SETNINGER OG SETNINGSLEDD REČENICE I DELOVI REČENICE

Transkript

1

2 Kragujevac, 2003.

3 SETNINGER OG SETNINGSLEDD REČENICE I DELOVI REČENICE 1. Helsetninger - samostalne (nezavisne) rečenice Jens sover. Jens spava. Samostalna rečenica je nezavisna rečenica koja ima smisao. 2. Subject og verbal - subjekat i glagol Rečenica sadrži, obično, više reči, ali subjekat i glagol su dovoljni za pravljenje rečenice. Jens sover. Jens spava. subjekat glagol Za nađeni glagol mi pitamo:"šta se događa u rečenici?" Neko spava. Spavanje je glagol. Za nađeni subjekat mi pitamo:"šta ili ko spava?" Jens spava. Jens je subjekat. Glagol govori ŠTA se događa. Subjekat govori KO to radi. Važno! Glagol stoji na drugom mestu u rečenici kada govorimo nešto. Fortelende setning - potvrdna rečenica Subjekat Glagol Anna gråt. Anna je plakala. Jeg kommer. Ja dolazim. Han spiser. On jede. Huset brenner. Kuća gori. Spørresetning - upitna rečenica Kada postavljamo pitanje, prvo dolazi glagol, a rečenica se završava sa znakom pitanja (?): Gråt Anna? Kommer du? Spiser han? Da li je Anna plakala? Da li dolaziš? Da li on jede? Mi možemo, takođe, imati upitnu reč ispred glagola: 1

4 Upitna reč Glagol Subjekt (mi pitamo o) Når kommer du? (vreme) Kada dolaziš? Hvorfor gråt Anna? (razlog) Zašto je Anna plakala? Hvor bor dere? (mesto) Gde vi živite? Hvordan gikk det? (način) Kako je išlo? Hvem er det? (lice) Ko je to? Hva spiser han? (stvar) Šta on jede? Hva gjørde dere? (radnja) Šta ste radili? Mi možemo pitati, a da ne napravimo upitnu rečenicu, uz pomoć upitne intonacije: Du kommer? Ti dolaziš? Često koristimo "zaista" (vel), ili "zar ne" (ikke sant) u ovakvim rečenicama: Du kommer vel? Det er vel sant? Du kommer, ikke sant? Ti dolaziš, zaista? To je, zaista, istina? Ti dolaziš, zar ne? Sammensatt verbal - složeni glagol I subjekat i glagol se sastoje, često, više od jedne reči: Subjekat Glagol Alle barna har spist. Sva deca su jela. Gutten nabohuset skal flytte. Dečak iz susedne kuće će se seliti. Hele familien til Lizi må reise. Cela Lizina porodica mora putovati. Kod subjekta jedna od reči je glavna (barna, gutten, familien). Uz glavnu reč vezujemo različite opise i odluke. Poslednji deo glagola zovemo glavni glagol: on sadrži značenje (smisao). Prvi deo glagola zovemo pomoćni glagol. U upitnoj rečenici pomoćni glagol dolazi ispred subjekta kada glagol ima dva dela. Glavni glagol dolazi iza subjekta. pomoćni subjekat glavni glagol glagol Har alle barna spist? Da li su sva deca jela? Skal gutten i nabohuset flytte? Da li će se dečak iz susedne kuće seliti? Hvor skal de flytte? Gde će se oni seliti? Hvorfor har Anna gråt? Zašto je Anna plakala? DET som subjekt - det kao subjekat Kada nemamo neki drugi subjekat za radnju, koristimo DET: Det regner. Det snør. Det lysner. Det banker på døra. Pada kiša. Pada sneg. Sviće. Neko kuca na vrata. 2

5 Setning uten subjekt - rečenica bez subjekta Ponekad može rečenica biti bez subjekta. To je kada viknete nešto: Stopp! Hjelp meg! Vent litt! Flytt bilen! Ikke mas! Stani! Pomozite mi! Čekaj malo! Pomeri auto! Ne gnjavi! Iza ovakve rečenice koristimo uzvičnik(!). 3. Objekt - objekat Često se govori u rečenici da se sa nekim ili sa nečim nešto radi: Subjekat Glagol Objekat Jeg hjalp Per. Ja sam pomagao Peru. Læreren leste avisen. Učitelj je čitao novine. Elevene i klassen har laget kinesisk mat. Učenici u razredu su pravili kinesku hranu. En indisk elev skal danse en tradisjonell dans. Indijski učenik će igrati tradicionalnu igru. Objekat stoji, obično, iza glavnog glagola. Objekat može stajati prvi u rečenici, kada mi želimo da istaknemo to specijalno: Bilen har jeg mistet. Maten kan du lage. Automobil sam izgubio. Hranu možeš ti napraviti. Analyse: Hva er hva? Analiza: Šta je šta? U norveškom mi ne možemo videti po formi reči šta je subjekat, a šta je objekat u rečenici. Kada trebamo da nađemo koji rečenični deo imamo, možemo da pitamo na određeni način: Jens treffer ballen. Jens udara loptu. Šta se događa? Neko udara nešto. GLAGOL: udara (treffer) Ko ili šta udara nešto? Jens udara nešto. SUBJEKAT: Jens Šta udara Jens? On udara loptu. OBJEKAT: lopta (ballen) Ballen treffer Jens. Lopta udara Jensa. Šta se događa u rečenici? Nešto udara nekoga. GLAGOL: udara (treffer) Ko ili šta udara? Lopta udara. SUBJEKAT: lopta (ballen) Koga ili šta udara lopta? Lopta udara Jensa. OBJEKAT: Jens Kada je objekat zamenica, možemo videti razliku između subjekta i objekta: Subjekat Glagol Objekat Jeg liker henne. Ja se sviđam njoj. Hun liker meg. Ona se sviđa meni. 3

6 To objekter - dva objekta Ponekad možemo imati dva objekta u rečenici. Ko dobije ili primi objekat o kome govorimo zove se indirektni objekat (IO). Indirektni objekat stoji ispred običnog (direktnog) objekta (O). IO O Hun sendte meg ei pakke. IO O De gav elevene nye boker. Ona je poslala meni paket. Oni su dali učenicima nove knjige. Da bismo pronašli indirektni objekat možemo npr. pitati: "Kome je ona poslala paket?" Često se izražavamo drugačije: Hun sendte ei pakke til meg. De gav nye boker til elevene. Ona je poslala paket meni. Oni su dali nove knjige učenicima. 4. Predikativ - predikat Ponekad rečenica ne govori šta subjekat radi, ali ŠTA je neko ili KAKO je nešto govori nam predikat pomoću ER i BLIR: Subjekat Glagol Predikat Hun er flyktning. Ona je izbeglica. Gutten i nabohuset er mekaniker. Dečak iz susedne kuće je mehaničar. Sindy vil bli lege. Sindy će biti lekar. Marek er polakk. Marek je Poljak. Selskapet var hyggelig. Društvo je bilo prijatno. Lisa ble syk. Lisa je bila bolesna. Eva er polsk. Eva je Poljakinja. Maten var god. Hrana je bila dobra. Mi možemo pitati: HVA (šta) ili HVORDAN (kako) je subjekat = predikat Dakle, na pitanje ŠTA je subjekat, ili KAKO je subjekat dobijamo predikat. Predikat može govoriti o subjektovom poslu, nacionalnosti i slično ili može opisati subjekta. Mi moramo uvek imati glagol u rečenici i glagol je skoro uvek u formi VÆRE (biti) ili BLI (biti): VÆRE (biti) govori o nečemu što traje jedno kraće vreme: Han var sint da jeg kom. Han var sint fra før. Hun var syk i mange uker. On je bio ljut kada sam ja došao. On je bio ljut od ranije. Ona je bila bolesna više nedelja. BLI govori o promeni, o prelazu: Han ble sint da jeg kom. Hun ble syk i ferien. On je bio ljut kada sam došao. Ona je bila bolesna na odmoru. 4

