STENOGRAFSKE BELEŠKE NARODNE SKUPŠTINE KRALJEVINE JUGOSLAVIJE GODINA 5 BEOGRAD 1936 GODINE KNJIGA 1 11 REDOVNI SASTANAK NARODNE SKUPŠTINE

Transkript

1 STENOGRAFSKE BELEŠKE NARODNE SKUPŠTINE KRALJEVINE JUGOSLAVIJE GODINA 5 BEOGRAD 1936 GODINE KNJIGA 1 11 REDOVNI SASTANAK NARODNE SKUPŠTINE KRALJEVINE JUGOSLAVIJE DRŽAN 24 OKTOBRA 1936 GODINE U BEOGRADU PRETSEDAVALI: PRBTSBDNIK STEVAN Ć1RIĆ i POTPRBTSBDNIK FRANJO MARKIĆ SBKRBTAR DRAGOMIR ST()JA1) \()\ U Prisutni g. g. Ministri: MinUtar poljoprivrede Svetozar Stanković) Ministar socijalne politike i narodnog zdravlja DraglSa Cvetkovlći građevina dr. Marko Kožu!, Ministar prosvete Dobrivoje stošović, Ministar Finansija Dušan Letica, VVinlstar pošta, telegrafa i telefona dr. Branko ivaluderčić, Ministar bez portfelja VoJIslav V'. Dorđevići Ministar vaspitanja naroda dr. Josip Rogić. POČETAK U CASO\ A SADR2AJ: cijl o uzajamnim odnosima po predmetima sudskim,.>,,,.,;,;,, uaianip /м građanskim i trgovačkim, zaključenoj između Кга-! dnevnog rei Čitanje i usvajanj. /a- ^mi, j s, avi^ ; Republike J jurske; o Jugoslop,s,,,^a ' redov " l;,,lu; '-, kom sporazumu o izvozu opiuma; o raz- Saopćenje o podnošenju zakonsuin preo- men j U(lt;1, /1П1, ( и Ministara inostranih poslova Kra- : Prclsednika Mini Imistra ino- Г 1, х, и1(. :, lj(, -^ Repubj ike Cehoslovačke koje "ranili p,, lova o razmeni nota, na ilan..i marta ;. odnose,,., t rg0 vinu i plovidbu; o Konvenciji o i.md -.Mimr, između Kraljevine Jugoslavije i ne- p r j men i Međunarodnog pravilnika za plovidbenu po- "' uk "'. Izvanredno nika i Opunomoćenog Mi- ^.^, j obav j an j e ove policijske službe na delu Du- " ls tra; м Ugovoru o eksploal obalne vuče na, iv. ] k.,.. Uli,, ;11ПП, i zme( ju Kraljevine Jugosla- Jenlapsko-Sip >ni kanalu, zaključenom JU juna VJU j Kraljevine Rumunije; o dopunskom sporazumu i'i'i ir di c n :./modu Kraljevine Jugoslavije п/ Konvenc jj u zaključenu između Kraljevine Jugodunarodne dunavske komisije; Ministra unu-,. ] Kr. l j(. vim. R unlu nije, kojom lova n p cm naziva rezova VeliKi L [ A. n i( -. ;, j,,,,,, j ereu i Nova Kanjiža; Ministra poljoprivrede o,,»latkovodnon tvu; tlr. \ i dru- 1 Saopstenje izvestaja o potvrđenim /akonarodnih poslanika, o dopuni akona u nima; o budžetu sa Hnansijskim zakonbm za 1936/37 "i 1 tinama; Mini tra finansija lobrenju račune ' 1Ш. državnih rashoda i prihoda za budžetsku i'h.. nje IzveStaja Glavne kontrole <> ''nm; u odobrenju računa iližavnih rashoda i prihoda Javljanju viza sa rezervom na гебепја Mini za b ku l'mi. godinu; dr. Rudolfa Pleskoviča laveta. 1 dru narodnih poslanika, o osnivanju fonda Saop^tenie o podnošenju uredbi Ministaridova l'.i.iim kili blagajni i odbijanje iveta; o privremenoj ()l)iista\i nekih prava njegove hitno nika društva га osiguranje života Feniks" Saopstenje IzvcStaja Senata Kraljevine Ju Direkcije za Kraljevinu Jugoslaviju; o obimu rada predio Konven- jjradevinskth radnja osnovanih pre stupanja na snagu

2 14 II REDOVNI SASTANAK 24 OKTOBRA Zakona o radnjama od 5 novembra 1931 godine; Sekretar Drajiomir Stojadmović (saopštava): o sanaciji i odlaganjima plaćanja Sredi njeg saveza Gospodin Pretsednik Ministarskog saveta i Mihrvatskih seljačkih zadruga; o snabdevanju industrija nistar inostranih poslova, Ministar pravde i Ministar semenog ulja uljanim semenom; <> otkupu domaćeg trgovine i industrije podnose Narodnoj skupštini na pamuka; o određivanju otkupnih cona pšenici; o rešenje predlog Zakona o razmeni nota na dan 21 unapređenju svilarstva; o ustanovljenju Centralnog marta 1936 godine između Pretsednika Ministarskog fonda za sanaciju Glavnih bratinskih blagajna za osi- saveta i Ministra Inostranih poslova Kraljevine Juguranje radnika i naineštonika n preduzećima koja goslavije i nemačkog Izvanrednbg poslanika i Opupotpadaju pod rudarske zakone Kraljevine Jugosla- nomoćenog Ministra, kojom se, na temelju sporazuvije; o izmenama i dopunama Uredbe o izdavanju ma zaključenih februara meseca И>:-?. г 1 godine u Minblagajničkih zapisa od S00 miliona dinara,; O Izvr- henu na zajedničkom zasedanju vladinih odbora, šenju ugovora о isporuci jugoslovenskih duvana u obrazovanih na osnovu Cl. 35 jugoslovensko-nemačlistu Direkciji poljskog monopola duvana; o nista- ko g Trgovačkog ugovora Od 1 maja 1934, inenjaju liranju postrojenja za kovanje metalnog novca Prilog i'. i Zaključni protokol Trgovinskog ugovora, drugih kovina sličnih metalnom novcu. (\j ( j prilog). 7 Saopštenje zahteva Ministra pravde o pi' Gospodin Pretsednik Ministarsko,': saveta i Miduženju krivičnog postupka protivu narodnih po- nistar inostranih poslova, Ministar saobraćaja i Minisianika. s,;11 ' pravde podnose Narodnoj skupstini predlog za- Ki i. M s Saopštenje akta Pretsednika, i.,;i., Ministarskog \л;,,;*.,,- i-,, kona,. 0 o- UtOVoru \ i o eksploataciji i i t- obalne on \uče na Derтол saveta \ Ministra кл. inostranih., i poslo\a i,, o > naimemnan,,,;,.,,,,,,,.,;,, u dapsko-sipskom <,, kanalu, i i- zakliucenom i- t 30 i una 1934 м za D lana v /e. нке i i banomiie g., o.,,-, relia i,.,,,;-.v,-,-., Kanisevica, naioii-,,.,,-,,i irodine * u Beču između Kraljevine.A,,, Jugoslavije, / i Me- IIOK poslanika i r c Saopsien -, e akta i, Aunislia м;,,; f.-., unutiasn.in,,,,,,i,,-,,;ii, dimarodne i-_ Dunavske идkom sije., - \ --i uli prilog). i i poslova o smrti narodnih poslanika dr. Uroša Stajica v ^-i-dm Mimstar unutra.,,,!, poslova podno., i Bogdana Milinčića; saopštenje o podnošenju stav- Narodnoj skup.štim na rešenje predlog z.ikona.> proke narodnog poslanika g' Petra Ivaniševića na posla- naziva srezova Veliki l>eckerek i Nova Kanjiža. nički mandat; saopštenje 0 podnošenju žalbe inži- (Vlai pi og)., ч-, пјега Ljubisava Petkovića i Dimitrija-Gaga Mlade-. Gospodin Ministar poljoprivrede podno., Narodnovića na izbor Vasilija Koštica kao poslaničkog za- noj skupštini na rešenje predlog zakona.. slatkomenika poč. dr. Urošu Stajiću: saopštenje akta Dr- ^^m ribarstvu (Vidi prilog) žavnog suda /a zaštitu države da su na osnovu čla- Gospodin dr. Vojislav Janjič, drugovi, narodni na 1 tač. 7 Zakona o zaštiti javne bezbednosti i po- poslanici, podnose Narodnoj skupštini na гебепје retka u državi a u vezi sa 34 pod 1 Krivično- zako- predlog zakona 0 dopuni Вб Zakona,, opšlinama. na osuđeni narodni poslanici: Damjan Arnantović na (X uh prilog), 15 godina robije i trajan gubitak časnih ptava; Dra- Pretsednik Slovan ćirlć: Za ove zakonske predglša stoiadinović na 5 godina robije i na 5 godina loge biče izabrani naročili odbori, kad to Skupština gubitka časnih prava; Vasilije Trbie na l godine ro re Si. Izvolite čuti <lalit i. bije i l godine enbitka časnih prava i DragomirMi Selcrefar Dragomlr Stojadlnovlć (saopštava): 0 lovanović na 1 i po godmu robije i 2 ffodlne gubitka Ministar Rnanslja podnosi Narodnoj skupštini na časnih prava;. n j e predlog zakona o odobrenju računa dl 9 Otsustva narodnih poslanika; nih prihoda i rashoda /a budžetsku 1915 godinu, 10 Molbe i žalbe; (Vidi prilog); i predlo- zakona o odobrenju računa li Ra/na akta; državnih rashoda i prihoda za budžetsku Odgovor Pretsednika Narodne skupštine "" <Suh l"' 1 "«''- na pitanje narodnog poslanika Manfreda Paštrovića. Pretsednik Stevan Ćirlć: Ovi zakonski predloži Govornici; Pretsednik Nan e skupltln«stevaa ČIrU 1)i0t ' upućeni Pinansnjskom odboru. il puta), Manfred Pa Izvolite čuli jedan zakonski predio- za ki%i e Dnevni red: I Izbor Verifikacionog odb, ( ч član); 2 l/bor AdministrativnoR odbor., i l] Sekretar Dragomlr Stojadlnović i iva): C. član);,3 Izbo, Imunitetnog odbora (21 elan); 1 dr. Rudolf Pleskovič ovi, narodni poslanici. Izbor odbora za molbe i žalbe (21 član) Izboi podnose Narodnoj skupštini na rešenje predlog Flnansijskog odbora (31 član). kona o o nivanju fonda za sanaciju fondova Rratin ornid. PotprelMdnik Narodne sku e Franju Mai kl11 blagajni I traže da e ogla i /a hitan. (Vidi kić (,'J ptita), I )i,i"..n:ii Stojadlnović (S pnl prdi Pretsednik Stevan Ćirlć: Po g 63 Zakona Ml- Pretsednik Stevan Ćirlć: Gospode narodni posla- slovnom odu u Narodnoj -kup tini, kad jedan od nici, otvarani 11 redovni sastanak Narodne чкир [Hnlo narodllill poslanika podn kl piedne, Ppzivain sekretara gospodina Dragomlra Stoja- 'og, za koji traži hitno i. Vlada ima prava da»e i/ dinovića da Izvoli pročitati tapisnik I redovnog sa jasni o toj kitnosti Po lin Minlstai uma, stanka. rudnika nije ovde prisutan, a nije nikoga od članova Sekretar Dragomlr Stojadinović pročita zapisnik, < 1 г 1 а ј 1 redovnoj. -.,,., Ka. ' "ni domol,,,,.,, muce sednice unetl ovu м snopštenja. (Jedan Pretsednik Stevan tane: Ima U ko od gospod,, m,, lll( ink. L KllM ti,. lhl,, ii rodnih podam!.,, kakvu priinedbn na pročitani i 1(,,,,, luv. ^,,-.,,,^ p 0 Л чп И 1а,,, lu. pis nik? (Nema), l'rimedaba nema, zapisnik je pri- od««)varii Pretsednlštvo Narodu istine koje e intjeii ov.i ^i p,,.,11,,,. j,j 1кГ(М,, ll( 1 ii ( n, x I II., N^ Izvolite čuti iiakonske predio nislru uma i rudnika

3 locrafskr HELESKE II Sada izvolite čuli izveštaj Sonata. Sekretar Drajiomir Stojadinović (saopstava): Settal Kraljevine Jugoslavije izvestava da je na svom V redovnom sastanku od 18 marta I9.'ifi godine usvojio u celini: Predlog zakona o konvenciji o uzajamnim odnosima po predmetima sudskim, građanskim i trgovačkim, zaključenoj između Kraljevine Jugoslavije i \iepublike Turske;. Predlog zakona o jugoslovensko-turskom sporazumu п izvozu opiuma; Predlog zakona o razmeni nota između Ministara inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije i Republike Celioslovačke, koje se odnose na trgovinu i plovidbu; Senal Kraljevim" Jugoslavije izveštava da je na svom VII redovnom sastanku od 21 marta 1936 godine usvojio U celini [netilo,;;" zakona 0 konvenciji 0 primeni medunbrodnog Pravilnika za plovidbenu policiju i obavijanje ove policijsko službe na delu Dunava koji čini granicu između Kraljevine Jugoslavije i Kraljevine Rumunije; Senat Kraljevine Jugoslavije izvestava da je na svom VIII redovnom sastanku od 22 mana 193в godine usvojio u celini predlog zakona 0 dopunskom sporazumu UZ Konvenciju zaključenu između Kralje- Jugoslavije i Kraljevine Ummmije. kojom se reguliše pitanje državljanstva i zavičajnosti. Pretsednik Stćvan Ćlrlć: Ovaj izveštaj Senata piima se na znanje, izvolite čuti potvrđene zakone Sekretar Dragomlr stojadinović (saopštava): G. Ministar Finansija dostavlja Narodnoj skupštini za njenu arhivu jedan potvrđeni primerak budžeta sa finansijskim zakonom za 1" godinu. Pretsednik Stevan ĆUić: IzveStaj o sankcioni- Banju ovog zakona uzima se na znanje. Izvolite ada čuti IzveStaj Glavnb kontrole. Sekretar Dragomlr Stojadinović (saopstava): Glavna kontrola izvestava da je vi.uda vizi 'e/ci vom: Na гебепјс Ministi aveta Br i\ 3 aprila 1936 godine, kojim je odobreno Ministarstvu socijalne politike i narodnog zdravlja vršenje Izdataka do sume od 10, dimna za nabavku hrane za ishranu pasivnih krajeva i ovla tio Ministra finansija da u svrhu finansiranja akcije ishrane pa sivnih krajeva izda blagajničko zapise u ukupnom iz- Od dinara 10, l'i iv ile-ov anoin Л. I I ''vo/ zemaljskih proizvoda, koji je iznos dru dužno opravdati u roku od 5 meseci od dana Izdavanja ov ili zapi Na rešenjć Ministarski ta Pov. br. l b s vli Od 23 aprila godine, kojim je odobreno Mini- 8 tarstvu unutrašnjih poslova vršenje Izdataka do su- lll >- od 3,000. dinara za nabavku prevoznih sret- Btava i drugih silnih potreba l prave policije U Za- ^rebu i 1 jubljanl I Za Centralnu policijsku školu U /'''Umnu; Na rc ienjc Min avetii Br, 0722 VII od 1 jula 19 line, kojim e odobreno Ministai «tvu izdata! ume od dinara " ' ime pomoči Studentskom domu u Beogradu /a s,r divauii njegom ih lm,m ц kili pi ihka: lije Mim fai kog saveta Br, i0 \ II od -' juna I93() godine, kojim je odobreno Mini """iiampii м, lova vi enje izdataka do sume od dinara ха nabavku motornih vozila, pogonskog materijala i nagrade Sofera za Upravu grada Beograda; Na rešenje Ministarskog saveta Br VII od 30 maja 1936 godine, kojim je odobreno Ministarstvu unutrašnjih poslova vršenje izdataka do sume < I 6, dinara za postavljenje novih žauna; rešenje Ministarskog saveta Pov. br. 124 V 11 od 23 maja 1936 godine, kojim je odobreno Ministarstvu nimirašujili poslova vršenje izdataka do sume od 4, dinara za nabavku motornih vozila za Savski, Primorski i Zetski žandarmerijski puk; Na rešenje Ministarskog saveta Pov.br. li 1 ) VII od 30 aprila 1936 godine, kojim je odobreno Ministarstvu unutrašnjih poslova vršenje izdataka do sume od 2,16Ф.720 dinara za povećanje policijske vi raže u Zagrebu. Pretsednik Stevan Ćirić: Ovi i/.vešlaji uputiće se l'iiiansijskom odboru. Izvolite čuti Uredbe Ministarskog saveta. Sekretar Dragomlr Stojadinović (saopštava): Gospodin Pretsednik Ministarskog saveta i Ministar inostranih poslova dostavlja Narodnoj skupštini na saglasnosl; Uredbu 0 privremenoj obustavi nekih prava osiguranika Društva za osiguranje života Feniks" Direkcije za Kraljevinu Jugoslaviju; Uredbu o obimu rada građevinskih radnja osnovanih pre stupanja иа snagu Zakona 0 radnjama od 5 novembra 1931 godine. Gospodin Ministar poljoprivrede dostavlja Narodnoj skupštini na saglasnost: Uredbu o sanaciji i odlaganju plaćanja Središnjeg saveza hrvatskih seljačkih zadruga; Uredbu 6 snabdevanju industrija semenog ulja uljanim semenom; Uredbu o otkupu domaćeg pamuka; Uredbu o određivanju otkupnih cena pšenici; Uredbu o unapređenju svilarstva. Gospodin Ministar šuma i rudnika dostavlja Narodnoj skupštini na saglasnost Uredbu o ustanovljenju Centralnog fonda za sanaciju Glavnih bratmskih bla- ' ijua za osiguranje radnika i nameštenika u preduzećima koja potpadaju pod rudarske zakone u Kraljevini Jugoslaviji, Gospodin Ministar l'immsija dostavlja Narodnoj skupštini na saglasnosl: Uredbu o Izmenama i dopunama Uredbe o izdavanju blagajničkih zapisa u iznosu od 500, dinara; Uredbu o izvršenju ugovora < isporuci jugoslovenskih duvana u listu Direkciji poljskog monopola dnvana; Uredbu 0 iustalisanju poslrojenja za kovanje metalnog novca i drugih kovina sličnih metalnom novcu. I'telseiluik Slovan Ćirić: Za proučavanje ovih laba biće Izabrani naročiti odbori. Izvolite čuli zahtev g. Ministra pravde za izdavanje sudu g, g. narodnih poslanika. Sekretar Dragomtr stojadinović (saopštava): c. Ministar pravde traži odobrenje za produženje krivičnog postupka protivu narodno;' poslanika i to; C Glišića Mileuka zbog dela iz 383 Krivi. zakona; g. l.aziča VojHslava zbog dela iz. 302 Krivičnog zakona; g, Preljuhov ica.muhameda /boe dela iz 319/1 379 i 397/11 KrivlCnOg zakona; g. Mijića Milana Bbog dela iz 3 Od. 'i Zakona 0 suzbijanju Zloupotreba U službenoj dužnosti i zbog drla iz 295

4 l(> II REDOVNI SASTANAK 24 OKTOBRA I93C. Krivičnog zakona; g. Hećimovića Grge zbog dela i/. $ 301 Krivičnog zakona; g. Gavrana Kapetanovića Ismeta zbog dela iz 334 Krivičnog zakona; g. Novačena Antuna zbog dela i/. 302 Krivičnog /.al g. Vučetica Radisava zbog dela i/. 392 i 395 Krivičnog zakona; g. Borisavljevića Strahinje zbog dela i/. 294 i 301 Krivičnog /akona i zbog dola i/. 130 i 302 Krivičnog zakona; g. Gornjaka Vinka zbog dola i/. 302/2 Krivičnoi; zakona; g. Mijića Mate zbog dela i/, čl. 7 i 8 Zakona o zaštiti javne bezbednosti i poretka u državi i zbog dela iz čl. 7, 8 i ( J Zakona o zaštiti javne bezbednosti i poretka u državi; g. Tomašičd Ljndevila zbog dela iz čl, 3i4 Zakona o zaštiti javne bezbednosti i poretka u državi i zbog dela iz čl. 3, 1 i 9 Zakona o zaštiti javne bezbednosti i poretka u dr; g. Dobovišeka dr. Rudolfa zbog dela Iz 301 Krivič zakona, zbog dola iz čl. (.) 11 Zakona.o zaštiti javne bezbednosti i poretka u državi, Zbog dela iz Čl, 4 Zakona 0 zaštiti javne bezbednosti i рогека U državi, zbog dela iz čl, 9 Zakona 0 zaštiti javne bezbednos : i poretka U državi i zbog dela iz. 302 Krivičnog zakona; g, Komana Albina i g. Crljića Lazara zbog dela i/. 297 i 301 Krivičnog zakona; g, Cvetojevića dr. Nikole zbog dela iz $ Krivičnog zakona; g, Kaludereiea dr. Branka zbog dela iz Krivii zakona; g, Turka Rajka zbog dela h 69 Zakona o štampi; g. Kačanskog Stevana zbog dela iz ^ 52 i 60 Zakona o štampi; g. Gibanjeka Andriji' zbog dela iz 154 n vezi sa 34 Krivičnog zakona, zbojj dela iz I(io Krivičnog zakona i zbog dela iz 127 ' 130 Krivičnog zakona; g, Lenarčiča Stanislava dela iz $ 302 Krivičnog zakona; g, Kurtovića Šnkrije ; dela iz 335 Krivičnog zakona; g. Papa Andrije zbog dela iz Cl. 5 i 9 Zakona o zaštiti javne bezbednosti i poretka U državi; g. Slevoviea Kiste zbog dela iz 169 Krivičnog zakona i zbog dela iz 302 K zakona; g. Marjanca Sime zbog dela iz. 366 Krivičzakona; g. Mravlja Milana zbog deki I Zakona o štampi; g. g. BoSkoviča dr. Dude i Kovačeva Milana zbog dela iz čl, 3 Zakona 0 zaštiti javne bednosti i poretka n državi; i g. KuliSiĆa dr. Snne I đela Iz 297 Krivičnog zakona. Pretsednik Stevan Ćirlć: Pročitani zahtev g. Ministra pravde biće upućen (munitetnom odboru. Izvolite enti izveštaje koji će se uputiti V i i ionom odboru. Sekretar Dragomlr Stojadlnovlć G. Pretsednik Ministarskog saveta i ' nih poslova Izveštava aktom, da je i Ikazom Kral skih Namesnika neimenovan za bana Zetske banovine g. Ivaniševie Petar, narodni poslanik; (.'.. Ministar unutrašnjih poslova lzv< da je Stajić dr. l'roš, narodni poslanik za Srez caribrodski umro u idu 22 jula 19 lan, narodni poslanik za Srez Župski, tembra 1936 godine umro u KruSevcu. Slava im!); G. Ivaniševie Petar, narodni poslaniki podno i ostavku na poslanički mandat za Srez trebin pošto je I kazoiu Kraljevskih Namesnika naimeii. za bana Zi-tske banovine; Ing. Petković kjubisav i Mladenović i trlje podnose žalbe na izbor Kostlća Vasilija, poslaničkog /.imenika poč. stajien dr. Urošu, moleći odnu skupštinu da mu ne verificira mandat. Državni sud za zaštitu države va Narodnu skupštinu da SU na OSnOVU Cl. 1 tač. 7 Zakona o za- štiti javne bezbednosti i poretka U državi a U vezi sa 34 pod I Krivičnog zakona osuđeni narodni poslanici: Amautović Damjan na 15 godina robije i trajan gubitak easiiih prava, Stojadlnovlć Draglša na 5 godina robije i 5 godina časnih prava, Trbić Vasilije na 4 godine robije i I godine gubitka časnih prava i Mllovanovlć Dragomlr na I' _ godinu robije i _' godine gubitka časnih prava, (Vidi prilog.) Pretsednik Stevan ćirič: Svi pročitani izveštaji upućeni Verlflkaclonom odboru. Izvolite čuti jedim molbu za bolovanje. Sekretar Dragomlr Stojadlnovlć (saopštava): G. Perovlć Dušan, narodni poslanik, moli bolovi do kraja oktobra 1936 godine pošto je operisan. Pretsednik Stevan ćirić: odobrava li Narodna skupština traženo bolovanje? (Odobrava.) Objavljujem da je bolovanje odobreno. Izvolite čuti molbe i žalbe. (Glasovi: Ništa sr m- čuje!) Pošto se gospoda narodni poslanlei tuže da se ništa ne čuje, ja smatram za dužnost da izjavim, da I mi na pretsedničkoj stolici ništa ne čujemo, i mi ćemo učiniti sve što je potrebno, da akustika ove sale popravi. Ja molim gospodu narodne poslanike, p sada imamo malo Iskustva, da Imaju uvidavnostl i da ovu scdnlcu završimo ovako. Izvolilo čuli molbe i žalbe. Sekretar Dragomlr Stojadlnovlć (saopštava): Narodnoj skupštini uputili su molbe i žalbe: Ivan Jendruh, Agata Šakaš, lani Palčić, Milica Janković, Jovan Ogrizović, Persida Stojanović, Milan Červicki. bilip Petrovič, Vieulin Marin, Marija Filipovlć, Dorde Vujanlć, Pranja Petkov I ta Kupljen, Zivojln Jovanovlć, (Milija Llška, Katarina Sreienovič. Slana Repec, Nikola Aleksić, Jovan Dokić, Vladislava rokvauie, stajka Mladenović, Miloš Martlnac, Rade Simoiiovie, Darinka Jevllć, Nadežda Hadžlkočevlć, Josif Nlkolić, serii Kadrlć, Luka Matljašević, s\ zar Stanković, Nasla Tasie, Žarko Bogojevlć, Suljo Redžef i drugovi, Cvetko Popović, Nikola Matijević, ma I ižetlć. Ljubica Ballca, i И Panajotovlć i dr., Abram Josipina, Dragoljub Dimitrijević, Sreza Srbić-Fillpbvić, Traja Trajković, Pava Knežević MandiĆ, l.udmila Gn rić, Inka KrgOViĆ, Smio ;ović, Sava Radić, Sava Dordević, Nedelj eovie, ivo Radenović, Lidija Korlejenko, Sandor Val- Marko Karamarković. MlKvoje Popović Fedoi Kovaljev, Mitar Ćurčić, Marija Kožullć, AndeHja I Ruža Žunjić, Mio- I n lorovlć, Nemanja Pavlova-, Milica Polll 1 le Košta P Mance i ii ^leksandai ( Iglov tkl, dr. Milosav Bankovlć, Klajie Janja, Stevan Mom.-: Stevan Gal i dm- fjav le l'avao, di, Josip Režman, Marija Palanec, siana Milojević, Milan Pav Ueksandai Stojano vlć, Jeli na Ivanović, Trajanka Jović, Marija Račić, Milan LLMuerikić. Pranja Uerček \ evlć, Laza Laza Aliju', Dorde 11 mlć, Nikola Ra v; v^«branko Kolajac, Lazar Spadijer, Milan duel. Ana Samardžlć, Nikola Kne i tmm Jurlć, Л 1 ; 1 ' Grujlć, Ivan Votlc'a, Mom i ^ 'pović, Zivojin i Vdemović, Ljubica \ и \ л ^11 ' 1 Vidmai Pavlovlć. Đuro Mlokovlć. V', 1 '"^ s^vanović, Obrad Pera Stojkov, lemali Maki Emmović, Nikol >-, slavna i U kov, Andellja Nedeljković, Dimitrije D riji

5 STENOGRAFSKE BELEŽKE 17 Marija Srdar, dr. Andelija i Milica Jakšić. Jelisava Kupljen, Elizabeta Žmitek, Marija Rizel, Milan Dam- Janović, Đurdija Dordević, Marija Spaček, Radovan Tomić, Jovan Melović, Ida Mandelović, Stevan Pavlović, JuHjana Vujić. Sava Vučićević. Merima Latifović. Radonvir Dijjić, Borivoje Dimitrijević, Cvjetka Pa- Vliček, Milan Joksimovic i dr.. Gavro Stevanović. Sve- olik Milovanović, Alojz Pavlinić,- Dušan Jovanović, Pranc Božić, Valentin Plevčak, Malija Cović. Eva Blaženović. Mara Bogdan. Rozalija šnecler, Angelina Kiarić, Jovanka Šunđrić, Pero Petrovič, Ivo Mihajlovdć, Žtvojin Stanković, Marko Gnjatović, Vladeta Krasič, Košta Cičanovič. Sanda Čičanović. Josip Jamšek, Draginja Loban, Ol^a Kokotović, Stana Hajić. Marija Knuičič. Milan Labović, Divna Mušicki, Darinka Žakula-DrakuHĆ, Ljubornir Vlačić, Toma Mllovanovič, Ilija Nikolič. Evica Dnrdović. Vukosava Popović, Zdravko Mitrovič, Ana Kristan, Milojko Stevović, Marinko Todorović, Vladimir Jovanović, Milan Tasić, Anton Vodopivoc, Juri Vindiš. Milenko Petrovič i dr.. Josip Kovačevič, Antonija Perovič, Petar BoCiluk, Sandor Rabin, Božidar Petrovič. Radisav Petrovič, Opština Orašačka. Mirko Vačič. Marija Trben- ' II-. Marija Pellpović, Katarina Gvo/.diMiovič. Pranja Crnec, Anton Karlovac, Momčilo Đonović, Toma M-i- Unanovič, Adam Firlć, Dušan N'cnadovič. Marija Je- 'avič, Vladiša Milojevič. dr. Dura Straser, Мијал Munta, Marko Uzelac, Mara Dokič, Andrija Kr/narič, Pranjo Marnšič, Ljubica Momirovič. Ante Šegedin, Ljubica КапаТ, Cvetfco KaluSević, Svetozar Stanko- v ič, Rade Marjan, dr. Borislav Janković, Katarina OvozdenOV^Ć. Toma Milovanović, Vlada Snbak, Ivan RepovSa, Olga i Ludmila Lanjveber, Lavoslav Lupi/ i Milojc Simić. Ivan Slaček, TeodOSlje Bošković. Mate Gulić, Pavao Gabro, Natalija Petrovič, Blagoje KrstanOVič, Kosa JdnkOViČ i Olga i Ludmila Lajveber, Лпа Jovanovič, Jovan Šaša i Kabal ('iril. Tiliomir Markovlć, Poldtsija Dnrić. Milisav Bjelič, [van Rozman, Andrej Cepin Milan Ljiijak, Zorka Matic, Levo Pe trovič, Poleksiia Karanovič. Andrija Ljubttič, Mihallo Rlstič, Mile Vukovič, Celka Lukovič, Cvija Janjlč, Ivan Videkovič, Sofija Rebrovlč, Dragomir KarakaSevič, Zaharije KostlČ,.lakov Grdmić. Jakov Sroznik, Pava ^ndžlč. Ivan Celan, Todor Mitič, Zorka Ristovlć, Ma rtja llič, Petar Katic, Simun Kornareto, Marica Babic, Dragiga Jovanović Radovan Nikolic, Marija Admn. Meksa Petrovič, Trifun Fuzevič, dr. Dragutin Petko- V; ć, Ljubica Srajlehner, Prane Plajneko. Milica Markpvlč. Todora Popovdč Manda Vukojevič, Jerta Kesler, '"dorka llič, Svetomir StanisavljeviČ, Jovanka i Ć Gnjatič, Petar Rujnić, Reglna Okom, Milan Mllova- 'iovi, i dr, Rade Medenica, Vatroeav Dorftič Апге Una Kim., Jo i> Kuret, VlatHmir Popovič, Katica Ka- r; 4iski, Jožo Subič i dr. Katarina Roiinnak, Jeremija Ptetranovič, Jellsaveta Kupljen, Ulja Tabakovlč, Mara Jurjevič, Franc Rajnkiher. Miloš Vezmar. Jakov ^'''/nik, Anka! I Jtjepan Vtliovski, Miloš Dokić. I'irlsi-ilnlk Stevan ("Jrlč: Sve pročitane molbe i '' ;i111 '' biče upučene Odboru ка molbe i lalbe. Izvolite cnti razna akta.. Sekretar Dragomir Stojadlnovi^ ava): V tiiui Itionrad na moru podnosi rezoluciju po pn-d "" 'и preseljenja Ire koa načel itva Iz Biograda na """i u Nin; Klub invalida, oiuna i ratnika bole nlh ikačenih podnosi prel tavku o Izmenama I dopu- '^"" i u inviilidsk /akoim, Ekonomsko komercijalna '""ka knia ii Zagrebu podnori pretrtavku n nemanju potreba za novom ekonomskom komercijalnom školom kao što je predvidena Finansiskim zakonom za godinu; Glavni zemaljski savez zanatskih udruženja dostavlja rezoluciju kojom traži da se privredno veće uvede u život; Glavni odbor Udruženja četnika podnosi pretstavku o političkim previranjima u Savskoj banovini; Generalna agrarna zadruga Beograd - Pančevo moli intervenciju Pretsednika Narodne skupštine, kojom traži da se interveniše da ured za izvoz stoke daje izvoznice i članovima zadruge; Udruženje knčevlasnika novih kuća u Ljubljani moli da se donese Uredba za zaštitu knčevlasnika novih kuća; Todor Pavlović podnosi pretstavku o nepravilno izvršonim opštinskim izborima u Galičniku. Pretsednik Stevan Ćirič: Pročitana razna akta uzimaju se na znanje. Gospodo narodni poslanici, pre no što predemo na dnevni red imam čast tla odgovorim na jedno kratko pitanje, koje mi je uputio narodni poslanik ". Manfred Paštrovič. To pitanje glasi ovako: GOSPODINU PRETSEDN1KU NARODNE SKUPŠTINE BEOGRAD Šesnaestog oktobra tekuće godine predao sam po pravu koje mi daje Poslovnik upil na Vas. Pošto mi nijeste odgovorili na sednid od 19 tekućeg mjeseca i uskratili riječ o povredi Poslovnika, to obnavljam ovaj upit i tražim da mi se na isti odgovori na prvom redovnom zasedanju tj. 24 oktobra tekuće godine." Obnovljeni Upit glasi: Shodno propisu 49 Zakona o poslovnom redu u Narodnoj skupštini, postavljam Vam sledeče pitanje; Tri bratske Sokolske žnpe na Jadranu, i to Sokolska župa Zadar -Šibenik, Sokolska župa Split i Sokolska Supa Snšak Rijeka priredile su svoj m Sokolski slet na Jadtann 23 avgusta tekuće godine U Šibeniku. Toga dana sletllo se je u Krešinnrovom gradu Šibeniku na hiljade i hiljade sokolova, da na obalama našri'; Jadransko!.' mora manlfestuju svoju odanost Kralju i Jugoslaviji. Toj velikoj manifestaciji jugoslovenske misli bio ie prisutan i Izaslanik Njegovog Vlsočanstva Kneza Namesnlka Pavla, pod Cijkr se protektoratom održao slet. Isto tako blo je /astnpan i Senat Kraljevine Ju goslavlje, ali delegaciji Narodne skupštine Kraljevine Jugoslavije nije bilo ni trava iako su priređivači rezervisali i sobe za g. g delegate, Stoga sam slobodan tražiti usmeni odgovor na prvoj sjednici Narodne skupštine i to 19 tekučeg mjeseca: Zašto nijeste kao Pretsednik Narodne skupštine odredili delegate " f Doma na Ш Sokolskom sletu na Jadranu iako Vam je bilo dobro po/nalo da le prvi starešina Sokola Kraljevine Jugoslavije ИСПО NjegOVO Veličanstvo Kralj Petar II i da je 111 So kl slet na Jadranu priređen pod pokroviteljstvom rovog V Iva Kneza Namesnlka Pavla? Kakva obavestenja dajete Narodnoj skupštini o tome? Gornjem pitanju tražim da ml ве odgovori joi ledeće: I) Za't'i ste postnpil-i protiv Ustava i 49 Poslovnika i ntete mi odgovorili na postavljeni upit? B

