убљена не само за п рипа дн ике под ређе н и х д ру ш т вен и х гру па (не вла сни ке), већ исто та ко, ма да у дру га чи јим об ли ци ма, и за припа д н и ке по в л а ш ће н и х д ру ш т в е н и х г ру па, но си о це п р а в а св о ји не, в л а сн и ке к а п и т а л а и с р ед с т а в а р а да. О н и с у по с т а л и р о б о ви св о ји не и под р е д и л и с е н е у м и тн и м з акон им а њ ен о г р а зв и тк а. 7 П р е м а о в о м с т а н о в и ш т у, п у т е в и оства ри ва ња човекове слободе нужно воде кроз замршени ла виринт својинск и х однос а. О г ран ичењ е и л и па к по тп уно у к и да њ е п ри в ат не сво ји не ја в љ а се као не за о би ла зан услов, јер она ни је основ ни ти услов оства ри ва ња чо веко ве сло бо де, већ на про тив ње на еви дент на за пре ка. На тој осно ви раз ви ла с е т е о ри ја р ев о л уц ија која у св ојој о снови и ма наси лн у п р о мен у у одно си ма св о ји не. 8 Ова кав кон цепт, у пе ри о ду на кон Дру гог свет ског ра та, по стао је до м и н а н т а н и н а н а шем п р ос т ору, а л и р еал из ац ија и знет ог концепт а н ије да ла оче к и ва не ре зул т а т е. Наси лн и м од узи ма њем п ри ват не сво ји не и ње н и м пре но ше њем у сво ји ну др жа ве, др жав на сво ји на по ста ла је до ми нан тан, из рази то пре о владава ју ћи од нос. Основ на ка рак те ри сти ка овог одно са је об једиња ва ње, си м би о за еко ном ск и х фу н к ц и ја и д р жа в ног и м пе ри ју ма. По сле д и ца 5 А. Гамс, 86 6 Џ. Лок, Дв е р а с п р а в е о в л а д и (прев. К. Ча во шки, Н. Са вић), Уто пи ја, Бе о град 2002, Карл Маркс, Еко ном ско-фи ло зоф ски ру ко пи си из го ди не. 8 Фридрих Ен гелс, Ан т и-ди рин г: п ро ле т е ри јат за у зи ма ја в н у в лас т и по мо ћ и т е в ла с т и пре тва ра у дру штвену својину средства за производњу, ко ја из ми чу из ру ку вла сни ка ка пи та ла. 587

4 Је л е н а З. В е с е л и н ов, Актуелна питања реституције у Србији (стр ) св е г а био је еко ном ск и не у спех, з а о с т а ја њ е у ме с т о п р о спе ри т е т а, з а о ш т р а - в ањ е п р от и в р ечнос т и у мес т о њихов ог п р е в л а д а в а њ а. С т в о р е н и с у ус ло ви за кон цен тра ци ју мо ћи код не ве ли ких дру штве них сло је ва или гру па, те су не сло бо да, по т и ск и ва ње п рава и п равна не си г у р нос т, са мо по сле д и це ова к вог с т а њ а Н Е К Е К А РА К Т Е РИ СТ И К Е ЗА КО Н А О ПО ВРА Ћ А Ј У ОД У ЗЕ Т Е И МО ВИ Н Е И ОБЕ Ш Т Е Ћ Е ЊУ На кон извршених крупних друштвених промена приступило се понов - ном ус по с т а в љ а њу д ру ш т в е ног си с т е ма на о сно в а ма г р а ђа н ског д ру ш т в а, у чи јој се осно ви на ла зи при ват на сво ји на као основ ни сво јин ски об лик. Рес т и т у ц и ја, т ј. вра ћа ње од у зет е и мовине ран ији м в ласн иц има, само је једа н од нео п ход них ко ра ка у укуп ном про це су тран сфор ма ци је дру штве них од но са. Рас пра ве о ре сти ту ци ји код нас тра ју ви ше од две де це ни је. По сма тра - но са ус т а в но -п ра в ног а спек т а, п ре т по с т а в ке з а ре с т и т у ц и ју с т во ре не су још го ди не аманд ма ни ма на Устав СФРЈ укла ња њем гра ни ца пра ва сво ји не: к в а н т и т а т и в н и х, к в ал ит ат и вн и х и фу н к ц и о н а л н и х и о т в а р а њ ем п р о с т о р а при ват ној сво ји ни у свим обла сти ма де лат но сти, прак тич но без огра ни че - ња. 10 Већ та да је по ста ло из ве сно да пра во но вих вла сни ка на нео гра ни че ну при ват ну сво јину императивно захтева да се отвори питање враћања својине р а н и ји м в л а сн и ц и м а (и њихови м н ас лед н и ц и м а), ко ји м а је ов а св о ји н а од у зе та ме ра ма д р жав не ин тер вен ци је у обла сти сво јин ск и х од но са. Ство ре ни су усло ви да о тпочне п роцес рес т ит уц ије. Овај п роцес не може се посмат рат и од в о је но од у к у п ног п р о це с а т р а н с ф о р ма ц и је св о ји н ск и х од но с а. То с у д в а де ла јед ног истог про це са са, у осно ви, истим ци ље ви ма и истим са др жа јем. О т у д а п р оце с р ес т ит уц ије, у св ом о снов ном кон це п т у, мо р а р а в но п р а в но по ста ви ти два ци ља: а) от кла ња ње учи ње них не прав ди, тј. вра ћа ње имо вине ра ни јим вла сни ци ма ко ји ма је она од у зе та ин тер венци јом др жа ве, у склад у с а ус по с т а в љ а њ ем но ви х еко ном ск и х и по л и т и ч к и х од но с а у д ру ш т ву; б ) ства ра ње усло ва за на ста ја ње тр жи шно ори јен ти са них при вред них су бје - к ат а и пос т из а њ е в е ћег с т е пе на еко ном ске с т а би л но с т и. Б е з т ог а, нас т ојањ е да се о т к ло не ра н и је у ч и ње не не п ра в де би ло би л и ше но јед ног свог зна чај ног с ад рж а ја и и м а ло би ог р а н и че н до м а ш ај. Пр а в но у р еђив ањ е ови х п ит ањ а 9 У те о ри ји су и да ље при сут не рас пра ве да ли се основ ни про бле ми на ла зе у са мом кон цеп ту или у на чи ну ње го ве ре а ли за ци је, уз нео п ход ну на по ме ну да је ју го сло вен ски концепт у вре мен ском пе ри о ду од до го ди не био бит но раз ли чит у од но су на ис ку ства д р у г и х д р ж а в а т з в. н а р од н е д е м о к р а т и је. 10 Ка сни ја устав на ре ше ња су, још у ве ћој ме ри, осна жи ла устав но-прав ни кон цепт за с п р о в о ђ е њ е р е с т и т у ц и је 588

5 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 ну жна је прет по ства ка успе шног од ви ја ња про це са ре сти ту ци је. Тре ба на - с т о ја т и да с е од г о в а р а ју ћ и м з а кон ск и м р е ше њи ма сви с убјект и р е с т и т у ц ије до ве д у у, ко л и ко г од је т о мо г у ће јед на к, ра в но п ра ва н по ло жај. У п р о т и в ном, у по ст у п к у њи хо вог сп ро вођења, н уж но долази до раско рака између закон ск и х ре ше ња и њи хо вог ствар ног зна че ња, тј. њи хо ве ре а ли за ци је. То се не по вољно од ра ж а в а на с т а њ е п ра вне сиг у рнос т и. Да т а кон с т а т а ц и ја, с а а спек т а ов е те ме, има по се бан зна чај. Проце с рес т ит уц ије, код на с, о тпоче о је са озби љн и м за к аш њењем. И ма о сно в а з а кон с т а т а ц и ју да т о н и је по с ле д и ца не спо р не с ло же но с т и ч и т а в ог ком плек са еко ном ских и прав них пи та ња већ, у ис тој ме ри, по сле ди ца суче љ а в а њ а ра з л и ч и т и х и н т е р е с а ко ји и у п ра в ној р е г у ла т и ви, т ра же п р о с т ор и о с ло на ц з а с опс т в е н у р е а л и з а ц и ју. За т о с е, не о п р а в дано и неп рих в а тљи в о к а сн и ло с а до но ше њ ем з а кон ск и х р е ше њ а о р е с т и т у ц и ји. З а кон о в р а ћ а њу од у з е т е и мо вине и о б еш т ећењу 11 до нет је тек го ди не, да кле у вре ме ка да је про цес тран сфор ми са ња сво ји не те као већ ви ше од 2 (две) де це ни је и када је према одредбама закона којима је уре ђи ва но тран сфор ми са ње сво - ји не, овај про цес умно го ме тре ба ло да бу де окон чан. У истом пе ри о ду ни је до нет ни је дан за кон ко ји би се односио на вра ћа ње сво ји не ра ни јим вла сници ма. На тај на чин, про цес ре сти ту ци је пот пу но је одво јен од укуп ног процеса т ран сфор ми сања сво јински х односа (п риват изације). Непостојање јасног кон сен зу са о по тре би до ношења закона о ре ституцији довело је до неоправ - д а ног з а к а ш њ е њ а у д о ношењу ов ог з акон а и д о п р и не ло д а у њ е г ов т е кс т бу де у нет о више одредби којима се пок ушава обесм исл и т и њег ова суш т и на, те оме сти про цес вра ћа ња од у зе те имо ви не ра ни јим вла сни ци ма. 12 Пр ед ме т п ри в а т и з а ц и је с у д ру ш т в е н и и д р ж а в н и к а п и т а л. Св а и мо вина ко ја је од у з е т а п ри ме ном п р оп ис а о а г ра рној р еф орм и, нац ионал и з ац ији, се к ве с т а ц и ји, к а о и д ру г и х п роп иса на основу који х је врше но под ржав ље ње, п р енет а је у опш т е н ар одн у, д рж а вн у и л и д руш т в ен у св о ји н у. С ам и м т и м п р ед ме т п ри в а т и з а ц и је, д ак ле п р едме т п р о д а је и мо ви не од с т р а не д р ж а в е д ру г и м п ри в ат н и м в л а сн и ц и ма, по по с т у п к у у т в р ђе н и м з а ко н и ма, би л а је и и мо ви на која је одузет а по о снову наведен и х з а ко на и ко ја је не са мо мо гла већ и мо ра ла би т и об у х ва ће на п ро п и си ма о ре с т и т у ц и ји. Про цес п ри ва т и заци је се од ви јао, а да про цес ре сти ту ци је ни је ни от по чео. На тај на чин, до шли смо у си ту а ци ју да се кроз про цес при ва ти за ци је про да је имо ви на ко ја је, у у к у п ном п ро це су сво јин ск и х односа, п рих вата ју ћ и ја сно ус по ста вље на на че ла, 11 З а ко н о в р а ћ а њу од у з е т е и м о в и н е и о б е ш т е ћ е њу, Слу жбе ни гла сник РС, бр.72/2011, 108/2013 и 142/ Лу к а О. Б а т у р а н, Е ко н о м с к а а н а л и з а и н с т и т у т а п р а в а п р е ч е к у п о в и н е у З а ко н у о в р а ћ а њу од у з е т е и м о в и н е и о б е ш т е ћ е њу, З б о р н и к р а д о в а Пр а в н о г ф а к у л т е т а у Но в о м С а д у 4/2015,

6 Је л е н а З. В е с е л и н ов, Актуелна питања реституције у Србији (стр ) мо ра ла би т и п р ед ме т р е с т и т у ц и је и в ра ће на ра н и ји м в ласн иц има. Неп ра вде ни су от кло ње не, а учи ње не су но ве. За кон о враћању одузете имовине и обештећењу (чл. 10) садржи одредбу пре ма ко јој сти ца лац имо ви не ко ји је, на кон по др жа вље ња имо ви не, у скла ду са за ко ном сте као пра во сво ји не, оста је вла сник и др жа лац ства ри а ње го ва пра ва не сме ју би ти по вре ђе на. На пр ви по глед, ова кав став са гла сан је са прин ци пом пра вич но сти ко ји је је дан од основ них прин ци па, пре све га и мо ви нског п рав а. Међут и м, и ма о снов а з а кон с т а т а ц и ју да је ов а ко с т е че но св о ји н ско п р ав о, с т ечено п р от и вно у п р ав о ис т ом п ри нц ип у п р ави чнос т и, јер ако је би ло из ве сно да је од ре ђе на имо ви на од у зе та од ра ни јих вла сни ка и да тре ба (мо ра) би ти пред мет ре сти ту ци је, ни је би ло осно ва да се та ква имо ви на још јед ном про да је новом власнику. Повређен је принцип владавине п р а в а. 13 Ако др жа ва у мо мен ту про да је има до вољ но са зна ња да је имови на при па да ла дру гом, ра ни јем вла сни ку, ако та кво са зна ње има и ку пац (но ви сти ца лац), тач ни је ако је то ње му мо гло или мо ра ло би ти по зна то, та ква имо ви на ни је мо гла би ти пред мет но ве про да је, а да прет ход но не буде п р ед ме т р е п ри в а т и з а ц и је: она с е на л а зи у св о ји н и д р ж а в е (д р ж а в на и л и дру штве на) са мо за то што је дан ва жан за кон, ко јим се уре ђу ју пи та ња ре ститу ци је ни је до нет, а мо гао је или је мо рао би ти до нет. По сма тра но са по зиц и је п ра в а и ма мо с ле де ћу сит уац ију: п р ода в а ц-д р ж а в а зна да н и је не спор н и вла сник ма да је ње но вла сни штво фор мал но-прав но уне то у зва нич не еви денци је; ку пац, не ки дру ги за ин те ре со ва ни су бјект, зна или би мо рао зна ти, да ку пу је имо ви ну ко ја је ра ни је при па да ла дру гом вла сни ку, у крај њој кон се - квен ци зна да, фак тич ки, ку пу је имо ви ну од вла сни ка чи је се пра во сво ји не о снов ано мо же дов ес т и у п ит ањ е. Д руг и м р е ч и м а, у кон к р е т ном с л у ч а ју, фор мал но-прав но, све је у скла ду са ва же ћим прав ним про пи си ма. Имо ви на ко ја је пред мет про да је упи са на је у зва нич не еви ден ци је као др жав на или дру штве на, па се са тог аспек та ва ља ност прав ног по сла не мо же до ве сти у пи та ње. У ствар но сти, ово је са мо при вид. Ова кав по сту пак про да је оправ дано се мо же до ве сти у пи та ње и то са по зи ци је ва же ћег Уста ва. Устав Ср би је (члан 98) јем чи мир но ужи ва ње сво ји не и дру гих имо вин ских пра ва сте че - них на осно ву за ко на и утвр ђу је да пра во сво ји не мо же би ти од у зе то или ог ра н и че но с а мо у ја в ном и нт ер ес у у т в рђе ном на о сно ву з а ко на, у з на к на д у ко ја не мо же би ти ни жа од тр жи шне. Има осно ва за кон ста та ци ју да је, прили ком сва ке про да је имо ви не ко ја је при па да ла ра ни јим вла сни ци ма, а ко ја је мо гла или морала бити обухваћена процесом реституције, повређена цитира на од ред ба Ус т а ва. То зна чи да се п ри ва т и за ци ја, од носно п родаја и мов ине ра н и је г в л а с н и ка, в р ш и п ре и п о т п у н о не з а в и с н о од п о с т у п ка ре с т и т у ц и је 13 Ус т а в Ре п у б л и ке С р б и је ч л. 3: В л а д а в и н а п р а в а је о с н ов н а п р е т п о с т а в к а Ус т а в а и п о ч и в а н а н е о т у ђ и в и м љу д с к и м п р а в и м а

