BANATSKO NOVO SELO I VREMENA PRO[LA (5)

BANATSKO NOVO SELO I VREMENA PRO[LA (5) Prilog za Istoriju Banatskog Novog Sela prire iva~ Sini{a Koji}

BIBLIOTEKA: NOVA OSE]AJNOST Kwiga broj 9 BANATSKO NOVO SELO I VREMENA PRO[LA (5) Urednik i prire iva~ Sini{a Koji} Za izdava~a Vlajko Vasi} Izdava~ Srpska pravoslavna crkvena op{tina Banatsko Novo Selo, 2006. [tampa Romark, Pan~evo Tira` 600 primeraka Kori{}en materijal iz arhiva Crkvene op{tine Banatskog Novog Sela, kao i iz Zavi~ajne zbirke Stevana \akonovi}a.

BANATSKO NOVO SELO I VREMENA PRO[LA (5) Prilog za Istoriju Banatskog Novog Sela

Uvodna re~ Na talasima probu enog nacionalnog romantizma u ~itavom Srpskom Vojvodstvu osnivale su se {ezdesetih godina 19. veka gluma~ke i peva~ke druìne. Ova plima narodnog prosvetqewa zapqusnula je tih godina i samo Banatsko Novo Selo. Po~etkom {ezdesetih godina osniva se u Selu pozori{no-peva~ko dru{tvo koje je davalo komade iz srpske juna~ke pro{losti. Istovremeno osnovan je bio i pozori{ni hor koji je {to u {koli {to u crkvi davao prigodne ta~ke. Me utim, tek dolaskom za seoskog u~iteqa Mihaila Mi{e Atanackovi}a 1865. godine, a koji je poznavao note i bio dobar pojac, stvorili su se uslovi za osnivawe prvog crkveno-peva~kog dru{tva u mestu. Ono je i osnovano 1866. godine i predstavqalo je najstariju kulturnu instituciju u Selu. Me utim, i na àlost, iako je ovo dru{tvo davalo neprocewivi duhovni i kulturni doprinos selu i okolini, uga{eno je 1980. godine. Razloga za ovo ima vi{e ali oni nisu tema ove kwige. Naime, na ponos i ~ast nekada slavnog peva~kog dru{tva, Srpska crkvena op{tina Banatskog Novog Sela ovim delom u 2006. godini daje svoj skromni doprinos obeleàvawu 140. godina od osnivawa hora. U kwizi su, kao osnova sabrana i dva va`na dokumenta iz daleke pro{losti dru{tva. Kao prvi, preneta je u originalu Spomenica Srpskog crkvenog peva~kog dru{tva iz 1906. godine. Te godine dru{tvo je slavilo 40 godina postojawa i ova Spomenica sadrì obiqe podataka od neprocewive vrednosti kako za ìvot crkve tako i za istoriju Sela uop{te. [tampana je u malom tiraù i sem primer- 4

ka u Zavi~ajnoj zbirci Stevana \akonovi}a te{ko ju je na}i na drugom mestu. Radi verodostojnosti i autenti~nosti preneta je u originalu bez lingvisti~kih ispravki. Drugi dokument, tako e u originalu, je Izve{taj o radu Saveza peva~kih dru{tava iz 1912. godine, a koji je iza{ao u izdawu samog saveza. On se bavi problematikom rada srpskih peva~kih dru{tava i me usobnih odnosa iz tog vremena. Kako se u wemu pojavquju i podaci o Novom Selu, odnosno peva~kom dru{tvu, na{ao je svoje mesto u kwizi koja se nalazi pred vama. Tako e, kroz ostali ponu eni materijal poku{ali smo da do~aramo jo{ malo sliku prohujalog vremena s namerom da ga otrgnemo od zaborava. Na kraju vaqa re}i da je pored ostalog namera ove kwige i poku{aj provocirawa ideje da se ubudu}e poradi na obnovi rada crkvenog hora. Materijalni uslovi za to postoje, treba samo jo{ duh da se pokrene... Sini{a Koji} 5

6 Faksimil korica Spomenice Srpskog crkvenog peva~kog dru{tva iz 1906. godine

8 Faksimil prve strane Spomenice

Faksimil druge strane Spomenice 9

10 Faksimil tre}e originalne strane Spomenice

Faksimil ~etvrte originalne strane Spomenice iz 1906. 11

P R E D G O V O R U posledwe vreme u~esta{e u nas Srba proslave raznih na{ih kulturnih ustanova, na{ih znamenitih qudi. Ovo je znak na{eg povoqnijeg kulturnog razvitka. Posledwa 1906. godina be{e u tom pogledu vrlo plodna. Ove godine je bila 40-togodi{wica novoseoskog srpskog crkvenog peva~kog dru{tva, otkrivawe spomenika pok. Kosti Tau{anovi}u, proslava be~kere~kog srpskog crkvenog peva~kog dru{tva, 100-godi{wica mi{arskog boja, Sterijina proslava, Zastavina 40- togodi{wica i t. d. Me u proslavama, koje su ove godine proslavqene i novoseoska proslava 40-togodi{wice srpskog crkvenog peva~kog dru{tva pored sve skromnosti i {to je vi{e lokalne vrednosti, ipak ne pro e neopaèna i zauzima dosta vidno mesto. Ovom na{om spomenicom èqa nam je da opi{emo ovu skromnu proslavu u {to kra}im potezima a ujedno i da iznesemo rad ovog dru{tva za ovih 40 godina. Nadamo se, da ne ~inimo ne{to neumesno i {at bude ovo kome od koristi. Pisati spomenicu na{ih kulturnih ustanova je vrlo te{ka stvar u koliko postanak i prve dane obi~no obavija tama zaborava, te je u su{tinu te{ko prozreti. No nama je i u tome olak{an posao, po{to nam stoje pri ruci dobro o~uvani zapisnici i spomenica peva~kog dru{tva, u kojima hronolo{kim redom sqeduju svi znatniji momenti u ìvotu dru{tvenom. Ovo je zasluga pok. Mi{e Atanackovi}a, koji je ove stvari najsavesnije vodio. 12

[to se ovo dru{tvo odràlo 40 godina i pored tako ma}inskih po nas Srba prilika, ima se zahvaliti qubavi bratskoj i slozi ~lanova. Pa kao {to je do sad, tako neka dade Bog i odsad sloge i bratske qubavi pa se ne treba bojati gore budu}nosti. A ~lanovima savetujem da se se}aju uvek one izreke: Sloga diè kule i gradove, a nesloga obara carevine il one druge jo{ lep{e: Samo sloga Srbina spasava. U to ime èlim, da ovo dru{tvo i na daqe nastavi svoj skroman rad neguju}i srpsku pesmu, jer: Pesma nas je odràla Wojzi hvala! 13

P R E D H O D N A P E R I O D A. Nema naroda koji bi se mogao takmi~iti i koji bi bio tako u narodnim umotvorinama kao srpski. Hvala budi Vuku, koji nam je skupio ~itavu biblioteku tog narodnog blaga. Mi }emo se osvrnuti na narodne pesme samo. Vuk je svoje narodne pesme podelio u dve grupe: u juna~ke i devoja~ke pesme. Juna~ke pesme je obi~no guslar uz monotone glase javorovih gusala kazivao oko wega skupqenom narodu, bodre}i i odu{evqavaju}i ga, da istraje i da ne klone duhom u borbi za svoj narodni opstanak. Ova vrsta pesama ima mnogo vi{e vrednosti sa strane poznavawa i izu~avawa srpskog jezika a donekle i istorije, no sa gledi{ta muzi~kog. @enske pesme pak, koje su pevane na domu, svadbi, u poqu, na mobi i t. d. imaju za qude muzi~are vi{e vrednosti, jer u wima je o~uvan i izra`en karakter srpskog narodnog pevawa. No dok se ovo uvidelo, mnogo je vremena a boga mi i borbe trebalo. Vuk je decenijama vodio borbu, ~itav rat, dok je izvojevao srp. narodnom govoru ime kwi`evnog jezika. Pa ni Vuku na{ih narodnih pesama u muzici, Korneliju Stankovi}u, nije bilo lako izvojevati priznawe srpskoj narodnoj melodiji. Jer, kao {to je poznato u ono vreme, kad su Kornelijeve kompozicije ugledale sveta, u srpskoj muzici vlada{e stran duh, i nije ~udo, da su wegove prve kompozicije nazvane paorskim pesmama. Ipak Kornelije ne ima a{e toliko borbe kao Vuk, jer u ono doba u nas ne be{e muzi~ki obrazovanih qudi; a drugo, ko ijole poznaje na{ narod, tom }e biti poznato, 14

koliko na{ narod ni dan danas ne trpi strane kompozicije u crkvi, i mo`e se zamisliti kako je rado prihvatio Stankovi}eve kompozicije, koje su u duhu na{e narodne crkvene pesme. Gotovo u isto doba sa Kornelijem vidimo Joakima Vuji}a sa wegovim pozori{nim dru{tvom, gde u ve}im srpskim mestima prire uje pozori{ne predstave i prikazuje dela iz srpske pro{losti. Utisak ova dva pravca nabrzo se osetio, jer za kratko vreme osnivaju se u na{im ve}im mestima peva~kopozori{na dru{tva. Ova dru{tva su predhodnice na{ih peva~kih dru{tva. 15

OSNIVAWE NOVOSEOSKOG SRPSKOG CRKVENOG PEVA^KOG DRU[TVA U predidu}em ~lanku je nazna~eno, da su u na{im ve}im mestima osnovana pozori{no-peva~ka dru{tva. Me u ovima spomiwem pan~eva~ko, koje je u neposrednoj blizini Novoga Sela, te {ta vidimo? Ve} po~etkom 60tih godina pod uticajem pan~eva~kog pozori{no-peva~kog dru{tva, osniva se i u Novom Selu neko pozori{no dru{tvo. Ovo je davalo komade, po onda{wem obi~aju, iz srpske juna~ke pro{losti. Garderobu je pan~eva~ko dru{tvo pozajmqivalo uz vrlo malu ot{tetu. Istodobno se osnovao i neki pozori{ni hor, koji je sa {kolskom decom o ve}im praznicima i u crkvi pevao. Razume se da je ovo pevano po sluhu, bez nota, po{to oni sami onda{wi u~iteqi, koji su horom upravqali i pesme u~ili êda Petrovi} i J. Petkovi}, ne zna ahu nota. Godine 1865. u jesen dolazi za u~iteqa Mi{a Atanackovi} u na{u op{tinu. Kao slu{alac tadawe pan~eva~ke, nazvane: ~obi}eve preparandije, imao je prilike slu{ati tadawe pan~eva~ko peva~ko dru{tvo, a kao dobar pojac, prirodno je, da je ovu ustanovu zavoleo. Te {ta be{e posledica? Kad do e u na{u op{tinu, preè svima mladala~kim silama, da osnuje peva~ko dru{tvo, koje bi notalno pevalo. Istina, da postoja{e neka vrsta dru{- tva, kao {to je gore ve} navedeno, no ipak mogu se zamisliti prve te{ko}e, jer kao {to spomenica iz te godine veli: ne samo, da ni jedan ~lan peva~kog dru{tva note ne razumeva{e, nego i sam likovo a je u tome bio po~etnik. No gvozdena voqa korovo ina, izdr`qiv i marqiv rad ~lanova pregazi sve te{ko}e i odrà ovo dru{tvo do dana dana{wega. 16

Pozori{no peva~ko dru{tvo je tada brojalo 10 ~lanova (wih osmorice slika je prilo`ena ovoj spomenici) i ova 10-torica sa Mi{om Atanackovi}em behu i prvi ~lanovi peva~kog dru{tva. Radi ve~ite uspomene bele`imo imena istih: Vasa Jovanovi}, Svetozar Jovanovi}, Paja Aleksi}, Mi{a St. Jovanovi}, Branko Nik{i}, Mi{a Jovanovi} Sremac, Sava Aleksi}, Nikola Zega, Nikola Mihajlov Garcez i Mi{a Atanackovi}. Osniva~i hora 1866. godine 17

