\OR\E VUKMIROVI] PANONSKI BOMBARDERI NOVI SAD, 2006.

Transkript

1 \OR\E VUKMIROVI] PANONSKI BOMBARDERI NOVI SAD, 2006.

2 Izdava~: Bokserski savez Vojvodine - Kamp olimpijskih bokserskih nada Za izdava~a: Dr Du{an Mayi} Dizajn i priprema za {tampu: Kreator, Novi Sad [tampa: Birograf, Apatin Tira`: 500 primeraka

3 Senima oca, velikog qubiteqa boksa

4

5 UMESTO PREDGOVORA Pre ta~no 57 godina, na Evropskom bokserskom prvenstvu odrànom 1949, u Oslu, Suboti ~anin Pavle [ovqanski osvojio je bronzanu medaqu. Bila je to prva medaqa za jugoslovenski boks na jednom zvani~nom me unarodnom takmi~ewu. Od tada do danas, vojvo anski bokseri ili panonski bombarderi, kako sam ih nazvao u ovoj kwizi, okitili su se nizom medaqa na oli m pijskim igrama, svetskim i evropskim {ampi onatima, mediteranskim igrama, bal ka n skim prvenstvima... Na tim takmi~ewima oni su, dakle, na briqantan na~in reprezentovali jugoslo venski boks. Novosa anin Slobodan Ka~ar je, tako, jedini na{ bokser koji je bio olimpij ski pobednik, osvojiv{i, potom, i titulu profesionalnog prvaka sveta. S druge strane, wegov stariji brat Tadija je, uz pregr{t drugih trofeja, osvojio srebrne medaqe i na Olimpijadi, i na Svetskom, i na Evro p skom prvenstvu. Zrewaninac Zvonko Vujin je, opet, osvaja~ prve jugoslovenske olimpijske medaqe u bo k su, a Dragomir Vujkovi}, Suboti~anin kao i [ovqanski, je bio to isto, samo na svetskim {ampionatima. Pi{u}i ovu kwigu, èleo sam da, na razme u dva veka i dva milenijuma, od zaborava sa~uvam te vrhu nske uzlete ovih velikana, ali i wihovih tako e velikih prethodnika, ve} pomenutog [ovqanskog, pa Ste vana Red li ja, Ilije Luki}a, Petra Benedeka, Brani slava Davidovi}a i Branislava Petri}a. Uz to, ne bi trebalo zaboraviti (a mahom su zaboravqeni!) ni onih {ezdesetak vojvo an skih majstora plemenite ve{tine koji su, po jednom ili vi{e puta, osvajali titulu prvaka Jugoslavije. Bez wih poslerat na istorija jugoslovenskog odnosno srpskog boksa sigurno ne bi bila onoliko bogata koliko jeste. Svi oni su u ovoj kwizi ili predstavqeni ili, bar, pobrojani. Kona~no, mnogo odli~nih vojvo anskih boksera, sticajem raznih okolnosti, nije nikada stiglo do titule dràvnog prvaka, ali su, godinama, bili strah i trepet jugoslovenskog ringa. Niko sa wima nije mirno ulazio u magi~ni ~etvorougao, a mnogi, ukqu~uju}i i one naj ve}e, napu{tali su ga pognute glave. I za wih se u ovoj kwizi na{lo mesta. I oni su to, bez sumwe, zasluìli. Autor

6

7 A boks ti je takav: moè te nau~iti dobrim stvarima da oseti{ da se ne umire od svakog udarca i u~initi gotovo neustra{ivim ili ~ak mudrim, da ne prima{ sve tako kako izgleda a moè te i za ceo ìvot prepla{iti ili ti du{u zatrovati, tako da po~ne{ da uìva{ u tome {to u ~oveka moè{ da udara{ kao u yak. Dragoslav Mihailovi}: Kad su cvetale tikve

8

9 PANONSKI BOMBARDERI

10

11 U SLAVU LEGENDE... Sa dve evropske bronzane medaqe, osvojene na prvenstvima starog kontinenta, u Oslu i u Berlinu godine, Pavle [ovqanski nije ni najuspe{niji vojvo anski, ni najuspe{niji srpski, ni najuspe{niji jugo slovenski bokser od kraja Drugog svetskog rata do danas. Po odli~jima to je, bez sumwe, Slobodan Ka~ar, jedini na{ as koji se, uz ostalo, okitio zlatnom olimpijskom medaqom, odnosno titulom profesionalnog prvaka sveta. [tavi{e, po broju i sjaju medaqa osvojenih na olimpijskim igrama i svetskim i evropskim prvenstvima, ispred [ovqanskog su i Tadija Ka~ar, Zvonimir Vujin i Dragomir Vujkovi}. Ipak, Pavle [ovqanski je u ovom oma`u vojvo anskim vitezovima ringa, dobio po~a s no mesto i to iz najmawe dva razloga. Prvi je to {to je upravo on, pre ta~no 57 godina, osvojio prvu evropsku medaqu u istoriji jugoslove - nskog, a time i srpskog i vojvo anskog boksa. S druge strane, nema sumwe da je [ovqanski, zbog na~ina na koji ga je shvatao i inter pretirao, naj - zaslu`niji za sna`nu ekspanziju boksa na celom jugoslovenskom prostoru. Pre pojave ovog majstora iz Subotice, taj sport u nas nije imao ni naro~itu tradiciju, ni poseban zna~aj. Tek pojavom i uspesima [ovqanskog, boks se, po popularnosti, izjedna~io sa fudbalom, a kasnije, u svojim zvezdanim trenucima, postao i trofejan sport. Stavqaju}i Pavla [ovqanskog na po~asno mesto u ovoj kwizi, svi koji su u~estvovali u wenoj pripremi `eleli su da, i na taj na~in, jo{ jednom odaju po~ast senima ve likog asa.

12

13 [AMPION ZA VE^NOST

14

15 [AMPION ZA VE^NOST 17 JO[ DOK JE VOJEVAO na{im i svetskim ringo vima, bio je istinska legenda. To je i danas, bez obzira {to je rukavice o klin oka~io pre gotovo pola veka i {to se, pre desetak leta, sasvim preselio u ve~nost. We - govo ime je jo{ sinonim za ve{tinu, za nepre - va zi enu tehni ku, prava paradigma plemenite ve {tine... Pavle [ovqanski! Ime i prezime koje je, u sportskom voka bu - laru, zapravo postalo re~enica, gotovo pri ~a. Jer, ono, samo po sebi, govori o naj lep {im st r a - nama ne samo boksa, nego i sporta uop{te. Ro en je u Subotici. Jo{ nije bio na pu - nio ni 16 godina kada je, ratne 1942, u rodnom gradu, prvi put u{ao u boksersku salu. Bila je zima, dah se ledio od mraza, a on se, s ve~eri, vra}ao iz {kole. Usput, kroz jedan osvetqen prozor, video je nekolicinu momaka kako èstoko udaraju po nekakvim yakovima. Me u wima bio je i wegov drugar iz ulice Albert Kne èvi}. U{ao je i da se malo ugreje, i da vidi {ta se to unutra, zapravo, de{ava. A tu su, pod nad - zorom trenera Ferenca Modle, ve`bali subo - ti~ki bokseri. Modla, vrstan stru~wak i veliki bokserski entuzijasta, je u Subo ticu stigao sa ma arskim okupacionim trupama i prvo {to je uradio bilo je da osnuje bokserski klub. [ta je mali, ho}e{ da bude{ bokser? Hajde skidaj se, odmah }emo da te probamo, obratio se Modla prido{lici na ma ar skom. Pavle ga je odli~no razumeo, jer je govorio i jezik svog oca, Srbina, i svoje majke, Ma a - rice. Ali, wega boks nije zanimao. On je, i kad je spavao, i kad je bio budan, sawao samo o tome da jednom postane veliki fudbaler. Ipak se skinuo i Modli nije promaklo da je i sr~an, i lakonog, da ve{to izbegava sve poku - {aje de~aka s kojima ga je suo~io da ga pogode, ali i da stiè da on pogodi wih! To, dabome, ne zna~i da je iskusni trener odmah bio op~iwen novajlijom. No, novajlija je jo{ mawe bio op~iwen boksom i to prvo isku - stvo u ringu nije u wemu ni najmawe poko lebalo re{enost da postane fudbaler i da se proslavi jure}i za fudbalskom loptom. Uprkos tome, nastavio je da dolazi na tre - ninge. Modla ga je sve pa`qivije pratio i posve}ivao mu sve ve}u pa`wu. Posle otpri-

16 18 like mesec dana, odlu~io je da ga isproba u pravoj borbi. Zbilo se to u Segedinu, gde su snage odme - rili tamo{wi bokseri i gosti iz Subotice. Me u wima, u najlak{oj, muva kategoriji, bio je i juno{a o kome govori ova pri~a. Nije ba{ sjajno pro{ao. Do - bio je popri li ~ne batine i, naravno, izgubio. Umesto obe s hra - bre wa, to je za we ga, me u tim, zna ~i lo i z a z o v. O d m a h p o pov ratku u Subo ti cu po~eo je ozbi qnije da tre nira, ~e ka ju }i revan{. Nije, me u - tim, za bo ra v qao na fudbal. Taj sport je jo{ bio wegova gla - vna pre okupa cija, a ring samo usputna za bava. I u revan{u bo r ba je bila `es to ka, ali je [ovqanski ovoga puta bio bo qi od Po~etak: [ovqanski na po~etku bokserske karijere godine svog rivala iz Sege - dina. Prvi nastup i prva pobeda pred wego vom, subo ti ~ kom publi kom mno go su mu zna~ili. Jo{ zna~ajnije je, me u - tim, bilo to {to je na me~u sa Sege dincima bio i wegov otac, subo ti~ki kroja~ Rajko [ovqanski. PAVLE [OVQANSKI: Jer, stariji [ovqanski nije bio ba{ odu - {evqen sinovqevim izborom, pa je poku{ao da ga odgovori od boksa, insistiraju}i da se vra - ti fudbalu. Nije insistirao samo re~ima, bilo je tu i drugih argumenata, {to je u budu}em {ampionu svetskog glasa izazvalo samo inat. Toliki, da bi se gotovo moglo re}i da je do bokserskih zvezda do{ao ba{ iz inata! Posle sukoba s ocem, boksu se posvetio sa - svim ozbiqno, pa je uskoro postao prvak Ma a r ske kojoj je, tada, pripadala okupirana Subo tica. Pred kraj Drugog svetskog rata, pozne jeseni godine, mladi [ovqanski se na{ao u partizanskim jedinicama, sa kojima je, u Bati - nskoj bici, pre{ao Dunav i stigao u Ba rawu. Tu su ga zarobili Nemci i, zajedno sa ostalim zarobqenicima, transportovali u Nema~ku, u logor Stalag 17 b. Put do logora trajao je danima, u vagonima u kojima se temperatura spu{tala i do petnaestak stepeni ispod nule... U potpunom bezna u, ube eni da ih ~eka ono najgore, zaro bqenici su se nemo zbijali jedni uz druge. Samo povremeno su, s ~u ewem, ba cali poglede ka mom ~i - }u koji je, bore}i se sa zami{qenim proti - vnikom, neumorno skakutao i, u prazno, udarao direkte, kro{ee, aper kate... Bili su ube eni da je de~ko, od o~aja, po - tpuno si{ao s uma. A bilo je sasvim suprotno: mladi [ovqanski se boksom branio i od mra za, i od gladi, i od potpunog o~aja! U Stalagu 17 B, u kojem je bio zato~en, bilo je ratnih zarobqenika iz Amerike, Engleske, Francuske... Neki od wih su bili i spo rtisti,

17 [AMPION ZA VE^NOST mahom fudbaleri i bokseri. Od wih se nije odvajao, u~estvovao je u svim fudbalskim okr{ajima, sparingovao sa Ameri kancima `eqnim boksa... Kad je Nema~ka kapi tu li - rala, a logor ras pu {ten, oni su ga zvali da krene s wima, ube u ju }i ga da }e u wiho voj ze mqi sigurno po sta ti veliki bokser. Odbio je, ni ne sawaju }i da }e u Ameriku ipak sti }i, samo nekoliko godina kasnije, i to ba{ kao veliki bokser. Kapi ten re - pre zenta ci je Evro pe, {ta - vi{e! veliki asovi, poput Ru dol fa Tota i Jovana Stefanovi}a. Prvo pojedina~no prvenstvo Jugoslavije od r - `a no je [ovqanski je nad mo}no triju - 19 PRVA MEDAQA U ISTORIJI NA[EG BOKSA U Suboticu se vratio Zajedno sa ma arskom voj - skom iz we je ve} bio oti {ao i Ferenc Modla, ali je boks ostao. Bok ser sku sekciju Spa r taka koji je, u me u vre me nu, for miran, vodio je Mod lin u~e - nik, legendar ni Ste van Pi{ta Engelbreht, bez sumwe jedan od najzna~ajnijih tre nera u celokupnoj istoriji jugoslovenskog ringa. [ovqanski je odmah postao vedeta prve eki - pe u kojoj su, uz ostale, bili i Lajo{ Laj~o \ulai, Gustav Bor{o{ i Ivan Franzer, budu}i vrhunski trener i Pavlov {urak. Uz wih, u bokserskoj sali Spar taka stasavali su novi Fudbalska reprezentacija Stalaga 17 B: [ovqanski prvi s desna u dowem redu mfovao u lakoj kategoriji. Isti uspeh po no vio je i Sada je, me utim, nosio dres subo - ti~ kog Radni~kog, formiranog od neko licine boksera koji su napustili Spartak. Taj novi klub je vodio Engelbrehtov u~enik Ivan Jan~ika Franzer. Kao ~lan Radni~kog je, iste godine, u Buku - re{tu postao i prvak Balkana. Za to su mu bile dovoqne dve pobede protiv Rumuna Sa - no mira i protiv Ma ara Zahorskog.

18 20 Nepobedivost na {ampionatima dràve, pot vrdio je i u naredne dve godine, i 1949, ali sada kao bokser beogradskog Parti - zana u koji je, zajedno sa Engelbrehtom, u me uvremenu, pre{ao. Prvo posleratno amatersko boksersko prve - nstvo Evrope odràno je u Dablinu, u Irskoj, Na{i bokseri na wemu, me utim, nisu u~estvovali. Harizma: [ovqanski je, bez sumwe, bio jedna od najharizmati~nijih li~nosti u istoji na{eg sporta Dve godine kasnije, u glavnom gradu Norve - {ke Oslu, nastupila su sedmorica: Rudolf Tot iz Spartaka, Milivoj Bulat, Milo{ Laza - revi} i Emil Krleà iz beogradskog Mili - PAVLE [OVQANSKI: cio nara i Veqko Kenig, Ivica Pavli} i Pavle [ovqanski iz Partizana. Uspe{an je bio samo [ovqanski. On je, u lakoj, osvojio bronzanu medaqu, prvu evro - psku medaqu u istoriji jugoslovenskog boksa. Wegov protivnik u osmini finala Mek Neil iz [kotske bio je vrlo ~vrst i neobi~no uporan borac. Na{ as ga je, me utim, sjajnom te - hni kom koja mu je bila za{titni znak tokom cele bogate karijere, potpuno nadma {io i plasirao se u ~etvrtfinale. Da bi stigao do polufinala, [ovqanski je morao da pobedi i Italijana \anlupija, borca po stilu vrlo sli~nog sebi. Na{em repreze - ntativcu je i to po{lo za rukom i plasirao se me u ~etiri najboqa boksera Evrope u svojoj kategoriji. U polufinalu je boksovao sa tamnoputim Francuzom Muhamedom Amijem. Kao i \anlu - pi, i on je bio odli~an tehni~ar. Borba je, kako su zapisali savremenici, zaista bila vrhu - nska, do te mere da je otkravila ~ak i hladnu norve{ku publiku. Progla{ewe Amija za pobednika ona je, ina~e, propratila zvi`ducima, ali [ovqa - nskom to nije mnogo pomoglo. Morao je da se zadovoqi bronzanom medaqom. Vest o uspehu majstora iz Subotice u da le koj Norve{koj, imala je u Jugoslaviji, izolovanoj Rezolucijom Informbiroa i pritisnutoj sva - kojakim nevoqama, ogroman odjek, gotovo ve}i i od onog koji su, sredinom 90-ih pro{log veka, izazivali uspesi na{ih ko{ar ka{a ili odbojka{a. Wegova bronzana medaqa je, zapravo, bila melem na sve tada{we nacionalne rane, a popularnost i [ovqanskog, i boksa

19 [AMPION ZA VE^NOST uop{te, dostigla je neverovatne razme da budu kao on, klinci su prosto nagrnuli u bokserske dvorane. {ou-biz ni sa... Me u wima i bo k serske le - gende poput Yeka Dempseja ili Yoa Luisa. 21 IPAK U AMERICI Iako nije u{ao u fi nale, [ovqanski je u Oslu zapao za oko najpoznatijim evro - pskim bokserskim stru - ~wacima. Tako se, po ~etkom godine, na{ao na spisku repre zentativaca Evrope koji su se spremali za turneju po Americi, gde je trebalo da odmere snagu sa najboqim ame ri~kom amaterima. Por ed [ovqanskog, u najboqoj selekciji sta rog kontinenta bili su Panti Hamala i nen i Pol Dufva (Finska), Henrik Van Der Ze (Holandija), Lif Hansen (Norve{ka), Piter Kroti (Irska), Stig Sjolin i Ingmar Johanson Demesnil (Francuska) i Mar sel Lima` (Belgija). ^lan ove selekcije Ingemar Johanson, je, kra - jem pedesetih godina, postao apsolutni profesionalni prvak sveta. Prvi me~ je odr`an u ^ikagu, pred gledalaca. U prvom redu bila je sva silesija poznatih li~nosti iz sveta sporta, politike, Reprezentacija Evrope: Panti Hamalainen, Henrik Van Der Demesnil, Pol Dufva, Lif Hansen, Pavle [ovqanski, Piter Kroti, Stig Sjolin, Marsel Lima` i Ingmar Johanson (s leva na desno) Ekipe koje su, pre po~etka me~a, iza{le na ring da pozdrave publiku, predvodili su kapiteni Bobi Yek son i Pavle [ovqanski! [ovqanski je nastupio u lakoj. Protiv nik mu je bio Henri Vilard, tamnoputi momak, ne{to vi{i od na{eg {ampiona. U prvoj rundi on je

20 22 dominirao. Dva puta je dobro prodrmao na{eg asa, pogodiv{i wegov pleksus preciznim i sna`nim aperkatima. Kapiteni: Pavle [ovqanski i Bobi Yekson na merewu uo~i me~a reprezentacija SAD i Evrope I u drugoj je bilo èstoko, ali je tada 24-ogo - di{wi Jugosloven lagano nametao svoj stil borbe. Eskivaè su mu bile sve efektnije, a udarci sve ~e{}i i sve precizniji. U tre}oj, Vilard je dva puta bio na podu! Mada mu sna àn udarac ni kada nije bio ja~a stra na, [ovqanski ga je prvi put oborio preciznim le vim, a, samo nekoliko sekundi pre po sle d weg udarca gonga, jo{ efektnijim de - snim kro {eom. Posle prvog udarca Vilard je ustao na ~etiri (tada jo{ nije bilo obavezno da sudija grogiranom bokseru broji do osam), ali je posle drugog bio mnogo ozbiqnije uzdrman. Na wegovu sre}u, sudijsko brojawe prekinuo je gong. îka{ka publika je kraj borbe do~ekala na nogama, gromko apla u diraju}i na{em asu, a na progla {ewe pobednika reagovala je jo{ grom ki - jim zvi`ducima. Jer, u vis je podignuta Vilar d - ova ruka! Ipak, zvi`duke je uskoro ponovo zamenio aplauz. Dok su i{li prema svla~ionici, Vi - lard je, naime, pruìo [ovqanskom meda qu koju je kao pobednik dobio i rekao: Uzmi je. Ona pripada tebi. Ve~eras si bio boqi. Sve se to zbivalo 28. marta godine, a drugi me~ dveju repre zentacija odràn je ne - de qu dana kasnije, u Va{ingtonu. Pro tivnik [ovqanskog trebalo je da bude Yeri Vols, ali se on, nepo sredno pre me~a, povredio. Zbog pu - b like, na{ as je pristao da se, u egzibici onoj borbi, sastane sa ne{to te ìm Bo bi jem Lipom, jednim od najboqih va{ingtonskih boksera. Pobedio ga je jednoglasnom odlu kom sudija. MILANO, HELSINKI, VAR[AVA, BERLIN... PAVLE [OVQANSKI: Na Evropskom prvenstvu koje je odràno u Milanu, nastupio je u poluvelteru. I wegova, i o~e kivawa doma}e sportske jav no - sti bila su velika, ali, kako se pokazalo, ne i utemeqena. Ve} u prvom kolu nai{ao je na odli~ nog Ma ara Budaija i izgubio.