7 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 ко ји би мо рао да прет хо ди при ва ти за ци ји или да са њом бу де па ра ле лан и и с т о в ре ме н и п ро це с. За кон о п лан ирању и и зг ра д њи 14 про ду био је овај проблем. У са мом при сту пу из гле да као да је овим за ко ном по ред оста лог отвор ен п у т з а к у по ви н у од р е ђе не и мо ви не од с т р а не од р е ђе н и х с у бје к а т а, п р е него што ова имо ви на бу де захваћена процесом реституци је, дакле пре доно - ше ња про пи са ко ји уре ђу ју ову област. На из ло же ни на чин, ско ро две де цен ије, од ви ја о с е п р о це с п р од аје т уђ е и мови не. У т ом п р о це с у н и је би ло т е ш ко уо ч и т и и н т е р е с е по је д и на ца и г ру па ко ји с у оч и глед н у п р а в н у п р а - зни ну успе шно ста ви ли у функ ци ју сво јих ин те ре са. Ка да се п роменама фу ндамента лн и х п ри н ц и па у ор га н и зо ва њу д ру ш т ва за хва та ју од но си сво ји не, прин цип пра вич но сти зах те ва да сви су бјек ти, коли ко је то мо гу ће, бу ду у прав но јед на кој по зи ци ји. Ме ђу тим, ка да је реч о рес т и т у ц и ји, до но ше њем и п рименом п роп иса, п ра к т и ч но је у ч и ње на по с ред на дис к ри ми на ци ја. Ра ни ји вла сни ци, са гла сно За ко н у, по де ље ни су у две ве ли ке г ру пе, ко је има ју би т но ра з ли чи т п рав ни по ло жај: а) вла сни ци чи ја је имо ви на кроз про цес при ва ти за ци је про да та дру гим но вим вла сни ци ма и б) они чи ја имо ви на се и да ље на ла зи у др жав ној од но сно дру штве ној сво ји ни и мо же би ти вра ће на. С јед не стра не има мо ви сок сте пен прав не си гур но сти за ли ца ко ји ма се и мо ви на вра ћа у нат ури, а с д руге ст ране висок сте пен не из весност и за ли ца ко ји ма се на кна да да је у нов цу или хар ти ја ма од вред но сти. Њи хо во пра во на мир но ужи ва ње сво ји не (члан 58 Уста ва) по сред но је по вре ђе но. 2. ПРАВ НИ ПО ЛО ЖАЈ УДРУ ЖЕ ЊА ГРА ЂА НА И УСТА НО ВА З а кон о в р а ћ ању одуз ет е и мовине и о б е ш т е ће њу р е г у л и ше и у р е ђу је услове, начин и по сту пак вра ћа ња од у зе те имо ви не или обештеће ње за одузету имо ви ну ако вра ћа ње имо ви не у на ту ри из не ког од законом предвиђе - них разлога није могуће. Закон (члан 2) методом енумерације, одређено набра ја св е п р о п и с е до не т е у период у у ком је в р ше но од у зи ма њ е и мо ви не б е з на к на де. За кон, за т и м (ч ла н 5) т а ко ђе ме т о дом ен у ме ра ц и је, на бра ја су бјек т е ко ји и мају п рав о на в раћ ањ е и л и о б еш т ећењ е. 15 Реч је о из ри чи тим прав ним 14 З а ко н о п л а н и р а њу и и з г р а д њи Слу жбе ни гла сник РС, бр. 47/03 и 34/06 (ва жио до г о д и н е) 15 За кон о вра ћа њу од у зе те имо ви не и обе ште ће њу, чл 5: Пра во на вра ћа ње имо ви не или обе ште ће ње има: 1) д о м а ћ е ф и з и ч ко л и ц е ко је је б и в ш и в л а с н и к од у з е т е и м о в и н е, а у с л уч ај у њ ег ов е с м р т и и л и п р о г л а ш е њ а у м р л и м њ е г о в и з а ко н с к и н а с л ед н и ц и, у т в р ђ е н и у с к л а д у с а п р о - пи си ма ко ји уре ђу ју на сле ђи ва ње у Ре пу бли ци Ср би ји и са од ред ба ма овог за ко на; 2) за ду жби на ко јој је од у зе та имо ви на, од но сно њен прав ни след бе ник; 3) б и в ш и в л а с н и к ко ји је с в о ј у н е к а д а ш њу и м о в и н у ко ја је од у з е т а в р а т и о у с в о ји н у на осно ву те рет ног прав ног по сла; 591

8 Је л е н а З. В е с е л и н ов, Актуелна питања реституције у Србији (стр ) нор ма ма ко је се не мо гу дру га чи је ту ма чи ти. То зна чи да дру ги су бјек ти ли ца (фи зи ч к а и л и п р а в на) ко ја н и с у на б р о ја на, п р е ма и з ри ч и т и м од р ед ба ма З а - ко на, не ма ју п раво на повраћ ај и мовине и л и обеш т ећење. Закон зат и м, ис т и м ме то дом, на бра ја су бјек те ко ји не ма ју пра во на по вра ћај имо ви не или обе ште - ће ње. И ов де је реч о им пе ра тив ним нор ма ма, ко је не оста вља ју про стор за д ру г а ч и је т у ма че ње. Ни у јед ном ни у дру гом слу ча ју, да кле, ни код су бје ка та који и мају п раво на п овраћај и мов ине и обе ш те ће ње, ни т и п ак код с у бје ка т а ко ји то пра во не ма ју, не по ми њу се удру же ња гра ђа на уста но ве и дру ге ор ган и за ц и је, да кле, прав на ли ца ко ја су гра ђа ни сло бод но осно ва ли ра ди оствари ва њ а од ре ђе н и х д ру ш т ве но ко ри сн и х ц и ље ва. Ови х субјекат а са својс т вом прав ног ли ца у овом за ко ну јед но став но не ма. У с а мом п ри с т у п у, по ш т у ју ћ и ус т а в н и п ри н ц и п з а б р а не д ис к ри м и на - ци је и прин цип јед на ко сти пред за ко ном, сви су бјек ти ко ји су са гла сно важе ћим прав ним нор ма ма би ли но си о ци пра ва сво ји не ко ја им је за тим од у- зе та про пи си ма из чла на 2 За ко на, у скла ду са утвр ђе ним на че ли ма, мо ра ли би би ти об у хва ћени од ред бама Закона о вра ћа њу од у зе те имо ви не и обе ште - ће њу. Прав на ли ца на ста ла удру жи ва њем гра ђа на у свим прав ним си сте ми ма би л а с у и с ад а јес у носиоц и, с убјект и п р ав а св ојине. Пот пу но је не спор но д а је н а о с н о в у ц и т и р а н и х п р оп ис а (ч л. 2. З а ко н а) о в и м н о с и о ц и м а п р а в а с в о ји не од у з е т а и м о в и н а, је д н а ко ка о и с в и м д р у г и м с у бје к т и м а н а ко је с у се ови про пи си од но си ли. Ме ђу тим, ка да је реч о су бјек ти ма ко ји има ју прав а н а п о в р а ћ а ј и м о в и н е и л и о б е ш т е ћ е њ е, уд р у ж е њ а г р а ђ а н а, ус т а н о в е и 4) фи зич ко ли це ко је је за кљу чи ло уго вор о ку по про да ји са др жав ним ор га ном у пе - ри о ду од до го ди не ако се у суд ском по ступ ку утвр ди да је оште ће но ви си ном ку по про дај не це не има пра во ис кљу чи во на обе ште ће ње, у скла ду са овим за ко ном, ума ње - но за ви си ну ис пла ће не ку по про дај не це не; 5 ) ф и з и ч ко л и ц е с т р а н и д р ж а в љ а н и н, а у с л у ч а ј у њ е г о в е с м рт и и л и п р ог л аш ењ а умр лим, ње го ви за кон ски на след ни ци, под усло вом ре ци про ци те та. П р е т п о с т а в љ а с е д а п о с т о ји р е ц и п р о ц и т е т с а д р ж а в о м ко ја н и је у р е ђ и в а л а в р а ћ а њ е и м о в и н е а ко д о м а ћ и д р ж а в љ а н и н м о же д а с т е к н е п р а в о с в о ји н е и н а с л е д и н е п о к р е т н о с т и у тој др жа ви. Пра во на вра ћа ње имо ви не или обе ште ће ње не ма: 1) ф из и чко л и ц е с т р а н и д р ж а в љ а н и н, од н о с н о њ е г о в и з а ко н с к и н а с л ед н и ц и, з а ко је је оба ве зу обе ште ће ња пре у зе ла стра на др жа ва по осно ву ме ђу на род ног уго во ра; 2) ф и з и ч ко л ице с т р а н и д р ж а в љ а н и н, од но с но њ е г о в и з а кон с к и н а с л ед н и ц и, ко ји с у и б е з п о с т о ја њ а м е ђу н а р од н о г у г о в о р а, о б е ш т е ћ е н и и л и и м је п р ав о н а в р аћ ањ е и м ов ин е при зна то пра вом стра не др жа ве; 3) л и ц е к о ј е ј е б и л о п р и п а д н и к о к у п а ц и о н и х с н а г а к о ј е с у д е л ов ал е н а т ер ит ор ији Ре пу бли ке Ср би је, за вре ме Дру гог свет ског ра та, као ни ње го ви на след ни ци. О т к л а њ ањ е п о с л е д и ц а од у з и м а њ а и м о в и н е ж р т в а м а Хо л о к а у с т а и д р у г и м ж р т в а м а фа ши зма на те ри то ри ји Ре пу бли ке Ср би је, ко је не ма ју жи вих за кон ских на след ни ка, уре - ди ће се по себ ним за ко ном. По с т о ја њ е р е ц ип р оц ит ет а с а с т р а ном д рж а в ом и ме ђу н а р од ног у г о в о р а, у см и с л у ов ог чла на, утвр ђу је Аген ци ја по слу жбе ној ду жно сти. 592

9 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 д р у г е о р г а н и з а ц и је г р а ђ а н а о с н о в а н е у с к л а д у с а з а ко н о м п о т п у н о с у и з о - с т а в ље н и, м а да с у о в и с у бје к т и, н о с и о ц и п ра в а с в о ји не, п о тп ун о несп орн о, п о с т о ја л и и т ад а ( у в р ем е д он ош ењ е з акон а и д р уг и х п р оп ис а који м а је имо ви на од у зе та) а по сто је и са да ка да се имо ви на вра ћа. И з о с т а в љ а њ ем уд ру же њ а и ус т а но в а и з к ру г а с у бје к а т а ко ји м а је д а т о п р а в о н а по в р а ћ ај или обе ште ће ње за од у зе ту имо ви ну, оста ју без од го во ра пи та ња о кри те - ри ју ми ма ко ји су при том по слу жи ли као основ за ова кав при ступ. Ово пита ње до би ја на зна ча ју ако се има у ви ду да ме ђу тим прав ним ли ци ма има и удру же ња и уста но ва чи ји се зна чај ни по јед ном кри те ри ју му не би мо гао до ве сти у пи та ње. Не ка од њих су, по свом тра ја њу, ста ри ја од мо дер не српске д р ж а в но с т и, а не к а по св ом п р е с т и ж у и у гле д у п р ед с т а в љ а ју с т о же р не ус т а но в е од на ц и о на л ног значаја: Мат ица с рп ск а, Срп ск а а к а де м и ја на у к а и умет но сти, Бе о град ски уни вер зи тет, Цр ве ни крст, а за тим и дру га удру же - ња и уста но ве ко ји ма је од у зе та имо ви на. Сви ови су бјек ти по сто ја ли су у в р е ме до но ше њ а з а ко на и д ру г и х п р о п и с а ко ји ма је и мо ви на од у з е т а, а по - сто је и са да ка да се имо ви на вра ћа. За то, има раз ло га да се отво ри пи та ње да ли је у кон крет ном слу ча ју реч о за бо ра вно сти, о про пу сту при ли ком прав ног нор ми ра ња ко ји ни је уо чен у при пре ми За ко на ни ти у рас пра ви па је за то усво јен у пред ло же ном тек сту. Ову прет по став ку, по ред оста лог, де мант у је до но шењ е За ко на о в ра ћ а њу ( р е с т и т у ц и ји) и мо ви не ц р к в а ма и в е р ск и м з а јед н и ца ма. 16 Ни је пред мет ове те ме да раз ма тра по је ди не прав не нор ме са др жа не у З а ко н у о в р а ћ а њу ( р е с т и т у ц и ји) и мо ви не ц р к в а ма и в е р ск и м з а јед н и ца ма. 17 Има мо у ви ду сам за кон ко ји је по свом основ ном са др жа ју у скла ду са опре дељ ењ ем да с е р ан ији м в л асн иц има, ( у к ључ ују ћ и и ц р к в е и в е р ске з а јед н и це) вра ти имо ви на ко ја им је од у зе та. Са тог по ла зи шта сам за кон, као це ли на, у пот пу но сти је у скла ду са Уста вом. Раз ма тра мо, ме ђу тим, у све тлу овог з а ко на, по ло ж ај д ру г и х уд ружењ а г рађана, п р а вн и х л и ца којима је и мови на та ко ђе од у зе та. Оправ да но се отва ра пи та ње: по ком прав ном или дру гом к р и т е р и ј у м у ц р к в е и л и в е рс ке з аједн иц е и м ај у д р уг и и б и т н о д р уг а ч ији п р а в н и по ло ж ај од о с т а л и х уд ружењ а и ус т а но в а, п р а в н и х л и ца, о сно в а н и х и ре ги стро ва них у све му у скла ду са уста вом и за ко ном. 18 У овом де лу неопходно је да будемо по тп уно јасн и: ни ко не оспо ра ва пра во цр ка ва и ве р ских з а је д н и ц а, а л и с е о с н о в а н о п о с т а в љ а п и т а њ е з а ш т о д р у г а н е п р о ф и тн а 16 Слу жбе ни гла сник РС, бр. 46/ За кон је био пред мет оце не устав но сти пред Устав ним су дом Ср би је. Устав ни суд н и је п ри х в а т ио и н и ц и ја т и в е з а оце н у ус т а в но с т и. И па к, и ма ра з ло г а да с е од р е ђе не од р ед б е овог за ко на да ље раз ма тра ју уз мо гућ ност по кре та ња но ве ини ци ја ти ве по дру гом прав ном осно ву. 18 вид. Стефан Са мар џић, На ту рал на ре сти ту ци ја у Ср би ји пе ри од ге ста ци је, Зборник ра до ва Прав ног фа кул те та у Но вом Са ду 4/2012,