RAD DRU[TVENI OD 1866. DO 1906. GODINE. 1866. Ove godine ovo dru{tvance daje 4 zabave odnosno pozori{ne predstave. Igrana su: Zidawe Ravanice, Boj na Kosovu i Kraq Vladislav. îstim prihodom nabavqena je bina a 50 f. poslato je rawenicima Srbima u Italiju. 1867. 1870. U toku od 67-70te godine davalo je dru{tvo vi{e zabava, u~estvovalo pri bogosluèwu i pogrebima. 1871. Do ove godine nije na{lo za potrebno organizirati se, po{to me u ~lanovima vlada{e bratska sloga i potpun sporazum; no pridolaèwem novih ~lanova, osetila se potreba toga. Te godine izabrala se prva dru{tvena uprava, imena istih su: Vasa Jovanovi} predsednik, Mi{a Atanackovi} korovo a i perovo a, odbornici: Branko Nik{i}, Mi{a Jovanovi} Sremac, Nikola Zega i Nikola Mihajlov Garcez. Moramo jo{ primetiti da je dru{tvo tada pojalo Kornelija Stankovi}a liturgiju u preradi Mite Topalovi}a za mu{ki hor. U ovoj godini prire ene su 3 zabave. 1872. godine dru{tvo na poziv Crepajaca, prilikom izbora srpskog narodnog poslanika za crkveni Sabor, poji u crkvi na svetoj liturgiji. Te godine je dru{tvo osnovalo i srpsku ~itaonicu no po nesre}i ova ne bi duga veka. Davana je 1 beseda. 1873. Davane su 2 besede. 1874. Dru{tvo je davalo 2 besede i sudelovalo je na koncertu, koji je sreski na~elnik u korist potopqenika torontalske ùpanije, davao; pevane su ove 3 pesme: Srpska himna, Bosanska davorija i Marseqeza. 18

1875. Davana je jedna zabava, prihodom ove nabavqena je dru{tvena harmonija. Ove godine je, na poziv belegi{ke srpske crkvene op{tine i tamo{weg sve{tenika g. Tarbuha, dru{tvo sudelovalo pri osve{tewu crkve. Liturgiju je sluìo visokopreosve{teni gosp. episkop Teofan @ivkovi}, a na{e je dru{tvo na koru pojalo celu liturgiju. U ve~e je prire ena gosp. Episkopu serenada a zatim koncerat sa besplatnim ulazom, sve ta~ke programa ispunilo je na{e peva~ko dru{tvo. Druga slika, koja je prikqu~ena ovoj spomenici je iz ove godine. 1876 1886. Iz ovih godina nemamo ni{ta va`no zabeleìti. Dru{tvo je svake godine davalo 2 3 zabave, pojalo u sv. hramu pri bogosluèwima i t. d. 1881. Ove godine pored toga {to je dru{tvo svoj skromni rad nastavilo, vredi jo{ zabeleìti, da je ove godine u~estvovalo u do~eku biv{eg na{eg poslanika uzdinskog sreza na ugarskom saboru, blagorodnog gosp. Mihajla Polita Desan~i}a. Sudelovalo je i na banketu, koji su gra ani u ~ast poslanikovu priredili; pevalo je i nekoliko pesama, na ~emu se jo{ gosp. poslanik zahvalio i uspomene radi svoju sliku dru{tvu poklonio. 1881 1884. Ovih se godina ni{ta zna~ajnije nije dogodilo u ìvotu dru{tvenom, {to bi bilo vredno zabeleìti; jedino da je 1884., kad je prilikom odràne ju`no-ugarske pan~eva~ke u~iteqske skup{tine od strane u~iteqa prire en koncert, dru{tvo je na istom sa nekoliko pesama sudelovalo. 1885. Ova je godina vrlo zna~ajna u ìvotu dru{tvenom. Uvidelo se, da i pored dobre voqe, revnosti i qubavi naspram peva~kog dru{tva, ipak ne{to fali; a to je: dru{tvo neima a{e nikakvih materijalnih sredstava. Korovo a u dogovoru sa nekoliko uglednijih ~lanova krenu{e, da i taj mawak dru{tvu popune i da osnuju dru{tveni fond. Dosada se dru{tveni tro{kovi kako tako podmirivali iz davanih zabava, no po{to su prihodi tih zabava po~eli opadati, to je svakako goru}a potreba bila osnivawe fonda, iz kojeg bi se podmirivali dru{tveni tro{kovi. Apel na ovda{we Srbe u pogledu osnivawa fonda pokaza izvanredan odziv i uspeh, te ve} prve godine pade 340 for. Priloìoci se ujedno obaveza- 19

hu, da }e za 5 godina uzastopce svaki izvesnu svotu prilagati. A da bi se ovaj kapital jo{ ja~e umnoìo, ~lanovi dru{tva primi{e na sebe obavezu za pet godina, da skupqen novac po 20% uzmu na zajam. Ovim rodoqubivim ~inom kako gra ana tako ~lanova peva~a bi udaren temeq fondu. Do ove godine dru{tvo postoja{e bez potvr enih pravila, no po{to je osnovan fond, moralo se pobrinuti i za odobrewe dru{tvenih pravila. Iste godine pod br.: 60662/1885 budu pravila i potvr ena ug. ministarstvom unutr. poslova. Kao {to se iz gorenavedenoga vidi ove godine je dru{tvo obezbedilo sebi opstanak. 1886. Za ovu godinu vredi spomena, da nam je Zemunsko dobrotvorno pozori{no dru{tvo sa dve predstave u gostima bilo. 1887 1897. ~itav decenijum se u dru{tvenom ìvotu nije ni{ta dogodilo, {to bi bilo vredno u spomenici zabeleìti. Dru{tvo je svake godine 1 2 zabave davalo, u crkvi pri bogosluèwu, pri pogrebima, parastosima i ven~awima ~lanova iz po~asti a ne~lanovima uz izvestan honorar pojalo. 1897. Ova godina nam je priugotovila jednu veliku àlost, ove godine izgubismo na{eg dragog korovo u, 16. novembra pokosi smrt onog ~oveka, koji be{e du{a ovom dru{tvu 31 godinu. Mi{a Atanackovi} be{e dobar Srbin kakvih je retko, redak roditeq, a {to je za na{e dru{tvo najglavnije, be{e vredan, istrajan i strpeqiv horovo a; s pravom se moè re}i, da je on ovo dru{tvo osnovao, a i ponajvi{e wegova zasluga, da se toliko odràlo; s toga i ovom prilikom izraàvamo: Slava mu. Dru{tvo ga je do ve~ne ku}e otpratilo, kojom je prilikom Opelo wegovu kompoziciju pojalo, a na sanduk poloìlo venac sa natpisom: Svom nikad nezaboravqenom korovo i. Na{i gra ani su za 31 godinu nau~ili bili na lepo pojawe u crkvi s toga da bi o boì}nim praznicima dru{tvo u crkvi pojalo, zamoqen je gosp. Vladimir Karaka{evi} onda korovo a Venca Pan~eva~kog Srpskog Peva~kog Dru{tva, koji se i odazvao molbi, te je 20

dirigirao horom. 1898 1899. Na o~evo u~iteqsko mesto dolazi za u~iteqa gosp. Stevan Atanackovi} i za ove dve godine vr{i du`nosti korovo e. 1900. Za ovu godinu je vredno zabeleìti, da se osnovao me{oviti hor, no na àlost ne bi duga veka, jedno {to se peva~ice razuda{e, drugo i zbog drugih unutra{- wih prilika. Pan~eva~ko Srpsko Crkveno Peva~ko Dru{tvo slavqa{e ove godine 25togodi{wicu svog horovo e gosp. Mite Topalovi}a i rada mu na srpskoj muzici. Na{e je dru{tvo tom prilikom izaslalo svoja 3 ~lana na proslavu, koji su predali slavqeniku diplomu po~asnog ~lanstva na{eg dru{tva; ovim ~inom htede manifestovati svoje po{tovawe naspram rada slavqenikova. Ove godine usled zahvale gosp. Stevana Atanackovi}a dolazi za korovo u gosp. Kosta Tanazevi}. 1901 1905. Ovih godina nastavqa dru{tvo svoj rad na svetovnoj i crkvenoj pesmi. Na jednoj zabavi dru{tvenoj sudelovahu kvartetom: g. g. P. Kran~evi}, Dr. Kran~evi}, J. Spaji} i Vrgovi} ~lanovi Pan~eva~kog Srpskog Crkvenog Peva~kog Dru{tva. 1906. U ìvotu dru{tvenom ovo je najzna~ajnija godina. Ove godine je proslavqena 40-togodi{wica dru{tvena, a i po ostalom radu dru{tvenom je vrlo znamenita. Na letweg sv. Nikolu, na poziv Dolovaca odnosno tamo{weg Srp. Peva~. Dru{tva Gusle na{e je dru{tvo bilo u gostima istom dru{tvu. Istog dana za jutra krenulo se na{e dru{tvo kolima za Dolovo. Ve} na hataru nas do~eka{e Dolovci, gde nas je dru{tveni podpredsednik pozdravio dobrodo{licom; po{to se na{ predsednik sa nekoliko re~i zahvalio, krenusmo se svi skupa put Dolova. Kod peva~ke {kole do~eka nas dru{tveni predsednik gosp. Mihajlo Raki} onda{wi sve{tenik, pozdravi nas dobrodo{licom i smesti nas u stanove. U 9 sati je otpo~ela sv. liturgija, na{e je dru{tvo u sv. Nikolajevskoj crkvi otpojalo celu liturgiju. Posle sv. liturgije be{e upoznavawe i bratimqewe peva~a jednog i drugog dru{tva uz ~a{u piva, a 21

pesma se orila iza svake zdravice. Gostoprimstvo Dolovaca je poznato, s toga izli{no i govoriti, da su na{i peva~i najsrda~nije ugo{}eni, na ~emu neka je Dolovcima: Hvala! U ve~e be{e zabava s igrankom, na kojoj smo mi u~estvovali sa 2 pesme, pred kojima otpevasmo na{ moto; publika se povoqno izrazila o na{em pevawu. Veseqe je trajalo do ujutru, kad se na{e dru{tvo sa najlep{im uspomenama ku}i vratilo. 25. juna proslavqena je na{a 40togodi{wica i osve}ewe Zastave o ~emu u zasebnom ~lanku. Na Vel. Gospojinu na poziv Vel. Be~kere~kog srpskog crkvenog peva~kog dru{tva u~estvovalo je na{e dru{tvo sa 12 ~lanova na sve~anosti osve}ewa Zastave. U Vel. Be~kerek stigosmo u ½ 8 sah., gde nas je na kolodvoru do~ekao dobrodo{licom naro~iti odbor. Na{ se predsednik sa nekoliko re~i zahvalio, zatim sedosmo na spremqene fijakere i odvezosmo se u stanove. U ½ 9 je po~ela arhijerejska liturgija, koju je odsluìo Visokopreosve}eni g. Georgije Leti} episkop Temi{varski. Posle sv. liturgije je osve}ena Zastava i ukucavani su spomen klinovi; na{ spomen klin je ukucao na{ predsednik i priloìo je milodar. Na banketu, koji je za osve}ewem sqedovao, behu sva prisutna dru{tva te se pesma za pesmom i zdravica za zdravicom nizala. U ve~e be{e koncert u varo{koj pozori{noj zgradi, na kom je i na{e dru{tvo sudelovalo Steve Biwi~kog pesmom: ûje{ du{o ; po{to nas je publika ponovo izazvala, otpevasmo i Baji}evu Pesmu ustanika. Posle koncerta be{e igranka, koja traja{e dogod ne prispe vreme rastanku. Ove godine je proslavqena stogodi{wica ro ewa i 50-togodi{wica smrti Sterije Popovi}a. Na tu proslavu je izaslan korovo a, koji je ujedno i dru{tveni milodar priloìo za podizawe spomenika. Ovo je u mogu}e najkra}im potezima dru{tveni rad za ovo 40 godina. Ujedno }emo spomenuti, da se za ovo vreme nau~ilo: 4 liturgije i to: Stankovi}eva u preradi Topalovi}evoj za mu{ki lik, Ostoji}eva za me{oviti lik, Ostoji}eva za mu{ki lik i Randhartingerova u pre- 22

radi Tanazevi}evoj za mu{ki lik; nau~ilo se daqe opela Atanackovi}eva i \urkovi}eva kompozicija, ven~ane pesme od \urkovi}a, razne stihire i 98 svetovnih pesama. 23