21 [AMPION ZA VE^NOST Budai je, ina~e, bio vrlo dobar bokser. Uz ostalo, upam}en je i po tome {to je bio jedan od svega pet boksera koji su ispeli da pobede velikog ma arskog asa, trostrukog olimpijskog {ampiona i vi{e strukog prvaka Evro pe, Lasla Papa. Preostala ~etvo rica bili su wegovi zemqaci Lawi i Torda, Rus Boris Ti{in i Poqak Zbigwev Pjet{i - kovski. Godinu dana kasnije, [ovqa - nski je u~estvovao na letwim Olimpijskim igrama u Helsi n - kiju. I daqe je bio poluve - ltera{, a u prvom kolu ponovo se namerio na jednog ma arskog borca. Ovoga puta je to bio Farka{. Za razliku od Budaija, on nije bio dorastao na{em asu i [ovqanski ga je pobedio. Me utim, Francuza Vajsmana, s kojim je bok so vao u drugom kolu, nije. U toj borbi [o - vqanski je diskvalifikovan i tako su se raspr {ili wegovi snovi o olimpijskoj meda qi. Najboqi evropski bokseri su se ponovo okupili 1953, ovoga puta u Var{avi. Sa êhom Vitovecom se, u prvoj borbi, prosto poigra vao, tako da je ovaj, odmah posle we, morao da spakuje kofere i vrati se u Prag. Sa Ircem Maligenom, protivnikom u drugom kolu, bilo je mnogo teè. Bio je to odli ~an bokser i uporan i ~vrst borac. Pobedio je na{eg asa i kasnije dogurao do finala, gde ga je savladao doma}i bokser Le{ek Drogo{. Mada je imao ve} 29 godina, [ovqanski je jo{ jednom nastupio na Evropskom prvenstvu. Dogodilo se to 1955, u Berlinu. Ve} prili~no oteào, pre{ao je u velter, kategoriju u kojoj }e i okon~ati karijeru. Besprekoran stil: [ovqanski (desno) u me~u sa Nelom Barbadolom iz Pule, pred gledalaca na stadionu mu je bio naklowen, pa je startovao od ~etvrtfinala. Za bronzanu medaqu mu je, da - kle, bila dovoqna samo jedna pobeda i to protiv poqskog predstavnika Ponante. 23

22 24 Poqska je, ina~e, tada bila jedna od vode}ih evropskih bokserskih sila, a Ponanti se, ukoliko pobedi, sme{io dvo struki dobitak: evropsko odli~je i skalp Pavla [o - vqanskog, jednog od najboqih evropskih boksera s kraja ~etrde setih i po~etkom pede setih godina. Reputaciju ~oveka koji je tukao [ovqa - nskog ne bi, razume se, uma wila ni ~iwe - nica da je ovaj ve} uveliko bio na zala - sku, no Poqak nije dobio, ni jedno ni drugo. Veliki jugoslovenski as je dokazao da jo{ nije za staro gvo` e i pobedio ga je i to nok-autom. Tako je stigao da polufinala i do bro - nzane medaqe. Daqe se zbiqa nije moglo. Englez Niki Gargano je bio zaista sjajan bokser, vrhunski tehni~ar, odli~no pri - premqen i, kona~no, znatno mla i od na - {eg borca. Uostalom, on je na ovom prve - nstvu osvojio titulu evropskog {ampiona. Na{ as je, tako, na izmaku karijere osvo jio i drugu evropsku bronzu. [ovqanski je u ringu ostao jo{ godinu dana. Na pojedina~nom prvenstvu Jugo sla - vije je po sled wi put nastupio i bio najboqi u velteru. Time je zaokruìo zaista impresivan bilans ukupno devet PAVLE [OVQANSKI: puta bio je senior ski prvak Jugoslavije! Od do sedam puta je trijumfovao u perolakoj, lakoj i poluvelteru, a i u velteru. Taj rekord ni do danas nije dostignut, a te - {ko da }e ikada i biti. Pavle [ovqanski je, rekosmo na po~etku, jo{ kao bokser po stao istinska legenda. Bez obzira {to je u Beogradu, u kojem je, od dolaska u Parti zan, stalno ìveo, iskora ~io i iz ìvotnog ringa i preselio se ve~ nost, gde Legende: Pavle [ovqanski, Stevan - Pi{ta Engelbreht i Milorad - Siki Gakovi} su ve} odavno bili i wegov prvi tre neri Ferenc Modla i Pi{ta Engelbreht, i {urak i veliki prijateq Jan~ika Franzer, i mnogi, mnogi drugi, on je istinska legenda i danas. I osta}e. Dok je boksa!

23 OD JEZERA DO ZVEZDA

24 OD JEZERA DO ZVEZDA 27 SKRAJA [EZDESETIH GODINA, posle otprilike decenije mukotrpnog rada u [vajcar skoj i Austriji, Gojko Ka~ar iz sela Jezera, nadomak Jajca, okupio je trojicu svojih sinova, Sretu, Tadiju i Slobo - dana i rekao im: Deco, zaradio sam dovoqno novaca da vam ovde, u Jezeru, napravim ku}u lep{u i ve}u od bilo ~ije. Ja, me utim, mislim da to nije pravo re{ewe. Ovde za vas nema perspektive i stoga ne èlim da vas tu zarobim, da se mu~ite kao {to se mu~imo va{a mati i ja. Zato predlaèm da idemo negde blizu veli kog grada. Tamo }ete vi mo}i da se {kolujete, a kupi}emo i ne{to zemqe, da imamo od ~ega da ìvimo. Jo{ golobradi de~aci koji su u Jezeru ìveli sa babom i dedom, saglasili su se sa o~evim predlogom. Iz Jezera su odselili u zimu i pre{li u Veternik, nadomak Novog Sada. Na izbor mesta presudno je uticao wihov ro ak Slavko Ka~ar, vojno lice u glavnom gradu Vojvodine. Pre dolaska porodice, Gojko je u Veterniku najpre kupio dva placa, a onda i jedan sala{ sa tri jutra zemqe. Tu je kasnije sazidana ku}a u kojoj Ka~ari i danas ìve. Na ona dva placa ku}e su podigla trojica Gojkove mla e bra}e, pa u Veterniku danas ìve ~etiri porodice Ka~ara. Najva`nija stvar koju je Gojko Ka~ar kupio porodici pre nego {to je krenuo nazad u Austriju (wihova majka Stana je ostala u Veterniku, sa sinovima), bar {to se ti~e tada 16-ogodi{weg Tadije i ne{to mawe od dve godine mla eg Slobodana, bio je televizor. Zahvaquju}i wemu oni su, naime, te 1972, pomno pratili sve {to se de{avalo na Olimpijskim igrama u Minhenu i divili se sjajnim uspesima tada{wih velikana ne samo jugoslovenskog, ve} i svetskog sporta, boksera Mate Parlova i Zvonka Vujina, zlatnih ruko - meta{a \or a Lavrni}a, Milana Lazarevi}a, Hrvoja Horvata, Neboj{e Popovi}a... I, naravno, svetskih sportskih vladara, kakav je tada bio ameri~ki pliva~ Mark [pic. Kada je po~ela {kolska godina, Tadija, sre - dwo{kolac u Novom Sadu, nije prosto mogao da se odbrani od navaqivawa Slobodana, jo{ osnovca u Futogu:

25 28 Mora{ da prona e{ gde je u Novom Sadu bokserski klub. Ja ho}u da treniram boks, insistirao je svakodnevno mla i Ka~ar. CRNA DECO, [TA ]E VAM TO... Vi{e da bi mali{u skinuo s vrata, nego {to ga je i samog to zanimalo, Tadija je jednog dana re{io da mu udovoqi. S jednim {kolskim drugom (sam nije smeo, jer mu je Novi Sad tada li~io na pravu gradsku yunglu), krenuo je u potragu. Tako su dospeli u prostorije Spo rt skog dru{tva Vojvo dina. Dve slu `be - nice koje su tamo zatekli su ih qubazno primile, ali su, kad su ~ule {ta traè, prosto zavapile: Kakav boks, crna deco! Pa vidite li kako ste mladi i lepi, ho}ete li da vas tamo prebiju i unakaze? Idite vi lepo i trenirajte fudbal. I poslale su ih na stadion Vojvodine. De~aci su poslu{ali, ali je Tadija i tu pitao znaju li gde se trenira boks. Trener omla - dina ca Vojvodine koji ih je primio, nije se zbog toga qutio i odmah je prido{lice ukqu ~io u rad omladinskog pogona. A u tom pogonu bili su mahom supertalentovani klinci poput Bobeta Pavko vi}a, \or a Vujkova, [andora Moku{a, Vase Rutows kog... Svi BRA]A KAÂR oni su ve} kucali na vrata odli~nog prvog tima Vojvodine u kojem su, opet, predwa~ili Petar Nikezi}, Zvonko Ivezi}, Rajko Kova ~evi}, La - slo Lerinc... Ja treniram fudbal u Vojvodini, rekao je Ta - dija Slobodanu, ~im se vratio ku}i u Veter nik. Ma ajde, ne laì. Ko }e tebe da primi u Voj vo dinu, odgovorio je nepoverqivo mla i brat. Od tada, Tadija je po~eo redovno da odlazi na stadion. Uslovi za rad tamo su bili sjajni. Samo za slikawe: Tadija i Slobodan Ka~ar na po~etku bokserskih karijera Jo{ pri prvom dolasku bilo je dovoqno da klupskom ekonomu kaè koji broj patika nosi, pa da, na osnovu toga, odmah dobije kompletnu

26 OD JEZERA DO ZVEZDA opremu po svojoj meri. Sve je funkcio ni salo gotovo besprekorno. Slobodan, me utim, nije odustajao od zahteva da mu prona e bokserski klub, pa je stari - ji Ka~ar, u oktobru te ponovo krenuo u potragu. Kona~no se obreo na Trgu Carice Milice broj 4, gde su trenirali bokseri Vojvo dine. Tamo je zatekao pove}u grupu klinaca. ê - kali su trenera. U neko doba, pojavio se ~ovek sredwih godina, krivonog, sa pantalonama koje su jedva dosezale do gle`weva. Quqaju}i se, do{ao je do vrata sale i otkqu~ao ih. Da li se ovde trenira boks, boja`qivo ga je upitao Tadija. Da, {ta ~eka{, skidaj se, odgovorio je ~o - vek, ne ba{ qubaznim tonom. Mom~i} iz Veternika je tada po~eo da se osvr}e oko sebe, gledaju}i gde }e dobiti opremu. Ra~unao je, naime, da je svuda kao na fu - dbalskom stadionu. De~aci oko wega su, me u - tim, iz svojih torbica vadili patike, majice i ga}ice koju su, o~igledno, poneli od ku}e. Druè treneru, ja nemam ni{ta od opre me, obratio se ponovo namrgo enom ~oveku. Pa ima{ vaqda ga}e, to ti je dovoqno, odgovorio je ovaj, uz so~nu psovku. GOTOVO JE, SAD ]E DA ME PREBIJE... Kada su u{li u salu, Ka~ar je bio op~iwen. Bokserske yakove, kru{ke, konopce, ring i druge rekvizite za trening, koji su je ispu - wavali, on ranije nije video ni na televiziji. Posle kra}eg zagrevawa Nikola Drobac, kako se zvao ~ovek koji mu je rekao da su mu za trening dovoqne i ga}e, uperio je prst u wega i u jo{ jednog de~aka. Vas dvojica, rukavice na ruke i u ring, naredio je. Gotovo je, ovaj }e sad da me prebije, pomi - slio je Tadija, ali se vi{e nije moglo nazad. Stegao je zube, jer se, vi{e od predstoje}e borbe, pla{io da Dro bac ne primeti strah na wegovom licu. Sparingovali su mo` da jedan minut. Ka~ar je ~e{}e zadavao udarce, nego {to ih je primao i Drobac mu je promenio protivnika. Dok se novi pro vla~io kroz konopce, razmi - {qao je: Sigurno mi je na po~etku namerno dao sla - bog, od ovog }u, sva je prilika, dobiti batine. Ipak, re{io je da ne ustukne. Ponovo je udario vi{e puta, ali je, kad mu je Drobac u ring poslao i tre}eg, bio uveren da je vrag kona~no odneo {alu. Bilo bi ~udo da budem boqi i od tre}eg. Sad mi sigurno nema spasa, prolazilo mu je kroz glavu, dok je ~ekao da po~ne novi okr{aj. Ni tre}i ga, me utim, nije nadma{io. [ta vi{e. Posle sparinga, Drobac ga je pozvao i, sada ve} mnogo blaìm tonom, upitao: Je li mali, jesi li ti Bosa nac? Jesam Pa da, nema boksera bez Bo san ca! Nemoj da se igra{ glavom da sutra ne do e{ na tre ning! Do}i }u, odgovorio je vi` qa sti mom~i}, dok je srce pro sto htelo da mu isko~i iz grudi. 29

27 30 Autobus, ~inilo mu se, nikada sporije nije pre la zio onih osam kilometara, koliko ima BRA]A KAÂR sa trojicom i od sve trojice bio boqi, saop{tio je bra}i gotovo s vrata. Ala ti laè{, odgovorio je Slobodan. âs trenira{ fudbal u Vojvodini, ~as boks! To sigu rno nije istina. Nema boksera bez Bosanca : Tadija Ka~ar od Novog Sada do ku}e Ka~ara u Veterni ku. Je - d va je ~ekao da stig ne i sve ispri~a Slo bodanu i Sreti. Bio sam danas u bokserskom klubu i ne samo da sam trenirao, nego sam i sparingovao U RING I BEZ PITAWA Ipak, kopkala ga je bratova pri~a, pa je svaki ~as ne{to zapitkivao. Te kakve su ruka vice, te kolika je sala, koliko momaka trenira... Do ve~eri je ve} verovao u sve {to mu je Tadija rekao, pa su, pre odlaska na spa vawe, skovali plan: sutra, pri povratku iz {kole u Futogu, Slo bodan ne}e, kako je to svakog dana ~inio, iza}i iz autobusa u Veterniku, nego }e produìti za Novi Sad, a Tadija }e ga sa~e kati kod Futo{ke pijace, odakle }e za jedno oti}i na trening. Re~eno u~iweno, pa je, tako, mla i Ka~ar u boksersku salu prvi put kro~io ta~no jedan dan posle starijeg. On, me utim, nije ~ekao da mu neko kaè da u e u ring. Pre ulaska u salu, Tadija se kra - tko zadrào u razgovoru sa Dropcem, a kad su zajedno do{li na vrata, imali su {ta da vide: u ringu su, navukav{i na ruke one male rukavi - ce za rad na spravama, ve} bili Slobodan i jo{ jedna mali{a i svojski se makqali. Sa svega 14 godina, visok i gotovo neuhra - wen, teàk samo 44 kilograma, budu}i oli - mpi j ski {ampion i profesionalni prvak sveta delovao je prili~no komi~no, ali je odmah bilo jasno da je ring mesto na kome se ose}a kao riba u vodi.

28 OD JEZERA DO ZVEZDA Stariji brat koji }e, svega tri i po godine kasnije, osvojiti srebrnu olimpijsku medaqu, a zatim postati i amaterski vice{ampion Evrope i sveta je, jo{ otprilike mesec i po dana, uporedo trenirao i boks i fudbal, a onda se oprostio od zelenog poqa i potpuno posvetio ringu. Od samog po~etka Stana Ka~ar je znala da joj sinovi treniraju boks. Tadiji nije branila, jer je bio dobar ak i sve obaveze na sala{u ispuwavao kako je od wega zahtevala. Slobo - danu jeste, jer je bio jo{ osnovac i, za razliku od smirenog starijeg brata, vrlo plahovit. Efekata, me utim, nije bilo. Mla i Ka~ar se, idu}i iz Veternika na trening u Novi Sad, naj~e{}e {vercovao u gradskom autobusu, kontrolori su ga ~esto izbacivali, neretko je morao i da prepe{a~i tih osam kilometara, ali nije odustajao! Za sportsko opredelewe svojih sinova, Gojko Ka~ar je saznao u decembru, kada je iz Au s tri - je do{ao na zimski odmor. Mo`da mu ba{ i nije bilo previ{e milo, ali tu su ve} bile i prve medaqe i pehari, pa nije ni poku{avao da promeni wihovu odluku. Ipak, postavio im je jedan uslov: {kola ne sme da se zanemari. Tadija i Slobodan, danas obojica profesori fizi~ke kulture, su taj uslov ispo{tovali do kraja. 31 Pred ulazak u ring: Slobodan Ka~ar sa trenerom Du{anom Bogdanovi}em Tako su otpo~ele dve sjajne bokserske karijere sa kakvim mo`e da se podi~i zaista malo asova ne samo u nas, nego i u svetu.