7 BLIR koristimo više za budućnost: Jeg håper du blir frisk til i morgen. Snart blir været varmere. Nadam se da ćeš biti zdrav sutra. Uskoro će biti toplije vreme. Predikat stoji, obično, iza glagola. HETE (zvati) i KALLES/BLI (zove se) se takođe javljaju kao predikat: Hovedstaden i Italia heter Roma. Den kalles Den evige stad. Ghandi blir kalt Indias far. Glavni grad Italije zove se Rim. Zove se večni grad. Otac Indije se zvao Gandi. Mi koristimo, uglavnom, HETE ispred zvaničnog imena, a KALLES ispred manje zvaničnog. U rečenicama sa DET kao subjektom možemo, takođe, imati predikat: Det er kaldt. Det er regnvær. Ute var det en fryktelig vind. Hladno je. Kišovito je vreme. Napolju je bio strašan vetar. 5. Adverbial - prilog Prilozi govore, na primer, KADA, GDE, KAKO ili ZAŠTO se nešto događa ili su poput ostatka rečenice o kojoj se govori. Subjekat Glagol Objekat/Predikat Prilog Alle elevene har lest norsk i dag. Svi učenici su čitali norveški danas. De ble syke i ferien. Oni su bili bolesni na odmoru. Hun er ute. Ona je napolju. De bor hjemme. Oni žive u kući. Læreren snakket tidelig. Nastavnik je govorio jasno. De skal flytte på grunn av jobben. Oni će se seliti zbog posla. Prilozi stoje, često, poslednji u rečenici, ali oni mogu biti i prvi. Tada glagol dolazi na drugo mesto. Prilog Glagol Subjekat Prilog Klokka fem drar de. U pet kreću oni. I dag reiser Juan til Spania. Danas putuje Huan u Španiju. På grunn av snøen ble de hjemme. Zbog snega su oni bili kod kuće. Ako glagol ima dva dela, pomoćni glagol dolazi pre subjekta, a glavni glagol iza: Prilog Glagol 1 Subjekat Glagol 2 Prilog Nå har de flyttet. Sada su se oni odselili. I Chile skal hun jobbe på en skole. U Čileu će ona raditi u školi. 5

8 Setningsadverbialer - rečenični prilozi Neki prilozi stoje u sredini rečenice. Oni se zovu rečenični prilozi. To su najčešće: ikke (ne), aldri (nikad), alltid (uvek), nok (dovoljno), vel (zaista), visst (sigurno). Oni stoje iza (prvog dela) glagola. Glagol 1 Prilog Glagol 2 Hun er alltid i godt humør. Ona je uvek dobro raspoložena. Jeg liker ikke vinteren. Ja ne volim zimu. Naboen har aldri vært i utlandet. Komšija nije bio nikad u inostranstvu. Hun kan nok komme senere. Ona može doći kasnije. Han er nok ikke frisk. On nije potpuno zdrav. Kada rečenica ne počinje subjektom, subjekat dolazi ispred ovih priloga. Prilog Glagol 1 Subjekat Prilog Glagol 2 I kveld kan hun nok komme. Večeras može ona doći. På Vestlandet har de visst ikke vært. Na zap. delu J.Norveške oni nisu sigurno bili. På grunn av uvær har han ikke dradd. Zbog nevremena on nije krenuo. Spørresetning - upitna rečenica I kod pitanja subjekat dolazi, najčešće, ispred priloga. Har du alltid bodd i byen? Har dere aldri vært på ski? Da li si uvek živeo u gradu? Da li ste vi ikad bili na skijanju? Negative spørsmål - negativna pitanja U norveškom se često postavljaju negativna pitanja: Kommer du ikke på festen i kveld? Jo. Ne ideš li na žurku večeras? Da. Liker du deg ikke her? Nei, ikke noe særlig. Ne sviđa li se tebi ovde? Ne, nije ništa posebno. Skjønner du ikke dette? Jo, jeg tror det. Ne shvataš li ti ovo? Da, mislim. Pitanja znače, otprilike, to isto kao pitanje bez ikke (Dolaziš li na žurku večeras?, Da li ti se sviđa ovde?, Razumeš li ti ovo?). Mi odgovaramo sa Jo (da) kada dolazimo na žurku, Nei (ne) kada ne dolazimo. Mi postavljamo negativna pitanja za dobijanje potvrde nečega za šta smo prilično sigurni. IKKE može stajati odmah iza glagola. Går ikke du i samme klasse som Kalim? Har ikke vi møtt hverandre før? Ne ideš li ti u isti razred kao Kalim? Nismo li se mi sreli ranije? Mi možemo imati negaciju na kraju izjavne rečenice, u izrazu "zar ne". Dette er riktig, ikke sant? Du går i parellelleklassen, ikke sant? Ovo je tačno, zar ne? Ti ideš u paralelan razred, zar ne? Na ova pitanja očekujemo odgovor sa Jo (da). 6

9 6. Oppsummering - sažetak Videli smo da delovi rečenice imaju dosta čvrsto mesto u rečenici. Oni omogućavaju da se napravi obrazac za pokaz kako su delovi rečenice postavljeni: Subjekat Glagol 1 Subjekat Prilog Glagol 2 Objekat Prilog Prilog ako nije prvi ikke, nok Predikat Upitna reč u rečenici I dag har jeg ikke gjort noe på skolen Alle elevene var trøtte i dag. Skal dere ikke selge bilen? Hvorfor vil du aldri smake den norske maten? Danas nisam radio ništa u školi. Svi učenici su bili umorni danas. Nećete li vi prodavati auto? Zašto nećeš nikad probati norvešku hranu? 7. Leddsetninger - zavisne rečenice Adverbial - prilog I går } Juče } Da jeg kom på besøk} laget han pizza. Kada sam došao u posetu} napravio je picu. U jednoj rečenici može biti jedan ili više rečeničnih delova, a rečenica može imati i subjekat, i glagol i druge delove rečenice. Ovakva rečenica kod koje prvi deo dobija smisao tek sa drugim delom rečenice naziva se zavisna rečenica. Najčešće su objekat ili prilog posebni delovi rečenice. Rečenica koja je deo druge rečenice vezuje se, obično, za drugu rečenicu veznicima: at (da), om (za), fordi (zato što), hvis (ako) itd. Prilog Hun gikk da vi kom. Ona je otišla kada smo mi došli. De gikk etter at vi hadde kommet. Oni su otišli pošto smo mi došli. Hun tok trikken fordi været var dårlig. Ona je uzela tramvaj jer je vreme bilo loše. Hun tok vitaminer så hun ikke skulle bli forkjølet. Ona je uzimala vitamine jer nije želela biti prehlađena. Objekat Hun sier at hun vil gå. Ona kaže da će ići. Kan du fortelle hvordan vi skal kjøre? Možeš li reći kako ćemo voziti? Jeg vet ikke om de kommer i dag. Ne znam da li oni dolaze danas. Zavisne rečenice stoje, često, na kraju rečenice, ali one mogu stajati prve. Kada je zavisna rečenica prva onda odmah iza nje dolazi glagol: 7