6 H II REDOVNI SASTANAK 24 OKTOBRA 193G. 2) Zašto mi nijeste dali 19 tekućeg mjeseca na sjednici Narodne skupštine riječ o povredi Poslovnika, kad sam istu tražio iako 37 našeg Poslovnika daje svakom poslaniku to pravo? Beograd, 23 oktobra 1936 god. lug. Manfred Paštrović, s. i. narodni poslanik 1 ' Ovde imaju u stvari, kao Sto vidite, tri pitanja. Na prvo pitanje; Zašto nije bilo pretstavnika Narodne skupštine na ovoj velikoj sokolskoj svečanosti, odgovaram: zato, što Narodna skupština nije dobila poziv na tu svečanost. (2agor na levici). Лко je g, narodni poslanik hleo ovnu pitanjem da me indirektno zapita; u kakvom je odnosu Narodna skupština ili ja lično prema Sokolu, ja se radujem što imam prilike da mu mogu kazati: Narodna skupština i ja lično odajemo ono visoko poštovanje Sokolu, koje je on svojim nacionalnim i rodoljubivim radom zaslužio (Burno pljeskanje). Gospodo, ako ^е ne veruje recima, ja sam spreman da zamolim gospodu iz opozicije, koja ne veruje OVim recima, da saberu one priloge koje je Narodna skupština pod mojim pretsedništvom sokolu Kraljevine Jugoslavije dala, (Burno odobravanje kod većine). Zatim, da izvide sve one slučajeve u kojima su mnoga i mnoga gospoda narodni poslanici imali čast da zastupaju Narodnu skupštinu na svečanostima koje SU priređene od strane Sokola. Čast mi je napomenuli da sam i ja lično kao Prctsrdnik Narodne skupštine na velikom sletu Sokola U SubOtld zastupao Narodnu skupštinu. Dakle, ja vas molim, gospodo, da poštovanje naše i naše divljenje prema Sokolu bude Iznad svake sumnje. (Burno odobravanje). Na drugo pitanje gospodina poslanika: Zašto mu nisam odgovorio 19 oktobra, odgovaram: prosto tato Sto nigde u Poslovniku ne stoji napisano da je Pretsednik Narodne skupštine dužan ili obavezan odgovoriti na jedno kratko pitanje izričito u onaj dan koji je zato odledio sam gospodin pitač. Na takva pitanja Pretsednik Narodne skupštine može odgovoriti po svojoj uvidavnosti. Gospodo narodni poslanici, da se razumemo. Strogo uzevši narodni poslanik g. Paštrović po našem l-oslovinku ne bi sada imao ni pravo da mi odgovori na moj odgovor, jer po Poslovniku on toga prava nema. (Jedan glas; Ima!) Ne, nego u Poslovniku ima to, da poslanici imaju pravo da ode.ovataju na kratka pitanja odnosno odgovore g. g. Ministara, i mi libe rabio tumačeći Poslovnik, uveli smo praksu da danio icč i onoj gospodi narodnim poslanicima koji stavljaju kratka pitanja na PietsednPuo Narodne skup- 'line. 1 ja ću dati reč g. Paštroviću, da pokažem, da taj uzus Narodna skupština misli i dalje održavati Pitanje 0 povredi Poslovnika, dopustile da objasnim Jednim malim istorijatom. П Ustavu, u Cl. 68, na koji se g. poslanik poziva, nema m reči 0 pitanjima upućenim na Pretsedništvo Narodne skupštine. Cl* (is ustava glasi od reči do reči; Svaki član Senata i Na rodne skupštine ima prava upravljati Ministrima pitanja i interpelaciji'. Ministri su dužni dali na njih ndgovoi u istom sazivu." Ništa vi e. Znači, ako hoće g. Paštrović da (\H član primani i na kratka pitanja upućena Pretsedniku Narodne skupštine, onda neka izvini, ali mora dopustiti da C ceo laj član odnosi i na pitanja, upućena na Pretsedništvo Narodne skupštine pa da i Pretsedništvo Narodne skupštine ima pravo odgovoriti na ta kratka pitanja u istom sazivu a ne onoga dana koji g. pitač postavi, lako reći po narudžbi, da mu Pretsedništvo Narodne skupštine odgovori. Treba znati, gospodo, da ovaj našeg Ustava odgovara čl. 82 Vidovdanskog Ustava. I po onome Ustavu je bilo rečeno da Ministri moraju odgovarati na ta pitanja U roku koji je Poslovnikom propisan, a u tadašnjem Poslovniku bilo je propisano da g. g. Ministri i Pretsedništvo Narodne skupštine moraju odgovoriti u roku Od 3 dana, ako se traži usmeni odgovor, U roku od 8 dana, ako se traži pismeni odgovor, a u roku od mesec dana, ako je potrebno prethodno prikupiti podatke. Prema tome i predašnji Poslovnik i l'stav, koji su u tome pogledu bili daleko stroziji, davali su mogućnosl Pretsedniku da u roku od tri dana može odgovoriti na kratka pitanja narodnih poslanika. Današnji Poslovnik i Ustav određuju da se mora odgovoriti n istome sa/ivu. Prema lome, odgovarajući g. narodnom poslaniku Paštroviću, već na drugoj sednici, nisam se ogrešlo ni o Poslovnik ni o Ustav (Odobravanje kod većine). ('. narodni poslanik Paštrović ima reč u smislu II Zakona o poslovnom redu u Narodnoj skupštini, kop piimenjujem i na pitanja upućena PretsedništVU. Taj njegov odgovor može trajati б minuta. Manfred Paštrović: Znam da mogu govoriti samo 5 minuta, i ne treba da me učite, Ali pre svega odbijam svaku milost, jer smatram da imam prava da orim i ne tražim nikakve milosti. Л da, gospodo narodni poslanici, imam prava da -ovonin i da prema lome ne tražim nikakve milosti, to se jasno vuh \/ 42 Poslovnika koji glasi: г načelnom pretresu govori poslanika, koji govore U ime grupe, mogu trajatj najduže sat i po, a govori ostalih poslanika najduže jedan sat." podin Pretsednik pročitao je i pozvao se je i na Cl. 68 Ustava. Gospodo narodni poslanici, u UttaVU izrično sloj, da su Ministri dužni dati odgovoi na poslanička pitanja u istom sazivu. Prirodno e, ako Kraljevski Ministar mora da odgovori na poslanička P'tanja u istom sazivu, prirodno je i logično, da i i retsedmk Narodne skupštine mora u istom sazivu odgovoriti i na poslanička pitanja. podo, stvar je u lome: a sam podneo svoje pnanje u prošlome sazivu i prema tome g. Pretsednik sknpstiiu- morao ml je u is, nazivu odgovoriti. /adnji dan prošloga saziva bio je P) oktobar, i bez obzira što :. Pretsednik kaže da е to njegova dobra volja da odgovori danas Ili sutra, glavno e da le on morao da OdgOVOli u istome sazivu. s ' lll;l 'n da n.i enem joi jednu,hai.la sam zatražio reč o povredi Poslovnika i џ Pretsednik nije da govorim o povredi Po»lovnika i вко 37 izrično naređuje da se poslaniku koji je rad da eovon o povredi Poslovnika nioi.i dali reč nm [e / ' ли - Pretsednik ml tu гес nije dao pa ako to nije kršenje Poslovnika, onda a ne /nam Sada, gospodo, dozvolite mi da govorim 0 mome pitanju, podo narodni poslanici, kada e I celokupni štampa nabiti za shodno da prizna uspeh ovoga na "kol koga leta, koja e Inače vrlo troga prema I

7 STENOCRAFSKE BELESKE 19 nama iz poznatih razloga, kada je, kao Sto rekoh, Celokupna štampa priznala uspeh toga sleta, onda 'iemam potrebe da duže govorim 0 lome. Što g. Pret- Bednik Skupštine kaže da nije primio poziv za slet, ja sam drukčije inl'ormisan, no pretpostavimo i da je tako, ali je u svakom slučaju to jedna anomalija kada je Senat poslao svoju delegaciju a Narodna skupština nije, a ja ću vam kazati, ako vam to nije jasno, zašto.le to tako bilo, jer je meni to potpuno jasno. Pretscdnik Stevan Ćirić: Gospodine narodni po- SlaniCe, molim Vas da govorite malo sporije da Vas i ja mogu razumeli. Manfred Paštrović (nastavlja): Anomalija se vidi, gospodo kolege, u tome Sto je Pretsednik Senata bio elan Jugoslovenske nacionalne stranke, в Pretsednik Narodne skupštine posle onog podviga postao je član vladine veeme. (Zagor kod vecme)... a, gospodo, on kao član vladine većine mora da se pokorava odluci kraljevske viade. uiuia ĆU I ja kazati koji je razlog zašto Pretsednik Skupštine nije poslao delegata na taj slet. Iz jedne okružnice Ministra unutrašnjih po- Blova proćitaću vam samo ove dve rečenice: Munstarstvo unutrašnjih poslova primilo je sledeče informacije... Ljudi koji posmatraju kretanje protivnika JRZ 'zveštavaju nas o velikim pripremama tih nasih političkih protivnika. I poslednje vreme oni su se veoma agilno bacili na Sokolske organizacije koje organizi- 'aju u 1/л. Legije, i tvrdi se, da nije izmišljeno, što smo čitali <> trojkama medu Sokolima. Ovo je činjenica. Oni sve glasnije istupaju, U sada Čekaju svršetak Olimpijade i onda će da udare. Tvrde da je vojska tia njihovoj strani. Sokolstvo i komunizam rade sporazumno". Gospodo, to je Okružnica.Ministra iiimlrašnjili Poslova, koja je poslala hravskoj hanovnn, a, gospo- ( '". primili srnu je i mi u l'i imoi skoj banovini (Zagor Па levici). Pretsednik Stevan Ćirić: Slušajte, gospodo, go- Vornika! Manfred Pa.šlrović (nastavlja): Gospodo, a osiffl. kao najbolji dokaz imanio.lu/lieni Organ JRZ., ''"u, opisujući neke Izbore u Dravskoj banovini, na- V(, di karakteristične dve reči, koje bi bile pale na leđnom.i-.tanku. Te su red;.,.mi hoćemo španskii 'luciju, 2ivela Moskval U teme drustvu nalazili su ч ' i neki Sokoli pri i,ili., JNS." Pretsednik Štovan cirlč: Gospodine narodni po- Slanice, pel minuta je proteklo i dopustite da Vas za- ',ll: iii kakve 1о veze Ima ва mojim odgovorom. Izja-,( ' Ukratko, onako kako Poslovnik propisuje, pri- " la,t ' li moj odgovor na /nanje ih ne. Manfred PaSlrović (nast;ivlja): Gospodine Prel M 'diiičc, ovo ima veze sa Vašim odgovorom, jei Ja " v dc dokazujem da Vi. g. PreteeckiiCe, nistt' hteli po ' [U delegate na SokotaM slet zato Ito se pot- ''""o ilažete sa ovim clrkularora Ministra unutrašnjih Polova, A ja Vam, g, Pretaednii&e, kalem ovo: mi ' [ Vi, ;.. Pretsednlče, dajete drugima lekcije o Čuva 'I 1 ' 1 Poslovnika VI ste bili prvi koji ste povredlll Po,)V "ik. Kada sam na/m ovde rec o povredi Po lo> " k:. VI mi niste dah rec, Pretsednik Stevan Ćirić: Najprijateljskije Vas opominjem da su pet minuta protekli i molim Vas da ne činite ništa protiv Poslovnika. i Manfred Paštrović (nastavlja): Gospodo narodni poslanici, g, Pretsednik, u nastupu, posle izbora, izvoleo je kazati pred vama da je dobio zadovoljštinu za čitav svoj rad. Gospodo narodni poslanici, ja tvrdim da nije. Pretsednik Stevan Ćirić: To nema veze sa ovim pitanjem. Manfred Paštrović (nastavlja): Ako je to istina, onda Ministar g. Dura Janković ima pravo kada kaže da je Narodna skupština cirkus. Ako Narodna skupština može dati ovakvu zadovoljštinu, onda je vreme da se ova Skupština rasturi i onda neka ova Skupština ide. Pretsednik Stevan Ćirić: Gospodo narodni poslanici, ja još jednom moram da proiestvujem protiv toga da ja nisam lileo poslati delegate. Ali, gospodo, da vidite i koliko je daleko išla savesnosi Pretsedništva Narodne skupštine. Ja ne samo da sam dao ispitati u Narodnoj skupštini postoji li poziv, nego sam čak zamolio i.-senai, koji je imao zastupnika, da im U tome pogledu da objašnjenja, i dobio sam pismeni odgovor: na m Senat Kraljevine Jugoslavije nije dobio poziv. Da je lako možete se uvenu, gospodine poslanice, kod mene u arhivi. [Manfred Paštrović: Delegati su bili službeni, i to: Uroć Desnica, dr. Anđeliuovic i Pavle Vujič.) Sto se tiče onog prigovora g. narodnog poslanika da mu nisam dao reč ua pretprošloj sedmei, koliko se ja secam, gospodin poslanik se javio za reč onda kada sam ja dao reč g. Ministru unutrašnjili poslova. (Manfred Paštrović: Gospodine Pretsedni6e, to nije lačno!) Лко želite da štitimo Poslovnik, u prvom redu izvolite Vi pridržavati se Poslovnika, a sa ovoga mesta uvek če se radili po /.akomi o poslovnom redu u Narodnoj skupštini. {Manfred Paitrovtć: Poštujte ga najpre \ i!) Gospodo narodni poslanici, prelazimo na dnevni i ed. Na dnevnom je redu: 1 Izbor Verifikaclonog odbora (21 član); Izbor Administrativnog odbora (21 član); ;j Izbor Imunitetnog odbora (21 član); 1 Izbor Odbora za molbe i žalbe (21 član); i 5 Izbor Plmuuljskog odbora (31 član). Podneseno je po м-sl kandidatskih lista za svaki Odbor, i to; zajednička kandidatska lista Jugosloven«ske radikalni' zajednice i Narodnog seljačkog kluba, kandidatska lista Jugoslovenske nai loii.ilne stranke, kandidatska lista Narodnoi; radnog kluba, kandidatska lista JugOSlOvenskOg radikaltlog kluba, kandidatka lista JuiMisji.vensko- kluba i kandidatska lista.lulovenskog nezavisnog kluba Molim sekretara g. Dragomira Stojadinovića da izvoli pročitati sve kandidatske liste /a svib pel odbora. Seftre/a/ Dragomlr StojUilnović: (čita):

8 20 11 REDOVNI SASTANAK - 24 OKTOBRA 193«. VERIFIKACIONI ODBOR ZAJEDNIČKA KANDIDATSKA LISTA POSLANIČKOG KLUBA JUGOSLOVENSKE RADIKALNE ZAJEDNICI-. KLUBA SKUPŠTINSKE VEĆINE 1 NARODNOG SELJAČKOG KLUBA 1 Ur. Todor Lazarević, 2 Svetozar Tasić, 3 Mihailo Lješević, 4 Dr. Dragutin Janković, б Jovan KaSanin, 6 Artur Mahnik, 7 Miloje Sokić, 8 Ccdomir Zaharić, 9 Antun Kersnik, lo Krsto Predovan, i 1 Dušan St. Miloševic, I /ivko PopoviĆ, ' Bogdan Petrovu-, 3 Ćlro Čujan, l 2ivota Milanović, 5 JakSa Božić, 6 Dušan R. MiloSević, 7 Dr. Iran semrov, S Vnkašin Spasovie, 9 Dr. Vuk Vujasinović, lo Milan Lazarević, 1 1 Mihailo Kalatnatijević, Članovi: Zamenici: 12 Borivojc Antić, 13 Ur. Muorad Veselinović, 14 Ljubomir Pantić, 16 Dr. Milan Stijić, Hi Veiiinir Aćimović, 17 Malić Pelivanović, IH Cvetko.leličic, 19 Matija Povrenović, 20 Lazar Crljić, 21 Marko RužiCić. 12 Jovan Arandelović, 13 Alojzije Djikić, 11 Cedomir Sladojević, 16 Slavko Nikolu-, 16 Spasa Nićlforović, 17 Milan Perović, is Mustafa Durgutović, i ( ) i)г i^jorde Marković, 20 Danilo Djurović, 21 Veiiinir vrblć. PredlagaCi: (Sleduju potpisi i o predlagača ) KANDIDATSKA I.ISTA POSLANIČKOG Kl.UHA JUGOSLOVENSKE NACIONALNI-: STRANKE i Dr. Ljudevit Auer, 2 Di. Branko Kaleinliei, 3 Dr. Zivojin Popović, l Risto CrdiĆ, 5 Košta Aleksić, d Milan л. Božić, 7 Dr. Djorđe Brankovlć, К Dr. Sipko \ nkanovie, 9 Košta Dimitrijev^. io Seknia ZeCevlć, I 1 Dragoljub Ivanovu, Članovi: 12 Dušan (vančević, 13 Milivoje DJ. Isakovie, M i >i. \,i illue Jovanović, I I >r. han,ini i.ša, Kl Zivotije Jevtić, 17 Jovan Jovanović, 18 Di. Dragan Kraljević, 19 Sukrlja Kurtovlć, 20 Aule Ko\ 21 Albin Koman. /auu-nicl: l Radivoie Nanović, 12 \\;irim LukačiC, 13 3 liii.iinm Sarić, 11 i Viktor l ; i/.ir, 16 Aleksandar Lazare> ić, 16 б Milovan I.a/aie\ 17 ; Pavao Matica, IS lustafa A Mulalić. l'l 9 Ante Mastrović, Millnko Milutlnović, u.m MohoriS, PredlagaCi; (Sleduju potpisi io predla^ Milan Mravlje, Dako Makar, Dr. MUenka Marko> ki, Jovan Nenado\ u, Milovan Nikolu-, Stjepan Novakov u, I )г. Kosi,i Popo> u čedomii Peikić, Rudolf l'l, i Ivan Prekm ek

9 STENOGRAFSKE BELESKE 21 1 Dr. [van.lančić, 2 Dr. Šiinc Kulišic, 3 Dr. \ ojislav Ообеп, 4 Dr. Kiko Fuks, 5 Dr. Milovan Pinterović, I 1 )r. Josip Rcžck. _' Dr. Luka Soški, 3 Dr. Aleksandar Butorka, 1 Dr. han Lovrenčič, 5 Nikola Preka, KANDIDATSKA LISTA NARODNOG RADNOG KLUUA Članovi: Zameiiici: Predtagači: (Sleduju potpisi lo predlagača.) li Dr. Nikola Šijak, 7 [van Janžekovic, 8.loakini Kunjašić, 9 Miloje Marcikić, 10 Karei DoberŠek. 6 Joco Georgijević, 7 Vinko Gornjak, 8 AAijo Kajić, ') Dr. Mirko Košić, 10 Stanko Lenarčič. KANDIDATSKA LISTA JUGOSLOVE^JSKOG RADIKALNOG KLUBA 1 Mihailo Djnrović, '2 Stamenko Stošić,.' 1 Košta Mrkvič, 4 Mirko i IroSević, dirko Komnenovič, 6 Mita Dimitrijević, 7 Pavle Cajić, 8 Dr. Snlejman I lali/adič, 9 Вобко Zeljković, 10 Ljnboinir.lovanović, 11 Snkrija Knilovič, Članovi: 12 Dr. Košta Popović, 13 Dr. Vasilije Jovanović, 14 Miloje Marcikić, 15 Milivoje Perić, И> Vojislav La/.ić, 17 Luka Avramović, 18 l >r. Janko Baričević, II) Aleksandar Lazarević, 20 Nikola Kabalin, 21 Joakim Kmijašić. 1 Ljiihomir JovanOVić, '2 Mirko I IroSević, 3 Pavle Cajić, 1 Kosi a Aleksič, 5 Mihailo Djurović, li Stamenko Sto u, 7 Miiko Koiimeiio\ lć,.4 Mita I )iiiiilri t'vič, 'i I )i. Snlejman I lali/adič, lo Hoško Zeljković, 1 1 Joakim Kmijašič, Zameiiici: PredlagaCi: (Sleduju potpisi in predlagača.) 12 Nikola Kabalin, 13 Dr. Janko Barićevic, 14 Milivoje D. Perić, 15 Dr. Košta Popović, 16 Dr. Vasilije.lovanović, 17 Šnkrija Knrtović, is Vojislav La/ić. 19 Luka Avramović, 20 Aleksandar La/.arevič, 21 Miloje Marcikić. KANDIDATSKA LlsTA JUCOSLOVBNSKOC KLUBA NARODNIH POSLANIKA i Miloš Ralović,.' Milan Knrilić, 3 Df. 1 tragoljla.leviemović, i Nikola Kabalin, Vladlmii TUtna, i Milan \ ukićo ic, 2 Vladimir Tlima, I Milan Km [lit. i i и Dragoljub Je\ remović. б Nikola K.ih,ilm, (lanovi: Zamcnici: PredlagaCi: (Sleduju potpisi lo predlagat i l 6 Milan Banić, 7 Di. Anton Novačan, н Milan Vukićević, 9 i )i. Janko Baričević, m Dimitrije Vujlč fi Miloš RaSović, 7 Milan Banić, H Dr, Anton Novačan, 9 Dimitrije Vnjić. lo Dr. Janko Baričević.

10 22 И REDOVNI SASTANAK 24 OKTOBRA KANDIDATSKA LISTA NEZAVISNOG KLUBA NARODNIH POSLANIKA 1 Vojislav Nenadić, 2 Dr." Jordan Aćimović, 3 Vojislav Lazić, 4 Vojislav Gaćinović, 5 Radoje.lovičić, fi Dr. Janko Baričević, 7 Dimitrije Vujić, 8 Pavle Liajić, ') Mita Dimitnjević, 10 Mihailo Djurović, 11 Dragoljub [venović, Članovi: 12 Nikola Kabalin, 13 Dr. Mirko Košić, 14 Radivoje Nanović, 15 Dr. Milovan Pinterović, 16 Miloš Rašović, 17 Mirko Urošević, is Dr. Djordje Branković, 19 Dr. Mirko Došen, 20 Milivoje Dj. Isaković, 21 Jovan Jovanović. i Velimir Jojić, 2 Ur. Aleksandar Mijović, 3 Luka Avramović; 4 Milenko Glišić, 5 Milan Banić, (i Vinko l'ioliuić, 7 MIlan Vukićević, 8 Joca Georgijevič, 9 i )i. Vojislav i tosen, 10 BoSkO /oljković, 11 Ljubomir Jovanović, Zamenici: PrediagaCi: (Sleduju potpisi lo predlagača.) 12 Mirko Komnenović, 13 l'ako Makar, li Dr. Anton Novačan, 16 Nikola Preka, ] Vladimir Tišma, 17 Milan Božić, 18 Risto Crdjić, 19 1 Hišjin Ivaiičcvić, 20 Dr. Vasilije Jovanović, 21 Dr. l'.ranko Kalember. ADMINISTRATIVNI ODBOR ZAJEDNIČKA KANDIDATSKA LISTA POSLANIČKOG KLUBA JUCOSLOVENSKE RADIKALNI- ZAJEDNICE SKUPŠTINSKE VEĆINE I NARODNot. SELJAČKOG КШВА 1 Dr. Vjrkoslav Mik'tić. 2 Dr. Ljutica Dimitrijević, 3 Branko Todorovlć, 4 Đuro Cejovlći n Stevan Kaćanski, Maksim TcSić, Mihael Brenčic-, /ika DJmitrfjević, Df. Vuk Vujasinović, ZivkO J. hauilovk', Mihailo Krstić, Članovi: 12 Stojadin Dimilrijović, 13 Huscjin Oumavić, 11 Dr. Milovan Grba, i. r ) 2i>4co Popović 16 Sava Mikić, 17 Borlvoje Autić, IH Bogoljub Knežević 19 simo Marjanac, 20 Ahdulah li)raliiiii >ašir, 21 Radoelav 2ivkov4ć. KLUBA i Bogdan ErcegovaCi 2 Zejnelbeg IbraMm Stradmir, 3 Slavko Nikolić, 4 Aleksandai Stanković, 5 Sretan Kuzeljević, (i Simo Budimir, 7 Karlo Gajiek, 8 Ragifc Capljić, 9 Petar StoJIiavljević, II) Dordc J.'vtić, 11 Desimir Janković, Zamenlčl: 12 Miladin Vrlifković, 13 Anton Vidn, II Tihomir Vasić, 15 Stojaii Ki.i 16 Nikou Lažan i )uš;m Antonijević, 18 Branko Ton 19 Malić IMivaiHu Bogdan Petrovič, 21 Duian st. Miiolevh PredlagaCi: (Sleduju potpisi Hi pred

11 STliNOGRAFSKE BELESKE 2Л KANDIDATSKA LISTA l'oslan'ickog KLUBA.IIJGOSLOVENSKE NACIONALNE STRANKE 1 Milovan Lazarević, 2 Ante Kovač, 3 Dušan Ivanfević, 4 Ante Mastrović, 5 Dr. Ljudevit Auer. <> Košta Aleksić, 7 Milan Л. Božić, 8 Dr. Đorde Branković, 9 Dr. Mirko DoSen, 10 KosLi DimitrijevK-,! i Jovo Zagorac, Članovi: 12 Sekula Zečević, 13 Dragoljub Ivanović, 14 Milivoje D. Isaković, 15 Dr. Vasilije Jovaiiović, 16 Dr. Ivan Juriša, 17 2ivotije Jevtić, 18.lovan Jovanović. 19 Dr. Dragan Kraljević, 20 Dr. Branko Kalembcr, 21 šukrija Kurtović. i Aleksandar Lazarević, 2 Dr. Srpko Vukanović, 3 Milan Mravlje, i Muhamed Preljubović, 6 Albin Koman, i; AvguStia LukaCiC, 7 Pavao Matica, 8 Mustafa Л. MulallĆ, ( t Milinko Milntinović, 10 Ivan Mohorič, 11 Dako Makar, Za mei lici: Predlagači: (Sleduju potpisi io predlagata.) 12 Dr. Milenko Maritović, 13 Jovan Jovanović, 14 Rađivoje Nanović, 15 Milovan Nikolić, 16 Stjepan Novaković. 17 Dr. Košta Popović. 18 Dr. Živojin Popović, 19 Cedomir Pojkić, 20 Rudolf Plesković, 21 Ivan Prekoršek. KANDIDATSKA LISTA NARODNOG RADNOG KLUBA Članovi: 1 Nikola l'reka, 6 Dr. Mirko Košić. 2 Stanko Lenari 7 JoakJm KunjaSić, 3 Joca Ceorgijević, 8 Dr. Ivan JanSič, 1 l)i Slme Kulišić, 9 Dr, Aleksandar Bntorka. 6 Dr. Kiko l-'nks, 10 han Janžeković. i Karei DoberSek, 2 AAijo Kaić, 3 Milojo Marcikić, i Dr. Mik>van Pinleiović, '> Dr. Josip Ke/ek, Zamenlci: PredlagaCi: (Sleduju potpisi io predlagača.) 6 Dr. Nikola šijak. 7 Vinko Gornjak, 8 Dr. Ivan l.mrimićić, 9 Dr. Vojislav DoSen, li) Dr. Luka Soiki. 1 Bnško /eljkov K. 2 Stainenko Stoftić, 3 Mihailo Durovi< 1 Ljubomil Jovanović, i Dn. Sulejman Hafltadlć, 6 Ko I.I А1бк 7 Mirio i Urolević, 8 Pavle Gajić, 9 Mirko KoiniuiKtvić, m Mita Dimitrijevi«11 i )i. Vasilije Jovanović, DIDATSKA LISTA JUGOSLOVnNSKOC RADIKALNOG KLUBA ( hmuvi:! ' 1)1. Košta Popović, I I Di Janko Baiićević. 14 Nikola Kabalin, 16 Milivoje D. Perić, 16 Luka Aviamović, 17 Vojislav l.i/.ić, IK Miloš Pašović, 19 šukrija Kurtović, 20 Aleksandar Lazarević, 21 Miloje Marcikić.

12 24 II RliDOVNI SASTANAK 24 OKTOBRA Mita Dimitrijević. 2 Mirko Komnenović, 3 Pavle Gajić, 4 Mirko Urošević, 5 Košta Aleksić, (> Miliailo Durović. 7 Dr. Sulojnum Hali/adić. 8 Stamoiiko-Stošić, 9 BoSko Zeljković, 10 LJubomir Jovanović, 1 1 Miioje Marcikić, Zamenici: Predlagaii: (Sleduju potpisi io predlagača.) 12 Aleksandar Lazarević, 13 Sukrija Kurtović, 14 MiloS Rašović. 15 Nikola Kabalin, 16 Dr. Јапко Baričcvić, 17 Miilivoje Pcrić. 1(4 Luka Avramović,.. 19 Vojislav Lazić, L'O Dr. Vasilije Jovanović. 21 Dr. Košta Popović. KANDIDATSKA LISTA JUGOSLOVENSKOG KLUBA NARODNIH POSLANIKA Milan Banić, Milan Vukičović, Dr. Dragoljub Jevremović, Dr. Anton Milan Kurilić, i hr. Dragoljub Jevremović, L' Nikola Kabalin, 3 Milan Kurilu-, l Vladimir Tišina, 5 Milan Banić, Članovi: Zamenici: PređlagaCi: (Sleduju potpisi io predlagača.) (i Vladimir Тјбша, 7 Nikola Kabalin, S Miloš Rašovit. 9 i ir,.lanko BariCević, M) Dimitrije Vujić. (i Miloš Rašovie, 7 Dr. Anton Novačan, 8 Milan Vukićevii'. 'i Dimitrije Vujić, 10 Dr.,lanko BarkVvu. KANDIDATSKA LISTA 1 RađOJe.lovieić, 2 Vojislav Nenadić, 3 Vojislav Lazić, 4 Jordan Aćimović. Г) Dr. Ak'ksandar Mijović, 6 Vojislav Gaćinović, 7 1 Ir. Janko HaruV\ ić. 8 Dimitrije Vujić, 9 Pavle Gajić, 10 Mita Dimitrijević, 11 Miliailo Durović, NEZAVISNOG Kl UBA NARODNIH POSLANIKA Članovi: 12 Dragoljub Ivanović 13 Nikola Kabalin M Dr. Mirko Košić, 16 Radivoje Nanović, 16 Dr. Milovan Pinlrrović, 1 7 Miloš Rašović, 18 Vladimir TiSma 19 Milan A. Bo 20 Risto r.niir 21 DuSaa Ivančević. 1 Mileuko Gtišić, 2 Velimir Jojić, 3 Luka Avramović, 1 /dvojili Ralailovie, 6 Milivoje Rat'ailos ir (i Milan Banić. 7 Vinko Bflinić, H M'ilan Vukićević, 9 Jeca Ceorgijević, 10 Dr. Vojislav Do I I Moško Zeljković, Zamenici: Predlagači: (Sleduju potpisi m predlaij 12 Ljubomir Jovinović, 13 Mirko Komnenović, 14 Dako Makar, 16 Dr. Anton Nov.icm 16 Nikola Ptrk.i 17 Stamenko štosu 18.Mirko Uro e i' 1 Dr. Dorde BrankovU 20 Dr. Mirko Do 21 Milivoje D. i

13 STE JOCRAFSKE BELEŽKE 25 IMUNITETNI ODBOR ZAJEDNIČKA KANDIDATSKA USTA POSLANIČKOG KLUBA JUCOSLOVENSKE RADIKALNE ZAJEDNICE, KLUBA SKUPŠTINSKE VEĆINE I NARODNOG SELJAČKOG KLUBA 1 Živko Šušić, 2 Karlo Сајбек, 'Л Stevan Simić. -1 Dr. Mile MiSkulin, 5 Dr. Miloš RaSković, G MIlan Badžak, 7 Aleksandar Đačić, 8 Borivoje Hurić, 9 Jovan S. Brujić, 10 Petar Stojisavljević, 11 Hadži-Ljuba Patrno^ić, Člatiovi: 12 Branko Tomić, 13 Dr. Đorde Marković, 14 Stojan Krstić, 15 Dr. Gavro Santo, 16 Radomir Gajić, 17 Mihailo Kalamatijcvić. 18 Rađoslav Zivković, 19 Ragib Čapljić, 20.Imaii Arandelovlć, 21 Mihael Brenčič. 1 Dr. Štovan Bubić, 2 Milan Blažić, 3 Bogoljub Knežević, 4 Dr. Todor I.azarević, 5.loco Kaianini i Mihailo Krstić. 7 /ivojin Dimitrijović, S Rudolf Pevce. ) Milivoji' Rajakovlć, U) Čivko Dauilović, 11 Ivan šakić. Zainenici: PredlaRači: (Steduju ih)ti)isi lo predlagača.) 12 Dr. Bogdan Iveković, 1 -i Malić Pelivanović, 1 1.Matija Povrcnović. 15 Dr. Jure Koce, 16 Rađoslav Dimić, 17 Dr. Stevan Kraff. 18 Marko Ru/.ičić, 1 ( ) Abdnlaii Ihraliimpašić, 20 Dr. Milorad Vcsclinović, 21 Danilo Dnrović. KANDIDATSKA LISTA POSLANIČKOG KLUBA JUGOSLOVENSKE 1 Dr. Mllenko A\arko\ić, 2 Stjepan Novaković, I \\il(ivaii Nikdlić, 1 Mhin Koinan, 5 Josip Cvetic, 6 PranjO 1 loivat, 7 stanko Hočevar, 8 Viktor Pi/.ir, M Rajko Turk, K) Ihialiim SariĆ, I 1 Nikola Sokolović, ( lanovi: NACIONALNE STKANKIv 12 Branko Pamiović. 13 Muhamed Preljubović, i i Ivan PrekorSek, 15 RudOlf Plesković, 16 I И. /;\ OJlO Popović. I 7 Dr, Košta Popović, 18 Radlvoje Nanovlć, 1!» Jovan Nenadović. 20 Dako Makar, 21 Milan Mravlje. 1 Di. Minko DoSen, 2 Kosin Diniitiiu'VM, 'ivotije Jevln, - domir Pejkić, 6 Ivan Molioi (1 Mjlinko MllutinO> I 7 Ante \\.\ trovlć, 8 Mustafl Mnlalić, 'i Pavao Matii 10 Milovan Lazat I 1 A Zamenlci: Pivdlai^ači: (siediijn potpisi to predlagact.) 12 Aleksandar l.a/aicvić, 13 Aule Kovač, 14 Šukrija Kurlović, i > Dr, Bi anko Kalember, 16 Dr. Dragan Kraljević, 17 Jovan JovanOVlĆ, IH Dr. han Juriša, 19 i >i. \ аашје Jovanović, o Milivoje I'. Uaković. 21 Dias'oliiil, hanović.