29 KRAQ NA[EG RINGA

30 KRAQ NA[EG RINGA 35 KAO I SVAKI KLINAC, i Slobodan Ka~ar je u boksersku salu u{ao ma {taju}i o spektakularnim me~evima ~iji }e on biti akter i, naravno, o svojim veli kim pobedama. Bio je hrabar i siguran u sebe, spreman da pakleno trenira, pa nije ni ~udo {to su wegova ma{tawa, prili~no brzo, po~ela da se pre - tvaraju u stvarnost. âk i kad je to po~elo da se doga a, nije ni pomi{qao da }e, zahvaquju}i upravo boksu, sti}i do gotovo svih svetskih prestonica i da }e mu ovaj sport omogu}iti da bude prijateq sa svetskim zvezdama poput apsolutnog prvaka Muhameda Alija, kojeg, ina~e, smatra najboqim bokserom sveta svih vremena i ~ije me~eve je na televiziji prosto gutao. Ili sa velikim menayerom, kontroverznim Donom Kingom, pa Alijevim trenerom An e - lom Dandijem, ~iji }e pulen i sam postati, gluma~kim zvezdama Ursulom Andres, Laurom Polom Belmondom, Ri~ar - dom Harisom... A to se, otprilike deceniju posle wegovog prvog ulaska u ring, zaista i dogodilo. No, krenimo redom. Pravilo da se u boksu velike karijere bu - du}ih, najavquju pobedama nad aktuelnim {a - mpi onima, potvrdilo se i kada je re~ o Slo - bodanu Ka~aru, bez sumwe najuspe{nijem vo jvo anskom, srpskom i jugoslovenskom bo - kse ru svih vremena. On je, naime, jo{ bio junior kada se 1975, u Zrewaninu, sreo sa velikim asom Zvonkom Vujinom koji se u tom me~u, posle izuzetne karijere duge 17 godina (ta~no toliko je, u trenutku kad se borio s wim, bio star Slo - bodan Ka~ar!), opra{tao od je Vujin, osvaja~ dve bronzane olimpijske me - daqe, vice{ampion Evrope i vi{estruki prvak Jugoslavije, da odlazak iz magi~nog ~etvo - rougla obeleì pobedom, ali sr~ani i zahu - ktali juno{a iz Novog Sada mu to nije dozvolio. To je u sportu sasvim normalno, kaè Vujin danas, podse}aju}i da je i sam, tamo po ~etkom {ezdesetih, svoje blistave bokserske godine najavqivao sjajnim me~evima i pobedama nad tada{wim velikim asom jugoslovenskog boksa, vi{estrukim prvakom Jugoslavije i osvaja~em bronzane medaqe na Evropskom prvenstvu u Lucernu 1959, pokojnim Miodragom Mitro - vi}em.

31 36 No, vratimo se junaku ove pri~e, ~ije smo bokserske po~etke opisali u prethodnom poglavqu. Mada je svoje vr{wake po~eo da pobe uje vrlo brzo, prvi put je na sebe ozbiqnije skre - nuo pa`wu u septembru godine, prilikom gostovawa juniorske reprezentacije Vojvodine u Ma arskoj. U prvom me~u, u Bidmpe{ti, u kojem je Ma arska pobedila ~ak sa 18:4, on je, u bantamu, bio boqi od Filoa. Par dana kasnije, u Bala{a armatu, ponovo je trijumfovao, ovoga puta nad Pribeqom. Poraz Vojvodine tada je bio ne{to blaì bilo je 14:8 za Ma are. Jedini na{ bokser koji je pobedio u oba ova me~a bio je uparvo Slobodan Ka~ar, a ono {to ga je jo{ tada izdvajalo bilo je i to {to je, po op{toj oceni, bio najhrabriji vojvo anski reprezentativac na ovim gostovawima. Ta zaista besprimerna hrabrost u ringu, pra ti}e ga do kraja bokserske karijere. Nekoliko meseci kasnije, postao je i omla - dinski prvak Jugoslavije. Zbilo se to u pro - le}e 1974, a trijumfovao je u lakoj kategoriji, u kojoj se tada takmi~io. [ampionat je odràn u onda{wem Titogradu, a dana{woj Podgorici. Ka~ar je u finalu bio boqi od prvaka Crne Gore Mrvaqevi}a. Tokom i je, mada jo{ junior, uveliko bio prvotimac Vojvodine, uspe{no se bore}i sa mnogo starijim i daleko iskusnijim bokserima, o ~emu najboqe svedo~i ve} pomiwani me~ sa Vujinom u Zrewaninu. Godine prvi put je nastupio i na seniorskom prvenstvu Jugoslavije, u Bawa Luci. Tada je imao svega 17 godina i bio je u velteru. U polufinalu je pobedio tada{wu nadu jugo - slovenskog boksa Rajka \aji}a, a u finalu izgubio od reprezentativca Jugo slavije Srboquba Stankovi}a, ~lana Pule, postav{i, tako, seni o - rski vice{ampion dràve. Ono {to je posebno zanimqivo jeste da je poraz od Stankovi}a bio jedan od ukupno svega ~etiri poraza Slobodana Ka~ara u seni or - skoj konkurenciji na doma}em ringu. Pre o - stala tri naneli su mu Kuzmanovi} iz Loznice i Ga{i iz Pri{tine, koji ga je pobedio dva puta. Protiv Kuzmanovi}a je diskvalifikovan, po op{toj oceni potpuno nezasluèno. Lozni ~a - nin je, pre nego {to je sudija diskvalifikovao Ka~ara i tako Loznici doneo pobedu od 11:9, dva puta bio u nok-daunu. U prilog tvrdwi da je budu}em olimpijskom {ampionu tada naneta nepravda, govori i ~iwenica da, ako se izuzme me~ sa Kuzma no - vi}em, Slobodan Ka~ar u celoj karijeri nije dobio ni jednu jedinu javnu opomenu, {to, opet, najboqe govori o tome s koliko sportske korektnosti i po{tewa je ovaj veliki borac ulazio u ring. MAJSTOR ZA BALKANIJADE SLOBODAN KAÂR Te u turskom gradu Bursi odràn je i prvi Balkanski {ampionat za juniore. Mla i Ka~ar je nastupio u velteru i, posle dve èstoke borbe, osvojio zlatnu medaqu. U prvoj, polufinalnoj, bio je boqi od Rumu na Aleksa Podgoreana, a u drugoj, u kojoj je pobeda donosila zvawe juniorskog balkanskog {ampiona, i od doma}eg boksera Koksela Ozo gluoza.

32 KRAQ NA[EG RINGA Iste godine je u~estvovao i na tradiciona - lnom Me~u {ampiona, u to vreme izuzetno uglednom i kvalitetnom bokserskom turniru. U polufinalu, odrànom u Novom Sadu, je, u jednoj zaista furioznoj borbi, pobedio Kubanca Gutjerasa. U finalu, u Beogradu, izgubio je od Rusa Silajeva. Me unarodni bilans je te godine popravio i u dva me~a omladinskih reprezentacija Jugo - slavije i Ma arske, odràna tokom nove m bra u \egledu i Solnoku. U prvom je bio boqi od Nemedija, a u drugom od Engija. Sve je po~elo osvajawem Balkana: Slobodan Ka~ar (bela trenerka) na pobedni~kom postoqu u Bursi Naredne godine, u rumunskom gradu Braili, ponovo je bio najboqi junior Balkana, ali ovoga puta u polusredwoj, kategoriji u kojoj je stariji Tadija ve} bio seniorski reprezentativac. To ne pomiwemo slu~ajno, po{to }e sli~na konstitucija i teìna, kako }e ~italac kasnije videti, bitno uticati na karijere obojice velikih {ampiona. Da bi u Braili ponovio uspeh iz Burse, mo - rao je da ostvari tri pobede. Uspeo je, mada niko od pretendenata na titulu balkanskog juniorskog prvaka nije bio za potcewivawe. [tavi{e. Startovao je, dakle, od ~etvrtfinala u ko - jem se sreo sa talentovanim doma}im polu - sredwa{em Nikolaem Ra da nom. Pobedio ga je i, ula skom u polufinale, obe zbedio bar bro n zanu medaqu. Sr~an, kakav je ve} bio, nije ni po - mi{qao da se time zadovoqi. Uosta - lom, i zlatna medaqa sa prethodne Balka nijade ga je oba vezivala na najvi{e domete, pa je bez kal ku la cija u{ao i u borbu sa Bugarinom Georgiom Kosta dino vom. I on je pred mladim Novo sa a ninom morao da poloì oru`je. Kona~no, u finalu je ubedqivo pobedio i Sinana iz Turske i, po drugi put, postao juni orski {ampion Balkanskog poluostrva. Ve} naredne prvi put je postao i seni o rski prvak Jugo slavije. Sada je ve} bio u sre dwoj, dakle u kategoriji u kojoj se udara i gromo vito, i opako brzo, i koja, samim tim, nosi velike rizike za svakog ko u woj nastupa. U finalu seniorskog dràvnog prvenstva nokautirao je reprezentativca Velimira Je - vti }a iz kragujeva~kog Radni~kog. 37

33 38 Te godine se pokazalo da je Bursa, u kojoj je prvi put postao juniorski prvak Balkana, wegov sre}an grad. U woj je, naime, osvojio i prvu od dve titule seniorskog {ampiona Balkanskog poluostrva. Startovao je u polufinalu gde se namerio na Bugarina Dimitra Qubenova. Pobedio ga je u plasirao se u finale. Posle te borbe, Qubenov je sigurno dobro zapamtio prezime Ka~ar. Godinu dana kasnije, to prezime }e i definitivno postati wegova no}na mora. Tada ga je, na drugom Svetskom prvenstvu u Beogradu, u ~etvrtfinalnoj bo r bi u polute{koj, deklasirao i stariji Tadija. U finalu Balkanijade u Bursi, Slobodan je boksovao sa Jonom îrakuom iz Rumunije, kojeg je tako e pobedio i osvojio zlatnu me - daqu. Sa razaraju}im direktima, posebno desnicom, i zaista besprimernom hrabro{}u i è - qom da, gotovo po svaku cenu, pobedi, ve} tada je postao ime koje su, hteli-nehteli, morali da respektuju ne samo doma}i i balkan ski, nego i evropski bokseri sredwe kategorije. SRE[]EMO SE MI U BEOGRADU... Kao 20-ogodi{wak je nastupio na Evro - pskom {ampionatu u Haleu. U osmini finala je ubedqivo savladao Poqaka Viesla va Wemke vi~a, a u ~etrvtfinalnoj borbi koja je pobedniku garantovala bar bronzanu me daqu, sreo se sa velikim ruskim asom Leo nidom [apo{wi kovom. [apo{wikov je bio zaista vrhunski bokser, rasan predstavnik ruske {kole. Imao je i ko - SLOBODAN KAÂR ntra-gard i levicom je udarao zaista gromovito, tako da je ve}inu svojih protivnika pobe ivao pre isteka tre}e runde. Ka~ar je, me utim, u tom me~u boksovao izvanredno, ne dozvoliv{i Rusu ni da pokaè uobi~ajenu superiornost, niti da efikasno plasira svoje ubita~ne projektile kojim je oborio sve prethodne rivale. Wihova borba je bila jedna od najboqih i najizjedna~enijih na {ampionatu, a [apo{wikov je pobedio odlu - kom sudija 3:2. Na{ mladi as je, me utim, i pored poraza koji mu je, istina, te{ko pao, jer je pobedu voleo iznad svega, i tu, na smotri najboqih evropskih boksera, svima stavio do znawa da se na wega ubudu}e mora najozbiqnije ra~u nati. Wegov me~ sa [apo{wikovom je, me utim, nastavqen i u hotelu u kojem su bili sme - {teni u~esnici Evropskog {ampionata u Haleu. Kada su, naime, bra}a Ka~ar posle borbe stigla u hol hotela, mla i Slobodan je oti{ao u jednu pomo}nu prostoriju, u kojoj je bila privremeno instalirana kontrolna vaga, dok je Tadija ostao u holu da ga sa~eka. U neko doba, iz te prostorije je po~ela da dopire galama. Neko se, o~igledno, sva ao, pa je Tadija poùrio da vidi o ~emu je re~. Kad je stigao, imao je {ta da vidi: Slobodan i [apo{wikov su bu~no raspravqali o onom {to se ne{to ranije doga alo u ringu. Ti nisi boksovao po{teno. Bar pet puta si me udario ispod pojasa. Sre{}emo se mi u Beogradu, na Svetskom prvenstvu, govorio je mla i Ka~ar [apo{wikovu povi{enim tonom. Ja }u tebe u Beogradu nokautirati, gala mio je nadmeno ruski {ampion.

34 KRAQ NA[EG RINGA Bila je to zaista neobi~na najava veli kog okr{aja dvojice boksera koji }e usle diti godinu dana kasnije, na ringu beogradske hale Pionir. U tom okr{aju je mla i Ka~ar ostva rio obe - }awe koje je [apo{wikovu dao u Haleu. BRONZA NA BAPS-u Uo~i drugog Svetskog prvenstva ili popularnog BAPS-a koji je odràn u Beo gradu, Slobodan je, po drugi put, postao seniorski prvak Jugoslavije, ponovo u sredwoj kategoriji, u kojoj je nastupio i na ovom veli kom takmi ~ewu. Generacija jugoslovenskih boraca koja je tada branila boje na{e zemqe je, po op{toj oceni, bila najboqa u istoriji jugoslovenskog boksa. Uz dvojicu Ka~ara, u woj su bili i zaista veliki asovi poput Fazlije [a}i- rovi}a (bantam) i Bratislava Risti}a (perolaka) iz Prokupqa, Acea Ruse - vskog (laka) iz Kumanova, Memeta Bogujevcija (poluvelter) iz Pri{tine, Mio dra ga Perunovi}a (velter) iz Podgorice, Dra go mira Vujkovi}a (te{ka) iz Subotice... Rukovodstvo reprezentacije, istina, nije name ravalo da za mla eg, tada 21- ogodi{weg Slobodana Ka~ara, re zervi - {e mesto u sredwoj, planiraju}i da u toj kategoriji nastupi stariji Tadija, koji vi{e nije mogao da skida kilaù za polusredwu. Ovaj, me utim, nije èleo da iz reprezentacije istisne mla eg brata, tada ve} dvostrukog prvaka Jugoslavije i juniorskog i seniorskog prvaka Balkana, i odlu~io je da, upr kos svim nagovarawima, boksu je u polu te{koj. Tako se Slobodan ipak na{ao me u u~e sni - cima BAPS-a, a do polufinala u kojem pora èn od Kubanca Hosea Gomeza, imao je tri borbe i sve tri je, dabome, re{io u svoju korist. U prvoj mu je protivnik bio Kaspi iz Izra - eala. Izrael svakako nije zemqa sa bokserskom tradicijom, ali je Kaspi bio ruski Jevre jin koji je pro{ao sovjetsku {kolu bo - Gromoviti direkti: Slobodan Ka~ar u karakteristi~noj akciji u ringu ksa i, samim tim, nije bio protivnik za potce wi vawe. Ipak, Ka~ar ga je pobedio i to ube dqivo, i lako. 39

35 40 U drugoj je eliminisao ~vrstog âng Jon Kila iz Ju`ne Koreje. I Koreanac je bio dobar borac, toliko dobar da je u prethodnoj borbi eliminisao ameri~kog predstavnika na ovom takmi~ewu. No, i on je, posle borbe sa na{im {ampionom, morao pognute glave da napusti beogradski ring. Sve to je, me utim, bilo samo uvertira pred neponovqiv i zaista legendaran ~etvrtfina - lni me~. U wemu su, jedan naspram drugog, ponovo stali rivali iz ~etvrtfinala Evropskog prvenstva u Haleu, Slobodan Ka~ar i Leonid [apo{wikov. Tako je po~eo revan{ najavqen godinu dana ranije, u verbalnom sukobu dvojice velikih asova. Ako se i za jednu borbu moè s pravom upotrebiti sintagma pakao na ringu, onda je to sigurno bio beogradski okr{aj ove dvojice boksera. Bila je to, zapravo, neprekidna devetomi - nutna razmena strahovitih udaraca koja je pu - bliku podigla na noge i dovela do delirijuma odu{evqewa. Toliko obostranih udaraca u Pioniru nije vi eno ni pre, a ni posle we. I Ka~ar i [apo{wikov su, o~igledno, ulo ì li svu snagu i znawe da ostvare pretwe iz Halea. Zahvaquju}i pre svega ogromnoj Slobo da - novoj voqi i èqi da pobedi, wemu je to i po{lo za rukom. [apo{wikov je u tre}oj ru - ndi bio i u nok-daunu. U svakom slu~aju, bio je to jedan od najboqih me~eva na BAPS-u, posle kojeg je mla i Ka~ar obazbedio bronzanu medaqu. Borba sa [apo{wikovom je, me utim, Ka~ara potpuno fizi~ki iscrpela, prosto ga ruinirala, pa u polufinalu nije uspeo da se su - SLOBODAN KAÂR prostavi velikom Kubancu Hoseu Gomezu. Dodu{e, on je i u tu borbu u{ao hrabro, mo - glo bi se re}i i previ{e hrabro, ali je ona, posle nekoliko sna`nih Gomesovih uda raca, prekinuta u drugoj rundi. Ka~ar je tako morao da se zadovoqi bro - nzanom medaqom, a Kubanac se plasirao u fi - nale, gde je pobedio Finca Usivirtu. Gomez je u to vreme zaista bio jedan od najboqih bo - ksera na svetu, {to je potvrdio i dve godine kasnije, osvajawem zlatne medaqe na Olimpi - jadi u Moskvi. Uz ostale, u Moskvi je u fi na - lu prosto pregazio velikog ruskog {ampiona i razornog udara~a Sav~enka. U trenutku osvajawa bronzane medaqe na Svetskom amaterskom prvenstvu u Beogradu, Slobodan Ka~ar je, rekosmo, imao svega 21 godinu, ali mu je riznica trofeja ve} bila zaista bogata. Tu su, podsetimo, bile dve juniorske i jedna seniorska titula prvaka Balkana, jedna omladinska i dve seniorske titule prvaka Jugoslavije i, kona~no, bronzano odli~je sa nadmetawa najboqih amatera sveta. Ve} naredne Ka~ar je, sada kao polu - te{ka{, nastavio da puni tu riznicu. Najpre je trijumfovao na Balkanskom {ampi - onatu koji je te godine odràn u rumun skom gradu Tul~ei. Za to mu je bila dovoqna samo jedna pobeda, protiv Rumuna Doni}ija. Osvajawem druge titule seniorskog prvaka Balkana, on je zaokruìo svoja u~e{}a na smotrama najboqih boksera tog poluostrva. Po - dsetimo: na wima je najboqi bio dva puta u juni - orskoj i dva puta u seniorskoj konkurenciji. Iste godine je, jedini put u karijeri, u~e - stvovao i na Mediteranskim igrama i, na ra -