10 Glagol Subjekat Da hun kom gikk jeg. Kada je ona došla ja sam otišao. Siden det var så kaldt, tok vi bussen. Obzirom da je bilo hladno uzeli smo bus. Når det blir bedre vær kan vi ta en båttur. Kada bude bolje vreme možemo ploviti čamcem. Om de kommer i dag, vet jeg ikke. Da li dolaze danas, ja ne znam. Ordstillingen i leddsetninger - red reči u zavisnoj rečenici Redosled delova je potpuno čvrst u zavisnoj rečenici. Subjekat dolazi odmah iza veznika. Rečenični prilozi kao što su: ikke (ne), alltid (uvek), aldri (nikad) stoje ispred glagola u zavisnoj rečenici: Elevene ble irritert fordi de aldri fikk nok tid. Učenici su bili nervozni zato što nikad nisu imali dovoljno vremena. Selv om det ikke var sant, trodde på henne. Iako to nije bila istina, verovali su njoj. Jeg skjønner ikke hvorfor du alltid skal være så sur på meg. Ne razumem zašto si uvek tako kiseo prema meni. Veznik Subjekat Prilog Glagol Glagol Objekat Predikat Prilog Fordi de aldri fikk nok tid. Selv om det ikke var sant. Hvorfor du alltid skal være så sur på meg. Zato što oni nikad nemaju dovoljno vremena. Iako to nije bila istina. Zašto si ti uvek tako kiseo prema meni? Red reči u zavisnoj rečenici je uvek isti, s tim što zavisna rečenica može biti prva ili poslednja. Razlike između nezavisnih i zavisnih rečenica: nezavisna: Hun vil ikke si noe nå. Ona neće reći ništa sada. Nå vil hun ikke si noe. Sada ona neće reći ništa. zavisna: Fordi hun ikke vil si noe nå. Zato što ona neće reći ništa sada. Adverbiale leddsetninger - priloške zavisne rečenice Priloška zavisna rečenica je ona koja ima prilog u prvoj ili zadnjoj rečenici. Najuobičajenije priloške zavisne rečenice govore o vremenu ili uzroku. Vreme: Da jeg var liten. bodde jeg i Kina. De gikk da de var ferdige med oppgaven. Når det blir varmere. kan vi flytte på hytta. Kada sam bio mali živeo sam u Kini. Oni su otišli kada su završili zadatak. Kada bude toplije možemo otići u vikendicu. 8

11 Uzrok: Hun gikk hjem fordi hun var trøtt. Siden det var blitt sent. gikk alle hjem. Ona je otišla kući zato što je bila umorna. Pošto je bilo kasno, svi su otišli kući. Mnoge priloške zavisne rečenice govore o suprotnostima ili uslovu: Suprotnost: Selv om hun var syk. gikk hun på skolen. De drog på ferie selv om de hadde lite penger. Iako je bila bolesna, otišla je u školu. Oni su otišli na odmor iako su imali malo para. Uslov: Du kan bli med. hvis du har tid. Hvis det blir sol. skal vi dra på stranda. Dersom du reiser. blir det trist her. Možeš biti sa nama, ako imaš vremena. Ako bude sunca, otići ćemo na plažu. Ako otputuješ biće nam žao. Često izražavamo uslov uslove uz pomoć zavisne rečenice koja nema veznik, ali počinje glagolom: Blir det regn, (så) blir vi hjemme. Kommer du i morgen, (så) er det greit. Går det, så går det. Vil du ikke komme, så kan jeg ikke tvinge deg. Biće kiše, (pa) ostaćemo kod kuće. Dolaziš sutra, (pa) to je dobro. Kad ide, (pa) ide. Ako nećeš doći, (pa) ne mogu te prisiliti. Ovakve rečenice imaju isto značenje kao rečenice sa HVIS (ako) ili DERSOM (ako): Hvis det blir regn, (så) blir vi hjemme. Ako bude padala kiša, (pa) mi ćemo ostati kod kuće. Naročito kada govorimo, mi rado stavljamo SÅ iza ovakvih zavisnih rečenica. Mnogi različiti veznici mogu počinjati prilošku zavisnu rečenicu i dati različito značenje. Iza zavisne rečenice koja stoji prva u rečenici stavlja se zarez. At - setninger - at rečenice AT - rečenice mogu stajati kao objekat u rečenici. One sadrže izveštaj o tome šta neko govori ili misli: Laban sier: Det er kaldt ute. Anne er grei. Læreren kommer senere. Laban sier at det er kaldt ute. Laban synes at Anne er grei. Laban sier at læreren kommer senere. Laban kaže: Hladno je napolju. Ane je dobra. Učitelj dolazi kasnije. Laban kaže da je hladno napolju. Laban kaže da je Ane dobra. Laban kaže da učitelj dolazi kasnije. AT se izostavlja često, naročito iza mišljenja i uverenja: Jeg vet (at) det er vanskelig. Hun synes (at) det var hyggelig. Jeg tror (at) vi kommer for sent. Znam (da) to je teško. Ona misli (da) bilo je prijatno. Mislim (da) dolazimo prekasno. 9

12 Om - setninger - om rečenice Kada je upitna rečenica bez upitne reči onda je to zavisna rečenica i tada koristimo veznik OM: Regner det? Kommer Anna og Piotr? Har de flyttet? Er det slutt? Hun lurer på om det regner. Hun spør om Anna og Piotr kommer. Jeg vet ikke om de har flyttet. Jeg er ikke sikker på om det er slutt. Da li pada kiša? Da li dolaze Ana i Piotr? Da li su se oni odselili? Da li je to gotovo? Ona se pita da li pada kiša? Ona pita da li Ana i Piotr dolaze. Ne znam da li su se oni odselili. Nisam siguran da li je to gotovo. Nema inverzije u pitanjima sa OM! Leddsetninger med spørreord - zavisne rečenice sa upitnom reči Kada je upitna rečenica sa upitnom reči zavisna rečenica, upitna reč se javlja kao veznik: Direktan govor: Når begynner det? Hvor bor Igor? Hvorfor er Indra sint? Hva betyr dette ordet? Hvordan kommer vi ditt? Hvilken dag er det? Hvem snakket Linn med? Hva sa læreren? Kada to počinje? Gde živi Igor? Zašto je Indra ljuta? Šta znači ova reč? Kako odlazimo tamo? Koji je dan? S kim je Lin razgovarala? Šta je rekao učitelj? Indirektan govor: Hun lurer på når det begynner. Vet du hvor Igor bor? Han lurer på hvorfor Indra er sint. Vet du hva dette ordet betyr? Jeg aner ikke hvordan vi kommer dit. Jeg lurer på hvilken dag det er. Han spør hvem Linn snakket med. Ingen husker hva læreren sa. Ona se pita kada to počinje. Da li znaš gde Igor živi? On se pita zašto je Indra ljuta. Da li znaš šta ova reč znači? Ne slutim kako odlazimo tamo. Pitam se koji je dan. On pita s kim je Lin razgovarala. Niko se ne seća šta je učitelj rekao. Iza upitne reči ide prvo subjekat pa glagol! Kada je upitna reč subjekat u zavisnoj rečenici, moramo imati SOM: Hva hendte? Jeg vet ikke hva som hendte. Hvem kommer? Jeg aner ikke hvem som kommer. Hvem bor her? Jeg vet ikke hvem som bor her. Šta se dogodilo? Ne znam šta se dogodilo. Ko dolazi? Ne slutim ko dolazi. Ko živi ovde? Ne znam ko živi ovde. 10

