TURSKI KATASTARSKI POPISI

Transkript

1 Specijalni dodatak TURSKI KATASTARSKI POPISI iz godine za OBLAST VUKA BRANKOVI]A TRI SU SRPSKE TAPIJE NAKOSOVO I METOHIJU: Manastiri dinastije Nemawi}a podignuti na Kosovu i Metohiji. Dinastija Nemawi}a vladala je 205 godina ( ) pod vla{}u sedam kraqeva i dva cara, posebno Svetog Save i Nemawe. Nemawi}i nas uvode u pravoslavqe i ugra uju se u ktitorske karte sa desne strane od ulaza u svaki od brojnih manastira Drugu tapiju ~ine poveqe koje su vladari dali srpskim manastirima Tre}u tapiju ~ine turski popisi (defteri) me u kojima su i ovi iz oblasti Vuka Brankovi}a iz godine. U ovim defterima su svi nazivi mesta evidentno srpski i upisana su imena svih nosioca doma}instva srpskog porekla Glavni i odgovorni urednik: Slavica Jovovi} Priredili: Miodrag K. Skuli} Dragan B. Vlahovi} Slavoqub B. Ka~arevi} [tampa: Glas javnosti d.o.o. Beograd, 19. februar Tehni~ki urednik: Veroqub Nikoli}

2 TURSKI KATASTARSKI POPISI Ponedeqak, 19. februar UVODNE NAPOMENE Ra eno prema defteru Otomanskog carstva iz godine. Original deftera na arapskom pismu nalazi se u arhivi Predsedni{tva Turske u Istanbulu. Prevod sa arapskog na srpskohrvatski jezik za pojedina~ni popis objavqen je u orijentalnom Institutu u Sarajevu godine, a za sumarni popis godine u istom institutu, u redakciji dr Hazima [abanovi}a. Istra`ivawe zasnovano na ovom prevodu sprovela je Srpska akademija nauka i umetnosti, u redakciji akademika Milo{a Macure. Ovo istra`ivawe objavili su SANU i Slu`beni glasnik Srbije godine. Defteri su uvedeni s nekoliko bitnih razloga. Utvr ivali su visinu poreza i odre ivali vojnu obavezu prema carevini kojoj su bili podlo`ni i podanici imperije i raja. Defteri nam danas pokazuju da su Kosovo i Metohija neprestano bili kolevka srpskog naroda i teritorija srpske dr`ave pod turskom upravom. Glas javnosti objavquje delove nau~nog rada Hazima [abanovi}a kao prilog prou~avawu istine o Kosovu i Metohiji koju bi morali da znaju i oni od kojih danas, navodno, zavisi sudbina Kosmeta. ^italac Glasa }e lako razumeti da su imena sela i naseqa dragoceni prilog srpskih tapija na Kosovo i Metohiju. Vaqa ista}i da su sva 693 naziva naseqa na Kosovu srpskog porekla i da su svi ti nazivi ostali nepromeweni do godine. Uzbudqiv je podatak da su imena nosioca doma}instava srpskog porekla. To sve dokazuje da Albanaca na Kosovu u to doba uop{te nije bilo. To je istovremeno i opomena onima koji poku{avaju da iz se}awa srpskog naroda izbri{u istinu da je Kosovo rodno mesto Srbije. [TA ^INI OBLAST VUKA BRANKOVI]A - Oblast Brankovi}a obuhvatala je zemqi{te i naseqa od Ka~ani~ke klisure i ju`nih padina [ar-planine, na jugu, do reke Ra{ke, na severu, sva mesta sa leve i desne strane reka Nerodimke, Sitnice i Ibra do utoke reke Ra{ke, na jednoj strani i sva mesta levo i desno od reke Bina~ke Morave, podjablani~ka i potkopaoni~ka naseqa, u celini gledano - dana{- we Kosovo. - Tada{wa oblast Brankovi}a, koja je obuhva}ena ovim katastarskim popisom, obuhvatala je km2, ako se tome dodaju povr{ine udaqenih naseqa u Gorwem Ibru, na Pe{teru, Ra{koj, Moravi... povr{ina ~ini km2. Imaju}i u vidu da sada{wa povr{ina Kosova i Metohije pokriva km2, zna~i da je oblast Brankovi}a ~inila 58,3 odsto sada{we teritorije Kosova i Metohije. - Kosovo Poqe prostire se na du`ini od 84 km od Ka~anika na jugu, do Zve- ~ana na severu. Planine koje opkoqavaju kosovsku kotlinu su [ar-planina i Skopska crna gora, na ju`nom obodu kotline, Crnoqeva, Gole{ i ^i- ~evica, sa zapada, Rogozna i Kopaonik, sa severnog dela, Propa{nica sa isto~nog oboda. DEFTER - TURSKE KATASTARSKE KWIGE Sve zvani~ne kwige osmansko-turske administracije i ra~unovodstva, svi zapisnici i protokoli, kao i svi pojedina~ni akti koji imaju karakter nekog popisa, spiska ili obra~una nazivaju se defteri. Re~ defter (ili tefter) poti~e od gr~ke re~i diphtera, ko`a, koju su, u nedostatku papirusa, upotrebqavali za pisawe mnogi isto~ni narodi jo{ u doba Herodota. Persijski kraq Darije Hispanso uveo je u kraqevski arhiv ko`u umesto glinenih plo~ica. Tako je gr~ka re~ diphtera u{la u persijski jezik u obliku defter, u zna~ewu pergament, ali je ona jo{ u starom veku u persijskom ozna- ~avala posebnu vrstu zvani~nih spisa, a zatim svaki popis, spisak, navodi dr Hazim [abanovi}, prire iva~ i prevodilac Kraji{ta Isa-bega Isakovi}a iz godine, zvani~nog katastarskog popisa oblasti Vuka Brankovi}a. Turske katastarske kwige nazivaju se tahrir defteri, popisne kwige. One su nastale kao rezultat rada specijalnih dr`avnih komisija koje su sa~iwavali emin, poverenik i katib pisar (a ne redovni dr`avni organi kao {to su, na primer, timar, defterdari, raznamexije i dr). Te komisije bile su du- `ne da na licu mesta (a ne u pokrajinskim ili centralnom dr`avnom uredu) utvrde i popi{u one izvore dr`avnih prihoda koji su slu`ili ili mogli slu- `iti za obrazovawe timara, zijameta i hasova, odnosno vakufa i mulkova, ali ne i ostale dr`avne prihode, kao {to su hara~, vanredni dr`avni nameti itd. Komisija je, daqe, bila du`na da utvrdi, odnosno izvr{i podelu tih prihoda me u feudalce u vidu hasova, zijameta i timara. 