PROSLAVA 40-TOGODI[WICE I OSVE[TAVAWE DRU[TVENE ZASTAVE. Na prvoj skup{tinskoj sednici lawske godine bi re{eno jednoglasno na predlog predsednika dru{tvenog g. Svetislava P. Jovanovi}a, da se 1906. proslavi 40-togodi{wica dru{tvena. U isto doba bi izabran uì odbor, kome se u du`nost stavilo, da izradi program ove sve~anosti u najsitnijim pojedinostima. Po{to je ovaj odbor poverenu mu du`nost obavio, a {to je i upravni odbor u celosti primio, po~ete su predspreme za proslavu. Ve} marta meseca su sva peva~ka dru{tva izve{tena o proslavi. Dan proslave nije bio kona~no odre en, jer isprva je bio izgled, da }e proslava biti o duhovima, no po{to se uzelo, da na taj dan sva dru{tva gotovo imaju obaveza, to se ostavilo za 25. juni, o ~emu su naknadno sva dru{tva izve{tena. Sudelovawe prijavi{e slede}a dru{tva: 1. Pan~eva~ko Srpsko Crkveno Peva~ko Dru{tvo. 2. Ni{ka Srpska Crkvena Druìna Branko. 3. Vr{a~ko Srpsko Crkveno Peva~ko Dru{tvo Ne dajmo se. 4. Pan~eva~ko Srpsko Peva~ko Dru{tvo Venac. 5. Beogradsko Omladinsko Peva~ko Dru{tvo Milo{evac. 6. Dolova~ko Srpsko Peva~ko Dru{tvo Gusle. 7. Pan~eva~ka Srpska Zanatlijska Dobrotvorna i Prosvetna Zadruga. 8. Prvo U~iteqsko Peva~ko i Tambura{ko Dru{tvo. Od ovih dru{tava na dan proslave ne do o{e: Ni{ka Srpska Crkvena Druìna Branko i Prvo U~iteqsko Peva~ko i Tambura{ko Dru{tvo. Prvo htede da priredi u ve}im srpskim mestima koncerte, te da time koliko-toliko pokrije tro{kove, no po{to je sa vi{e mesta dobilo nepovoqan odgovor, to je odustalo od u~estvovawa; drugo zbog smrtnog slu~aja. 24

Na Ivan-dan se ve} opaà{e neka ìvahnost, jer ve} taj dan po~e{e stizati gosti. Za taj dan po programu be{e zakazan do~ek i bakqada u po~ast blag. gosp. Dr. Jovanu Manojlovi}u, narodnom poslaniku zastupniku na{eg sreza na ugarskom zemaqskom Saboru, a na{em dragom kumu. Do~ek nije mogao ispasti po programu, po{to je gosp. kum sam zahtevao, da ga ne do~ekivamo, jer ne moga{e odrediti pozitivno svoj dolazak. Oko 9 sahati u ve~e prire ena je bakqada gosp. kumu uz ogromno sudelovawe gra ana. Dru{tvo je otpevalo nekoliko pesama, posle ~ega je na{ uvaèni sugra anin i ~lan peva~kog dru{tva gosp. Mita Jovanovi} Sremac pozdravio kuma dobrodo{licom na koje je gosp. Manojlovi} sa nekoliko biranih re~i odgovorio i zahvalio se bakqadi i serenadi. U nedequ u jutro po nazna~enom redu do~ekivani su na{i mili gosti i razme{tani po stanovima. U 7 sahata do~ekano je Vr{a~ko Srpsko Crkveno Peva~ko Dru{tvo Ne dajmo se, te Dolova~ko Peva~ko Dru{tvo Gusle, zatim Pan~eva~ko Srpsko Crkveno Peva~ko Dru{tvo, Pan~eva~ka Zanatlijska Dobrotvorna i Prosvetna Zadruga, Omladinsko Beogradsko Peva~ko Dru{tvo Milo{evac, ( Venac Pan~eva~ko Srpsko Peva~ko Dru{tvo je tek po podne stiglo) istodobno su stigle deputacije Srpskog Crkvenog Peva~kog Dru{tva iz Zemuna, iz Be~kereka, Obili} beogradskog Akademskog Peva~kog Dru{tva, iz Belecrkve, iz Pe{te, iz Kovina, iz Bavani{ta. U ½ 10 po~ela je sv. liturgija, koju je odsluìo visokopre~asni g. Sava Stoj{i} pan~eva~ki protoprezviter sa pre~asnom g. g. sve{tenicima: Vasom Brankovi}em iz Deliblata, Mihajlom Raki}em iz Dolova, Mihajlom Galkanovi}em iz Alibunara i mesnim parohom êdomirom Udickim. Na koru je pojalo Mokraw~evu litur iju vr{a~ko srpsko peva~ko dru{tvo Ne dajmo se. Posle litur ije osve}ena je Zastava i ukucani su spomen klinovi na trgu op{tinskom u paviqonu podignutom na tu svrhu. Zastava je od crvene i plave 25

svile, na jednom poqu je lira a okolo natpis: Novoseosko Srpsko Crkveno Peva~ko Dru{tvo; na drugom poqu je lovorov venac i u wemu 1866 1906., a okolo natpis: Poju Bogu mojemu donde`e jesam (dru{tveni moto) na Zastavi je krst. Zatim ima dve trake, jedna sa natpisom Dr. Jovan Manojlovi} Srpskom Crkvenom Peva~kom Dru{tvu Novoseoskom, a druga sa natpisom: Milica Jovanovi} Srpskom Crkvenom Peva~kom Dru{tvu 25./6. 1906. ovu je poklonila g a supruga na{eg predsednika. Na banketu be{e do 250 osoba, na kom pade nekoliko divnih zdravica. Za vreme banketa svirala je belocrkvanska vojna muzika, koja kad zapo~e Topalovi- }evu kompoziciju Vetru s Kosova tap{awu ne bi kraja. Posle banketa slikala se sva prisutna dru{tva, `ao nam je {to su mnogi oti{li, da se malo odmore, te nisu slikani. U ve~e je bio u ba{ti veliki koncerat, na kome sudelovahu sva peva~ka dru{tva sa po jednom pesmom. Ba{ta je bila oki}ena lampionima, te ~inila vrlo lep utisak. Program koncerta be{e slede}i: 1. Novoseosko Srpsko Crkveno Peva~ko Dru{tvo: Havlas, Ko }e nama, mu{ki hor. 2. Pan~eva~ko Srpsko Crkveno Peva~ko Dru{tvo: Topalovi}, U kolo, mu{ki hor. 3. Vr{a~ko Srpsko Crkveno Peva~ko Dru{tvo: Ne dajmo se, Baji} Guslareva smrt, me{oviti hor. 4. Pan~eva~ko Srpsko Peva~ko Dru{tvo Venac : Havlas, Padajte bra}o, mu{ki hor. 5. Beogradsko Omladinsko Peva~ko Dru{tvo Milo{evac : Jenko, Pojmo pesme, mu{ki hor. 6. Dolova~ko Srpsko Peva~ko Dru{tvo Gusle : Mokrawac, VIII. Rukovet, me{ov. hor. 7. Pan~eva~ka Srpska Zanatlijska, Dobrotvorna i Prosvetna Zadruga: Topalovi}, Voleo bih, mu{ki hor. 8. Novoseosko Romansko Peva~ko Dru{tvo: Dima: Haj in hora, (haj u kolo), mu{ki hor. 9. Novoseosko Srpsko Crkveno Peva~ko Dru{tvo: Baji}, Lova~ka pesma, mu{ki hor. Izme u pijesa svirala je vojni~ka glazba. 27

Posle koncerta be{e igranka u sali. Veseqe je trajalo do ujutru i ~isto nam bi ào, kad se od na{ih milih gostiju rastadosmo. Ovom prilikom moramo spomenuti, da je dru{tvo, mnoge ~estitke dobilo, no po{to èlimo, da ova spomenica {to mawa bude, to neka nam se izvini, {to iste nismo ovde izneli. Na kraju zahvaqujemo svima, koji su iole doprineli, da ova na{a svetkovina {to lep{e ispadne, a ujedno i molimo, da nam se oprosti, ako se slu~ajno {to previdelo; jer dru{tvo, koje sa predsednikom, korovo om i blagajnikom zajedno broji 21 ~lana, ne moè predvideti sve eventualnosti i svuda sti}i. Ponovo velimo: Hvala! PREDSEDNICI I KOROVO\E P R E D S E D N I C I Od koje Do g o d i n e Vasa Jovanovi} 1871 1882 Svetozar Jovanovi} 1883 1898 Mi{a St. Jovanovi} 1899 1900 Svetislav Jovanovi} 1901 K O R O V O \ E Od koje Do g o d i n e Mi{a Atanackovi} 1866 1897 St. Atanackovi} 1898 1901 Kosta Tanazevi} 1902 28

SUDELUJU]I ^LANOVI od postanka peva~kog dru{tva do kraja 1906. god. I M E Zanimawe U m r o godine god mesto 1 Vasa Jovanovi} trgovac 1865 1883 Novoselo 2 Svetozar Jovanovi} 1865 1890 1902 Novoselo 3 Mi{a St. Jovanovi} 1865 1890 1906 Novoselo 4 Mi{a Jovanovi} Sremac 1865 1890 1906 Novoselo 5 Pavel Aleksi} 1865 1886 6 Branko Nik{i} 1865 1886 7 Sava Aleksi} 1865 1886 8 Nikola St. Zega 1865 1876 1895 Beograd 9 Nikola Mihajlov Garcev isp. naredn 1865 1882 Novoselo 10Pavel S. Jovanovi} trgovac 1866 1890 11Jovan Georgijevi} 1866 1893 1894 Novoselo 12Vlad. Laza Dimitrijevi} kroja~ 1870 1876 13Avgust Dimitrijevi} kova~ 1870 1898 14\oka Pavlovi} trgovac 1870 1890 15Stevan Raji} 1870 1890 16Arsa Jovanovi} 1871 1890 17Qubomir Marinovi} 1871 1890 1892 Novoselo 18Evgenije Pandurov ba~var 1871 1893 1898 Novoselo 19Jovan Omorjan abaxija 1880 1892 Novoselo 20Svetozar Modo{an 1880 1905 21Qubomir Krecuq kova~ 1880 1894 22Lazar Steji} }ur~ija 1880 1900 23Qubomir Wegruq 1880 1891 Novoselo 24Stevan Kne`evi} stolar 1880 1885 25Milan Jovanovi} pekar 1880 1885 26Stevan Beka kova~ 1880 27Sava Ligezan isp. naredn 1880 1886 1904 Pan~evo 28Toma Krecuq kolar 1880 1893 29Mi{a Pandurov kova~ 1880 30Sava Budimovi} u~iteq 1883 1890 1899 Novoselo 31Milutin Aleksi} trgovac 1883 1886 32Vasa G. Jovanovi} 1885 1890 1904 Beograd 33\oka Aleksi} 1885 1896 Novoselo 29

I M E Zanimawe U m r o godine god mesto 34Aleksandar Jovanovi} po{tar 1885 1886 35Petar Arsenovi} trgovac 1885 1898 36Vladimir Telalovi} 1885 1886 37Jovan Knol podbele`nik 1885 1885 38Sava Pandurov ba~var 1886 39Jovan Radulovi} trgovac 1886 1900 Novoselo 40\ura Jovanovi} 1888 1900 41\oka K. Zega 1888 1890 42Du{an Dimitrijevi} kova~ 1890 43Mita Lackov trgovac 1891 899 1906 Novoselo 44Manojlo Pupi} 1892 1896 45Du{an Petrovi} 1892 1901 1904 Srbija 46Aron Zari} 1892 1893 47Nikola Oba an stolar 1892 1894 48Atanasije Dimitrijevi} trgovac 1893 1894 49Vasa Pandurov 1893 50Jovan Zagaj~an 1894 51Milivoj Bugarin stolar 1894 1900 52Mi{a Omorjan abaxija 1894 53\oka Georgijevi} trgovac 1895 1896 54Mita Jovanovi}-Sremac 1895 55Vasa Petkovi} op{t. pisar 1897 1904 56Branko Filipovi} trgovac 1899 1901 57Ivan Stefanovi} 1899 1901 58Svetislav Pandurov ba~var 1899 1902 59\oka Krecuq trgovac 1899 60Paja Pandurov ratar 1901 61Stevan Veselinov op{t. pisar 1901 62Svetislav Jovanovi} ekonom 1900 63Radivoj Arsenovi} abaxija 1902 1904 64Du{an Oba an vidar 1902 65Vladimir Todi} limar 1902 1904 1905 Pan~evo 66Sava Kne`evi} vidar 1902 67Veqa [urjanac 1904 68Lazar Markov stolar 1904 69Ilija Petkovi} ratar 1905 70Joca Petkovi} 1905 71Vasa Ivanov kolar 1905 30