10 Је л е н а З. В е с е л и н ов, Актуелна питања реституције у Србији (стр ) прав на ли ца, удру же ња и уста но ве, осно ва на и упи са на у ре ги стар у скла ду са за ко ном, у к љу ч у ћи и ус т а но ве од на ц и о на л ног зна ча ја, не ма ју ис т а т а ква п ра в а. Од го вор на ово пи та ње не мо же би ти дат на на чин ко ји ће по твр ди ти п ра вн у о сно в ано с т т ак вог п рис т упа. Н и по јед ном п ра в но од р ж и вом о сно ву, оста ла не про фит на прав на ли ца од ко јих је, са свим из ве сно на пот пу но исти на ч и н од у з е т а и мо ви на, не мо г у би т и и з о с т а в љ е на и з к ру г а с у бје к а т а ко јима се вра ћа ра ни је од у зе та имо ви на. Устав ни суд Ср би је је на сед ни ци на ко јој је раз ма трао устав ност за кона о вра ћа њу имо ви не цр ква ма и вер ским за јед ни ца ма кон ста то вао да се за ко но да вац опре де лио за ка скад ну де на ци о на ли за ци ју, од но сно за по - с т у п н у де н а ц и о н а л и з а ц и ју по в рс т и и мо ви не и по с у бјек т и м а с а к р ај њи м ци љем спро во ђе ња оп ште де на цио на ли за ци је ко јом тре ба да се окон ча вра - ћ а њ е и мовине би в ш и м в ла сн и ц и ма у Ср би ји. 19 О в а к в о с т ановиш т е з а хт ев а по се бан осврт. Пр во, отва ра се пи та ње да ли има осно ва да се у круг пи та ња ко ја р а с п р а в љ а и оце њу је Ус т а в н и с уд у к љу ч у ју п р о п и си ко ји н и с у до не т и а за ко је се прет по ста вља да ће би ти до не ти. Пре ма на шем ми шље њу, Устав ни с уд мо же да ра з ма т ра с а мо по с т о је ће в а же ће п р о п и с е и њи хо ву уск ла ђе но с т са за ко ном, али не мо же прав да ти еви дент не прав не пра зни не у по сто је - ћ и м п р о п и си ма, не к и м д руг и м п р е тпос т ав љ ен и м, буд ућ и м п р оп исима који ни су до не ти, не ула зе у круг по зи тив них про пи са, а са мо се прет по ста вља да ће би ти до не ти. 20 У при лог ова квој кон ста та ци ји иде и чи ње ни ца да је на кон усв а ја њ а За ко на о в ра ћ а њу ( р е с т и т у ц и ји) и мо вин и ц рк в ама и ве рск и м за јед ни ца ма до нет је ди но оп шти За кон о вра ћа њу одузете имовине и обе - ш т е ће њу, ко ји не о бух в ат а (о с т ал а) уд ружењ а, ус т анов е и л и д руг е о бл ике ор га ни зо ва ња у скла ду са за ко ном. И знет и м п ри с т у пом, уд ру же њ а, ус т а но ве и д ру г е ор г ан изац ије г рађана, као прав на ли ца, по де ље на су у две гру пе: а) цр кве и вер ске за јед ни це на јед ној и б) оста ла удру же ња, уста но ве и дру ге ор га ни за ци је на дру гој стран и. Њи хов п р а в н и по ло ж ај у однос у н а п и т а њ е п р а в а н а по в р а ћ ај од у з е т е имо ви не, у скла ду са ва же ћим прав ним про пи си ма, бит но је раз ли чит. Ова кон с т ат а ц и ја не т р а ж и до дат но о б р а з ло же њ е. Н а и ме, код по с т о ја њ а ов а к в е раз ли чи то сти, ко ја је еви дент на, оправ да но је отво ри ти пи та ње да ли је, у кон к р е т ном с л у ча ју, на ру шен ус т а в н и п ри н ц и п о з а б р а н и д ис к ри м и на ц и је. Пре ма из ри чи тој од ред ба уста ва (члан 21 став 1) пред уста вом и за ко ном 19 И н и ц и ја т и в а з а оце н у ус т а в нос т и З акон а о р е с т и т у ц и ји и мо ви не ц р к в а м а и в е р ск и м за јед ни ца ма ни су при хва ће не, http: // ni.sud.rs /pa ge /vi ew/sr -Latn -CS/ /ini cija t i ve - z a - o c e n u - u s t av n o s t i - z a ko n a - o - r e s t i t u c i ji -i m o v i n e - c r k v a m a -i -ve r s k i m - z a j e d n i c a m a - n i s u - p r i hv a c e n e, 27. април Вид. С. Са мар џић, 449: За кон о ре сти ту ци ји цр кве не имо ви не са мо је је дан од ни за за ко на ко ји је у наш прав ни си стем ушао пре ко ре да. Ни је са свим ја сно обра зло же ње до но шења lex spe ci a lis без да по сто ји основ ни за кон ко јим се ре ша ва ју питања опште реституције. 594

11 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 сви су јед на ки и да ље сва ко има пра во на јед на ку за шти ту без дис кри минац ије. Ова прав на ли ца су у ства ри гра ђа ни ко ји су се ор га ни зо ва ли, основ а л и уд р у ж е ње ра д и о с т в ар ив ања н еког д о з в о ље н о г д р у ш т в е н о ко р и с н ог циља. За то се ци ти ра не одредбе Устава, ко је се од но се на за бра ну дис кри - ми на ци је, исто вре ме но од но се и на гра ђа не и на прав на ли ца ко ја су они о с н о в а л и. К а да је р еч о уд ру же њи ма, ус т а но в а ма и д ру г и м о р г а н и з а ц и ја ма гра ђа на, не јед на кост је еви дент на. Све оне има ју очи глед но бит но не јед нак по ло жај у од но су на јед но зна чај но пи та ње: на пи та ње по вра ћа ја или обеште ће ња ра ни јим про пи си ма од у зе те имо ви не. Ако се по ђе од ове кон ста - та ци је, из о ста вља ње прав них ли ца свих уста но ва и удру же ња осим цр ка - ва и вер ских зајед ни ца од мо гућ но сти ре сти ту ци је пред ставља нарушавањ е ус т а в ног п ри н ц и па з а б р а не д ис к ри м и на ц и је. 3. О СПРО ВО ЂЕ ЊУ ЗА КО НА Пр а к с а не д в о см и с ле но по т в р ђу је по с т о ја њ е о з би љ н и х недос т ат а к а и п р о т и в р еч но с т и у т ек с т у З акона. С асви м очек ив ано, ја вил и с у с е п р облем и ко је на осно ву ва же ћих за кон ских ре ше ња, прак тич но ни те о риј ски, ни је мо - г у ће р а з р е ш и т и. У не к и м с ег мен т и ма, р е з ул т а т и п ри ме не ов ог З а ко на п рибли жа ва ју се ап сур ду. За ко ном (члан 5 став 1 тач ка 2) утвр ђу је се да пра во на по в ра ћ ај и мо ви не и о б еш т ећењ е и ма з ад у ж би на ко јој је од у зе т а и мо ви на, од но сно њ ен п р а в н и с лед б е н и к. З а кон, ме ђу т и м, не с а д р ж и од р ед бу п р е ма ко јој би се ра ни јем вла сни ку, удру же њу или уста но ви, прав ном ли цу осно ваном у скла ду са за ко ном, вра ти ла за ду жбин ска имо ви на, ко ју су им по је дин и ис т а к н у т и г р а ђа н и, з а д у ж би на ри, п р е не л и у св о ји н у р а д и о с т в а ри в а њ а ја сно од ре ђе них ци ље ва. Та ко на при мер Срп ска ака демија наука и умет но - с т и н и је з а д у ж би н а, а л и с у јој б р ој н и з а д у ж би н а р и пок л ањ ал и одр еђ е н у имо ви ну; Ма ти ца срп ска, та ко ђе, ни ка да ни је би ла ни ти је мо гла би ти за дужби на, али је увек би ла ин сти ту ци ја од не спор ног на ци о нал ног зна ча ја, ко јој с у и с т а к н у т и п р и в р ед н и ц и и н а у ч н и и ја в н и р а д н и ц и, к а о з ад уж бин ар и, по кла ња ли или оста вља ли имо ви ну или де ло ве сво је имо ви не. Да кле, за дуж би на је в р ед но с т ко ја је у од р е ђе ном пе ри о д у на о снову в ољ е з ад уж бинара по с т а л а в л а сн и ш т в о СА Н У, М а т и це с рп ске, Б е о г р а д ског у н и в е р зи т е т а и л и не ке д ру г е ус т а но ве и ор г а н и за ц и је, ос т а је из ва н до ма ша ја За ко на, са мо за т о што ови су бјек ти ни су за ду жби не, ваћ вла сни ци број них за ду жби на (за дужбин ске имо ви не). Ова кву си ту а ци ју, ме ђу тим, за кон не по зна је. У свим до са да по кре ну тим слу ча је ви ма до не та су исто вр сна ре ше ња са ша блон ском кон с т а т а ц и јом ка ко је у т вр ђе но да под но си ла ц за х т е ва н и је а к т и в но ле г и т и м и с а н сход но ч л а н у 5 З а ко на о в р а ћ а њу од у з е т е и мо ви не и 595

12 Је л е н а З. В е с е л и н ов, Актуелна питања реституције у Србији (стр ) о б е ш т е ће њу. 21 С а гл а сно з а ко н у, би ло ко је уд ру же њ е, ус т анов а и л и д руг а о р г а н и з а ц и ја, ф о р ма л но -п р а в но не мо же и ма т и а к т и в н у ле г и т и ма ц и ју. Сви захтеви удружења и установа за враћање имо ви не од би је ни су због не до - с т а тк а а к т и вн е л ег ит им ац ије. Не од рж ив о с т п ос т ојећ и х п р а вн и х р еш ењ а са д р жа н и х у За ко н у о вра ћа њу и мо ви не и обе ш т е ће њу п роизлази, п ра кт и чно из сва ког по је ди нач ног слу ча ја. Ра ди при ме ра ци ти ра мо са мо јед но обра зло - же ње утвр ђе но је да Ма ти ца срп ска има свој ство прав ног ли ца у скла ду са за ко ном и ста ту том и да иста пред ста вља је дин стве ну и са мо стал ну, књижев но, на уч но и кул тур но дру штво, а не за ду жби ну, те бу ду ћи да је утврђе но да је п ред ме т на не пок ре тно с т одузет а к а о в ласн иш т во Мат ице с рпске, ко ја не ма с т а т ус н и т и о б л и к з а д у ж би не ко јој је и мо ви на од у зе т а не спор но је утвр ђе но да ни су ис пу ње ни усло ви пред ви ђе ни чла ном 5 за ко на ко ји пропи су је ко има пра во на вра ћа ње имо ви не. 22 Ис ти чу ћи још јед ном да се, иа ко је имовина фор мал но од у зе та од Ма ти це срп ске, ра ди о одузетој задужбинској и мо ви н и кон с т а т у је мо да ов а к в ом о бр а з ло же њу н и је по т р е ба н до дат н и ко мен т а р. Пр о т и в в е л и ког бр о ја р е ше њ а и з ја в љ е не с у ж а л б е, а л и у п р едме т и ма у ко ји ма је од л у че но по ж а л ба ма, н и јед на ж а л ба н и је у в а же на. Јед но с т а в но, с а гл а сно в а же ћ и м п р о п и си ма, не до с т а т а к а к т и в не ле г и т и ма ц и је ви ше је не го очи гле дан. Ту жбе под не те Управ ном су ду из истог раз ло га, пре ма на шој оце ни, не ма ју мно го из гле да на успех. Оне би, евен ту ал но, мо гле да има ју из гле да на успех је ди но ако би Устав ни суд при хва тио да рас пра вља и од лучу је о не у став но сти за ко на ко ји је, без одр жи вог осно ва и обра зло же ња, из о - ста вио ши рок круг прав них ли ца из ка те го ри је су бје ка та ко ји ма се вра ћа ран ије одузет а и мовина, т ачн ије о евиден тној п ра в ној п ра зн и н и ко ја, по на шем м иш љењу, до во д и у п и та ње ње г о ву са гла снос т са Ус та вом Ре п у бл и ке Ср би је. По ред то га, це л ис ход но је у ч и н и т и и на по ре у п рав ц у по к ре та ња и н и ц и ја т и ве з а и з ме не з а ко на ко ји ма ће с е уд ру же њ а и ус т а но в е, к а о не спо р н и но си о ц и п рава својине, об у х ва т и т и као су бјек т и ко ји и ма ју п ра во на по вра ћај и мо ви не и о б е ш т е ће њ е. У прак си се јављају и нејасноће прили ком од ре ђи ва ња прав ног след бе - н и к а з а д у ж би на. При под но ше њу з а х т е в а з а по в р а ћ ај и мо ви не А г ен ц и ји з а р е с т и т у ц и ју је би ло не о п ход но п ри ло ж и т и до к а з о п р а в ном с лед б е н и ш т ву и д руг е до ка зе да је зад ужбина п ра вн и след бе н и к за д у жби не ко јој је и мо ви на од у зе та, од но сно до ка зе да је сту пи ла као прав ни сук це сор у ње на пра ва и оба ве зе. Има јући у виду да се приликом доношења нових прописа о задужбина ма ме њао и ор ган ко ји је во дио ре ги стар за ду жби на, би ло је нео п ход но 21 Ре ше ње Аген ци је за ре сти ту ци ју под руч на је ди ни ца Но ви Сад пред мет бpoj: / Исто 596