14 26 II REDOVNI SASTANAK 24 OKTOBRA Dr. Luka Šoški, 2 Dr. Nikola Sijak, 3 Dr. Josip Režek, 4.loakim Kunjask, 5 Joca Georgijević, 1 Dr. šinic Kulišić, 2 Dr. Aleksandar Butorka, 3 Dr. Ivan.lančić, 4 Mijo Kajić, 6 Miluje Marcikić, KANDIDATSKA LISTA NARODNOG RADNOG KLUBA Članovi: Zamenici: Predlagači: (Sleduju potpisi io predlagača.) 6 Vinko Gornjak, 7 Nikola Preka, 8 Dr. Vojislav Došen, 9 Dr. Ivan Lovrenčič, 10 Karti Doberšek. ii Ivan Janžeković, 7 Dr. Milovan Pinterović, S Dr. Mirko Košić, 9 Dr. Riko Fuks, lo stanko LenarčiC. KANDIDATSKA LISTA JUCOSLOVENSKOC RADIKALNOG KLUBA 1 Mirko Urošević, 'i Stamenko StoSić, 3 LJubomir Jovanović, i Boško Zeljković, 5 Mihailo Dnrović, ti Košta Aleksić, 7 Dr, Sulejman l lafizadić, н Mirko Komnpnović, 9 Mita Dimitrljević, K) Pavk- Gaiić, 11 Miloje Marcikić, i LJubomir Jovanović, 2 Pavk- GajlĆ, 3 Mihailo Dnrović, 4 Mirko UroSević, 5 Stamenko StoSić, 0 Mirko KoiniK-nović, 7 Mita Dimitrijević, s Dr, Sulejman i iafizadić, ) BoSko Zeljković, io Košta Alekaić, 1 I Dr. Vasilije Jovanović, Članovi: Zamenici: 12 Sukrija Kurtović, 13 Aleksandar l.a/.an'vić, 14 Miloš RaSović, 15 Vojislav Lazić, io Luka Avramović, 17 Milivojc Perić. 1S Nikola' Kahalin, 19 Dr. Košta Popović, 20 Dr, Janko Baričević, LM Dr. Vasilije Jovanović. 12 Dr. Košta Popović, 13 Miloje Marcikić, 14 Dr. Janko Baričević, 15 Nikola Kabalin, 16 Sukrija Kurtović, 17 Vojislav Lazić, 18 Luka Avramović, 19 Milivoje Perić, 20 Miloš Rašović, 21 Aleksandar Lazarevid Predlagači: (Sleduju potpisi io predlagača.) KANDIDATSKA LISTA JUGOSLOVBNSKOa KLUBA NARODNIH POSLANIKA Milan Knrilić, Milan Banić, Dr. Dragoljub Jevremović, Miloš Rašović, Nikola Kabalin, Dr. Janko Baričević, Di Anton Novačen, Vladimir Tišma. i и Dragoljub Jevremovh, Milan Knrilić, (Sleduju članovi: Zamenici: Predlagal i potpisi io predlagači.) 6 Vladimir 1 ima, -' Dr, Anton Novačan, 8 Milan Vukićević, 9 i Mmitrije Vujić, io Dr, Janko Baričević. 6 Milan Banić, 7 Milan Vukićević, s Milo«R 9'Nikola Kabalin, 10 Dimitriji' Viijh

15 STENOGRAFSKE BELEŠKE 27 KANDIDATSKA LISTA NEZAVISNOG KLUBA NARODNIH POSLANIKA 1 Dr. Jordan Admović, 2 Milivoje fc). Penć, 3 Vojislav Lazić, 4 Živojin Rafailović, 5 Vojislav Gaćinović, 6 Radoje Jovičić, 7 Milivoje Rafailović, 8 Vinko Belinic, 9 Milan Vukićević, 10 Лоса Georgijević, 11 Dr. Vojislav Došen, 1 Dr. Aleksandar Mijović, 2 Velimir Jojić, 3 Luka Avramović, 4 Vojislav Nenadić, 5 Milenko Glišić, (i Milan Banić, 7 Dr. Janko Haričević, S Dimitrije Vujić, 't Pavle Gajić, 10 Mita Dimitrijević, 11 Mihailo Durović, Članovi: Zainenici: Prcdlagači: (Sleduju potpisi 10 predlagata.) 12 Boško Zeljkovic, 13 Nikola Kabalin, 14 Dr. Mirko Košić, 15 Radivoje Nanović, 16 Dr. Milovan Pinterović, 17 Miloš Rašović, 18 Vladimir Tišma, 19 Milan Božić, 20 Risto Grdić, 21 Dušan Ivančević. 12 Dragoljub Ivanović, 13 Mirko Komnenović, 14 Dako Makar, 15 Dr. Anton Novačan, 16 Nikola Preka, 17 Stamenko StoSić, 1S Mirko Urošević, 19 Dr. Dorđe Branfcović, 20 Dr. Mirko Došen, 21 Milivoje D. Isaković. ODBOR ZA MOLBE i žm BE ZAJEDNIČKA KANDIDATSKA LIMA POSLANIČKOG KLUBA JUGOSLOVBNSKE RADIKALNE SKUPŠTINSKI- VEĆINE I NARODNOG SELJAČKOG KLUBA i Jevrem Tomid 2 Petar Kosovu'-. 3 Honvojc Zivadinović, i liroš Nedeljković, i Petai Galogaža, 6 Todor Mlhailovići 7 Osman Muradbašić, M Momčilo Soklć, 9 Dr. Franc Klar, 10 ( )l)ieii Savić, 1 1 Radivoje Milošcvić, Članovi: 12 Aćim PopOVić, 13 Dušan Popović, 14 Tiliomir Vasić, 15 Mihailo HošUović, Ki Marko RuŽlCIĆ, 17 Dr. Milan Glavinić, 18 -lakša BOŽIĆ, 19 Dr. Milan Stijić. 20 Milan Golnbović, 21 išetit Voća Hećirović. ZA.IEDNICK, KLUBA I Diran PerOViĆ, lovan Arandelovlći 3 Milan Badiak, i Branko Dobrosavljević, г> Radosav Sivković, в Zarijfl Jokalmo^ 7 Aleksandai DaCW B Ivan s.ikić, 9 Rudolf Pevec, to siino Marjanac, I I Milan PerOViĆ,.iiijn /amenici: PredlagaCi; Mi( )isi lo pred 12 Borivoje Antu-, 13 Milivoje Stepanov, 11 Slavko Nikolić, 15 Ki i.i ( olaković, 16 Velimii Vrim-, 17 Milan Alijić, 18 Bogdan Kne^oN 19 Danilo DurOVlć, 20 Petar Stojisavljevu, 21 Desimir Janković. igaća i

16 28 II REDOVNI SASTANAK 24 OKTOBRA KANDIDATSKA LISTA POSLANIČKOG KLUBA JUGOSLOVENSKE NACIONALNE 1 Milivoje Isaković, i' Branko Paunović, 3 Milan Božič, l Dragoljub [vanović, 5 Dr. Ljudevit Auer, 6 Kosta Aleksič, 7 Dr. Dbrđe Branković, cs Dr. Srpko Vukaiiović, 9 Dr. Mirko Uošen, 10 Kosta Dimitrijevic, 11.lovo Zagorac, 1 Rajko Turk, 2 Jovan Jovanović, 3 Milinko Milutiiun ič, 4 Stanko i [ofievar, 5 Aleksandar Lazarević, ti Avguštin Lukačič, 7 Milovan Lazarević, 8 Pavao Matica. 9 Mustafa Mulalič, 10 Ante Mastrović, 11 Ivan Mohorič, Članovi: Zamenici: PredlagaCi: (Sieduju jtotpisi jo predlagača.) 12 Sekula Zečevič, 13 Dušan Ivančević, 14 Dr. Vasilije Jovanovič, 15 Dr. Ivan Juriša, 16 Zivotije Jevtič, 17 Dr. Dragan Kraljević, 18 Dr. Branko Kalember, 19 Sukrija Kurtović, 20 Ante Kovač, 21 Albin Koman. 12 Milan Mravlje, 13 Dako Makar, 14 Dr. Mttenko Markovićj 16 Jovan Nenadović, 16 Radivoje Nauovič, 1 7 A\il()\ im Nikolič, 18 Stjepan Novakovlć, 19 Dr. Kosta Popović, 20 Dr. Zivojin Popović, 21 Cedomir Pejkic. STRANKE KANDIDATSKA LISTA NARODNOG RADNOG KLUBA Članovi: Dr. Riko Puks, 6 MUole Mardkić, 7 Dr. Milovan Pinterović, s Vinko Gomiak, 9 Dr. Mirko Košić, 10 MijO Kajič, Dr. Josip Rezek, Joca Georgijević, Dr. Luka šoiki. Dr. Ivan.lančič. 1 Karel DoberSek, 2 1 >r. Vojlslav i»oscn, 3 Nikola Preka, i i\.m Janžeko^ lć, 5 Dr. Nikola Šijak, Zamenici: redla (Sieduju potpisi lo predlagača i Joakim KunjaSi(. Stanko Lenari I i»i Aleksandar Butorka, Dr, Širne Kuli' Dr, h.m Lov reni KANDIDATSKA LISTA JUGOSLOVBNSKOG RADIKALNOG KLUBA i Pa> le Gajić, Stamenko Stošh, 3 Moško Zeljković, i Mlhailo l lurović, 6 Ljubomir Jovanovič, (l Kosi,i Mcksič, 7 l >r. Sulejman I lafizadi«. s Mirko i rosevlč,!) Mii ko Komnenov lć, 10 Mita Dimitrijevic, 11 l >r. Vasilije Jo\ aiio\ 10, Članovi: 12 Dr, Ko i.i Popov lć, i ' i 'i. Janko BariCev ii 14 Nikola Kabalin, 16 Miii\oje Pei lć, 16 Inka \\ ramqv i<, I 1 \ OJiKlav l.a/k, 18 MiloS Raiović, 19 Aleksandai Luarcv lć, 20 Suki IM Kui tov Ii. 21 Miloje Man I

17 STENOGRAFSKE BELEŠKE 29 1 Mita Dimitrijević, 2 Mirko Komnenović, 3 Mirko Urošević, 4 Dr. Sulejman Hafizadić, 5 Košta Aleskić, d Mihailo Durovic, 7 Ljubomir Jovanović, 8 Boško Zeijković, ( ) Stamenko Stošić, 10 Pavle Gajić, 11 Miloje Marcikić, Zamenici: 12 Aleksandar Jovanović, 13 Šukrija Kurtović, 14 Miloš Rašović, 15 Nikola Kabaiiii, 16 Dr. Janko Baricevic, 17 Milivoje Perić, IS Luka Avramović, 19 Vojislav Lazić, 20 Dr. Vasilije Jovanović, 21 Dr. Košta'Popović. Predlagači: (Sleduju potpisi 10 predlagača.) KANDIDATSKA LISTA JUGOSl.OVENSKOG KLUBA NARODNIH POSLANIKA 1 Milan Vukićcvić, 2 Milan Kurilić, 3 Miloš Rašović, 4 Dr. Anton Novačan, 5 Nikola Kabalin, 1 Vladimir Tišma, 2 Пг. Dragoljub Jevrcinović, 3 Milan Banica 1 Milan Kurilić, b Milan Vukićcvić, Članovi: Zamenici: 6 Dr. Dragoljub Jevremović, 7 Vladiini' Tišma, 8 Milan Banić, 9 Dr. Janko Baričević, 10 Dimitrije Vujić. (i Miloš Rašović, 7 Nikola Kabalin, 8 Dr. Anton Novačan, 9 Dimitriji' Vujić, 10 Dr. Janko Baričević. Predlagači: (Sleduju potpisi 10 predlagača.) KANDIDATSKA LISTA NEZAVISNOG Kl.l'liA NARODNIH l'osi.anika 1 Vojislav Caćlnovlć, 2 MiUvoje Perić, 3 Vojislav l.a/ić, i Dr. Aleksandar Mijović, 5 Velimir Jojić, f. Kadoje Jovičić, 7 Dr. Janko Baričević,»imitrije Vujić, Pavle Gajić, 10 Mita i>iinitii rvu, 11 Boško Zeijković, i Milenko c'.ii i.. 2 Di, Jordan \* Imovlć, I i niča \\ ramović, i /nojin Rafajlo>l(. \ (.psiav Nenadi (> Milan Banl(. 7 Vinko Belini 8 AAilan \икич\ u, 9 Joca Georgijevlć, 10 \ oitela> i losen, 11 Mihailo I >tiio\ u, Članovi: Zamenici: 12 Dragoljub Ivanović, 13 Nikola Kabalin, II Dr. Mirko Košić, 16 Radivoje Nanović, li; Dr. Molovan Pinterović, 17 Miloš RaSović, 18 Vladimir Tišma, 19 Milan Božić, 20 Risto Grdić, 21 1>г. Mirko Došcn Ljubomir Jovanović, Miiko Komnenović, Dako Makar, Dr. Anton Novačan, Nikola Preka, Stamenko stošić, Mirko i IroSević, Dr. hoisic Branković, li.m Zupančič, DuSan Ivanćevh i'if.ii.ii (Sleduju роћрш 10 predlagača.)

18 30 II REDOVNI SASTANAK 24 OKTOBRA FINANSIJSK1 ODBOR ZAJEDNIČKA KANDIDATSKA LISTA POSLANIČKOG KLUBA JUGOSLOVENSKE RADIKALNE ZAJEDNICE, KLUBA SKUPŠTINSKE VEĆINE i NARODNOG SELJAČKOG KLUBA 1 Dr. Vojislav Janjic, 2 Miloje Rajaković, 3 Petar Bogavac, 4 Spira Hadži-Ristic, 5 Alija Kadić, (3 Dr. Branko Miljuš, 7 Milan Dobrovič. 8 Nikola Zuber, 9 Dr. Jure Koce. 10 Mihailo Stojadinović, 11 Života Milanovic, 12 Ljubomir Božinovič, 13 Dr. časlav Nikitović. 14 Ismetbeg Gavran Kapetanović, 16 < >to Gavrilović, 16 Vhulimir Kazimimvić, Članovi: 17 Dr. Stevan Kraft, 18 Novica Popovič. 19 Dura Mikašinović, 20 Miliailo Lukarević, 21 Dr. Branko Nikolić, 22 Todor Toiiić, 23 Branko Ratkovič, 2 I Miljkan Arežina, 25 Ramvoje MiloSević, 26 Anton Videč, 27 Dr. Đorde Jovanović, 28 Svotolik Stanković. 29 RadomSr Gajič, 30 Dr. Milan Glavinić, 31 Dušan Pcrović. i Jevrem Tomići 2 žarko Tomašević, 3 Borivoje Durič, 1 Dr. Niko Novakovlć, 5 I»iinitrijc Miljković, 6 Artur Mahnik, 7 Dr. Pran Semrov, s i.ukn KostrenSići 9 i Mim Cejovlć; 10 Dušan R. MlloSevlć, 11 Bogdan Ercegovac, \2 Vukašin Spasović, 13 Cvetko JeUčlč, 1 1 l.jnbonvir Pantić, 1Г) Dušan Anloniji'vir, 16 Milan Golubović, Zamenici: 17 Miliailo Po )ović, 18 Velimir Milijanović, 19 Radoslav Dimić, 20 Uroš Nedeljkovlć, 21 Milan Miju-, Aleksandar Stanković, 23 Zari ja Joksimović, 2 1.lakša Božić. 25 Miladin Voličkovit', 26 Simo Bndiinir, 27 živojin Dlmitrijević, 28 JOCO Kašaiiin, 29 Živko Nikolić, 30 Hoiivojc /ivadiiiović, 31 Ramadan Rainadanović. Predlagači: (Sleduju potpisi io predlagaj a.) KANDIDATSKA LISTA POSLANIČKOG KLUBA JUGOSLOVENSKE 1 Ilija Mihailović, 2 Ivan MohorlC, 3 Pavao Matica, i Franjo i Ion ii, г> Ivan Prekorlek, (> Nikola Sokolović, 7 Dr. Ljudevit Auei. 8 Košta Aieksić, ') Milan Bo 10 Dr. l(jordje Bianković, 11 Dr. Srpko Vukanović, 12 Dr. Mirko i losen, 13 Košta Dimitrijevići i i i Iragoljub l\ aiio\ IĆ, 15 Dnšan hanii-vii-, K, Dr. V asilije Јо^anovići Članovi: NACK»NAI NE 17 Dr. Kan Juri.i, 18 2ivotiJe Jevtić, 19 Jovan Jovino\ l<, 20 Dr. i iragutin Kojii. 21 i M Koi i.i Kumanudi, i H Dragan Kraljevh, i ii Branko Kalember, 21 Ante K"\ ai. 25 Albin Koman, 26 Aleksandai I.1 ai t\ \i, 27 \\ ;',ii lm l.uk.u (, \\\\i>\.111 l.a/atc\ 1,,!9 Mustafa Mulalić, 30 Ante Mastrovh. 31 Milinko Miiniiiiovц. STRANKE

19 1 Sekula Zečević, 2 Šukrija Kurtović, 3 Josip Cvetic, 4 Milivoje Isaković, 5 Jovan Nenadović, 6 Jovo Zagorac, 7 Dr. Svetislav Popović, 8 Milan Mravlje, 9 Dako Makar, l() Пг. Milenko Marković, 11 Radivoje Nanović, 12 Milovan Nikolić, 13 Stjepan Novaković, 14 Dr. Košta Popović, STENOGRAFSKE BEI.EŠKE 31 Zamenici Predlagači: (Sleduju potpisi 10 predlagača.) KANDIDATSKA LISTA NARODNOG RADNOG KLUBA Članovi: 15 Velimir Popović, 16 Dr. Zivojin Popović, 17 Cedomir Pejkić, 18 Manfred Paštrović, 19 Rudolf Pleskovič, 20 Muhamed Preljubović, 21 Branko Paunović, 22 Ignjat Stefanović, 23 Ibrahim Sarić, 24 Rajko Turk, 25 Viktor Fizir, 26 Dr. Avdo Hasanbegović, 27 Stanko Hočevar. 1 Dr. Mirko KosiC, <> Dr. Šimc Kulišić. 2 Dr. Ivan Lovrencu-, 7 Dr. Nikola Šijak, 3 Joakim KunjaSiĆi 8 Dr. Riko Puks, i.loca Georgijević, 9 Mijo Kajić, 5 Dr, [van Jančič, 10 Stanko Lenarčič. i Dr. Milovan Pinterović, ' [var Janžeković, 3 Nikola Preka, 4 Dr. Vojislav DoSen, 5 Dr. Josip Re/ek, Zamenici: Predlagači: (Sleduju potpisi io predlagača.) KANDIDATSKA LISTA JUGOSLOVENSKOG RADIKALNOG KLUBA 1 Mita pimltrijevič, 2 Stamenko Stolić«3 Mirko Komnenovlć, l Dr. Sulejmaii I lafi/adić, B Boiko Zeljković, o Mirko UroSević, 7 Ljuhomir Jovanom ić, s Pavle Gajić, 9 KOSta Aleksić, 10 Miliaiin I lur0vi(, li Dr. Vasilije Jovanovići 12 Dr. Košta Popović, 13 Jeremija Protić, LI AlcU tandai La/.arević, 16 Dragoljub Jovanović, 16 Di i iragoljub Jevremović, 1 Miliailo DUKU u-, 2 Koitfl Aleh ii. i Pavle Gajić, i Llubomir Jovanom ić, Б Mii Io i Uro <\ Ić, 6 Boiko /iiiktu[(, 1 Dr. Sulejman I laflzadić, u IM i KiiimuMin- 'i Stamenko Sto U Članovi: Zamenici: (i Dr. Luka Sošici, 7 Mliojc Marcikić, 8 Vinko Gornjak, 9 Dr. Aleksandar Butorka, 10 Karei Doberšek. 17 Dr. Janko Baričević, 18 Nikola Kabalin, 19 MIlan Kurilić, 20 Miloš RaSović, 21 Vojislav LaziĆ, 22 Luka Л\ raiuović, 2.4 Milivoje Perić, 24 šukrija Kurtović, 25 Dr, Avdo i lasanbego^ ić, 2(> Joakim KunjaSić, 27 Dr. Mirko Košić, 28 Dr. Nikola Šijak, 29 Miioji- MarcikiĆ, М) Milivoje Isaković, 31 Dr. Ivan Lovrenčič. io Mita Dimilrijević, li Jeremija Protić, 12 Dr. Dragoljub Je\ remović, 13 Dr, v.i ulije Jovanović, li i)i. Košta Роро\u, 16 Dr. Ivan Lovrenčič, 16 Milivoje Isaković, 17 Dr. Nikola Šijak, 1S I lr. MirkO Košić,

20 32 II REDOVNI SASTANAK 24 OKTOBRA _> L'. r. Joakim Kunjašić, Dr. Avdo Hasanbegović, šukrija Kurtovio, Mili\()ic Peric, Luka Avramovič, Vojislav Lazić. Miloš Rašović, Predlagali: (Sleduju potpisi 10 predlagala.) 26 Milan Kurilič, 27 Nikola Kabalin, 28 Dr. Janko Baričević, 29 Dragoljub Ivanović, 30 Aleksandar Lazarević, 31 Miloje Marcikić. KANDIDATSKA LISTA JUCOSLOVENSKOG KLUBA NARODNIH POSLANIKA i Nikola Kabalin, 2 Milan Vukićević, 3 Miloš RaSović, 4 Milan Kurilić, 5 Vladimir Tišma, 1 Dr. Anton Novačan, 2 Miloš RaSović, Л Milan Vukićević, 4 Vladimir Tišma, 5 Dr. Dragoljub Jevremović, Članovi: Zamenici: Predlaga&i: (Sleduju potpisi io predlagača.) 6 Пг. Dragoljub,)c\ roniović, 7 Milan Banić, 8 Dr. Anton Novačan, 'i Dimitrije Vujić, 10 Dr. Janko Baričević. (i Milan Kurilić, 7 Nikola Kabalin, 8 Milan Hanić. 9 I М. Janko Иагкчч ić, 1П Dimitrije Vujić. KANDIDATSKA LISTA NEZAVISNOG KLUBA NARODNIM POSLANIKA Članovi l Milivoje i). Perić, 17 2 Vojislav Lazić, 18 1 Dr, Aleksandar Mijović, 19 1 Velimir Jojić, 20 > V^OJislaV Gaćiiuuić, 21 i> Radoje JovičiĆ, 22 7 Milan Banlć, 23 8 V Inko Belinić, 24 9 MIlan Vukićević, 2Г) io Joca Georgijević, Dr. Vojislav DoSen, BoSko 2eljko\ lć, Ljuborair Jovano> Ić, i i Mirko Komnenović, Radivoje Nanović, 31 [6 i >r. Amon Novačan, Zamenici: 1 Vojislav Nenadić, 17 2 Fran Zupahčii, 18 3 Di. Jordan Aćimović, 19 i 2ivojin Rafailović, 20 5 Milenko C.IIMć, 21 6 i uka A\ i.inio\ lć. 7 Dr. Janko Baričević, 23 8 Dimitrije Vnju, 9 Pavle Gailć, Kl Mita Dimitriji'vić, Mihailo Durov lć, i dragoljub Капох l( Nikola Kabalin, 14 Dr, Mirko Košić, Dako Makar, 31 ie i м. Milovan Pinterović, Predlagal I; (Sleduju potpisi 10 predlagaj.1 Nikola Preka, Stantenko StoSić, Mirko l 'rošović, Dr. Branko Đorđe^ ić, i И. Mirko DoSen, Milivoje isaković, Jo\,m Jovanovlći \iiic Kovači Joakim Kunjašić, Sukrija Kurtovii. Milovan Lazarević, han MohoriC, Mustafa Mulalić, Stjepan Novakov lć, Manfred PaStrović, Milo RaSović, Vladimir гкша, Milan Bo ivi ito Grdi(. Dušan Ivančević, i м. \ asilije Jov aiio\ i,, Dr. Branko Kaleraber, I И I naivni Ki,ili,- Mlian Kurilić, Meksandai Lazarević, I»i Milenko Markov Ić, \ >,\\ ao Matl( -i, lo\,m Ncii.i(lo\ i., Branko Paunović, Ivan Prekoriek,

21 ST&NOCRAFSKE BELESKE 38 Pretsednik Stevan Ćirić: Gospodo narodni poslanici, C-uii sto liste. Kutije su pred vama i to po redu: Verifikacioni odbor, Administrativni odbor, imunitetni odbor, Odbor za molbe i žalbe i Pinansijski odbor. Ua bismo mogli obaviti sve tehničke formalnosti dajem pet minula odmora. (Posle odmora) Potpretsednik Franjo Markić: Gospodo narodni poslanici, nastavljamo sednicu. Na osnovu Poslovnika treba da izaberemo za svaki odbor po tri kontrolora koji će vršiti kontrolu prilikom glasanja i prebrojavanja listića. Molim g. sekretara da izvoli izvlačiti imena gospode kontrolora. Sekretar Drajromir Stojadinović (izvlači iz ku- 'uje imena kontrolora i saopstava): Za Verifikacioni odbor: Cvetko Jeliiić, Radosa\ Zivković i Vojislav Gaćinović. Za Administrativni odbor:.momčilo Sokić, Padoje Jovičić i Sreten Kuzeljević. Za Imunitetni odbor: Vladimir Ka/imirovie. Stau- '^11 i loče\ ar i Sa\ a AAikič. Za Odbor za molbe i žalbe: Stojadin IMmitrijević, Borisav 2ivadinović i Ante Kovt Za Pinansijski odbor; Ljubomir Pantić, Joakim Kuujašič i Dimitrije Mirkovic. PotpretsedrUk Franjo Markić: Molim gospodu narodne poslanike, čija su imena Izvučena za kontrolore, da zauzmu svojfl mesla. Molim g. sekretara da izvrši prozivku. Sekretar Dragomlr Stojadinović: (Proziva ма- ' "diie poslanike da glasaju. Nastaje tajno glasanje listićima.) (Posle glasanja) Potpretseđnlh Franji) Markič: Izvolite čuti rezulta цја. Za izbor Verltlkacionog odbora glasalo Je ukupno *84 narodna poslanika, i to: Za listu " di Todora Lazarevića 172; Za listu g. di Ljudevita Auera 5в; Za listu g, di. bana.lančiča 21; Za listu g. Mihaila Durović«10; Za listu!. Vojislava Nenadiće 13. Prema tome lista g. dr. Todora Lazarevića dobila e i I članova, lista g. dr. Ljudevita ^uera I člana, di hana,lančiča 1 elana, lista g. Mihaila "a ovića i člana i lista g. Vojislava Nenadlča i člana. Molim ekretara da izvoli pročitati imena Izabra n ''i članova i zamenika \ei ilikae g odbora. trefa/ Dragomlr Stojadinović (čita): Sa liste dr, Todora Lazarevića ulaze u odbor kao članovi pva K narodni poslanici: dr, Podoi Lazarevlć, Sve-. Miiiailo i je evlć, dr. i iragutin Jankovlć, Joco Ka anin. \rtur Mahnik, Mlloje soklć, Cedomlr ^aharić. Amon Kersnik, Krsto Predovan, Dufian s ' MiloSević, Rorivoje Antić i dr. Mllorad Veeellnovlć. Njihov i IU /.nnenui o. narodni poslanici: *ivkii ponvic. Bogdan Petrovlć, ( tro I ujan, Života ii(.vi(..i..!, u Boi h. IM. an R. Milo it. Fran ^'niiov \ ик.,,111 spaso\ li \ uk Vujaslnovlć, 7 l ; i l.a/arcvić, Mlhailo Kalamatijević, Jovan Aran-,,e»)Vi( i Alojzije Dikii! di Ljudevita Auera ulaze u i >dbo '''" članovi ova larodni ponlanici: dr, Ljudevi A,,..." Г. di Branko Kaleinber, ur, Zivojln PopovU «i«to. Njihovi z.amenici su ova g. g. narodni poslanici: Radivoje Nanović, Avguštin Lukačič, Ibrahim Sarić i Viktor Fizir; Sa liste g. dr. Ivana.lančića ulazi u Odbor kao član narodni poslanik g. dr. Ivan.lančić, a kao njegov zamenik g. dr. Josip Režek; Sa liste g. Mihaila Durovića ulazi u Odbor kao Član narodni poslanik g. Mihailo Durović. a kao njegov zamenik g. Ljubomir.lovanović; Sa liste g. MiloSa Rašovića ulazi u Odbor kao član narodni poslanik g. Miloš RaSović, a kao njegov zamenik g. Milan Vukićević; Sa liste g. Vojislava Nenadića ulazi u Odbor kao član narodni poslanik g. Vojislav Nenadić, a kao njegov zamenik sr. Velimir.lojić. Potpretsednik Franjo Markić: Gospodo narodni poslanici, čuli ste imena članova i njihovih zamenika za Verifikacioni odbor. Izvolite sada čuti rezultat glasanja za Administrativni odbor. Za izbor Administrativnog odbora glasalo je ukupno 285 narodnih poslanika, i to: Za listu g. dr. Vjekoslava Miletića 169; Za listu g. Milovana Lazarevića 58; Za listu g. Nikole Preke 21; Za listu g. Boška Zcljkoviča 13; Za listu g. Milana Banica 10; Za listu g. Radojn Jovičića 14. Prema tome lista g. dr. Vjekoslava Miletića dobila je 12 članova, lista g. Milovana Lazarevića 4 člana, lista g. Nikole Preke 2 člana, lista e. BoSka Zeljkovič.i 1 člana, lista g. Milana Banica 1 člana i lista jf. Radoja Jovičića l člana. Molim g. sekretara da Izvoli pročitati imena izabranih članova i zamenika Administrativnog odbora Sekretar Dragomlr stojadinović (čita): Sa liste g, dr. Vjekoslava Miletića ulaze u Odbor kao članovi ova g. g. narodni poslanici: dr. Vjekoslav Miletič, dr. Ljutica Dlmitrljević, Branko Todorović, Đuro ivlć, stevan Kaćanskl, Makslm TeSlć, Mihailo i'.irnčič, Zivojin Dlmitrljević, dr. Vuk Vujaslnovlć, Zivko Danilovlć,.Mihailo Krstić i Stojadin Dimitrijevlč. Njihovi --u zamenlci ova g. g narodni poslanici: Bogdan Ercegovac, Zejnelbeg ibrahim Stradmlr, Slavko Nlkollć, Aleksandar StankOVlĆ, Sreten Kuzeljević, Simo Budlmir, Karlo GajSeki Reglb Capljlć, Petar Stojlsavljevlć, Dorde.levtić, Desimir danković i Miladin Veličkovič; Sa liste g. Milovana Lazarevića ulaze u Odbor kao članovi ova g, g. narodni poslanici: Milovan Lazarevlć, Ante Kovač, DuSan IvanCevlć i Ante Ma- 11 i»vlć. \jiliovi zamenici su ova g. g, narodni poslanici: Aleksandar Lazarevič, dr. Srpko Vukanović. Milan Mravlje i Muhamed Preljubovlć; Sa liste g. Nikole Preke ulaze n Odbor kao članovi ov narodni poslanici: Nikola Preka i iiko Lenarčič. Njihovi z.amenici MI ova g, g. narodni poslanici: Karei Dobei lek i /v\ii<i Ka jič; Sa I BoSka Zeijkovića ulazi u Odbor kao Član narodni poslanik v. Ио-ко /fljkovič, a kao njego\ zamenik g. Mila I )imitrijević; Sa liste g. Milana P.anica ulazi u Odbor kao član narodni poslanik g. Milan l'anič, a kao nje;;ov menlk g. di i И agoljub.ie\ removlć; S