2 POPISNE KOMISIJE Turske katastarske kwige, na osnovu kojih su Turci utvr ivali i popisivali feudalne prihode i kako su ih raspore ivali me u pripadnike vladaju}e klase, sastavqane su na osnovu instrukcija koje je Porta izdavala popisnim komisijama. Za sagledavawe zadataka popisnih komisija zna~ajne su i uvodne napomene u nekim katastarskim kwigama. Pa`qivim prou~avawem i sistematskom analizom podataka koje sadr`e katastarski turski popisi mogu se utvrditi svi va`niji detaqi o tome kako su obavqani popisi u to doba i kako su redigovani najva`niji defteri, koji su nastali kao rezultat tih popisa. Zauzimaju}i pojedine na{e oblasti u Makedoniji i Srbiji, Turci su ih pretvorili u svoja kraji{ta i poveravali kraji{nicima sa {irim ovla{}ewima. U zaposednute gradove uvodili su svoje posade kojima su davali plate u novcu ili timare u unutra{wosti Turske. Tako su postupili i sa zaposednutim gradovima na potezu Skopqe-Sarajevo, kao i na liniji Ni{-Kru{evac-Smederevo. Oni su jedan deo zaposednutih podru~ja razdelili u timare gradskih posada, a preostali pretvorili u tzv. eskinxijske timare, odnosno timare sitnih spahija koji su regrutovani iz redova slugu i robova kraji{nika doti~nog kraji{ta, i iz redova sitne doma}e vlastele i starih vojnika koji su im pri{li. Pripadnicima ranijih vojni~kih ili poluvojni~kih redova, koji su stupili u wegovu slu`bu, osvaja~ je ostavqao stare ili davao nove slobodne ba{tine, a wihovim stare{inama privilegovan polo`aj i to pod uslovom da za wegov ra~un obavqaju vojni~ke ili poluvojni~ke slu`be. Slobodne ba{tine ostavqali su Turci i seoskim zanatlijama, uz obavezu da obavqaju odgovaraju}e usluge odr`avawa, ~uvawa i snabdevawa podru~nih gradova. Svim posednicima timara, kao i svim korisnicima odre enih privilegija i prava odmah su izdavani dokumenti (berati, pisma i dr) o tim posedima, odnosno pravima i privilegijama. Sve osobe koje su na osnovu carskog berata ili drugih dokumenata u`ivale kakve feudalne prihode, odnosno wihovi predstavnici (emini carskih hasova, suba{e ili vojvode hasova pa{a i begova, mutevelije vakufa, stare{ine manastira), kao i osobe koje su u`ivale razne privilegije (derbenxije, sokolari, seoske zanatlije i dr), bile su du`ne li~no, odnosno posredstvom svog zastupnika, da predo- ~e popisnoj komisiji dokumente o tim posedima i pravima. Popisnu komisiju imenovala je Porta, a sa~iwavali su je jedan emin i jedan pisar. Emin je mogao imati svog pomo}nika. Emin je bio carski poverenik koji je stvarno preuzimao posao popisivawa i bio odgovoran za wegovo izvr{ewe. Posao emina bio je veoma odgovoran i dosta te`ak a, sa druge strane unosan i podlo`an mitu i raznim drugim zloupotrebama, pa je zato poveravan istaknutim, uticajnim, pouzdanim, savesnim i obrazovanim li~nostima iz reda uglednih sanxakbegova, defterdera i kadija. Funkcija pisara poveravana je obi~no sinovima

3 Ponedeqak, 19. februar dvorskih spahija, pisarima carskih defterhana i pisarima divana. Komisija je bila du`na da ta~no utvrdi i popi{e sve izvore feudalnih prihoda od li~nih feudalnih poreza stanovni{tva, kao i od svih grana privrede i prometa i da ih podeli u hasove i timare Ėmin je bio du`an da s mesnim kadijom, odnosno suba{om do e li~no u sredi{te svakog kraja (nahije ili vilajeta) u oblasti koju je imao da popi{e, da pozove spahije tog predela i da zajedno sa wima a uz pomo} lokalnih prvaka, utvrdi, proceni i popi{e sve izvore feudalnih prihoda u tom kraju, tako da niko ne ostane izvan popisa. Kadija je bio du`an da posebno pazi da nijedan izvor prihoda ne ostane nepopisan. On je u tom poslu nastupao u ime dr`avne blagajne kao kontrola rada emina. Svaki timarnik bio je du`an da pred emina dovede svu raju sa svog timara i da mu, pored svog berate ili drugih posedovnih isprava, preda popis raje i iznos trogodi{wih prihoda timara. Kadije su bile du`ne da eminu-popisiva~u predaju hara~ke deftere, odnosno popise hara~kih obveznika na podru~ju wihovog kadiluka. Istovremeno se morao izvr{iti popis svih vojni~kih i poluvojni~kih redova: akinxija, vojnika, vlahasto~ara, odnosno filurixija, sokolara i drugih dru{tvenih redova koji su imali poseban status, zatim popis svih domova koji su bili du`ni da daju tzv. vanredne dr`avne namete. Na osnovu popisa dokumenata i podataka zapo~iwao je rad popisne komisije, koja je predo~ene dokumente proveravala i sravwivala sa stawem na licu mesta i tako utvr ivala fakti~ko stawe i sve eventualne promene u pogledu broja popisanih lica, wihovog bra~nog i zdravstvenog stawa, poslovne sposobnosti, godine starosti. Isto tako, procewivana je vrednost i rentabilnost pojedinih dobara i popisivani svi izvori prihoda od seoske i gradske privrede. Na osnovu podataka o sastavu i iznosu trogodi{wih prihoda timara, koje mu je podnosio