13 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 п ри ба ви т и док азе о пос т ојању р ег ис т рац ије з а д у ж би не у ск ла д у са в а же ћ и м з ако н им а з а с в е п е р и о д е од н а с т а н к а з а д у ж би н е. М и н и с т а р с т в о к у л т у р е Ре пу бли ке Ср би је је, ка ко се на во ди у ре ше њи ма, на осно ву чл. 24 За ко на о з а д у ж би на ма, ф он до ви ма и ф о н да ц и ја ма и з г о д и не и з да в а ло р е ше њ а ко ји м а је у т в рђив ало д а је з ад уж бин а у п ис ан а у р ег ис т а р з а д уж бин а ко ји во ди Ми ни стар ство кул туре. Решењем се одобрава обнавља ње ра да за дуж би не. И з н а в е де ног п р о и з л а зи д а је н а д ле ж н и д р ж а в н и о р г а н Ре п у бл и ке Ср би је (Ми ни стар ство кул ту ре) на тај на чин утвр дио да се упра во ра ди о ис т ој з а д у жбин и, односно о и дент и чном п ра в ном л и ц у ч и ји је ра д об но в љен са ис т и м ц иљ ем. Након доношењ а новог Закона о з ад уж бинама г о д ине у п ис у р е г и с т а р в р ш и А г ен ц и ја з а п ри в р ед не р е г и с т р е к а о по в е р е н и по с а о. Све за ду жби не су то ком свог тра ја ња мо ра ле да ускла де сво је ак те са по зитив но прав ним про пи си ма па та ко и да се ре ги стру ју код над ле жног ор га на. Ме ђу тим, при утвр ђи ва њу континуитета заду жби не, од но сно прав ног следб е н и ш т в а А г ен ц и ја з а р е с т и т у ц и ју т у ма ч и у п ис у р е г и с т а р (ч л. 24 З а ко на о за ду жби на ма, фон до ви ма и фо н да ци ја ма из го ди не и чл. 29 За ко на о зад у ж би на ма и з 2011) к а о кон с т и т у т и в н и а к т, у см и с л у о сн и в а њ а з а д у ж би не. Сасви м је ра зу м љи во да је з ад уж бина в р еме ном ме њ а ла сво ју п ра в н у фор м у и на ч и н р е г и с т р о в а њ а, је р с у т о ус ло в љ а в а ле п р о ме не ко је с у на с т а ја ле п р е св е г а у п р а в н и м п р о п и си ма д р ж а в е. Ја сно је да уко ли ко у про пи са ном ро ку н е б и д о ш л о д о р е г и с т р а ц и је у н о в ом р е г и с т р у, з а д у ж б и н а б и п р е с т а л а ф о р м а л н о - п р а в н о д а п о с т оји п а је т акв а п р е р е г и с т р а ц и ја б и л а у с л о в ускла ђи ва ња са но вим про пи с и ма. Ме ђу тим, Аген ци ја за ре сти ту ци ју, ре ше - њи ма ко ји ма од би ја вра ћа ње имо ви не уко ли ко је до шло до ове вр сте ре гистра ци је упра во то на во ди као раз лог за од би ја ње зах те ва. На овај на чин је по сту па ју ћи орган, пот пу но не тач но, на нео др жив на чин из ме нио вре ме оснива ња за ду жбина да ју ћи свом упи су кон сти ту тив ни ка рактер, иако је задужбина основана п ре више децен ија. Тако је субјек т има којима је дозвољено у чеш ће у по ступ ку ре сти ту ци је, у прак си нео сно ва но ус кра ће но то пра во. У кон крет ним слу ча је ви ма ра ди се о за ду жби на ма под упра вом Ма тице с рп ске ко ја је у ск ла д у с а с т а т у т и ма з а д у ж би на, у в р еме одузимањ а би ла прав ни след бе ник у сми слу но си о ца свих пра ва и оба ве за на имо ви ни за дужби не, па је та ко њен прав ни след бе ник оста ла и да нас. Кон ти ну и тет за дужби на та ко не би смео би ти до во ђен у пи та ње, јер се ра ди о ин сти ту ци ји ко ја тра је већ 190 го ди на. За кон у круг ли ца ко ја има ју пра во на по вра ћај имо ви не убраја задужбину ко јој је имо ви на од у зе та, од но сно ње ног прав ног след бе ник а, с т о г а је зи ч ко, а на р о ч и т о ц и љ но т у ма че њ е св а к а ко дозв ољ ав а да п ра вн и след бе ник за ду жби не сва ка ко не мо ра би ти за ду жби на. Уско ту ма че ње За ко на од стра не ор га на ко ји га спро во де је пот пу но непри хва тљи во. Нор ме За ко на чи ји је основ ни циљ да се имо ви на вра ти не би сме ле би ти ту ма че не на на чин да се што ве ћи број зах те ва од би је, већ упра во 597

14 Је л е н а З. В е с е л и н ов, Актуелна питања реституције у Србији (стр ) с у п р о т но. П и т а њ е а к т и в не ле г и т и ма ц и је мо гло би би т и спо р но т ек к а да би ви ше ус т а но в а, з а д у ж би на и л и њихови х п р а в н и х с лед б е н и к а п р е т ен до в а ло на исту имо ви ну. У до са да из не тим кон ста та ци ја ма ја сно се ви ди да је про цес ре сти туци је у Ср би ји, ка да се ра ди о корисницима реституције, нормиран по принци пу сви су пред за ко ном јед на ки са мо што су не ки ви ше јед на ки. 23 Тако уоч ав а мо још једн у к ат ег орију л иц а ч ија с у п р ав а пов р аћ ај и мовине пот пу но нео прав да но су спен до ва на. У За ко ну о по вра ћају имовине и обеште - ће њу (члан 5 тач ка 1) су изостављена лица ко ја су те ста мен тал ни на след ниц и би в ш и х в л а сн и к а од у з е т е и мо ви не. О снов н и п ри н ц и п на с лед ног п р а в а је да онај ко је сте као имо ви ну са њом сло бод но рас по ла же. При ме ном овог п ри н ц и па т е с т а мен т а р н и на с лед н и ц и и ма ју п р ед но с т у од но с у на з а кон ске на с лед н и ке, је р а ко по с т о ји т е с т а мен т, в о љ а о с т а ви о ца с е мо р а ис по ш т о в а - т и. И з у з е т а к је је д и но н у ж н и де о. 24 За кон на не при хва тљив на чин, као субјек т е ко ји и ма ју п р а в о на в р а ћ а њ е и мо ви не по зна је је д и но з а кон ске на с ле - д н и ке, а т е с т а мен т а л не по т п у но ис к љу ч у је. З а кон о н а с ле ђи в а њу 25 (члан 2) на во ди два осно ва на сле ђивања: на основу за ве шта ња (те ста мен та) и за конско, с тим што се за кон ски ред на сле ђи ва ња при ме њу је ка да за ве шта ње не пос т оји. Не вид и с е р а злог з а и зос т ав љ а њ е т е с т а ме н т а л н и х н а с лед н и к а у овој ка т е г о ри ји ов ла ш ће н и х л и ца за под но ше ње за х т е ва за повраћај и мовине, од но сно обе ш т е ће ње. На овај на ч и н За кон о ре с т и т у ц и ји је у су п ро т но с т и са од р ед б ом 59 Ус т а в а Ре п у бл и ке Ср би је ко ји м с е ја м ч и п р а в о на с ле ђи в а њ а, у скла ду са за ко ном. ЗА К ЉУ Ч А К У те о ри ји пра ва, углав ном је не спор но да од но си сво ји не и на чин њи ховог уре ђи ва ња у ве ли кој ме ри опре де љу ју ка рак те ри стике, развитак и функцио ни са ње прав ног си сте ма у целини. Разумљиво је зато да промене у структури сво ји нск и х од но са, а за т и м п ра в на ре г у ла т и ва ко јом се т е п ро ме не у ре ђу ју, по бу ђу је в е л и ко и н т е р е с ов а њ е. У с л у ча ју до но ше њ а з а ко на о р е с т и т у ц и ји до ш ло је до нео п ра в да ног ка ш ње ња. Текс т За ко на о враћању одузет е и мовине н и је оп ра в да о оче к и в а њ а. У овом т ек с т у п ри к а з а н и су са мо не к и од м но г и х, еви дент них не до ста та ка законског текста. Поједине одредбе су неприхватљиве са ста но ви шта те о ри је пра ва, а прак са сва ко днев но не дво сми сле но по твр ђује по сто ја ње озбиљ них не до ста та ка и про тив реч но сти у тек сту За ко на. 23 С. Са мар џић, Реч је о за шти ти ди рект них по то ма ка од пот пу ног ис кљу че ња од на сле ђа. 25 З а ко н о н а с л е ђ и в а њу, Слу жбе ни Гла сник РС, бр. 46/95. Ви ди: Од лу ку УС РС, IУ бр. 358/95 101/

15 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 Када се п ро менама фу ндамент а лн и х п ри н ц и па у ор г а н и зо ва њу д ру ш т ва з а х в а т ају односи св о ји не, п р и н ц и п п р а в и ч но с т и з а х т е в а д а св и с у бје к т и, ко л и ко је т о мог у ће, бу д у у п ра в но јед на кој по зи ц и ји. За т о је у ра д у по с е б на па ж њ а по св е ће на л и ц и ма ко ја н и с у о б у х в а ће на З а ко ном о в р а ћ а њу од у з е т е имо ви не и обе ште ће њу. Прав на ли ца на ста ла удру жи ва њем гра ђа на у свим п р а в н и м си с т е м и м а би л а с у и с ад а јес у носиоц и, с убје кт и п р ав а св ојине. По тп у но је неспорно да и м је к а о носиоц има п ра в а св о ји не од у з е т а и мо ви на јед на ко као и свим дру гим су бјек ти ма на ко је су се ови про пи си од но си ли. Ме ђу тим, ка да је реч о су бјек ти ма ко ји има ју пра ва на по вра ћај имо ви не или о б е ш т ећ ењ е, у д р уж ењ а г р ађ ан а, ус т ан ов е и д р у г е о р г а н и з а ц и је г р а ђ а н а осно ва не у скла ду са за ко ном пот пу но су из о ста вље ни, ма да су ови су бјект и но си о ц и п р а в а св о ји не, по т п у но не спо р но, по с т о ја л и и т а да, у в р е ме до - но ше ње про пи са о од у зи ма њу имо ви не, а по сто је и са да ка да се та имо ви на в р а ћ а. И мо ви н а је, по с е б н и м з аконом, в р аћен а јед ино ц рк в а м а и в е рск и м з а јед н и ца ма које, у о снови, и мају ис т и п ра вн и по ло ж ај к а о о с т а ла уд ру же њ а гра ђа на и уста но ве. Сто га је оправ да но отво ри ти пи та ње да ли је ова квим присту пом учи њена повреда уставног принципа за бра не дис кри ми на ци је. Исто - в р е ме но це л исход но је у ч и н и т и на по р е у п р а в ц у по к р е т а њ а и н и ц и ја т и в е з а из ме не за ко на, ко је су се и у те о ри ји и у прак си по ка за ле као ну жне и хит не. Овим из ме на ма за ко на би сва ли ца ко ји ма је од у зе та имо ви на мо ра ла би ти об у х ваћена као су бјек т и ко ји и ма ју п ра во на по вра ћај и мо ви не и обе ш т е ће ње. За кон о вра ћа њу од у зе те имо ви не и обе ште ће њу има и низ дру гих не до ста - та ка чи ја је из ме на нео п ход на, јер се ра ди о ве о ма сло же ној ма те ри ји ко јом с е по р ед в ра ћ а њ а и мо ви не ра н и ји м в ла сн и ц и ма у ск ла д у с а ус по с т а в љ а њ ем но в и х е ко ном с к и х и по л и т и ч к и х од но с а у д ру ш т ву, с т в а р а ју и ус ло в и з а на с т а ја њ е т р ж иш но оријент исан и х п рив р ед н и х субјек ат а и пос т и з ањ е већег с т е пе на еко ном ске с т а би л но с т и. Пра в но у р е ђи в а њ е и з не т и х п и т а њ а, ко ја с е у сво јој су шти ни од но се на за шти ту сво ји не као основног, Уста вом за га ранто ва ног пра ва, ну жна је прет по став ка за ус по ста вља ње прав не др жа ве и влада ви не п р а в а. 599

СИ МА ГРК. Да вид Ал ба ха ри

СИ МА ГРК. Да вид Ал ба ха ри Да вид Ал ба ха ри СИ МА ГРК У пр ви мах ни је се ни шта чу ло, али сви смо зна ли да то не мо же ду го да тра је и да је са мо по треб но да се још ма ло смрк не и да! Пр во су се огла ша ва ли ду вач

Detaljer

ДВ код ТС Београд 20, јун 2015.