22 34 II REDOVNI SASTANAK 24 OKTOBRA Sa liste g. Radoja.lovicica ulazi u Odbor kao član narodni poslanik g. Radoje JoviClć, a kao njegov zamenik g. Milenko Glišic. Potpretsednik Franjo Markić: Gospodo narodni poslanici, čuli ste imena članova i njihovih zamenika za Administrativni odbor. Izvolite čuti rezultat glasanja za Imunitetni odbor. Za izbor Imunitetnog odbora glasalo je ukupno 284 narodnih poslanika, i to: Za listu g. Živka Šušićfl 162; Za listu g. dr. Mileuka Markoviča 59; Za listu g. dr. Luke šoskia 21; Za listu g. Mirka UroSevića 19; Za listu g. Milana Kuriliča 10; Za listu g. dr..jordana Aćimovića 13; Praznih lističa bilo je 1- Prema tome lista g. Zivka šušića dobila je 12 članova, lista g. dr. Milenka Markoviča 4 člana, lista g. dr. Luke Šoškia 2 člana, lista g. Mirka Uroševiča I člana, lista g. Milana Kuriliča 1 člana i lista g, dr. Jordana Ačimoviča I člana. Molim ^ sekretara da Izvoli pročitati imena izabranih članova i zamenika Imunitetnog odbora, Sekretar Dragomir Stojadinović (čita): Sa liste g. Zivka lulica ulaze U Odbor kao članovi ova g. g. narodni poslanici: Zivko ^ušič, Karlo Gajšek, Stevan Simič, dr. Mile MišUnlin. dr. Miloš Rašovič, Milan Badžak, Aleksandar Đačić, Borlvoje Durić, Jovan S. BrujiĆ, Petar Stojisavljevič, Hadži-Ljnba PatrnOgiĆ i Branko Tomić. Njihovi zamenici su ova g. g. narodni poslanici: dr. Stevan Hnbič, Milan Hla/.ič, Bogoljub Knežević, dr. Todor Lazarević, Joco KaSanin, Mlhailo Krstić, Zivojiii Dimitrljevlć, Ruddlf Pevec, Mlloje Rajaković, Zi\ko Daniiovlć, ban Sakić i <lr. Bogdan [veković; Sa liste g. dr. Milenka Markovića ulaze u Odbor kao članovi ova g. g. narodni poslanici: dr. Milenko Markovič, Stjepan Movakovič, Milovan Nikolu' i Minu Koman. Njihovi lamenid SU ova g. g. narodni poslanici: dr. Mirko Doien, Košta I )imitri <-\ič, Zivolije JevtiĆ i Cedomir Pejkić; Sa liste g. dr. I.ukc SoŠkia nla/c u Odboi kao članovi Ova В. g. narodni poslanici: dr. Luka SoSki i dr. Nikola Šijak. Njihovi zamenici su ova g. g. narodni poslanici: dr. SUne Kniišič i dr. Aleksandar Butorka; Sa liste g. Miika UroSevIća ulazi u Odbor kao član narodni poslanik g. Mirko Uroiević, B kao njegov zamenik g. Ljubomlr Jovanovfć; Sa liste g. Milana Kuriliča nla/i n Odbor kao elan narodni poslanik g. Milan Knrilič, a kao njegom zamenik g. dr. Janko Baričevlć; Sa liste g, dr. Jordana Ačimoviča nla/i U Odboi kao član narodni poslanik g. dr. Jordan Aćimovič, a kao njegov /amenik g. dr. Aleksandar Mijović Potpretsednik Franjo Markič: Gospodo narodni poslanici, čuli ste imena članova i njihovih /.amenika ta Imunitetni odbor, izvolite ćuti lezultal glasanja /a ()dbot za molbe i žalbe. 7.j IzbOT Odbora IB molhc i /alhr glasalo e ukupno 286 narodnih poslanika, i to: Za listu g. Jevrema Tomiča 174; Za listu g. Milivoja Isakovića 58; z,i hstu ^. dr. Rika Puksa 21; Za listu g. Рл\ la O,i ica I 1, Za llštu g. Milana Vnkiccvic.i 10; Za listu g. Vojislava Gaćinovića i" 5 glasova; Praznih listića bilo je 1. Prema tome lista g. Jevrema Tomiča dobila je 13 članova, lista g. Milivoja Isakovića 4 člana, lista g.dr. Rika Puksa 1 člana, lista g. Pavla Gajića 1 člana, lista g. Milana Vukićevića 1 člana i lista g. Vojislava Gaćinovića 1 člana. Molim t, r. sekretara da Izvoli pročitati imena izabranih članova i /amenika Odbora za molbe i žalbe. Sekretar Dragomir Stojadinović (čita): Sa liste g. Jevrema Tomiča ulaze u Odbor kao članovi ova.s, r. ^. narodni poslanici: Jevrem Tomić, Petar КовОvič, Horivoje Živadinović, UroS Nedeljković, Petar Galogaža, Todor Mihailović, Osman Muradbalić, Momčilo Sokić, dr. brane Klar, Obren Savić, Radivoje Milošević, Aćira Popović i Dušan Popović. Njihovi zamenici su ova g. g. narodni poslanici: Ihišan Perović, Jovan Aramtelovič, Milan Hadžak, Brankb Dobrosavljević, Radosav Zivković, Zarije Joksimović, Aleksandar Đačić, ban Sakić, Rudolf Pevec Simo Marjanac, Milan Perović, Horivoje Antić i Milivojc Stepanov; Sa liste g. Milivoja Isakovića ula/.e U Odbor kan članovi ova g. g. narodni poslanici: Milivoje IvakoviĆ, Branko Paunović, Milan Božić i Dragoljub Ivanović. Njihovi Zamenici SU ova Ц. g. narodni poslanici: Rajko Turk, Jovan Jovanovič, MUinko Milutinovic i Stanko I ločevar; Sa liste g. dr. Rika buksa nla/i U Odbor kao član narodni poslanik g, dr. Riko puks, a kao njegov /amenik g. Karei Dobcršek: Sa liste g, Pavla Gajića nhi/i n Odbor kao član narodni poslanik g. Pavle GajiĆ, a kao njegov zamenik g. Mita Dimitrijev ić; Sa liste g. Milana Vnkičcviča nla/i u Odbor kao član narodni poslanik g. Milan Vnkićevič, a kao njegov /amenik g. Vladimir Tišma; Sa liste g. Vojlsiava Gaćinovića ulazi u Odbor kao član narodni poslanik g. Vojislsv Gaćinović, a kao njego\ /amenik g. Milenko GliSIĆ. Potpretsednik Franjo Markić: Gospodo narodni poslanici, čuli ste imena i/abranili članova i njiliovih /amenika /a < )dlioi /a molbe i /albe. 1/volilc sadi čuti rezultal glasanja za Pihansijskl odbor. Za izbor Flnansijskofi odbora glasalo je ukupno "M narodnih poslanika, i to: Za listu g. dr. Vojislava Janjiča ISO; Za listu g. Ilije Mihailovića 56; Za listu g. dr. Miika Košića '". Za listu g. Mile I Mmif ri jrviča 1 1 ; Za listu g, Nikole Kabalina 11; Za listu g, Milivoja Peiiča 5; Praznih listića bilo je 1. Prema lome lista g, dr. Vojislava Janjiča dobila je 19 članova. Usta g. Ilije Mihailovića 6 članova, II l.i n. Muka Košića 2 člana, lista g. Mite Dimitrije vica 1 člana, lista g. Nikole Kahalina I člana i lista k r - Milivoja Perua 2 člana Molim g. sekretara da Izvoli pročitati imena i/abranih članova i zamenika Pinansijskog odbora Sekretai Druomlr StoJidlnovU (čita) Sa liste К- di \ ojlslava Janjlća ulaze u (>dboi kao čli vi ova i irodnl poslanici: di \ ojisla\ Janilć, Ml loje Rajaković, Petai Bogavac, Splra Had Mija Kadič, dr. Branko Mlljufi, Milan Dobrović, Ni 0ia Zuber, dr. Jure Koce, Mihailo Stojadinović. 'la Milanov ič, Ljnbomii BoŽino\ u, dl Ča la^ Nlkltovlć, Ismetbeg Gavran Kapetanovlć, Oto Gavri

23 STENOGRAFSKE BKLESKE 35 lović, Vlajko Kazimirović, dr. Stevan Kraft, Novica Popović i Dura Mikašinović..\'jilio\i zamenici su ova g. g. narodni poslanici: Jevrem Tomić, Žarko Tomašević, Borivoje Đurić, dr. Niko Novaković, Dimitrije Mirković, Artur Mah-»ik, dr. Fran Semrov, Luka Kostrenčić, Đuro Cejović, Dušan R, Milošević, Bogdan Ergegovac, Vukašin Spasović, Cvetko.leličić, Ljubomir Pantić, Dušan Anto- 'ii.r'vic, Milan Golubović, Mihailo Popović, Velimir Milijanović i Radosav Dimić; Sa liste g. Ilije Mihailovića ulaze U ()dbor kao Članovi ova g. g. narodni poslanici: Ilija Mihailović, 'van Mohorič, Pavao Matica, Franjo Florvat, han Prekoršek i Nikola Sokolović. Njihovi zamenici su ova g. g. narodni poslanici: Sekula Zečević, šukrija Kurtović, Josip, Cvetić, Mili- VOje isaković, Jovan Nenadovie i.lovo Zagorac; Sa liste g. dr. Mirka Košića ulaze U Odbor kao članovi ova g. g; narodni poslanici: dr. Mirko Košić i dr. Ivan l.ovrenćič. Njihovi zamenici su ova g. g. narodni poslanici: dr. Milovan Pinterović i han Janžeković; Sa liste g. Mite Dimiti ijevića ulazi u Odbor kao Slan narodni poslanik g. Mita Dimitrijević, a kao njegov zamenik g. Mihailo Durović; Sa liste g. Nikole Kahalina ulazi n Odbor kao ' lan narodni poslanik g. Nikola Kabalin, a kao njegov zamenik g. dr. Anton Movačan; Sa liste g. Milivoja Perića ulaze u Odbor kao članovi ova g. g. narodni poslanici: Milivoje Perić i Vojislav l.azić. Njihovi zamenici su ova g. g. narodni poslanici: Vojislav Nenadić i Fran Zupančič. Potpretscdnik Franjo Markić: Gospodo narodni poslanici, čuli ste imena izabranih članova i njihovih zamenika i za poslednji po redu Finansijski odbor. Molim svu gospodu članove pomenutih odbora da se odmah iza zaključene sednice konstituišu i to: Finansijski i Administrativni odbor u svojim prostorijama, a članovi Verifikacionog, Imunitetnog i Odbora za molbe i žalbe u velikoj skupštinskoj sali. Isto tako molim novoizabrane Odbore da odmah otpočnu sa svojim radom ne čekajući na redovan rad Narodne skupštine, a specijalno molim članove Odbora, kojima su već izvesni predmeti upućeni na rad, da završe posao na tim predmetima. Sednice Narodne skupštine verovatno za 10 do 15 dana neće se držati, ali je zato potrebno da odbori, koji imaju svoje dužnosti, počnu sa svojim radom. Sa vašim pristankom zaključujem današnju sednicu i predlažem kao dnevni red za iduću sednicu: Utvrđivanje dnevnog reda. Prima li Narodna skupština predloženi dnevni red? (Prima). Objavljujem da je predloženi dnevni red primljen. Iduća sednica zaka/.aće se pismenim putem. Današnju sednicu zaključujem. Sednica je zaključena u 13,15 časova.

24 36 11 REDOVNI SASTANAK 2-J OKTOBRA П P И Л O 3 И l IME NJEGOVOG VELIČANSTVA PETRA 11 po milosti Božjoj i volji narodnoj KRALJA JUGOSLAVIJE KRALJEVSKI NAMESNIC1 Na predlog Pretsednika Ministarskog saveta i Ministra inostranih poslova, Ministra pravde i Ministra trgovine i industrije, a po saslušanju Ministarskog saveta, rešili su i rešavajn: Ovlašćuje se Prctsednik Ministarskog saveta i Ministar inostranih poslova, Ministar pravde i Ministar trgovine i industrije da mogu ua osnovi člana 65 Ustava Kraljevine Jugoslavije podneti Narodnom pretstavništvu na rešenje: Predlog zakona o razmeni nota na dan 21 marta 1936 godine i/medu Pretsednika Ministarskog saveta i Ministra inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije i nemaekog Izvanrednog poslanika i opunomoeeuog Ministra, kojom se, na temelju spora/.uma zaključenih februara meseca 1935 u Minhenu na zajedničkom zasedavanju vladinih odbora, obrazovanih na osnovu čl. 35 Jugoslovensko-nemačkog trgovinskog ugovora od 1 maja 1934, menjaju Prilog B i Zaključni protokol Trgovinskog ugovora. Pretsednik Ministarskog saveta i Ministar inostranih poslova. Ministar pravde i Ministar trgovine i industrije neka izvrše ovaj Ukaz. ло aprila 1936 godine u Beogcadu Pretsednik Ministarskog saveta i Ministar Inoatranlh poslova, Di M. M. Stojadiiiovii. s. i Zastupnik Ministra pravde, Ministar socijalne politike i narodnog sdravlja, Draglia!. Cvetkovlć, r. Mlnistai u go\ Ine i industrije, in. м. Vrbanić, i. г. PAVLE, s. r. Di iv'. STANKON K Dr. i PBROVIĆ. i. i.

25 < IBRAZU»2ENJE 2] marta 1936 izmetijene su verbalne notie između laše države i Nemačke, koje sadrže izmene nekih "i'mh carinskih st;i\()\ii na viskoznu hartiju i na neka organska i neorganska sretstva protiv štetočina i za dezinfekciju žitnog semenja. Ova izmena nota i/vršena Je na bazi zaključaka ^kiiiiniii odbora donesenih na sastanku u Minhenu od 20 februara do 1 marta Sniženje carina na Štampanu hartiju od viskoze n ece ni najmanje krnjiti interese пабе industrije, jer " Vl i vrstu hartije naša industrija ne proizvodi. Osim to ga, Nemačka nam je dala za ovo olakšice na dru- STOj strani. ' koliko se liče carinjenja organskih i neorgan- ^ik preparata za uništavanje štetočina, koji imaju ni-o ime, ali služe u istu svrhu pristanak na o Halo je Ministarstvo poljoprivrede, odnosno Ministarstvo šuma i rudnika, u sporazumu sa Ministarstvom trgovine i industrijo. MINISTARSTVO INOSTRANIH POSLOVA Kraljevine JuicoifavUe PREDLOG ZAKONA "А/.МГ.м NOTA NA DAN 21 MARI \ <И6 GODINE IZMEĐU ^'NISTRA INOSTRANIH POSLOVA KRALJEVINE JUGO ( -;^1.П'. i NEMACKOG IZVANREDNOG POSLANIKA I ^UNOMOĆENOG MINISTRA KOJOM si-;, NA u MM.ir ()К"Л/ \1Л BAKLJI CENiH FEBR, лил MESECA,,,,,,,, " ^ ZAJEDNIČKOM ZASEDAVANJL VLADINIH 1) КЛ, OHRAZOVANIH NA OSNOVU I Г1 GOSLO ^NSKO-NEMACKOG frgovjnskoc UGOVORA OD l,; 1Л l9 IAJU PRILOG li I ZAKLJUČNI PROTOKOI 'KGOVINSKOG UGOVORA, A KOJI PREDLOG GLASI: 1.. Odobrava se i deblja zakonsku snagu Razmena 5f a "a dan 21 marta 1936, između Ministra Inostran poslova Kraljevine Jugoslavije I nemačkog Izvan 8e JI 0 * poslanika i Opunomoćenog Ministra, kojom»na temelju sporazuma EakljuCenih februara mesca odh " л^" 1и ' 11 " na zajedničkom zasedavanju vladinih n,,.""' 1, "brazovanlh na osnovi Cl. 36 jugoslovensko- " ac JJ08 ш Trgovine! --i»". > -., U((UTW ivora od u i maja 1934, i ' me«111 Prilojj B i Zaključni protokol Trgovinskog uir _.}0- И)га,., в, cijl,,. tekstovi...i... u originalu,....,. kao i prevod ne«mač! NEMACKO POSI ANSTVO Beoarad H it GOSPODINE PRE PSEDNH E, r./(/. 21 marta i' 1 16 ^ :is l mi e м \.mi d.i e nemačka vlada и, "' л sv "i pristanak na sporazume zaključene u Min- ^1'" 11 " februaru mesecu prosle godine na zajedničkom Rvanju vladinih odbora obrazovanih na osnovu 31 nemačko jugoakr rovinsko ora 1 OGRAFSKE BELEŠKE 37 i marta 1935 god. u Minhenu, Prilog B i Zaključni protokol navedenog trgovinskog ugbvora biče [zmenjeni i dopunjeni ovako: a) U prilog H 1) iza tarifnog stava..i/. 398" umetnuče se:.,i/, 117 2) Transparent na viskozna iiartija neštampaiia 45" 2) tarifnom stavu iz 418 iz 1 tač. c alinea 3" dodaće se slodeće: Transparentna Viskozna harlija, štampana 70 Zavoji od transparentne viskozne hartije. pa i štampani 120" b) U Zaključnom protokolu uz trgovinski ugovor kod priloga B dofmniče se odredba uz broj '2'Лп. sredstva za zaštitu biljaka i uništavanje štetočina" sledećom rečenicom: Pod ugovorni stav od 25. zl. din. potpadaju i ostala organska i neorganska sredstva protiv štetočina i za dezinfekciju Žitnog semena, u koliko njihovu prodaju u Jugoslaviji dozvoli Ministar poljoprivrede ili Ministar šuma i rudnika n sporazumu sa Ministrom trgovine i industrije." Ova izmena nota biče ralilikovana i stupice na snagu desetog dana posle izmene ratinkovanili instrumenata, koje će se izvršiti u Berlinu. Vlade UgOVOrniče ipak Će primenjivatl odredbe ovih izmenjenih nota i pre izmene ratifilšacionih instrumenata sa važnosću od 1 maja 1936 godine. Bio bih Vam zahvalan. Gospodine l'relsedniče, kad bi ste me izvestili o saglasnostl Vaše- \ lađe po ovome. Koristim i ovu priliku da Vašoj HUselenciji obnovim izraz mog odličnog poštovanja. fon Hercu, s. г. Njegovoj Ekselencijl Gospođinu d-ni Milanu Stojađinoviču, Pretsednlku Ministarskog Saveta i Ministru inostranih poslova Beograd KRALJEVINA JUGOSLAVIJA MINISTARSTVO INOSTRANIH POSLOVA k.nisiii.n im privredno odeljenjc K.P.br. ч marta 1686 u Bcoaradu GOSPODINE MINISTRE, Beograd,.'/ marta 19 tđ i mi je potvrditi prijem Vašega pisma od danas, kojim mi saopštuvate sledeče: 18i mi Je saopšlili \am da je N'emačka vlada dala svoj pristanak na sporazume zaključene u Minhenu U tebi naru meseen po Ime na /ajedničkom /asedanju vladinih odbora, obra/ovanili na osnovu čl. 31 nemacko*jugoslovenakog trgovinticos ugovora od 1 maja 1934 gođ.. potpisanog U Beogradu Prema tim ' maja 193^ uod., potpl впок u Beogradu, Prema iporazumima, koji su uneu u protokol i marta 936 "" ^orezumlma, koji iu unetl u protokol potpisan jod. u Minhenu, P/ilog B i Zaključni protokol nave

26 38 II REDOVNI SASTANAK 24 OKTOBRA 193G. denog Trgovinskog ugovora biće [zmenjeni i dopunjeni mako: a) U prilog B 1) iza tarifnog stava.,iz 398" umetimće so; iz 417 2) Tranparentna viskozna harlija neštampana 45" 2) tarifnom stavu,,iz 418 iz 1 tač. c alineja 3" dodaće se sledeće: Transparentna viskozna hartija, štampana 70 Zavoji od transparentne viskozne liartije. pa i štampani 120" b) U zaključnom protokolu uz Trgovinski ugovor kod Priloga B dopuniće se odredba,.uz broj 2.i r ), sredstva /a zaštitu biljaka i iiništavnnjo štetočina" Bledećom rečenicom: Pod ugovorni stav od 25. zlatnih dinara potpadaju i ostala organska i neorganska sredstva protiv štetočina i za dezinfekciju žitnog semena, u koliko njihovu prodaju u Jugoslaviji dozvou Ministar poljoprivrede ili Ministar Suma i rudnika U sporazmnn sa Ministrom trgovine i 'industrije." Ova izmena nota biće latifikovana i stupice na snagu desetog dana posle Izmene ratiflkadonih instru- menata, koja će se izvršiti u Berlinu. Vlade Ugovornice ipak će primenjivati odredbe ovih izmeničnih nota i pre izmene ratifikacionih instrumenata sa važnošću od 1 maja 1936 godine." U isto vreme čast mi je saopštiti Vam, da je Kraljevska jugoslovenska vlada dala svoj pristanak na zaključene sporazume. Izvolite primiti, Gospodine Ministre, izraz mog odličnog poštovanja. Dr. Milan Stojadinovič, s. r. Njegovoj Ekselenciji Gospodinu Viktoru fon Негепи Izvanrednom poslaniku i opimntnoćenom ministru 2 Beograd Ovaj Zakon stupa na snagu kad ga Kraljevski Namesnid potpiiu, i kad se obnaroduje u Službenim novinama", a obaveznu silu dobija na desal dana po razmenl instrumenata ratifikacije.

27 STENOGRAFSKE BELEŠKE 39 U IME NJEGOVOG VELIČANSTVA PETRA 11 po milosti Ио/.јој i volji narodnoj KRALJA JUGOSLAVIJE KRALJEVSKI NAMESNICI Na predlog Pretsednika Ministarskog saveta i Ministra inostranih poslova, Ministra saobraćaja i Ministra pravde, a po saslušanju Ministarskog saveta, rešili su i rešavaju: Ovlašćuje se Pretsednik Ministarskog saveta i Ministar inostranih poslova, Ministar saobraćaja i Ministar pravde da mogu na osnovi člana 65 Ustava Kraljevine Jugoslavije podneti Narodnom pretstavništvu na rešenje: Predlog zakoaa O Ugovoru o eksploataciji obalne vuče na Derdapskom-Sipskom kanalu, zaključenom 30 juna 1934 godine između Kraljevine Jugoslavije i Međunarodne dunavske komisije. Pretsednik Ministarskog saveta i Ministar inostranih poslova, Ministar saobra- ^ija i Ministar pravde neka Izvrše ovaj Ukaz. 20 maja 1936 godine и Beoirradii Pretsednik Ministarskog saveta ' Ministar inostranih poslova) 1,1 M. M. Stojadinovk, i Ministar saobraćaja, l)r. M. Spalio, v r. Zastupnik Minisini pravde. Ministar socijalne politike i narodnog zdravlja, Dragila Cvetkovtt, r. PAVLE, s. r. Dr. R. STANKOV K', s. r. Dr. 1, PEROVIĆ, s. r.

28 -10 il REDOVNI SASTANAK 34 OKTOBRA mr. MINISTARSTVO INOSTRANIH POSLOVA Kraljevine Jucoslavlje PREDLOG ZAKONA o UGOVORU u EKSPLOATACIJI OBALNE VUČE NA DER- DAPSKOM SIPSKOM KANALU, ZAKLJUČENOM 30.UNA 1934 GOD. U BEČU, IZMEĐU KRALJEVINE JUGOSLAVIJE I MEĐUNARODNE DUNAVSKE KOMISIJI-: KOJI GLASI; > ч 1. Odobrava se i dobija zakonsku snagu Ugovor <> eksploataciji obalne vuče na Derdapskom Sipskom kanalu, zaključen i potpisan 30 juna 1934 godine u Beču, Između Kraljevine Jugoslavije i Međunarodne dunavske komisije, koji u originalu i prevodu glasi; EKSPLOATACIJI UGOVOR o OBALNE \ l CE NA DERDAPSKOM SIPSKOM KANA1 i Međunarodna dunavska котшја, koju zastupa njen Pretsednlk, za to ovlaftćen odlukom od 21 juna 1934 god., s jedne strane, i Kraljevska ju^oshn cn^ka \Uula. koju Ustupa njen Delegat pri Međunarodnoj dunavskoj komisiji za i" punovažno ovlasčen, s druge strane, u želji da zaključe dugoročan ugovor o eksploataciji obalne Muc IM Derdapskom Sipskom kanalu, ne prejudicirajući ni u Čemu tumačenje i pri HUMIH članova 388 i 289 Trijanonskog ugovora o miru, zaključenog 4 Juna 1920 godine i članova XXXII i хххш Konvencije o ustanovljenju Dunavskog statuta, od 23 Jula 1921 godine, ugo\ orile su sledeče odredbe: Cl m i Kraljevska jugoslovenska vlada stavlja иа raspo oženje Međunarodnoj dunavskoj komisiji, radi eksploatacije od strane Derdapske administracije celo kupnu instalaciju obalne vuče na Derdapskom Sipskom kanalu koja pripada jugoslovenskoj državi. Ovo stavljanje na raspoloženje izvrsiče pretstavmei Ministarstva saobraćaja u ime Jugoslovenske vlade, određenim pretstavnicima Međunarodne dunavske komisiji' na osnovu zapisnika potpisanog licu mesta, Ovom zapisniku imv priključena konstatacija Inventara materijala kao i slanja Instalacije, koju (\- sastaviii gore pomenutl pretsta\nici. ( lan 2 Instalacija obalne vuče na Derdapskom sipskom kanalu obuhvata žetezničke pruge, zgrade, ra dionice za opravke, vodovodne Instalacije i druge predmete opreme, kao i tri lokomotive, troja parna kola za potegu i druge pripadnosti, i lan 3 U slučaju ako Komisija bude smatrala korisnim da u Interesu plovidbe traži na toj instalaciji takve izmene koji- bi prevazilazlle održavanje, obično poboljšanje ili normalno obnavljanje materijala, Jt slovenska vlada se obavezuje, da će u sporazumu a Komisijom, za vreme trajanja ugovora, proučavati načine njihova izvršenja, i eventualno a Komisije u pravičnoj srazmeri u učinjenim izdatcima, S druge strane. Jugoslovenska vlada zadržava sebi, za to isto vreme, pravo da, o svom trošku učini u instalaciji vuče svako poboljšanje koje bude smatrala korisnim. Izmene ili preinačenja koja prevazilaze održavanje, obično poboljšanje ili normalno obnavljanje materijala, biče i/vršeni samo u spora/.nmn sa Međunarodnom dunavskom komisijom. Član l Za eksploataciju ove instalacije Jugoslovenska vlada slavlja Komisiji na raspoloženje kvalit'ikovano osoblje od 10 lica, od kojih je jedan mašinski Inžinjer, šef vuče. Podrobnosti o ovom osoblju kao i njihove godišnje prinadležnosti označene su u tablici priloženoj ovome Ugovoru, Ove prinadležnosti kao i one koje proističu i/ primene Pravilnika o funkcionisanju, padaju na teret budžeta Derdapske administracije, dok osiguranja i penzije prima na sebe jugoslovansko nistarstvo saobraćaja shodno zakonodavstvu na sna/i u Jugoslaviji. Izuzimajući za održavanje instalacija pomenutih U čl. "), ovo osoblje stoji pod /apovestima Šefa plovidbenog servisa i potčinjeno je, u administrativnom i disciplinskom pogledu odredbama Pravilnika 0 funkcionisanju Administracije, koje se odnose na osoblje koje daju i imenuju obalne države. Hijerarhijska izjednačenje tog osoblja naznačeno je u Aneksu i Glava lll pomenutog Pravilnika, lim I Jugoslovensko Ministarstvo aobraćaja održava preko Sefa vuče celokupnu instalaciju obalne VUČe U savršenom stanju funkcionisanja, Ono će pristupiti povremeno pregledu stanja željezničke pruge, ioko motiva i parnih kola za potegu, shodno odredbama koje se odnose na održavanje državne železničke pruge i voznog materijala u Jugoslaviji, kao i pregledima građevina i drugih pripadnosti instalacije Sef plovidbenog servisa, u interesu eksploatacije, može dostaviti preko Sefa vuče Jugosloven kom Mi«nistai itvu aobraćaja deziderata ili primedbe odnosno funkcionisanja i o'državanja instalacije, ( lan ii Materijal za eksploataciju, gorivo i ostalo, koje Izdaje instalaciji Derdapska administracija, mora biti najbolje kakvoće i mora odgovarati konstrukciji lo komotiva s tim da može biti, po mišljenju efa vme, npoilehijen bez ikakve Rtete po lokomotive. t km 7 \ i Iće se besplatno v uče; 1) Brodova koji plove pod zastavom Sefa jedne ive, shodno odredbama Dodatka Pravilniku o policiji plovidbe; 2) I lova ili pi av a koji pripadam I "ndapskoj adminisl raciji; 11 brodova ili -prava upotreblienih od strane u pribrežnlh di в\ a na lektoru ili od strane M ministracije za tuđile III za Izvi enje radova Izvode nlh u intere u p\o\ iabe na l Đerdapu zakupne cene utvrđen [e na lumu Ih franaka koju 6 Komi plaćati Jug«iovenskoj vladi, preko Jugo loven Mir M / - 1 i" -! od prvih pel godina, poi i i jula ^'' i godine, ugovarajuće strane, vodeći računu u na-

29 II REDOVNI SASTANAK 24 OKTOBRA tinu ubiranja taksa za VUČU, usvojilo su sledeči način plaćanja: Isplata zakupa vršiče se delom u dinarima po KUrsu utvrđenom za isplatu lakša, a delom u švajcarskim Francima. Suma koja se ima isplatiti u švajcarskim Francima odgovaraće ukupnom procentu zakupa ravno procentu iznosa vučnih taksa koji bude efektiv- " ( naplaćen u švajcarskim Francima ili zdravoj moneti. Isplata zakupile cene izvršiče se u četiri plaćanja 11 jednakim ratama ua kraju svakog tromesečja Državnoj liipotekarnoj banci u Beogradu a za račun ' prave pomorstva i rečnog saobraćaja. 1 toku pete godine, način plaćanja zakupne cene Za sledeči period, biće utvrđen sporazumno između Komisije i Jugoslovenske vlade. Cian 9 Ovaj UgOVOr trajače 40 godina, račnnajuči od njegovog definitivnog stupanja na snagu. l'n svem tom, moćiče se pristupili svakih pet godina reviziji odredaba članova 2, 4, o, (i, 7 i 8 rečenog govora ako to opravdavaju interesi providbe, potre oe eksploatacije ili ekonomske potrebe. žalitev u reviziji mora biti podnel sa jedne ili druge ugovarajuće strane bar godinu dana pre isteka!v akog petogodišnjeg perioda, pomenutog u prethodnom stavu. Zahtev mor«sadržati izmene koje se na- / ''- ' slučaju da između u^ovarajučili strana ne dođe. 11 razložnom vremenu, do sporazuma o obimu izmena, ^ака strana imaće pravo da putem jedne arbitražne komisije odluči O pomenutim izmenama. Ova arbitražne Komisija biće određena kao što je niže rečeno. Medunardna dunavska komisija i Jugo- ^ovenska vlada odrediće svaka po Jednog arbitra i aporazumeće ве O izbom trećeg arbitra koji če pret-?edavati arbitražnoj Komisiji. Ovaj treći arbitar biće 'Zabran i/.mcdu pripadnika Država koje nisu zastup- ',, u ' n Međunarodnoj dunavskoj komisiji. Ako se m- l ),,s iikne sporazum u roku od šest meseci računajući "d traženja arbitraže, trećeg arbitra odrediće pretaed- ^i«administrativnog saveta Stalnog arbitražnog suda '' "min )o molbi ttrane koja je bude piva podnela. pfbitražna komisija može punovažno resavatl čak ''^" jedna od strana ne bude odredila arbitra u na- РЈјео pomenutom roku od Sesl meseci, ni ako jedan ooredenih arbitra odbije da učestvuje u radovima, j *f'je a nije eamenjen. Odno no postupka, Kbmi-. J a " e inspirisatl pravilima postavljenim u Naškoj I"" U ' II( III za mirno medeni.' medum Inih konfll I'; 1 '- 1 od 18 oktobra 1907 godine, odluke arbitražne """ 'i' biće donu.eiie veemoni glasova, a gle Pi M '' ll,l^i Je pretežan. Ako Medtmarodna dunavska komisija smatra da 1 0 ј raspolaganje instalacijom obalne vuče nije vi5e '"''' ' no ona će moći po red tvom prethodne objave '' Jedne godine, otkazati ovaj Ugovoi po ^'"^'i'. petu lee perioda pomenutog u gornjem Prvom stavu 1 '"m slučaju ivaka od ugovornih strana moći z* 8 taćl prava, o kojima e rec u tekstovima pome 1,111,1 п Uvodu, onim putem koji će joj u tom vre- ienu biti u toj stvari otvoren. Cian 10 L ''"diaznin. ti... edna od ugovornih trana u a2i ielju pn i teku pretposlednjeg p' ;»Jt'K 11 ""da,., kome e rei u <i 9, da će biti otpočeti pre- govori između obeju strana u cilju obnavljanja ovoga ugovora. Ako novi pregovori ne budu privedeni kraju u roku od 2 godine, svaka od ugovornih strana povratiće slobodu tla istakne prava o kojima je reč u tekstovima pomenutim u Uvodu, onim putem koji će joj п tom vremenu biti u toj svrsi otvoren, s tim da se važenje ovog Ugovora produžuje u svakom slučaju sve do isteka predviđenog roka od 40 godina. Cian II Svaki spor odnosno tumačenja ili primeiie odredaba članova ovog Ugovora biče, po iscrpljenju uobičajenih puteva za sporazum, podvrgnut arbitraži pod uslovima predvidenim u trećem i četvrtom stavu čl. 9. Član 12 Ovaj Ugovor stupice ua snagu, kao privremen, 1 jula 1934 godine, sa važnošću od godinu dana.. Jugoslovenska vlada obavezuje se da traži, što je hitnije moguće, potrebno zakonsko ovlašćenje za zaključenje jednog dugoročnog UgOVOra. čim to zakonsko ovlašćenje bude dobiveno, delegat Jugoslavije notificiraće ga Komisiji. Ugovor će definitivno stupiti na snagu na dan notifikacije. Ako, protivno očekivanju Jugoslovenske vlade, napred pomenuto ovlašćenje ue bude dobiveno za vreme perioda privremene primene, taj če period po SVOm isteku, biti prečni no obnovljen još za jednu godinu. Sastavljeno u Beču 10 juna 1934 godine. Za Međunarodnu dunavsku komisiju i'i etttdnlk, Sellgcri s. r. (M. P.) / ) Kraljevsku Jugoslovensku vladu 1 U'li-i,;il.lin;cishi\ i.ie, M. Mihajlović, s. r. (M. P.) i»značenje PRINADI E2N( tsi l ' 'м 'И1..1Л INSTALACIJE IBALNE VI < E Funkcije Pi ni.icik/iiiisii 1 Sel Instaladje, Inžinjei , Malinovode (2400 do 3000) Л00. Iv. Гг, i Kondukter trtaa i M iravir IJ500. i.sdu. i (iiva. prog«liboo. l.80a 2 LoliCa (1300 do 1800) Matroza (1200 do 1500),.. ^'.lon. ЗЛОО m Službenika Svi 900, Iv. h 2. Ovaj Zakon stupa u Sivol kad ga Kralj potpise i kad Se Obnaroduje U Službenim novinama', a obrtveznu ibi dobija kad se ispune odredile člana 12 Ugovora. Piei.oi u. iijemo Ministru pravde da ovaj /akou obnaroduje, Ministru saobraćaja da se o izvršenju m tara, vlastima zapovedamo da po njemu postupaju, a svima i svakome da mu se pokoravaju.