spahija, kao i li~ne procene, emin je utvr ivao godi{wi prosek svake pojedine stavke prihoda u naturi za glavne, odnosno u novcu za sitne prihode. Zatim je, na osnovu uobi~ajenih lokalnih mera i dnevnih cena, obra~unavao ukupnu nov~anu vrednost svih stavki poreza svakog mesta i svakog lena. Iza naslova deftera sledio je obi~no kratak uvod u kome je isticano ime vladaju}eg sultana po ~ijem je nalogu izvr- {en popis, a ponekad i sasvim konkretan zadatak popisne komisije. Zatim su navo- ena imena emina-popisiva~a, a ~esto i pisara. Na kraju popisa redovno je stavqan datum kada je popis predat Porti, a vrlo ~esto i datum po~etka popisa. U popisu su upisivani prvo carski hasovi, zatim hasovi ostalih najve}ih feudalaca, vezira i beglerbegova (ukoliko su postojali), zatim hasovi kraji{nika, odnosno sanxakbega doti~nog kraji{ta (sanxaka). Ovi veliki hasovi nalazili su se redovno u vi{e vilajeta (nahija) provincije koja je bila predmet popisa. U detaqnom popisu oblasti Brankovi}a iz godine uop{te nisu upisani carski 3 TURSKI KATASTARSKI POPISI hasovi, niti hasovi koga vezira ili beglerbega, dok su u drugim katastarskim popisima sanxaka obavezno uno{eni. Pored prihoda od p{enice je~ma ra`i zobi prosa vina i drugih osnovnih kultura, koje su u ranije doba, do Sulejmana Veli~anstvenog, obra- ~unavane i davane redovno samo u naturi, u popisima su navedeni i prihodi od svih ostalih grana seoske privrede: p~elarstvo povrtarstvo vo}arstvo lan konopqa mlinarstvo ribolov i dr. Nov~ani feudalni prihodi su oporezivi u novcu: poqa~ina, porez na sviwe i razne globe, posebno prihodi feudalaca u vlastitoj re`iji ili davawu u zakup tre}im licima po slobodnoj pogodbi, a sastojali su se od prihoda od mlinova, wiva, livada, vinograda i vo}waka, kao i drugi prihodi od jezera, reka, od lovi{ta, ribe, hrastove {ume, ispa{e... Emini su bili du`ni da na osnovu iznosa prihoda svakog lena utvrde vojni~ke obaveze wegovog titulara i da ih zavedu u popis iznad wegovog imena. Ta je praksa trajala samo do kraja sedme decenije XV veka, kada je morala biti izdata kanumnama Mehmeda II, kojom su te obaveze normirane jer kasnije nisu uno{ene u popise. Kad su bili sastavqeni pojedina~ni i zbirni popisi jedne oblasti, predavani su Porti. Ako su bili usvojeni, potvr- ivani su svojeru~nim carskim pismom i carskom turgom. Ako popis nije bio izvr- {en pravilno, ti su popisi bili odba~eni, a krivci ka`weni. U defteru su sadr`ani podaci za: 7 nahija i vilajet Pri{tina; 177 hasova i timara; rajinske ku}e sa mu{kim stare{inama; 497 ku}a sa `enskim stare{inama; odrasla ne`ewena lica. Nema deftera o carskim i vakufskim posedima, ni o Ciganima, kao kategoriji. Od 692 popisana lokaliteta ostalo je neidentifikovano svega 17. Me utim, ima naseqa ~ija identifikacija nije do kraja sigurna, {to se nije moglo izbe}i. Prostirawe oblasti Vuka Brankovi- }a ne pokriva kompaktnu geografsku celinu. Poznato je, naime, da su znatan deo dr`ave Vuka Brankovi}a zaposedali domeni sultanovi i wegovih veledostojnika, kao i hasovi i timari wegovih spahija. U oblasti Brankovi}a nisu bili ukqu~eni: vilajet Zve~an i vilajet Jele~. Sve u svemu, oblast Brankovi}a iz popisa godine ostala je bez delova Kosova i bez Metohije. Ali pridodati su joj delovi Sanxaka, Toplice, kao i Ju`ne Morave. Time je stvorena veza sa va`nom vardarsko-moravskom komunikacijom. Na istom podru~ju, prema proceni Miroslava Ra{evi}a, ocewena visina stanovni{tva u vreme srpske dr`ave oko godine mogla je biti izme u 105 i 120 hiqada du{a. Pri tome je Ra{evi} seosko stanovni{tvo ocenio na oko 88 do 98 hiqada, dok je stanovni{tvo Novog Brda Mirko Kova~evi} procenio na osam do 19 hiqada. Stanovni{tvo ostalih rudnika, gradova, trgovina, manastira i sli~no pau{alno je oceweno na 9 do 10 hiqada lica. Ovde nije uzeto stanovni{tvo Pri{tine i vilajeta Zve~an i drugo, {to po tada va`e}oj administrativnoj podeli nije pripadalo oblasti Brankovi}a. Pretpostavke su da zajedno sa Trep- ~om, Zve~anom i drugima, ovo bi podru~je moglo dosti}i do oko 10 odsto ukupnog stanovni{tva srpske dr`ave, koja je tokom XV veka mogla da naraste na 1,5, a mo- `da i dva miliona du{a. Po Raselovim procenama Ma arska je tada mogla imati dva miliona, Italija deset miliona, britanska ostrva pet miliona itd. Posebno treba ista}i neke karakteristike koje je za Vukovu dr`avu istakao u svom radu Mihailo Dini}. On isti~e tri znatne varo{i: Pri{tinu Vu~itrn Trep~u Zatim, tri utvr ena grada: Bora~ Zve~an Petri~ kao i kraqevske zadu`bine: manastir Bawska, zadu`bina Milutina, majke Jelene An`ujske i brata Dragutina manastir Gra~anica, koje podi`e Milutin sa Simonidom i sinom Stevanom. Tome svemu svakako treba dodati i Novo Brdo, najve}i rudnik na onda{wem Balkanu. Dvori vladara bili su dole na jugu, u predelima Kosovskog jezera: Svr~in Pauni Nerodimqe [timqe Kraji{te Isa-bega zauzimalo je strate- {ki pravac: Skopqe-Tetovo, preko Kosova i Sanxaka ka Sarajevu. Verovatno onako kako su ta podru~ja i osvajana, da bi neposredno posle toga bila u vojni~kom i ekonomskom pogledu organizovana. Prema tome, turske katastarske kwige predstavqaju pouzdanu raznovrsnu i konkretnu verodostojnu gra u za izu~avawe dru{tvene i ekonomske istorije Otomanske carevine i posebno svake popisane oblasti. Hijerarskijska organizacija svih podataka posebno je prikazana na primeru sela Polu`a. Podaci su prikupqeni da bi se obezbedilo funkcionisawe dve nezaobilazne komponente poreske i vojne. Za nas je danas bitan katastarski popis oblasti Brankovi}a da pru`i nama i evropskoj i svetskoj javnosti vernu sliku: ~ija je bila oblast Vuka Brankovi- }a, da li ima toponima albanskog porekla,