PRILOG PRILIKOM UKUCAVAWA SPOMEN-KLINOVA. I M E Zanimawe Mesto Prilog Kr p. 1 Dr. Jov. Manojlovi} slav. kum vem poslan. Subotica200 2 Srpska prav. crkv op{tina Novoselo 200 3 Sentinela romanska banka 90 4 Dobrotvorna Zadruga Srpkiwa 50 5 Politi~na op{tina 40 6 Kasina 30 7 Gavrilo Ananijev arhimandrit Vojlovica 30 8 Dr. Mi{a Jovanovi} univ. prof. Zagreb 25 9 \ur~in i Stojanovi} trgovci Pan~evo 22 10Srp. crkv. pev. dru{tvo 20 11Zanatl. dobr. i prosv. Zadr. 20 12Srp. crkv. pev Dru{tvo Kovin 20 13Srpsko Subotica 20 14Srpska prav. crkv. op{tina Pan~evo 20 15Mita Pa~u in`iwer Beograd 20 16Stevan Teodorovi} trgovac Samo{ 20 17Marko Markuc op. bele`n. Opava 20 18Srp. pev. dru{. Nedajmo se Vr{ac 10 19 Venac Pan~evo 10 20 Gusle Dolovo 10 21Romansko pev. Dru{tvo Novoselo 10 22Akademsko pev. dr. Obili} Beograd 10 23Srp. crkv. pev. Zadruga Zemun 10 24 Dru{tvo V.-Be~kerek10 25 Bela-Crkva10 26 Bavani{te10 27 Zanatl. Vr{ac 10 28 Crkv. ^akovo 10 29 pjev. Dru{tvo Gusle Mostar 10 31

I M E Zanimawe Mesto Prilog Kr p. 30 Zanatl. pev. Dr. Neven Novisad 10 31 prav. pjev. Dr. Sloga Dubrovnik10 32I. U~it. pev. i tamb Dru{. Toma{evac10 33Srp. Jevrejsko pev Dru{tvo Beograd 10 34Kru{ev. pev. Dr Car Lazar Kru{evac 10 35Srp. Akad. pev. Dr. Balkan Zagreb 10 36Zanatl. radeni~ko pev. Dr. Smederevo 10 37Dobrotvor. Zadruga Srpkiwa Pan~evo 10 38Srpska ~itaonica 10 39Ratarska 10 40Uzdanica 10 41I. Pan~. Zan. i Rat. Zadruga 10 42Romanska crkv. op{tina Novoselo 10 43Dobrov. vatrogasno Dru{tvo 10 44Zanatlijska korporacija 10 45Sava Stoj{i} protoprezv. Pan~evo 10 46Vasa Brankovi} paroh Deliblat 10 47Trifun Miklea rom. protopr. Novoselo 10 48Jovan Malu{ev paroh Vr{ac 10 49Veqko Radovan~ev Crepaja 10 50Mita Topalovi} korovo a Pan~evo 10 51Dr Slavko Mileti} le~nik Vr{ac 10 52 Kosta Aleksi} Pan~evo 10 53 Vlada Aleksi} 10 54 Nikola Dragi~evi} 10 55 Du{an Dima Ruma 10 56Mita Stefanovi} trgovac Pan~evo 10 57Arpad Kova~ 10 58Dragoqub Raji} 10 59Marko Mandrino 10 60Nika Jovanovi} Petrovoselo 10 61Vasa Jovanovi} 10 62Jovan Knol op. bele`n. 10 63Svetislav N. Jovanovi} trgovac 10 32

I M E Zanimawe Mesto Prilog Kr p. 64Svetislav Smederevac 10 65Sima Oka in`iwer Dio` \er 10 66Nika Ilijevi} trgovac Crepaja 10 67Branko Ilijevi} 10 68Lazar Fuka Dolovo 10 69Stevan Krecuq Zemun 10 70Vlajko Atanackovi} upr. u~iteq Bavani{te10 71Milivoj Atanackovi} op. podbel. Baranda 10 72Radivoj Koji} u~iteq Na falu 10 73Kosta Carina op. bele`n. Novoselo 10 74Josif Sigmund veleposedn. Novoselo 10 75Pavel Aleksi} trgovac Pan~evo 10 76Milutin Aleksi} trgovac 10 77Aleksander Nik{i} Novoselo 10 78Pavel S. Jovanovi} 10 79Mi{a Jovanovi} Sremac 10 80Mi{a St. Jovanovi} 10 81Arsa Jovanovi} 10 82Qubomir Krecuq 10 83Ivan Brankovi} apotekar 10 84\ura Jovanovi} trgovac 10 85Sava Modo{an ml. ekonom 10 86Vladislav Steji} bele`nik 10 87Omlad. pev. Dr. Milo{evac Beograd 9 40 88Mihajlo Raki} paroh Dolovo 5 89Mi{a Rankovi} Alibunar 5 90^edomir Udicki Novoselo 5 91Tipografsko pev. Dru{tvo Beograd 5 92Srp. pev. Dru{tvo Ruma 5 93Srp. crkv. pev. Dru{tvo Sentoma{ 5 94Jovan Stoj{i} trgovac Pan~evo 5 95Kosta @ivkovi} 5 96Mita Perinac 5 97Milan Miqkovi} trgovac Petrovoselo 5 33

I M E Zanimawe Mesto Prilog Kr p. 98Kosta Jankovi} op. bele`n. Melence 5 99Slavko Jelovac trgovac Zemun 5 100 \ura Cvetkovi} grunt. zvon. Ruma 5 101 Mi{a Aleksi} po{tar V.-Be~kerek5 102 Bogoqub Aleksi} 5 103 Kosta ôlakovi} trgovac Mramorak 5 104 Dr. Viktor Mihajlov le~nik Novoselo 5 105 Stevan Raji} trgovac 5 106 Petar Arsenovi} 5 107 To{a Krecuq kolar 5 108 Milan Simi} kasapin 5 109 Du{an Dimitrijevi} arendator 5 110 Dràvno u~iteqsko telo 4 111 Vladisl. Laza Dimitrijevi} kroja~ Pan~evo 4 112 Sava Popov zvani~nik Belacrkva 3 113 Avgust Dimitrijevi} kova~ Novoselo 2 114 ^lanovi srp. crkv. pev. Dr. 40 Svega... 1709 40 Neka je ovom prilikom izraèna najtoplija zahvalnost svima prilaga~ima. Molimo, da nam se ne zameri, ako se slu~ajno {to previdelo te nekorektno uvedeno; svaki }e razumeti, da pri takim slu~ajevima moè da se po ne{to izostavi. 34

GODI[WI IZVE[TAJ ZA 1906. GOD. I. I z v e { t a j k o r o v o e. a) Crkveno pojawe. Dru{tvo je pojalo u crkvi prilikom ve}ih svetaca a i nedeqom Randhartingerovu liturgiju u preradi za mu{ki kor od K. Tanazevi}a, uz umetke Iè od Ostoji}a, Jako da carja od Sinike, Svjat od Hajma i Hristos voskrese od K. Tanazevi}a. Pri pogrebu je pojalo dru{tvo opelo od \urkovi}a i to 5 puta iz po~asti, 4 puta uz honorar i 2 put na parastosu iz po~asti. Od crkovnih pesama nau~ene su ove godine: Jako da carja od Sinike, Osana od Smalenskog i Veli~aj (irmos na Boì}) od Sinike. b) S v e t o v n e p e s m e. Dru{tvo je ove godine nau~ilo slede}e svet. pesme: Ko }e nama Havlasa, U boj [tos, Brodar na uzburkanom moru Dirner, Lova~ka pesma Baji}, Kolo srpskih pesama Radovanovi}, Pesma ustanika Baji} i ~uje{ du{o Biwi~ki. Prire ena je jedna zabava s igrankom, na kojoj su pevane gorwe pesme i Sinikovo Jako da carja. II. I z v e { t a j t a j n i k a. Odbor je odrào 4 sednice, osim toga odràne su 2 skup{tinske sednice, na prvoj referisano o pro{logodi{wem radu a na drugoj je re{avano o proslavi 40- godi{wice dru{tvene. 35

Dru{tvo je o letwem sv. Nikoli na bratski poziv Dolova~kog Srpskog Peva~kog Dru{tva Gusle sudelovalo na zabavi sa dve pesme a ujedno je i u crkvi otpojalo celu liturgiju. 25. juna odràlo je svoju 40-togodi{wicu (vidi o tom u Spomenici.) Sudelovalo je na V. Gospojinu u Be~kereku na proslavi prilikom osve}ewa Zastave, kojem je prilikom i na koncertu u~estvovalo; ukucan je spomen klin i priloèn milodar. Na Sterijinu proslavu u Vr{ac izaslan korovo a, koji je predao prire iva~kom odboru dru{tveni poklon od 10 kruna za podizawe spomenika. Zakqu~eno je uzeti Sv. Savu za dru{tvenog patrona. Odbor je jo{ izdao neke svote pod intabulaciju i starao se o unutarwim stvarima dru{tvenim. III. Izve{taj arhivara. 1906. g. se dru{tvena arhiva obogatila ovim delima: XI. Rukovet Bitoqske pesme Mokrawac mu{ki kor. Ko }e nama Havlasa mu{ki kor. Kolo Srpskih pesama Radovanovi} mu{ki kor. ûje{ Du{o Biwi~ki mu{ki kor. Jadransko morje Hajdrin mu{ki kor. Osana Smolenski mu{ki kor. Veli~aj Siniko mu{ki kor. O~e na{ Verbicki mu{ki kor. Za inat Mokrawac mu{ki kor. Ko~in Hrast Gorgevi} mu{ki kor. Lyubezen in pomlad Vinko Krek mu{ki kor. U gori Krsti} mu{ki kor. Kroz no} Ajzenhut mu{ki kor. Sanak spava Novak mu{ki kor. Utoli bolezan Lvovski mu{ki kor. 36

San Rozenberg mu{ki kor. U boj [tos mu{ki kor. Zavi~aj Mendlson dvopev. Sokoli Topalovi} mu{ki kor. Svega 4 crkvene i 15 svetovne kompozicije. Po tome dru{tvena arhiva broji 194 dela. IV. Izve{taj blagajnika a) P r i m a w e. 1. Ostatak gotovine od pro{le g... 243 Kr. 71 p. 2. Od kapitala... 1192 Kr. p. 3. Od kamate... 501 Kr. 09 p. 4. Od uloga... 3050 Kr. p. 5. Od proslave... 2814 Kr. 80 p. 6. Od besede... 160 Kr. 50 p. 7. Od pogreba... 90 Kr. p. 8. Od raznog... 10 Kr. 98 p. Svega 8063 Kr. 08 p. b) I z d a v a w e. 1. Na plate... 280 Kr. p. 2. Na ulog... 2468 Kr. 33 p. 3. Za proslavu... 2079 Kr. 05 p. 4. Sudelovawe na strani... 185 Kr. 06 p. 5. Kupovawe stvari... 622 Kr. p. 6. Na zajam... 1500 Kr. p. 7. Za slike... 390 Kr. p. 8. Opro{tena kamata... 168 Kr. p. 9. Za note (papir)... 5 Kr. 20 p. 10. Porez... 21 Kr. 68 p. 11. Tro{ak oko zabave... 106 Kr. 73 p. 12. Razno... 59 Kr. 31 p. Svega 7885 Kr. 36 p. 37

Imetak po glasu 30 obligacija 7488 Kr. 60 p. Gotovina... 177 Kr. 72 p. Svega 7666 Kr. 32 p. V. Uprava dru{tvena. Predsednik: Svetislav P. Jovanovi}. Horovo a: Kosta Tanazevi}. Tajnik: Stevan Atanackovi} Blagajnik: Arhivar: Du{an Dimitrijevi}. Odbornici: Stevan Veselinov, Mita Jovanovi} Sremac, Paja Pandurov i Jovan Zagaj~an. VI. ~lanovi dru{tveni. I. t e n o r: II. t e n o r: Sava Pandurov. Stevan Veselinov. Paja Pandurov. Ilija Petkovi}. Jovan Petkovi}. Du{an Dimitrijevi} Vasa Pandurov. Du{an Oba an. Veqko [urjanac. Vasa Ivanov. I. b a s: II. b a s: Stevan Atanackovi}. Stevan Beka. Jovan Zagaj~an. \oka Krecuq. Sava Kne`evi}. Svetisl. P. Jovanovi}. Mita Jovanovi}. Mi{a Pandurov. Lazar Markov. Mi{a Omorjan. 38