13 Direkte og indirekte tale - direktan i inderektan govor Kada opisujemo šta neko govori (citiramo), tada pišemo navodnike ili crtu: Kari sa: "Nå kommer jeg." "Nå kommer jeg", sa Kari. Jeg kommer, sa Kari. Kari je rekla:"sada ja dolazim." "Sada ja dolazim", rekla je Kari. Dolazim, rekla je Kari. Primećuje se da koristimo dve tačke ispred govora u prvoj rečenici, a zarez iza govora u drugim primerima. Kada govorimo šta je neko rekao, mi to možemo reći u zavisnoj rečenici, kao da smo videli. Tada moramo upotrebiti pravilan veznik i pravilan red reči (red reči u zavisnoj rečenici). Osim toga, može biti potrebno promeniti neke od reči u rečenici u odnosu na one u direktnom govoru. Ordstillingen - vrsta reči Direktan govor: Jeg sier: Jeg kan ikke komme. Jeg har alltid dårlig tid. Ja kažem: Ne mogu da dođem. Uvek sam loš sa vremenom. Indirektan govor: Jeg sier at jeg ikke kan komme. Jeg sier at jeg alltid har dårlig tid. Kažem da ne mogu da dođem. Kažem da sam uvek loš sa vremenom. U direktnom govoru dolazi prvo glagol pa prilog, a u indirektnom prvo prilog pa glagol! Forandring av pronomen - promena zamenica Često moramo upotrebiti neku drugu zamenicu u zavisnoj rečenici: Direktan govor: Kalim forteller: - Jeg er syk. Lisa sier: - Jeg skal flytte. Kim og Ali sier: - Vi spiser. Ola spør: - Kommer dere? Ana spør: - Kan du tysk? Kim spør: - Hvor er boka mi? Liz sier: - Bilen min er borte. Kalim kaže: - Ja sam bolestan. Lisa kaže: - Ja ću se odseliti. Kim i Ali kažu: - Mi jedemo. Ula pita: - Da li vi dolazite? Ana pita: - Da li znaš nemački? Kim pita: - Gde je moja knjiga? Liz kaže: - Moj auto je tamo. Indirektan govor: Kalim forteller at han er syk. Lisa sier at hun skal flytte. Kim og Ali sier at de spiser. Ola spør om vi kommer. Ana spør om jeg kan tysk. Kalim kaže da je bolestan. Lisa kaže da će se odseliti. Kim i Ali kažu da oni jedu. Ula pita kada dolazimo. Ana pita da li ja znam nemački. 11

14 Kim spør hvor boka hans er. Liz sier at bilen hennes er borte. Kim pita gde je njegova knjiga. Liz kaže da je njen auto tamo. Forandring av verbalet - promena glagola Kada govorimo o nekom ko je nešto rekao u prošlosti, često, moramo da zamenimo glagol: Direktan govor: Rosa: Jeg er syk. Jeg har veber. Jeg skal flytte. Jeg har spist. Ja sam bolesna. Imam temperaturu. Ja ću se odseliti. Ja sam jeo. 8. Indirektan govor: (slaganje vremena): Rosa fortalte at hun var syk. Rosa fortalte at hun hadde feber. Rosa fortalte at hun skulle flytte. Rosa fortalte at hun hadde spist. Rosa je rekla da je bolesna. Rosa je rekla da ima temperaturu. Rosa je rekla da će se odseliti. Rosa je rekla da jede. Kod slaganja vremena i glagol fortalte i pomoćni glagoli var, hadde i skulle se pišu u preteritu, ali kada se prevodi na srpski fortalte se prevodi u prošlom vremenu (preteritu), a pomoćni glagoli se prevode u sadašnjem vremenu (prezentu). Dakle, nećemo prevesti kao: Rosa je rekla da je bila bolesna, kako nas navodi pomoćni glagol var (jer je napisan u prošlom vremenu) već ćemo prevesti kao: Rosa je rekla da je bolesna, jer je to slaganje vremena. Iako direktan govor koristi prezent (sadašnje vreme) za buduće vreme, mi,često, koristimo pomoćni glagol u indirektnom govoru. Direktan govor: Jeg kommer snart. Dolazim brzo. Indirektan govor: Rosa fortalte at hun snart skulle komme. Rosa je rekla da će doći brzo. 12

15 Forandring av adverbial - promena priloga Ponekad može biti potrebno promeniti priloge ako govorimo nešto što je bilo rečeno davno pre ili na nekom drugom mestu. Direktan govor: Jeg kommer i morgen. Jeg liker meg her. Dolazim sutra. Sviđa mi se ovde. Indirektan govor: Han sa at han skulle komme dagen etter. Han sa at han likte seg der. On je rekao da će doći sutradan. On je rekao da mu se sviđa tamo. Mi možemo da kažemo rečenicu bez subjekta. Često koristimo SKULLE ili MÅTE u AT-rečenici: Direktan govor: Kjør forsiktig! Vozi oprezno! Sitt stille! Sedi na mesto! Ta en kake til! Uzmi kolač! Stopp! Stani! Indirektan govor: Hun sier at du må kjøre forsiktig. Hun sa at de skulle sitte stille. Hun sa at jeg måtte ta en kake til. Hun ropte at de skulle stoppe. Ona je rekla da voziš oprezno. Ona je rekla da sedneš na mesto. Ona je rekla da uzmem kolač. Ona je vikala da oni stanu. Posle zapovesti obično ne koristimo at: Direktan govor: Vent litt! Vær stille! Čekaj malo! Budi na mestu! Indirektan govor: Hun bad meg (om å) vente. Hun bad oss (om å) være stille. Ona me je zamolila da čekam. Ona nas je zamolila da budemo na mestu. Som setninger - som rečenice Jeg besøkte en venn. Vennen min/han var syk. Jeg besøkte en venn som var syk. Posetio sam jednog prijatelja. Moj prijatelj/on je bio bolestan. Posetio sam prijatelja koji je bio bolestan. 13

16 SOM možemo koristiti umesto da ponavljamo jednu reč dva puta: Kan jeg låne pengene som ligger i skuffen. Mogu li pozajmiti novac koji stoji u fijoci. (Pengene ligger i skuffen.) (Novac stoji u fijoci.) Vi bodde på et hotell som lå ved havet. (Hotellet lå ved havet.) Živimo u hotelu koji se nalazi pored mora. (Hotel se nalazi pored mora.) U rečenicama iznad SOM je subjekat u zavisnoj rečenici. Možemo imati SOM-rečenice u kojima SOM nije subjekat. Kada SOM nije subjekat možemo ga izostaviti: Jeg har kjøpt ei bok. Du kan låne boka/den. Jeg har kjøpt ei bok (som) du kan låne. Kupio sam knjigu. Ti možeš pozajmiti knjigu/nju. Kupio sam knjigu (koju) možeš je pozajmiti. Du kan få den billetten (som) jeg har kjøpt. (Jeg har kjøpt billetten.) Možeš dobiti ovu kartu (koju) sam kupio. (Ja sam kupio kartu.) Der kommer det noen elever (som) jeg kjenner. (Jeg kjenner elevene.) Tamo dolaze neki učenici (koje) ja poznajem. (Ja poznajem učenike.) Imenice koje se ponavljaju u obe rečenice, mogu stajati iza predloga. Predlog može stajati na kraju u zavisnoj rečenici, kada mi radimo sa SOM-rečenicom: Vi skal se en film. Alle snakker om filmen/den. Vi skal se en film (som) alle snakker om. Mi ćemo gledati film. Svi pričaju o filmu/njemu. Mi ćemo gledati film (o kome) svi pričaju. Vi møtte en lærer (som) vi snakket med. Sreli smo učitelja (s kojim) smo pričali. (Vi snakket med læreren.) (Pričali smo sa učiteljem.) 14