ДВ код ТС Београд 20, јун 2015. ДВ код ТС Београд 20, јун 2015. САДРЖАЈ 6-18 ЈУБИЛЕЈ ПРЕДУЗЕЋА Десет година Електромреже Србије 19 ПОТПИСАН УГОВОР О САРАДЊИ ИЗМЕЂУ ЈП ЕМС И EPEX SPOT Корак ближе циљу 20-21 ТС БЕОГРАД 20 Пуштање у погон

Detaljer

НО ВИ РЕ А ЛИ ЗАМ У СРП СКОМ ФИЛ МУ

НО ВИ РЕ А ЛИ ЗАМ У СРП СКОМ ФИЛ МУ Универзитет уметности у Београду, Факултет драмских уметности, Београд DOI 10.5937/kultura1754400M УДК 791.1(497.11) 2010/2015 прегледни рад НО ВИ РЕ А ЛИ ЗАМ У СРП СКОМ ФИЛ МУ Сажетак: Циљ овог ра да

Detaljer

ПОШТАР. Безбедност и здравље на раду Вишак запослених: Која су моја права

ПОШТАР. Безбедност и здравље на раду Вишак запослених: Која су моја права САДРЖАЈ Извештај са изборне Скупштине: Павловић поново председник........................... 2-5 Телеком: Држава мора остати највећи појединачни акционар!.... 6-8 Актуелно: Започет процес колективног преговарања..............

Detaljer

j UNI CEF-a Да нас је ве о ма ва жан дан за оп шти ну Ста ра Па зо ва, Куглаш Игор Ковачић првак света! Irig

j UNI CEF-a Да нас је ве о ма ва жан дан за оп шти ну Ста ра Па зо ва, Куглаш Игор Ковачић првак света! Irig www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIII Сремска Митровица Среда 13. фебруар 2013. Број 2711 Цена 40 динара у овом броју: ИНТЕРВЈУ ГОРАН ЈЕШИЋ: Стабилна позиција Владе Војводине

Detaljer

Хитно мењати Устав. Вода највећи проблем Страна 15. Терапијски врт, први у Србији. Irig. у овом броју: ИНТЕРВЈУ: ГОРАН ЈЕШИЋ ПАРАДОКС У ЈАСКУ:

Хитно мењати Устав. Вода највећи проблем Страна 15. Терапијски врт, први у Србији. Irig. у овом броју: ИНТЕРВЈУ: ГОРАН ЈЕШИЋ ПАРАДОКС У ЈАСКУ: www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LII Сремска Митровица Среда 21. новембар 2012. Број 2699 Цена 40 динара у овом броју: ИНТЕРВЈУ: ГОРАН ЈЕШИЋ ПАРАДОКС У ЈАСКУ: Хитно мењати Устав

Detaljer

За кон. Но ве од ред бе За ко на о са о браћа. Полицајци суспендовани, тужилаштво на потезу. Инцидент у митровачкој прехрамбено - шумарској школи

За кон. Но ве од ред бе За ко на о са о браћа. Полицајци суспендовани, тужилаштво на потезу. Инцидент у митровачкој прехрамбено - шумарској школи 1960 2010 Година L Сремска Митровица Среда 3. новембар 2010. Број 2593 Цена 40 динара у овом броју: Полицајци суспендовани, тужилаштво на потезу Страна 3. За кон Инцидент у митровачкој прехрамбено - шумарској

Detaljer

СТУ ДЕН ТИ СА СЕ ЛА АР НЕА ГАР БОР ГА: ИЗ МЕ ЂУ СТВАР НОГ И ФИК ТИВ НОГ

СТУ ДЕН ТИ СА СЕ ЛА АР НЕА ГАР БОР ГА: ИЗ МЕ ЂУ СТВАР НОГ И ФИК ТИВ НОГ Бе о град DOI 10.5937/kultura1650206K УДК 821.113.5.09-31 Гарборг А. оригиналан научни рад СТУ ДЕН ТИ СА СЕ ЛА АР НЕА ГАР БОР ГА: ИЗ МЕ ЂУ СТВАР НОГ И ФИК ТИВ НОГ Са же так: У ра ду се ана ли зи ра су

Detaljer

Фа бри ка. За вид на про дук тив ност, из во зно. У Сремској Митровици кривичне пријаве против одговорних због потенцијалне еколошке опасности

Фа бри ка. За вид на про дук тив ност, из во зно. У Сремској Митровици кривичне пријаве против одговорних због потенцијалне еколошке опасности 1960 2010 Година L Сремска Митровица Среда 25. август 2010. Број 2583 Цена 40 динара у овом броју: Сремској Митровици кривичне пријаве против одговорних због потенцијалне еколошке опасности Страна 3. Фа

Detaljer

Ко му нал на по ли ци ја

Ко му нал на по ли ци ја 1960 2010 Година L Сремска Митровица Среда 15. децембар 2010. Број 2599 Цена 40 динара у овом броју: Осуда напада на румску католичку цркву Страна 2. Ко му нал на по ли ци ја Мајстор који поправља успомене

Detaljer

Za sve ove godine. Беше тама на сремском информативном простору РЕЧ ГЛАВНОГ УРЕДНИКА. Посвећени циљу. Поносни на Људе. Живот траје, новине га бележе

Za sve ove godine. Беше тама на сремском информативном простору РЕЧ ГЛАВНОГ УРЕДНИКА. Посвећени циљу. Поносни на Људе. Живот траје, новине га бележе РЕЧ ГЛАВНОГ УРЕДНИКА Za sve ove godine Беше тама на сремском информативном простору пре пола века. Група посленика писане речи, појаве зване новине, усудила се да разлогу за свој живот дода једну нову

Detaljer

ПРОГРАМИ ЗА ЕТИКЕТИРАЊЕ ТЕКСТА НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ* Зоран Поповић** Hemofarm, STADA

ПРОГРАМИ ЗА ЕТИКЕТИРАЊЕ ТЕКСТА НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ* Зоран Поповић** Hemofarm, STADA НАУЧНИ РАД УДК 004.912:811.163.41 322 ПРОГРАМИ ЗА ЕТИКЕТИРАЊЕ ТЕКСТА НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ* Зоран Поповић** Hemofarm, STADA Апстракт: овај текст да је упо ред ни пре глед по сто је ћих је зич ких ала та, од

Detaljer

ЈЕСЕН ИСПУЊЕНА ДОГАЂАЈИМА, ГРАЂЕВИНСКИМ РА ДОВИМА И ОПТИМИЗМОМ. Почетак који обећава

ЈЕСЕН ИСПУЊЕНА ДОГАЂАЈИМА, ГРАЂЕВИНСКИМ РА ДОВИМА И ОПТИМИЗМОМ. Почетак који обећава 1 ОКТОБАР 2011. ГОДИНА VI, БРОЈ 55 22. новембар ДАН ПОЗОРИШТА ПРВИ РОЂЕНДАН МУЗЕЈА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ЈЕСЕН ИСПУЊЕНА ДОГАЂАЈИМА, ГРАЂЕВИНСКИМ РА ДОВИМА И ОПТИМИЗМОМ Почетак који обећава Иако је у току

Detaljer

2017. У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 30. ДЕЦЕМБРА 2016.

2017. У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 30. ДЕЦЕМБРА 2016. Срећна нова 2017. година Број 4694, година CXLVI У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 30. ДЕЦЕМБРА 2016. цена 40 динара Политика Кампања и избори на свим нивоима» страна 4 Деда Мраз из Панчевца испуњава ваше жеље» страна

Detaljer

ГMHXD(F$ F DDCmаE'' Schindler

ГMHXD(F$ F DDCmаE'' Schindler В ы с ш ее к а ч ес т о теперь и м еет и м я. Э т о н а ш п а сса ж и рски л и ф т для о ф и сны х з д а н и. Г р H з о вые с п е < а л ь н ы е л ф ы к о м п а н S c hin d l e r Г и б к о с ть п р и м

Detaljer

Нова година почела победом» страна 31 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 19. ЈАНУАРА 2018.

Нова година почела победом» страна 31 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 19. ЈАНУАРА 2018. ОСНИВАЧ ЈОВАН ПАВЛОВИЋ Километри у срцу и ногама» страна 9 Нова година почела победом» страна 31 ВЛАСНИК Број 4747, година CXLIX У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 19. ЈАНУАРА 2018. цена 40 динара СВЕТЛОСТ Политика Снага

Detaljer

Кошуља за рат и да видовит будем по предању девет голих баба ћутећи је шију. ( Кошуља )

Кошуља за рат и да видовит будем по предању девет голих баба ћутећи је шију. ( Кошуља ) ЗЛАТНА ГРЕДА Надежда Пурић Јовановић СЛУЧАЈ КОСТРОВИЋ Горан Лакићевић је под презименом Костровић објавио четири збирке песама, а затим се повукао. Његово певање на необичан начин коинцидира са историјском

Detaljer

Дивовске борбе на Стрелишту» страна 31 У ПАНЧЕВУ, У СРЕДУ, 14. ФЕБРУАРА ОДЛА ЗАК ВЕЛИ КА НА НЕБОЈ ША ГЛО ГО ВАЦ, ГЛУ МАЦ СА СЦЕ НЕ У ВЕЧ НОСТ

Дивовске борбе на Стрелишту» страна 31 У ПАНЧЕВУ, У СРЕДУ, 14. ФЕБРУАРА ОДЛА ЗАК ВЕЛИ КА НА НЕБОЈ ША ГЛО ГО ВАЦ, ГЛУ МАЦ СА СЦЕ НЕ У ВЕЧ НОСТ ОСНИВАЧ ЈОВАН ПАВЛОВИЋ Моја словачка прича» страна 6 Дивовске борбе на Стрелишту» страна 31 ВЛАСНИК Број 4751, година CXLIX У ПАНЧЕВУ, У СРЕДУ, 14. ФЕБРУАРА 2018. цена 40 динара Хроника Традиција и стручност

Detaljer

Пут кроз живот с ватерполо капицом» страна 38 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 13. ЈАНУАРА ОД ПОЧЕТКА ГОДИНЕ У НАШЕМ ГРАДУ ТРИ ХЕМИЈСКА УДЕСА

Пут кроз живот с ватерполо капицом» страна 38 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 13. ЈАНУАРА ОД ПОЧЕТКА ГОДИНЕ У НАШЕМ ГРАДУ ТРИ ХЕМИЈСКА УДЕСА Фестивали, Бијенале, смотре...» страна 13 Пут кроз живот с ватерполо капицом» страна 38 Број 4695, година CXLVIII У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 13. ЈАНУАРА 2017. цена 40 динара Политика Различити приоритети» страна

Detaljer

На основу члана 108. Закона о јавним набавкама директор Дома здравља Др Јован Јовановић Змај Стара Пазова, доноси следећу:

На основу члана 108. Закона о јавним набавкама директор Дома здравља Др Јован Јовановић Змај Стара Пазова, доноси следећу: Посл.бр. 10-25/16/5 дн 09.12.2016. године Н основу члн 108. Зкон о јвним нбвкм директор Дом здрвљ Др Јовн Јовновић Змј Стр Пзов, доноси следећу: ОДЛУКУ О ДОДЕЛИ УГОВОРА О ЈАВНОЈ НАБАВЦИ З нбвку јвну нбвку

Detaljer

Др Мар ко С. Мар ко вић Исти на о Фран цу ској рево лу ци ји

Др Мар ко С. Мар ко вић Исти на о Фран цу ској рево лу ци ји Др Мар ко С. Мар ко вић Исти на о Фран цу ској рево лу ци ји Издавач Српски сабор Двери Издавачка кућа Catena Mundi Библиотека Прећутано слово друго коло, друга књига Аутор Др Марко С. Марковић Наслов

Detaljer

ПР ВА СРП КИ ЊА СПЕ ЦИ ЈА ЛИ СТА ПЕ ДИ ЈА ТАР НА ДЕ ЖДА СТА НО ЈЕ ВИЋ Др Бранислава Станимиров Дом здра вља Но ви Сад

ПР ВА СРП КИ ЊА СПЕ ЦИ ЈА ЛИ СТА ПЕ ДИ ЈА ТАР НА ДЕ ЖДА СТА НО ЈЕ ВИЋ Др Бранислава Станимиров Дом здра вља Но ви Сад ПР ВА СРП КИ ЊА СПЕ ЦИ ЈА ЛИ СТА ПЕ ДИ ЈА ТАР НА ДЕ ЖДА СТА НО ЈЕ ВИЋ Др Бранислава Станимиров Дом здра вља Но ви Сад Почетак савремене педијатрије везује се за 19. век када се педијатрија издвојила из

Detaljer

(upublisert, april 2007) (необјављена песма, април 2007)

(upublisert, april 2007) (необјављена песма, април 2007) (Et blad) Jeg er et tre lyden du hører forteller deg at jeg står og gror jeg sprang gjennom stammen og ut roten var det livet jeg ikke kunne si du hører at jeg tenker med ord at jeg blir til et menneske

Detaljer

ТИПОВЫЕ КОНСТРУКЦИИ, ИЗДЕЛИЯ И УЗЛЫ ЗДАНИЙ И СООРУЖЕНИЙ СЕРИЯ Ф Е Р М Ы С Т Р О П И Л Ь Н Ы Е Ж Е Л Е З О Б Е Т О Н Н Ы Е

ТИПОВЫЕ КОНСТРУКЦИИ, ИЗДЕЛИЯ И УЗЛЫ ЗДАНИЙ И СООРУЖЕНИЙ СЕРИЯ Ф Е Р М Ы С Т Р О П И Л Ь Н Ы Е Ж Е Л Е З О Б Е Т О Н Н Ы Е ТИПОВЫЕ КОНСТРУКЦИИ, ИЗДЕЛИЯ И УЗЛЫ ЗДАНИЙ И СООРУЖЕНИЙ СЕРИЯ 1.463.1-17 Ф Е Р М Ы С Т Р О П И Л Ь Н Ы Е Ж Е Л Е З О Б Е Т О Н Н Ы Е П О Л И Г О Н А Л Ь Н Ы Е П Р О Л Е Т О М 18 И 2 4 м Д Л Я П О К Р Ы