VII. P o ~ a s n i ~ l a n o v i. G. Mita Topalovi}, horovo a Pan~eva~kog Srpskog Crkvenog Peva~kog Dru{tva, kompozitor srpski, izabran 1900. godine. Pan~eva~ko Srpsko Crkveno Peva~ko Dru{tvo 1906. godine. Pan~eva~ko Srpsko Peva~ko Dru{tvo Venac 1906. godine. Pan~eva~ko Srpsko Zanatlijska Dobrotvorna i Prosvetna Zadruga 1906. godine. Vr{a~ko Srpsko Crkveno Peva~ko Dru{tvo Ne dajmo se 1906. godine. Beogradsko Omladinsko Peva~ko Dru{tvo Milo{evac 1906. godine. Dolova~ko Srpsko Peva~ko Dru{tvo Gusle 1906. godine. Novoseosko Romansko Peva~ko Dru{tvo 1906. godine. 39

Predwa i zadwa strana ulaznice za igranku iz 1892. godine 40

Br. 56 Srp. prav. crkv. op{tina u N. selu Slav.srp.crk.peva~.dru{tvu u Mestu Odbor je u svojoj dr`anoj sednici od 4 decem. t. g. 22 novem. zakqu~ak doneo, da se osve}ewe ikonostasa u nedequ dana 13 decembra o.g. preduzme. Da bi se pak taj ~in {to sve~anije sproveo to se Slav. peva~ko dru{tvo u~tivo umoqava, da bi izvoleleo tog dana pri bogoslu`eniju sudelovati. Novoselo 7 decembra 1892 25 novembra Pavel S Jovanovi} predsednik 41

Slavnom PANÊVO, u Avgustu 1892. Srpskom peva~kom dru{tvu Novo Selo. Prate}i rad svih na{ih peva~kih dru{tava, primetili smo, da skoro sva dru{tva nailaze na velike te{ko}e, naro~ito onda, kad im vaqa pesme birati, koje treba na svojim zabavama, ili ina~e pri raznim kulturnim svetkovinama, da pevaju. Uzrok je tome naravno to, {to imamo vrlo malo novih kompozicija; pa ako ih i imamo, to se one ~uvaju mahom po arhivama pojedinih peva~kih dru{tava, a ~esto samo protekcijom i tro{kom moè se do wih do}i; ili su, s druge strane opet, drugim peva~kim dru{tvima nepoznate, te se ova ne mogu ni potruditi, da ih nabave. Ovo posledwe zlo ho}e beogradsko peva~ko dru{tvo Kornelije, u sporazumu sa ostalim srpskim peva~kim druìnama, time da izle~i, {to namerava, da u jednom godi{wem izve{taju iznese statistiku svih srpskih peva~kih dru{tava, te da se tako jasno vide sve promene, koje su se u jednoj godini dogodili. Mi mu èlimo, da ovu lepu nameru {to boqe izvr{i. Dolazi pitawe: za {to mi nemamo dosta novih kompozicija? Za celo za to, {to na{i muzi~ari nemaju dovoqan impuls za op{irniji rad. Da bi dakle s jedne strane postrekli na{e i ina~e vredne muzi~are na ve}i rad, a s druge strane svima srpskim peva~kim druìnama stavili {to ve}i broj pesama na raspoloèwe, re{ili smo, da u zajednici sa svima srpskim peva~kim druìnama 42

raspi{emo ste~aj na jednu pesmu za mu{ki, a jednu za me{oviti lik i to pod slede}im uslovima: 1. Obe pesme moraju biti u duhu srpskih pesama komponovane. 2. Da ne bi dobili jednu i istu pesmu mnogo puta komponovanu, ne opredequje se, koja se pesma ima komponovati za mu{ki, a koja za me{oviti lik; nego }e se izbor pesme ostaviti doti~nim muzi~arima na voqu. 3. Svaka pesma ima se ~isto prepisati, znakom ozna~iti i pismom popratiti. U pismu ima da stoji ime kompozitora, a na zavoju (kuverti) pisma, isti znak kao i na kompoziciji. Take ude{ene kompozicije sla}e se potpisanom peva~kom dru{tvu. Svaki se kompozitor jo{ umoqava, da na kompoziciji ozna~i, da li je stavqa peva~kim druìnama na raspolagawe i u onom slu~aju, ako ne bude nagra ena. 4. Da bi se pri ocewivawu svaka pristrasnost otklonila, to }e potpisana peva~ka druìna sve kompozicije na novo prepisati dati, te tako jednako prepisane poslati ocewiva~ima. Da se ne bi pri prepisivawu kakva pogre{ka potkrala, to }e se potpisano dru{tvo postarati, da prepisi najsavesnije budu pregledani. 5. Ocena poveri}e se stranim (~e{kim ili ruskim) pripoznatim muzi~arima, koji su sa duhom srpskih pesama poznati. Ovo }e se ne samo nepristranosti, nego i toga radi u~initi, da bi svi na{i kompozitori bez razlike mogli u~estvovati u utakmici. 6. Nagrada }e biti dvojaka: materijalna i moralna. Dve najboqe kompozicije mu{kog i dve kompozicije me{ovitog lika nagradi}e se nov~ano, a tre}a kompozicija za mu{ki i za me{oviti lik, pohvalom. 7. Nagra ene kompozicije ~ine svojinu svih onih peva~kih druìna, koje se ovom pozivu budu prikqu~ile. 8. Tako nagra ene, kao i one kompozicije, koje su muzi~ari svojevoqno ustupili peva~kim druìnama, stavi}e se svim srpskim peva~kim druìnama na raspoloèwe i to, u slu~aju da dosegnu materijalna sredstva besplatno, u protivnom slu~aju pak mora}e svaka peva~ka druìna podneti tro{kove za prepis. 9. Tro{ak oko izva awa na{eg predloga imao bi se 43

nov~anim prilozima pokriti, a o tome izda}e se javan ra~un. Po{to potpisano peva~ko dru{tvo postoji tek od nekoliko godina, a ina~e ne raspolaè takim materijalnim sredstvima, da bi moglo ono samo podneti sve tro{kove oko ove po sva peva~ka dru{tva jednako va`ne stvari, za to je zakqu~ilo u svojoj odborskoj sednici od 23. jula t. g. da pozove sve srpske peva~ke druìne, da ga u ovoj stvari nov~ano potpomognu, da se tako zajedni~kim silama izvede ono, {to ne bi bila kadra jedna peva~ka druìna sama da izvede. Da bi se ceq {to brè i {to lak{e postigla, da bi daqe i nagrada {to ve}a i po sve nas {to dostojnija bila, umoqavamo Vas bratski, da nam Va{ prilog ma on bio i najmawi {to pre po{aqete, ili, ako ne mislite poslati, da nas o tome izvestite, da bi se prema tome mogli ravnati. Pan~eva~ko srpsko peva~ko dru{tvo Venac {aqe vam prijateqski pozdrav i nada se, da }e od Vas {to skorije dobiti povoqna odgovora. Iz vanredne sednice upravnog odbora pan~eva~kog srpskog peva~kog dru{tva Venca dràne 23. jula 1892. godine. Laza Nikoli}, tajnik. Dr. N. Grigorijevi}, predsednik. 44

Z N A W A R A D I SVIM SRPSKIM PEVA^KIM DRU@INAMA. Potpisano peva~ko dru{tvo upravilo je od prilike pre dve godine poziv na sva srpska peva~ka dru{tva u stvari raspisa ste~aja na dve nove kompozicije i to jednu za me{oviti, a drugu za mu{ki lik. Tom je prilikom pozvalo sva srpska peva~ka dru{tva, da ovu stvar i nov~ano potpomognu, jer je namera bila, da se na{i kompozitori po merodavnoj oceni a u smislu raspisanog ste~aja i nov~ano nagrade, kako bi bili ozbiqniji radenici na poqu srpske muzike bar u nekoliko nagra eni za svoj dosada{wi rad, te time dobili voqu, da rade i u budu}e sa {to ve}im po`rtvovawem na usavr{avawu srpske pesme i svirke. U samom po~etku prijavio se lep broj na{ih peva~kih dru{tava u ovu zajednicu, al sa malom iznimkom, obe}a{e sva prijavqena dru{tva, da }e svoje nov~ane priloge kasnije odrediti i poslati. To je stvar dosta zadr`alo tako, da je potpisano dru{tvo tek posle godinu dana moglo daqe primawe priloga zavr{iti, i sa javnim ra~unom na sredu iza}i, i tek posle ovog javnog ra~una moglo je potpisano dru{tvo pomi{qati, kako }e ovu poverenu stvar najboqe, najprakti~nije, a na zadovoqstvo sviju zainteresovanih dru{tava izvesti. Moramo napomenuti, da nisu ni kompozicije tako brzo stizale kao {to se to u po~etku mislilo i o~ekivalo. Ovo neka slu`i kao odgovor svima onima, koji su se privatno za ovu stvar raspitivali i sa nestrpqewem is~ekivali wen ishod. Na raspisani ste~aj stiglo je svega 12 kompozicija i to 8 za mu{ki, a 4 za me{oviti lik. Sve te kompozicije poslate su ~uvenom muzi~aru g. V. I. Glava~u u Petrograd 45

na ocenu. Ocena g. V. I. Glava~a drìmo da }e biti svima merodavna, a po toj oceni dosu ena je nagrada ovim komponovanim pesmama: 1. Seta, mu{ki lik od Karasa, prva nagrada 150 kruna. 2. Ala ala, mu{ki lik od Prajza Javorskog, druga nagrada 40 3. Rekao nam bog bogova, mu{ki lik od Havlasa, tre}a nagrada 30 4. Sretan pastir, mu{ki lik od Havlasa, ~etvrta nagrada pohvala 5. Jezerce, me{oviti lik od Karasa, druga nagrada 40 kruna. 6. Rane, me{oviti lik od Havlasa, tre}a nagrada 46 pohvala. Po{to nije bilo od kompovanih pesama za me{oviti lik po sudu ocewiva~a ni jedne vredne prve nagrade, to je ocewiva~ predloìo, da se pesmama komponovanim za mu{ki lik i to: Rekao nam bog bogova i Sretan pastir dodeli po jedna nov~ana nagrada, odnosno podeli ona prva nagrada, koja je bila raspisana za me{oviti lik, na ove dve kompozicije. G. Glava~ motivirao je svoj predlog time, da su obe pesme komponovane u duhu srpskih narodnih pesama, i da mogu izdràti objektivnu stru~nu kritiku. Odbor sa ovim predlogom u toliko, u koliko je onu prvu kompoziciju Rekao nam bog bogova nagradio sa nagradom od 30 kruna, a ovu drugu t. j. Sretan pastir sa pohvalom. Ovde smatra potpisano dru{tvo za svoju prijatnu i moralnu du`nost, da g. V. I. Glava~u na prijateqskom odzivu, kako u ime svoje, tako i u ime sviju zainteresovanih srpskih peva~kih dru{tava izre~e najtopliju zahvalnost. Kako ima nekoliko kompozicija kojima nije dosu ena nagrada, to se kompozitori doti~nih kompozicija uqudno umoqavaju, da potpisano dru{tvo izveste, da li stavqaju svoje kompozicije i ovako ne nagra ene potpisanom dru{tvu na raspoloèwe, ili èle da se postupa onako, kako je u raspisanom ste~aju navedeno?