17 De besøkte den byen (som) de kommer fra. Oni su posetili grad (iz kog) oni dolaze. (De kommer fra den byen.) (Oni dolaze iz tog grada.) Kada imenice stoje u određenoj formi, često dobijaju ispred sebe pokazne zamenice kada iza dolazi SOM-rečenica. Skjøner du den forklaringen som læreren gav? Razumeš li ti objašnjenje koje je učitelj dao? Sted og tid - mesto i vreme Pored mesta odredišta mi možemo dobiti kao veznik DER (tamo) ili HVOR (gde): Vi besøkte byen der familen din bor. Vi besøkte byen hvor familien din bor. Vi besøkte byen (som) familien din bor i. Posetili smo grad tamo gde tvoja porodica živi. Posetili smo grad gde živi tvoja porodica. Posetili smo grad (u kome) tvoja porodica živi. Pored vremena odredišta, možemo imati i DA (tada, kada) kao veznik: Jeg husker godt den dagen da dere kom hit. Pamtim dobro dan kada ste vi došli ovamo. 9. Det setninger - det rečenice Predočavanje Det sitter ei flue på nesa! Muva ti je na nosu! Ponekad možemo dobiti dva subjekta u rečenici. Logičan subjekat - koji obavlja radnju glagola o kome govorimo - je pozadi u rečenici, dok je gramatički subjekat DET na početku rečenice. Ovu konstrukciju često koristimo kada je subjekat u neodređenoj formi. Kada subjekat stoji u neodređenoj formi, govori se o nekim novostima. Uobičajeno je da ne stavljamo nove informacije prve u rečenici, ali se stavlja DET umesto subjekta. Naročito je uobičajen ovaj tip rečenice sa glagolom VÆRE ili FINNES: Det er mer mat til deg i kjøleskapet. Det er mye krydder i sausen. Det finnes fremdeles ulv i Norge. Finnes det isbjørn i Alaska? Ima još hrane za tebe u frižideru. Ima više začina u sosu. Ima još vukova u Norveškoj. Ima li polarnih medveda na Aljasci? Pored nekoliko drugih glagola uobičajeno je imati DET kao subjekat, kada je logičan subjekat u neodređenoj formi, iako rečenice i bez DET mogu biti ispravne. Det sitter noen elever i kafetariaen. Det kom noen soldater bortover veien. Det står litt mat til deg på bordet. Neki učenici sede u kafiću. Neki vojnici dolaze putem. Na stolu je malo hrane za tebe. Iako počinjemo rečenicu prilogom, stavljamo DET na mesto subjekta: I kafetariaen sitter det noen elever. På bordet står det litt mat til deg. U kafiću sede neki učenici. Na stolu stoji malo hrane za tebe. 15

18 Važno! Predočavanje možemo koristiti kada je subjekat neodređen. Naročito se koriste glagoli være (biti), finnes (imati, postojati), komme (doći), sitte (sedeti), stå (stajati) i ligge (ležati). Glagol koji dolazi iza objekta, ne može se koristiti za predočavanje. U posebnom izrazu sa dva glagola, logičan subjekat dolazi iza prvog glagola u predstavljanju: Det sitter noen elever og skriver stil på biblioteket. Neki učenici sede i pišu u biblioteci. Det kom noen gutter og spurte etter deg. Došlo je nekoliko dečaka i pitali su za tebe. Utbryting - naglašavanje Det var Kari som gjorde det! To je Kari uradila! Znamo da se ponekad slomi prozor. U ovakoj rečenici naglašavamo ko je to uradio. Kada naglašavamo, konstrukcija rečenice ima obrazac: DET ER + SOM: (Per gråter.) (Per plače.) (Bare elevene har fri.) (Samo učenici imaju slobodu.) (Læreren sa det.) (Učitelj je rekao to.) Det er Per som gråter. Per plače. Det er bare elevene som har fri. Samo učenici imaju slobodne dane. Det var læreren som sa det. Učitelj je rekao to. Kada glagol ili pomoćni glagol u rečenici stoji u prezentu, kažemo DET ER. Kada imamo preterit, kažemo DET VAR! (Kari har knust vasen.) (Kari je slomila vazu.) (Tor skal flytte.) (Tor će se seliti.) (Per hadde rett.) (Per je bio u pravu.) (Elevene skulle synge.) (Učenici bi trebali da pevaju.) Det er Kari som har knust vasen. Kari je slomila vazu. Det er Tor som skal flytte. Tor će se seliti. Det var Per som hadde rett. Per je bio u pravu. Det var elevene som skulle synge. Učenici bi trebali da pevaju. Kada imamo subjekat iz dva dela, izostavljamo SOM: (De synger polske sanger.) (Oni pevaju poljske pesme.) (De kommer i morgen.) (Oni dolaze sutra.) (De bor i Bergen.) (Oni žive u Bergenu.) Det er polske sanger de synger. Poljske pesme oni pevaju. Det er i morgen de kommer. Sutra oni dolaze. Det er i Bergen de bor. U Bergenu oni žive. 16

19 Kada je subjekat zamenica i naglašavamo je, često koristimo objektivnu formu. Dakle, za naglašavanje koristimo obrazac: DET ER + SOM: Jeg kommer. Ja dolazim. Du ville flytte. Ti bi trebao da se seliš. Hun har lært mest. Ona je najviše učila. Det er jeg/meg som kommer. Ja dolazim. Det var du/deg som ville flytte. Ti bi trebao da se seliš. Det er hun/henne som har lært mest. Ona je najviše učila. Naglašavanje možemo koristiti sa svim tipovima glagola, a subjekat ili drugi deo subjekta koji se naglašava mogu stajati u svim formama. Utbryting i spørsmål - naglašavanje u pitanju Ovu konstrukciju koristimo vrlo često kada pitamo: Hva skjedde? Šta se dogodilo? Hvem kommer i selskapet? Ko dolazi na zabavu? Hvem bor her? Ko živi ovde? Hva var det som skjedde? Šta se dogodilo? Hvem er det som kommer i selskapet? Ko dolazi na zabavu? Hvem er det som bor her? Ko živi ovde? Kada upitna reč nije subjekat, izostavljamo SOM: Hva gjorde dere der? Šta ste radili tamo? Hvem bor du hos? Kod koga živiš? Hva sier han? Šta on gleda? Hva var det dere gjorde der? Šta ste radili tamo? Hvem er det du bor hos? Kod koga živiš? Hva er det han sier? Šta on gleda? I u pitanju bez upitne reči često imamo naglašavanje. Onda stavljamo akcenat na naglašeni deo: Bor du her? Živiš ovde? Bor du her? Živiš li ti ovde? Er det her du bor? Da li ovde ti živiš? Er det du som bor her? Da li ti živiš ovde? 17

20 10.Setningsledd og ordklasser - delovi rečenice i vrste reči Jedan deo rečenice pokazuje koju funkciju imaju reči u određenoj vezi. Može biti podosta različitih reči u istom tipu rečeničnog dela i može biti mnogo reči, uključivši celu rečenicu, u jednom delu rečenice. Delovi rečenice: Subjekat: Vi kommer. I går var den nye læreren på besøk. Mi dolazimo. Juče je bio novi učitelj u poseti. Glagol: Vi skal flytte. Læreren er grei. Mi ćemo se seliti. Učitelj je dobar. Objekat: Vi skal kjøpe hus. Vi må hjelpe dem. Mi ćemo kupiti kuću. Treba da im pognemo. Predikat: Vi ble trøtte. Ibrahim er flyktning. Bili smo umorni. Ibrahim je izbeglica. Prilog: Vi er trøtte i dag. Da de kom. ble det bråk. Mi smo umorni danas. Kada su oni došli bila je galama. Reči delimo i na vrste reči. Niko ne zna na koliko različitih vrsta delimo reči. Mogu biti različite, na različitim jezicima i različite gramatike. U ovoj knjizi vrste reči delimo na: Imenice: Glagole: en skole, ei jente, en tanke, Asia škola, devojčica, misao, Azija lese, snakke, løpe, tenke, være, ha, bo čitati, govoriti, trčati, misliti, biti, imati, živeti Prideve: Zamenice: Priloge: Upitne reči: Predloge: Veznike: stor, gammel, nydelig, grønn, mange veliki, star, divan, zelen, mnogo jeg, dere, vi, oss, våre, denne ja, vi, mi, nas, naši, ovaj tidlig, sent, ute, inne, likevel, etterpå, veldig rano, sporo, napolju, unutra, ipak, posle, veoma hvem, hva, hvorfor, når, hvordan ko, šta, zašto, kada, kako i, på, av, under, over, ved siden av u, na, od, ispod, iznad, pored og, at, fordi, selv om, hvis, dersom i, da, zato što, iako, ako, ukoliko U jednu vrstu reči stavljamo reči koje imaju mnogo zajedničkih osobina. One se mogu menjati na isti način, ako se menjaju. One mogu imati sasvim slično značenje, ili može biti da ih koristimo na isti način u rečenici. 18