36 KRAQ NA[EG RINGA vno, osvojio zlatnu medaqu. U Splitu, gde su one odràne, u polufinalu je pobedio Tuni à ni - na Balbulija, a u finalu Egip}anina Gunaima. Te godine je u Skopqu osvojio i tradici - onalni Zlatni gong, pobediv{i istinskog asa i velikog rivala Dragomira Vujkovi}a. Ovog sjajnog boksera mla i Ka~ar je pobedio i naredne godine, na pojedina~nom prvenstvu dràve. O~ekivalo se da }e Slobodan Ka~ar sigur no osvojiti i medaqu na Evropskom prve - n stvu u Kelnu, ali on, zbog i{ijalgi~nih pro - blema sa nogama, tamo nije otputovao. Godinu dana kasnije, u Moskvi je organizovano najve}e svetsko sportsko takmi~ewe, letwe Olimpijske igre. Bez obzira na sve uspehe koje je Slobodan do tada postigao u polute{koj, u koju je, rekosmo, pre{ao tada{we rukovodstvo bokserske repre zenta - cije je planiralo da u Moskvi u toj kategoriji nastupi Tadija Ka~ar. Iako je imao svega 24 godine, ovaj je to od - bio, prepustiv{i mesto mla em bratu. ZLATO U MOSKVI Pored Tadije Ka~ara, iz sjajne generacije sa BAPS-a u Moskvi su izostali jo{ samo Risti} i Vujkovi}. Bili su tu, dakle, Slobodan Ka~ar, [a}irovi}, Rusevski, Bogujevci, Perunovi}..., pa se o~ekivalo da }e jugoslovenska zbirka olimpijskih medaqa biti bogata. Ispostavilo se, me utim, da je osvojena samo jedna, ali ona najsjajnija. To je za rukom po{lo upravo Slobodanu Ka~aru. Put do titule olimpijskog pobednika mu zaista nije bio ni malo lak. Na wemu je morao da savlada ~ak ~etiri vrlo jaka protivnika. Prvi je bio tamnoputi Tanzanijac Majkl Nso - ro. Bio je to Crnac izuzetne snage i nasrt qi - vosti. Ka~ar ga je, jednim strahovitim desnim direktom, nokautirao u drugoj rundi, ali je pre toga, ne vode}i dovoqno ra~una o odbra ni, nepotrebno primio dosta udaraca. U ~etvrtfinalnom me~u sastao se sa do - ma}im predstavnikom Davidom Kva~adze om. Kva~adze je bio prvak Evrope iz Halea ~etvorostruki prvak Sovjetskog Saveza, a, neposredno uo~i Olimpijskih igara, triju - mfovao je i na presti`noj sovjetskoj Spa - rtakijadi. Bio je, dakle, zaista sjajan bokser, vrlo sna - `nog udarca. Borba koju su on i Ka~ar vodili na moskovskom ringu bila je izuzetno èstoka, na trenutke ~ak i dramati~na, a pobeda je na kraju zasluèno pripala na{em asu. Kva~adze je bio i bokser kojeg je bilo vrlo te{ko udariti. Imao je izvanredno postav qen, gotovo neprobojan gard. Taj gard je mogao da probije samo izuzetno ve{t borac koji je raspolagao reportoarom najraznovrsnijih uda - raca i koji je umeo da ih koristi u dobro ko - mbinovanim serijama. Ba{ u tome od Slobodana Ka~ara tada si - gurno nije bilo boqeg polute{ka{a na svetu. Niko kao on nije umeo tako dobro da koristi i direkte, i aperkate, i kro{ee i da ih pove - zuje u ubita~ne serije. Upravo time je i nadvisio Kva~adzea, rusku uzdanicu i boksera za kojeg su u Moskvi svi verovali da }e biti olimpijski pobednik. 41

37 42 Posle pobede na{eg asa ~ak gledalaca koji su sve vreme freneti~no navijali za svog qubimca je zanemelo. Koliko je ova borba bila iscrpquju}a, naj - boqe govori detaq zabeleèn neposredno posle wenog zavr{etka. Kad je do{ao u svla - ~ionicu, Ka~ar je stao pod tu{, odvrnuo sla - vinu i pod mlazom vode stajao desetak minuta. Tek kad mu je, prolaze}i pored wega, neko od kolega iz reprezentacije na to skrenuo pa` wu, primetio je da se tu{ira samo hladnom vodom! Stra{an udara~, posebno levicom, bio je i isto~ni Nemac Herbert Bauh, Ka~arov protivnik u polufinalu. No, i on je, kao i ranije Posledwi korak do zlata: Slobodan Ka~ar (desno) u finalnoj borbi sa Poqakom Pavelom Sk{e~om pomiwani Dimitar Qubenov, ve} bio mu{te - rija bokserske ku}ne radionice Ka~ar, po{to ga je Tadija na BAPS-u presli{ao bez ve}ih problema. SLOBODAN KAÂR Dodu{e godinu dana posle tog me~a, a isto toliko pre Olimpijade, Bauh je imao sjajan nastup na Turniru Stranyata u Bugarskoj, gde je nokautirao svetskog prvaka iz Beo grada, Kubanca Siksta Soriju. Sve to Slobodana, me utim, nije zabrinulo. Serija sna`nih i preciznih direkata koju je povezao u drugoj rundi polufinalne borbe u Moskvi, bila je za Bauha fatalna. Bio je to jedan od najboqih me~eva u ama - terskoj karijeri mla eg Ka~ara koji se tako, kao i wegov stariji brat ~etiri godine ranije u Montrealu, u Moskvi plasirao u finale Olimpijskih igara. Posledwi protivnik bio mu je Poqak Pavel Sk{e~, veoma iskusan i, uz to, vrlo prqav bokser. Kao i Slobodan, i on je bio jedan od dvojice ro ene bra}e, poznatih boksera. Razlika izme u wega i wegov brata G{egoà, s jedne, i Tadije i Slo bodana, s druge strane, je, pored kvaliteta koji je, dabome, bio na strani na{ih asova, bila i u tome {to su Poqaci bili blizanci. Do finalnog me~a u Moskvi, Ka~ar nije imao nikakvih ozbiqnijih ni fizi~kih, ni psiholo{kih problema. Dve prethodne, izu zetno te{ke borbe protiv Kva~adzea i Bauha su ga, me utim, toliko iznurile, da u no}i uo~i olimpijskog finala nije ni oka sklopio. Nije se, dodu{e, pla{io ni udaraca, ni povreda, ni nokauta, ali mu je pomisao da bi mogao da ostane bez zlatne medaqe potpuno razbila san. Samo da ne izgubim sada kad sam nadomak ciqa, stalno je ponavqao.

38 KRAQ NA[EG RINGA Zajedno s jutrom je, me utim, stiglo smi - rewe. Samopouzdawe mu se brzo vratilo, {to je samo potvr ivalo da mu je, bez obzira na prethodne ogromne napore, ukupna psiho lo - {ka pripremqenost bila odli~na. Uprkos tome, tragovi neprospavane no}i bili su, tokom prve runde, lako uo~qivi. Uz to, moskovska publika je listom navijala za Sk{e~a, naravno ne zbog wega samog, po{to Ostvarewe olimpijskog sna: Slobodan Ka~ar na vrhu pobedni~kog postoqa moskovske Olimpijade me u Rusima i Poqacima nikada i nije bilo neke naro~ite qubavi, ve} zbog toga {to je na{ as na putu do finala eliminisao wihovog favorita Kva~adzea. Borba Slobodana Ka~ara i Pavela Sk{e~a bila je izjedna~ena i u drugoj rundi, da bi na{ as odlu~uju}u prednost stekao u posledwoj tre}ini me~a, kada je Poqaku i brojano. Odluka sudija bila je 4:1 za jugoslovenskog {ampiona. AMATER JO[ DVE GODINE Zlatna medaqa u Moskvi je bila zaista veli~anstven uspeh mladog Novosa anina koji je tada imao svega 23 godine. Taj uspeh je bio rezultat pre svega jedne nesvakida{we pre da nos ti i qubavi prema boksu, zaista vanse rijskog ta - lenta i ve} pomiwane izuzetne hra br osti u ringu. I, dabome, ogr omne `eqe za pobedom, `eqe u kojoj je na{ najboqi bokser svih vremena bio spreman da u ringu rizikuje vi{e nego bilo ko i od wegovih velikih pret hodnika, i od svih onih koji su kasnije nastupali u plavom dresu. Na sve~anom zatvarawu moskovske Olimpi - jade Ka~aru je pripala ~ast da ponese jugo slo - vensku zastavu, a do~ek koji mu je prire en pri povratku u Novi Sad bio je odista veli - ~anstven. Nekoliko autobusa sa ro a cima, prijateqima i sportskim funkcionerima i bezbroj 43

39 44 auto mo bila sa novosadskim re gistracijama, do~ekalo ga je jo{ na aerodromu Beograd. Uz muziku tu je prire eno pravo malo veseqe. Do~ek {ampiona: Slobodan Ka~ar sa ~lanovima porodice i prijateqima, neposredno po povratku iz Moskve Sli~no je bilo i u samom Novom Sadu, a najve}e slavqe bilo je u Veterniku, odakle su Slobodan i wegov stariji brat Tadija i kre - nuli u osvajawe sportskog sveta. Gradona~elnik Novog Sada je i 1980, kao i u vreme kad je Tadija osvojio srebrnu medaqu u Montrealu, bio Jovan Dejanovi}. Novi Sad je, tada, u znak zahvalnosti {to mu je ime proslavio {irom planete, starijem Ka~aru dodelio jednoiposoban stan. Mla em koji je tu slavu na najlep{i na~in potvrdio, sada je do - deqen dvosoban. SLOBODAN KAÂR Te Slobodan Ka~ar, olimpijski pobe - dnik iz Moskve je progla{en i za najboqeg sportistu Jugoslavije. U amaterskom boksu ostao je jo{ otprilike dve godine. Pre nego {to je, po~etkom 1982, oti{ao u vojsku, imao je jo{ nekoliko me~eva, od kojih }e dva qubiteqi plemenite ve{tine sigurno dugo pamtiti. Prvi je onaj u Las Vegasu, u susretu repre zentacija Jugoslavije i SAD, odràn godine. Tada je, u drugoj rundi, efekt no noka utirao ameri~kog repre - zentativca Aleksa Delu{iju. Jugoslavija je, ina~e, u ovom me~u trijumfovala sa 12:10. U revan{u, odrànom u novembru iste go dine, u prepunom novosadskom SPENS-u u kojem se okupilo vi{e od gle - dalaca, efektno je, u prvoj rundi, noka - utirao i Yeri ja Gofa. Ovaj me~ na{e i ameri~ke selekcije je, ina ~e, zavr{en nere{eno 12:12. Bio je to zaista nezaboravan i nikad prevazi en sportski spektakl. Ujedno, bio je to i Ka~arov opro{taj od novo sadske pub like koja ga je prosto obo àvala i ko joj je on, u dugom nizu godina, uzvra}ao ve li kim me~evima u koje je, bez ikakvog kal ku li sawa, unosio celog sebe i, razume se, ve likim pobedama koje se i danas prepri~avaju. Dodu{e, ona }e se jo{ jednom sresti sa svojim qubimcem. Iako je ve} bio pre{ao u profe sionalce i u Italiji imao zakazan profesionalni me~, Slobodan Ka~ar se odazvao pozivu Vojvodine da joj pomogne u

40 KRAQ NA[EG RINGA kvalifikacijama za ulazak u Prvu ligu. Odbok so vao je jedan me~, protiv Radni~kog iz Slavon skog Broda, nokautirav{i u te{koj ka - tegoriji Borasa. ODLAZAK U ITALIJU Odluku o prelasku u profesionalce doneo je po povratku iz vojske, po~etkom Prvi ~etvorogodi{wi profesionalni ugovor po - tpisao je u italijanskom gradu Pezaru, sa klubom Prijateqi ringa ~iji je pokroviteq bio gigant industrije name{taja ]u}ine Berloni. U Pezaru su u to vreme igrala dvojica jugoslovenskih ko{arka{kih reprezentativaca, Dragan Ki}anovi} Jerkov. Upravo kod Ki}anovi}a je, kad mu je ovaj rekao da bi pre{ao u profesionalce, krenuo Ka~arov kum, biznizmen Nenad Matija{evi}, nesumwivo najzaslu`niji ~ovek u daqem razvojnom putu i profesionalnoj karijeri Slobodana Ka~ara. To je prava odluka. Ti }e{ sigurno biti prvak sveta, govorio je Matija{evi} koji je Slobodanu u Pezaru obezbedio menayera, hotel i sve drugo {to mu je bilo potrebno za normalan `ivot i trening. Mada ga je, po Matija{evi}evom odlasku, mu~ila i samo}a i nostalgija, Ka~ar je pobedio u sva ~etiri me~a koja je odboksovao kao ~lan Prijateqa ringa. Profesionalni debi imao je 3. marta u Fanu, mondenskom predra u Pezara. Ita - lijan Gabrijele Lazari mu nije bio dorastao i poklekao je ve} u tre}oj rundi. Jo{ mawe, svega rundu i po, je na nogama ostao naredni Ka~arov protivnik u profesionalnom ringu, Zairac M Bea Meu, dok je Belgijanac Ser o Bozija bio ne{to `ilaviji. On je pao tek u tre}oj rundi. Profesionalni debi: Slobodan Ka~ar u me~u sa Gabrijeleom Lazarijem Kona~no, ~etvrti me~ u prvoj italijanskoj etapi profesionalne karijere, sa Urugvajcem Huanom Barerom, Slobodan Ka~ar je dobio na poene u {est rundi. Sve je to bilo lepo, ali ozbiqnijih nago ve {taja da bi uskoro mogao da se bori za neku od pro - fe sionalnih titula nije bilo. [tavi{e, Ka~ar 45

41 46 je vrlo brzo shvatio da od trenera Prijateqa ringa i nema bogzna {ta da nau~i i da }e, ostane li u Italiji, samo stagnirati. Novac koji je dobijao po me~u je, dodu{e, bio ve}i od gaè bilo kojeg profesionalca na Apeni - nskom poluostrvu, ali to nije bio wegov prima - ran motiv. On je do{ao da postane prvak sveta! Slu{aj Nenade, od ovog ovde nema sre}e. Ovako jo{ sto godina ne}u postati {ampion. Ti poznaje{ An ela Dandija, vodi me kod wega u Ameriku, rekao je Matija{evi}u, kad su se prvi put ~uli. SLOBODAN KAÂR jedan od retkih Tajsonovih me~eva u kojem on svog protivnika nije nokautirao. TI IMA[ [TOFA, ALI... Tako je i bilo. Prvi susret sa ameri~kim profesionalnim boksom bio mu je odlazak u poznatu {kolu biv{eg boksera Endija Grifita u Wu Jorku, gde su se on i Matija{evi} kratko zadràli na putu za Majami Bi~, u kojem je Dandi ìveo. U sali su zatekli dvadesetak boksera i desetak trenera koji su radili sa wima. I da bi se pokazao, i da bi proverio sebe, Ka~ar je pitao da li moè da sparinguje s nekim od wih. Sam je izabrao jednog te{ka{a koji je od wega bio teì dvadesetak kilograma. Uprkos tome, uspeo je da ga obori posle par rundi. Docnije se ispostavilo da se momak zove Royer Smit, odnosno da mu je, zbog razornih kro{ea naravno, nadimak Bom Kra{er Smit. Ne{to kasnije, on je postao profesionalni prvak sveta, u jednoj od mnogobrojnih verzija. Titulu mu je, u me~u koji je trajao svih deset rundi, preoteo slavni Majkl Tajson. Bio je to Posledwe pripreme: Slobodan Ka~ar i trenerski mag An elo Dandi Iz Wu Jorka su produìli za Floridu, u kamp slavnog Dandija, trenera koji je, od po~etka do kraja karijere, vodio najve}eg svetskog boksera svih vremena Kasijusa Kleja, alijas Mohameda Alija. Titula olimpijskog pobednika je u Italiji impresionirala sve qude s kojima je mla i Ka~ar kontaktirao. Bez obzira {to je sa Mati - ja {evi}em bio prijateq i {to je ovaj Ka~ara predstavio kao olimpijskog {ampiona, Dandi je prilikom susreta ostao potpuno ravno - du{an, {to je ambicioznog Novosa anina prili~no zbunilo. Tek kasnije je saznao da velikom bokserskom magu svakog dana dolaze po dve-tri delegacije sa evropskim, svetskim ili olimpijskim {ampionima i da te titule kod wega unapred ne zna~e ba{ mnogo.