Da bi se ova stvar kona~no dovr{ila, smatra potpisano dru{tvo za du`nost, da iznese ra~un o primawu i izdavawu o ovoj stvari. P R I M A W E: 1. Srpsko prav. crkveno pev. dru{tvo Gusle Mostar for. 30 2. tipografsko pev. dru{tvo Jak{i} Beograd 4 50 3. gra ansko peva~ko dru{tvo Sombor 10 4. crkveno peva~ko dru{tvo Sloga Sarajevo 6 5. Doqna Tuzla 17 40 6. Bela Crkva 3 7. Novo Selo 3 8. Zemun 20 9. Srbobran 10 10. Temi{var 30 11. Vr{ac 20 12. Brod 5 13. peva~ko dru{tvo Venac Pan~evo 50 14. Gusle Dolovo 5 Svega 213 90 Kamata na ovaj novac.. 14 10 Ukupno for. 228 I Z D A V A W E: Dosadawe izdavawe i to: {tampa, po{tarina i prepis originalnih partitura Svega for. 38 Ostaju for. 190 Od gorwe svote nagra ene su 4 kompozicije u iznosu od 130 Preostaje svega for. 60 Preostatak ovaj upotrebi}e se na prepis nagra enih kompozicija i za ina~e druge tro{kove, tako, da }e se svakom 47

peva~kom dru{tvu, koje se u ovoj zajednici nalazi, dostaviti sve nagra ene kompozicije. Iz odborske sednice srpskog peva~kog dru{tva Venac dr`ane decembra 1894. u Pan~evu. Laza Nikoli} tajnik. Dr N. Grigorijevi} predsednik. 48

Prijateqima srpske pesme. Pomozi sam sebi pa }e ti i Bog pomo}i. Zlatne su ove re~i, samo ih treba ne samo zapamtiti, nego se treba svugde i svakom prilikom po wima i vladati. Ho}emo li napretka, pomozimo sami sebi; ho}emo li uspe{nija rada kod pojedinih dru{tava na{ih, pomozimo sami sebi; ho}emo li da do emo do snage, organizacije i sre enosti u narodnim poslovima, pomozimo sami sebi. Evo data nam je prilika da se udruìmo u Savez Srpskih Peva~kih Dru{tava, pa pregnimo da ovaj Savez postane sna`na, op{ta, narodna organizacija, koja }e da iskupi u jedno kolo sve odu{evqene, iskrene Srbe, koji znaju da cene srpsku pesmu i koji znaju {ta nam je bila i {ta je sve kadra da u~ini srpska pesma. Molimo svesne Srbe da svaki u svom selu i mestu poradi odu{evqeno, voqno i prijateqski da se {to vi{e ~lanova upi{u u Savez. Gde ima srpskih peva~kih dru{tava, neka se ove upi{u za ~lana Saveza, gde takovih jo{ nema, neka se osnuju {to pre, jer ne moè se o srpskoj prosveti i o srpskom napretku govoriti tamo, gde se prenebrigne i zapostavqa najve}e kulturno nam blago: lepa na{a srpska pesma. Molimo sve rodoqubive Srbe da se upi{u i oni, a da porade u svom mestu i kod svojih prijateqa, da se i ovi u {to ve}em broju upi{u za ~lanove Saveza Srpskih Peva~kih Dru{tava. Ko moè neka se upi{e kao dobrotvor sa uplatom od 300 kruna jedanput za svagda; ko moè neka postane osniva~ sa uplatom od 150 kruna jedanput za svagda (sve se 49

svote mogu i na rate upla}ivati); kome ovo nije mogu}e, neka pristupi Savezu kao pomaga~ sa godi{wom ~lanarinom od 15 kruna; a kome je i ovo te{ko, neka nam pomogne kao prilaga~ ma i sa najmawim godi{wim prilogom, ili neka postane pretplatnikom dru{tvenog nam organa Gusle sa godi{wom pretplatom od 3 krune. Svaka potura bi}e priloèna korisnoj jednoj srpskoj ustanovi i pomo}i }e ~vr{}u organizaciju i prikupqawe snage ra{trkanog i rastrojenog naroda srpskog. Osobito molimo one srpske peva~ke druìne koje su ve} na{i ~lanovi da nam budu u pomo}i, te da u svom mestu prikupe {to vi{e ~lanova i {to vi{e pretplatnika na Gusle. Pomo}i }e time svoju ustanovu i svoj Savez, a osnaì}e onu organizaciju koja }e i wima doneti vidqive koristi. Rado }emo dati svakom obave{taja, koji bi hteo {ta podrobnije da dozna o na{oj organizaciji, saveznom radu, delokrugu i zada}i. Isto }emo tako rado biti u pomo}i svakom i svugde pri sklapawu srpskih peva~kih dru{tava, stavqaju}i na raspoloèwe nacrt za pravila i sve ostalo {to je potrebno. Peva~ka Dru{tva koja su ~lanovi Saveza, dobijaju savezni list i sve horske partiture koje Savez izda besplatno a sva ostala izdavawa u polovinu cene, upotrebquju Saveznu arhivu i t. d. Osnaìmo dakle ovu korisnu srpsku ustanovu, jer }emo time u~initi veliku uslugu op{toj srpskoj narodnoj stvari. U S o m b o r u g. 1911. Savez Srpskih Peva~kih Dru{tava 50

Faksimil korice Izve{taja iz 1912. godine 51

Slavni Odbore! âst mi je podneti izve{taj o radu Saveza u minuloj 1911. godini. Slede}i izve{taj bi}e podeqen na tri odeqewa i to: I. o radu Uprave Saveza. II. o saveznom organu Gusle. III. o saveznim peva~kim dru{tvima, o wihovom stawu i o godi{wim izve{tajima pojedinih pev. dru{tava. I. O radu Uprave Saveza. 8. marta god. 1911. stigla su odobrena pravila od vis. ministarstva pod br. 8239/1910 V-a i to potvr ena bez i jedne primedbe. Privremeni odbor u~inio je sve da se Glavni Skup sazove na brzo posle odobrewa pravila, kako bi rad Saveza {to pre mogao po~eti. Na Cveti iste god. bio je sazvan Glavni Skup, na kome je izabrana stalna Uprava i primqen buxet za tri godine. Privremena Uprava dràla je dve odborske sednice, na kojima se odredio dan za prvi Glavni Skup, primqen je izve{taj o peva~kim dru{tvima i ustanovqen prora~un. Stalni Upravni Odbor odrào je dve sednice, na kojima je o slede}em raspravqano: 52

U prvom redu primqena su za redovne ~lanove: srpsko akademsko peva~ko i tambura{ko dru{tvo Balkan u Zagrebu, srpsko peva~ko dru{tvo u Zagrebu, srpsko crkveno peva~ko dru{tvo na Rijeci (Fiuma), srpsko peva~ko dru{tvo u Bavani{tu, srpsko crkveno peva~ko dru{tvo u Temi{varu i srpsko akademsko peva~ko dru{tvo Vi{wi} u Budimpe{ti. Prema izre~enom programu na Glavnom Skupu re{ilo se izdavawe Saveznog organa pod imenom Gusle, koji bi izlazio 10 puta na godinu, a cena bi mu bila 3 kr. Urednik \or e Cveji}. Ve} pri po~etku rada Uprave Saveza pokazale su se izvesne praznine u pravilama, te je Upravni Odbor re{io izradu poslovnika, koji bi imao pravilno tuma~iti izvesna nejasna mesta u pravilima i koji bi imao popuniti praznine u pravilima. Izrada poslovnika poverena je g. Milutinu Gavrilovi}u, potpredsedniku Saveza. Upravni Odbor umolio je g. Jovana Kowareka umetnika-vajara da izradi zna~ku, odnosno pe~at Saveza, ~ega se g. Kowarek dragovoqno primio i to besplatno. Istom g. umetniku povereno je, da prema zna~ki odredi shodne boje, koje bi bile ujedno Savezne boje. Odbor Saveza nije mogao udovoqiti molbi jednoga ~lana svog glede zajma mu od 500 kr. s tog razloga, {to Savez nema i ne raspola`e tolikim novcem a i zato, {to se Savez zajmodavawem ne mo`e baviti. Savez Hrvatskih Peva~kih Dru{tava pozvao je na{ Savez, da prilikom 50-godi{wice hrvatskog peva~kog dru{tva Kolo u~estvuje u jubilarnoj svetkovini, jer pored tog {to je Kolo najstarije hrvatsko peva~ko dru{tvo, ono je bilo rasadnicom hrvatske pesme i iz wegove sredine ponikla je misao o Savezu svih Hrvatskih Peva~kih Dru{tava. 53

Upravni Odbor je sa rado{}u primio poziv i odredio svoje zastupnike dr. Jocu Lalo{evi}a predsednika, odbornike: Jovana @ivojnovi}a i Petra Kowovi}a. A kako je na{ Savez pokrenuo misao o obnavqawu akcije za organizovawe sveslovenskog peva~kog Saveza, to bi isti zastupnici u toj konferenciji za sveslovenski peva~ki Savez zastupali na{ Savez. Ujedno je re{io Upravni Odbor da uti~e na pojedina savezna peva~ka dru{tva kako bi u {to ve}em broju zastupqena bila na tim sve~anostima, koje su se trebale odràti 15. 16. 17. avgusta 1912., no koje su zbog nesre enih politi~kih prilika u Hrvatskoj odgo ene na neizvesno vreme. Da bi Upravni Odbor izvr{io jo{ jedan svoj veliki zadatak, re{io je da izda prvu svesku partitura*) i u tu svrhu raspisao je ste~aj sa 150 kr. nagrade najboqoj kompoziciji. Na isti ste~aj prispelo je 13 kompozicija, koje su izdate na recenziju izabranom stru~wa~kom sudu, ~iji su ~lanovi g. g. Cvetko Manojlovi}, Du{an Kotur i Petar Kowovi}. II. O Saveznom organu Gusle Po odborskom re{ewu od 1. (14.) aprila god. 1911 pokrenut je list Gusle. Prvi broj iza{ao je maja 1. (14.) 1911. g. i izlazi svakog meseca osim jula i avgusta. List se {tampa na jednom tabaku u 300. primeraka. List se {aqe u prvom redu peva~kim dru{tvima, koja su u Savezu, u drugom redu svima ostalim peva~kim druìnama po svom Srpstvu i nekim licima, svega u 250 primeraka. *) Ta izdawa Saveza tako se zami{qaju, da se od izdawa i svezaka Saveznih vremenom moè sastaviti cela biblioteka srpske muzi~ke literature, u kojoj bi bilo sve {to je dobro i od trajne vrednosti. Pored najstarijih muzi~ara i najmla i, kao primer neka sluè izdawa Srpske Kwièvne Zadruge. 54

Daqe se list {iqe slovenskim peva~kim savezima i u zamenu muzi~kim listovima i po nekim beletristi~kim i politi~kim listovima. Od svih tih, kojima se list {aqe, poslali su do sada pretplatu wih 70 (razume se ovamo nisu ura~unata pev. dru{tva, koja su u Savezu, jer ova dobijaju list besplatno.) Mora se primetiti da bi ba{ ona peva~ka dru{tva, koja su u Savezu, trebala da pokaù {to vi{e voqe, da me u svojim ~lanovima stvore {to ve}i broj ~italaca a pored tog da {iqu listu o svome radu {to podrobniji izve{taj. Svaki koji god je pratio list, morao je primetiti da je pravac lista pogo en, i da sa takim pravcem jedino sluì Savezu, i da tim na~inom postaje zaista organom ovog mladog Saveza. III. O stawu i radu srpskih peva~kih dru{tava u Savezu. U Savez upisanih dru{tava imamo 28., ovamo se ra~una novogradi{tansko dru{tvo, koje se upisalo u aprilu 1912. godine. Titelsko peva~ko dru{tvo Gusle istina poslalo je 25 kr. kao ~lanarinu, ali se to dru{tvo ne moè smatrati za redovnog ~lana, jer kao {to i sami navedo{e, jo{ nemaju od vlade potvr ena pravila. Ukupno izgledaju peva~ka dru{tva ovako: 55

PEVA^A IMAWE Ime i mesto dru{tava 1 Srp. Zanatlij. 1911. jednopev. dr. u St. 13. (26) glasno 73 39 22 61 2000 4 Be~eju. marta 2 Gusle za negovawe muzike 1911.? 22 11 33 1093 18? u V. Kikindi 4. aprila 3 Zanatl. pev. dr. 1911. u Dow. Koviqu 25. marta? 14 16 30 1050? (7. apr.) 4 Srp. pev. dr. 1911. Gusle u Dolovi 27. marta 64 13 9 22 572 4 5 Srp. Crkv. Pev. Dru{tvo u? 24 24 7093? N. Selu. 6 Srp. Crk. Pev. Dru`ina u 160 23 19 42 2246 19 8 Mitrovici 7 Srp. Gra. Pev. 1911. Dr. u Somboru 27. marta 141 30 20 50 350 6 8 Srp. Pravosl. 1911. crkv. pev. dr. 9. aprila? 16 24 40 1000 u Adi 9 Srp. crkv. pev. dr. u Vel. 1911. 42 14 19 33 600 12 Be~kereku 12. apr. 10 Srp. pev. dr. 1911. Venac u 28. marta 98 32 15 47 545 6 Pan~evu (10. apr.) 11 Srp. crkv. pev. 1911. dr. u Somboru 2. apr. 148 41 26 67 140000 2500 7 20 56