4 TURSKI KATASTARSKI POPISI Ponedeqak, 19. februar ko je `iveo na toj teritoriji koja je obuhvatala polovinu dana{weg Kosova i Metohije i da nema imena nosilaca doma}instava albanskog porekla, jer Srbi nikad ne}e priznati da je istorijsko pravo na strani Albanaca, ve} da je to izvedena nepravda ameri~kih uzurpatora. Kona~no, nema albanskih toponima, niti imena nosioca doma}instva sa albanskim poreklom imena, izuzev wih dvadeset. Analizom li~nih imena svih u~esnika u istorijskoj igri i svih imena geografskih lokaliteta koji su bili najtesnije povezani sa srpskim i hri{}anskim bi}em rajinske populacije u Oblasti Brankovi}a, utvr eno je da nema naziva imena sa albanskim korenom re~i. Registar li~nih imena u defteru oblasti Brankovi}a iz godine Od ukupno imena naj~e{}e popisano ime je Radislav koje je uneto puta, ili 5,96 odsto, dok je slede}e ime Bogdan uneto puta, ili 4,88 odsto. Evo naj~e{}ih imena u Defteru oblasti Brankovi}a: Radislav Bogdan Radica Stepan 934 Nikola 754 U zbirnoj rekapitulaciji od imena prvih deset ~ine 31,73 odsto (7.868) a slede}ih deset 14,04 odsto (3.481) Dok su u De~anskoj hrisovuqi iz godine za De~ansko vlasteqinstvo naj- ~e{}a imena bila su: Rajko 192 Milo{ 187 Radoslav 184 Bogoje 182 Doroslav 87 Bogdan 83 Priboje 80 Milovan imena: Defter oblasti Brankovi}a naro~ito je zna~ajan i zbog toga {to su u wemu popisane i udovice koje su, kao glava ku}e, bile poreski obveznici. Zahvaquju}i tome u defter godine za ovu oblast upisana su 473 `enska imena, kao poreskih du`nika. Olivera 34 Radislava 27 Stojislava 26 Jelena 25 Stanislava 24 Vladislava 23 Vlkoslava 21 Najstarija `enska imena sredwovekovne Srbije, posebno navedena u oblasti Brankovi}a iz godine, po svojoj strukturi i zna~ewu bila su sli~na mu- {kim oblicima. Mnoga od wih javqaju se u paru: Oliver/Olivera, Radislav/Radislava, Stojislav/Stojislava, Jelen/Jelena, Stanislav/Stanislava, Vladislav/Vladislava, Vlkosav/Vlkosava... Pored doma}ina ~ije je mu{ko ime popisano u defteru popisane su i 473 udovice, {to zna~i da od svakih doma}instava 973 su mu{karci glave porodice, a 27 `ene-udovice. Broj ostalih imena u katastarskom popisu oblasti Brankovi}a: U popisu je imena imalo samo jedno lice, dok su 275 imena u popisu imala dva lica a 124 imena nosila su tri lica. Imena albanskog porekla (65 wih od imena) Svega 0,26 odsto imena ima albansko poreklo, dakle, na hiqadu 2,6 imena albanskog porekla. U oblasti Brankovi}a nema nijednog naseqa s tipi~nom albanskom antroponimijom. Zabele`ena su pojedina~na albanska imena, ili hri{}anska u albanskoj jezi~koj formi. Ukupno je u defteru popisano 20 doma}instava sa albanskim imenima. Naj~e{}a su bila \on (28 puta, od toga kao nosilac porodi~nog doma}instva pet puta i \in (17 puta, od toga kao nosilac porodi~nog doma}instva {est puta). ^ovek s takvim imenom mogao je biti Albanac. Me- utim, i ti nazivi nemaju utemeqewe, jer su imena bra}e srpskog porekla. Tako na primer, u op{tem katastarskom popisu (Orijentalni institut, Sarajevo) ka`e se \in, sin Ranka, ili \in, govedar, a Marko, wegov brat (str.148), Ivan sin Kalojana, \in, wegov sin (str. 161), Radmir, sin Luli}a, \on, wegov brat (str.125), \on, sin Radovasna (str.145) itd. Albansko ime Broj Broj doma}instva ostalih imena Barli \in \on \one{a \oni} \on~o Le{ Le{an Le{ana (`en) Le{in Le{ko Mazarik Progon imena Imena islamskog porekla koja su nosili turski feudalci ili stanovnici Novog Brda nisu uneta jer to je bio vladaju}i sloj, koji se tada jo{ nije ustalio u oblasti Brankovi}a. Karakteristike antroponimije Najbrojnija imena hri{}anske raje bila su srpska, slovenskog porekla, iza kojih su dolazila srpska hri{}anska ili kalendarskog porekla koja su Srbi posle primawa hri{}anstva prihvatili i prilagodili svojim jezi~kim zakonima. Najmawe je bilo imena koja su Srbi pozajmili od susednih naroda, ili koja su imali pripadnici drugih naroda, koji su u to vreme `iveli u srpskoj sredini. Me u stranim imenima koja nisu bila hri{}anskog porekla na razne na~ine i raznim putevima do{la su imena do suseda, ali i od udaqenih naroda. 