42 KRAQ NA[EG RINGA Po{to je iz dokumentacije znao sve Ka~arove refernce, Dandi ga je zadrào u kampu. Kad je i uìvo video kako boksuje, pozvao ga je u kance - lariju da potpi{u ~etvrogodi{wi ugovor. Ti ima{ {tofa da postane{ {ampion sveta, ali i tehni~kih nedostataka koji se mogu i moraju otkloniti, saop{tio mu je. Dandi mu je najpre ukazao na nepravilnosti u gardu. Tokom prethodnih godina treneri su od Ka~ara traìli da levo rame drì izdignuto, da bi vrh brade {titio od protivnikovog desnog kro{ea. Iz tog poloàja ti ne moè{ adekvatno da koristi{ svoju levu ruku, ne moè{ wome da udara{ ni punom brzinom ni punom snagom, objasnio mu je. Uz to, Ka~ar je tokom prethonog dela karijere bio nau~en da teì{te tela oslawa na desnu, zadwu nogu. Teì{te tela mora{ ravnomerno da ra - sporedi{ na obe noge. Bez toga nema dobrog kre - tawa po ringu, a jo{ mawe iznenadnog pre laska u kontranapad, govorio mu je veliki trener. Dandi mu je usavr{io i aperkat, nau~iv{i ga da ga koristi iz poloàja ruke u gardu, ne tro{e}i onaj, ponekad dragocen, deli} seku - nde koji se obi~no tro{i za weno vra}awe unazad i pripremu za zadavawe ovog opasnog udarca. PRVI OKR[AJI U AMERICI Sve je to, me utim, vaqalo uve`bati, odnosno automatizovati, za {ta je budu}em profesi - onalnom prvaku sveta bilo potrebno mnogo vremena, strpqewa i energije. Bili su to te{ki Ka~arevi dani u Majamiju, jer engleski nije go - vorio, a bio je i ponovo sam, po {to su Matija - {evi}a poslovi odve li na druge svetske meridijane. Uprkos svemu tome, za osam meseci je odbokso vao ~etiri me~a i sva ~etiri dobio. Najduè }e, bez sumwe, pamtiti prvi. U suprotnom uglu stajao je crnac od otprilike 80 kilograma ~istih mi{i}a koji su delovali zaista zastra{uju}e. Zvao se Riki Yonson. Ovaj }e da me izbaci iz ringa, prolazilo je Ka~aru kroz glavu, dok je, u jednoj od sala hotela Diplomat, grdosije sa nekoliko hiqa - da soba, ~ekao da gong ozna~i po~etak borbe. Veruj u svoju desnicu, rekao mu je mirno Dandi, pro~itav{i na Ka~arovom licu ono {to se, tog trenutka, de{avalo u wegovoj du{i. To je umirilo na{eg {ampiona. Krenuo je samouvereno, navukao protivnika na nekoliko finti i nokautirao ga posle jedva nekoliko desetina sekundi borbe u prvoj rundi! Jo{ iste ve~eri gledao je i svog narednog protivnika, prvaka Floride Hozea Toresa. On je tu titulu uspe{no branio pet puta, a od ukupno 20 me~eva koje je do tada imao, izgubio je svega dva i jedan boksovao nere{eno. Tores je i te ve~eri pobedio, ali ne i u narednom me~u protiv jugoslovenskog asa. Izdrào je, dodu{e, do pete runde, ali je tada kao i uvek sjajno pripremqeni Ka~ar dodao gas i nokautirao ga. Od tog trenutka wegovo ime je postalo tema dana u Majamiju, pa su ga na prijeme pozivali Hulio Iglesijas, Martina Navratilova, Ilija Nastase... 47

43 48 No, to je, istovremeno, zna~ilo da }e i nare - dni protivnici biti sve ja~i. Pre nego {to se, zbog isteka privremene radne vize, ali i u dogovoru s Dandijem, vratio u Italiju, sreo se sa jo{ dvojicom Rikijem Nelsonom i Lariom San~ezom. Prvog je nokautirao u tre}oj, a drugog u drugoj rundi. PONOVO U ITALIJI Organizaciju wegovih nastupa u Italiji je, na Dandijev predlog, preuzeo Rudolfo Saba - tini, koji }e mu biti mnogo, mnogo vi{e od promotera, a svi nare - dni me~evi su, zapravo, bili priprema za osvajawe titule profesi - onalnog prvaka sveta u polute{koj koja }e Ka~a - revo vlasni{tvo postati naredne, Ve} prvi je bio prava prilika da Ka~ar pro - veri da li su mu ambicije realne, po{to se sastao sa cr no putim Ugan aninom Jaueom Dej - v i s o m k o j i j e, u t o m trenutku, vaìo za jed - nog od dvojice naj ja~ih polute{ka{a u Evropi. Pobedio ga je na poene, u èstokom me~u koji je trajao osam rundi. Uz Dejvisa, za najboqeg polute{ka{a Evrope tada je smatran i Kamerunac Yo Araka, koji je SLOBODAN KAÂR boksovao sa francuskom licencom. Wegov pokroviteq bio je tako e tamnoputi Janik Noa, francuski teniser svetskog renomea, a Araka je bio toliko dobar da se Dandi, ~ija re~ je uvek bila posledwa, dugo kolebao da li da da pri - stanak za suo~avawe svog pulena i Kame runca. Strepeo je, dabome, da bi Araka koji je do tada imao 17 me~eva i sve dobio (od toga ~ak 15 nok-autom!) mogao da razbije Ka~ara, kome je to bila tek deseta profesionalna borba. Na kraju je, ipak, pristao, ali je iz Majamija odmah pohitao u Pariz gde je me~ odràn, da li~no sekundira 27-ogodi{wem Ka~aru. Vi{e nego èstoko: Slobodan Ka~ar u me~u sa Yoom Arakom U prvoj rundi se ~inilo da su Dandijeve strepwe bile opravdane, po{to je sudija Ka - ~aru brojao dva puta. U pauzi, omaleni tre ner bio je zbog neopreznosti svog pulena qut kao

44 KRAQ NA[EG RINGA ris. Od druge, pa do ~etvrte, situacija se, me utim, potpuno obrnula. Za to vreme Araka je ~ak {est puta bio u nokdaunu, da bi borba kona~no bila prekinuta. Posle ovih pobeda sva italijanska {tampa objavila je op{irne reportaè o Slobodanu Ka~aru koji je definitivno postao zvezda, ali i pravi qubimac svetskog yet-seta koji se okupqao u ekskluzivnom letovali{tu Fano, nadomak Pezara. Bio je za wih gotovo neverovatno otkrovewe, jer je, uprkos stotinama me~eva, bio potpuno sve`, nije pio ni pu{io, nije se drogirao... Re~ju, bio je potpuno atipi~an za dru{tveni miqe u kojem se na{ao. Tokom te u Italiji je odboksovao jo{ ~etiri me~a. Ugan anina Paola Mujodija je u Trevizu nokautirao u tre}oj rundi, a Engleza Krisa Losona, u Pezaru, u ~etvrtoj. Mujodijevog zemqaka Petera Kocu je, u Ankoni, pobedio na poene u osam rundi. U toj borbi Koca je poku{ao da primeni i bezbroj rva~kih i ke~erskih zahvata, samo ne bi li onesposobio na{eg asa, ali mu ni to nije pomoglo. Kona~no, na poene je pobedio i Francuza Pjera Kabasoa. Wihov me~ u Milanu trajao je {est rundi. U prvom redu na svakom Ka~arovom me~u bio je slavni Belmondo, i sam nekada bokser. Na te me~eve je dolazio u dru{tvu dve prelepe ène, velike filmske zvezde tog vremena, Lau rom Antoaneli i Ursulom Andres. Svaku Ka~arevu pobedu to elitno dru{tvo je, zajedno sa svojim qubimcem, dabome, bu~no proslavqalo, uglavnom u ekskluzivnim re - storanima, gde je Belmondo sve goste ~astio fla {ama {ampawca koje su ko{tale i po 150 dolara. On je na{eg asa, uz ostale, upoznao i sa prelepom Katrin Denev, sigurno najle - p{om ènom koju je uop{te video. POSLEDWE ZAGREVAWE ZA POHOD NA VRH U me uvremenu, stigao je Dandijev poziv da se vrati u Ameriku i tamo odboksuje nekoliko jakih me~eva. Na novi kontinent je ponovo stigao u oktobru 1984, a ve} u ja nuaru imao je prvi me~. Zbilo se to u îkagu, a protivnik mu je bio Seryent Frensis. U bokserskom svetu Frensis je bio poznat po nadimku Bik iz Hjustona koji, naravno, nije dobio zato {to je u ringu bio balerina. Ipak, posle jednog izuzetno sna`nog Ka~arovog le - vog kro{ea u ~etvrtoj rundi, on je ostao na podu i borba je time bila zavr{ena. Selekcija Ka~arovih protivnika sada je ve} ra ena po oprobanom Dandijevom receptu dobar, boqi, najboqi, pa mu je slede}i ri - val, ponovo u îkagu, bio Deni Blejk koji se, ne{to ranije, sreo sa tada{wim prvakom sveta u polute{koj, neprikosnovenim Maj klom Spinksom, i izdrào svih deset rundi. Nemoj da se zanosi{ da }e{ ti uraditi ono {to Majklu nije po{lo za rukom. Sa Blejkom mora{ da bude{ vrlo oprezan, upozoravao je Dandi Ka~ara uo~i me~a. âk i da se Nenad Matija{evi}, koji je bio na ovom me~u, nije kladio u dolara da Blejk ne}e desetu rundu do~ekati u vertikalnom 49

45 50 poloàju, te{ko da bi Ka~ar odoleo isku{ewu da poku{a da nokautira Amerikanca. Ovako, ta opklada je bila samo dodatni motiv, ali ni to nije bilo dovoqno: borba je trajala svih deset rundi, a na{ {ampion je pobedio na poene. Paqba iz svih oru`ja: Ofanziva Slobodana Ka~ara u me~u sa Dejvisom Ba{ u to vreme, bokserski svet je bio za - okupqen najavama aktuelnog prvaka Majkla Spinksa da }e se odre}i titule u polute{koj i poku{ati da sa trona apsolutnog svetskog vla - dara skine legendar nog te{ka{a Larija Holmsa. U i{~ekivawu Spinksove odluke, ve} je po~elo da se licitira sa imenima we govih potencijalnih naslednika. U svim kombinacijama pomiwano je i Ka~arovo ime. Ka~ar se, u me uvremenu, ponovo vratio u Italiju, da se odmori i pripremi za eve - ntualni pohod na upra`weno mesto prvaka u polute{koj. Ne èle}i da mu pulen, u tre - nutku kad Spinks donese odluku, bude nespreman, Dandi je Ka~aru organizovao jo{ nekoliko me~eva sa vrlo te{kim protivnicima. Prvi je bio Amerikanac Yon Dejvis. I on je, naravno, pretendovao na zvawe Spink sovog naslednika, posebno zbog ~iwenice da se s aktuelnim {ampionom ve} borio za titulu. Nije uspeo da mu je preotme, ali je, tokom svih 12 rundi, koliko je me~ trajao, pruìo Spinksu snaàn otpor. On i Ka~ar su se suo~ili u Fanu. Bilo je to deset uraganskih i zaista nezaboravnih ru - ndi, u kojima je i grmelo, i sevalo, i pra{talo, na op{te odu{evqewe gledalaca. Pobedio je, na poene, na{ bokser. Pre nego {to je me~ Holms Spinks kona~no ugovoren, Ka~ar je jo{ jednom skoknuo preko bare i tamo pobedio Amerikanca sirijskog porekla Hasana Ramzija. Iako je dva puta bio na podu, Ramzi je, mada s velikim naporom, kraj te borbe do~ekao na nogama. PUT KA TITULI SLOBODAN KAÂR Kada je Spinks, kona~no, pre{ao u konkure - nciju kolosa i tu, u istorijskom me~u, preoteo Holmsu titulu apsolutnog prvaka sveta, isto - vremeno ga onemogu}iv{i da sru{i rekord

46 KRAQ NA[EG RINGA slavnog Rokija Mar}ana od pedeset pobeda bez i jednog poraza (pre poraza od Spinksa, Holmsu su za to bile potrebne jo{ samo dve pobede), tron u polute{koj ostao je prazan. Kao glavni pretendenti za wegovo zapo se - dawe ozna~ena su ~etiri boksera Ameri - kanac Edi Mustafa Muhamed koji je, pre nego {to je pre{ao u islam, pod imenom Edi Gre - gori, ve} bio svetski {ampion, zatim dvojica wegovih izvanrednih zemqaka Klarens Ozbi i ^arls Vilijams i, kona~no, Slobodan Ka~ar. Wih ~etvorica su, dakle, u me usobnim me~evima, trebali da re{e ko }e biti novi svetski kraq polute{ke kategorije. U Los An elesu su se sreli Muhamed i Vilijams, a u Pezaru Ka~ar i Ozbi. Sve se to zbivalo sredinom Ozbi je bio ~etiri godine mla i od Ka~ara i zaista je bio sjajan bokser. No, na{ {ampion se za ovaj me~ izvanredno pripremio na Tari i stigao je u Pezaro spreman kao zapeta pu{ka. Me~ je zakazan u osam rundi i ta~no toliko je i trajao. Bilo je to briqantno izdawe na{eg {ampiona protiv jednog zaista vrhunskog bo - ksera, kakav je Ozbi stvarno bio. Na kraju, za pobednika je progla{en Slobodan Ka~ar, a prvi koji mu je ~estitao bio je wegov korektni rival. Do titule o kojoj je godinama sawao, Ka~aru je, posle ove pobede, devetnaeste u profesionalnoj karijeri (do tada nijedan me~ nije ni izgubio, ni boksovao nere{eno), preostao samo jedan, onaj zavr{ni korak. Vaqalo ga je na~initi protiv Edija Mustafe Muhameda koji je, u me uvremenu, u Los An elesu savla - dao Vilijamsa. Obra~un dvojice pretendenata na svetski tron u polute{koj, zakazan je za 21. decembar u Pezaru. Predvi eno je da me~ traje 15 rundi. Uo~i wega, Ka~ar je imao 28, a Muhamed 33 godine. ^AROBNA NO] U PEZARU Za pripreme za ovaj me~ Slobodan Ka~ar je imao ukupno {est nedeqa. Uz Dandijevu doz vo - Sad ga ima{: Slobodan Ka~ar i Edi Mustafa Muhamed u me~u za svetsku titulu lu, re{io je da to vreme provede u svom Novom Sadu, uveren da }e tu mo}i najboqe da se pripremi. Ceo bokserski pogon Vojvodine mu je 51

47 52 odmah stavqen na raspolagawe, a iz Italije su stigli i profesionalni sparing-partneri. Krunisawe: Slobodan Ka~ar sa pojasom svetskog prvaka, neposredno posle pobede nad Muhamedom Po{to je ulog u me~u bila svetska titula i po{to je to bio prvi me~ u kojem je trebalo da SLOBODAN KAÂR se bori maksimalnih 15 rundi, Ka~ar je na trening legao è{}e nego ikada ranije. Uz sve ostale napore, svake ve~eri je sparingovao po 15 rundi, èle}i da se potpuno pripremi za predstoje}i okr{aj i tako elimini{e bilo kakvu mogu}nost da izgubi. Kad je, nedequ dana uo~i me~a, stigao u Pe - zaro, Dandi koji je ve} bio tamo, mu je odmah smawio intenzitet treniga. Shvatio je, naime, da je Ka~ar prethodnih sedmica ba{ preterao i da mora malo da zastane da bi, do po~etka me~a, povratio sveìnu. Bez obzira {to je bio znatno mla i, Ka~ar pre me~a nije vaìo za favorita. Kladi - oni~ari su, {tavi{e, na svaki dolar uloèn na wega, nu dili ~etiri. Procewivali su, da - kle, da su {anse za pobedu wegovog konkurenta za svetski tron u polute{koj ~ak ~etiri puta ve}e. Da Amerikanac dvadesetak godina koje je, pre me~a sa Ka~arom, proveo u ringu, nije potro{io uzalud i da je dobro nau~io i sve ono {to je u wemu dozvoqeno, ali i sve trikove kojima se, za sudije neprimetno, moè onesposobiti protivnik, videlo se ve} na po~etku. Forsirao je borbu telo uz telo, u kojoj je svo to znawe mogao najboqe da primeni. U petoj rundi se u~inilo da mu je to, kona~no, po{lo za rukom, po{to je na{em borcu, posle sudara glavama, pukla koà na ~elu iznad levog oka, a krv po~ela da mu obliva lice. Rana je bila povelika, ali je Ka~ar uspeo da izdrì do kraja runde, ra~unaju}i na poznatu Dandijevu ve{tinu da brzo sanira rasekotine i svoje borce ponovo osposobi za okr{aj.

48 KRAQ NA[EG RINGA Veliki trener je, i ovoga puta, pokazao da je u tome pravi majstor. Uz to, on je, shvativ{i da strah od pogor{awa ove povrede moè ne - gativno da uti~e na Ka~ara, u~ino sve da mu u~vrsti samopouzdawe. Ne brini zbog povrede. Sad ga ima{. I wemu krvari arkada, a i oko mu je zatvoreno. Budi miran i on ti ne}e mo}i ni{ta, suge - stivno je govorio Ka~aru, u pauzi izme u pete i {este runde. Na Novosa anina je to delovalo zaista bla - gotvorno. Po~ev od {este runde, pa do kraja me~a, boksovao je fantasti~no. Silovito je poga ao Muhameda i levom i desnom, ve{to izbegavaju}i wegove poku{aje da uzvrati. Kraj me~a obeleìla je veli~anstvena scena: sudija podiè Ka~arevu desnicu, proglasiv{i ga za pobednika i novog {ampiona sveta. U taboru na{eg asa odu{evqewe, tik do wega su otac Gojko i brat Tadija, a publika, pre dvo ena Belmondom i wegovom prelepom svitom, ustaje i neprekidno aplaudira celih deset minuta! Novi svetski vladar u polute{koj visoko podiè {ampionski pojas opto~en zlatom, o kom je sawao jo{ od trenutka kad je re{io da pre e u profesionalce. U jednoj ~arobnoj ita - lijanskoj no}i ostvareni su svi wegovi snovi. PERIPETIJE UOÎ MEÂ SA ÎZOM Me~u u Pezaru prisustvovao je jo{ jedan ameri~ki bokser iz samog profesionalnog vrha. Bio je to Bobi îz koji je ve} bio odre en za prvog izaziva~a budu}eg svetskog {ampiona. Do{ao sam da na delu vidim Ka~ara. Potpu - no sam uveren da Muhamed u obra~unu s wim nema nikakvih izgleda, govorio je îz novinarima uo~i me~a za titulu. Procena mu je, kako se pokazalo, bila sasvim dobra. Slobodan Ka~ar, sada profesionalni prvak sveta u polute{koj, i wegov prvi izaziva~ îz trebalo je da se sretnu u maju Taj me~ }e, posle niza komplikacija, biti odràn tek u septembru, {to }e bitno uticati i na wegov, za Ka~ara nepovoqan ishod. Ve} sam po~etak te godine kao da je nagove - stio da ona na{em {ampionu ne}e biti dobra. U januaru je, naime, iznenada umro wegov promoter Sabatini, ~ovek izvanrednih sposo - bnosti i velikog uticaja u bokserskom svetu. Sa wim i bez wega, u tom svetu sa surovim pravilima igre, ni{ta nije bilo isto. Prvi put me~ izme u Ka~ara i îza bio je zakazan za 21. maj. Nameren da se i ovoga puta maksimalno dobro pripremi, {ampion je u Majami Bi~ stigao u martu. Rana na ~elu zadobijena u me~u sa Muhamedom mu je, u me uvremenu, bila zarasla, ali je ispod oìqka ostalo potko`no tkivo koje je, me utim, moglo da se ponovo rasprsne ve} kod prvog ja~eg udarca. Zato je Dandi odlu - ~io da zatraì odlagawe me~a, kako bi lekari imali dovoqno vremena da otklone tu opasnost. Zahtev je prihva}en, pa je me~ pomeren za 6. jun. Dok se kod prethodnog termina mesto odràvawa nije znalo, ovoga puta je i to bilo definisano: {ampion i wegov izaziva~ odme - ri}e snage u Majamiju. 53