Detaljer

Trond Gunnar Nordenstam. Lærebok i russisk. RUS1001 Innføringsemne i russisk: grammatikk. RUS1002 Innføringsemne i russisk: språkbruk

Trond Gunnar Nordenstam. Lærebok i russisk. RUS1001 Innføringsemne i russisk: grammatikk. RUS1002 Innføringsemne i russisk: språkbruk Trond Gunnar Nordenstam Lærebok i russisk RUS1001 Innføringsemne i russisk: grammatikk og RUS1002 Innføringsemne i russisk: språkbruk 1 Innhold Leksjon Innhold Side Forord 4 1 Bokstaver som ser kjente

Detaljer

Програм завршног испита у основном образовању и васпитању

Програм завршног испита у основном образовању и васпитању Програм завршног испита у основном образовању и васпитању Циљ програма завршног испита Циљ програма завршног испита у основном образовању и васпитању је, сагласно Закону о основама система образовања и

Detaljer

~~~~~~КА школ( :_~-~ ~-~---- ~~-~-~ ~-~-~! ~-~~~: ~~а_т:_~--- 1

~~~~~~КА школ( :_~-~ ~-~---- ~~-~-~ ~-~-~! ~-~~~: ~~а_т:_~--- 1 ---... ---,--- --------- ------- ------- ------- ---- - -~-- ------- ---- -- -; : ~~~~~~КА школ( :_~-~ ~-~---- ~~-~-~ ~-~-~! -------~-~~~: ~~а_т:_~---, НОВИ САД ОСНОВЕ -\ОНСТРУ!САЊА 99 0-9 ; - ~--------

Detaljer

Матрица претставува правоаголна или квадратна шема од броеви и се запишува: Ред 1

Матрица претставува правоаголна или квадратна шема од броеви и се запишува: Ред 1 Матрици и математички операции со матрици Матрица претставува правоаголна или квадратна шема од броеви и се запишува: Колона Ред [] = Секој член или елемент од матрицата е обележан со индекси, на пр. а,

Detaljer

Предраг ВУКИЋ Државни архив Цетиње

Предраг ВУКИЋ Државни архив Цетиње ПРИЛОЗИ ГЛАСНИК ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА, Књ. 4 (2005) стр. 139-150 REVIEW OF REGIONAL MUSEUM, VOL 4 (2005), pp. 139-150 Предраг ВУКИЋ Државни архив Цетиње ТРИ ДОКУМЕНТА ИЗ ИСТОРИЈЕ ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА 1. Писмо

Detaljer

1 3Pusteluftfukter / ц я о п о и г с 0к6 0к9 а 0к5 я а а м а п м о 0к6 0к9 / SOMNOclick SOMNOclick 300

1 3Pusteluftfukter / ц я о п о и г с 0к6 0к9 а 0к5 я а а м а п м о 0к6 0к9 / SOMNOclick SOMNOclick 300 1 3Pusteluftfukter / ц я о п о и г с 0к6 0к9 а 0к5 я а а м а п м о 0к6 0к9 / 1 7 1 7 1 7 1 7 1 7 1 7 1 7 SOMNOclick SOMNOclick 300 Beskrivelse av apparatet og bruksanvisning е я и ц я а у 0к6 р т р й е

Detaljer

Прилог 1. уз тачку 1. Одлуке Агенције О.бр.ОД- 111/10 од године 1. ИЗВЕШТАЈ О СТАЊУ УКУПНИХ И ОСИГУРАНИХ ДЕПОЗИТА ЗА

Прилог 1. уз тачку 1. Одлуке Агенције О.бр.ОД- 111/10 од године 1. ИЗВЕШТАЈ О СТАЊУ УКУПНИХ И ОСИГУРАНИХ ДЕПОЗИТА ЗА Агенција за осигурање Прилог 1. уз тачку 1. Одлуке Агенције О.бр.ОД- 111/10 од 29.12.2010. године ИЗВЕШТАЈ О СТАЊУ УКУПНИХ И ОСИГУРАНИХ ДЕПОЗИТА ЗА МЕСЕЦ...20.. године - ОБРАЗАЦ АГОД 05 1. ИЗВЕШТАЈ О СТАЊУ

Detaljer

Enkel beskrivelse av tsjetsjensk

Enkel beskrivelse av tsjetsjensk Enkel beskrivelse av tsjetsjensk Både kunnskaper om andrespråksutvikling, om trekk ved elevers morsmål og om norsk språkstruktur er til god nytte i undervisningen. Slike kunnskaper gjør at læreren lettere

Detaljer

Душанов законик. Издавач Школа гусала Сандић, Београд. За издавача Вукојица Сандић. Штампа. Графомед, Бор Тираж Дистрибуција тел.

Душанов законик. Издавач Школа гусала Сандић, Београд. За издавача Вукојица Сандић. Штампа. Графомед, Бор Тираж Дистрибуција тел. Душанов законик Душанов законик Издавач Школа гусала Сандић, Београд За издавача Вукојица Сандић Штампа Графомед, Бор Тираж 1.000 Дистрибуција тел. 062/183-2687 063/441-484 zahrabreimudre@gmail.com www.zahrabreimudre.com

Detaljer

Предмет: I - Измена и допуна конкурсне документације за ЈНВВ 02/2016 МАТЕРИЈАЛ ЗА ДИЈАЛИЗУ

Предмет: I - Измена и допуна конкурсне документације за ЈНВВ 02/2016 МАТЕРИЈАЛ ЗА ДИЈАЛИЗУ Дел.број 02-946 Датум 23.11.2015. Предмет: I - Измена и допуна конкурсне документације за ЈНВВ 02/2016 МАТЕРИЈАЛ ЗА ДИЈАЛИЗУ Обавештавамо понуђаче да је конкурсна документација за ЈНВВ 02/2016 МАТЕРИЈАЛ

Detaljer

Predikative ord предикати вы

Predikative ord предикати вы Predikative ord предикати вы Forelesning for RUS2130. Basert på materiale av Helgi Haraldsson. Pensum Mathiassen s. 130-134, 162 + dette materialet. Institutt for litteratur, områdestudier og europeiske

Detaljer

СЕНАТА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСААБИЈЕ

СЕНАТА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСААБИЈЕ СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ СЕПАТА КРАЉЕБИНЕ ЈУГОСЛАБИЈЕ ГОДИИА I БНОГРАД 1932 ГОД. БРОЗ 29 XXVI РЕДОВНИ САСТАНАК СЕНАТА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСААБИЈЕ ДРЖЛН 15 АПРИЛА 1932 ГОДИНЕ У БЕОГРАДУ Претседавао: Потпретседппк

Detaljer

ДОЈРАН. ОПШТИНА ДОЈРАН Бр.01

ДОЈРАН. ОПШТИНА ДОЈРАН Бр.01 ДОЈРАН ОПШТИНА ДОЈРАН Бр.01 2009 2010 Обраќање Почитувани граѓани, Во недостаток на општинско јавно гласило ќе се обидеме со овој билтен да ги прикажеме активностите што се одвиваа во нашата општина последните

Detaljer

Рада Ђуричин МОЈЕ МОНОДРАМЕ

Рада Ђуричин МОЈЕ МОНОДРАМЕ Рада Ђуричин МОЈЕ МОНОДРАМЕ 1 Издавач: Фестивал монодраме и пантомиме Земун За издавача: Борислав Балаћ Уредник: Радомир Путник Рецензенти: Олга Савић Радомир Путник Ликовна опрема и прелом: Зоран Михајловић

Detaljer

II РАЗРЕД 1. Стварање света и човека (библијски опис; Постање 1. и 2. глава)

II РАЗРЕД 1. Стварање света и човека (библијски опис; Постање 1. и 2. глава) II РАЗРЕД 1. Стварање света и човека (библијски опис; Постање 1. и 2. глава) Прочитај из Библије 1. и 2. главу књиге Постања или на следећем линку: http://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php При томе,

Detaljer

Alltid der for å hjelpe deg. Registrer produktet og få støtte på MT3120. Har du spørsmål? Kontakt Philips.

Alltid der for å hjelpe deg. Registrer produktet og få støtte på  MT3120. Har du spørsmål? Kontakt Philips. Alltid der for å hjelpe deg Registrer produktet og få støtte på www.philips.com/welcome Har du spørsmål? Kontakt Philips MT3120 Brukerhåndbok Innholdsfortegnelse 1 Viktige sikkerhetsinstruksjoner 3 2

Detaljer

Alltid der for å hjelpe deg. Registrer produktet og få støtte på M110. Har du spørsmål? Kontakt Philips.

Alltid der for å hjelpe deg. Registrer produktet og få støtte på  M110. Har du spørsmål? Kontakt Philips. Alltid der for å hjelpe deg Registrer produktet og få støtte på www.philips.com/support Har du spørsmål? Kontakt Philips M110 Brukerhåndbok Innholdsfortegnelse 1 Viktige sikkerhetsinstruksjoner 2 2 Telefonen

Detaljer

Преглед и промене XML-a шифарника који се користе при електронском фактурисању медицинско-техничких помагала верзија 1.0.2

Преглед и промене XML-a шифарника који се користе при електронском фактурисању медицинско-техничких помагала верзија 1.0.2 Преглед и промене XML-a шифарника који се користе при електронском фактурисању медицинско-техничких помагала верзија 1.0.2 СЕПТЕМБАР 2012. 0. САДРЖАЈ 0. Садржај...2 1. Преглед и промене општих шифарника

Detaljer

PROMOTIVNI PROIZVODI

PROMOTIVNI PROIZVODI PROMOTIVNI PROIZVODI Чадори ЧАДОР M-45188 - автоматско отварање - 8 панели - пластична рачка - ø 85 cm - цена со ддв: 190 ден. DONALD R-31116 - автоматско отварање - 8 панели - пластична рачка - ø 96x83см

Detaljer

НИШТА. Иван Вукадиновић. Што рече неко Ниче је човек који је измислио Ништа из ни из чега.

НИШТА. Иван Вукадиновић. Што рече неко Ниче је човек који је измислио Ништа из ни из чега. НИШТА Иван Вукадиновић Савремена физика дошла је до метафизичких проблема и, видећемо у раду, практично до истог застоја као религија и филозофија. Заправо, област научне космологије је добрано у сфери

Detaljer

( I МИНИСТАРСТВО ОДБРАНЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЈ

( I МИНИСТАРСТВО ОДБРАНЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЈ публика Српска публичка управа за геодетске ~ ~мовинско-правне послове ~њa Лука! Ч~ ГАЦКО Општина: К т асг арски срез: КатаС1 apq а општина: Број: Датум : ГАЦКО ГАЦКО АВТОВАЦ 21.17-952.1-1-2060/2009 9.

Detaljer

apple К apple fl 0 0

apple К apple fl 0 0 0 0 4 0 0 4 0 0 0 5 0 5 0 6 0 7 0 0 5 0 0 0 0 0 0 5 0 0 9 0 7 0 5 0 5 0 0 5 0 5 0 0 0 4 0 4 0 0 9 0 0 0 0 0 5 0 0 0 7 0 4 0 0 0 5 0 0 9 0 4 0 5 0 0 0 5 0 0 0 0 6 0 0 0 0 Кapple 6 0 6 5 0 8 0 6 0 4 0 0

Detaljer

с в е д о ч а н с т в а Јован Делић МАТИЦА СРПСКА

с в е д о ч а н с т в а Јован Делић МАТИЦА СРПСКА с в е д о ч а н с т в а Јован Делић МАТИЦА СРПСКА ЈЕДИНА МОЈА СТАЛНА АДРЕСА Хвала Жирију што ми је учинио изузетну част додијеливши ми награду Матице српске Младен Лесковац : госпођи професорки Радмили

Detaljer

ПРАВИЛНИК О ПОСТУПКУ УНУТРАШЊЕГ УЗБУЊИВАЊА

ПРАВИЛНИК О ПОСТУПКУ УНУТРАШЊЕГ УЗБУЊИВАЊА На основу члана 16. став 1. Закона о заштити узбуњивача (даље: Закон) и Правилника о начину унутрашњег узбуњивања, начину одређивања овлашћеног лица код послодавца, као и о другим питањима од значаја за

Detaljer

ДВАДЕСЕТ ДРУГО РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ РЕШЕЊА ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ДРУГОГ РАЗРЕДА

ДВАДЕСЕТ ДРУГО РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ РЕШЕЊА ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ДРУГОГ РАЗРЕДА МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗАЈЕДНИЦА ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИХ ШКОЛА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ДВАДЕСЕТ ДРУГО РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ РЕШЕЊА ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ДРУГОГ

Detaljer

ОПШТИНА БАЈИНА БАШТА ОПШТИНСКА УПРАВА КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ УСЛУГА: УСЛУГЕ ОДРЖАВАЊА АУТОМОБИЛА ЈАВНА НАБАВКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ

ОПШТИНА БАЈИНА БАШТА ОПШТИНСКА УПРАВА КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ УСЛУГА: УСЛУГЕ ОДРЖАВАЊА АУТОМОБИЛА ЈАВНА НАБАВКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ Број: 404-24-6/2018 Датум: 18.04.2018. године ОПШТИНА БАЈИНА БАШТА ОПШТИНСКА УПРАВА КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ УСЛУГА: УСЛУГЕ ОДРЖАВАЊА АУТОМОБИЛА ЈАВНА НАБАВКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ БРОЈ ЈАВНЕ

Detaljer

CJ препознаје различите функционалне стилове на једноставним примерима Ако је текст административни, иза њега напиши А ; ако је публицистички,

CJ препознаје различите функционалне стилове на једноставним примерима Ако је текст административни, иза њега напиши А ; ако је публицистички, Образовни стандарди за крај обавезног образовања за српски језик са примерима задатака Следећи искази описују шта ученик/ученица зна и уме на основном нивоу. 1. ВЕШТИНА ЧИТАЊА И РАЗУМЕВАЊЕ ПРОЧИТАНОГ У