4 Ukupan broj prvospomenutih i drugospomenutih imena po poreklu: srpsko-slovenskog porekla (72,58 %) srpsko-hri{}anskog porekla (23,30 %) srpskog porekla (95,88 %) romanskog porekla 470 (1,90 %) nejasnog porekla 386 (1,56 %) albanskog porekla 65 (0,26 %) gr~kog porekla 61 (0,25 %) germanskog porekla 18 (0,07 %) ma arskog porekla 12 (0,05 %) keltskog porekla 4 (0,02 %) persijskog porekla 4 (0,02 %) arapskog porekla 1 (0,004 %) ukupno (100) U turskom popisu oblasti Brankovi}a iz godine nema nijednog naseqa s tipi~nom albanskom antroponimijom. Deo imena mesta je gr~kog porekla, kao na primer Trpez, Kutle{, Livo e ili ]eramida, dok su romanskog porekla Murguli. Napomena: Od 692 imena naseqa 43 imena su data dva ili vi{e puta, od ostalih 649 imena mesta 54 su duplirana po nazivu Gorwe, Dowe, Malo, Sredwe ili bez te odrednice, tako da je u popisu, posle ovog umawewa, ostalo 595 imena mesta. Me u tim imenima, jedno mesto nosi naziv Manastir, po ~etiri nose naziv Sveti i Crkva, i to: Manastir u Dolcima Sveti Arhalije Sveti Vra~ Sveti Luka Sveti Nikola Borina Crkva Lukina Crkva Petrova Crkva Crkva Kondil Neka mesta nose naziv Poqe, Dol, Potok, Brdo, Pustiwa, kao i dva mesta sa slo`enim drugim nazivima: Belo Poqe Veqe Poqe Malopoqe Belin Potok Vrani Dol Gladni Dol Novo Brdo Zubin Dol Dobro Duboko Pustiwa Leskovac Sumna Luka Ku~uk Babjak Mesta sa najve}im brojem doma}instava 232 Vl~itrn 140 Ov~arevo 131 Drstnik 126 Lubnica 117 Lovi{a 114 [timqe 110 Vitina 105 Trstenik ku}a ovih 8 naseqa Povr{ine osam nahija km2 broj doma}instava deo oblasti 251 Pri{tina vilajet nahija Pri{tina nahija Klopotnik nahija Dolce nahija Morava

5 Ponedeqak, 19. februar nahija Vu~itrn nahija Topolnica nahija Lab svega oblast Registar feudalnih lena HASOVI: ^etiri su hasa u oblasti Brankovi- }a, jedan mirialema oblasti i trojice suba{a. (1) Hasovi Ilijas-bega, sina Bah{aji{- age, bio je u vreme popisa mirialem Vukove oblasti i zabele`en je kao takav u defteru. U dvorskoj hijerarhiji mirialem je bio zapovednik sultanove zastave i insignija, visoki dvorjanin u samom vrhu najvi{ih i posle age jani~ara najve}i dvorski dostojanstvenik sultanov. Ilijasbeg je bio ne samo prvi ~ovek u oblasti, ne samo po tituli koja mu je navedena, ve} i po obavezama u pohodu i po pravima koja su mu pripadala. Ilijas-beg je bio zadu`en da sam u~estvuje u vojnom pohodu sa 60 xebelija, 6 pancir-odela, 6 {atora i 2 pancir-ko{uqe. Mirialemovi hasovi obuhvatali su 78 sela s preko doma}instava i ogromnim prihodom od ak~i. (2) ^i{nigir Muhamed-beg bio je suba{a Morave i kao takav u`ivao je zna- ~ajna feudalna prava. On je bio sultanov dvorjanin, jer je ~i{nigir bio zadu`en za hranu sultanovu i za bezbednost ishrane. Wegova obaveza u pohodu je da li~no u~estvuje, da vodi 24 xebelije i da nosi 2 {atora i 2 pancira. Wegovi hasovi su obuhvatali 17 sela sa 720 doma}instava. Ukupan prihod koji je otuda dobijao je ak~e. (3) U nahiji Topolnica nalazili su se hasovi Kasim-bega, suba{e Novog Brda. On je imao da vodi u pohod 19 xebelija i da ponese 2 {atora, 2 pancir-odela i pancir-ko{uqu. Wegovo leno sastojalo se od 15 aktivnih i jednog napu{tenog sela s 589 doma}instava. Prihod Kasim-begov iznosio je ak~i. (4) Suba{a Laba Muhadem-beg, sin Bah{aji{-age dr`ao je hasove u pomenutoj nahiji. Sude}i po imenu oca Bah{aji{-age, on je mogao biti mla i brat mirialema Ilijas-bega. Zadu`en je bio da kao burume u~estvuje u vojnom pohodu sa 17 xebelija i da nosi 2 pancir-odela i 2 {atora. Hasovi Muhamed-begovi obuhvatali su 26 aktivnih sela i 22 dela sela sa 464 rajinska doma}instva i 210 ku}a zavaida vojnika. Ispenxa je iznosila ak~u, a ukupan iznos prihoda dostizao je, kako je uneto, ak~i. Nosilac hasa - 1 feudalac, musliman. On li~no kao burume u~estvuje u vojnim pohodima sa: 60 xebelija, 6 pancir-odela, jednim {atorom sa hodnikom i odeqewima za prawe, jednim {atorom za riznicu, jednim {atorom za ostavu, jednim {atorom za sara~ku radionicu, jednim {atorom za kuhiwu, 2 pancir ko{uqe. Dr`i: 78 aktivnih sela, 2 opustela sela i doma}instava. Ukupan prihod iznosi ak~i. Timari Kao i u slu~aju hasova, tako je i u`ivawe timara sultan davao pojedina~nim spahijama u naknadu prvenstveno za obavqawe vojne, ali i neke druge slu`be. U op{irnom katastarskom popisu {ema timarni~kog odnosa po~iwala je sultanovim ukazom, u kojem se odre enom spahiji daje timar na kori{}ewe, ~ije se vojne i druge obaveze, kao i prava na vrstu i obim prihoda preciziraju. Od ukupno 173 timara 35 je bilo sa jednim selom, a 53 sa dva, 29 sa tri i 23 sa ~etiri sela, dok 15 wih nije bilo kompletirano, jer nisu imali aktivnih sela, ili su bili mevkuf, to jest rezervisani. To ukazuje da je pretendenata za timarnike bilo relativno vi{e od raspolo`ivih sela i zemqi{ta i da je zbog toga veliki broj timarnika dobio relativno mala lena. Ali, moglo je da zna~i i to da su brojni timarnici bili mladi, i da im je vaqalo po~eti sa mawim posedima. Broj sela prema grupama ukupnog prihoda spahije i ukupnim prihodima Grupa prihoda Broj Ukupan u ak~ima sela prihod ak~i do do do do do do do do do do do iznad Svega Od ak~i ukupnih primawa spahija ako se odbije oko