49 54 Kao i za druge profesionalne me~eve, organizator je i za ovaj trebalo, najkasnije 30 dana pre po~etka, da poloì novac u onom iznosu koliko je, posle wega, trebalo da dobiju bo - kseri, ali se to nije desilo. [tavi{e, bokse - rskim kuloarima je krenula pri~a da je organizator bankrotirao! U takvoj situaciji me~ obi~no ide na lici - taciju, pa onaj ko da vi{e odre uje i vreme, i mesto, i uslove pod kojima }e on biti da to izbegne, Dandi je isposlovao da Elita: Slobodan Ka~ar sa Donom Kingom i Majklom Spinksom se Ka~ar i îz sastanu u okviru ve} najavqene bokserske priredbe, na kojoj je centralni doga aj bio me~ svetskog prvaka u te{koj Spinksa i Norveànina Tangstada. SLOBODAN KAÂR Taj me~ je bio zakazan za 7. septembar, u ameri~koj prestonici {ou biznisa. FATALNI ME^ U LAS VEGASU Prvo odlagawe zbog opasnosti od ponovne povrede ~ela Ka~ar je, kako-tako, amortizovao, uspev{i da se i za me~ zakazan za 6. jun odli~no pripremi. Sad je, me utim, vaqalo ~ekati nova tri meseca, pa ponovo sve ispo - ~etka, opet tempirati formu, iznova moti - visati sebe... Sve to je, me utim, bilo teè nego {to je mislio. Tokom priprema on je, istina, ~inio sve da ipak bude maksimalno spreman. Besomu~no je tr~ao jutarwe futinge, satima radio na spravama, sparingovao na stotine rundi, ali u wemu nije bilo ni onog àra koji ga je nosio svih prethodnih godina, ni one gladi za pobedom koja je i samu pomisao na poraz pre - tvarala u novi, silan motiv, ni samopuzdawa koje ga je vodilo ka svetskim vrhovima... Na posledwoj konferenciji za novinare, uo~i samog me~a, sedeo je tik pored Spinksa. Odmah do wega, bio je budu}i apsolutni {ampion Majk Tajson koji je tada nastupio u jednoj od uvodnih borbi. Ka~ar je delovao mirno, ali u wemu ni{ta nije bilo takvo. Bezvoqnost ga je bila potpuno obuzela. Uz sve druge nevoqe, dan uo~i me~a imao je 300 grama vi{e od dozvoqene teìne. Mada naizgled bezna~ajna, razlika izme u maksimalne teìne za polute{ku u amaterskom i profesionalnom boksu je za wega uvek bila problem. U amaterskom boksu, naime, maksi-

50 KRAQ NA[EG RINGA mum koji polute{ka{ ne sme da pre e je ta~no 81, a u profesionalnom 79 kilograma i 250 grama. S obzirom da se wegova prirodna teìna kretala oko 83-84, do 81 kilograma se obi~no spu{tao bez problema. Sve ispod toga bila je velika muka. Ovoga puta je sve bilo jo{ drasti~nije, jer je, na sam dan me~a, na kontrolnom merewu, imao jo{ 200 grama vi{ka. To mu je jo{ vi{e uzdrmalo ionako poquqano samopouzdawe. Za razliku od me~a sa Muhamedom, kada je osvojio titulu, Ka~arove akcije na kladionicama su uo~i ovog me~a bile mnogo boqe od îzovih, jer je Amerikanac, po op{toj oceni, bio znatno slabiji bokser od na{eg {ampiona. No, to je trebalo i dokazati na ringu ko - ngresne sale hotela Hilton, u kojoj se okupilo oko qudi. Od prvog znaka gonga, îz je krenuo èstoko. Odmah na po~etku je dva puta prili~no dobro pogodio na{eg asa. To, me utim, nije naro~ito onespokojilo navija~e na{eg {ampiona. I do sada su mnogi bili dr~ni na po~etku, da bi kasnije ve} dobili lekciju koju za nasrtqivost zasluùju, mislili su oni, ne znaju}i {ta se sve de{ava u glavi i du{i wihovog qubimca. Ka~ar je odmah poku{ao da kontrira. Pogo - dio je nametqivog Amerikanca nekoliko puta, ali u tim udarcima kao da nije bilo dinamita. Izmakni se i kontriraj, dovikivao mu je Dandi. ûo ga je i poku{avao da to uradi. Nije, me u tim, vredelo. Noge su mu bile te{ke, pa nije bilo one uobi~ajene lako}e i pokre - tqivosti, posle kojih su sledile ubita~ne kontre ili razorne serije udaraca. U tre}oj rundi se, ipak, u~inilo da }e stvari kona~no po~eti da dolaze na svoje mesto. Po{to je ve{to izbegao îzov nalet, punom snagom je ispalio jedan kontra-projektil od kakvog su svi wegovi dotada{wi protivnici odlazili u carstvo snova. îz se stresao kao da ga je udarila struja visokog napona, ali je ipak ostao na nogama i nastavio da kidi{e! Sve to je trajalo do sredine pete runde. Tada je Ka~ar primio nekoliko sna`nih udaraca, posle kojih je sudija u ringu, bez prethodnog brojawa, prekinuo borbu. îz je bio novi prvak sveta. Titula u polu te - {koj je tako vra}ena u Ameriku. Kasnije se, isti - na, ispostavilo da je Amerikanac u ovoj bor bi bio dopingovan. U urinu mu je, naime, pro na en amfetamin, stimulativno sredstvo zbog ~ijeg kori{}ewa se oduzimaju i medaqe, i titule. Specijalna komisija Me unarodne bokse - rske federacije je, dakle, bila pred logi~ nom dilemom da li da novom {ampionu koji se branio da je amfetamin u organizam uneo nesvesno, preko kapi za nos koje je, nekoliko dana pre me~a, koristio zbog prehlade, oduzme titulu i vrati je Ka~aru, ili da, eve - ntualno, naloì odràvawe novog me~a, pod regularnim okolnostima. Nije, naàlost, uradila ni jedno, ni drugo. îz je ka`wen nov~ano sa, za profesionalni boks, simboli~nih dolara, i to je bilo sve. Jo{ dva puta posle ovog me~a Slobodan Ka~ar je u{ao u profesionalni ring. Tokom borio se sa dvojicom engleskih profesi - onalaca. Kena Lengorda je pobedio na poene u osam, a od Blejna Longsama je izgubio pre ki - dom u drugoj rundi. 55

51 56 Posle toga, shvatio je da se vreme ko na~nog odlaska sa svim pri bli ìlo. Protivni~ki udar ci me do sada nikada nisu bo le li, a to je sada po ~elo da se de {ava. Mogu Najboqi me u najboqima: Slobodan Ka~ar sa {ampionskim pojasom li ja jo{ jednom da prikupim dovoqno i psi - hi~ ke i fizi~ke snage da se borim za ti tulu ili je vreme da odem? Ako ne mo gu, onda je be - SLOBODAN KAÂR smi sleno da se i daqe borim, da do zvolim da na meni karijeru pra ve dru go ra zredni bo - kseri, govorio je sam sebi tada 30-o go di {wi eks {ampion sve ta i odlu~io da de finitivno okon ~a karijeru. Posle odluke o po vla ~ewu, vratio se u Jugo - sla viju, zasnovao po rodi cu i po svetio se pri - vatnom biznisu. U boksu je ostao utoliko {to je nekoliko godina bio predsednik Asoci - jacije profesionalnih boksera Jugoslavije. Uradio je i jo{ ne{to. Godine je ispu - nio i obe}awe da zbog boksa ne}e zanemariti {kolovawe koje je, kao i wegov stariji brat Tadija, dao roditeqima jo{ na po~etku sport - ske karijere. Te godine je, naime, diplomirao na novosadskom Fakultetu fi zi~ ke kulture. Tema doplomskog rada su bile Neke specifi~nosti trena`nog procesa, borbe na ringu i takmi~ewa u profesiona lnom boksu. S po~etka godine, Slobodan Ka~ar je s porodicom odselio u Ameriku, na Floridu, gde je, jo{ dok je boksovao, kupio ku}u. Danas je ponovo u svom Novom Sadu i, sa funkcije predsednika Bokserskog saveza Srbije, odno - sno Bokserskog saveza Srbije i Crne Gore, poku {ava da udahne novi ìvot posrnulom boksu na ovim prostorima. U istoriji na{eg boksa wegovo ime je upisano najsjajnijim slovima, rezervisanim samo za najboqeg me u najboqima. Od onog dana daleke 1908, kada je Mileta Nedi}, sa {kolovawa u [vajcarskoj, u Beograd doneo prve bokserske rukavice, ozna~iv{i tako ra awe boksa na ovim prostorima, pa do danas, Slobodan Ka~ar je to, bez sumwe, i bio. Dakle najboqi me u najboqima!

52 KRAQ NA[EG RINGA SVI PROFESIONALNI MEÊVI SLOBODANA KAÂRA: Gabrijele Lazari (Italija) 2:0 (ko u 3. r.) 2. M Bea Meu (Zair) 2:0 (ko u 2. r.) 3. Ser o Bozio (Belgija) 2:0 (ko u 3. r.) 4. Huan Barero (Urugvaj) 2:0 (np u 6 r.) 5. Riki Yonson (SAD) 2:0 (ko u 1. r) 6. Hose Torez (SAD) 2:0 (ko u 5. r.) 7. Riki Nelzon (SAD) 2:0 (ko u 3. r.) 8. Lario San~ez (SAD) 2:0 (ko u 2. r.) Jaue Dejvis (Uganda) 2:0 (np u 8 r.) 10. Yo Araka (Francuska) 2:0 (ko u 4. r) 11. Paolo Mujodi (Uganda) 2:0 (ko u 3. r.) 12. Kris Loson (Engleska) 2:0 (ko u 4. r.) 13. Piter Koca (Uganda) 2:0 (np u 8 r.) 14. Pjer Kabaso (Francuska) 2:0 (np u 6 r.) Seryet Fransis (SAD) 2:0 (ko u 4. r.) 16. Deni Blejk (SAD) 2:0 (np u 10 r.) 17. Yon Dejvis (SAD) 2:0 (np u 10 r.) 18. Hasan Ramzi (Sirija) 2:0 (np u 10 r.) 19. Klarens Ozbi (SAD) 2:0 (np u 8 r.) 20. Edi Mustafa Muhamed (SAD) 2:0 (np u 15 r.) Bobi îz (SAD) 0:2 (tko u 5. r.) Ken Langhord (Engleska) 2:0 (np u 8 r.) 23. Blejn Longsam (Engleska) 0:2 (tko u 2. r.)

53 ^OVEK OD SREBRA

54 ÔVEK OD SREBRA 61 NIKOLA DROBAC, koji ga je uveo u ~arobni svet ringa, prosto ga je pe- lcovao boksom. Nije, naàlost, do~e - kao da vi di svog pulena na pobe - dni~kim po sto qima Olimpijskih igara i Svet skog i Evrop skog prven stva, do kojih je ovaj uskoro stigao. Po ginuo je u saobra}ajnoj ne - sre}i godi ne, na putu iz Temerina, u kojem je ìveo, za Novi Sad. Koliko je brinuo o Tadiji i Slobodanu, naj - boqe govori to {to ih je, bezbroj puta, u pauzi izme u prepodnevnog i popodnevnog treninga, svojim fi}om vozio u Temerin i s wima de - lio svoj, ionako skroman obed. Potom bi bu - du }i {ampioni tu, u Drop~evoj ku}i, prilegli da odmore za napore koji su ih ~ekali popo dne. Drobac je imao izuzetan smisao i ose}aj za odabir i selekciju mladih talenata i pot puno im se posve}ivao. U Tadiji je odmah pre po znao novog Vja~eslava Leme{eva zbog izgle da, izuzetne inteligencije, na~ina vo ewa bor be i kona~no onog najbitnijeg mo}nog udarca! I po stasu, i po ubojitoj desnici, Tadija je na velikog ruskog boksera, na po~etku karijere, doista i podse}ao. Prvu borbu budu}i {ampion je imao svega petnaestak dana po{to je prvi put kro~io u ring. Na novosadskom Sajmi{tu su se, u prvenstvenom me~u, sastali Vojvodina i zagreba~ka Lokomotiva, a u uvodnim borbama Drop~evi golobradi puleni proveravali su i ve{tinu, i hrabrost pred grlatom i bu~nom publikom. U jednoj od tih borbi, nastupio je i 16-ogodi{wi Ka~ar. Kad se provukao kroz konopce i stupio u ring, ~inilo mu se da vi{e nije u ìvotu, ve} u nekom filmu. Do pre neki dan nije znao ni gde je sala za trening, a sada ga evo pred hiqadu gledalaca. Da li je ovo stvar - nost ili bajka, pitao se dok je ~ekao da udarac gonga ozna~i po~etak borbe. A u svla~ionici, uo~i izlaska na ring, Ka~a - rov protivnik je, o~igledno upla{en, stalno skakutao oko wega i pokazivao mu ote~en o~ni kapak. Vidi, imam ~mi~ak. Nemoj me tu udarati, gotovo je molio. Ma kakav ~mi~ak, nije ovo balet, ovo je boks. Oko }u, bre, da ti izvadim, samo da pobe dim, mislio je Ka~ar, dok je, }ute}i, ~ekao prvi izlazak na ring.

55 62 Borba je prekinuta u prvoj rundi. Ka~arov takmac je, posle we, napustio boks, a junak na{e pri~e definitivno shvatio da je ba{ to wegov sport. Posle uspe{nog debija, Tadija je, da - bome, ostao na Saj - mi{tu, da posmatra borbe seni ora. Po - sebnu pa`wu obratio je na rivale u poluvelteru, kategoriji u kojoj je i on tada bio. Bili su to Novosa anin Gligi} i Zagre p ~anin Dra - gi}. Pobedio je gost, nok-a utom u prvoj rundi. Slu~aj-komedijant, kako bi rekao veliki srpski pi - sac Mi lo{ Crwan - ski, koji se i sam, s v o j e v r e m e n o, b a v i o b o k s o m ( t r e n i r a o g a j e n a j p r e u Te m i - {varu, gde je kao de~ak ì veo, da bi kasnije, kao student u Beo gradu, redovno odla zio u bok sersku {kolu koju je drào pro slavqeni pred ratni pr ofesionalac Mio drag Siki Ga kovi}), odre dio je da, u jesen tada 17-ogo di{wem Ka~aru, jo{ junioru, u wegovom prvom se nior skom me~u, Samo pobeda: Tadija Ka~ar posle jednog u nizu trijumfa na ringu protivnik bude ba{ onaj Dragi} kojeg je gledao u me~u sa Gligi}em. I mesto je bilo isto novosadsko Sajmi{te. Kad je u{ao u ring, Ka~ar je pred o~ima imao zavr{nu sliku iz borbe Gligi} Dragi}. I protiv wega Zagrep~anin je i{ao na nok-aut. Dva-tri puta je uspeo vrlo sna`no da pogodi Ka~ara u pleksus, tako da se ovom ~inilo da }e mu od bola o~i isko~iti, ali je sve to uspeo da sakrije i od protivnika, i od sudija, i od publike, da sna`nom samokontrolom koja }e mu, tokom cele briqantne karijere, biti nagla{ena vrlina, uspostavi normalno stawe funkcija u organizmu i na kraju trijumfuje. UVERTIRA ZA KIJEV TADIJA KAÂR Na juniorskom prvenstvu Evrope u Kijevu godine osvojio je srebrnu medaqu, a da pre toga nije bio juniorski prvak Jugoslavije, pa ~ak ni Vojvodine! Na vojvo anskom prvenstvu je, naime, u fina - lu izgubio od iz zrewani - nskog Banata. Na wegovu sre}u, Vojvodina je, zbog izuzetno razvijenog omladinskog boksa, imala pravo da na prvenstvo Jugoslavije u svakoj kate goriji po{aqe dva boksera. U poluvelteru su oti{li i Tadija Ka~ar. U prvom kolu, Zrewaninac je izgubio od Ru`dija Kala~a iz Makedonije. S druge strane, Ka~ar je do finala pobedio sve svoje takmace, ukqu~uju}i i tog Kala~a. U finalu se borio sa Zoranom Mugo{om, iz podgori~ke Budu}nosti. Tokom borbe nos mu je stalno krvario, pa je to, vaqda, bilo odlu ~u -

56 ÔVEK OD SREBRA ju}e da sudije, posle ravnopravnog okr{aja, pobedu dodele Mugo{i. Bio je, dakle, drugi i tu kao da je po~ela wegova sudbina ve~ito srebrnog. No, pre nego {to je oti{ao u glavni grad Ukra jine, prvi put je postao seniorski prvak Vojvodine i to u velteru. U finalu, u Kuli, pobedio je klupskog druga i svog kasnijeg trenera i kuma Du {ana Boàni}a. Ni ko la Drobac koji je tre - nirao obojicu, nije u toj borbi èleo da sekundira ni je - dnom. Nije ~ak èleo ni da je gleda. Ta pobeda mu je omogu}ila da prvi put ode i na se ni - or sko prvenstvo Ju - goslavije. U ~etvrt - finalu je pobedio p r v a k a B o s n e i Herce go vi ne Milo - vano vi}a. Tu ga je zapazio ta da {wi {ef stru~ nog {ta - ba repre zen tacije Bruno Hras tinski i re {io da ga povede u Kijev. Rivali, pa saradnici: Tadija Ka~ar i Du{an Boàni} Ka~ar je tada bio u velteru, a protivnik u polufinalu dràv nog prvenstva bio mu je aktuelni prvak Evrope, jedan od najè{}ih udara~a koje je imao jugoslovenski boks, Marijan Bene{. Uo~i borbe, Hrastinski je Ka~arevom tre neru suge ri sao da, odmah po we nom po~etku, baci pe{kir, da se ne bi desilo da Bene{, nekim od svojih razornih kro{ea, razbije tale nto vanog poletarca. I samom Ka~aru je to re~eno. Kad je borba po~ela, nije ni poku{avao da udari protivnika. Prosto je ose}ao moralnu obavezu da to ne ~ini. U ringu je, me utim, vrlo pa`qivo i smireno posmarao protivnika i razmi{qao: A to li je taj stra{ni Bene{. Pa, i ne izgleda ba{ tako zastra{uju}e. I on je kao i svi drugi. PRVO EVROPSKO SREBRO Poznaje{ li ga, upitao je Hra - stin ski Ka~a ra kada su u Kijevu sa - znali da }e mu prvi protivnik biti Dawi iz Ma arske. Ne poznajem, odgovorio je ovaj, kao iz topa. A poznavao ga je, i te kako dobro, samo ga je bilo sramota da kaè da ga je Dawi, u leto godine, u me~u juniorskih repre zenta cija Vojvodine i Ma arske, pobedio prekidom u drugoj rundi. Istina, prvu put mu je brojano bez ikakvog razloga, posle drugog brojawa bio je apsolutno sposoban da nastavi borbu, ali ga je ma arski sudija poslao u ugao. Ko }e sada sve to obja{ wava, boqe je da pre - }utim, stisnem zube i vratim Dawiju milo za drago, razmi{qao je. 63