21 Forskjell på setningsledd og ordklasse - razlika između dela rečenice i vrste reči Jedan rečenični deo može sadržavati reči iz različitih vrsta reči. Subjekat može, na primer, biti sačinjen od: imenice: Læreren kommer for sent. Učitelj kasni. zamenice: Vi kommer for sent. Det er irriterende. Mi kasnimo. To je iritirajuće. prideva: De gamle får pensjon. Stari dobijaju penziju. glagola: Å jobbe er viktig. Raditi je važno. upitne reči: Hvem kommer? Ko dolazi? zavisne rečenice: At dere kommer for sent, er iriterende. Vi kasnite i to je iritirajuće. više tipova: Den nye læreren som jeg fortalte deg om, er grei. Novi učitelj o kome sam ti pričao je dobar. Na isti način može biti prilog sačinjen od reči iz različitih vrsta, npr.: priloga: De er ute. Oni su napolju. predloga i imenice: De er i skolegården. Oni su u školskom dvorištu. imenice: De kommer søndag. Oni dolaze nedeljom. zavisne rečenice: De kommer når de får tid. Oni dolaze kada dobiju malo vremena. Reč koja pripada glagolima je najčešće glagol u rečenici, ali može biti i drugi deo rečenice: glagol: Jeg jobber hardt. Ja naporno radim. objekat: Jeg liker å jobbe. Ja volim da radim. subjekat: Å jogge er kjedelig. Trčati je dosadno. deo priloga: Etter å ha jogget tok de seg en øl. Posle trčanja oni su uzeli pivo. Reč koja pripada imenicama je često subjekat ili objekat u rečenici, ali može imati i druge funkcije: subjekat: Læreren kom for sent. Učitelj je zakasnio. Objekat: Vi spurte læreren. Pitali smo učitelja. indirektni objekat: Vi sendte læreren et julekort. Poslali smo učitelju Božićnu čestitku. predikat: Hun er lærer. Ona je učitelj. (deo) priloga: Jeg snakket med læreren. Razgovarao sam sa učiteljom. 19

22 SUBSTANTIV - IMENICE 1. Ordklasen - vrsta reči Norge ligger i Nord-Europa. Landet har litt over 4 millioner innbyggere. Norveška se nalazi u severnoj Evropi. Zemlja ima malo više od 4 miliona stanovnika. Imenice su imena za lica, mesta, stvari itd. Mi pravimo razliku između vlastitih imenica i zajedničkih imenica. Egennavn - vlastite imenice Lica: Mesta: Fatima, Aziz, Robert, Hansen Kina, Sør Amerika, Polen, Rim, Bergen Vlastite imenice se pišu velikim slovom na početku! Fellesnavn - zajedničke imenice jente, gull, amerikaner, familie, by, land, sted, penn, bok, stol, bord osv. devojčica, zlato, Amerikanci, porodica, grad, zemlja, mesto, pero, knjiga, stolica, sto itd. Zajedničke imenice se pišu malim slovom (ako ne stoje na početku rečenice). To važi i za imenice koje govore o nacionalnosti: iraner, kineser, nordmann - Iranac, Kinez, Norvežanin 2. Kjønn og artikkel - rod i član Zajedničke imenice su ili ženskog roda, ili muškog, ili srednjeg roda. Koji je rod, možemo videti po članu koji možemo upotrebiti zajedno sa zajedničkim imenicama. Ne možemo videti po jednoj reči koji je rod. Moramo učiti članove zajedno sa rečima. Neodređeni članovi su EI za ženski rod, EN za muški i ET za srednji rod. Hunkjønn - ženski rod ei jente, ei klokke, ei bok, ei dør, ei lampe, ei hylle devojčica, sat, knjiga, vrata, lampa, polica Hankjønn - muški rod en gutt, en mann, en situasjon, en avdeling, en lærer dečak, čovek, situacija, odeljenje, učitelj 20

23 Intetkjønn - srednji rod et barn, et dyr, et problem, et land, et spørsmål dete, životinja, problem, zemlja, pitanje Reči ženskog roda mogu imati EN umesto EI. Bruk av ubestemt artikkel - upotreba neodređenog člana Med artikkel - sa članom Mi moramo da kažemo: en lærer (učitelj), Mogu li pozajmiti en penn (penkalo)? Možeš li ispeći ei kake (kolač)? Treba ti ei lue (kapa) kada je hladno. Koristimo član ispred imenice u jednini kada govorimo o specijalnom primeru, o nečemu što je nova informacija u rečenici: Jeg kjenner en amerikaner. Vi har kjøpt ei bok til. deg. De har kjøpt et gammelt hus på landet. Ja poznajem jednog Amerikanca. Mi smo kupili jednu knjigu za tebe. Kupili su staru kuću na selu. Uten artikkel - bez artikla Utellige mengder - mase bez težine Imenice koje opisuju nešto što nema težinu, nemaju član ispred. Vi trenger smør og kaffe. De fant olje utenfor kysten. Jeg liker ikke snø. De dyrker ris i Vietnam. Ghana eksporterte gull og kakao. Nama treba maslac i kafa. Našli su naftu izvan obale. Ne volim sneg. Oni gaje pirinač u Vijetnamu. Gana je izvozila zlato i kakao. Kada kažemo jednu kafu, to znači jednu šoljicu kafe. Kada glagol i objekat stoje u tesnoj vezi i izgledaju kao jedna radnja, izostavljamo član (pisati sastav, ići autobusom). U tom slučaju ne mislimo na specijalan primer: I dag må jeg skrive stil. Vi kan ta buss dit. Kjører du bil? Skal dere kjøpe leilighet? Har du bakt kake? Danas moram pisati sastav. Možemo uzeti autobus tamo. Da li voziš auto? Hoćete li kupiti stan? Da li si pekao kolače? Mi možemo napraviti pravilne rečenice sa i bez člana: Jeg har kjøpt (en) sykkel. Kupio sam biciklu. 21

24 De har kjøpt (et) hus. Jeg har bakt (ei) kake. Jeh har fått (ei) pakke. Oni su kupili kuću. Ispekao sam kolač. Dobio sam paket. I predikativet - u predikatu Uten artikkel - bez člana Kada imenica govori kojoj grupi subjekat pripada (npr. koje zanimanje, koja nacionalnost) ne koristimo član: Hun er politiker. Hun er lærer. Han er muslim. Han er inder. Han er profesjonell fotballspiller. Han er enebarn. Hun er fjellklatrer. Han er blitt bestefar. Ona je političar. Ona je učitelj. On je musliman. On je Indijac. On je profesionalni fudbaler. On je jedinac. Ona je alpinist. On je postao deda. Med artikkel - sa članom Kada predikat govori šta vidi ili misli o nekom licu, koristimo član: Han er en engel. Du er en kjeltring. Han er et geni. Hun er en flink fotballspiller. Han er et bortskjemt enebarn. On je anđeo. Ti si varalica. On je genije. Ona je vešt futbaler. On je razmaženi jedinac. 11.Bøyning av substantivet - promena imenica Imenice menjamo u množini u određenoj formi sa dodavanjem različitih nastavaka. Flertal - množina Kada govorimo o više nečega, menjamo zajedničke imenice u množini. Mi koristimo množinu posle svih brojeva, posle mange (mnogo), få (malo), begge (oba), alle (svi), a najčešće iza noen (nekoliko) i ingen (niko). to biler, ti kroner, mange elever, noen guter, få steder, ingen venner dva auta, deset kruna, mnogo učenika, nekoliko dečaka, malo mesta, neki prijatelji 22