ak~i koliko pripada hasovima i doda se prihod od tri tr`na centra i drugih mawih naseqenih mesta ostaje iznos od 1,1 milion ak~i za prihod 173 timara. Timarnici su hrabri qudi, ve{ti ratovawu i odani sultanu. Evo nekih zna~ajnih odrednica za spahije-timare, koji pored svog li~nog imena nose i naziv mesta ili kraja odakle su poreklom: Timurti{ iz Jedrena Muhamed iz Anadolije Mustafa iz Vidinlije Murat iz Berkovice Jedan broj timara bili su gulami ili sluge zna~ajnih qudi: Karaxe-bega Jakub-bega Davud-bega. Evo nekoliko primera katastarskih popisa timara za 148 feudalaca muslimana i za 25 feudalaca hri{}ana. Od 25 poseda, ~ak je 18 wih imalo na svom ~elu zajednicu bra}e, a gotovo polovina je iz zajednica sastavqenih od pet ~lanova. Timar Timurtasa, ~eriba{e Vu~itrna, gulama begova Nosilac timara - 1 feudalac, musliman. Poseduje nisan cara. On li~no kao burume u~estvuje u vojnim pohodima sa: 3 xebelije, jednim momkom, jednim {atorom. Dr`i: 8 aktivnih sela, jednu mezru i 121 doma}instvo. TURSKI KATASTARSKI POPISI Ukupan prihod iznosi ak~i. Timar Muhameda, sina Ikiz Huseina Vardarije Nosilac timara - 1 feudalac, musliman. Poseduje nisan cara. On li~no kao burume u~estvuje u vojnim pohodima sa: jednim xebelijom, jednim momkom i jednim {atorom. Dr`i: 3 aktivna sela i 50 doma}instva. Ukupan prihod iznosi ak~i. Timar Nardalu Mustafe i wegovog brata Balabana Nosilac timara - 2 feudalca, muslimani. Zajedni~ki ga u`ivaju i svake godine zajedno u~estvuju u vojnim pohodima. Poseduju nisan cara. On li~no kao burume u~estvuje u vojnim pohodima sa: jednim xebelijom, jednim momkom i jednim {atorom. Dr`i: 3 aktivna sela i 84 doma}instva. Ukupan prihod iznosi ak~i. Timarnici-spahije, hri{}ani koji imaju srpsko ime: broj prihodi doma}instava u ak~ama top~ija Bogoslav Bajduh i sin Nikola hri{}anin Luka~ Jovan i bra}a Radislav i bra}a Radislav legato Vojni~ki legato Brano{ Jovan i bra}a Vlka{in i sinovi Nikola i bra}a Milo{ i bra}a Petar i bra}a Stani{a i bra}a Crepo i wegovi Dimitrije i bra}a Tvrtko i bra}a \ura i bra}a Vitomir i bra}a Nenad i bra}a Nikola i bra}a Bogdan i bra}a Lan~o i bra}a Ra{a i bra}a Ukupno Iz turskih katastarskih popisa od 26 timara-hri{}ana navodimo primer popisa za tri spahije-timarnika: Timar hri{}anina Luka~a Nosilac timara - 1 feudalac, hri{}anin. On je stari spahija. On li~no kao burume u~estvuje u vojnim pohodima sa: jednim xebelijom, jednim momkom i jednim malim {atorom. Dr`i: 2 aktivna sela i 42 doma}instva. Ukupan prihod iznosi ak~i. Timar Radislava, lagatora vojnika Morave Nosilac timara - 1 feudalac, hri{}anin. On li~no kao burume u~estvuje u vojnim pohodima sa: jednim xebelijom i jednim malim {atorom. Dr`i: 2 aktivna sela i 29 doma}instava. Ukupan prihod iznosi ak~i. Timar Radisava, Nikole, Radowe, drugog Nikole, Bo`idara, Milutina i Radula Nosilac timara - 7 feudalaca, hri{}a- 5

6 TURSKI KATASTARSKI POPISI Ponedeqak, 19. februar na. Svi oni su bra}a. Zajedni~ki ga u`ivaju i svake godine trojica zajedno kao xebelije u~estvuju u vojnim pohodima. Oni su stari timarnici. Jedan kao burume u~estvuje u vojnim pohodima sa: 2 xebelija i jednim malim {atorom. Dr`e: 3 aktivna sela i 10 doma}instava. Ukupan prihod iznosi ak~i. Najstariji katastarski popisi na{ih krajeva iz godina: Popisi dati po godinama: Albanski sanxak 1431/2 Vu~itrnski sanxak 1440 Oblast Brankovi}a 1455 Bosanski sanxak (osam popisa)1468/ / / i Brani~evska oblast 1468 Hercegova~ki sanxak 1475/7 Smederevski sanxak (pet popisa) 1476/ / Sremski sanxak 1546 i 1566/7 Zvorni~ki sanxak 1519 i 1548 Po`e{ki sanxak 1545 Turska osvajawa: godine Skopqe Zve~an i Jela~, kao i sredwe Polimqe sve do Mora~e povremeno, a od Vrhbosna pad Carigrada juna te godine osvojeno je Novo Brdo 1454/5 Turci do{li u posed Prizrena i tada je ~itava oblast Brankovi}a do- {la pod tursku vlast. Popis oru`ja Novog Brda: 3 velika i 5 braku topova 55 pu{aka 47 sabqi 30 samostela 36 oklopa 25 hiqada stela kao i ne{to {alitre, upaqa~a i hladnog oru`ja. Popis hrane unutar tvr ave: 1 kr~ag uqa 2 kr~aga meda 5 buradi soli i 200 komada soli iz Vla- {ke 6 ambara p{enice koji nisu puni 2 ambara zobi i 1 ambar prosa Me utim, postojao je jo{ jedan spisak pod naslovom: Namirnice izvan pomenute tvr ave u kojem je navedeno da su na drugoj strani bila jo{ 3 ambara p{enice i 2 ambara je~ma koji, tako e, nisu bili puni. Novu posadu tvr ave Novo Brdo sa~iwavali su 87 neftera ({to u ovom slu~aju zna~i pla}eni vojnuci u gradskim tvr avama). Popis sve{tenika Nahija Dolci Osim zemqoradnika, u rajinskim naseqima `ivelo je seosko stanovni{tvo koje je obavqalo i druge poslove. Na prvom mestu po brojnosti to su bili sve{tenici, glavni stub srpske crkve, koja se borila da sa~uva hri{}ansku tradiciju svojih vernika. Nahija Topolnici Selo ^abric je godine imalo 182 stanovnika, a me u wima 9 sve{tenika. Po drugom, ne{to kasnijem popisu u ^abricu je bilo 197 `iteqa i devet popova. Posle pada srpske dr`ave nastao je mete`. Mnoga