30 42 II REDOVNI SASTANAK 24 OKTOBRA U IME NJEG< >V( )G VELIČANSTVA PETRA II po milosti Božjoj i volji luinuliinj KRALJA JUGOSLAVIJE KRALJEVSKI NAMESN1CI Na predlog Ministra unutrašnjih poslova i po saslušanju Ministarskog Saveta, a na osnovu člana 63 listava rcšnvnju: Ovlašćuje S Ministar unutrašnjih poslova, da može podneti Narodnom pretstavništvn na rešenje predlog zakona o promeni naziva srezova Veliki Bečkerek i Nova Kan ji/.a. Ministar unutrašnjih poslova neka izvrši ovaj Ukaz. 27 aprila 1936 godine u Beogradu Ministar unutrašnjih poslova, Dr. Korošec, s. r. PAVLE, s. r. Dr. U, STANKOVIĆ, s. r. Dr. I, PEROVIĆ, -. i. KRALJEVINA JIIG( >SLA\ IJA MINISTARSTVO i NI ikasvim POS1 Upravna odtljcnjc lil 29 l\ l leo»;i ad PREDLOG ZAKONA IZMENI NAZIVA SREZOVA VELIKI BEČKEREK l NOVA KANJIŽA 1 Dosadašnji naaiv sreie Veliki Be&kerek menja ве u Petrovgrad a naaiv»reza Nova Kanjtia u Novi Kneievac. s^ 2 Ovaj сакол itupa na inagu danoni obnarodovanja u..siii/.ihmumi novinam.! Preporučujemo пабеш Mlntetru pravde da ovaj Zakon obnaroduje, svim NaSim Ministrima da i o livrtenju njegovom staraju, vlastima zapoved po njima јп^тр.пп,, ivima I ivakome da mu te pokoravaju.

31 STEN( )CRAFSKE BELESKE 43 U IME NJEGOVOG VELIČANSTVA PETRA II po milosti Božjoj i volji narodnoj KRALJA JUGOSLAVIJI- KRALJEVSKI NAMESNia Na predlog Ministra poljoprivrede, a u saglasnosti Ministarskog saveta, i na osnovu Cl. 63 Ustava Kraljevine Jugoslavije rešili su i rešavaju: Ovlašćuje se Ministar poljoprivrede da može podneti Narodnom pretstavništvu Kraljevine Jugoslavije na rešavanje predio;"- zakona o slatkovodnom ribarstvu. Ministar poljoprivrede neka izvrši ovaj Ukaz. K. M. Вг. 7') 16 juna 1936 godine Beograd Ministar poljoprivrede, s v. Slaiikmu, s. i. PAVLE, s. г. Dr. K. STANKOVIĆ, s. r. Dr. l. PBROVIČ, s. r.

32 44 II REDOVNI SASTANAK 24 OKTOBRA PREDLOG ZAKONA () SLATKOVODNOM RIBARSTVU 1 Opšte odredbe 1 1. Ribarsko pravo je pravo: loviti, prisvajati i gajiti u određenoj slatkoj vodi ribe, rakove, žabe, kornjačo, školjke i drtlge korisno vodene životinjo, u koliko trisu predmet prava lova. 2. Sve odredbe ovog zakona koje govore o ribi i o ribarstvu važe i za gore navedene životinje Zatvorene vode u smislu ovog zakona jesu: a) ribnjaci ( 'M) i druga vestačka riblja ču vališta, bez obzira da li -ui u vezi sa otvorenom vodom ili no; b) poluribnjad ( 37) i celokupna kanalska mreža vodnih zadruga kao i SVi VOdotOCi, baro i mlako koje su vodne zadruge kanalisale u svojo svrhe i svi rukavci (zalivi i tokovi) Otvorenih voda, koji su odbranbonim nasipima vodnih zadruga potpuno odo- Ijoni od tih voda i ostanu na području vodnih /adruga u koliko eve ove nabrojane vode nisu sa otvorenim vodama U kakvoj trajnoj ili povremenoj vezi zgodnoj za prolaz riba najmanje propisano ili veće dužine ( ni t. l); v) manje tekuće vode, koje su vesta&ki preudi'sono za gajenje riba i koje su stalno pregrađene, dok služe ovoj svrsi; g) Izuzev starih rukavaca i korita, sve omanje stajaće vode neznatnijeg prostranstva i značaja, u koliko nisu sa otvoronim vodama u trajnoj ili povremenoj vezi podesnoj za prolaz riba najmanje propisane ili veće dužino ( ni t. i). 2. Sve su ostalo vodo otvorono. :i odluku o tome koja sr voda Ima smatrati zatvorenom donosi u spornom slučaju ban. 3 Sve otvorene vode dele se u svrhe ovog zakona n malo i velike: i. u malo otvorene vode računaju se potoci, neplovni 1 roko i noplovni delovl roka kao i baro i mlak i, ako su sa otvorenim vodama u kakvoj trajnoj ili povremenoj vezi, podesnoj za prolaz riba najmanje pro pisane m veće dužine ( 54 t, i) kao i tezera ispod 25 kv. km. povrsine pri srednjem vodostaju. Noplovne roko su ono koje nisu plovno za trgovačko lađo. 2. П velike otvorene vodo računaju sr plovne roko sa svima rukavoima i zalivima, od mosta gde postaju plovne za Ичмпаоко lađo, i \ očo neplovne reke, koje na predlog bana oglasi Ministar poljoprl vrede za veuke vode, kao i sve stajaće vode i Jezera veća od 25 kv. km. pri srednjem stanju vode. Periodična jezera smatraju se stajaćim vodama. 4 ( Mirdiv ovog zakona vazo /a otvorene vode, в za zatvoronc vodo samo u koliko jo to u njima i no navedeno u Kome pripada ribarsko pravo l. Ribarsko pravo pripada u zatvorenim vodama, koje SU tolmički uiodono U smislu odredaba vj-a 2 I. 1 a), b) i v), vlasniku tih uređaja. U ostalim zatvorenim vodama ( 2 t. 1 g) vlasniku zemljišta, u koliko na tim vodama ne postoje ribarska prava drugih lica. 2. Sa ribarskim pravom na otvorenim vodama raspolaže država, u koliko ne postoje na tim vodama ribarska prava drugih pravnih ili fizičkih lica, koja će i dalje ostati na snazi sa ograničenjima iz t. 3, 4 i б OVOg -a i -a 6. i koji se imaju utvrditi po postupku predviđenom u -u ovog zakona. Dok se no izvrši ovo Utvrđivanje, priznaje se postojeće faktično stanje, 3. Ograničena ribarska prava na otvorenim vodama t.j. prava koja se odnose samo na lov odrede? nih vrsta riba ( 1 t. 2) ukidaju se. 4. Sva ribarska prava na otvoronim vodama koja potiču od feudalnih odnosa, U koliko već nisu na osnovu ranijih zakona priznata odnosno ukinuta, ukidaju so i njima raspolaže država, 5. Nova ribarska prava na otvoronim vodama ne mogu se u buduće ustanovljavati, osim u korisl državo, (1, Sva ribarska prava kojima raspolaže država na otvoronim vodama (t, 2, 4 i 5 ovog.a) daje država na vršenje banovinama uz USlove označeno u -u Ribarska prava pravnih ili fizičkih lica иа oivolonim vodama, priznata po ovom zakonu, osim prava iz -a 14 ovog zakona, može banovina otkupili i/ sredstava SVOga ribarskog fonda ( 62), prema odredbama -a 7 OVOg zakona, \\ ličinu OtStete, koja se daje za otkup pojedinih ribarskih prava ( <>), u koliko su takva piav, priznata po postupku predviđenom u -U 72 OVOg za kona, ustanovuv ban na osnovu puosečno gođ»nje zakupnino za poslednjo tri godine, račmiajnoi OtStetU kao dosotostruki iznos ргомчпо godišnje zakupnin-' Za poslednjo tri godino. 2. Лко ribolov u toku poslednjih godina nije izdavan pod zakup, odrodićo ban vrednost ove zakupnino prema ovefenthn podacima o prihodima sličniji ribolova za poslednjo tri r'odino. 3. \ko ie vrednost ribarsko!' prava u toku po slednje trt godine znatnije IzmeniVa, odrediće ban vredno.t godišnje zakupnine prema stručnoj procenl i po saslušanju vlasnika tog iibarskov, piav.i, i Pri otkupu isplatiće ве i otsteta za u ribarstvu noinjene Investicije, u koliko nisu već amoi tizovano, koju će OtltetU odrediti ban po strnčnoj proconi i po saslušanju vlasnika. \ko vlasnik ribarskog prava nije zado\oljaii odlukom bana po t. 2 3 i i ovog a mo ie u roku od 10 dana po prijemu odluke, lia/it; utvidiv.mje viodnosli redovnim sudskim putem, 8 1 Inim ih ve l.ukim o oaiioima leknoih ma»n ( 3 1 i) voda (rukavoima, jatkovima prokopima, jazovima) nbai.ko pravo pnpada onome koji to Ima i u glavnoj vodi. i to ц duzini, koja odg" vara dužini glavne vode, na kom ве pro lire rib pravo. 9 I. АкО tekući voda pi.mieni pmodiio kim odvodom (prok п Itd.) svoj tok pripada U[U luo i"^»ome, koji ga Ima u starom toku 1 ) \^r^ ^ 'og prava u novom tok«određuje prvo lepemi

33 STENOGRAFSKE BELEŠKE 45 0 p5ta upravna vlast srazmerao dužini starog toka, na l^oju se ono prostire. 2. Poduzetnici vodograđevina kojima se tnenja tok vode, dužni su voditi računa o tome. kad to važniji ribarski interesi zahtevaju, da ostanu stari vodotoci i bare u vezi sa glavnom vodom. Raspravi 0 davanju dozvole za takve građevine ima se prizvati ribarski ovlaštenik i ribarski stručnjak, koga odredi ban. 3. Ribarski ovlaštenik na otvorenim vodama ne može tražiti nikakvu ntšteui, izuzev za investicije ucinjene U ribarstvu, ako država ili banovina regulauonim radovima, ili vodne zadruge za zaštitu od poplave, odvoje pojedine rukavce otvorenih voda izgradnjom odbranbenih nasipa ili ako vodne zadruge 11 Svrhu odvodnjavanja, navodnjavanja ili naplavlja- "ja kanališu pojedine vodotoke. Veličinu te otžtete utvrđuje ban. stranka nezadovoljna otstetom koju je Odredio ban. može u roku od 30 dana po prijemu odluke tražiti utvrđivanje otštete redovnim sudskim Putem U vodama, koje dolaze od poplave, pravo ribolova pripada: a) kad poplava nastaje Od razlivanja malih v Oda, onome koji je nbarski ovlaštenik za vodu Od ^"је je dosla poplava. Ribe koje ostaju na poplavljenom zemljištu osam dana po prestanku poplave ima pravo da prisvoji sopstvenik zemljišta; b) kad poplava nastaje od razlivanja velikih v Oda, onome koji je ribarski ovlaštenik za vodu od koje je nastala poplava; ako poplava traje duže od 1б dana, posle tog roka pravo ribolova pripada \ la- s "iku poplavljenog zemljišta; vi kod poplava nastalih u oblasti periodičnih Jezera pravo ribolova na poplavljenom zemljištu pri- Pada vlasniku poplavljenog zemljišta, u koliko to pravo već ne pripada drugome { б i. 2); g) kad voda poplavi prostor između korita i nasipa, pravo ribolova U toj vodi pripada onome koji le ribarski ovlaštenik /a vodu koja je poplavila taj Plosi,,,. 2. U slučaju da ribarski ovlaštenik na tndem po- Pjavljenom zemljištu nanese vlasniku zemljiiftta Štetu " 'bolovom, dužan je štetu nadoknaditi vlasniku poplavljenof«zemljišta. Visinu otštete utvrđuje prvoste- Pena opšta upravna vlast odlukom u redovnom po- s, "pku. 3. U vodama koje dola/e od poplave žabi мпјепо ** svakome, pa i ribarskom ovlašteniku i vlasniku poplavljeno«zemljišta, praviti ma kakve prepreke koje sprečavaju slobodan povratak ribe ц glavnu vodu. 4. Poplava nastaje kada voda pn-ia/; obale ko- " l;i i razlije se po okolnom zemljištu, a poplava je Postala kada stajaća voda nema više veze sa vodom 11 koritu,,, 5. Kad usled naglog nadolaska vode nastaje nei/- v lvil ", iieskrivljen i/.liv vode i/ zatvoienih voda :/ s. 2 i. i a), b), v), tada ribarski ovlaštenik Ima pravo '' " roku od 1 > dana lovi ribu koja je nmakla iz tili ^'"'a na tuđe /emljište. U poijledu štete pri vršenju "\ " ' i IboluN a v a/e odiedbe t. _' ovog -a. III Vršenje ribarskog- prava Ribarski reviri i odeljci и 1. Male vode razdeliće se, odnosno grupisati u određene ribarske revire, ukoliko nisu reviri već ustanovljeni u duhu -a 12 ovog zakona. 2. Velike vode podeliće se u određene ribarske odeljke u smislu odredaba -a 12 ovog zakona. 3. Ministar poljoprivrede propisaće upustva kako se ima izvesti deoba malih voda na ribarske revire i velikih voda na ribarske odeljke. I reviri. odnosno odeljci. koji leže na granici pojedinih banovina smatraće se kao nedeljive jedinice. 4. Podelu odnosno grupisanje malih voda na ribarske revire, i velikih voda na ribarske odeljke, vrši na području banovine ban Pod ribarskim revirom podrazumevaju se one Ograničene vodene površine ili ograničeni delovi malih ( 3 t. 1) voda. koje se mogu iskorišćavati kao samostalni ribolovni objekti, bilo u pogledu ribolova, bilo u pogledu trajnog i USpešnog gajenja određenih vrsta riba. Jedan revir obuhvata: a) pokraj glavne vode sve pritoke u koliko nisu podesne za samostalan revir; b) sve bočne vode, tekuće ili stajaće, prirodne ili umetne, kao i stare rukavce, izuzev kanala vodnih Zadruga i tekućih voda označenih u -u 2 t. 1 v). Stajaće vode potpadaju pod revir ako su sa glavnom vodom u trajnoj ili povremenoj vezi pogodnoj za prolaz riba najmanje propisane ili veće dužine ( 54 t. 1). u koliko nisu podesne za samostalan revir. 2. Pod ribarskim odeljkom podrazumeva se određeni deo velike ( 3 t. 'i) otvorene vode ili čitava jedna velika otvorena voda koja je podesna /a samostalno iskorišćavanje, balo u pogledu ribolova, bilo u pogledu trajnog i uspešnog gajenja riba. Л. Ribarski odeljak na rek.ima mora se prostirati na čitavu širinu reke, od jedne do druge obale, osim u slučaju gde državna granica prolazi koritom reke. On obuhvata pored glavnog toka i sve pritoke i sve bočne vode, stajaće ili tekuće, prirodne ili umetne, n koliko nisu podesne Za samostalan odeljak ili revir. 1. Bliže odredbe 0 vršenju ribarskog prava U ribarskim revirlma i odeljcima propisaće ban. 5. Reviri odnosno odeljci mogu biti: a) vlastiti b) zakupni v) banovinski pii podeli odnosno gnipisanju otvorenih voda na ribarske revire i odeljke, ima se voditi računa da. ranice revira odnosno odcijaka budu, s obzirom na odredbe -a 12, određene kakvom prirodnom granicom (vodopad, ušće, i si.) ili kakvim značajnim objektom na vodi (most, splavnica i si.). Gde takvih prirodnih granica ih objekata nema. granice revira odnosno odeljaka imaju se označiti naročitim znakovima. 2. Ban može menjati granice pojedinih ribarskih revira odnosno odeljaka, ako je to u Interesu racionalnog ribarstva, a po saslušanju ribarskih interesenata i PO mišljenju stručnog leteienta banovine.

34 46 II REDOVNI SASTANAK 24 OKTOBRA Vlastiti reviri Ako na maloj ( 3 t. 1) vodi postoji samo jedno ribarsko pravo bilo jednog ili više lica ban će, na zahtev vlasnika tog prava, proglasiti tu vodu za vlastiti revir: a) ako postoje svi uslovi iz -a 12; b) ako vlasnik to traži u roku od 30 dana, po unosu tog prava u ribarski katastar; v) ako vlasnik takvog ribarskog prava na državnim pograničniin vodama nije strani državljanin. 2. Ako ribarsko pravo iz t. 1 ovog -a pripada licima koja ne mogu biti zakupci revira ( 16), takva se voda ne može proglasiti za vlastiti revir. 3. Vlastiti revir vlasnik može iskorišćavati: a) u vlastitoj režiji b) izdavanjem u zakup v) izdavanjem ribolovnih dozvola ( 33 t. 5). 4. Vlasnik ribarskog revira, ako hoće da iskorišćuje revir samostalno, dužan je najdalje u roku od (i meseci po pravomoćnom proglašenju svog revira vlastitim, predložiti banu na odobrenje plan o racionalnom iskorišćavanju tog revira ( 12 t. 4). Ako vlasnik to ne učini, ban će ga pozvati da ovaj plan podnese najdalje u roku od jednog meseca. Ako i u lom roku vlasnik ne podnese ovaj plan, revir Ć potpasti pod odredbe t. 5 OVOg -a. 5. Ako se vlasnik ribarskog revira ne pridržava odredaba ovog zakona i propisa na osnovu njega i/,clatih, naročito odredaba -a 53 t. 1 i 2, odnosno ako se ne drži odobrenog plana iskoiišća\ anja. ban će izdati takav revir u zakup drugom licu na deset godina prema odredbama -a 15. Zakupnina za tako izdati revir pripada vlasniku, pošto sr od nje odbiju troškovi nastali usled ovog postupka. Po isteku ovog mka od deset godina, vlasnik stiče ponovo pravo raspolaganja svojim revirom u granicama ovog zakona. ('.. Vlasnik može svoj revir izdati u zakup drugom licu samo po odredbama koje važe za zakupne revire, s tim da ga ne mora izdali u zakup puteni javne licitacije. Zakupni ugovor mora hiti pismen i ima se podneti prvostepenoj opštoj upravnoj vlasti radi odobrenja, koja ga sprovodi banu radi uvođenja U ribarski katastar. Za zakupca važe odredbe predvidene za zakupne revire. 7. Vlasnik može otkazati zakup putem prvostepene opšte Upravne vlasti, ako se zakupac ne pridržava odredaba OVOg zakona i na osnovu njega i/.datih propisa. O otkazu donosi prvostepena opita Upravna vlasi SVOJU odluku n redovnom postupku, l'o pravomoćnom "otkazu banska uprava upisuje promenu u katastar. 8. Ako vlasnik iskorišćava revir izdavanjem ribolovnih dozvola, on Će U planu o iskorišćavanju revira (t. 1) navesti i maksimalan broj 'i vrstu dozvola koje će godišnje izdavati. Zak UjMJi rov/r/ 15 I. Vlasnici ribarskih prava na malim vodama, u koliko se Za takvo pravo no nstanovljiije vlastiti revir u smislu odredaba -a 14, ne mogu svoje ribarsko pravo VfSIti samostalno, voć se vode na kojima postoje takva prava imaju proglasiti za zakupne revire п smislu odredaba -a 12, 2. Zakupni reviri iskorišćuju se putem zakupa koji se daje javnom licitacijom. Početnu cenu određuje prvostepena opšta upravna vlast po prethodnoj stručnoj proceni zakupne vrednosti revira. Revir izdaje u zakup prvostepena opšta upravna vlast. Reviri se imaju davati u zakup kao celina za vreme od najmanje deset godina. O zakupu se ima sastaviti pismeni ugovor. Reviri se izdaju u zakup pod uslovima koje će propisati ban ( 12 t. 4). 3. Za slučaj da se zakupac ne pridržava odredaba ovog zakona i propisa na osnovu njega izdatih, naročito odredaba -a 53 t. 1 i 2, odnosno da ne iskorišćava revir racionalno, oduzeće mu prvostepena opšta upravna vlast odlukom u redovnom postupku zakupljeni revir i izdati u zakup drugom licu na trošak starog zakupca, s tim da on više ne može ni posredno ni neposredno uzimati učešća na ponovnoj licitaciji i da snosi eventualnu razliku u zakupnini za sve preostalo vreme. 4. Pri izdavanju u zakup propisaće se i u kojoj se meri i sa kojim vrstama riba pojedini reviri imaju poribljavati. 5. Zakup se može po molbi zakupca produžiti u interesu racionalnog ribarenja za daljih deset godina pod uslovima: a) da se zakupac nije ogrešio o ovaj zakon i propise i/date na osnovu istoga; b) da zakupac muli bar dotadašnju zakupninu. Molbu za produženje zakupa može predati tek u poslednjoj godini zakupa, ali najkasnije tri meseca pre isteka zakupnog roka. (i. Zakupac ne može izdati zakupljeni revir u podzakup ni u celini ni podeljen, nego samo prene! i zakup u celinll na drugo lice. Za to je potrebno prethodilo odobrenje bana. 7. Prvostepena Opšta upravna vlast će odrediti maksimalan broj fizičkih lica koja mogu biti zakupci revira. a po potrebi i maksimalan broj ribolovnih dozvola koje zakupac sine izdati, a prema veličini, produktivnosti i ribarskim odlikama revira, vodeći pri tom računa i o interesima sportskog ribolova, 8. Revir se može izdati U zakup dvojici \\l većem broju fizičkih lica, ili jednom pravnom licu, ali U lom slučaju zakupci moraju biti zastupljeni jednim Гглсkim licem, koje ima dužnost i pravo da ih zastupa pred javnim vlastima u svim odnosima, koji izviru iz OVOg zakona. 9. Zakupac može zakupni revir iskorišćavati U vlastitoj režiji i izdavanjem ribolovnih dozvola. 10 I. Zakupci ne mogu bili: a) industrijska i druga preduzeća na voda koja otokom, otpacima ili svojim postrojenjima dejslvuju štetno na ribolovne vode; b) opšline, imovne opšliue, zemljišne zajednice, manastiri i crkvene uprave; v) lizićka lica koja ne mogu dobiti ribarsku iskaznicu odnosno ribolovnicu; g) strani državljani bez uai.., Цое odobrenja bana; d) maloletna lica. Da li i u koliko mogu u pojedinim banovinama biti zakupci pojedinih ribarskih revira druga pravna lica. odrediće ban. 1»dredbe t Г, važe i za pravim lica, ako SU ona zakupci revira.

35 STIiNOGRAFSKE BELESKE Revire, koji se ne mogu izdati u zakup javnom licitacijom, ban može izdati u zakup neposrednom Pogodbom, a ako to ne uspe, iskorišćavaće se izdavanjem ribolovnih dozvola. Prihodi od prodatih dozvola defiće se medu vlasnike ribarskih prava shodno odredbi t 2 ovoga -a i -a 2'Л t. 6. I za takav revir važe odredbe -a'l5 t Zakupnina za zakupni revir pripada vlasnicima ribarskog prava na tom reviru, srazmerno opsegu odnosno vrednosti njihovog prava. 3. Vlasraci ribarskog prava imaju se medu sobom sporazumeti o visini dela zakupnine koji će pojedinom vlasniku pripasti i o tome obavestiti prvostepenu opštu upravnu vlast. 4. Ako se vlasnici medu sobom ne mogu spora- ^uineti o visini dela, odrediće visinu delova prvostepena opšta upravna vlast odlukom. 5. Ako vlasnici odlukom vlasti nisu zadovoljni,»ma se zakupnina položiti kod suda nadležnog za mesto ribolova. Sud će, po saslušanju vlasnika ribarskog prava, odrediti o kojim pitanjima ima da se donese odluka, odrediti stranke koje imaju da nasttipe kao tužioci i odrediti rok- u kome imaju da ulože tužbu. Ako stranka ovaj rok propusti, i/.vršiće se Isplata prema odluci prvostepene Op te upravne vlasti Vlastiti odeljci Ako na jednoj velikoj vodi ( 3 (. 2) ili delu velike vode. jedno ribarsko pravo pripada jednom ili Većem broju t'iziičkih lica. ban će takvu veliku vodu odnosno deo velike vode proglasiti za vlastiti odeljak, la zahtev vlasnika odnosno suvlasnika log prava, ako VeUka voda odnosno deo velike vode odgovara odredbama -;i 12 I 2 i 3, i ako su ispunjeni uslovi i/. -a M ' 1 b) i v). 2. Na isti način kao i u t. 1, ban može proglasiti /; i Samostalan Odeljak i jedim veliku vodu ili deo Velike vode, ako na njoj postoje dva ili vile ribarskih Prava n vlasništvu dva ili više fizičkih Mca, s lim da a) ova lica mogu iskorišćavati takav odeljak ^ччо /airdničjši; b) da medu sobom imaju da odrede jedno h- akko lice koje će ih punovažno pretstavljeti ( b r > t. 8) i v) da se medu sobom imaju sporazumeti 0 pn'- centualnora udelu u vrednosti ribarskog odeljka. 3. Za iskorisćavanj«vlastitih odeljaka važe odredbe -a i 8 ovog zakona, a ako se izdaju " Hlcup, da važe odredbe -a 1 ( )П > I- ' i "8 '- ov^ zakona Ako sr vlasnici vlastitih odeljaka ne bi pridr- ^avali odredaba ovog zakona i jiropisa na osnovu n J«ga izdalih, naročito odredaba -a 63 t. 1 i 2. ili '"'"l'ivno-- plana iskorišćavania, ban će odlukom i,al^v odeljak proglasiti za zakapvi odeljak, i sa njim Poatupiti kao sa ostalim zakupnim odel.jcima za vreme '" drsel godina. PO isleknućn ovo:' roka vlasnik odnosno vlasnici ribarskog prava mogu ponovo fra /:,, ProglaSenje tog odeljka za vlastiti odeljak prema ođr edbama ovog zakona. 2. Ako se vlastiti odri jak proglasi гл zakupni iz 2 loga navedenih u I. 1 ovog -a. vlasnici ribarskog ^rav a na tim odeljclma ne тодо biti ni posredno ni ^Posredno zakupci tih odeljaka. 3. Vlastite odeljke vlasnici mogu izdavati u zakup samo po odredbama ovog zakona, s tim da ne moraju izdati u zakup odeljak javnom licitacijom. Ali moraju sastaviti pismeni zakupni ugovor i podneti ga banu na odobrenje, nakon čega će se uvesti u ribarski katastar. Za zakupce važe odredbe kao za zakupce zakupnih odeljaka ( 20). Zakupni odeljci Zakupni odeljci iskorišćuju se redovno putem zakupa, koji se daje javnom licitacijom. Izdavanje u zakup vrsi ban. On određuje i početnu cenu, po prethodnoj stručnoj proceni zakupne vrednosti odeljka. Odeljci se imaju dati u zakup samo u celini T za vreme od 5 25 godina. Uslove pod kojima se odeljci daju u zakup propisaće ban. 2. Za slučaj da se zakupac ne pridržava odredaba ovog zakona i propisa na osnovu njega izdatih. naročito odredaba -a 53 t. 1 i 2, odnosno da ne iskorišćava odeljak racionalno, oduzeće mu ban odlukom u redovnom postupku zakupljeni odeljak i izdati u zakup drugom licu na trošak starog zakupca, s tim da on više ne može ni posredno ni neposredno uzimati učešća na ponovnoj licitaciji i da snosi eventualnu razliku u zakupnini za sve preostalo vreme. 3. Ban će po potrebi odrediti pri izdavanju U zakup maksimalan broj ribolovnih dozvola i vrstu ribarskih sprava za koje zakupac srne izdati ribolovne dozvole; lako isto odrediće U kojoj se meri i sa kojim vrstama riba imaju pojedini odeljci poribljavati, ako to nade za potrebno. 4. Zakupci ribarskih odeljaka mogu biti. i na licitacijama za izdavanje u zakup ovih odeljaka mogu učestvovali samo ribarske zadruge ( 44 t. 1 i 2) ili ribari ( 31 t. 1), koji imaju ribarsku iskaznicu. 5. Ako se na prvoj licitaciji ne postigne bar određena početna cena, tada se ima raspisati druga licitacija na kojoj mogu učestvovati i fizička Hca. koja nemaju ribarsku iskaznicu. Ova lica u tom slučaju mogu postali i zakupci ribarskih odeljaka. O. Ako se ribarski odeljak ne može izdali u zakup putem javne licitacije (I. 4 i 5 ovog -a), ban može izdali takav odeljak u zakup direktnom pogodbom, ako rva tu pogodbu pristanu oni vlasnici ribarskih prava na lom odeljku. kojima pripada najmanje 60% od zakupnine. 7. Za izdavanje u zakup ribarskih odeljaka važe i odredbe -a 17 t. 2, 3, 4 i Zakup se može po molbi zakupca produžiti na daljih б 25 godina, pri čemu važe odredbe -a 15 t Zakupac ne može zakupljeni odeljak izdati u podzakup, ni u celini ni podeljen, nego samo preneti zakup u celini na drugo lice. Za to je potrebno prethodno odobrenje bana. 10. Odeljci koji nisu izdati u zakup iskorišćuju se Izdavanjem ribolovnih dozvola. Prihodi od ribolovnih dozvola deliće se medu vlasnike ribarskih prav i l l( l m) odredbi -в 17 t. 2, 3, 4 i 5 i -a 23 t. 6. Banovinski reviri i odeljci 21 Лко na jednom reviru ili odeljku sa ribarskim pravom raspolaže jedino država ( 5 I. 2). takav revir ili odeljak proglasiće ban za banovinski i njega će iskorišćavati banovina ( 5 t. 6):