25 Er i flertall - er u množini Većina imenica dobija nastavak ER u množini. Er se dodaje na jedninu. Ako se imenica završava na E u jednini, dodaje se R. entall ei dør (vrata) en student et system en kafe ei krone en klasse et bilde (slika) flertall tre dører to studenter to systemer noen kafeer to kroner ni klasser ti bilder Ingen endelse i flertall - bez nastavka u množini Neke imenice su iste u množini kao u jednini. To važi za imenice srednjeg roda od jednog sloga: entall flertall et glass (čaša) fem glass et ord (reč) ti ord et hus (kuća) mange hus et bord (sto) noen bord et smil (smešak) to smil et år (godina) tre år Unntak - izuzetak et sted (mesto) mange steder To važi i za neke reči ženskog i muškog roda sa jednim slogom: en ting (stvar) mange ting en feil (greška) seks feil ei mus (miš) noen mus Mnoge reči za meru, a većinom one koje označavaju stranu valutu iste su u množini i jednini: en liter en meter en kilo en dollar et pund (funta) en mark ti liter to meter tre kilo ti dollar ti pund ti mark 23

26 E i flertall - e u množini Imenice koje govore o zanimanjima, nacionalnosti itd, a koje se završavaju na ER u jednini, dobijaju samo E u množini: en lærer (učitelj) to lærere en baker (pekar) to bakere en mekaniker (mehaničar) to mekanikere en fisker (ribar) to fiskere en tyrker (Turčin) to tyrkere en amerikaner (Amerikanac) to amerikanere en marokkaner (Marokanac) to marokkanere en inder (Indijac) to indere Spesiel bøyning - specijalne promene Neke imenice dobijaju drugi samoglasnik u množini: en far (otac) to fedre en bonde (seljak) to bønder en bror (brat) to brødre ei bok (knjiga) to bøker ei mor (majka) to mødre en fot (noga) to føtter ei datter (ćerka) to døtre ei hånd (ruka) to hender et tre (drvo) to trær ei strand (plaža) to strender et kne (koleno) to knær ei natt (noć) to netter en mann (čovek) to menn ei tann (zub) to tenner Ord uten flertall - reči bez množine Nekim rečima ne može da stoji broj ispred, jer nemaju množinu ili količinu i one nemaju formu množine. To važi za reči za građu (materijal) i masu: Det er kommet snø. Alle drakk kaffe. Vil dere ha is? Hun liker best ris. Pao je sneg. Svi su pili kafu. Hoćete li sladoled? Ona najviše voli pirinač. Ispred ovih reči možemo staviti mange (mnogo) ili noen (nekoliko), litt (malo) itd. mye mat, noe ris, litt snø mnogo hrane, nešto pirinča, malo snega Mnoge reči sa apstraktnim značenjem ne mogu se upotrebiti u množini: takknemlighe. tvil. lykke. hell. tro. trøbbel zahvalnost, sumnja, sreća, sreća, poverenje, briga 24

27 Bestemt form - određena forma Kada imenica govori o nečemu poznatom, mi koristimo određenu formu u jednini i množini. Određenu formu dobijamo tako što dodamo nastavak. Entall - jednina Boka er veldig god. Bussen har kjørt. Jeg har mistet sertifikatet. Knjiga je veoma dobra. Autobus je išao. Izgubio sam sertifikat. neodređena nastavak u određena rod forma određenoj formi forma ei bok (knjiga) + a boka ženski en lærer (učitelj) + en læreren muški et vindu (prozor) + et vinduet srednji en ide (ideja) + en ideen muški Kada se imenica završava na E: ei veske -e (tašna) + a veska ženski en konge -e (kralj) + en kongen muški et bilde -e (slika) + et bildet srednji Nastavak u određenoj formi je A za ženski rod, EN za muški rod i ET za srednji rod. Ako se imenica završava na E bez akcenta u neodređenoj formi ono se gubi u nastavku. U ženskom rodu možemo imati EN umesto A. Flertall - množina Nastavak ENE Nastavak u određenoj formi množine najčešće je ENE. Nastavci u neodređenoj formi množine se gube i dodaje se ENE za određenu formu. 25

28 neodređena nastavak u određena rod forma određenoj formi forma jenter (devojčice) + ene jentene ženski busser (autobusi) + ene bussene muški epler (jabuke) + ene eplene srednji Specijalne promene: hender + ene hendene ženski søstre + ene søstrene ženski menn + ene mennene muški Nastavak A Imenice srednjeg roda nekada imaju nastavak A u određenoj formi množine. barn (dete) + a barna bein (noga) + a beina Hvor gamle er barna dine? Du må ikke ha beina på bordet! Koliko imaju godina tvoja deca? Nemoj držati noge na stolu! Većina imenica srednjeg roda može dobiti nastavak A umesto ENE u određenoj formi množine. To je naročiti uobičajeno sa kratkim rečima: år (godina) + ene/a årene/åra fjell (planina) + ene/a fjellene/fjella Nastavak NE Imenice koje se završavaju na ER i govore o nacionalnosti, ili o zanimanju dobijaju samo nastavak NE u određenoj formi množine. neodređena nastavak određena forma forma lærere - e (učitelji) + ne lærerne tyrkere - e (Turci) + ne tyrkerne 26

29 Substantivets forme - imenične forme Većina imenica ima četiri forme: jednina množina neodređena određena neodređena određena forma forma forma forma ei dør (vrata) døra dører dørene en sjef (šef) sjefen sjefer sjefene et vindu (prozor) vinduet vinduer vinduene/vindua ei veske (tašna) veska vesker veskene en konge (kralj) kongen konger kongene et bilde (slika) bildet bilder bildene et fjell (planina) fjellet fjell fjellene/fjella en feil (greška) feilen feil feilene en lærer (učitelj) læreren lærere lærerne en kineser (Kinez) kineseren kinesere kineserne en far (otac) faren fedre fedrene ei datter (ćerka) dattera døtre døtrene Utellelige - beztežinske stvari Imenice koje označavaju beztežinske stvari, imaju samo dve forme, neodređenu i određenu formu jednine: neodređena forma određena forma et mel (brašno) melet et gull (zlato) gullet en snø (sneg) snøen en mais (kukuruz) maisen en te (čaj) teen ei ull (vuna) ulla Određenu formu koristimo kada govorimo o određenoj količini nečega, ili nečeg poznatog: Takk for maten! Kafeen er ferdig! Teen blir kaldt! Snøen har smeltet! Hvala na hrani! Kafa je gotova! Čaj je hladan! Sneg se otopio! 27

30 Ordliste - lista reči U listi reči se vidi promena imenica. To je nastavak u određenoj formi množine koji je naveden: bil, - en: - er, - ene (= bilen: biler, bilene) Neke liste reči navode samo određenu formu jednine: bil, - en Imenice srednjeg roda sa jednim slogom mogu stajati ovako: hus, - et, -, - a el. - ene (= huset; hus, husa eller husene) Kada nema nastavka stoji crtica (-) u listi reči. Kada možemo birati između dva nastavka, pišemo oba sa el. (= eller) između. Reči sa specijalnom promenom stoje napisane cele: faktum, - et; fl. fakta, faktaene Množina od et faktum je uvek fakta! Upotreba određene forme Mi koristimo određenu određenu formu kada govorimo o nečemu što nam je poznato. Jeg skal i butikken. (den vi pleier å handle i) Ja ću ići u prodavnicu. (kada uobičajavamo da idemo u kupovinu) Læreren er syk i dag. Učitelj je bolestan danas. (Vi vet hvilken lærer der er snakk om) (Mi znamo o kom učitelju se govori) Jeg er ferdig med oppgaven. Ja sam završio domaći zadatak. Veska ligger i bilen. Tašna je u autu. Jeg har vondt i hodet. Boli me glava. Han brakk beinet. On je polomio nogu. (den vi skulle gjøre) (onaj koji smo radili) (Vi vet hvilken veske og hvilken bil) (Mi znamo koja tašna i koji auto) (Det er selvfølgelig mitt hode) (To je naravno moja glava) (sitt eget bein) (svoju sopstvenu nogu) Mi ne moramo tačno da znamo koje je to lice ili stvar o kome govorimo, ali oni su poznati: Jeg skal til tannlegen. Statsministeren er leder for regjeringen. Kari er på jobben. Liker du å gå tur i skogen? Ja ću kod zubara. Državni ministar je šef vlade. Kari je na poslu. Da li voliš da se šetaš po šumi? 28