Detaljer

Ordstilling. Forelesning i RUS1120. Institutt for litteratur, områdestudier og europeiske språk (ILOS) Trond Gunnar Nordenstam

Ordstilling. Forelesning i RUS1120. Institutt for litteratur, områdestudier og europeiske språk (ILOS) Trond Gunnar Nordenstam Ordstilling Forelesning i RUS1120. Institutt for litteratur, områdestudier og europeiske språk (ILOS) Trond Gunnar Nordenstam 24.01.2007 1 Kasus Forskjellige kasusformer spiller en hovedrolle når det gjelder

Detaljer

М И Н И С Т А Р С Т В А П Р О С В Е Т Е, Н А У К Е И Т Е Х Н О Л О Ш К О Г Р А З В О Ј А Р Е П У Б Л И К Е С Р Б И Ј Е

М И Н И С Т А Р С Т В А П Р О С В Е Т Е, Н А У К Е И Т Е Х Н О Л О Ш К О Г Р А З В О Ј А Р Е П У Б Л И К Е С Р Б И Ј Е Наставно-научно веће Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију Универзитета у Београду, на седници одржаној 31. маја 2016. године, донело је одлуку о образовању Радне групе за састављање Мишљења

Detaljer

ПРВА ПОМОЋ КОД ПОВРЕДА И КОД СТРАНОГ ТЕЛА У ДИСАЈНОМ ПУТУ

ПРВА ПОМОЋ КОД ПОВРЕДА И КОД СТРАНОГ ТЕЛА У ДИСАЈНОМ ПУТУ ПРВА ПОМОЋ КОД ПОВРЕДА И КОД СТРАНОГ ТЕЛА У ДИСАЈНОМ ПУТУ Ивана Радивојевић Прва помоћ је скуп мера и поступака предузетих непосредно након повређивања или изненада настале болести у циљу спашавања живота

Detaljer

1 3PIPELIFE.. и о 0 8 г ж а м 0к7 а к а р с и й 0л4 м ь к 0к6 м ь м

1 3PIPELIFE.. и о 0 8 г ж а м 0к7 а к а р с и й 0л4 м ь к 0к6 м ь м 1 3PIPELIFE.. и о 0 8 г ж а м 0к7 а к а р с и й 0л4 м ь к 0к6 м ь м Ё 6р2 O N PE 1 3 0 9EPIEXOMENA T 0 0 0 4 0 7 0 6 0 2 0 7 0 4 0 3 0 2 0 2 0 9 0 3 0 6 0 4 0 2 0 6 0 2 0 7 PE.......................................

Detaljer

АНКЕТА ЗА СТУДЕНТЕ ПРВЕ ГОДИНЕ СТУДИЈА

АНКЕТА ЗА СТУДЕНТЕ ПРВЕ ГОДИНЕ СТУДИЈА ВИСОКА ШКОЛА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ И РАЧУНАРСТВА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА Војводе Степе 283, 11000 Београд www.viser.edu.rs e-mail:sekretarijat@viser.edu.rs Телефон: +381 11 2471 099 Факс: +381 11 2471 099 АНКЕТА ЗА

Detaljer

ДВАДЕСЕТДРУГО РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ РЕШЕЊА ИЗ ИЗ ЕНЕРГЕТСКЕ ЕЛЕКТРОНИКЕ

ДВАДЕСЕТДРУГО РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ РЕШЕЊА ИЗ ИЗ ЕНЕРГЕТСКЕ ЕЛЕКТРОНИКЕ МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И СПОРТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗАЈЕДНИЦА ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИХ ШКОЛА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ДВАДЕСЕТДРУГО РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ РЕШЕЊА ИЗ ИЗ ЕНЕРГЕТСКЕ ЕЛЕКТРОНИКЕ за ученике трећег разреда смера

Detaljer

Biblioteka Pravni INFORMATOR ISSN АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ БИЛТЕН. бр. 9. inter. Software & Communications. Београд, 2017.

Biblioteka Pravni INFORMATOR ISSN АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ БИЛТЕН. бр. 9. inter. Software & Communications. Београд, 2017. Biblioteka Pravni INFORMATOR ISSN 2217-3609 АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ БИЛТЕН бр. 9 inter Software & Communications Београд, 2017. БИЛТЕН АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ ИЗДАВАЧ: За издавача: Intermex, Београд,

Detaljer

ЗАДАТАК ЗА ПРАКТИЧАН РАД

ЗАДАТАК ЗА ПРАКТИЧАН РАД МИНИСТАРСВО ПРОСВЕТЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗАЈЕДНИЦА МАШИНСКИХ ШКОЛА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ XIX РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ УЧЕНИКА МАШИНСКИХ ШКОЛА Ниш -. 0. 011. ЗАДАТАК ЗА ПРАКТИЧАН РАД ПОДРУЧЈЕ РАДА: МАШИНСТВО И ОБРАДА

Detaljer

РАЧУНАРСКА ТЕХНИКА ПРЕЗЕНТАЦИЈА ИЗБОРНИХ ПРЕДМЕТА ПРВЕ ГОДИНЕ ШКОЛСКA 2016/17. ГОДИНУ

РАЧУНАРСКА ТЕХНИКА ПРЕЗЕНТАЦИЈА ИЗБОРНИХ ПРЕДМЕТА ПРВЕ ГОДИНЕ ШКОЛСКA 2016/17. ГОДИНУ РАЧУНАРСКА ТЕХНИКА ПРЕЗЕНТАЦИЈА ИЗБОРНИХ ПРЕДМЕТА ПРВЕ ГОДИНЕ ШКОЛСКA 2016/17. ГОДИНУ Основне информације Руководилац студијског програма РТ: др Перица Штрбац, кабинет 511 Секретар студијског програма

Detaljer

ОГЛАСНИ ДИО OBJAVE. GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj за избор и именовање чланова Надзорног одбора

ОГЛАСНИ ДИО OBJAVE. GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj за избор и именовање чланова Надзорног одбора ОГЛАСНИ ДИО SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj 32 15.04.2010. OBJAVE KONKURSI На основу члана 8. Закона о министарским, владиним и другим именова њи ма ( Слу жбе ни гла сник Ре пу бли ке Срп ске,

Detaljer

EНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 1 фебруар 2017.

EНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 1 фебруар 2017. EНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 1 фебруар 017. 1. Мосн справљач пркључен је на круту мрежу x80v, 50Hz преко трансформатора у спрез Y, као на слц 1. Отпорност оптерећења знос док је ндуктвност пргушнце довољно велка

Detaljer

ДВАДЕСЕТТРЕЋЕ РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ РЕШЕЊА ИЗ ЕНЕРГЕТСКЕ ЕЛЕКТРОНИКЕ

ДВАДЕСЕТТРЕЋЕ РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ РЕШЕЊА ИЗ ЕНЕРГЕТСКЕ ЕЛЕКТРОНИКЕ МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И СПОРТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗАЈЕДНИЦА ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИХ ШКОЛА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ДВАДЕСЕТТРЕЋЕ РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ РЕШЕЊА ИЗ ЕНЕРГЕТСКЕ ЕЛЕКТРОНИКЕ за ученике трећег разреда смера енергетике

Detaljer

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА у поступку јавне набавке мале вредности добара Оригинални тонери, Редни број набавке: М-4/16

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА у поступку јавне набавке мале вредности добара Оригинални тонери, Редни број набавке: М-4/16 Институт за кукуруз Земун Поље, улица Слободана Бајића број 1, Београд,Земун КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА у поступку јавне набавке мале вредности добара Оригинални тонери, Редни број набавке: М-4/16 Председник:

Detaljer

САДРЖАЈ: Годишњак 2013/2014. ОШ Димитрије Туцовић Чајетина

САДРЖАЈ: Годишњак 2013/2014. ОШ Димитрије Туцовић Чајетина Годишњак 2013/2014. ОШ Димитрије Туцовић Чајетина Издавач: ОШ Димитрије Туцовић Сердара Мићића 5, Чајетина Тел/факс: 031 831-268 e-mail: ostucovic@gmail.com www.osdimitrijetucovic.edu.rs Главни и одговорни

Detaljer

Oснови. програмирања 1 Лекција 10. др Зоран Бањац. Висока школа електротехнике и рачунарства струковних студија Београд.

Oснови. програмирања 1 Лекција 10. др Зоран Бањац. Висока школа електротехнике и рачунарства струковних студија Београд. Oснови програмирања 1 Лекција 10 др zoran.banjac@viser.edu.rs Висока школа електротехнике и рачунарства струковних студија Београд Садржај Функције и низови Рекурзивне функције Досег и меморијске класе

Detaljer

Д О С И Т Е Ј А Ц. Dositejac. Таланти, према заслугама. Што сам знао, другима сам предавао, што пак нисам знао, од других сам примао и учио.

Д О С И Т Е Ј А Ц. Dositejac. Таланти, према заслугама. Што сам знао, другима сам предавао, што пак нисам знао, од других сам примао и учио. Dositejac Број 7, октобар 2013. Таланти, према заслугама Сва Доситејева дела, без обзира на жанр, била су у основи просветитељска обраћања народу, израз жеље да га поучи, упозна са светом и пренесе му

Detaljer

ПРАВИЛА НАГРАДНЕ ИГРЕ У РОБИ Jaffa Cakes EXIT НАЗИВ, СЕДИШТЕ И ДРУГИ БИТНИ ПОДАЦИ У ПОГЛЕДУ ПРИРЕЂИВАЧА

ПРАВИЛА НАГРАДНЕ ИГРЕ У РОБИ Jaffa Cakes EXIT НАЗИВ, СЕДИШТЕ И ДРУГИ БИТНИ ПОДАЦИ У ПОГЛЕДУ ПРИРЕЂИВАЧА На основу Закона о играма на срећу ( Службени гласник РС, бр. 88/2011 и 93/2012), Правилника о ближим условима, односно садржини правила игара на срећу ( Службени гласник РС, број 129/2004) и Одлуке о

Detaljer

Utvidet brukerdokumentasjon. Alltid der for å hjelpe deg D4550. Har du spørsmål? Kontakt Philips

Utvidet brukerdokumentasjon. Alltid der for å hjelpe deg D4550. Har du spørsmål? Kontakt Philips Alltid der for å hjelpe deg Registrer produktet og få støtte på www.philips.com/support Har du spørsmål? Kontakt Philips D4550 Utvidet brukerdokumentasjon Innholdsfortegnelse 1 Viktige sikkerhetsinstruksjoner

Detaljer

Набавка тонера и кертриџа за штампаче и мултифункционалне уређаје

Набавка тонера и кертриџа за штампаче и мултифункционалне уређаје НАРУЧИЛАЦ ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ ГРАДА БЕОГРАДА УСТАНОВА КУЛТУРЕ ОД НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА Београд, Kалемегдан Горњи град 14 К О Н К У Р С Н А Д О К У М Е Н ТА Ц И Ј А ЈАВНА НАБАВКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ

Detaljer

Смернице за преузимање резултата теста Годишње провере знања

Смернице за преузимање резултата теста Годишње провере знања Смернице за преузимање резултата теста Годишње провере знања Поштовани координатори, Ово је скраћени подсетник за преузимање резултата теста Годишње провере знања. У наставку су набројани кораци које треба

Detaljer

Registrer produktet og få støtte på. CD191 CD196. Brukerhåndbok

Registrer produktet og få støtte på.  CD191 CD196. Brukerhåndbok Registrer produktet og få støtte på www.philips.com/welcome CD191 CD196 Brukerhåndbok Innholdsfortegnelse 1 Viktige sikkerhetsinstruksjoner 3 2 Telefonen din 4 Dette finner du i esken 4 Telefonoversikt

Detaljer

ДВАДЕСЕТПРВО РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ПИТАЊА И ЗАДАЦИ ИЗ ИЗ ЕНЕРГЕТСКЕ ЕЛЕКТРОНИКЕ

ДВАДЕСЕТПРВО РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ПИТАЊА И ЗАДАЦИ ИЗ ИЗ ЕНЕРГЕТСКЕ ЕЛЕКТРОНИКЕ МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И СПОРТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗАЈЕДНИЦА ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИХ ШКОЛА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ДВАДЕСЕТПРВО РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ПИТАЊА И ЗАДАЦИ ИЗ ИЗ ЕНЕРГЕТСКЕ ЕЛЕКТРОНИКЕ за ученике трећег разреда

Detaljer

Alltid der for å hjelpe deg. Registrer produktet og få støtte på M550 M555. Har du spørsmål? Kontakt Philips.