57 64 I uzvratio je. Dominirao je tokom cele bor be, pa je Ma ar, nemo}an da uradi bilo {ta dru go, poku{ao da ga povredi udarcem glavom. Po ku {aj je bio toliko nesportski, da je Dawi jev tre ner, bacawem pe{kira u ring, prekinuo borbu. Nezadrìvo: Tadija Ka~ar u karakteristi~noj akciji u ringu Do finala, pobedio je jo{ Bonga iz [vedske i Kirklenda Lenga iz Engleske. Leng je, kasnije, postao profesionalni prvak sveta. Jo{ tada su, me utim, po~ele Ka~arove muke s arkadama koje }e ga pratiti do kraja karijere. Jer, u finalnu borbu sa Rusom Bi~kovom, u{ao je sa velikim posekotinama iznad oka. U takvoj situaciji, trener Hrastinski nije èleo da rizikuje da do e do teìh ozleda i, posle par udaraca koje su rivali razmenili u TADIJA KAÂR prvoj rundi, predao je borbu. Ka~ar je tako po - stao juniorski vice{ampion Evrope u velte ru. Za{to je Tadija Ka~ar, vi{e nego bilo koji drugi as na{eg boksa, kuburio sa arkadama? To je, o~igledno, po~elo jo{ dok je bio u velteru, a ne, kako mnogi misle, tek kad je pre{ao u polute{ku. Vrlo osetqiva koà i izra ène ivice o~ne dupqe su, bez sumwe, jedan od razloga, ali ne i jedini. Drugi je u na~inu borbe koji je tada forsirao Bruno Hrastinski. Re~ je o, u to vreme, vrlo popularnoj borbi na polu - distanci, koju su praktikovali kubanski asovi, tada ve} uveliko vode}i u svetu. U t a k v o m s t e r e o t i p u borbe su naj~e{}e kori - {}eni vrlo opasni udarci: levi aperkat u telo, odno - sno levi kro{e u glavu. Ona je, me utim, podrazumevala i vrlo ~este kontakte me u borcima, naro~ito glavama. Po{to tada jo{ nisu kori{}ene za{titne maske, odnosno kacige, to je omogu}avalo da se protivnik, u àru borbe, neprimetno udari glavom i povredi. Ka~ar je, vrlo ~esto, bio `rtva ba{ takvih udaraca. U Ka~arevoj pri~i nije, dabome, nebitno ni to {to je on od ve}ine svojih protivnika, naro~ito dok se borio u velteru i polusre - dwoj, bio izrazito vi{i. Oni su, stoga, for-

58 ÔVEK OD SREBRA sirali borbu u bliskom kontaktu, a pri izvla - ~ewu tako e udarali glavom. PUT SLAVE Za seniorsku reprezentaciju Jugoslavije debitovao je 16. februara godine u Rijeci, u me~u sa Finskom, u kojem se od plavog dresa opra{tao jedan od najve}ih asova na{eg boksa, Zvonko Vujin. U polusredwoj u koju je, u me uvremenu, pre{ao, Ka~ar je tada pobedio Marijanena. U revan{u, odrànom dva dana kasnije u Osijeku, bio je boqi i od Lindholma. Te go - dine, u dresu Vojvodine nije izgubio ni jedan me~. Ni jedan, ~ak, nije boksovao ni nere{eno. Sve to mu je dalo dodatno samopouzdawe, pa se s posebnim àrom pripremao za u~e{}e na jednom od vode}ih svetskih turnira, renomiranom Turniru Stranyata u Bugarskoj. Sa wim i Slobodanom koji se pripremao za jedan me unarodni turnir u ukrajinskom gra du Lavovu, radili su mladi trener Vo - jvodine Du{an Boàni} i Milan Ziga [a{i}. Do finala je lako tukao Bugare Ilijeva i Doneva i Mongolca Bandija. Tu se, me utim, namerio na velikog Rolanda Garbeja, kapitena kubanske reprezentacije, prvog osvaja~a oli - mpi jske medaqe za ovu karipsku zemqu (srebro u Meksiku, 1968.) i prvaka sveta iz Havane Ovaj me~ Ka~ar, koji je tada imao svega 19 go - dina, pamti}e po dve stvari: po zaista veli~anstvenoj pobedi koja je gotovo senzacionalno odjeknula u sportskom svetu i po tome {to se, jedini put u karijeri, posle borbe zdravstveno ose}ao lo{e. No, krenimo redom. Tokom prve runde pravog okr{aja gotovo da nije ni bilo, pa ni je dan od boraca nije stekao prednost. Iako je znao da kubanski bokseri umeju da udare i posle prekida (ra ~unica je tu prosta: vredi rizikovati opo menu sudije, ako protivnika uzdrma{, pa je on posle lak plen), u trenutku kad je odjek nuo gong Ka~ar je napravio kobnu gre{ku: odmah je spustio ruke i po~eo da okre}e ka svom uglu. Ba{ u tom trenutku Garbej je raspalio i to pravo u vrh brade. Samo zahvaquju}i mladosti i fantasti~noj pripremqenosti, novo - sadski as je ostao na nogama, ali je, prakti~no, bio nokautiran. Jedino {to mu je svest u tim trenucima govorila bilo je da }e, ukoliko poku{a da se pomeri, sigurno pasti. Nije znao ni gde je wegov ugao. Pogledao je ka jednom, ali ni{ta nije razaznavao. Okrenuo je glavu ka drugom, i, kao kroz izmaglicu, video Hrastinskog kako se, onako krupan, pewe uz stepenice. Tada je prikupio svu snagu koja mu je preostala, prosto nani{anio i nekako se dokopao spasonosne stolice. U pauzi se, me utim, pribrao. E, ne}emo vi{e tako, mislio je, gledaju}i crnoputog mi{i}avog rivala u suprotom uglu. I jedva ~ekao da po~ne druga runda. Ni u woj, ni u tre}oj, nije zastao ni jednog, jedinog trenutka. Ispaqivao je rafale iz svih oru a i prosto samleo kubanskog asa. Ovaj je, istina, i u tre}oj poku{ao da prqavim uda r - ci ma zaustavi Ka~ara, ali je uspeo samo da dobije javnu opomenu. 65

59 66 U svla~ionici, neposredno posle borbe, odvijala se, me utim, prava mala drama. Gla - voboqa koju je ose}ao bila je neizdrìva, a motivacija mu je potpuno splasnula, toliko da je molio drugove iz reprezentacije da, umesto wega, prime pehar namewen najboqem stranom bokseru turnira, koji mu je dodeqen. Kad su oni, bodre}i ga, to odbili, jedva je smogao snage da to sam uradi. Po{to su na finalni me~ u Sofiju automobilom iz Novog Sada stigli wegov drug Mi}a Molnar, trener Boàni} i brat Slobodan, s wima se vratio k u } i. G l a v a m u s e p o t p u n o razbistrila tek kad su stigli u Pirot! TADIJA KAÂR Ivicom Frgi}em i drugim mladim qudima koji su o sportu razmi{qali kao i on. Iako je imao svega 20 godina ìvota i tri i po godine bokserskog staà, u Montreal je otputovao potpuno siguran u sebe. Znao je da je tokom priprema uradio sve {to je trebalo za vrhunsku formu i to mu je ulilo samopou - zdawe. Od samog starta bokserskog turnira u oli - mpij skoj dvorani Forum, krenuo je hrabro. U prvom kolu susr eo se sa Dancem Polom SREBRO U MONTREALU P o b e d o m n a S t r a n y a t u vizirao je paso{ za kanadski grad Montreal koji je bio doma}in letwih Olimpijskih igara. Asketski ìvot kojim je ìveo, nije mu padao te{ko. Jednostavno, shvatio ga je kao sastavni deo nastojawa da ostvari vrhunske sportske rezu - ltate. Pripremao se u sportskom centru u beo grad skom Ko{utwa - ku, gde je najve}i deo vremena provodio sa atleti~arima Vladi mirom Mili}em, Dmit - rom Mar~etom, Danije lom Temi mom i Ivanom Ivan ~i}em, rva~ima Momirom Petkovi}em i Nasrtqivi Iranac: Tadija Ka~ar (levo) u me~u sa Azarhazinom, u osmini finala Olimpijade u Montrealu Frandsenom. Borba je bila èstoka, a koliko je na{ as bio nadmo}an, najboqe govori to {to su je ~ak trojica od ukupno pet sudija, bodovala 60:53 u wegovu korist.

60 ÔVEK OD SREBRA Iranac Azarhazin, s kojim je boksovao u osmi ni finala, bio je borac s kakvim }e se ~esto susretati tokom karijere znatno niì, prqav, ali vrlo nasrtqiv. Ka~ar je precizno ga ao direktima, a kad bi Irancu ipak uspelo da se pribliì, ispravqao bi ga aperkatima. Shvativ{i da u fer borbi nema izgleda, Azarhazin je poku{ao nesportskim zahvatima i dobio dve javne opomene. Posledwi udarac gonga poklopio se sa brojawem robusnom Iran cu, dobro uzdrmanom posle jednog sna` nog Tadijinog kro{ea. Pobeda na{eg borca i ovoga puta bila je ~ista kao suza. U ~etvrtfinalnoj borbi koja je pobe - dniku obezbe ivala ispuwewe sna svakog sportiste osvajawe olimpijske meda - qe, sastao se sa Vasi leom Dideom iz Rumunije. Jo{ od borbe s Frandsenom, jedna Ka~areva arkada bila je na~eta, a Didea, klasi~an predstavnik agresivne rumunske bokserske {kole, èleo je otvorenu borbu. Mladi Jugosloven je, me utim, boksovao zrelo, ba{ {ampionski: direktima je Dideu stalno drào na odstojawu, ne dozvoliv{i mu ni jednog trenutka da ga ugrozi. Sudije su i ovoga puta bile jednoglasne bilo je 5:0 za Ka~ara. Tako je olimpijska medaqa je bila obezbe - ena, a onda je usledila repriza Stranyata : Ka~arov protivnik u polufinalu ponovo je bio Rolando Garbej. Ovoga puta, me utim, slavni Kubanac na{em zahuktalom asu nije bio ravnopravan protivnik. Kao i u Sofiji, godinu dana ranije, poku{ao je i prqavim udarcima, ali mu ni to nije pomoglo. Samo je dobio javnu opomenu, a pobeda jugoslovenskog asa bila je ubedqiva. Sa svega 20 godina Tadija Ka~ar se na{ao u finalu Olimpijskih igara! Zasluìo zlato: Tadija Ka~ar (levo) na pobedni~kom postoqu Olimpijade u Montrealu Kao i Garbej, i Poqak Jirì Ribicki, s kojim se borio u finalu, bio je znatno sta riji od na{eg asa. Prva runda je protekla u opreznom odmeravawu snaga, a ni posle druge, u kojoj je Ribicki uspeo da nametne borbu izbliza, nijedan od boksera nije uspeo da stekne zna - tniju prednost. Tadiji je tada prokrvarila i ve} po vre ena arkada, pa je sudija u ringu, na tre nutak, 67

61 68 preki nuo borbu. Povreda, na sre}u, ni je bila takva da bi me~ bio sasvim prekinut. U tre}oj rundi Ka~ar je sasvim preuzeo inicijativu. Ovog puta poja~ano je koristio da - lekometnu arti - qeriju. Sa di - stance je sjajno r a d i o d i r e - k tima, a svaki napad Ribickog k a ` w a v a o j e s n a ` n i m k o - ntrama. Tako je p r o t i v n i k a ~isto pogodio bar sedam-osam puta, ne pri - mi v { i z a t o vreme ni jedan o z b i q n i j i udarac. Stoga su svi verovali da je prednost n a w e g o v o j strani i da mu p o b e d a n e } e izma}i. To uverewe je ostalo i kad je gong ozna~io kraj borbe. Onih nekoliko desetina sekundi izme u posledweg udarca gonga i progla{ewa pobe - dnika, trajalo je kao ve~nost. A onda je ame - ri~ki sudija Hamilton u vis podigao ruku Ribickog. U publici je najpre nastao tajac, a zatim su krenuli zvi`duci. U srcima Jugoslovena bio je o~aj. Na licu mladog asa me{ali se se krv U~enik i u~iteq: Tadija Ka~ar i selektor bokserske reprezentacije Bruno Hrastinski iz povre ene arkade i suze. A nad montrealskim Forumom lebdela je senka Poqaka Romana Lisovskog, zemqaka Ribickog, pre - dsednika Svetske sudijske organizacije i sive eminencije svetskog amaterskog boksa tog vremena. Snimak finalnog me~a iz Montreala, Tadija Ka~ar je prvi put video 1998, ta~no 22 godine kasnije. Gledao ga je s mirom i inte lektu al - nom nadmo}no{}u ~oveka kojem su godine donele i ìvotnu mudrost, i odme renost. Samo je, bez previ{e emocija, konstatovao da je wegovo uverewe da je od Ribickog izgubio nezasluèno, bilo sasvim utemeqeno. DRAMA U HALEU TADIJA KAÂR Pravi sjaj montrealskog srebra shvatio je tek po povratku u zemqu. Wega i yudistu Slavka Obadova, tako e osvaja~a olimpijske medaqe, na aerodromu Beograd sa~ekao je autobus sa navija~ima, ro acima i sportskim radnicima iz Novog Sada, kao i bezbroj automobila sa novosadskim registracijama. Oti{li su pravo na prijem u novosadsku Gradsku ku}u. Dok su mnogobrojni gosti be - zbri`no }askali, tada{wi gradona~elnik Srpske Atine Jovan Dejanovi} se diskretno obratio srebrnom olimpijcu. ûjem da ima{ problema sa stanom, rekao je. Ne, nemam problema, odgovorio je mladi as ~ija porodi~na ku}a u Veterniku u to vreme nije imala ni kupatilo! Re{i}emo to vrlo brzo, dodao je Deja no - vi}, kao da je pre~uo Ka~arev odgovor.

62 ÔVEK OD SREBRA I zaista, ve} po~etkom Skup{tina grada Novog Sada dodelila je Tadiji Ka~aru je - dnoiposoban stan. U wemu su on i Slobodan odma rali izme u prepodnevnog i popodnevnog treninga, ali su svake ve~eri, bez izuzetka, na spavawe odlazili ku}i u Veternik. Mada je osvojio srebrnu olimpijsku medaqu, Tadija Ka~ar jo{ nije bio {ampion Jugoslavije! Nije to postao ~ak ni naredne 1977, prelomne godine u wegovoj karijeri. Da bi i daqe nastupao u polusredwoj (Slobodan je ve} bio sredwa{ i nije èleo da ga ugrozi u toj kategoriji), Tadija je, uo~i dràvnog prvenstva, morao da skine ~ak sedam kilograma. To ga je potpuno iscrpelo, ali je ipak uspeo da stigne do polufinala. Tu iscrpqenost iskoristio je Ni{lija Man~i} i pobedio ga. Uprkos tome, ostao je glavni kandidat za nastup u polusredwoj na Evropskom prvenstvu u Haleu. Pripreme su se, me utim, pretvorile u pravu golgotu. Danima, prakti~no, ni{ta nije jeo, a trenirao je pakleno. Bio je toliko iznuren, da u kontinuitetu nije mogao da spava vi{e od dva sata! Ipak, u Hale je ispra}en op{tim uverewem da mu zlato ne moè izma}i. I sam je verovao da muke koje je pro{ao ne}e biti uzaludne i da }e biti najboqi. Snovi su se, me utim, raspr{ili ve} u prvoj borbi, protiv ârlsa Malarkija iz [kotske. Malarki ni pribli`no nije bio kalibar Garbeja i ostalih asova koje je Ka~ar do tada pobe ivao, ali je ve} u prvoj rundi lako nametnuo borbu izbliza, koja mu je odgova - rala. Bez brzine i ekpslozivnosti koje je, o~igledno, odnelo besomu~no skidawe kilograma, Ka~ar nije uspevao da ga u tome osujeti. Uprkos tome, u prve dve runde borba je bila izjedna~ena i svi su verovali da }e na{ as u tre}oj, kona~no, proraditi i plasirati se u naredno kolo. A onda je Malarki, po~etkom tre}e runde, najpre pognut u{ao u klin~, da bi se odmah potom ispravio. Na{eg asa je oblila krv koja je {iknula iz povre ene arkade, a danski sudija Nilsen je prekinuo borbu. Dok su qubiteqi boksa u Jugoslaviji o~aja - vali, Tadija Ka~ar je stajao ispred ogledala u svla~ionici sportske dvorane u Haleu. Vi{e ne}e{ skidati ni jedan jedini gram, rekao je sam sebi. Bavi}e{ se sportom radi sporta. Ako vredi{, pobe iva}e{. Ako ne vredi{, i treba da izgubi{. Odluku nije promenio ni kad su se strasti smirile i kad je o~aj zbog poraza po~eo da jewa va. O tome je odmah razgovarao i sa Bru - nom Hrastinskim. Bruno, ja vi{e ne mogu i ne èlim da skidam teìnu za polusredwu. Boksova}u u polu - te{koj, rekao mu je. Pa, dete moje, {ta je s tobom, upitao je zapre pa{}eni Hrastinski. Zna{ li ti uop{te {ta su polute{ka{i? Tu se ne udara, tu se otkida! Kakva polute{ka, mani se tih gluposti! Ka~ar je ostao uporan. U polusredwu vi{e nije mogao, u sredwu nije èleo. Te Slobodan je, ba{ u toj kategoriji, prvi put postao seniorski prvak Jugoslavije i repre - zentativac, i nije hteo da ga potiskuje. Popustio je Hrastinski, ali je postavio i jedan uslov: stariji Ka~ar moè da se nada 69

63 70 mestu u reprezentaciji u polute{koj, ali samo ako na nekom jakom me unarodnom turniru dokaè da je to mesto zasluìo. TRIJUMF U VAR[AVI Prava prilika za to bio je Memorijal Fe - liks [tam u poqskom glavnom gradu Var{a vi. Ka~ar je tamo oti{ao sa 78 kilograma, dakle sa svojom tada{wom prirodnom teìnom. Protivnik u prvom kolu bio mu je 190 santi - metara visoki Kubanac Kardenas. U Karde na - sovom trenerskom uglu stajao je stari Ka~a rov znanac Rolando Garbej. Ne voqom na{eg asa, borba sa Kardenasom se pretvorila gotovo u masakr! Krajem prve runde, Kubanac je krenuo u èstok napad i prosto natr~ao na strahovit Ka~arov kontraudarac. Da nije bilo gonga, te{ko da bi jo{ tada mogao da nastavi me~. Sve se ponovilo i u drugoj rundi. Opet je Kardenas jurnuo ka wemu i opet ga je Ka~ar zaustavio strahovitom kontrom. Ponovo je bio na podu. Videlo se da je u te{kom stawu, ali ni sudija u ringu, ni Garbej, nisu prekidali borbu. Kada je rivala, na isti na~in, oborio i tre}i put, na{ as je bio ube en da }e me~ kona~no biti prekinut. Jer, Kardenas koji je, istina, ponovo ustao, sada se o~igledno klatio i samo su konopci na koje se oslawao spre~avali da opet padne. Za to vreme Ka~ar je, gotovo zgranuto, gledao ~as u sudiju, ~as u Garbeja. Zar je mogu}e, pitao se, da ni sada ne}e prekinuti borbu? TADIJA KAÂR Bilo mu je istinski ào Kardenasa. Istovre - meno, u sve sti mu se prvi put javilo jasno sa - znawe o nestru~nosti, ne hu manosti i ne bri zi trenera i sudija za boksere, saznawe o kojem }e ka snije i kao bok ser, a posebno kao trener, ~esto razmi{qati. Po{to je, u me uvremenu, dat znak da se bo - rba nastavi, vi{e nije imao vremena za ra - zmi{qawe. Mada te{ka srca, rekao je sebi: Ti si bokser i mora{ ovu borbu da zavr{i{. I zavr{io je, pa je sudija, najzad, bio primoran da nemo}nog Kardenasa odvede do wego - vog ugla. U polufinalu je, bez ve}ih napora, pobedio doma}eg boksera Pavela Skè~a, budu}eg Slobodanovog protivnika u finalu moskovske Olimpijade. U finalnoj borbi sastao se sa Ugan aninom Othiambom koji je u polufinalu pobedio evro pskog prvaka iz Halea, Rusa Kva~adzea, pa se u finalnom me~u o~ekivao èstok okr{aj izme u wega i 21-godi{weg Jugoslovena. Ve} u prvoj rundi se pokazalo da Othiambo nije dorastao na{em asu. Ka~ar je bio odli~no pripremqen i rastere}en brige o kilogramima i boksovao je vrlo sigurno. Na samom po~etku je, jednim sna`nim levim aperkatom, oborio Ugan anina. Borba je, istina, trajala sve tri runde, ali je pobeda na{eg borca bila vrlo ubedqiva, a odluka sudija, dabome, jedno - glasna. Kao i Leng, koga je savladao na omladinskom prvenstvu Evrope u Kijevu, i Othiambo je kasnije postao profesionalni prvak sveta. Pobedom na ovom turniru Ka~ar je dokazao da i u polute{koj moè da bude {a m pi on.