31 Često govorimo o nečem novom u neodređenoj formi kada prvi put to sretnemo. Posle, onaj ko sluša zna šta je to o čemu se govori i koristimo određenu formu kada dalje govorimo o tome: Eva har ei datter og to sønner. Dattera går på skolen, og sønnene er i barnehage. Eva ima ćerku i dva sina. Ćerka ide u školu, a sinovi su u vrtiću. To važi ne samo kada je ista reč koju ponavljamo, nego kada znamo koja je stvar o kojoj se govori. Vi har fått ny leilighet. Kjøkkenet er stort, men badet er nokså lite. Dobili smo novi stan. Kuhinja je velika, ali je kupatilo prilično malo. Jasno je da su kuhinja i kupatilo prostorije u novom stanu, pa će ove reči stajati u određenoj formi. Često možemo videti da reči koje stoje zajedno sa imenicama su u neodređenoj ili određenoj formi: neodređena jednina određena en leilighet min leilighet Annas leilighet množina neodređena to leiligheter noen leiligheter mange leiligheter den nye leiligheten leiligheten min denne leiligheten određena to av leilighetene noen av leilighetene mange av leilighetene disse leilighetene Mnoga geografska imena stoje u određenoj formi, naročito ako se završavaju jednom norveškom reči (havet (pučina), sjøen (more), fjellene (planine), bukta (zalivi) itd.) Ali, takođe jedan deo može biti u neodređenoj, a drugi u određenoj formi: Atlanterhavet, Stillehavet, Rødehavet, Andesfjellene, Persiabukta, Østersjøen, Nordpolen Atlantski okean, Tihi okean, Crveno more, Andi, Persijski zaliv, Baltičko more, Severni pol Alpene, Themsen, Nilen, Karpatene Alpi, Temza, Nil, Karpati 29

32 12.Genitiv I vlastite imenice i zajedničke imenice mogu dobiti svoju prisvojnu formu, genitiv. Genitiv izražava neko vlasništvo ili neko posedovanje. Mi pravimo genitiv sa nastavkom -S na kraju imenice. Egenavn - vlastite imenice Petersvenner, Mariasbil, Indias hovedstad, Polens historie, USAs politikk Peterovi prijatelji, Marijin auto, indijski glavni grad, poljska istorija, politika USA Ako se imenica završava na -S, stavljamo samo apostrof do zadnjeg S: Sveits' hovedstad Johannes' familie Švajcarski glavni grad Johanesova porodica Fellesnavn - zajedničke imenice S može stajati u svim formama imenica, ali obično je genitiv u određenoj formi. jentas ide, skolens elever, byens innbyggere, landets politikk, elevenes stiler, barnas lærer devojčicina ideja, školski đaci, gradski stanovnici, državna politika, đački stilovi, dečji učitelj Važno! Imenice imaju određenu formu ispred genitiva! Alternativer til genitiv - zamene za genitiv Često izražavamo to isto na drugi način: Petters venner Indias hovedstad USAs politikk Skolens elever vennene til Peter hovedstaden i India den politikken som USA fører elevene på skolen eller skoleelevene Ko ima u vlasništvu nešto ili poseduje nešto, stoji iza imenice u takvom izražavanju u određenoj formi. Genitiv i uttrykk for mål - genitiv u izražavanju Mi koristimo genitiv u izražavanju vremena ispred druge imenice: fem minuters pause, sju timers arbeidsdag, to ukers ferie, tolv års utdannelse pet minuta pauze, sedmosatni radni dan, dve nedelje odmora, dvanaestogodišnje obrazovanje 30

33 Drugo izražavanje sa genitivom za veličinu je često složena reč: en treroms leilighet, et tomotors fly trosoban stan, dvomotorni avion Genitiv etter til - genitiv iza til Imamo izražavanje sa genitivom iza til: Vi går til fots. Hun gikk til topps i konkurransen. Han var syk og gikk til sengs. De ville komme til bunns i saken. Vi satte oss til bords. De drar til fjells i ferien. Idemo pešice. Ona je pobedila na takmičenju. On je bio bolestan i otišao je u krevet. Oni će istresati stvar do kraja. Mi smo seli za sto. Oni su otišli na planinu na odmor. 13.Sammensatte substantiv - složene imenice Imenica je često sastavljena od dve (ili više) reči. Poslednja reč je glavna reč. Prva reč više govori o tipu poslednje reči: od čega je napravljena, šta joj odgovara, kada će se upotrebiti, itd. Prva reč je najčešće imenica ili glagol: ei bok for barn ei barnebok (dečja knjiga) ei bok til å skrive i ei skrivebok (sveska) ei bok av skinn ei skinnbok (kožna knjiga) ei bok om gramatikk ei gramatikkbok (gramatika) ei bok med ord ei ordbok (rečnik) et bord av mahogni et mahognibord (mahoni sto) et bord til å skrive ved et skrivebord (pisaći sto) et bord til å ha på kjøkkenet et kjøkkenbord (kuhinjski sto) klær til sommeren sommerklær (letnja odeća) klær for damer dameklær (ženska odeća) klær av ull ullklær (vunena odeća) klær til å drive sport i sportsklær (sportska odeća) klær til å arbeide i arbeidsklær (radna odeća) Zadnja reč određuje kog je roda složena reč i član koji će imati. E og S - e i s Ponekad moramo imati E ili S između složenih reči kada je prvi deo imenica: barnehage, gutteklasse, fiskesuppe vrtić, odeljenje dečaka, riblja supa sportsutstyr, selskapsklær, informasjonssjef, kjærligshistorie sportski bik, večernje odelo, šef informacija, ljubavna istorija 31

34 Sve reči koje se završavaju na SJON, ELSE, HET, TET, SKAP, DOM i neke druge reči, dobijaju nastavak S kada stoje prve u složenici. Kada reč koja dobije S u složenici stoji ispred reči koja počinje sa S, dobijamo dva S: selskapssko (večernja obuća), sportssko (sportska obuća) Kada se sudare isti suglasnici, dobijamo: fotball + lag = fotballag (fudbalski tim) ull + lue = ullue (vunena kapa) topp + politeker = toppolitiker (vrhunski političar) ballet + trening = ballettrening (baletska proba) Bøyning av sammensatte substantiv - promena složenih imenica U složenim imenicama samo se poslednja reč menja. Prva reč se ne menja. Ako je prva reč imenica, ona stoji u neodređenoj formi jednine. Glagol stoji u infinitivu. en varebil (kombi) varebilen varebiler varebilene et sommerhus (vikendica) sommerhuset sommerhus sommerhusene en barnehage (vrtić) barnehagen barnehager barnehagene ei lesebok (čitanka) leseboka lesebøker lesebøkene 14.Substantiv som målsledd - imenica kao mera Mere kao kilogram, metar, litar, gram postavljaju se ispred imenice u neodređenoj formi: tre kilo kjøtt, fire liter melk, fem meter stoff tri kilograma mesa, četiri litra mleka, pet metara štofa Imena predmeta i ambalaže mogu biti mera i postavljaju se ispred imenica u neodređenoj formi: en teskje salt, en spisekje mel, en kopp sukker, to flasker mineralvann, en sekk ris, fem bøter vann kašičica soli, kašika brašna, šolja šećera, dve flaše kisele vode, džak pirinča, pet kofa vode Ako se pridaje važnost sadržaju, možemo upotrebiti MED: en pose med epler, en sekk med ris, ei bøtte med vann kesa sa jabukama, džak sa pirinčom, kofa sa vodom Kada dajemo opis veličine, možemo dobiti izraz sa genitivom ili predlogom: ei trekilos pakke, ei toliters flaske, en hundregrams pakning trokilogramski paket, dvolitarska flaša, stogramska ambalaža ei pakke på tre kilo, en pakning på hundre gram paket od tri kilograma, ambalaža od sto grama 32