36 4S II REDOVNI SASTANAK 24 OKTOBRA I93G. a) izdavanjem u zakup u smislu odredaba koje važe za zakupne revire odnosno odeijke s tim, da se u zakupni ugovor ima uneti najviša cena za pojedine ribolovne dozvole, koju sine zakupac naplatili; izuzetno može ban po odobrenju Ministra poljoprivrede izdati pojedine odeijke u zakup direktnom pogodbom i bez licitacije ribarskim zadrugama, ako je to u interesu ribarskog zadiugarstva, b) iskorišćavanjem u vlastitoj režiji; v) izdavanjem ribolovnih dozvola; g) ustupanjem radi veštačko,^ gajenja riba po odredbama -a 42 оуо.ц- zakona. 22 Han može banovinske ribarske rcvirc odnosno odeijke izdati u zakup ribarskim zadrugama, udruženjima i društvima i onda kada te organizacije nude za i0% niži iznos od iznosa koji se nudi u najpovoljnijoj ponudi ostalih licitanata. Ribarski doprinos Svaki vlasnik ma kakvog ribarskog prava ( 5 t. 2), priznatog po -u 72, dužan je da plaća svake godine u korist banovinskog ribarskog fonda godišnji ribarski doprinos. 2. Лко se revir odnosno odeljak izdaje u zakup javnom licitacijom, odnosno ako ih ban izda neposrednom pogodbom, ovaj doprinos iznosi \5% od stvarno postignute godišnje zakupnine. 3. Kod vlastitih revira odnosno жијака, ako se izdaju u zakup bez javne licitacije, ovaj doprinos iznosi 15",, od prijavljene zakupnine. Лко prijavljena zakupnina za revir ili odeljak izgleda suviše niska, ban će odlukom odrediti visinu zakupne vrednosti toga revira odnosno odeljka. Stranka nezadovoljna odlukom bana može u roku od 30 dana po prijemu odluke tražiti da se visina.godišnje zakupne vrednosti to^ revira odnosno odeljka utvrdi redovnim sudskim putem. 4. Kod vlastitih revira odnosno odeljaka, ako nisu izdati u zakup, doprinos iznosi \ђ% od iznosa koji b; se verovatno dobio, kad bi se ovi reviri oduosno odeljoi izdali u zakup. Visinu te zakupne vrednosti određuje ban. Stranka nezadovoljna odlukom bana može uroku od 30 dana po prijemu odluke tražiti da se visina godišnje zakupne vrednosti tog revna odnosno odeljka utvrdi redovnim sudskim puteni. 6. BHŽe odredbe 0 načinu na koji će se visina zakupne vrednosti iz t. 3 i 4 OVOg -a utvrditi ргоpisaće Ministar poljoprivrede pravilnikom 0 izvršenja OVOg zakona. 'fi. Ako se zakupni revir ili zakupni odeljak iskorišćuje Izdavanjem ribolovnih dozvola ( 17 t. 1 i 20 I. 10) doprinos iznosi 16% od postignute ukupne prodajne cene za te dozvole. 7. Ako na jednom reviru ili odeljku postoje dva ili viši 1 ribarskih prava, doprinos sr naplaćuje tako. da svaki vlasnik ribarskog prava plaća onaj deo doprinosa koji srazmerno odgovara njegovom pravu. Vrednost pojedinog prava utvrđuje se saobrazno odredbama -a 17 t. 2, 3, 4 i Način na koji će se ovaj doprinos naplaćivati propisaće Ministar poljoprivrede pravilnikom o izvršenju OVOg zakona,!». Osim ribarskog doprinosa ne mogu se naplaćivati na ribarska prava drugi državni ni samoupravni nameti. IV Ribarsko pravo u odnosu prema susednom zemljištu Ribarski ovlaštenik na otvorenim ili zatvorenim vodama, kao i njihovo osoblje, imaju prava pristupa mestu ribolova i preko tuđih imanja. 2. Na mestima otvorenih i zatvorenih voda gde je intenzivan ribolov i gde opšti interesi ishrane i trgovine ribom to zahtevaju, ribarski ovlaštenik i njegovo osoblje i kupci njihove ribe imaju pravo pristupa dotičnom mestu i kolima radi Otpreme ribe sa lovišta. 3. To se pravo pristupa ili prolaza ne odnosi na ona zemljišta koja su sastavni deo dvorišta, Ogradenog vrta. Ograđenog voćnjaka i ograđenog zemljišta za industrijske ciljeve. Ban može dozvoliti vršenje ribolova izuzetno i na ovakvim mestima, pod uslovima iz t. 5 ovo^ -a, ako je to neophodno potrebno za nspešan ribolov. -I. Ribarski ovlaštenik na otvorenim i zatvorenim vodama i njihovo osoblje imaju pravo na upotrebu zemljišta pored ribolovne vode samo u tolikoj širini, koliko to neophodno zahteva upotrebi jeni način ribolova, najviše deset metara od vode, za izvlačenje mreže, sušenje i opravku ribarskih sprava itd., prema potrebi ribolova. Upotrebom obale za te svrhe ne smeju se činiti smetnje ili prepreke na kopitnici koja služi brodarstvu. Vlasnik zemljišta dužan je da ribarskom ovlašteniku dozvoli da svoj ribolovni prostor označi potrebnim znakovima. 5. Vlasnik zemljišta ima pravo na naknadu štele nanete mu upotrebom njegovog zemljišta po t. 1 4 OVOg -a. Za StetU Odgovara ribarski ovlaštenik. Visinu otštete utvrđuje prvostepena opšta upravna vlast odlukom u redovnom postupku Na mestima gde to opšti interesi ishrane i trgovine ribom zahtevaju, dužni SU vlasnici zemljišta pored ribolovnih voda ustupiti na upotrebu putem zakupa ribarskom ovlašteniku potrebno zemljište za podizanje Zgrada, za ribare, ribarske sprave, prodaju ili preradu ribe, 2. Potrebu za ustupan jem zemljišta i veličinu zemljišta koje se ima ustupiti, kao i visinu zakupnine za ustupljeno zemljište utvrđuje prvostepena opšta upravna vlast odlukom n redovnom postupku Visina zakupnine za ustupljeno zemljište odmeriće se prema zakupninama koje se za takva zemljišta plaćaju u mestu gd«zemljište leži. Stranka nezadovoljna o.liukom upravne vlasti može u.oku od 30 dana po prijemu odluke tražili tužbom kod nadležno- suda da Ovaj odredi visimi zakupnine. \ko ostalo zemljište usled OVOg ustupanja ne In vise Odgovaralo svrhama kojima je služilo, sopstvenlk može u roku od 30 dana po prijemu odluke upravne vlasti tražiti kod nadležnog sulla da mu se za celo zemljište plaća zakupnina ili da se celo zemljište Otkupi. U slučaju otkupa priineniće se postojeći propisi 0 eksproprijaciji. I Odredbe OVOg -a jednako važe i za upotrebu zemljišta pored zatvorenih vod.i 5. Upotrebom obale u svrhe iz I I OVOg -a IH' smelu se Činiti smetnje ili prepreke na kopltnid koja sluzi brodarstvu. Isto tako na pristaništima ne smeju se podizati nikakve građevine bez prethodnog odobrenja Ministarstva saobraćaja.

37 STENOGRAPSkJs BELESkL 49 v Ribarsko pravo u odnosu prema drugim pravima na upotrebu vode Zabranjeno je za^radivanje ribljih voda bilo živućim ili čvrstim otpacima industrijskih ili privrednih preduzeća i bilo kojim materijama koje štetno deluju na ribe. Naročito je zabranjeno bacanje otpadaka, strvina, pilotine, kore od drveta, kao i močenje 'ana i konoplje. Izuzetno može ban, na predlog prvostepene opšto upravne vlasti, dozvoliti močenje lana ' konoplje u ribljim vodama, ako nema mogućnosti da se podignu specijalna močila. U tom slučaju ribarski ovlaštenik može tražiti primerenu otštetu, koju Određuje prvostepena opšta upravna vlast u redovnom Postupku. 2. Postojeća preduzeća koja u preradi neorgan- Skih ili organskih materija upotrebljuju vodu kao i rudarska preduzeća, dužna su da podignu i održavaju Potrebne naprave za iuniisko odnosno biološko i menaničko prečišćavanje upotrebljene vode, pre nego li s e ta voda ispusti u ribolovne vode. Ban će propisivati uvođenje takvih naprava, vodeći računa, da se pri tome ne dovede u opasnost opstanak preduzeća. Prvostepene opšte.upravne vlasti će kontroiisati uvođenje, održavanje i redovno t'unkcionisanje ovih naprava, kako bi se sprečilo ili na najmanju meru svelo ošte- Ce nje ribolovnih voda. 3. Štetu, koja hi Ipak nastala od rada takvih preduzeća iz 1. 2, puštanjem materija koje ribama škode, duina su ona da naknade ribarskom ovlašteniku. Vi- S1 4'i naknade određuje prvostepena opšta upravna Y ;)s t odlukom u redovnom postupku. Stranka nezadovoljna odlukom upravne vlasti može u roku od 30 dana po prijemu odluke tražiti da se visina otstete utvrdi redovnim sudskim putem. 4. Za puštanje kanali/acionih voda naseljenih mesta u ribolovne vode važe postojeći tehnički, sanitetski i veterinarski propisi Industrijskim i drugim preduzećlma i postro- lcil jiiiia davače se dozvola za upotrebu ribolovnih u,( 'a u njihove svrhe samo u slučaju: a) ako se ne prouzrokuje smanjenje ili presu- ИУапје vode u meri da se riba ne može više održati; li) ako se ne sprečava slobodan prolaz ribe; v) ako udovolje propisima -a 2(i ovog zakona. 2. Izuzetke od ove odredbe može dozvoliti Mimstar poljoprivrede, na predlog bana, ako su u pi- ''ii.jii preduzeća veće važnosti. Ribarski ovlaštenik u ""i slučaju može tražili otštetu od preduzeća, koju utvrđuje prvostepena opšla upravna vlast. Stranka ^Zadovoljna Otštetom koju odredi upravna vlast ll,0 že u roku Od 30 dana po piijemu odluke tražiti da ^' v isiiia otšlete utvrdi redovnim sudskim putem. 28 I ' Postojeća preduzeća na vodi koja ne udovo- Javnju, ili nova preduzeća koja po prirodi ivog,..g posla s,l mog«udovoljiti t, 1 b).a 27 ovog zakona, dužna j 41 Po odluci prvostepene op&te upravne vlasti o svom k,9*ku b podići i održavati potrebne prolaze ta ribu (ri- 4e staze). 2. Vlasnici turbina dužni su, kad to nade za po- Ireb jj-bno prvostepena opšta upravna vlast, o svom tro-. tl1 podići i održavati naprave, kojima će e spreciti l;i/ riba u turbine, 29 Pri regulaciji voda ima se voditi računa o interesima ribarstva, u koliko se time u tehničkom ili finansiskom pogledu ne dovodi u pitanje izvršivost same regulacije. Pri tome će se naročito paziti da riba u svome prirodnom putu ima svoje prolaze, skloništa, i ikrišta. Na to se ima paziti i pri postavljanju postrojenja za spuštanje drva. Vi Ribarski katastar Banske uprave vode katastar ribarskih revira i odeljaka, kao i svih ribarskih prava na otvorenim vodama i njihovih vlasnika, za područje svojih banovina. 2. U Ministarstvu poljoprivrede vodice se takav katastar za ćelu državu. 3. Način na koji će se taj katastar voditi propisaće Ministar poljoprivrede pravilnikom o izvršenju ovog zakona. VII Dozvole za ribolov i registrovanje ribara i ribarskih sprava i plovila Ribarom u smislu ovog zakona smatra se onaj koji lično lovi ribu za prodaju. 2. Lica koja love ribu samo za svoju domaću potrebu ili iz sporta ne smatraju se ribarima u smislu ovog zakona i ne smeju prodavati ulovljenu ribu. Isto tako, ne smatra se ribarima pomoćno ribarsko osoblje, dok ne ispuni uslove -a 32 t. 2 v) Svaki ribar ( 31 t. 1) mora biti upisan u ribarsku maticu koju vodi prvostepena op.->ta upravna vlast. 2. U ribarsku maticu može biti upisano samo lice koje podnese natiie/.noj prvosiepenoj op.-.toj upravnoj vlasti uverenje svoje opslmske viasti o siedecem: a) da je stalan žitelj te opsline; b) tla je navršilo i«godina zivoia; v) da Je bar jednu godinu vršilo zanimanje ribara ( 3i t. 1) bilo samostalno bilo kao pomoćna osoua kog ribara. Ban može zahtevati da opstmske Vlasti podatke pod v) unesu u uverenje tek na osnovu podataka dobljenih ud mesne ribarske zadruge, odnosno udruženja ih njihovih saveza, ako i gde to nade za potrebno. Članovima ribarskih zadruga ili udruženja dovoljno je uverenje opštmske viasti o podacima pod a) i b), ako imaju uz to uverenje svoje ribarske zadruge ih udruženja, o podacima pod v). 3. Po upisu u ribarsku maticu izdaće prvostepena opšta upravna vlast upisanom ribarsku iskaznicu. 4. Prvostepena opšta upravna vlast može odbiti molbu za upis u ribarsku maticu licu koje je po stupanju na snagu ovog zakona kažnjeno radi ogrešivanja o odredbe ovog zakona ili na osnovu njega izdatili propisa, i to za vreme od 2 godine po izvršenju kazne. 5. Lica označena u -u 31 t. 2, moraju biti upisana u spisak ribolovaca koji vodi prvostepena opšta upravna vlast. 6. U spisak ribolovaca može biti upisano samo lice koje podnese prvostepenoj opštoj upravnoj vlasti uverenje svoje opltinske vlasti predvideno u t. 2 pod a) i b). U ovaj spisak mogu biti upisana i lica koja nisu navršila 18 godina života, ali za to moraju imati Odobrenje roditelja odnosno staratelja. 7

38 50 It KblJOVNI SASTANAK '2.1 OKTOBRA Po upisu u spisak ribolovaca prvostepena op- sta upravna vlast izdaće upisanom ribolovmcu. Za uph a Spis^Hc ribolovaca važe odredile t Uverenja potrebna za upis u ribarsku maticu odnosno u spisak ribolovaca, izdaju se bez naplate diržavne i samoupravne takse. Na ribarsku iskaznicu odnosno ribolovmcu ne plaća se nikakva državna ni samoupravna taksa. 9. Ribarska iskaznica odnosno ribolovnica glasi na ime lica kome je izdata i važi za jednu kalendarsku godinu. Ona se ne sme drugome ustupiti. 10. Oblik obrasca za ribarsku iskaznicu odnosno ribolovnicu, kao i iznos koji će se za ove obrasce naplaćivati propisaće Ministar poljoprivrede. On će propisati upustva za upis u ribarsku maticu i spisak ribolovaca i za izdavanje ribarskih iskaznica odnosno ribolovnica Ribarska iskaznica odnosno ribolovnica ne daje nikome pravo na ribolov, ako uz nju nema još i ribolovnu dozvolu. 2. Ribolovna dozvola za udicu i druge omanje Sprave, koje će propisali Ministar poljoprivrede, upisuje se u samu ribarsku iskaznicu odnosno ribolovmcu na za to Određenom mestu. Za sve ostale ribarske sprave mora se imati ribolovna dozvola koja se izdaje na zasebnom obrascu, koji će propisati Ministar poljoprivrede. Takva dozvola može se izdati samo licima koja imaju ribarsku iskaznicu..i. U ribolovnoj dozvoli ima biti tafino označen revir odnosno odeljak za koji se dozvola izdaje kao i ribarske sprave za čiju upotrebu se daje dozvola. Лко je ta dozvola Izdata na zasebnom obrascu, ima na njoj biti označeno i ime lica kome je izdata, kao i plovila koja se smeju UpOtrebiti UZ određenu ribarsku spravu. 4. Za ribolov na banovinskim ribarskim revimna odnosno odeljcima, ako sr iskorisćuju po odredbama 5-a LM v) kao i za ribolov na ribarskim leviiuna koji se iskorišćuju izdavanjem ribolovnih dozvola ( 17 t. i) odnosno pdeljcima koji se iskorišćuju prema odredbama ^-a 20 t. 10, ribolovne do/vole izdaje prvostepena opsta upravna vlast. Cenu ribolovnih dozvola za sve ove revire odnosno ćdeljke određuje ban s obzirom na ribarske sprave i plovila za čiju se Upotrebu daje dozvola. б. Vlasnici i zakupci ribarskih revira odnosno Odeljaka mogu izdavati ribolovne dozvole za svoje revire odnosno odeljke po odredbama i. 2 i :< ovog ^-a, sa Ograničenjima koja predviđa ovaj zakon. Za sprave za koje se traži dozvola na zasebnom obrascu (t. 2) oni mogu izdavati dozvole samo na za to propisanim obrascima, 9 lim da se ovako izdate do/vole imaju overiti kod prvostepene opftte upravne vlasti. Neoverene dozvole smatraće se kao nevažeće. Ako postoji opravdana snnmia da vlasnik odnosno zakupac ribarskog revira ili ooeljka izđaj< prevelik broj ribolovnih dozvola i time preko tnere iskorlšćuje revii ili odeljak, ban može narediti da se za određeno vreme,a najviše za 3 godine, imaju overavati kod prvostepene op.šle upravne vlasti i dozvole koje se upisuju n ribarsku iskaznicu odnosno ribolovnicn, za taj revn odnosno odeljak. Za OVeru ribolovnih dozvola ne placa -e nikakva taksa. i;. Ribolovne dozvole izdaju se za jednu kalendarsku godinu. Na ribolovne dozvole ne naplaćuje se nikakva ni državni ni samoupravna taksa. Ministar poljoprivrede propisaće bliže propise za izdavanje ii bolovnih dozvola, kao i ohhk obrasca za to. 7. Prvenstvo na dobijanje ribolovnih dozvola koje izdaje prvostepena opjta upravna vlast imaju ribari iz najbliže okoline određenog revira odnosno odeljka. 8. Za ribolov samo udicom mogu se i/uzetno izdavati i dnevne ribolovne dozvole za 1 do najviše 15 dana i licima koja nemaju ribarsku iskaznicu odnosno ribolov niču. Takve dozvole mogu se izdati samo na propisanim obrascima. Ministar poljoprivrede propisaće bliže odredite za izdavanje ovih dozvola. 34!. Ko lovi ribu u otvorenoj vodi mora imati ribarsku iskaznicu odnosno ribolovnicn i ribolovnu dozvolu za revir ili odeljak na kome lovi ribu i za sprave i plovila koje pri ribolovu upotrebljava. 2. izuzetno od Odredbe t. I ne mora imati ribarsku iskaznicu odnosno ribolovmcu lice koje lovi ribu po odredbama -a 33 t. S. 3. Izuzetno od odredbe t. 1 ne mora imati ribolovnu dozvolu pomoćno osoblje kad lovi i ibn n diuštvu sa vlasnikom ribolovne dozvole. Ah ako pomoćno osoblje lovi ribu u OtSUStVU vlasnika ribolovne dozvole, mora imati kod sebe ribolovnu dozvolu lica za čiji račun lovi ribu. kao i pismenu potvrdu tog lica da za njegov račun i na njegovu odgovornost radi. Pomoćno osoblje, bilo da vrsi ribolov u društvu sa vlasnikom ribolovne dozvole ili n njegovom OtSUStVU, mora imati lično ribarsku iskaznicu ili ribolovnicn, a lice kome je vlasnik ustupio svoju ribolovnu dozvolu mora imati lično ribarsku iskaznicu. 4. Izuzetno od odredbe t. I ne moraju imati ribarsku iskaznicu ni ribolovnicn; a) osoblje državnih odnosno banovinskih ribarsko-bioloških zavoda ili stanica, kao i osoblje javnih naučnih ustanova kojima je zadatak ispitivanje biologije slatkih voda u naučne svrhe i u svrhe unapređenja ribarstva, ako vrše ribolov po službenoj dužnosti; ali to osoblje moi.i imali uverenje da vrši ribolov po službenoj dužnosti koje izdaje dotični zavod, slanica ili ustanova; b) stručna lica koja vrše ribolov radi proučavanja; ona moraju za to imati dozvolu, kom će im izdati ban odnosno Ministar poljoprivrede. 36 i. Ribarske sprave, osmi sprava koje bude od izuzeo Ministar poljoprivrede, kao' i ribarska plovila moraju biti upisana u ribarsku maticu i označena od prvostepene opšte upravne vlasti naročitnn znakom. Mimstai poljoprivrede propisaće način kako će se vršiti OZnaćlvanje ribarskih sprava i plovila. Za ribarska plovila va/e postojeći propisi o rečno-policlskom nadzoru i obaveza upisa u državni brodski registar i očevidnik. 2. Na ribarska plovila ne plaća si- nikakva ni državna m samoupravna taksa koliko to nije u -u :и drukčije određeno, ivako lice koje lovi ribu u otvorenoj vodi ве bavi u blizini otvorene vode ili na nioj 88 iibaiskim spravama, i^ue msu zapakovane ili predate na lađi kao prtljag, dužno je na zahtev nadzornih Organa ( 13 П.) pokazati: a) ribarsku Iskaznicu odnosno ribolovnicu i ribolov nu dozvolu; b) ribarsku spi.ivu; ") ulovljenu ribu.

39 STENOGRAFSKE BELEŽKE.SI VIII Ribnjaci i pohiribnjaci Ribnjaci su ograničeni, zatvoreni prostori u kojima se gaje ribe, a koji se mogu po volji naroči- ' m postrojenjima puniti vodom i prazniti. 2. Poluiibnjaci SU zatvorene vode, u kojima se УУЈе ribe, a koje se ne mogu po volji puniti vodom 1 Prazniti. 3. Ribnjaci i poluribnjaci, u koliko stoje radi pu- n jenja u vezi sa otvorenom vodom, potpadaju pod nadzor bana, bez obzira da li su privatan posed. 4. Ministar poljoprivrede propisaćc pravilnikom, u sporazumu sa Ministrom građevina, na osnovu postojećih zakonskih odredaba uslove, pod kojima se Može dati dozvola za građenje ribnjaka i polurib- 'Maka, kao i sve povlastice koje Će takvi ribnjaci ili Poluribnjaci uživati. 38 ' Na ribnjacima zabranjen je lov, vožnja čam- ^m, kupanje, puštanje stoke i živine (peradi), kao i M; ika druga radnja koja može da smela razmnoža- N;ui ju i uzgoju riba, izuzimajući slučaj naročitog spo- r azuma sa vlasnikom. 2, Naročito je zabranjeno svako zagađivanje Oda kojima se pune ribnjaci, a koje može da štetno "«ce na ribu U ribnjacima, kao i zagađivanje vode u fmmi ribnjacima, i/nzimajući slučaj naročitog spoia- 2u ma sa vlasnikom. I..3. Kanali kojima se dovodi voda do ribnjaka, i ^(мппа se voda ispušta iz ribnjaka, smatraju se sa- <u mili delom ribnjaka, i za njih važe odredbe kao i za same ribnjake... ' ' 2 ribnjaka mogu.se loviti ribe i ako nemaju Ij '.'i'isann veličinu, i za vreme lovostaje, ali je za pro- ' Mi lb prevoz ili nopšle stavljanje n nromel takve k, г potrebno uverenje od nadležne opštinske vlasti u 'ni ee se navesti količina, vrsta i poreklo ribe. Na lakvj ; ; merenja neće se naplaćivati nikakva taksa. ()p- Vl," t ' vlasl dužna je na kraju svakog meseca da Iz- Sil prvostepenu npštu upravnu vlast, kome je izdala BKVO UVerenje, za koju vrstu i količinu riba ~ Q.'' Na ribnjacima vlasniku ribarskog prava i ajeril) 4 )" 1 ''. ; '''' < -', ' 1П čuvarima pripada pravo ubijanja za!,,<iv štetnih životinja i vatrenim oružjem, ako ima- 1 dozvolu za nošenje oružja. i ' Odredbe ovog -a važe i za poluribnjake kao ;a ''HV om,,, vode iz t. 1 V). IX PlođlSta 39 l Ban možc pojedine delove otvorenih voda ili ' [ " tora i pokrivene vodom, koji su naročito podesni (l'., niu-tenie mres i razmnožavanje riba, proglasiti pio- s 'iiiia. jlj - lakve prostore ban može proglasiti plodistima д!.^1'' 1 molbu Interesenata ili po BOpStVertOJ inicijativi. ter,,' L ' 'a^av prostor proglasi plodlštem pc molbi ln-,, ii '" ; ',:l l;, da oni imaju da plate otštetu onima koji '''''m lime Sto je dolični prostor proglašen plo- s, 'I)st" 1 ' Л ''" ' 1i,n Progi««! takav prostoi plodišlem po i,,'. и '' п, ч nm nativl, tada se otsteta Ima platiti Iz ba- '""KOR ribai kor; fonda. MI J! 1 x i ote, koja se Ima platin onima koji Stem,i cn ' i' 1 " 1,1 ' 1 r i i''iii Izvesnog prostora plodl- /.i ( (i ' "'bi-cliiir han po stručnoj procent, Stranka ne- Vo 'ina (Kllukom hana može u roku <n\ 30 dana po prijemu odluke tražiti da se visina otštete odredi redovnim sudskim putem Zabranjeno je na plodistima: loviti ribu, loviti, kupati se, voziti se čamcem, vadili šljunak i mulj, kao i sve ostalo što smeta mrestenju ribe. Ali ban može i na plodistima dozvoliti lov riba koje su za plodište štetne. 2. Zabranjeno je na plodišta puštati stoku, patke, guske i druge životinje. 3. Odredbe -a 38 t. 5 ovog zakona važe i za plodišta. 4. Granice plodišta imaju se označili naročitim znacima. i X Zaštita i unapređenje ribarstva Državne i samoupravne će vlasti štititi i unapređivati ribarstvo. Ta zaštita i unapređenje sastojaće se poglavito: a) u podizanju mrestilišta i stanica za rasplodavanje na većim ribolovnim objektima, radi racionalnog poribljavanja, i u podizanju uglednih ribnjaka; b) u pomaganju ustanova i preduzeća koja se bave rasplodavanjem i gajenjem riba; v) u davanju novčane pomoći za nove ili nagrade za već ostvarene ribnjake, pošto se preko stručnih lica ban uveri da je ribnjak od javnog interesa naročito za poribljavanje otvorenih voda ili može da služi za ugled drugima; g) u davanju novčanih nagrada za industrijalizaciju ribolova i /a osobite uspehe u preradivanju ribe; d) u davanju novčanih nagrada ili pomoći za uzorno organlzovan promet svezom ribom; d) n davanju beskamatnih ili jeftinih pozajmica ribarskim zadružnim organizacij ama, društvima i udruženjima i u osieuranin šfo jeftinijih kredita potrebnih gaiili8tima riba, ribarskoj industriji, obrtu i treovinl kod državnih i privilegovanih novčanih ustanova: e) n davanju novčanih navrada ribarskim zadrugama, organizacijama, predir/ećima ili pojedincima, koli dokažu da su nostigll naibolil nsneh sa novim i korisnim ribarskim spravama, odnosno novim i korisnim metodama pri lovu ili prerddivanju Hhe; у) u đavanlu pomo(4 za nabavku naročitih saobraćainih sredstava (brodova, vagona i aparata 78 promet žive i sve/e ribe) i ponvmanin nodizanjn velikih ledenica u važniimi ribarskim središtima; z) u davanin stipendija i pomori lieima. koja se žele teoriskl i praktično usavršiti u ribarstvu, bilo u zemlji 111 na strani: i) u osnivaniu Stručnih tečaieva i škola za по- UČavanle ribara i osoblia potrebnncr /;i ribarsku službu i davanin nomoći siromašnim licima za pohađanje tili teča'eva i Škola. 2. Mim'star saobrar';i ia nronisićo i] snor-t/nim sa Ministrom pol ionrivrcd'«m^fe r->di 8tn hnlle o^^-mii. zaclie transnorta žive i sveže ribe, kao i pogodnosti prevoznih uslova. 42 I, Pojedine otvorene vode ili njihove delove, izuzev vlastitih revira ili odeljaka, može Ministar pol jopi iviede na predlog bana ustupiti besplatno ili UZ naplatu određene zakupnine pojedinim ribarskim zadrn- :MIII.I, organizacijama ili stručnim lieima na određeno 7*

40 52 II REDOVNI SASTANAK 24 OKTOBRA vreme radi podizanja veslačkih ribnjaka, poluribпјака i mrestilišta. Ako na tim vodama postoje kakva ribarska prava iz -a 5 t. 2, priznata po odredbama -a 72 ovog zakona, ona se imaju prethodno otkupiti po odredbama -a 6 i Ministar poljoprivrede može po odobrenju Ministarskog; saveta, radi podizanja veštačkih ribnjaka, ustupiti na isti način i državna zemljišta koja su za to podesna i kojim raspolaže Ministar poljoprivrede. Ako su to državna zemljišta kojim upravlja kakva druga državna ustanova, može ih ustupiti za tu svrhu nadležni Ministar po odobrenju Ministarskog saveta Vlasnici odnosno zakupci ribarskih revira i odeljaka ovlašteni su postavljati zaklete oružane čuvare ribolova prema odredbama -a 71. Takve čuvare mogu postaviti na isti način i ribarski ovlaštenici na zatvorenim vodama. 2. Vlasnicima odnosno zakupcim;; ribarskih revira ili odeljaka i njihovim zakletim čuvarima, i ako nemaju pravo na vršenje lova, dozvoljeno je loviti i ubijati životinje štetne po ribarstvo u svojoj ribljoj vodi i u njenoj neposrednoj blizini u svako doba i svakim sredstvom, osim vatrenim oružjem 3. Ban može izuzetno odobriti da vlasnici odnosno zakupci ribarskih revira i odeljaka i njihovi zakleti čuvari ubijaju po ribolov štetne životinje u odre- Л'по vreme i na određenoj vodi i vatrenim oružjem, ako /a to postoji opravdana potreba O ovoj dozvoli Ima se obavestiti ovlaštenik lova. l. Ovlaštenik lova nema pravo prigovora u ovim slučaiev'ina. ali mu pripada sva na taj način ulovljena ili ubijena divljač, osim vidre, koja pripada vlasniku ribolova. 5. Životinje štedne po ribolov označiće Ministar poljoprivrede pravilnikom. XI Ribarske zadruge Ribarske zadruge odnosno njihovi save/i po ovom /akonu su /аигпцс, čiji je zadatak racionalno vršenje, unapređivanje i usavršavanje ribolova, gajenje i preradivanje, organizacija prodaje i transporta riba i uopšte unapređenje ekonomskih interesa članova. 2. Država i banovina pomagače takve /adru-'v, odnosno njihove save/e, ako budu odgovarale ovim uslovima: a) da su članovi zadruge samo ribari ( 31 I. 1) ili odira jivači riba. 1/u/eluo UIU'.MI ove zadruge odlukom glavne skupštine primiti u članstvo i lica koj.i pisti ribari. ah najvise do ledne petine ukupno«." broja članova. Ovai se US'OV ne odnosi na zadruge, čiji e erlavni zadatak eralenle riba; M dfl se ori ribolovu UPOtrebljUJU isključivo rnrtonabn sredstva i metode ribolova; v) da zadrusra ima dovollan brol članova tako 1 ' r e omoimiren normalan i usnesatl rad. 3. Revi/iia i nad/or nad ribarskim zadrugama vršiče se po propisima koji vrede za ostalo zemljoradi čko zadrugarstvo. 45 Ribarske zadruge, koje odgovaraju uslovinia na (. (lenim u -u 44 imaju ova prava i prvenstva: a) pravo na besplatnu stručnu pomoč dr/avnili i banovinskih stručnjaka, kad to zatraže; b) prvenstvo na dobijanje ribljeg mlada za odgajivanje od državnih i banovinskih ribarskih ustanova sa izvesnim olakšicama; v) prvenstvo na dobijanje zajmova koji se daju za unapređenje ribarstva od državnih ili od države privilegovanih ustanova; g) prvenstvo na pomoć za slučaj osnivanja zadružne ribarske banke; d) prvenstvo na dobijanje pomoći u novcu ili sretstvima proizvodnje; d) prvenstvo na prodavanje javno-pravnim ustanovama ribarskog rasplodnog materijala; e) prvenstvo po povlasticama -a 41 ovog zakona; ž) prvenstvo u dobijanju nagrada na ribarskim izložbama, pod inače jednakim uslovima; z) prvenstvo na sve ostale pogodnosti koje da je država ili banovina za unapređenje ribarstva. XII Ostale ribarske organizacije Vlasnici ili zakupci ribarskih revna i odeljaka, ribara i ribarski poduzetnici i sva druga lica koja se bave ili interesuju ribarstvom na području pojedinih banovina, mogu osnovati ribarska udruženja radi unapređenja ribarstva. Njihov delokrog je sledeči: a) osnivanje ribarskih ustanova za unapređenje ribarstva koje pojedinci ne mogu osnovati; b) propaganoa modernih metoda i načela ribarstva; v) saradnja sa vlastima na zaštiti ribarstva; g) osnivanje humanih ustanova u korist ribar- Skog osoblja; d) davanje mišljenja nadležnim upravnim vlastima u pitanjima unapređenja i zaštite ribarstva; d) vršenje svih za unapređenje ribarstva važnih poslova. 2. Lica koja se bave sportskim ribolovom mogu Osnivati sportska ribarska društva. Delokrog ovih društava je sledeći: a) udruživanje lica koja se bave sportskim ribolovom i omogućavanje članovima da vrte sportski ribolov; b) saradnja sa vlastima na zaštiti liliarstva; v) davanje mišijonja vlastima u pitanjima unapređenja i zaštite ribarstva; g) poribljavanje pojedinih voda korisnim vrstama riba, po Odobrenju Ministra poljoprivrede odnosno bana, ostali radovi za normiranje naseljenosti pojedinih ribolovnih voda; fo proucavanje ribarskih prilika \ života U ribolovnim vodama i pomaganje takvog rada drugih IH «1, b) propaganda modernih metoda i načela ri- (lavama, brosura. knjiga, časopisa itd.; e) unapređenje sportskog ribarsko«turi/ma. 3. Ako se sportska ribarska drn-mva bave porfbimvaniem otvorenih voda i вгајепјеш riba u te svrhe, onofl će i ona uživati prvenstva i/ B-a 46 osim ОПв predvidena pod к), d) i e). 4. Organizacije i/ i. i, ;> izdržavaju sr prvo." redu prihodima članskih \i\og a ' Ji. Ibm če pomagati ove organizacije u srazmeri mihovl, /adalaka, debilno ti mlsi Ј u 0у ок копв. birsiii, i/.r/ Ч ' "Z 8, ovanju i Bdji rl liodhvr e H^nr a Va ii 1 n Udružen^ '""i" "' Wnl*tai poljoprivrede pravilnikom o Izvrtenj«ovo,, zakona.