Gde se dr`i {kola i sa koliko ~asova nedeqno Z A B A V E ~ist prihod Bave li se instrumentalnom muzikom ^lanarina za Savez Primedba u osn. {k. Tamb. zbor do V. 1912. nisu 4 puta 2 80 11 ~lanova 111 25 poslali izve{taj o radu u god. 1911. u crkv. op}. oko ku}i 4 puta 1 50 100 70 150 u komunal. do V.-1912. nisu {koli 3 60 70 oko 25 poslali 2 pr. 6 puta 40 pravila i izve- {taj od 1911. god u srp. crkv. do V.-1912. nisu op}. domu 3 puta 2 80 300 25 poslali izve- {taj od 1911. u sv. Save domu 3 puta 2 20 30 206 25 25 u osn. {k. Tamb. zbor? 1 50 100 10 ~lanova 411 25 25 u srp. osn. {koli do V.-1912. nisu 6 puta 2 150 153 25 poslali izve- {taj od 1912. u osn. {k. oko 5 6 puta 1 2 100 150 30 25 25 u srp. crkv. op}. domu 2 puta??? u srp. vi{. Tamb. zbor do V.-1911. 2 prim. {k. 3 put 4 180 8 ~lanova 221 25 pravila i izve- {t. o radu od 1911. nisu poslali. u svom domu 8 puta 2 100 76 25 25 57

PEVA^A IMAWE Ime i mesto dru{tava 12 Srp. crk. pev. dr. Grani~ar 1911. u Sur~inu 18. maja? 16 12 28 600? 13 Srp. crk. pev. 1912. dr. u Grgurevci 28. marta 14 Srp. pev. dr. Javor u Vukovaru 15 Srp. pev. dr. 1911. u Subotici 17. marta 79 16 20 36 5000 8 (9. apr.) 16 Srp. crkv. pev. zadruga 1911. jedno- 16 19 35 2900? u Zemunu 26. marta glasno 17 Srp. zanat. pev. dr. Neven u 1911. 160 30 18 48 4999 25? N. Sadu 26. apr. 18 Srp. crkv. pev. dru`ina u 1911. 14 16 30 6040? St. Be~eju 10. apr. 19 Srp. prav. crk. 1911. pev. dru{tvo 16. 65 14 21 35 8700 24 u Gospi}u (29.) aprila 20 Srp. crkv. pev. 1911. dr. u Kovinu 19. apr. 21 Srp. crkv. pev. zadr. u Zagrebu 22 Srp. akad. pev. tamb. dr. 1 kr Balkan upisu Zagrebu?? 43 43 nine 58

Gde se dr`i {kola i sa koliko ~asova nedeqno Z A B A V E ~ist prihod Bave li se instrumentalnom muzikom ^lanarina za Savez Primedba u srp. domu oko? 1 100 26 25 u cr. domu 3 puta 2 60 100? 25 25 25 do V.-1912. nisu poslali 2 prim. pravila i izve{taj od 1911. god. osim zakqu~ka do V-1912. nisu ni{ta poslali. Zastupqeno je bilo na Gl. Skupu ali do V.-1912. nisu ni{ta poslali. u srp. domu 2 puta 4 5? 522 25 izve{taj od 1911. do V. 1912 nisu poslali. u osn. sr. {k. tamb. zbor? 3 1500 od 8 lica 200 25 25 u srp. osn. {koli tamb. zbor oko? 1 160 200 od 7 lica 130 25 u srp. domu 3 puta 3 200 538 25 izve{taj od 1911. nisu do V. 1912. poslali. 25 25 osim pristupa do V. 1912. nisu ni{ta poslali. u srp. op}. domu oko 3 puta?? 90 25 do V. 1912. nisu poslali 2 pr. pravila, pristup i izve{taj od 1911. g. 59

PEVA^A IMAWE Ime i mesto dru{tava 23 Srp. crkv. pev. dr. na 1911. Rijeci 8. jedno- 60 12 12 1190 49 12 (Fiuma) (21.) marta glasno 24 Srp. crkv. pev. dru{tvo 1911. ve}in. u Bavani{tu 8. aprila glasova 25 Srp. pev. 1911. 20 dru{tvo 19. maja jedno- 125 14 12 26 12900 7142 95 12 u Rumi (1. juna) glasno 6 26 Srp. pev. dru`ina u? 24 8 32 8 Temi{varu 27 Srp. akad. oml. pev. dr. Vi{wi} u 1911. B. Pe{ti 10. novem. 38 38 118 11 28 Srp. pjev. dr. 1912. Zora u N. 22. jan. Gradi{ki (4. febr.) 74 14 13 27 850 52 8 28 dru{tava 1289 519 320 839 152900 62945 69 139 20 Ali ovo nije potpuna slika peva~kih dru{tava u Savezu, jer pored svih silnih opomena i molbi od 28 peva~kih dru{tava jo{ do danas 13 peva~kih dru{tava nisu poslala po neke spise, koje moraju poslati pri upisivawu prema 5.. pravila S. S. P. Dr. Po neka dru{tva prijavila su se za ~lana, ali potrebnih 25 kr. kao upisninu {to je ujedno i ~lanarina za prvu godinu do danas nisu poslala. 60

Gde se drì {kola i sa koliko ~asova nedeqno Z A B A V E ~ist prihod Bave li se instrumentalnom muzikom ^lanarina za Savez Primedba u srp. op}. domu 1 290 tamb. zbor od 3 puta 8 ~lanova 92 25 25 izve{taj o radu od 1911. nisu poslali. u zgradi srp. op}ine 2 300 400 302 25 3 4 puta 25 izve{taj i imena zastupnika i izve{taj od 1911. nisu poslali. 1 pr. prav. i izve{t. od 1911. nisu poslali. u zgradi srp. op}ine 2 100 150 88 25 3 puta u kolu mladih do sad tamb. zbor Srba samostalno od 7 10 oko 2 puta nisu dràli ~lanova 20 25 zabave u srp. osn. {koli 1 2 150 87 25 4 5 puta zakqu~ak skup{t. imena zastupnika i izve{t. od 1911. nisu poslali. izve{t. od 1911. nisu poslali do V. 1912. 70 73 40 43 3730 3930 59 62 3650 750 200 Dosad bi trebala sva peva~ka dru{tva da su svoje izve{taje o radu u god. 1911. podneli jer evo ve} smo skoro pre{li polovinu 1912. godine, i od 27 dru{tava do sad podnelo je samo 5. dru{tava. ^lanarinu pak za god 1912. posla{e wih 7 dru{tava. U korist pak fonda Saveza srpskih peva~kih dru{tava odràlo je koncerat Gusle, srp. peva~ko 61

dru{tvo za negovawe muzike u Velikoj Kikindi sa prilogom od 251 K. 11 pot. Mora se priznati, da u po~etku pri osnivawu Saveza nije se pazilo da li }e sve pojedinosti ispuniti pojedino peva~ko dru{tvo, jer se htelo da se Savez {to pre konstitui{e i da otpo~ne svoj rad. Ali sad kada Savez ho}e da otpo~ne svoj rad oko organizovawa rada u pojedinim pev. dru{tvima, koja su u Savezu, nu`ni su svi spisi a naro~ito izve{taji pojedinih peva~kih dru{tava, te s toga molim Upravni Odbor da u pogledu toga prihvati ovaj predlog: ona peva~ka dru{tava, koja su ve} u Savezu, a nisu ispunila sve zahteve, da se neprestano urgiraju: u budu}e pak da se samo ona peva~ka dru{tva prime za redovne ~lanove, koja su prema. 5. pravila Saveza Srpskih Peva~kih Dru{tava svima zahtevima zadosta u~inili. Bi}u slobodan da na ovom mestu donekle osvetlim dràwe peva~kih dru{tava prema Savezu. I ako se od preko 100 peva~kih dru{tava iz Ugarske, Trojednice, Bosne i Hercegovine upisalo samo 28 dru{tava i tih 28 dru{tava ne na~ini{e ~vrste veze sa Savezom. Jer ba{ ta veza bi u~inila, da bi se Savez u~vrstio i postao ìvo telo. Istina tih 28 peva~kih dru{tava u~ini{e veliko delo, jer su omogu}ili i stvorili Savez, ali po{to su ga stvorili ostavi{e Savez da svojim putem grede i da radi ne trude}i se da u te{wi odno{aj stupe sa Savezom. Tu vezu, koju su trebala a i trebaju peva~ka dru{tva da stvore sa Savezom, u kratkim }u potezima ovde izneti, kako je zami{qam: Svako peva~ko dru{tvo trebalo bi da izvesti Savez o svakom svom koncertu, zabavi, izletu i o svakom svom va`nijem zakqu~ku, koji bi zasecao u ìvot doti~nog peva~kog dru{tva (mo`da bi to i drugom peva~kom dru{tvu dobro do{lo.) I sva ta izve{}a trebala bi da budu iza{iqana iz samih sednica odborskih ili skup{tinskih, ne da Savez iz drugih obi~no dnevnih listova doznaje o svom ~lanu, da je ovde i ovde odrào zabavu ili koncerat, iliti iz poslatih poziva na zabave i koncerte, na kojima stoji Slavnom Savezu Srpskih Peva~kih Dru{tava sa 62

po{tovanom porodicom {to ~esto i ne prevuku. Tako i tim na~inom se obave{tava onaj, koga kao iz neke bede ho}e{, ali ne mora{, da obavesti{, a ne Savez, on se ne sme u toj formi obave{tavati. Ta zato je Savez Savez, da bude na drugi na~in obave{ten, na na~in, koji pripada matici, centrumu. Istina da se sve ovo ~ini na prvi pogled sitna i neznatna stvar, ali ba{ te sitne i neznatne stvari trebale bi da skop~aju pojedina dru{tva sa Savezom, te da se s vremenom stvori takova ~vrsta veza izme u pev. dru{tava i Saveza, da usled te veze srastu u jedno telo, da ~ine jedan krvotok, koji se ne bi mogao tako lako raskinuti. Te bi se usled svega toga vremenom u svakom pojedincu izrodio osnaìo ose}aj pripadnosti, tesne veze i zajednice sa maticom, bez koje se ne moè bitisati, bez koje su sa svim na strani, usamqeni. Uzmimo samo kako izgleda, kada se u Saveznom organu nava aju programi beseda koncerata, bez i jedne re~i kako se na wemu radilo, kako je uspeo a kako je uticao na publiku. Iz svega ovoga a naro~ito iz brojeva koji nam govore o stawu peva~kih dru{tava (vidi tabelarni pregled peva~kih dru{tava) mogu slede}i zakqu~ak izvesti: da kod mnogih peva~kih dru{tava nema onog smi{qenog, sistematskog i stalnog rada ne kaèm bez odu{evqewa i voqe. U kratko taj rad je povr{an i kod mnogih olako shva}en, a kod svih mogu}e i neznawe i nepoznavawe vo ewa dru{tva. U ovom bi pogledu trebao Savez da postupi prema. 3. ta~ka 6) uva awe reda, rada i napretka kod pojedinih peva~kih dru{tava te stoga predlaèm, da se umoli pisac ~lanka Kako treba voditi peva~ka dru{tva g. dr. Joca Lalo{evi}, da isti ~lanak pro{iri i da se zasebno ot{tampa i po{qe svima onima, koji su na ~elu peva~kih dru{tava s tim, da se u budu}e imaju pridràvati pri vo ewu peva~kih dru{tava onih na~ela, koja su tamo izloèna. Sada }u pak pre}i na izve{taje, koji nam stoje na raspoloèwu. 63