sela su popaqena i nestala. Mnoga su se smawila i gubila zna~aj. Tako je selo ^abric, jedno od najmnogoqudnijih de~anskih sela posle stradawa manastirskog vlastelinstva izgubilo va`nost. U wemu je godine bio samo pop Novak i popovski sinovi Bo`idar i Radi{a. Vrste zanata i drugih zanimawa Pored qudi koji se bave zemqoradwom, bilo je i onih koji su radili neke druge poslove. Tako je u svom istra`ivawu prof. dr Milica Grkovi} utvrdila da su u defteru wihova zanimawa bele`ena uglavnom kao druga determinacija uz li~no ime. Imena svih zanatlija su iz srpske etni~ke grupe. Zanatlije su obavqale poslove neophodne za svakodnevni `ivot. Pored ov~ara, govedara i pastira (ili ~obana, turskog naziva za pastira) naziv primu~ar je ozna~avao lice koje je seoski ili pastirski stare{ina, dok je pristav uvek pomo}nik u nekom ~inovni~kom poslu. Jedno od retkih zanimawa je i sokolar, koji je nastavio tradiciju uzgoja, nege i obuke sokolova za vlastelu i velmo`e. U popisu oblasti Brankovi- }a bila su 643 zanimawa, od ~ega: 288 popova 92 govedara 60 kova~a 48 protobora 29 monaha 28 kalojara 15 {ustera 11 ko`uhara 8 sviwara 7 grn~ara 6 ov~ara po 4 kmeta, kroja~a, majstora, pastira, sedlara 3 vodeni~ara, krma~ara, 2 kr~mara, mesara, pristava, ratara i 1 brdar, vidac, vojnuk, kalfa, koko- {ar, kolar, kof~ar, kruhar, ora~, pisar, ponesar, primu~ar, pudar, sluga, sokolar, travar i }elowa. Evo naziva i bli`ih obja{wewa svih u popisu ozna~enih zanata i drugih zanimawa: Ahenger - je persijska re~ i zna~i kova~ i u defteru je popisana u Novom Brdu, kojim zanimawem se samo bavio Milan ahenger. Brdar - je zanatlija koji se bavio gra- ewem brda za tkawe. Vodeni~ari - su iz seoske sredine u kojoj su `iveli: Vladislav, Vlajko, Prijo, Radislav. Vojnuk - je pripadnik posebnog vojnog reda koje su Turci oformili od doma}eg hri{}anskog stanovni{tva: Bo`idar vojnuk i Radoslav vojnuk 6 Glumac - u sredwovekovnoj Srbiji su bili zabavqa~i i svira~i Gra evinari - su obavqali poslove u tvr avi. Grn~ari - su u defteru popisani sa li~nim imenima: Oliver, Radica i - je majstor koji pravi `rvweve. U Vu~itrnu sin `rvwara zvao se \ura. Zemberek~ije - su stra`ari na kapijama utvr enih gradova ili tvr ava Zlatar - je bilo retko zanimawe, u defteru se pomiwe Radowa, sin zlatara Kova~ - u sredwovekovnoj Srbiji bio je deo seoskog stanovni{tva Ko`uhari - su zanatlije koji su se bavili {ivewem odela od ko`e. Kolar - je `iveo u tim naseqima i bio deo tog stanovni{tva. Kop~ari (kof~ar) - su bili majstori koji su pravili kop~e Kre~ar - je spravqao kre~: Radi~a iz Gorwe Kline i Radi~a iz Ple{ino. Kroja~ - pored naziva kroja~ upotrebqavan je i naziv terzija i {najder. Kr~mar - je ve}inom radio u gradskoj sredini. Lukar - je zanimawe ~oveka koji je pravio lukove. Majstori - u sredwovekovnoj Srbiji su bili deo doma}eg stanovni{tva. Mesar - u konkretnom je kao takav popisan Radin, koji je `iveo u Vu~itrnu. Nedzar - turski termin, zna~i dun er. Svi nedzari bili su iz tvr ave Novo Brdo. Ponesar - je naziv zanimawa lica koje se bavi prenosom nekog tereta Protobor - u defteru su popisani: Milo{, Nikola, Petko, Radoslav. Pudar - je bilo retko zanimawe, u defteru je Bogavac pudar iz sela Grmova. Pu{kar - zanatlija koji izra uje i popravqa pu{ke. Stepan iz tvr ave Novo Brdo. Sabqar - majstor za sabqe, Vladislav je radio je u tvr avi Novo Brdo Sedlari - su izra ivali i popravqali sedla. Streqar - je zanatlija koji je pravio strele. U Novom Brdu je radio za turske potrebe Bo`idar streqar. Terzija - je termin iz turskog jezika koji ozna~ava isto {to i kroja~. Tobxija - je artiqerac, ~lan posade jednog topa. U tvr avi Novo Brdo topxije Kara oz, koji ima islamsko ime, bio je i topxija Stepan. Travari - su bili narodni vidari. Cilingir - je re~ persijskog porekla za zanatliju bravara. Popisan je Bogosav [titar - su pravili {titove. U popisu Dejan sin {titara iz Vitine. [usteri - su se bavili komplikovanim zanatom: Berislav, Bo`idar, Dabi`iv, Radovan, Radoje, Radowa. Re~nik termina Ak~a - sitan srebrni novac u Turskoj. Godine jedan mleta~ki dukat vredeo je 35 ak~i, isto tako oko godine, dok je godine vredeo 49 ak~i, godine 54 ak~e, a godine 120 ak~i. Beglerbeg - namesnik najve}e turske vojno-administrativne jedinice