41 STENOCRAFSKE BELEŠKE 53 Х1П Stručne ribarske institucije U svrhu proučavanja ribarstva (biologije riba i drugih slatkovodnih organizama) osnivače za banovinska područja ban ili Ministar poljoprivrede za veća Područja ribarsko-bioloske i hidrobiološke (limnolo- s l<e) zavode ili stanice odnosno specijalna bdeljenja sličnih zavoda. Ministar poljoprivrede će osnovati cen- tralni zavoda za ribarstvo sa gore označenom svrhom I s a nadležnožču za ćelu državu. Osnivanje sličnili ustanova od strane ribarskih organizacija pomagaćč ban i Ministar pol joprivrede. 2. Državni i banovinski zavodi i stanice dužni su: a) ispitivati naućne osnove racionalnog ribarstva; b) na zahtev nadležnih vlasti besplatno, a po traženju privatnih ustanova i lica po određenim taksama, proučavali predložena pitanja, davali stručna " isljonja i postavljati predloge radi unapređenja ribarstva. 3. Stručni činovnici državnih ili banovinskih za- Vn da moraju imati Fakultetsku i stručnu spremu ( 70 ' ' *). I'o potrebi mogu se postavljali i honorarni stručnjaci. 4. Bliža upustva 0 uređenju i delovanjii ovakvih ustanova propisaće Ministar poljoprivrede odnosno han posebnim pravilnicima. 5. () organizaciji i radu centralnog zavoda za ribarstvo doneče Ministar poljoprivrede u sporazumu s a Ministrom prosvete poseban pravilnik, s naročitim Obzirom na potrebe nniversiletske nastave i naučno- "barskih ispitivanja, 6. Postojeća banovinska hidrobiološka slanica u 'hridu stoji u pogledu svog naufinog rad pod nadzo- '"m univerziteta u Beogradii Državni odnosno banovinski i iliai sko-biološki '. ;iv( 'di i stanice mogu preko SVOg Stručnog osoblja vr- Ml1 naučna ribarske Ispitivanja u svima otvorenim i 'etvorpiiim vodama, ali si- o lome ima ribarski ovla- s 'eni < n tim vodama prethodno obavestiti. U koliko II Za la ispitivanja potreban ribolov, ili bi od njih moј'' ; nastati kakva Šteta za ribarskog ovlaštenika, po- [''ebii') je za takav rad odobrenje ribarsko;'; ovla- ' 'nika. -. Državnim ili banovinskim mrestlllstlma odno "" ribogojillstlmfl ban može dozvolili lov određenih. rs la riba /a određeno vreme u svima olvoreihm vopma radi nattčnog proučavanja odnosno radi dobi-.'' "к ikre, pa i n vreme lovostaje, u koliko -e te vođe j. 8^ ri"-i'!u izdavanjem ribolovnih dozvola (5 17 I t 10 I 21 v). 5 lian može ovakvu dozvolu iz t. 2 ovo -a dali P^d odro<(enlm ušlovima i privatnim mre i,: tima, za 8 r у 6 P'-ribljavanja domaćih otvorenih voda, "i čemu ' 1 ' '"IO i>) lanlčitl količina riba koja se sine nl-vili i "Potrebiti м te -vrhe. I lan ni'i i- dozvoliti za određeno vreme lov poi"'' llll i vi ia riba i adi (lobijanja Ikre u cilju vestačkojj "" 'Ma i lib.n lim ovlaštenicima u njihovoj vodi, В '. Riba ulovljena po odredbama (. '-, 3 i I OVOR ; ali dobiinnja ikre, mora e vratiti živa U vodu, ie bih, i/vadena.. /р '' lirsaviii odnosno banovinski ribarsko-bloloski 'odi i stanice I dri пс naučne ln itltucije, koji iti,-.,'' Je zadatak Ispitivanje bioli latklh voda u narhe i u»vrht unapređenja ribarstva, i/uzete su u svom službenom poslu od svih zabrana predvidenih ovim zakonom odnosno na osnovu njega iz.datim propisima, ppd nslovima -a 34 t. 4 a) i b). XIV Savetodavni ribarski odbori 49 Za davanje mišljenja i saveta po svima važnicim pitanjima slatkovodnog ribarstva imaju se obrazovati: a.) Vrhovni savetodavni ribarski odbor pri Ministarstv\i poljoprivrede; b) Savetodavni ribarski odbori pri banskim upravama. 1. U Vrhovni savetodavni ribarski odbor ulaze: a) pretstavnici Ministarstva poljoprivrede, koje određuje Ministar poljoprivrede; b) po jedan pretstavnik banovinskih savetodavnill ribarskih odbora, koga predlaže taj odbor; v) pretstavnici ribarske nauke univerziteta, koje predlažu univerziteti; g) priznali ribarski slručnjaci koje pozove Ministar poljoprivrede; đ] pretstavnici ostalih zainteresovanih Ministarstava koje određuje resorni Ministar; (П po jedan prelstavnik središnjeg saveza ribarskih zadruga i središnjeg saveza ribarskih društava, koje predlažu li savezi; e) pretstavnik centralnog zavoda za ribarstvo. 2. Vrhovni savetodavni ribarski odbor daje, na zahtev.ministra poljoprivrede, mišljenje o pitanjima slatkovodno? ribarstva važnim za ćelu Kraljevinu. Ovaj odbor sr sastaje najmanje jedanput godišnje, na poziv.ministra poljoprivrede. 3. Savetodavni ribarski odbor pri banskoj upravi obrazuju pretstavnici: a) banske uprave, koje određuje ban; b) ribarsko-bioloških instilncija odnosno bioloških zavoda, koji se bave proučavanjem ribarstva, u koliko ih ima n dotičnoj banovini, a koje predlažu li zavodi; v) ribarskih zadruga odnosno njihovih saveza, ribarskih udruženja i društava, koje predlažu te organizacije; г) ribarske industrije; d) privatnih naprednih ribarskih preduzeća; d) trgovinskih, zanatskih i poljoprivrednih komora; Banovinski savetodavni ribarski odbor daje. na zahtev bana, mišljenje o svima važnijim pitanjima slatkovdnog ribarstva na području banovim'. Odbor se sastaje na poziv bana najmanje jedanpul ' odišnje. I Ministar poljoprivrede propisaće posebnim pravilnikom odredbe o organizaciji i radu ovih odbiu B, XV Ribarska slatislika 50 Banske uprave dužne sn prikupljati za svoje područje sve ribarske statističke podatke sređivati ih i slali Ministarstvu poljoprivrede. Bliže odredbe o vodenju ribarske statistike propisaće pravilnikom Ministar poljoprivrede. 51 I. kiča ili preduzeća hoja se bave ribolovom dužna sn prvostepenoj opštoj upravnoj vlasti prijavljivati svoj lov naznačivši v rsln i količinu ulovljene

42 54 II REDOVNI SASTANAK 24 OKTOBRA ribe, mesto gde je ona ulovljena i mesto gde je prodata. 2. Preduzeća za riblju industriju dužna su prijavljivati količinu i vrstu svojih proizvoda, kao i količinu i vrstu kupljene ribe i mesto gde je kupljena. 3. Statistički podaci upotrebljivače se samo za svrhe unapređenja i proučavanja ribarstva. XVI Ribarski fondovi U svakoj banovini osnovaće se za unapređenje ribarstva banovinski ribarski fond. 2. U ovaj fond ulaze prihoda ribarstva u pojedinim banovinama, naime: a) prihod od eksploatacije ili zakupa banovinskili ribarsikih revira i odeljaka; b) prihod od ribolovnih dozvola, ribarskih iskaznica i ribolovnica; v) prihod od banovinskih veslačkih ribnjaka, stanica za rasplodavanje riba i K a J''li^a za razne slatkovodne životinje; g) prihod od stručne tehničke izrade projekata i planova za ribarstvo, vestačke i poluvestafike tehničke objekte U vezi sa ribarstvom itd. za potrebe privatnih lica, kao i za rukovanje takvim radovima; ban će po potrebi odrediti takse za ove radove; d) novčane kazne i iznosi od prodaje konfiskovane ribe i ribarskog alata po odredbama ovog zakona; d) propale kaucije; e) svi postojeći banovinski fondovi i sretslva za unapređenje ribarstva; ž) ribarski doprinosi; /.) ostali prihodi predvideni ovim zakonom. 3. Banovinski ribarski fond može se trošiti samo za poslove unapređenja i /a potrebe organizacije i uređenja ribarstva te banovine, naročilo na poslove predvidene u -u -11 t. 1, -n 45. -u I i -u Gotovina fonda ima se čuvati kod filijala Državne hipotekama banke u sedištu banske uprave, a interes na Istu knjižili U korist tojj fonda. Bliže odredbe o rukovanju i trošenju OVOg fonda pvopisaće se posebnim pravilnikom sablasno -u 1 ( ) Zakona 0 banskoj upravi. 4. Pri Ministarstvu poljoprivrede ima se obra- /nvali fond za unapređenje ribarstva kojim će raspo lagati Ministar poljoprivrede. 1) laj fond nlaziće svake godine 10",; od iznosa svih prihoda banovinskih ribarskih fondova, kao i gotovina Fonda za unapređenje ribarstva, osnovanog Zakonom o ribolovu od 1911 godine, u iznosu u kom se zatekne na dan Stupanja na snagu ovog zakona. Ovaj fond će se upotrebljavati za poslove unapređenja, organizacije, uređenja i proučavanja ribarstva, koje vrši Ministarstvo poljoprivrede. Ministar poljoprivrede propisaće u saglasnosii sa Ministrom rinansija poseban pravi! nik o rukovanju i trošenju OVOg fonda. XVII Ribolovne zabrane i ograničenja Zabranjeno je: a) loviti ribu pomoću narkotičnih i eksplozivnih materija (dinamita, bombi, karbida, kieća, otrova Itd.) i svih drugih materija i sredstava koja om,im Ijuju ili ubijaju ribu, kao i skupljati takvu rilm; b) loviti ribu pucanjem iz vatrenog oružja i nabadanjem ostrima i harpunama, kao i skupljati takvu ribu. 2. Zabranjeno je pri ribolovu, ili bavljenju na ribolovnoj vodi ili u njenoj neposrednoj blizini imali kod sebe sredstva označena u t. 1 a). Ova se zabrana ne odnosi na lica koja u bl'izini ribolovne vode vrše kakav drugi dozvoljen rad, za koji su potrebna ta sredstva. 3. Zabranjeno je prodavanje i uopšte stavljanje ц promet ribe ulovljene sredstvima označenim u t Samo izuzetno i po naročitom odobrenju Ministra poljoprivrede može se dozvoliti lov ostvama i harpunama na mestima gde se ribolov ne može racionalno vršiti na drugi način. 5. Zabranjeno je pregrađivati ribolovne vode stalnim ili privremenim ribolovnim sredstvima il'i postrojenjima koja onemogućuju prolaz riba. Izuzetke od toga može odobrili Ministar poljoprivrede na predlog bana, ako je to u interesu racionalnog ribolova. Za ribolov u slučaju poplave važe odredbe -a Na propustima, branama i sličnim postrojenjima zabranjeno je nameštanje sprava za lov ribo. pa i onda kada je sopstvenik tih postrojenja jednovremeno i ribarski ovlaštenik na toj vodi. 7. Zabranjeno je lovttn ribu. osim udicom, na (lostojanju manjem od 60 metara od svake brane, splavuice ili slične vodogradevine. 8. Zabranjen je ribolov na ulazu i izlazu svake riblje staze ( 28 t. I), kao i na samoj stazi. 9. Zabranjeno je unosili na bilo koji način u ribolovne vode pojedine vrsle riba kojih inaće и njima nema. Dozvolu za to može dati samo Ministar poljoprivrede, a za zalvoiene vode koje nisu ni U kakvoj vezi sa drugi mvodama, a leže na području jedne banovine, ovu dozvolu može dali ban. 10. Odredbe ovo;;- -a odnose se na otvorene i zatvorene vode s lim, da su vlasnici ribarskoe. prava na ribnjacima i poluribnjacima izuzeti od zabrana iz t. I. 2, ">, 6 i 7 OVOg -a, za rad na svojim ribnjacima odnosno poluribnjacima. 54 Ban Će propisali naredbom ( lili Zakona 0 uimtiašnjoj upravi): 1. najmanju veličinu ispod koje sr pojedine vrste r'ba ne sineju lovili; 2. vreme kada se pojedine vrste riba ne smeju loviti (lovostaje) kao i ostale /abiaiie i oe.i aiiu епм za vreme lovostaje; 3. propise i ograničenja u pogledu ribarskih sprava, veličine okaea na ribarskim spravama, zatim u pogledu pojedinih načina ribolova, kao i u pogledu noćnog ribolova; 1. Odredbe koje se UČU iscrpljivanja odnosno odvraćanja vode U cilju ribolova, kao i obavezno!-, pivt IlOdnOg obaveštavanja ribarskog ovlaštenika, u sl<u čaju da se iscrpljivanje i odvraćanje vode vrti U kakvom drugom cilju; 5. odredbe koje se tiču splavljenja i spušlauja drva m/ pojedine ribolovne vode u cilju zaštite riba u njima; 8. odredbe za suzbijanje ribljih bolesti, kako u otvorenim tako i u zatvorenim vodama-

43 STEN( )GRAFSKE BELEŽKE odredbe za zaštitu životinju koje služe ribama z <i li ranu; 8. odredbe za zaštitu ikre; 9. odredbe za zaštitu ikrišta, naročito u pogledu Propuštanja pataka na ikrišta i u male ribolovne vode; 10. odredbe radi obezbcdenja povratka ribe sa Poplavljenih područja u vodu od koje je nastala poplava ( 10 t. 3); 11. odredbo u pogledu vršenja ribolova, naročito 11 Cilju da se izbegnu sukobi između ribara prilikom vršenja ribolova i da se omogući lakši nadzor nad vrćenjem ribolova; 12. odredbe, za zaštitu ribnjaka i mrestilišta i postrojenja u vezi sa njima. 13. Pre izdavanja naredaba predvidenih ovim -om [ma se saskisati banovinski ribarski odbor. Naredbe koje izdaje ban imaju se pre objavljivanja podneti Ministru poljoprivrede radi koordinacije sa naredbama banova drugih banovina Ribe koje nemaju najmanju propisanu veličinu ne smeju S prodavati ni U opšte stavljati u pro- 'net, već se imaju odmah čim se ulove vratiti žive 11 vodu. 2. Pel dana po nastupu lovostaje zabranjeno je Prodavanje i U opšte stavljanje U promet onih vrstu '''ba z;i koje važi lovostaj i. 3. Ribe za koje važi lovostaja, ako se ulove za Vreme lovostaje, imaju se odmah žive vratili u vodu. 4. Odredbe t. 2 n 3 važe i za vrste riba koje se love isključivo određenim spravama, za vreme dol«l 1 ' zabranjena upotreba tih sprava. 5. Izuzetno od odredbe t. 2 Ministar poljoprivrede izdaće posebne propise za promet rakova koji SU namenjen; i/vozn. 56 ' Niko ne sine lovili ribu ako za to nije ovlašten Po odredbama ovog zakona. 2. Kupovanje, prodavanje i uopšte stavljanje u P^roel ribe, u koliko postoji sumnja ili je poznato 11:1 -H' Ona neovlašteno ulovljena, zabranjeno je. :5 - Svakome koji nema /a bo ovim zakonom pro- Ptsanu ribolovmi do/volu i ribarsku iskaznieu odno- sn( > nbolovnieu, zabranjeno je da pri bavljenju u ne- POerednoj blizini ribolovne vode ima kod sebe ribar- I?.9p r eve osim ako su one zapakovane ili predale na 'adj km, prtljag. Isto tako je zabranjeno neovlašte- "'"ч Ucu da drži ili ostavlja ribarske spravi' u vode- "" 'auia, kupatilima i sličnim pradevinama na vodi ili Pored nje. I ' Zabranjeno Je imati kod sebe ili čuvati ri- ar8 k«sprave Hja je upotreba zabranjena. 57 ' Ban može zabranili svaki ribolov u određenoj 0< ;^o je i,, potrebno radi razmnožavanja riba, ali ia JviSe za vreme od tri godine. * leto lako ban može zabraniti lov pojedinih : (. riba u oeloj banovini ili samo U određenim \o v;j,ll -i, ako je potrebno da se osigura аб raann< dj" Je Uh vrst,, riba. ali najviše /a vreme od UH ^ Ban može Izuzetno odobriti lov riba koje nel""pisann veličinu, ili lov riba za vreme lovo ц,.;, '/а svrhe ve^lačkoi' eaienia li: l.nh načnoi; isjii- ln s ;. lu 4. Ban može izuzetno dozvoliti upotrebu inače zabranjenih sprava i sredstava za ribolov ili zabranjenih načina ribolova, ako je potrebno da se utamane pojedine štetne vrste riba, ali samo na pojedinim određenim mestima i za određeno vreme. Ova odredba važi i za zatvorene vode iz -a 2 t. 1 g). 58 Propisi izdati na osnovu ovog zakona za vode odnosno delove voda koji se prostiru i van granica države moraju biti u saglasnosti sa postojećim konveneijama oribarstvu sa susednim državama. Ako susedne države ne bi htele preduzeti mere za zaštitu ribarstva, Ministar poljoprivrede može na takvim vodama ili njihovim dolovima dozvoliti i odstupanja od zaštitnih mora. XVIII Kaznene odredbe U koliko niže označena dela nisu po drugim zakonima kažnjiva većom kaznom, kazniće se zatvorom do (i meseci ili novčano do 5000 dinara, ko protivno odredbama -a 53 t. la). bilo u otvorenim bilo u zatvorenim vodama lovi ribu pomoću eksplozivnih, narkotičnih i drugih materija ili sredstava koja ubijaju ili omamljuju ribu. 2. U koliko niže označena dola nisu po drugim zakonima kažnjiva većom kaznom, kazniće se zatvorom do 3 meseca ili novčano do 2500 dinara; a) ko pri ribolovu ili bavljenju na ribolovnoj vodi ili u njenoj neposrednoj blizini, protivno odredbama -a 63 t. 2. ima kod sebe materije ili sredstva označena u t. 1 ovog -a ili ko skuplja ribu ubijenu ili omamljenu ovim sredstvima; b) ko protivno odredbama -a 38 t. 2 zagađuje vodu kojom se pune ribnjaci ili poluribnjaci ili vodu u samim ribnjacima i poluribnjacima; v) ko protivno odredbama -a 53 t. 9, bez odobrenja predviđenog ovim zakonom, unosi bilo u otvorene ili zatvorene vode pojedine vrste riba, kojih do (ada u njima nije bilo. 60 U koliko niže označena dela nisu po drugim zakonima kažnjiva većom kaznom, kazniće se zatvorom do 'M) dana ili novčano do 1500 dinara, ko protivno odredbama ovoga zakona: 1. pravi prepreke koje sprečavaju slobodan povratak riba sa poplavljenih zemljišta U glavnu vodu ( 10 t. 3); 2. zagađuje riblje vode materijama koje štetno delnju na ribe ( 20 t. 1) odnosno ne podigne naprave za prečišćavanje bpotrebljene vode ili te naprave no održava u ispravnom stanju ( 26 tač. 2); 3. ne napravi potrebne prolaze za ribu ili iste ne održava u ispravnom stanju ( 28 t. 1); I. ne napravi potrebne uređaje za sprečavanje ulaska ribama u turbine, odnosno ne održava takve uređaje (f 28 t. 2); 6. i/.dajo ribolovne dozvole u većem broju nogo što mu je odobreno ( 14 I t t. 3, g 20 t. 3 i 21 al; (i. za ribolovne dozvole naplaćuje voći iznos 0 što je Ugovorom određen ( 21 a); 7. drugome ustupi svoju ribarsku iskaznicu ili nbolovnieu. kao i ko upotrebljava tuđu ribarski iskaz«niču odnosno nbolovnieu (tj 32 t, 9);

44 56 11 REDOVNI SASTANAK 24 OKTOBRA 193G. 8. izdaje ribolovne dozvole licima koje nemaju na njih pravo ( 33 t. 2); 9. neovlašteno izdaje ribolovne dozvole ili koci izdavanja tih dozvola ne upotrebljava propisani obrazac ( 33 t. 5 i 8); 10. lovi ribu a nema ribarsku iskaznicu odnosno ribolovnicu dli nema ribolovnu dozvolu za sprave i plovila, kao i za revir odnosno odeljak na kome lovi ( 34) ili uopšte neovlašteno lovi ribu ( 56); 11. na ribnjacima i poluribnjacima neovlašteno lovi ribu odnosno vrši radnje koje vmetaju uzgoj i razmnožavanje riba ( 38 t. 1); 12. na plodištima neovlašteno lovi ribu ili vrši druge zabranjene radnje ( 40 t. 1 12); 13. lovi ribu vatrenim oružjem ili bez odobrenja lovi ribu ostvama ili harpunama ( 53 t. lb) i t. 4); 14. prodaje ili uopšte stavlja u promet ribu ulovljenu sredstvima koja su zabran jena po -u 53 t. I a) (" 53 t. 3); 15. neovlašteno pregrađuje ribolovne vode ( 53 tač. 5); 16. namešta sprave za lov riba na propustima, branama i sličnim postrojenjima ( 53 t. li): 17. lovi ribu na ulazu ili izlazu ribljih staza ili па samoj sla/.i ( 53 t. 8); 18. vrši radnje zabranjene propisima izdatini na osnovu -a 54 t. 1 do 12 OVOg zakona izuzev t. 11 /a koju važi ; 19. prodaje ili uopšte stavlja u promet ribe koje nemaju najmanju propisanu vemčinu ( 53 t. 1); 20. prodaje ili uopšte stavlja u promet ribe ZB vreme lovostaje za te ribe f 55 I. 2), odnosno ko se ogresi 0 odredbe -a 55 I. 3 i 4; 21. kupuje, prodaje ili uopšte stavlja u promet ribu za kojll postoji sumnja ili je poznato da je neovlašteno ulovljena ( 50 t. 2); 22. kvari riblje prolaze ili staze ( 28 t. 1) ili uklanja ili kvari naprave za sprečavanje ulaska riba u turbine ( 28 t. 2); 23. kvari brane, propuste i slična postrojenja na ribnjacima ili poluribnjacima odnosno zatvorenim vodama označenim u -u 2 I. 1 v) ili ko kvari nasipe ribnjaka ili poluribnjaka; 24. neovlašteno premešia znakove kojima Je o/načena granica ribarskih revira i odeljaka (f 13 I. 1) odnosno plodišta ( 40 t. 4). 61 U koliko niže označena dela nisu po drugim zakonima kažnjima većom kaznom, ka/niće se /atvo roni do 20 dana ili novčano do 1000 dinara, ko prolivno odredbama OVOg zakona ili na osnovu njega izdat'im propisima: 1. sprečava ovlašten ribolov na poplavljenom zemljištu ( 10 l. I i 5); 2. sprečava ovlašten pristup na mesto ribolova ili sprečava upotrebu zemljišta za ribolov <$ij 21 i 25); 3. pravi prepreke na kopilnici koja služi brodarstvu ( 24 i. i i 25 i. 5); 4. neovlašteno prodaje ulovljenu ribu ( 31 t, 2); 5. pri ribolovu upotrebljava sprave i plovila koja nisu propisno označena ( 36); 6. i ako ima propisnu ribarsku iskaznicu odu ribolovnicu i ribolovnu dozvolu, pri ribolovu iste nema kod sebe, odnosno na zahtev nadzomih organa nećs da ih pokaže ( 36) dli neće da pokaže ribarske sprave odnosno nlovljemi nbu; 7. daje netačne podatke ili uopšte ne daje poatke za ribarsku statistiku ( 51); 8. lovi ribu, osim udicom, na odstojanju manjem d 50 metara od kakve vodogradevine ( 53 tač. 7); 9. ulovi ribu koja nema propisanu veličinu ili za reme njene lovostaje, pa tu ribu ne vrati odmah pet živu u vodu ( 55 t. 1 i '?); 10. neovlašteno ima kod sebe ribarske sprave ili tace radi protivno odredbama -a 56 t. 3; 11. ima kod sebe, čuva ili upotrebljava ribarske s I irave čija je upotreba zabranjena ( 56 tač. 4); 12. ne podnese u roku od 8 dana po zaključku govora zakupni ugovor na odobrenje ( 14 t. (i. 15 i. 6, 19 t. 3 i 20 t. 9); 13. vrši druge* radnje zabranjene ovim zakonom il i na osnovu njega izdatim propisima, a za koje nije P redvidena kazna u i 60 odnosno u t ovofif -a Dela iz -a 59 izvida i presuđuje redovan sud, a dela iz. -a 60 i 61 izvida i presuđuje nadležna vlast opšte uprave prvog stepena. 2. U presudi osudiće se krivac i na naknadu slete počinjene nedopuštenim delom li slučajevima kada se za ribolov upotrebe sredstva i sprave, zabranjene ovim zakonom ili na osnovu njega izdatim propisima, izrećiće se u presudi zaplena tih sprava, bez obzira da li su vlasništvo lica koje ih Je upotrebilo. 2. U slučajevima označenim n t , U, 12, 13, 15, 16 i 17 ili n slučajevima da lice radi protivno propisima izdatim na osnovu -a 54 t. 1, 2, 3, 4 i 10. može se izreći zaplena ribarskih sprava bez obzira da li su vlasništvo lica koje ih pri ribolovu upotrebljava. 3. Zaplenjene sprave, ako ne odgovaraju propisima izdatim na osnovu ovog zakona, imaju se uništiti, inače se imaju prodati javnom licitacijom. Postignuta cena ide u korist banovinskog ribarskou Fonda, 1. Riba ulovljena na način koji Je ovim zakonom ili na osnovu пјеца izdatim propisima zabranjen im i se zapleniti i prodati putem licitacije. To isto vazi za ribu, koja nema propisanu veličinu ili koja Je ulovljena za vreme njene lovoslaje, n koliko ne'bi bilo moguće da se la riba živa vrati n vodu. Postignuta Cena ide u korist banovinskog ribarskog; lomla, 64 Polovina naplaćene novčane kazne po -u 59 t. I i 2a) isplatiće se or-anima vlasi i koji krivca na delu uhvate i dovedu vlasti na osudu. Лко je piivalno lice polkazalo kiivca, pa se krivica dokaže, ono dobije polovinu naplaćene novčane kazne po -U ' g 65 i. Pravo na gonjenje za istupe zattareva u roku od ii meseci od dana Izvršenja dela, a pravo na i/vienje kazne zastarava u roku od godine dana od dana izvrsnosti presude, /a prekid zastarelosti važe opšii propisi. 2. Za zasterevanje prestupa važe opšti propisi krivičnog zakona.

45 STENOGRAFSKE BELEŠK'k Licu koje je kažnjeno po -u 59 t. 1 i 2a), ima se oduzeti i ribarska iskaznica odnosno ribolovtuca i ribolovna dozvola s lim, da mu se ne može izdati druga ribarska iskaznica ni ribolovnica za vreme 0 d tri godine. 2, Licu koje bude kažnjeno za druge prestupe Po ovome zakonu u roku od jedne godine dva puta. ЧНа se oduzeti ribarska iskaznica odnosno ribolovnica, s tiim da mu se ue može izdati nova ribarska Iskaznica ni ribolovnica za vreme od jedne godine. XIX Nadležnost (17 1. Vrhovni nadzor nad celokupnim slatkovodnim ribarstvom u zemlji kao i nad unapređenjem i nad "acionalnim orgdnizovanjetn ribarstva spada u nadk'žnost Ministra poljoprivrede. 2. Staranje 0 racionalnom or.uaniozvanju i unapredenju Slatkovodnog ribarstva na području banovina spada u nadležnost bana, a na području Uprave grada Beograda U nadležnost Upravnika grada Beograda, u čiju nadležnost spadaju svi oni poslovi koji ll; i području banovine -padaju U nadležnost bana. 68 Gde to po ovom zakonu nije dru^ojače određeno, nadležnost i donošenje prvoslepenili odluka po OVom zakonu pripada prvostepenim opštim upravnim vlastima. 69 2a vudc koje leže na granicama dve ili više banovina, odnosno za revire i odeljke koji leže na području dveju ili više banovina donosi Ministar poljoprivrede po predlogu nadležnih banova sva potrebna габееја, naređenja i odredbe u smislu ovog zakona. 70 U Sve poslove ribarstva u Ministarstvu poljopii vrede vrži Ministar poljoprivrede preko Oteeka za ribanstvo Odeljenja га stočarstvo, a kod banskih "prava han preko Poljoprivrednog odeljeaja. 1*0 po- 'febi može se osnova't'i i pod banskih uprava otsek /;1 ribarstvo saglaeno u -u 20 zakona 0 banskoj upravi, 2. Kod prvostepene opmc upravne vlasti dužnos,i ribarskog referenta vrhće poljoprivredni relerenti, '' i'" potrebi miogiu se postaviti specijalni referenti za Hoarstvo za jedan 'ili više srezova. 8- Slmčni činovnici za ribarstvo u Ministar^lvu R^'joprtvrede 1 banslkm upravama moraju imati po- b'privrediio-šiimarskn ili biološku lakuilelsku ВрГв«1 " u '' ttrufimt spremu iz oblasti ribarstva. Kao sli ueiia sprema smatra Be:, ; i) najmanje iednogodisnji иаребал rad u ka- ^У^т rib;nsk(mn biološkom zavodu u zemlji ili U iuo- * tr an9tvu, prvenstveno u zavodu za rtbametvo predvi-, ",,^l^ OVim zakonom, I I V ' I 1 I, ili 111 kojee h) n; ajmanj«b jeduoe.odišnji praktičan rad kod 8 Hbai kog predn/e redn/eea u /enilj'i Ili U inostraiistvn, ili 1 v ) najmanje godinu dana uspešno^ rada U ka 'учм /jivod,, za ribaratvo sa praktičnom namenom u "" i' Ili u Inoetranetvu. st.' l - "pravnici državnih ili banovinskih mrestil llu ' ;i za raaplodavanje, uglednih ribnjaka, moraju imati najmanje svršenu srednju poljoprivrednu školu sa ribarskom stručnom spremom. Kao stručna sprema smatra se bar dvogodišnji uspešan rad u kakvom većem preduzeću ili zavodu za gajenje riba ili kakvom značajnijem mrestilištu. 71 Pomoćni organi za vršenje nadzora i zaštite ribarstva su: 1. Organi upravnih, opštinskih i carinskih vlasti, žandarmi, policija, organi finansijske kontrole, čuvari polja, putari. lugari, čuvari šuma. čuvari nasipa, kanala i plovnih reka. 2..lavni zakleti oružani organi za nadzor nad ribolovom. Ministar poljoprivrede regulisaće u sporazumu sa Ministrom unutrašnjih poslova uredbom uslove za njihovo primanje u službu, njihov službeni položaj i njihova prava i dužnosti. 3. Organi pomenuti u t. 1 i 2 dužni su tražili ribolovne iskaznice odnosno ribolovnice i ribolovne dozvole od lica koja vrše ribolov kao i od svih lica koja se bave u blizini ribolovne vode ili na njoj sa ribarskim spravama, izuzev ako su sprave zapakovane ili predate na lađi kao prtljag. 4. Lice koje neće ili ne može da dokaže da je ovlašćeno za vršenje ribolova ( 34), dužno je odmah obustaviti ribolov. XX Preiazne i završne odredbe Vlasnici ribarskih prava iz -a 5 t. 2 dužni su u roku od 6 meseci po stupanju na snagu ovog zakona, da prijave svoja prava, koja u smislu propisa -a 5 i dalje ostaju na snazi, banskoj upravi, označujući i dokazajući pravni osnov, sadržaj i opseg ribarskog prava. Ban će preko prvostepene opšte upravne vlasti javno oglasiti prijavu, s pozivom da lica koja osporavaju prijavljeno pravo iznesu prigovore prvostepenoj opštoj upravnoj vlasti u roku od 30 dana. Ban, u koliko to nade za potrebno, odrediće uviđaj i raspravu i doneti odluku kojom će im priznati prijavljeno ribarsko pravo, odredivši mu sadi/aj i opseg U saglasnosti sa propisima ovog zakona, ili prijavljeno pravo neće priznati. Protivu odluke bana, kojom se prijavljeno pravo ne priznaje, vlasnik može podići tužbu pred nadležnim redovnim sudom radi utvrđivanja svoga ribarskog prava. Pravo na podizanje tužbe zastareva u roku od 30 dana od dana prijema odluke. Do donošenja konačnog rešenja suda u navedenom sporu, odnosno do donošenja konačne odluke bana na osnovu pravnosnažne presude suda. pri/.navaće se postojeće faktično stanje. 2. Ako se pokaže da u pogledu prijavljenog prava postozi spor privatne pravne prirode između vlasnika i drugih lica, ban će lica koja osporavaju priznato pravo uputili na redovni sud. Po okončanju sudskoi; spora ban će na osnovu pravnosnažne presude suda doneli novu odluku o dotičnom pravu. 3. Ribarska prava utvrđena i priznata dosadaujim zakonskim propisima pre stupanja na snagu OVOg zakona, ako su pravosnažno uvedena u katastar ribarskih prava, podleže samo obavezi prijavljivanja iz t. I ovog -a, nakon Čega će se be/ dalje!', postupka priznati., B