Stawe tih peva~kih dru{tava nije u mnogom odsko- ~ilo od stawa pro{le godine, a u pojedinim peva~kim druìnama se i nazadovalo. No pre nego {to bi pre{ao na pretresawe samih izve{taja ho}u da istaknem {to se vidi iz skoro sviju izve{taja, a to je op}a malaksalost kod izvr{uju}ih ~lanova, a tako isto indiferentnost sa strane publike. U V. Kikindi be{e nastao zastoj na poduè vreme, no ovo se moè razumeti jer je stari korovo a oti{ao, ali se ipak u izve{taju nava a da se mla i nara{taj slabo interesuje. U izve{taju srp. pev. dru{tva u St. Be~eju ~itamo ove redove: imamo lepo skromno imawe svoje, svoju obilatu arhivu i sve nu`ne stvari, koje jedno peva~ko dru{tvo treba da ima, no jedno nemamo, a to je jaka i izdr`qiva voqa. Na{e ~lanove treba ve~ito moliti, bodriti, kumiti, pa tek se onda moè ne{to po~eti. Ali je mitrova~ko pev. dru{tvo najboqe zapazilo da je nastupila neka ravnodu{nost prema srpskim kulturnim ustanovama u op}e, a prema na{oj druìoni na pose. Broj ~lanova porastao je i to sa nategom... Sva Odborova nastojawa da peva~ki hor obnovi novim snagama ostaju stalno bezuspe{na... nama je potrebna i moralna pomo}, a ne samo nov~ana. Sve ovo {to sam naveo iz izve{taja tri peva~ka dru{tva iz tri razna kraja (Ba~ke, Banata i Srema) potpuno osvetqavaju srpstvo sa svojom nemarno{}u i apatijom prema svojim kulturnim ustanovama. Traìti uzrok svemu ovome ovde niti je mesto niti vreme, ali da na{eg, politi~ki razrivenog i nesno{qivog, ìvota prqavi talasi zapquskuju i mute po svima na{im kulturnim ustanovama o tome nema sumwe. Sada }u pre}i na pretres izve{taja, u prvom redu na izve{taje kao takove, a po tom na pojedine pasuse iz tih izve{taja. Ti izve{taji u prvom redu su nepotpuni. Nije dovoqno samo ista}i, kad se i sa koliko se ta~aka koncertisalo, no bi pored toga trebalo ista}i recimo koliko se puta pojalo u crkvi, za koje se vreme nau~ilo, kako se izvelo {to. Mislim da bi ti izve{taji, koje Savezu {iqu dru{tva, trebali pre svega da budu intimni, da se u wima 64

iznesu Savezu i oni momenti, koji ne moraju biti znani i {iroj publici, tako n. pr. sve {to spre~ava rad dru{tva, gde je te{ko}a pri zadobijawu izvr{uju}ih ~lanova i t. d. Ne{to je izve{taj mitrova~ke pev. druìne bio donekle iskren t. j. da je publika hladna, da sa peva~ima ide s natezawem ali uzroka za{to to biva nisu istakli. A smeo bih tvrditi, da ga na sigurno znaju i da je Odbor sigurno o tome mnogo puta i govorio. I tu su se mogli Savezu izjadati. I kako bih se u op}e i moglo iz centruma ukazati na pravac ako se ne bi znalo sve do najmawih sitnica sve ono {to ko~i napredak dru{tva i da se pokaè kojim se putem ovo ili ono moè ukloniti, ovo ili ono {to spre- ~ava ja~awe i snaèwe dru{tva. Bez iskrenosti ove ne moè se sprovesti ono unutarwe misionarstvo, koje je jedna od velikih zada}a Saveza. Ta Savez je u prvom redu pozvan, da uspostavi red, rad i napredak kod svojih dru{tava. Toliko o samim izve{tajima. Sada }u pak pre}i na pojedine pasuse iz izve{taja. Kod nava awa broja ~lanova, kod nekih peva~kih dru{tava ta~no se ne moè znati i izvesti koliko ima peva~a, a koliko pomaù}ih ~lanova. Nije taksativno navedeno ovoliko i ovoliko peva~a a ovoliko i ovoliko pomaù}ih ~lanova, i ukupno ovoliko i ovoliko. Tako kod pev. dru{tva u V. Kikindi nisam na ~isto kakve vrste ~lanova ima, jer nava a samo peva~e, me utim u pravilima stoji i pomaga~i i osniva~i. Isto tako ne zna se, kolika je i ima li ~lanarine, jer se u pravilima nava a. Pa i ako je nema, treba da je ima. Ve} je na 1-vom Glavnom Skupu re~eno, da kod dru{tava gde nema ~lanarine, ma se ono iz bilo kakovih srestava izdràva, treba je uvesti, jer vreme {to peva~ provede u~e}i izgleda kao neki dobrovoqni prilog. Kod samih izvr{uju}ih ~lanova imam primetiti, da u mnogim srpskim velikim mestima ima sarazmerno vrlo malo, mu{kih najvi{e 35 40 ~lan., ènskih 20 25 ali s tom napomenom da se i taj broj tek natezawem mogao zadobiti. Treba se pitati za{to je tako malen broj peva- ~a-peva~ica kod dru{tva u jakim srpskim mestima. Jasan odgovor na ovo ne mogu dati, ali bi se i o ovom kao i o mnogim drugim pojavama moglo duè razgovarati. 65

Interesantno je spomenuti, da je u Staro-Be~ejskoj crkvenoj peva~koj druìni uvedena novina. To peva~ko dru{tvo izabralo je tri ènske u Odbor i tajnik je jedna peva~ica i tako ove godine je broj ènskih ~lanica porastao prema lawskoj godini od 13 na 22. Me utim mu{kih sa lawskih 14 na 15. Ne bi li ovo zgodan na~in bio da se i u drugim dru{tvima angaùju ènske u odbore i za ~asnike, ne bi li se uve}ao broj ènskih, jer znamo svi vrlo dobro da sva peva~ka dru{tva ba{ sa ènskima nateù!? Kod peva~a-ca imam jo{ ovo primetiti. Suboti~ko pev. dru{tvo vrlo je zgodno i umesno navelo da: bez poznavawa elementarnih pojmova notalnog pojawa teàk je rad na{ih peva~kih druìna, i zaista tu ima pravo, jer je vrlo te{ko pokazati boqi i ve}i uspeh sa neukim peva~ima. S toga bi vrlo potrebno bilo a ujedno i predlaèm, da se na{ Savez postara, kao {to se postarao Savez Hrvatskih Peva~kih Dru{tava za svoje peva~e kwiìcom, u kojoj je na popularan na~in izvedena teorija notalnog pevawa. U izve{tajima kod nava awa imawa imam to da primetim, da neka peva~ka dru{tva svoje imovno stawe ne iznesu u bilansiji, te se nezna ta~no {ta je prirast u toj godini i {ta je rashod, {ta je ~ist imetak. Kod jednog peva~kog dru{tva pak imam to primetiti, da se Odbor bavi davawem zajma. Na obligaciju i na menicu daje dru{tveni novac. U koliko je ovo umesno i da li da se pev. dru{tva bavi zajmodavawem, neka Slavni Odbor sam presudi. Kod suboti~kog peva~kog dru{tva vidimo u nabrajawu inventara neke tambure, ali da li postoji tambura{ki zbor i sa koliko ~lanova, to u izve{taju nigde nije navedeno. Glede arhiva kod mnogih dru{tava ne zna se, iz koliko se partitura sastoji, a iz izve{taja samo kod jednog peva~kog dru{tva vidimo sa koliko se partitura obnovila arhiva. Imam jo{ ovo primetiti, da ni kod jednog izve{taja nisam na{ao sravnivawe stawa sa stawem pro{le godine. Jer ipak cifre mnogo govore i da se to sravni- 66

vawe vodi kroz vi{e godina opazili bi smo mnogo {to {ta, {to bi vredno bilo zapaziti. Sa ovim primedbama zavr{ujem svoj izve{taj o stawu peva~kih druìna u Savezu. Sam ovaj izve{taj nije posve iscrpan, jer ni sama peva~ka dru{tva ne pruàju o svemu iscrpne podatke, ali su ipak najglavniji momenti istaknuti i u markantnim potezima je ocrtano stawe pev. druìna. Rezultat svega je to, da na{a peva~ka dru{tva jo{ nisu na onom nivou, na kojim bi trebala da budu, kao ustanove koje imaju taj veliki zadatak, da {ire srpsku pesmu i usled toga da bude srpsku svest i da pesmom skop- ~avaju najudaqenije krajeve Srpstva. Kada je Savez zato stvoren, da peva~ka dru{tva slo`no, rame uz rame porade na napretku svom, da udruèwem svako pojedino slabo dru{tvo postaje jakim u toj zajednici, moram ovde opetovati, da treba stvoriti jaku i ~vrstu vezu me u peva~kim druìnama Saveza, da ne smatraju peva~ka dru{tva Savez kao instituciju, koja }e samo izdavati note, nego da smatraju Savez kao maticu, kojoj }e se peva~ka dru{tva priqubiti i u svakoj nedoumici i neprilici za savet obratiti. Ali kao {to sam u po~etku rekao, da bi se ta veza postigla moraju peva~ka dru{tva sve u~initi, tako isto i Savez mora sa svoje strane sve u~initi da bi se ta veza stvorila. Savez bi trebao da postane za sva peva~ka dru{tva takovom korisnom i neophodno nu`nom ustanovom, bez koje ne bi peva~ko dru{tvo opstojati moglo. Savez bi bio ona ustanova, u kojoj bi ili preko koje bi peva~ka dru{- tva sve svoje potrebe i zahteve zadovoqiti mogla. Kako }e se to ostvariti, mislim da }e se u toku rada Saveza samo kazati, ali bi pored toga trebalo pre svega ostvariti jednu bogatu centralnu arhivu sa svima srpskim partiturama. Osim toga trebalo bi da Savez bude savetnik u svemu i svakom pitawu na pr. gde }e se mo}i nabaviti najboqe i po nisku cenu sve ono {to je nu`no za napredak peva~kog dru{tva. U glavnom sam ocrtao {ta bi trebao Savez da ~ini, a u samoj praktici pokazala bi se korist Saveza u svima mogu}im slu~ajevima. S ovom napomenom slobodan sam zavr{iti svoj 67

izve{taj s tim, da nema sumwe da je u mnogom ovaj izve{taj subjektivan, naro~ito u rasmatrawu pojedinih momenata iz `ivota peva~kih dru{tava, te s toga molim Slavni Odbor da ga u pojedinostima pretrese a osobito predloge i po tom da ga na znawe uzme. U Somboru aprila 27. (10. maja) 1912. godine. Stevan Kupusarevi}, tajnik. 68

FOTOARHIV CRKVENOG PEVA^KOG DRU[TVA 69

Fotografija sa proslave ~etrdesetogodi{wice dru{tva, 25. juna 1906. 70

Mihailo Mi{a Atanackovi}, osniva~ i prvi horovo a Srpskog crkvenog peva~kog dru{tva 71

^lanovi Srpskog crkvenog peva~kog dru{tva 20. marta 1927. godine 72

Me{oviti hor Srpskog crkvenog peva~kog dru{tva izme u dva Svetska rata 73

^lanovi peva~kog dru{tva 1942. godine. Fotografiju na~inio Bo`idar Dimitrijevi} 74

Novoseosko Srpsko crkveno peva~ko dru{tvo 1960. godine 75

U Svetosavskom domu 27. januara 1959. godine peva~ko dru{tvo sa sve{tenikom Markom \uri}em 76

Tablo crkevnog peva~kog dru{tva sa~iwen 9. juna 1968. godine 77

^lanovi peva~kog dru{tva sa sve{tenikom Markom \uri}em 1976. godine 78

Kwigu su pomogli: Skup{tina op{tine Pan~evo, Mesna zajednica Banatsko Novo Selo, Crkveni odbor Rumunske pravoslavne crkve, Banatsko Novo Selo, D.O.O. NIGRO PARTNER, Pan~evo, STR BANAT, Banatsko Novo Selo, STR PAPAGAJ, Banatsko Novo Selo, Preduze}e ADMIDO, Banatsko Novo Selo, Vlajko Vasi}, Banatsko Novo Selo, Nedeqko Vi{ekruna, Banatsko Novo Selo, Vlada Slijep~evi}, Banatsko Novo Selo, Zoran Kresi}, Banatsko Novo Selo, Nikola Bata Vu~kovi} - advokat, Banatsko Novo Selo 79

Prire iva~ se zahvaquje Zavi~ajnoj zbirci Stevana \akonovi}a na kori{}ewu arhivskog materijala, kao i Gradimiru Avramovu na pomo}i u prelomu kwige. 80