Alltid der for å hjelpe deg. Registrer produktet og få støtte på  M550 M555. Har du spørsmål? Kontakt Philips. Alltid der for å hjelpe deg Registrer produktet og få støtte på www.philips.com/welcome Har du spørsmål? Kontakt Philips M550 M555 Brukerhåndbok Innholdsfortegnelse 1 Viktige sikkerhetsinstruksjoner 3

Detaljer

СПЕЦИЈАЛНА БОЛНИЦА ЗА РЕХАБИЛИТАЦИЈУ ИВАЊИЦА КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА

СПЕЦИЈАЛНА БОЛНИЦА ЗА РЕХАБИЛИТАЦИЈУ ИВАЊИЦА КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА СПЕЦИЈАЛНА БОЛНИЦА ЗА РЕХАБИЛИТАЦИЈУ ИВАЊИЦА КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЈАВНА НАБАВКА ДОБАРА:КАФА, АЛКОХОЛНА И БЕЗАЛКОХОЛНА ПИЋА (ЈЕДНОГОДИШЊЕ ПОТРЕБЕ ) ЈАВНА НАБАКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ ЈАВНА НАБАВКА бр. 01/14

Detaljer

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА. Дом здравља Др Милутин Ивковић Палилула

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА. Дом здравља Др Милутин Ивковић Палилула Телефон: 322-43-21 до 29 Фах: 324-88-44 e-mail: javne.nabavke@dzpalilula.org.rs www.dzpalilula.org.rs Број: 5164 Датум: 16.06.2017. КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА Дом здравља Др Милутин Ивковић Палилула Јавна

Detaljer

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА. Јавна набавка мале вредности добара: НАБАВКА ПИЋА. Број ЈН: 20- ЈНМВД- 2018

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА. Јавна набавка мале вредности добара: НАБАВКА ПИЋА. Број ЈН: 20- ЈНМВД- 2018 Дел.: 01-171/42-4 НМ Датум: 08.03.2018. КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА Јавна набавка мале вредности добара: НАБАВКА ПИЋА Број ЈН: 20- ЈНМВД- 2018 Објављено на Порталу Управе за јавне набавке и интернет страници

Detaljer

ОАЗА У ПУСТИЊИ ИЛИ ЗАМАК У КОЛИБИ

ОАЗА У ПУСТИЊИ ИЛИ ЗАМАК У КОЛИБИ ОАЗА У ПУСТИЊИ ИЛИ ЗАМАК У КОЛИБИ (Реални и фантастични простори у делима Плава Птица Мориса Метерлинка и Мали принц Антоана де Сент-Егзиперија) Најбоље се живи у замковима које смо сањали. 212 Морис Метерлинк

Detaljer

У П У Т С Т В О ЗА ЕЛЕКТРОНСКО ДОСТАВЉАЊЕ ПОДАТАКА НА ОСНОВУ УПУТСТВА ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ОДЛУКЕ О УСЛОВИМА И НАЧИНУ ОБАВЉАЊА ПЛАТНОГ ПРОМЕТА СА

У П У Т С Т В О ЗА ЕЛЕКТРОНСКО ДОСТАВЉАЊЕ ПОДАТАКА НА ОСНОВУ УПУТСТВА ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ОДЛУКЕ О УСЛОВИМА И НАЧИНУ ОБАВЉАЊА ПЛАТНОГ ПРОМЕТА СА У П У Т С Т В О ЗА ЕЛЕКТРОНСКО ДОСТАВЉАЊЕ ПОДАТАКА НА ОСНОВУ УПУТСТВА ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ОДЛУКЕ О УСЛОВИМА И НАЧИНУ ОБАВЉАЊА ПЛАТНОГ ПРОМЕТА СА ИНОСТРАНСТВОМ Октобар 2015 Садржај: 1. Упутство за електронско

Detaljer

ЕВРОПСКА УНИЈА И ИДЕЈА ЕВРОПЕ СРБИЈА ПРЕД ЗАДАТИМ ПРЕОБРАЖАЈЕМ 1

ЕВРОПСКА УНИЈА И ИДЕЈА ЕВРОПЕ СРБИЈА ПРЕД ЗАДАТИМ ПРЕОБРАЖАЈЕМ 1 ЕВРОПСКА УНИЈА И ИДЕЈА ЕВРОПЕ СРБИЈА ПРЕД ЗАДАТИМ ПРЕОБРАЖАЈЕМ 1 Да ли се полазиште Европе још увек налази у старој Европи? Треба ли да кренемо ка Европи каква још не постоји? Можда треба да се вратимо

Detaljer

НАРУЧИЛАЦ НАРОДНА БИБЛИОТЕКА СРБИЈЕ- УСТАНОВА КУЛТУРЕ ОД НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА Б е о г р а д Скерлићева 1 КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА

НАРУЧИЛАЦ НАРОДНА БИБЛИОТЕКА СРБИЈЕ- УСТАНОВА КУЛТУРЕ ОД НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА Б е о г р а д Скерлићева 1 КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА НАРУЧИЛАЦ НАРОДНА БИБЛИОТЕКА СРБИЈЕ- УСТАНОВА КУЛТУРЕ ОД НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА Б е о г р а д Скерлићева 1 КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЈАВНА НАБАВКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ НАБАВКА ДОБAРА: материјала и опреме за конзервацију,

Detaljer

ДОК СВУДА ОПАДА ЛИШЋЕ ИМА И ОНИХ КОЈИ ЛИСТ ЧУВАЈУ

ДОК СВУДА ОПАДА ЛИШЋЕ ИМА И ОНИХ КОЈИ ЛИСТ ЧУВАЈУ Услов за долазак страних инвеститора» страна 6 Може ли стид спасти свет?» страна 12 Број 4585, година CXLVI У ПАНЧЕВУ, У ЧЕТВРТАК, 20. НОВЕМБРА 2014. цена 40 динара ДОК СВУДА ОПАДА ЛИШЋЕ ИМА И ОНИХ КОЈИ

Detaljer

ДВАДЕСЕТ ТРЕЋЕ РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ РЕШЕЊА ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ПРВОГ РАЗРЕДА

ДВАДЕСЕТ ТРЕЋЕ РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ РЕШЕЊА ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ПРВОГ РАЗРЕДА МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗАЈЕДНИЦА ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИХ ШКОЛА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ДВАДЕСЕТ ТРЕЋЕ РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ РЕШЕЊА ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ПРВОГ

Detaljer

ТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У БОРУ

ТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У БОРУ Број: I/6-187 / 3 Датум: 31.01.2017.године Технички Факултет у Бору Ул. Војске Југославије 12 19210 Бор Tелефон: 030/424-555; Факс: 030/421-078; Сајт: www.tfbor.bg.ac.rs. КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ПОСТУПАК

Detaljer

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА Универзитет у Новом Саду Економски факултет у Суботици Сегедински пут 9-11 ЈАВНА НАБАВКА Добра Намирнице за кафе кухиње ЈАВНА НАБАВКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ ЈАВНА НАБАВКА бр. 6/2017 Јануар

Detaljer

КОНКУРСНA ДОКУМЕНТАЦИЈA

КОНКУРСНA ДОКУМЕНТАЦИЈA КОНКУРСНA ДОКУМЕНТАЦИЈA ЈАВНА НАБАВКА Oригинални резервни делови за табаче снега Kässbohrer ПРЕГОВАРАЧКИ ПОСТУПАК БЕЗ ОБЈАВЉИВАЊА ПОЗИВА ЗА ПОДНОШЕЊЕ ПОНУДА ЈАВНА НАБАВКА бр. 79/17 Датум објаве на Порталу:

Detaljer

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА за јавну набавку мале вредности ОБВ /1

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА за јавну набавку мале вредности ОБВ /1 Општа болница Ваљево Синђелићева 62 14 000 Ваљево Тел +381 14 295 295 КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА за јавну набавку мале вредности ОБВ-01-4020/1 Jавна набавка добара Лекови који нису обухваћени централном јавном

Detaljer

Број јавне набавке: 5- I

Број јавне набавке: 5- I ИНСТИТУТ ЗА МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ Institute of mental health ИНСТИТУТ ЗА МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ БЕОГРАД, Палмотићева 37 КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ ДОБАРА КАНЦЕЛАРИЈСКЕ ОПРЕМЕ - ЈАВНА НАБАВКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ

Detaljer

ОПШТИНСКА УПРАВА ОПШТИНЕ НЕГОТИН НАЧЕЛНИК Трг Стевана Мокрањца 1, Неготин. Број јавне набавке 7/2017. Јавна набавка мале вредности

ОПШТИНСКА УПРАВА ОПШТИНЕ НЕГОТИН НАЧЕЛНИК Трг Стевана Мокрањца 1, Неготин. Број јавне набавке 7/2017. Јавна набавка мале вредности ОПШТИНСКА УПРАВА ОПШТИНЕ НЕГОТИН НАЧЕЛНИК Трг Стевана Мокрањца 1, Неготин Број јавне набавке 7/2017 КОНКУРСНA ДОКУМЕНТАЦИЈA Јавна набавка мале вредности ЈАВНА НАБАВКА канцеларисјског материјала по партијама:

Detaljer

ТАКТИЧКИ БЛЕФ ЛУКАВСТВО У САСЛУШАЊУ ОКРИВЉЕНОГ 1

ТАКТИЧКИ БЛЕФ ЛУКАВСТВО У САСЛУШАЊУ ОКРИВЉЕНОГ 1 Оригинални научни рад 343.144 Др Иштван Фејеш, редовни професор Правног факултета у Новом Саду ТАКТИЧКИ БЛЕФ ЛУКАВСТВО У САСЛУШАЊУ ОКРИВЉЕНОГ 1 Сажетак: У овом раду аутор се бави тзв. тактичким блефом

Detaljer

ЈП САВА ЦЕНТАР Нови Београд Милентија Поповића 9 К О Н К У Р С Н А Д О К У М Е Н Т А Ц И Ј А. Јавна набавка мале вредности број 35/17

ЈП САВА ЦЕНТАР Нови Београд Милентија Поповића 9 К О Н К У Р С Н А Д О К У М Е Н Т А Ц И Ј А. Јавна набавка мале вредности број 35/17 ЈП САВА ЦЕНТАР 11070 Нови Београд Милентија Поповића 9 К О Н К У Р С Н А Д О К У М Е Н Т А Ц И Ј А Јавна набавка мале вредности број 35/17 НАБАВКА И ИСПОРУКА ТОНЕРА, КЕРТРИЏА И РИБОНА Београд, Децембар,

Detaljer

ВИШИ СУД У БЕОГРАДУ улица Савска 17а, Београд

ВИШИ СУД У БЕОГРАДУ улица Савска 17а, Београд 1 ВИШИ СУД У БЕОГРАДУ улица Савска 17а, Београд Јавна набавка мале вредности потрошног хигијенског материјала ЈНМВ број 6/2015 Јун 2015. године 2 РЕПУБЛИКА СРБИЈА ВИШИ СУД У БЕОГРАДУ IV Су.бр.22/15-191

Detaljer

КОНКУРСНA ДОКУМЕНТАЦИЈA

КОНКУРСНA ДОКУМЕНТАЦИЈA КОНКУРСНA ДОКУМЕНТАЦИЈA ИНСТИТУТ ЗА РАТAРСТВО И ПОВРТАРСТВО ул.максима Горког 30 РЕЗЕРВИСАНА ЈАВНА НАБАВКА РЕКЛАМНИ МАТЕРИЈАЛ ЗА 2016. ГОД. ОТВОРЕНИ ПОСТУПАК ЈАВНА НАБАВКА бр. ЈН 27/2016 април, 2016. године

Detaljer

ДВАДЕСЕТТРЕЋЕ РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ РЕШЕЊА ИЗ ИЗ ЕНЕРГЕТСКЕ ЕЛЕКТРОНИКЕ

ДВАДЕСЕТТРЕЋЕ РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ РЕШЕЊА ИЗ ИЗ ЕНЕРГЕТСКЕ ЕЛЕКТРОНИКЕ МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И СПОРТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗАЈЕДНИЦА ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИХ ШКОЛА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ДВАДЕСЕТТРЕЋЕ РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ РЕШЕЊА ИЗ ИЗ ЕНЕРГЕТСКЕ ЕЛЕКТРОНИКЕ за ученике трећег разреда смера

Detaljer

КОЛУБАРА. Годишњица поплаве. Стратегија управљања минералним сировинама За четири месеца 8,4 милиона тона угља Допунски рокови за Велике Црљене

КОЛУБАРА. Годишњица поплаве. Стратегија управљања минералним сировинама За четири месеца 8,4 милиона тона угља Допунски рокови за Велике Црљене ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКОГ БАСЕНА КОЛУБАРА Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦ КОЛУБАРА Број 1130 мај 2015. Година LV Излази месечно Годишњица поплаве Стратегија управљања

Detaljer

Историја гради мостове

Историја гради мостове Лист бањалучке Гимназије ГОДИНА XLVI БРОЈ 3 Мај 2010. ЦИЈЕНА 1 КМ Гимназијалци и угостили 27 ученика и 2 професора из Израела Историја гради мостове ПОКЛОН-РАЗГЛЕДНИЦА Маслачак Јелена Марчета, III2 Мој

Detaljer

Пријемни из ИНФОРМАТИКЕ - испит за упис на Факултет

Пријемни из ИНФОРМАТИКЕ - испит за упис на Факултет У н иверзитет у Крагу ј е в цу Ф а култет техничких наука Чача к Студијски програми: Информационе технологије; Техника и информатика Пријемни из ИНФОРМАТИКЕ - испит за упис на Факултет 12 11 1 10 X XI

Detaljer

ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКИ БАСЕН КОЛУБАРА Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦ

ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКИ БАСЕН КОЛУБАРА Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦ ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКИ БАСЕН КОЛУБАРА Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦ КОЛУБАРА Број: 1051 28. октобар 2008 Година XLIX Излази месечно ДУГ ПУТ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА

Detaljer

ТУМАЧЕЊЕ ПОСЕБНОГ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА ЗА ОСНОВНЕ И СРЕДЊЕ ШКОЛЕ И ДОМОВЕ УЧЕНИКА

ТУМАЧЕЊЕ ПОСЕБНОГ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА ЗА ОСНОВНЕ И СРЕДЊЕ ШКОЛЕ И ДОМОВЕ УЧЕНИКА ТУМАЧЕЊЕ ПОСЕБНОГ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА ЗА ОСНОВНЕ И СРЕДЊЕ ШКОЛЕ И ДОМОВЕ УЧЕНИКА ТУМАЧЕЊЕ ПОСЕБНОГ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА ЗА ОСНОВНЕ И СРЕДЊЕ ШКОЛЕ И ДОМОВЕ УЧЕНИКА Брошура за чланове Синдиката образовања

Detaljer

СПЕЦИЈАЛНА БОЛНИЦА ЗА РЕХАБИЛИТАЦИЈУ ИВАЊИЦА КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА

СПЕЦИЈАЛНА БОЛНИЦА ЗА РЕХАБИЛИТАЦИЈУ ИВАЊИЦА КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА СПЕЦИЈАЛНА БОЛНИЦА ЗА РЕХАБИЛИТАЦИЈУ ИВАЊИЦА Број :275 Датум:20.03.2015.год. КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЈАВНА НАБАВКА ДОБАРА:КАФА, АЛКОХОЛНА И БЕЗАЛКОХОЛНА ПИЋА (ЈЕДНОГОДИШЊЕ ПОТРЕБЕ ) ЈАВНА НАБАКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ

Detaljer