7 Ponedeqak, 19. februar ^ebelija - obrazovan ~ovek plemenitog roda ^erga - vojni~ki {ator Xebelija - kowanik sa odre enom ratnom opremom koga je feudalac sa sobom vodio ili kao zamenu slao u rat. Svaki spahija, koji je imao prihod mawi od ak~i, bio je i sam xebelija, {to zna~i morao je obavqati vojnu slu- `bu na kowu sa odgovaraju}om opremom. Ako to nije mogao zbog bolesti, morao je slati xebeliju kao zamenika. Spahije su na svakih ak~i prihoda od timara preko iznosa od ak- ~i bili du`ni da povedu jednog xebeliju i da ponesu jedan {ator. Zaimi su bili du`ni da vode po jednog xebeliju na svakih ak~i pre minimuma koji je za wih iznosio ak- ~i. Istu obavezu su imali i sanxakbezi. Xebelije-pratioci, kao i zamenici regrutovani su od robova, koje su morali nabavqati wihovi gospodari. Sva wihova oprema i izdr`avawe padalo je na teret wihovih gospodara. Emin - pouzdan i poverqiv nadzornik, upraviteq. Radislav Bogdan Radica Stepan Nikola Bo`idar Jovan Dimitrij Radovan Radowa Vlka{in Radihna Bogoslav Radivoj Oliver \ura Milo{ Vladislav Novak Petko Branko Vlk Dabi`iv Todor Vlajko Rajko Vlkoslav Stani{a \ura Nenada Radota Ivan Radenko Miladin Rada{in Bo`i} Bojko Brajan Radoje Dejan Branislav Mihal Prijezda Raja Milan Radin Bogavac Ostoja Dobrisav \urko Milko Pribil Rado{ Vlatko Vlkota Bogoje Dobra{in Marko Obrad Vitomir Radovac Rahoje Dobrivoj \ura{in Kostadin Gruban Jakov Prodan Radi{a \urica Stojko Petro Petar \or e Boja TURSKI KATASTARSKI POPISI Raj~in Stanimir Petran Stojan Ivanko Rajin Vojihna Ra{a Berislav Rajan Dujko Stanko Vojin Ivani{ Ratko \ura{ Novica Radojin Rajica Jovani{ Lazar Damjan Milivoj Stepko Mihail \or ije Nejak Pribina Rade Smiq Rala David Mirko Miroslav Vojnan Borislav Vlkac Drago{ U osmanskoj dr`avi naziv dr`avnih slu`benika kojima je poveravana uprava sakupqawa, popisivawa, ~uvawa i za{tite odre enih dr`avnih, odnosno carskih prihoda, carskih domena i dobara uop{te. Poverenik za op{ti katastarski popis zemqe i ~uvawe katastarskih kwiga. Eskinxija posednik maweg timara, koji je za to bio obavezan da u~estvuje u vojnim pohodima na kowu, bez naro~ite opreme. Eskinxije su predstavqali najni`i rang spahija, ali je ovaj naziv upotrebqavan i kao sinonim za spahiju. Ferman - carska zapovest Has - u turskoj pravnoj terminologiji ima vi{e zna~ewa, a u ovom popisu zna~i veliki feudalni posed i delove tog poseda, koji je svom posedniku donosio prihod od najmawe ak~i. Hasove su posedovali, pre svega sultani i ~lanovi wihovih porodica, zatim najvi{i dr`avni funkcioneri centralne vlasti, te beglerbezi i sanxakbezi, a do sedamdesetih godina XV veka i suba- {e. Prihodi, koji su ina~e spadali u feudalno doba u legalna prava vladara, kao {to su rudnici, carine na skelama i drugo, spadali su redovno u carske hasove. Ispenxa - u turskom poreskom sistemu zna~i li~ni porez koji pla}a hri- {}anska raja svom spahiji Mezra - turski-pravni termin zna- ~i staro seli{te, napu{teno ili raseqeno selo, a da bi se moglo smatrati mezrom moralo je imati jasne tragove ranijeg sela: grobqe, bunar, vo}wake i sli~no Miralem u organizaciji osmanske dr- `ave ozna~ava dostojanstvenika i funkcionera na dvoru sultana ili beglerbega, koji se starao o zastavama i ostalim insignijama vlasti. Sanxak - ve}a administrativno - teritorijalna jedinica, kojom je upravqao sanxakbeg ili mirliva. Nekoliko sanxaka sa~iwavali su jedan vilajet, beglerbegluk ili pa{aluk, a sami sanxaci delili su se na nekoliko vrsta ni`ih upravnih jedinica, od kojih je osnovna ni- `a jedinica nahija. Vilajet - oblast kojoj na ~elu stoji jedan namesnik, mawa ili ve}a oblast, a ~esto i cela dr`ava. REGISTAR LI^NIH IMENA U DEFTERU OBLASTI BRANKOVI]A iz godine od ukupno imena (broj pojavqivawa u popisu jednog imena iz istra`ivawa prof. dr Milice Grkovi}) Mile Stanislav Hranislav Ilija Radivoje Boj~in Miho Rahica Bo{ko Andrija Brato{ Bo{ko Du{man Milutin Cvetko Bogovac Bojin Veqko Vl~ko \uro Velomir Vlkoje Danko Radan Radman Rahoj Vlk~e Jovica Vlkman Dan~ul Radul Vlk{a Ivko Jovanko Luka{in Radmilo Ralin Stojislav

8 TURSKI KATASTARSKI POPISI Ponedeqak, 19. februar Nahija Klopotnik 43 naseqa Akovac Bawe Bela{ica Bihvanica Bojnovi} Brato{evi} Brwak Vaslavi} Veqe Poqe Veqi Breg Vlkosali} Vu~a Gojkofce Denani Dikodil Dolne ^e~evo Doqani Dragaz Zlatari Zubin Dol Jabulka Jabulka Kaludra Kopulavi} Qubojevi} Ma upi} Melaj Mengelovi} Nenadovo Ora{ak Ote{enovi} Pastuhova Peli{awe Podkrate Pridvorica Radi} Rajindol Ribali} Si{ Tu{imqe Uqari} Crnokrpi [piqani Nahija Lab 234 naseqa , Arbana{ Balaban Balin Potok Bawa Bawska Ba~ino Beranci Berkovica Berkovce/* Berkovce/* Bersinbrak Besino Biglava Bitoq Bobovci/* Bobovci/* Bogi} Bogorodica/* Bogorodica/* Bojevac Bokrodol Borina Crkva Brajanovce Brajin Brajino Brburi Brvenik Brezovica Buzelica Buzovik Vidre/* Vidre/* Vislica Vi~a Vladovce Vlajkovce Vla{i Vlkota Vrawina Vrban Vrbica Vrtipras Gladni Dol Gorwa Brvanica Gorwa Dubnica Gorwa Kowava Gorwa Le{nica Gorwa Lopo{tica Gorwa Rakovica Gorwa Rakov~e Gorwa Siqevica Gorwa Slatina Gorwa Turu~ica Gorwe Romanovce Gorwe Stance Gorwi Brada{ Gorwi Bresci G.Dobra{evci Gorwi Zagul G. Miravci Gorwi Orqani G. Ofsen~i} Grabovica Gradince Grahovica Dobratin Dobrinovci Dobrobo{ica Dobrodol Dolwa Dubnica Dolwa Kowava D. Le{nica D.Lopa{tica Dolwa Rakovica Dolwa Slatina Dolwa Stru`nica Dolwa Turu~ica Dolwe Qup~e/* Dolwe Qup~e/* Dolwe Stance Dolwi Bresci Dolwi Zagul Dolwi Kobrin D.Mali Bobovci Dolwi Ma~ar D. Mirjevac D. Ofsen~i} SPISAK NASEQA SA DEMOGRAFSKIM (iz obrade in`. Milo{a Jovanovi}a) Naziv Ukupno porodica Neo`e- Broj lica u nasequ sa poreklom Prihodi naseqa ku}a udovica svega wenih ukupno srpskim ostalim nepoz. u ak~ima