46 58 II REDOVNI SASTANAK - 24 OKTOBRA Ugovori o zakupu ribolova na pojedinim otvorenim vodama, zakizučeni na osnovu ranijih zakona i propisa o ribarstvu, ostaju i dalje u važnosti do isteka zakupnog roka, s tim, da se saobraze odredbama ovoga zakona u roku od 6 meseci od dana kada ban bude pozvao zakupodavce i zakupce da to izvrše. inače se ovi ugovori stavljaju van snage Ministar poljoprivrede propisaće pravilnik o izvršenju ovog zakona s naročitim obzirom na prilike i potrebe u pojedinim banovinama. 2. Dok M'inislar poljoprivrede ne propiše pravilnike predvidene ovim zakonom važiće dosadanji pravilnici, naredbe i propisi u koliko se ne kose sa ovim zakonom. 3. Dok se ne izvrši podela odnosno gnipisanje voda u ribarske revire odnosno odeljke, te vode će se iskorišćavati po dosadašnjim propisima. 75 Ovaj zakon stupa na snagu kad ga Kralj potpiše, a obaveznu snagu dobija po objavi u Službenim novinama". Od loga dana prestaju važiti svi dosadašnji zakoni o ribarstvu i to: XIX. Zakonski član o ribolovu pd 1«88 g. (bivši mađarski zakon); Zakon o ribolovu za Dalmaciju od 18У8 god.; Zakon 0 ribolovu za Srbiju od ИШ god.; Zakon o ribolovu za Hrvatsku i Slavoniju od 1У06 god.; L. x,. Uredba o ribarstvu od 1929 god. za bivšu Ljubljansku oblast, proširena l-inansiskiin zakonom za 1934/35 god. na područje cele Dravske banovine; sve ostale zakonske odredbe koje se kose sa ovnu zakonom; svi propisi i naređenja o ribarstvu, sa o-ranieenjern iz -a 74 t. 2 i 3 ovog zakona. OBRAZLOŽENJE PREDLOGA ZAKONA 0 SLATKOVODNOM RIBARSTVU Odmah po Ujedinjenju, kao i u svima ostalim Branama državnog tivota, i u ribatskom zakonodavstvu osetila se potreba /a unifikacijom zakonskih Odredaba koje bi regulisale slatkovodno ribarstvo u celoi Kraljevini. Veliki broj la/.liemh zakona i uredaba o ribarstvu zaostalih od pre rata i koji su u važnosti za pojedine delove Kraljevnu-, sadrže često puta protivurečne propise koji na različite načini guli U pojedine momente iz ribarstva. Još i danas n punoj su važnosti, u pojedinim oblastima Kraljevine, sledeči zakoni o ribolovu: XIX zakonski član o ribolovu od 1888 god, (bivši mađarski zakon); Zakon o ribolovu za Dalmaciju od 1898 god.; Zakon o ribolovu u Srbiju od 1911 god.; Zakon 0 ribolovu za lirvatskn i Slavoniju od 1906 godine; Uredba o ribarstvu od 1929 god. za bivsu Ljubljansku oblast, proširena finansiskim zakonom od 1934/35 na područje cele Dravske banovine. Uz to još, na području bivše Bosne i Hercegovine kao i Crne Gore, UOpSte nema nikakvo 1 ' ribarsko" zakona. Usled svega toga, slatkovodno ribarstvo se u pojedinim krajevima države razvija pod sasvim različitim, a često i protivurečnim zakonskim odredbama. Koliko ovakva situacija neobično jako koči razvitak ribarstva kod nas, najlepši primer daje Dunavska banovina, u kojoj su u važnosti delom propisi mađarskog XIX zakonskog člana o ribolovu od 1888 god., delom propisi zakona o ribolovu za bivšu Kraljevinu Srbiju Od 1911 god., a delom propisi ribarskog zakona za bivšu Kraljevinu Hrvatsku i Slavoniju od 1906 god. Ti različiti zakonski propisi sukobljavaju se čak i na jednom jedinom ribolovnom objektu, Dunavu, za čiju levu obalu važe- jedni, a za desnu obalu drugi zakonski propisi. Kada se još uzme u obzir činjenica da dosadašnji pokrajinski zakoni o ribolovu sadrže mnoge zastarele odredbe, ili se sastoje pretežno iz. niza prohibitivnih propisa, lako je razumeti da se naše slatkovodno ribarstvo nije moglo dosada racionalno unapređivati, bar ne u onoj men koju zahteva bogato razvijena mreža rečnih tokova i jezera u našoj zemlji. Danas međutim, u doba teških kriza kroz koje prolazi privreda, pitanje unapređenja ribarstva u našoj zemlji dobija osobit značaj. Ministarstvo poljoprivrede je otimah po lijedinjenju otpočelo sa pripremnim radovima na izradi modernog i jedinstvenog predloga zakona o ribarstvu, i'osiedujm godina rad na tome ubrzan je i najzad zavi-eii. Pojedine odredoe su rađene po prethodnom proučavanju naših ribarskih prilika U celoj zemlji; one MI iz. dosadašnjih zakona i uredaba o ribarstvu zadržale sve sto je Dilo dobro, a U isto vreme uporedivane su sa sličnim odredbama zakona mnogih drugih naprednih evropskih država, osobito Nemačke, l lanen ke,.svajeaiske, Poljske i Cehoslovačke. Na izradi OVOg predloga saradivali su stručnjaci i interesenti iz ribarskih i drugih privrednih krugova cele zemlje. Jedna od osnovnih uaniera novog predloga Zfl kona (j slatkovodnom ribarstvu je inntikacija glavnih odredaba i propisa koji se odnose na razvitak i unapređenje ribarstva. Nije potrebno naročito istican goruću potrebu jednoobraznih propisa pod kojima Se ima razvijali ribarstvo u nasini slalkim vodama Ik'z. jednoobraznih zakonskih principa nije mogućfl nikakva ozbiljnija mera za laeionalno podizanje I razumno admimstrii anje ribarstva, kao privredne grane, Već samo po lome io uuilieua glavne propise 0 ribarstvu U celoj zemlji, novi predlog zakona piet stavlja veliki korak unapied. Ali u lome pogledu ovaj zakonski predlog una i jednu drugu pozitivnu odliku. Vodeći računa 0 lome da su ribolovne osobine naših slatkih voda U pojedinim krajevima dosta različite, da se pojedine ribolovne vode u pogledu ubije taime, riblje produk dje i Sivota riba različito ponašaju u regionalnom pogledu, predlog zakona [e postavio kao edno< obrazna samo opita načela za administriranje i unapređenje ribarstva u celoj Kialjevun Otuda ujei'ove odredbe do 4išlajii da se iuv teškoća iprovede, U po jedinim krajevima i prema različnim regionalnim potrebama, konkretne mete, Specijalne za svaki različiti kraj zemlje i prilagođene lokalnim prilikama. Ovakav predloe zakona o ribai ivu u punom e skladu sa principima Па kojima počiva adimnisiialivna podela naše zemlje na velike sainou.i avne jedinice kao šio su banovine. Posebne uaiedbe.. slatkovodnom ribarstvu, koje ovaj predio predviđa, mot i će, ni u no\ ii op tih zakonskih propisa, da reguli u u kon-

47 STENOGRAFSKE BELEŠKE 59 kretnom obliku sve momente iz ribarstva na način potpuno prilagođen specijalnim prilikama i potrebama pojedinili banovina. Dnigi osnovni momenat novoti predloga leži u r^gulisanju ribarskih prava na slatkim vodama. Nasuprot dosadašnjim zakonskim odredbama 0 ribarstvu koje to pitanje samo delimično rešavaju, predlog je Pokušao da raznolika ribarska prava Fizičkih i pravnih Чса, postojećih na slatkim vodama, reguliše u potpunosti na način koji omogućuje nesmetano sprovodenje svih mera za unapređenje ribarstva. Van svake h sumnje da postojanje različitih nezavisnih ribarskih prava na jednoj ribolovnoj vodi jako ometa racionalno ribarenje na toj vodi'. Da bi se jedna ribolovna v Pda mogla racionalno ribarski iskoriščavati, ribarska Prava na njeni«pojedinim odeljcima moraju u ve- 'ikoj mer j biti oirraničena i koordinisana u svom vrenju, ako se želi da izbegne najjednostavnije ali Odveć racionalno rešenje ukidanja tih prava U korist države odnosno najšire zajednice. Ostavljajući postojeća ribarska prava na slatkim v Odama na snazi, ali ukidajući ribarska prava koja Potiču od feudalnih odnosa, predio^ dftje izraza Opravdanoj težnji da ribarska prava jednom postanu "Pšte dobro u korist najšire zajednice, time što predviđa mogućnost otkupa ribarskih prava od strane države, s druge strane, predlog nizom odredaba propisuje načela po kojima se ribarska prava moraju VrSiti, kako bi se ribolovne vode mogle iskoriščavati "aclonalno, kao nedeljive ribolovne jedinice. Polazeći Od osnovnih načela moderne ribarske nauke, da se."'dna ribolovna voda mora ribarski jednoobrazno pknrišćavati bez obzira koliko i kakvih posebnih ri- 'arskih prava na njoj ima, predlog propisuje jasno Odredbe o tome kad se jedno ribarsko pravo može vršiti samostalno ili u koordinaciji sa drugim ribar- s kjm pravilna na istoj vodi. i u kakvom se obliku ima Nr si(i. Sve te odredbe koje o-1.iničava ju i regulisu vrše i Me posebnih ribarskih prava na slatkim vodama Oglčno pioističn iz pozitivnih propisa predloga 0 na- J.'^nna kako se uopšte imaju da racionalno eksploa-.,s n naše ribolovne vode. l' tim propisima leži fakode Jedna od osnovnih odlika ovog zakonskog predloga. Da bi пабе slatke vode mogle biti zaista racionalno Iskorlšćavane, grupisane SU, odnosno razdeljene Prema njihovim ribolovnim odlikama. Pokraj Rrupi- s;n, i:i n zatvorene i otvorene, ribolovne SU vode jo" Podeljene U male i velike, i najzad razdeljene u rinarske revire i ribarske odeljke. Ovakvo kategori- an.le ribolovnih voda pretstavlia osnovno načelo ra surtmog iskoriščavanja riblje!.-" bogatstva naših voda, " s, vareno i u zakonodavstvima drugih naprednih ze-?*'.ia. Za unapređenje ribarstva od osnovno!' e zna- jx a da se pojedine ribolovne vode, prema svojoj ve lu[ " svojim posebnim odlikama, eksploafišu kao ^lni(, stalne i nedeljive iedinice, na kojima sislem.^p'oataciie neće zavisiti od nepovezanih pojedinac l 11 ribarskih orava ta arbitrarno postavljenim prra '^inia. GrUDisanje malih voda, osobito planinskih /, 1ч, ( ' 'а, n ribarske revire, pretstavlja solidnu osnovu "dhovcj puno IskoriSćavanje гј., Nizom odredaba predio«propisuje načine Isko- VoS avan Ja ribarskih revlra i odeljaka na otvorenim s; v " ll;l 0 obit,i način iskoriščavanja putem zakupa.,.,.'' te odredbe imaju svrhu đfl omoguće jednoobrazno,., ' ;i11 nije ribolovnih voda time što će to ekpsloa,, 'V VrSiti -.amo jedno odeovorno lice, ili ItO "'}'.,4 ".i fakvlh lica iil (. l Pogledu zaštite i unapređenja sjatkovodnoe arr tva, novi preiiio,. zakona je Insplrlsan načelom da se unapređenje može uspešno izvesti u prvom redu uvođenjem pozitivnih mera a ne pretežno ribolovnim zabranama i drugim prohibitivnim propisima. U te pozitivne mere dolaze naročito odredbe koje se odnose na pomaganje privatne inicijative, na ribnjake i poluribnjake, na podizanje mrestilišta, na pomaganje ribara i njihovih zadruga, na ribarska udruženja, stručne ribarske institucije i savetodavne ribarske odbore, a isto tako i na regulisanje odnosa ribarskih prava prema drugim pravima na upotrebu ribolovnih voda. Za uvođenje prohibitivnih mera radi zaštite ribolovnih voda, predlog ostavlja široko polje inicijativi samoupravnih jedinica, banovina, propisujući samo opšte direktive kakve se mere i u kom slučaju imaju preduzeti. U kaznenim odredbama predlog katejrorišc pojedine prekršaje učinjene u ribarstvu, određujući im težinu i zamašnost, a prema tome i visinu kazne. Radi što pravilnijeg administriranja slatkovodnog ribarstva predlog predviđa jednoobrazno uvođenje u život ribolovnog katastra ribolovnih voda i ribarskih prava, ribarske matice ribara i njihovih sprava, i organizovanie neophodno potrebnog voden in ribarske statistike. Sve te poslove ima da vrši dobro organizovana uprava ribarske službe, koju predlog predviđa u obliku jednog organski novezanosj upravnog aparata. Uprava ribarstva se ima sastoiati iz već postoiećeg Otseka za ribarstvo pri Ministarstvu polioorivrede i referenata za ribarstvo pri poiedimm banskim upravama: dužnost ribarskih referenata pri prvostepenim upravnim vlastima»maju da vrše sre«ki poljoprivredni referenti. Od osobitom značaia če biti referenti pri pojedinim banskim upravama, kobma odredbe zakona ostavliaiu široko polje za snrovođenie mera za unapređenje ribarstva na područiu pojedinili banovina. Odredba o ustanovljavaniu banovinskih ribarskih fondova, u koje će uvirati prihodi od ribarstva, omogućiće da ribarstvo samostalno zadovoljava svoje najvažnije potrebe, svojim sopstvenim prihodima. Sa gore izloženim osnovnim načelima koje sadrži, predlog zakona o slatkovodnom ribarstvu pretstavlja ne samo napredak prema dosadašnjim zakonskim odredbama, več i leđnu neophodnu potrebu bez kole se unapređenje ribarstva ne može ni zamisliti. NjegOVO uvodenie n život ne zahteva gotovo nikakva finansllska sretstva; svolim stupanjem na snagu, on će dati neslućenog poleta ra/vitku naseg slntkovodnor ribarstva, čiji privredni značaj, osobito n današnjici, nimalo nije za ootcenjiv an je NARODNOJ SKUPŠTINI KRALJEVINI- JUGOSLAVIJE Beograd Na OSnOVU čl. 63 Ustava Kraljevine Jugoslavije i S 51 Zakona 0 poslovnom redu u Narodnoj skupštini čast nam je podneti zakonski proiekat o dopuni 4 86 Zakona o opstinama u Kraljevini Jugoslaviji. Predlažemo da se 5 85 Zakona o opštinama doda nova alineja koja će glasiti: Opštinski službenik biče uklonjen iz, službe kad to sa važnih državnih interesa zahteva nadzorna vlast. U koliko je takav službenik stekao pravo penzije, to pravo ne k r ubi," marti W' Brodlne м Beotmdu Narodni poslanici: ln Voiislav Janjić, s. r. Slavko Nlkolić, s. r.. Marko V. Rtižičić. s. r, Sreten Kuzeljević, s, r., Ćiro Čujan, 8*

48 60 11 RliDOVNl SASTANAK 24 OKTOBRA s. r., Živ. Nikolic, s. r., Jovan Kašanin, s. r.. Krsto Predovan, s. r., Velimir Ž. Aćimović, š. r., dr. Dorde Marković, s. r., Bogoljub Lj. Knežević, s. r., Petar Galoftaža, s. г., dr. Branko Nikolić, s. i., Nikola Zuber, s. i., (li. Santo Gavro, s. i., Vojislav Đordević, s. r., (potpis nečitak), Bogdan Milinčić, s. r.. Stojan St. Krstić, s. i., Žarko D. Tomašević, s. i.. Cvetko Jeličić, s. i., Matija K. Povremović, s. r., (potpis nečitak), Mihailo Lukarević, s. r., dr. Vuk Vujasinović, s. r., Stevan Kaćanski, s. i., dr. Niko Novaković, s. r Miloje M. Sokić, s. г., Petar Boffavac, s. i., Petar Stojisavljević, s. г., Jakša BI. Božić, s. r., Branko Tomić. s. г., dr. Stevan Kraft, s. r.. Momčilo Sokić, s. г.. Milorad Veselinović, s. r., dr. Kašper Mihailo, s. i., dr. Stevan Bnbić, s. r., Dušan Popović, s. r., Jovanović, s. r., Čedomir I. Zaharić, s. r., Mihailo Brenčič, s. i., dr. Andrej Veble, s, i., dr. Miloš Rašković, s. г., Bogdan Petrovič, s. r., Miljkan Arežina, s. r., Milan Perovič, s. r., Luka Mijušković, s. r., Danilo Radojičič, s. г., Mihailo Bošković, s. r., Aleksandar Stanković, s. i., Zarija Joksiinović, s. r., Borivoje D. Antić, s. r., Todor Alihajlovič, s. r., Radosav M. Diniić, s. r., Mustafa Dursutović, s. r., Dimitrije Beširović, s. r., Raftib Čapljić, s. r., Malić Pelivanović, s. г., Husejin Ćumavić, s. r., Milan Lazarević, s. r., Stevan A. Janković, s. i., Jovan S. Brujić, s. r., Novica M. Popović, s. r., Anton Videč, s. i., Nikola Gavrilović, s. r., Nikon Lazarević, s. r., Velimir Milijanovič, s. r., dr. Mihailo Popović, s. r., Dra^omir Stojadlnović, s. i., Vukašin M. Spasović, s. i., Velimir Vrbić, s. r., Danilo Durović, s. r., Dušan St. Miloševič, s. r., Todor Živković, s. r., Milan D. Mijič, s. r., Živko Popović, s. i., Petar ivanišević, s. r., Radomir R. Gajič, s. r.

49 .STENOGRAFSKE BELEsKli 61 U IME NđEGOVOG VELIČANSTVA PETRA II po milosti Možjoj i volji naioilmjj KRALJA JUGOSLAVIJE KRAUHVSKI NAMHSMCl, i ^ Nn predlog Ministra finansija, i po saslušanju Ministarskog saveta, a na osuovu бј. 102 i 107 Ustava Kraljevine.lugoslavije'od 3 septembra 193Гgodine kao i na osnovu Propisa člana \32 1^6 Zako'ha o Ćtrzav'i16m računovodstvu ovlašćuju Ministra finansija, da može podneti Narodnoj skupštini na rešenje predlog /.akona o odobrenju računa državnih prihoda i rashoda /.a budžetsku 1915 godinu. Ministar finansija neka izvrši ovaj Ukaz. 30 aprila 1-93(3 godine и Beogradu..:. Ministar finan lija, Letlca, s. i. PAVLE, v r. Dr: R. STANKOVIC, s. r. Dr. I. PKROVIO, s. r.

50 62 II REDOVNI SASTANAK 24 OKTOBRA PREDLOG ZAKONA o ODOBRl-NJU RAČUNA PRIHODA l RASHODA ZA 1915 GODINU koji glasi: 1 Prihodi rashodi za budžetsku 1915 godinu iznose i to: Prihodi Redovni i vanredni po budžetu 61, dinara Rashodi Redovni i vanredni po budžetu 79, Ostatak od 18, dinara (osamnaest miiiona šest stotina dvadeset jednu hiljadu sedam stotina četrnaest dinara i 70/100) pretstavija budžetski deficit, koji se po članu 42 Zakona o državnom računovodstvu ima pokriti iz državne gotovine obrazovane po čl. 40 istog zakona. 2 Prihodi i rashodi po čl. 40 i 42 Zakona o državnom računovodstvu za budžetsku 1915 godinu iznose i 1<»: Prihodi.. 363, dina m Rashodi računajući tu i pomenuti budžetski detk-it od 18, dimna , Ostatak od 180, dinara (sto osamdeset miiiona šest stotina pedeset i šest hiljada osam stotina pedeset i jedan dinar i 10/100) pretstavlja čist suficit, odnosno saldo obrtnog kapi' tala, koji se ima preneti kao suficit državne gotovine u budžetsku 1916 godinu i pokazati u završnom računu za tu godinu. 3 Odobravaju se sva prekoračenja koja su pokazana u specijalnom delu završnog računa, bez obzira na to da li su ta prekoračenja bila pokrivena putem običnih virmana, ili putem virmana na teret budžetskih rezervnih kredita, pošto za to nedostaju potrebni podatci. 4 Odobravaju se svi rashodi stavljeni na teret obrtnog kapitala Glavne državne blagajnice, računajući tu i budžetski deficit iz budžetske 1915 godine u iznosu od ,70 dinara. б Odobrava se ovaj opšti Državni račun, sastavljen saobrazno propisima iz čl Zakona o državnom računovodstvu, pregledan i overen od strane Glnvne kontrole. 6 Završni račun za 1915 godinu sastavni je deo o\og zakona. 7 Ovaj zakon stupa na snagu kad ga odobre Kraljevski namesnici. 30 aprila 193<i Ministar finansija, Letica, s. г.

51 STENOGRAPSKE IJELEŠKE - 63 U IME NJEGOVOG VELIČANSTVA PETRA II po milosti Božjoj i volji narodnoj KRALJA JUGOSLAVIJE KRALJEVSKI NAMESNICI Na predlog Ministra finansija a po saslušanju Ministarskog saveta, a na osnovu cl. 102 i 107 Ustava Kraljevine Jugoslavije od 3 septembra 1931 godine, kao i na osnovu propisa čl Zakona o državnom računovodstvu ovlašćuju Ministra finansija. da može podneti Narodnoj skupštini na rešavanje predlog zakona o odobrenju računa državnih prihoda i rashoda za budžetsku 1916 godinu. Ministar finansija neka izvrši ovaj Ukaz. 10 oktobra i ( ':'.(; u Beogradu Ministar Finansija, Lellca. s. r. PAVLE, s. r. Dr. R. STANKOV1Č, s. r. Dr. I. PEROVIĆ, s. r.

52 64 II RBDOVNl SASTANAK 24 OKTOBRA PREDLOG ZAKONA ODOBRENJU RAČUNA PRIHODA ZA 1916 GODINU RASI IODA koji glasi: 1 Prihodi i rashodi za budžetsku 1916 godinu iznose i to: Prihodi Redovni i vanredni po budžetu 2, dinara R a shodi Redovni vanredni po budžetu ()2,8()Г) ,, Ostatak od 59, И dinara (pedeset devet miliona devet stotina osamdeset i četiri hiljade osam stotina sedamdeset dva dinara i 20 UH)) pretstavlja budžetski deficit, koji se po čl. 42 Zakona o državnom računovodstvu ima pokriti iz državne gotovine obrazovane po istog zakona.,.., 2 Prihodi i rashodi,po čl.,.4u i 42 Zakona o.državnom raeimovodstvn za budžetsku 1916 godinu iznose i to: Prihodi... > ;U(),2M1.:M4.40 dinara Rashodi, računajući tu i po«menuti budžetski deficit Od 59, dinara... 17(),;i84.8Ui.l4 Ostatak od 169, dinara (>to šeset devet miliona osam stotina četrdeset Sesl hiljada četiri stotine devedeset osmu dinara i ) pretstavlja čist suficit, odnosno saldo obrtnog katitala, koji se ima preueti kao suficit državne gotovine u budžetsku) 1917 godinu i pokazati n završnom računu za tu.цосмпп. з Odobravaju se svi rashodi stavljeni na teret obrtnog kapitala Glavne državne blagajnice, račnnajuei tu i budžetski defieil iz budžetske 1916 godine U iznosu Od 59, dinara, ali s tim, da se u narednom Završnom račnmi, /a 1917 godinu, izvrši naknadno ažiranje rumunskili leja, (koji su u osom Završnom računu pogrešno obračunati po knrsn 100 leja za dinara) i, sledstveno tome, izvrši i ispravka prenosnih stanja iz 1916 godine kod Računa obrtnog kapitala i Računa iziavnanja, to se ovom ispravkom neće ni najmanje uticati ni na veličinu državnog potraživanja, ni na veličinu državnog dugovanja, već samo jedan računski odnos dovesti u ispravno smilje. 4 Odobrava se ovaj Opiti državni račun, sastavljen saobrazno propisima iz cl Zakona o državnom računovodstvu, pregledan i overen od sirane Glavne kontrole. б ZavrSnl račun za 1916 godinu sastavni je deo OVOg zakona. 6 Ovaj Zakon stupa na snagu kad ga odobre Kraljevski nainesniei. 16 oktobra 1936 п Reocradu Ministai lin,m IM, l.etica, s, г. Gospodinu STEVANU ĆIRIĆU, Piclscdniku Narodne skupštine Beograd Gospodine Pretsedniče, Na osnovu 51 i 61 Zakona o poslovnom redu u Narodnoj skupštini, čast nam je dostaviti Vam predlog zakona o osnivanju fonda za sanaciju penzionih fondova Bratinskih blagajna, s molbom na Vaš dalji zakonski postupak. Istovremeno čast nam je izvestiti Vas, da tražimo hitnost za pomenuti zakonski predlog. Izvolite, Gospodine Pretsedniče, primiti ovom prilikom uverenje o našem naročitom poštovanju. ls februara И< : м gfodlnc Bei nrrad Narodni poslanici: Pleskovič Rudolf, s. г., Koman Albin, s. r., Milan Mravlje, s. i., Mijo Л. Kajič, s. i. dr. Milovan Pinterovič, s. r., Nikola Preka, s. r., dr. Luka Soški, s. r., Joakim Kunjašie, s. r., dr. Nikola Sijak, s. r., dr. Vojislav Dosen, s. r., Rajko Turk, s. r., dr. Mirko Kosič, s; Г.,.loca M. Georgijevič, s. r., Vladimir Tišina,..s. r., dr. Ivan Lovrenčič, s. r., dr. Srpko Vu- Ivaiuuie,, i., (potpiš neenak), di. Ivan.lančič, 5. r., dr. Josip Rezek, s. r., dr. Stanko Hočevar, s. r., Stanko Lenarčič, s. r., Milivoje T. Marcikič, s. r., Vojislav Gačinovič, s. r., Avguštin Lukačič, 5. i. Doberšek Karel, s. r., (potpis nečitak), dr. Aleksandar S. Butorka, s. r., Vinko Gornjak, s. r., Ivan Mohorič, s. r., Ivan Prekoršek, s. r., (potpis nečitak). (potpis nečitak), Radivoje M. Jovičić, s. г., Vojislav Lazlć, s. r., dr. Širne Kulišič, s. i., Milan Božič, s. r., Velimir Jojlć, S. i. Milenko Glišič, s, r., Vojko Kurtovič, s. r., dr, Anton Novačan, s. r,, Jeremija Protič, s. r., Dragomir M. Milovanovič, s. vi,.lovo Zagorac, s. i,, (potpis nečitak), (potpis nečitak), Manl'red PaitTOViĆ, s. г., Milivoje I). Isakovič, s. Г. Nikola Kabalin, s. r., (potpis nečitak), dr. Milan (.lavinič, s г., dr. 2ivko M. Popovič, s. i.. Muliamcd PreljUbOVlĆ, s. r., Živojin.levlič, s. r., Ilija P. MihailOVlĆ, s. r., (potpis nečitak), dr. Ljudevit' Aner, s. r.. Dorđe Jevtić, S. i, Vladimir Lišma, s. i,, Mirko Urosevič, i.. Todor S. Todorovič, s. r., Radisav VuČetlĆi s. r., Borivoje Durlć, S, Г., (potpis nečitak), (potpis tak), Damjan \rnautovic,. i. Košta Ateksići v r., Stamenko Stolić; s. r., Pavlo Gajić, r., Mihailo Popovič, s r., Milan Vukičevič, s. r., Dragifia M- Stojadlnović, i, Sekula Zečević, s, r., Branko i- Ratkovtć, s, r., Boško Zeljković, r., Mita Dimi - Irijevič, i. i PREDLOG ZAKONA o OSNIVANJU FONDA /л SANACIJU PENZIONIH PONDOV^ BRA1 INSK1H BI лг, \ б 1 i svrhu pokrića manjkanja u penzionim fondo* \mia Giavmh bratinskih blagajna u Beogradu, Uju* uljani, Sarajevu, Zagrebu i Splitu, osniva te pri M'* ',,s a! NI1, i im;l i rudnika u Beo K radu naročiti < епfralm fond Bratinskih blanainii

53 STENOGRAFSKE BELEŠKE 65 2 Sretstva Centralnog fonda skupljaju se zi dopri- " ()S H, koji plaćaju svi koji proizvode i otpremaju sa ^esta proizvodnje ili uvoze iz inostranstva gvozdenu 'udu, manganovu rudu, pirit, bakrenu rudu, olovnu i cinkovu nulu, olovni koncentrat, cinkov bauksit, zlatonosni kvare, magnezit, antracit, crni i mrki Ugalj, ' gnit, koks od crnog ugljena, brikete od crnog uglje- 'j 11 -.u r ips, zemsko ulje, slanu vodu, zemske plinove i drage rude, koje su po rudarskom zakonu zadržane. 3 Doprinosi određuju se nezavisnb od tržisnih cena u sledećoj visini: '''' 'ч. ' Proizvod Pristojba u dinarima Gvozdena ruda ^,10 ne i tonu 2 M:mi;;iilov;i ruda 14,80 :i Piiit 5,20 ^ Bakrena ruda 12,90 o Surovna olovna i cinkova ruda 7,50 6 Olovni koncentrat 56,50 ' Cinkov koncentrat 9,00 ' s Kromova ruda 12,70 '' Antimon (4,20., 1,1 Kromov koncentrat 25,50 11! Arsen 121,40 12 Bauksid a,50 J8 ZlatonOHll kviuc 28,10 Magnezil 23,40 ' "' Antracit 22,50 trni ugljen 7,50, \l ; Jl1 Mrk ' "Uljen 5,00 L, jrnn 3,io Koki i/ crnojj ugljene... 11,80 Briket od сгпов ugljena... 7,50 no '... ч,ои,,,, «Zemsko ulje 42,10 Slana vod,, 2,20 na i hl. ' Zetnskl plinovi 0,90,, k.in 3 4,., 3 oznacenl doprinosi ne plaćaju se od цги- "^ potrebnog preduzećima /a produkciju ^lj, 'ii;i, ml ugljena koji Se daje kao deputat uainc- ^''nniiia takvih preduzeća, nadalje od ruda koje se, " /1, u Inostranstvo kao ni od ruda koje se uvoze ' " "asoj zemlji prerađuju te u prerađenom stanju pei»zvoze (antracit) i si. l^. Kud;iisk,. uprave dužne su platiti te doprinose ^ ''.K'iii svakog meseca nadležnoj ('davnoj Hratinskoj '^ii.iniei i ujedno dostaviti istoj mesečni izvestaj 0, Ml^iuitoj produkciji, (zveštaj treba da sadrži sle- ' Ul ' Podatke: j 1^ oznaka nule koja se proizvodi; ") obim produkcije u prošlom mesecu u tonama; c ) koliko Iona rude upoti ehljeno je za deputate "livenom preduzeću; ( '' КОИко tona rude dalo je na tržrte Г.ј,,,, M ',lli IzveStaji moraju se dostaviti nadležnoj : "".i Bratinskoj blagajnici do l<> svakog meseca. Hici '? r. nns ^eba Uplatiti ('davnoj Hratinskoj bl.-r ^ко ^ ni J e do '8»veko«mesece za prolil mesec. 1 1ч,,' По^ас mje uplaćen do određenog dana onda z«,;' Posle d., pelosti platiti 6% od dužnog Iznosa ^ostalu dobit. / чц 5 Hi,,. ' 'ude, koje e UVOZe i/ inostranstva. carinar lll, ; "ju (loprino! i uplaćuju Mi Ministarstvu šuma i ruda u Beogradu zajedno sa mesečnim izveštajima, koji treba da sadrže sledeče podatke: a) ime uvoznika; b) oznaku meseca, u kome je ruda uvezena; c) koja se ruda uvozi; d) kvantitet uvezene rude; e) doprinos, koji otpada na uvezenu rudu u din 7 Nadzor nad pravilnim plaćanjem označenih doprinosa za rudarske proizvode vrše rudarska nadleštva. 8 Zaostatci u plaćanju doprinosa za tuzemaljske proizvode, uplaćuju se zajedno sa procentima za zaostalu dobit na zahtev rudarskog nadleštva upravnim odnosno sudskim putem, kao sve javne dažbine. 9 Ministarstvo za šume i rudnike izdaće propise o upravljanju i trošenju sretstava, koje prikupe Glavne Bratinske blagajnice na osnovu ovoga zakona. 10 < )\ aj Zakon stupa na snagu prvi dan narednog meseca posle objave u Službenim novinama". Od toga dana prestaje važiti Zakon o pokrajinskom pokojninskoni skladu za Sloveniju od 19 februara 1922 godine ( Službene novine" br. 142 od 30 juna 1932 Prilog XXIII ), i od tog dana prelaze obaveze tog Fonda u pogledu davanja doprinosa za penziju rudara na Centralni fond Bratinskib blagajnica. Februara 1936 godine Beograd Narodni poslanici: IMeskovk Rudolf, s. r.. (potpis nečitak), Albin Koman, s, r,, Vinko Gornjak, s. r., dr. Lnka Šoški, s. r., dr. Nikola Šijak, s. i., Miloie Marcikić, s. r., dr. Mirko Košić, s. r.. Milan Mravlje, s. r., Karei Doberšek, s. r., dr. Ivan Lovrenčič, s. r., dr. Aleksandar S. Butorka, s. r...di^avnl SUD ZA ZAŠTITU DRŽAVE D.SBr. 15/36 24 jula HttO rodine Beograd PRETSEDNISTVU NARODNE SKUPŠTINE BEOGRAD Presudom Državnog suda za zaštitu države u Beogradu D.S.Br, 15/36 od 24 inla 1936 godine, zbog zločinstva i/ CI, i tač 7 Zakona o zaštiti javne bezbednostl i poretka u državi, u vezi 34 od. l Krivičnog zakona, osuđeni su, i to: Arnaulović Damjan narodni poslanik, na kaznu u trajanju od 16 (petnaest) "odiua e i trajan gubitak časnih pi iva; Stojadinović DragiSa, narodni poslanik, na kaznu u trajanju od

54 66 II REDOVNI SASTANAK 24 OKTOBRA (pet) godina robije i 5 (pet) godina gubitka časnih prava; Trbić Vasilije, narodni poslanik, na kaznu u trajanju od 4 (četiri) godine robije i 4 (četiri) godino gubitka časnih prava i Milovanović Dragomir, narodni poslanik, na kaznu u trajanju od 1'- (jedne i po) godine robije i 2 (dve) godine gubitka časnih prava. Imenovani su danas predani organima Uprave grada Beograda radi upućivanja na izdržavanje kazne U kazneni zavod, pošto po 52 Zakona o državnom sudu za zaštitu države protiv presude ovoga suda nema pravnog leka. Državra sud za zaštitu države ima čast prednje dostaviti Pretsedništvu Narodne skupštine, uz izveštaj da će pismeno obrazložena presuda biti docnije dostavljena. (M. P.) Pretsednllc Državnog suda za zastitn države, Dr. Ucović, s. i.