64 ÔVEK OD SREBRA Po~etkom otpo~ele su i vi{emese~ne pripreme na{ih najboqih boksera za Drugo svetsko amatersko prvenstvo, popularni BAPS, koje se odràvalo u Beogradu. Za svaku kategoriju konkurisala su dva-tri odli~na borca. Za mesto u polute{koj, konku - rencija je bila najè{}a. U wu su hteli i Tadija Ka~ar i jo{ jedan veliki as, tri godine stariji i znatno iskusniji Dragomir Vujkovi}. Prvo direktno odmeravawe snaga dvojice velikih rivala bio je tradicionalni Be - ograd ski pobednik. Ka~ar je pobedio i osvojio ovaj trofej. Posle toga, usledilo je gostovawe na{e reprezentacije u SAD, gde su jugoslove - nski asovi odmerili snagu sa najboqom ameri~kom amaterskom selekcijom. PAKAO U GRADU ELVISA PRISLIJA Pre polaska, vo stvo reprezentacije je ubedilo je Tadiju da skine kilaù za sredwu, uz obrazloèwe da je to dobro za Slobodana koji je, prethodno, imao niz te{kih me~eva i koga vaqa sa~uvati od teìh isku{ewa koja bi mogli da donesu okr{aji sa sna`nim Ameri - kancima. Pristao je, ali samo uz uslov da se, posle turneje po Americi, vrati u polute{ku. Slobodan koji je tada imao svega 20 godina, o ovom dogovoru ni{ta nije znao, pa se, pred poletawe aviona sa aerodroma Beograd, obratio profesoru Tehnolo{kog fakulteta u Novom Sadu dr Jovanu Jakovqevi}u, velikom prijatequ i qubitequ i poznavaocu boksa, koji je do{ao da ih isprati. Profesore, ko je najboqi ameri~ki sre - dwa{?, upitao je. U nedavnim susretima ruske i ameri~ke re - pre zentacije Lindel Holms je tukao i Riski - j e v a i G a g a r i n a. Mislim da je on najboqi, odgovorio je Jakovqevi} koji se, ne{to pre t o g a, v r a t i o s a duèg borvaka u Americi. Jo{ ne znaju}i da }e u sredwoj na - stupiti wegov starij i b r a t, m l a i K a ~ a r j e, t o k o m leta, stalno pona - vqao: Samo da mi ne dopadne taj Li - ndel Holms. Prvi me~ odràn je u Memfisu, ro - dnom gradu slavnog Elvisa Prislija. Kao i obi~no uo~i merewa, na{i bokseri su merkali protivni~ke, poku{avaju}i da pogode koji je wi hov budu}i protivnik. Ka~ar je stajao pored Vujkovi}a i Acea Ruse - v skog, osvaja~a bronzane medaqe na Olimpijadi u Montrealu i evropskog prvaka iz Halea Da bi bar malo uzvratio Vujko - vi}u koji je wega i ostale ju`wake stalno zavitlavao, Rusevski, ina~e iz Kumanova, je pokazao na jedno zastra{uju}e crno brdo mi{i}a i rekao: 71 Za pam}ewe: Tadija Ka~ar (desno) u jednom od me~eva sa velikim rivalom Dragomirom Vujkovi}em

65 72 Lele, vidi onog kakav je. Onog }e sigurno dobiti Vujkovi}. U tom trenutku, ameri~ki spiker je, spektakularno, kako se to ve} radi u toj zemqi sveop - {teg cirkusa, najpre najavio na{eg repre zenta - tivca u sredwoj Tadiju Ka~ara, a onda i wegovog protivnika, ve} pomiwanog Lindela Holma. Bilo je to, dabome, ba{ ono brdo mi{i}a na koje je, ne{to ranije, pokazivao Rusevski! I borbu s Holmsom u Memfisu, ba{ kao i onu s Garbejom u Sofiji, Ka~ar }e sigurno pamtiti do kraja ìvota. Prvo, rukavice sa kojima se boksovalo jesu bile od osam unci, ali im je udarna povr{ina bila vrlo mala, dok je ve}i deo teìne bio u wihovom gorwem, veznom delu. Drugo, me~ s Holmom nije bio ~ak ni rovovska borba. Bila je to bukvalno borba na ìvot i smrt! Holms je bio ne{to niì od Ka~ara, a tamo gde je udarao, posebno levicom, otpadalo je iverje! Borbu ne samo da je èleo, traìo ju je po svaku cenu. Ni mladi Jugosloven, me utim, nije ustu - knuo. [tavi{e. Razmena udaraca trajala je prakti~no svih devet minuta. Za to vreme, sudija u ringu je Holmsu brojao jednom. Ka~aru nije nijednom, ali je na{ as, po sopstvenom priznawu, bio u nok-daunu bar pet-{est puta! Koliko jo{ puta je bio Holms, to samo on zna. Krize jugoslovenskog reprezentativca niko, me utim, nije mogao da primeti. Nat~ove~a - nskom snagom voqe, on ih je prikrivao i vra}ao se u me~. I na kraju pobedio. Holms je bio tre}i bokser kojeg je Tadija Ka~ar u amaterskom ringu pobedio, a koji je kasnije postao profesionalni prvak sveta. Prethodna dva su, kako smo ve} rekli, bili Leng i Othiambo. SREBRO I U BEOGRADU TADIJA KAÂR Ova pobeda je bila novi povod da rukovod stvo reprezentacije poku{a da ubedi Tadiju Ka~ara da na BAPS-u boksuje u sredwoj, ali nije vredelo. Nije èleo ni da pogazi re~, a jo{ mawe da Slobodana istisne iz reprezentazije. Usledilo je pojedina~no prvenstvo dràve. Finale u polute{koj bilo je repriza Beogra - dskog pobednika. Ponovo su se sreli stariji Ka~ar i Vujkovi} i ponovo je mladi Novosa - anin bio uspe{niji, postav{i, po prvi put, seniorski prvak Jugoslavije. U takvoj situaciji, stru~ni {tab reprezenta - cije prona{ao je, kako }e se kasnije pokazati, sre}no re{ewe. Prekomandovao je Vujkovi}a u te{ku. U sredwoj i polute{koj bila su dvojica na BAPS-u bio je za Tadiju vrlo povoqan. Startovao je tek od ~etvrtfinala, {to je zna~ilo da mu je za osvajawe bronzane medaqe dovoqna samo jedna pobeda. Ostvario ju je, vrlo ubedqivo, protiv Bugarina Dimitra Qubenova, koji u toj borbi dva puta bio u nok-daunu. U polufinalu se sreo sa Herbertom Bauhom iz tada{we isto~ne Nema~ke. Bauh levicom jeste udarao kao maqem, ali je bio dosta sporiji od na{eg reprezentativca. Pobeda Ka~ara bila je jo{ lak{a i ubedqivija od one protiv Qubenova.

66 ÔVEK OD SREBRA Tako je stigao do finala. Tu su bila jo{ petorica na{ih asova iz te zaista zlatne gene - racije jugoslovenskog boksa Fazlija [a}i - rovi} u bantamu, Bratislav Risti} u perolakoj, Memet Bogujevci u poluvelteru, Mio drag Perunovi} u velteru i Vujkovi} u te{koj. Slobodan Ka~ar je, u polufinalu, izgubio od Kubanca Hosea Gomeza i osvojio je bronzanu medaqu. Uo~i finala, me u jugoslovenskim qubiteqima boksa govorilo se samo o tome koliko zlatnih medaqa }e osvojiti na{i asovi. Naj - optimisti~kije prognoze i{le su do pet, jer jedino Vujkovi}u, kojem je protivnik bio najboqi amater sveta svih vremena Teo filo Stivenson, nisu davane nikakve {anse. Ono {to se de{avalo u beogradskom Pi - oniru bilo je gore i od najpe simisti ~kijih prognoza. Jedan za drugim, finalne borbe su, istina vrlo tesno, neki mo`da i nezasluèno, izgubili [a}irovi}, Risti}, Bogujevci i Peru novi}. Na licima svakog od preko gledalaca moglo se pro~itati samo jedno pitawe: Zar je mogu}e da ne}emo osvojiti ni jednu zlatnu, da ni jedan od na{ih momaka ne}e postati prvak sveta? U takvoj situaciji, sve o~i su bile uprte u Tadiju Ka~ara, jer Vujkovi}u, rekosmo, nisu davani nikakvi izgledi u me~u sa Stivenso nom. Pred samu borbu sa Kubancem Sikstom Sorijom, u Ka~arevu svla~ionicu do{li su tada{wi predsednik Skup{tine Srbije Drago - slav Markovi} i gradona~elnik Beograda Branko Pe{i}, veliki poklonici i znalci boksa, da ga ohrabre i pokaù koliko im je stalo do uspeha koji je, razume se, on sam najvi{e èleo. Ubedqivo: Tadija Ka~ar posle pobede nad isto~nim Nemcem Harbertom Bauhom Sve to je, me utim, bilo prevelik psiholo - {ki teret za Ka~areve 22 godine. Ka ringu je, isti na, krenuo stalno ponavqaju}i da mora da 73

67 74 po bedi, ali ga je, posebno u prve dve runde, ta ogrom na odgovornost prosto sputala i nije, ni izbliza, pruìo sve ono {to je objektivno mogao. Pribrao se tek u tre}oj, u kojoj je ina~e vi{i i mnogo sna`niji Sorija bio i u nok daunu, ali to nije bilo dovoqno. êtvorica sudija su na kraju pobedu dala Kubancu, a jedan na{em asu. Opet je morao da se zadovoqi srebrnom medaqom. MOSKVU PREPUSTIO SLOBODANU TADIJA KAÂR Tako je Tadija Ka~ar u Kelnu overio renome ve~ito srebrnog. Te u Splitu je postao i prvak Medi - terana, lako pobediv{i Karakelea iz Turske i Gaetana iz Italije. Naredne u Moskvi su organizovane Olimpijske igre. Imao je svega 24 godine, a srebrne medaqe je ve} osvajao na Olimpijadi u Do kraja karijere borio se na jo{ jednom velikom ta - kmi~ewu. Bilo je to Evropsko prvenstvo u Kelnu, Upamtio ga je kao takmi~ewe na kojem se ~ovek ve} unapred ne ose}a dobro, zbog lo{e forme, slabog biori - tma, lo{eg rasporeda zvezda, ukupne indisponiranosti..., sam Bog zna. Nije na wemu blistao, ali je, ipak, pobe ivao. Jedan za drugim pred wim su oru`je polagali Bugarin Ivanov, Zajler iz tada{we zapadne Nema~ke i Doni~i iz Rumunije. Kao ni on protiv pomenute trojice, ni Ka~arev rival u finalu, Rus Albert Nikoqan, nije protiv na{eg {ampiona blistao, ali je, u jednoj bledoj borbi, pobedio. Ponovo srebro: Tadija Ka~ar (levo), na pobedni~kom postoqu Svetskog prvenstva u Beogradu Montrealu, na Svetskom prvenstvu u Beo gradu, Evropskom u Kelnu... Svi su o~ekivali da }e sada kona~no krenuti na olimpijsko zlato. Ti mora{ da ide{ u Moskvu. Sa tvojom pame}u, racionalno{}u i sposobno{}u da u

68 ÔVEK OD SREBRA svakoj borbi prosto ~upa{ pobedu, niko ti nije ravan. Sigurno }e{ osvojiti zlatnu, go - vorili su mu selektor Toma Hladni, i sam sredinom pedesetih {ampion dràve, a ka - snije vrstan sportski novinar i urednik be - ograd skog Sporta, i {ef stru~nog {taba reprezentacije Hrastinski. Iako je znao da je to {to govore sasvim bli - zu istine i da bi zlatna olimpijska medaqa bila prava kruna wegove blistave karijere, stariji Ka~ar nije prihvatio wihov predlog. Odlu~io je da ne ide u Moskvu i da mesto u polute{koj prepusti mla em bratu Slobodanu koji je, u me uvremenu, tako e pre{ao u tu kategoriju. Ja sam bio na Olimpijadi u Montrealu i doneo sam medaqu. Ako on koji ima 23 godine, ne ode sada, ko zna da li }e ikada vi{e za to imati priliku. êtiri godine koliko bi mo - rao da ~eka na novu {ansu, predug je vreme - nski interval u svakom sportu, posebno u bo - ksu, razmi{qao je. Slobodan Ka~ar je, kao {to je poznato, u Moskvi u polute{koj osvojio zlatnu medaqu, {to nije po{lo za rukom ni jednom bokseru sa teritorije dana{we SCG. Jo{ pre Olimpijskih igara u Montrealu, Tadija Ka~ar je upisao Fakultet za fizi~ku kulturu u Novom Sadu. Kad je odlu~io da ne ide u Moskvu, svu energiju je, shodno obe}awu koje je dao ocu na po~etku karijere, preusmerio na studije. Diplomirao je Tema wegovog diplomskog rada bila je Psiholo{ka priprema vrhunskih boksera. Ve} tada je bio i sasvim blizu odluke da prestane da se bavi boksom, mada je te godine, u Puli, po drugi put postao prvak Balkana. Prvi put mu je to po{lo za rukom u Bursi, Majstor za Kubance: Tadija Ka~ar posle velike pobede nad dvostrukim svetskim prvakom i olimpijskim {ampionom Hoseom Gomezom Ponoviti ono {to sam ve} bio je te{ko. Osvojiti vi{e od toga je vrlo te{ko, a osvojiti makar i malo mawe od toga je, fakti~ki, neuspeh, govorio je sebi, razmi{qaju}i o svojoj sportskoj budu}nosti. 75

69 76 Posledwi nastup za svoju Vojvodinu imao je u januaru nepunih 12 godina posle onog prvog, u uvodnoj borbi wenog prvenstvenog me~a sa zagreba~kom Lokomotivom, na novo - sadskom Sajmi{tu. Uvek besprekorno spreman: Tadija Ka~ar uo~i po~etka borbe Nije tu bilo neke velike pompe. Isto onako tiho kako je do{ao, istinski {ampion je i oti{ao sa velike bokserske scene. TADIJA KAÂR Pravo u legendu, razume se. Pored niza medaqa i trofeja koje je osvojio, odnosno nezaboravnih me~eva ~iji akter je bio, posebno mesto u istoriji na{eg, i ne samo na{eg, boksa obezbe eno mu je i zbog ~iwenice da je od ukupno 13 borbi koje je imao sa kubanskim bokserima, i tada i danas apsolutno dominantnim u svetu amaterskog boksa, ~ak iz 12 iza{ao kao pobednik! Sa takvim bilansom ne moè da se podi~i nijedan bokser ni u nas, ni u Evropi, pa ni u svetu, a me u onim kubanskim asovima koji su pred wim morali da poloè oru`je je, uz ostale, bio i dvostruki amaterski prvak sveta i olimpijski {ampion Hose Gomez. Jedno vreme je bio trener Vojvodine, a i danas je u tom klubu i u boksu uop{te. U me uvremenu, zaplovio je i u poslovne vode. S istom onom uporno{}u koja ga je dovela do samih sportskih vrhova i tu je znatno iskora~io iz prose~nosti, pa je danas vrlo cewen poslovni ~ovek ne samo u Novom Sadu, ve} i mnogo, mnogo {ire. Posledwih godina, Tadija Ka~ar obavqa funk ci ju selektora bokserske reprezentacije Srbije i Crne Gore, poku{avaju}i ono {to se, naàlost, pre~esto ~ini nemogu}im, da na{em odavno posrnulom boksu povrati stari sjaj. A od onog ~arobnog juna 1976, kada je, u Montrealu, osvojio srebrnu olimpijsku me - daqu i tako, korakom od sedam miqa, zako - ra~io u boksersko sazve` e, do ovog 2006, u kojem je ova kwiga ugledala svetlost dana, pro{le su ravno tri decenije. Sre}an jubilej, majstore!

70 GROMOVNIK SA BEGEJA

71 GROMOVNIK SA BEGEJA 79 USTARU ZREWANINSKU KOVA^NICU, u kojoj su tada{wi asovi Banata bra}a Leki}, Erde{, Bora Novakovi}, Gruji}, Kova~, Ajder i ostali, zagrevaju}i se za bokserske treninge, igrali fudbal, Zvonimir Zvonko Vujin prvi put je u{ao godine. Imao je tada 11 godina i to mesto ga je, mada jo{ nije umeo jasno da defini{e za{to, neodoqivo privla~ilo. Povremeno su ga pu{tali da s wima igra fudbal u kojem je bio prili~no ve{t, ali ~im bi nekom proturio loptu kroz noge, najurili bi ga. Klinac, tutaw ku}i! Kad poraste{ i oja~a{, do i da trenira{ boks, govorio bi mu tada potowi trener Erde{. To se zaista i dogodilo tri godine kasnije, dakle Kad je prvi put u{ao u ring, svima je bilo jasno da je re~ o vanserijskom talentu. Bio je brz kao muwa i lakonog, a levicom je udarao kao da je bar veltera{, iako je bio u najlak{oj, muva kategoriji. Prvu {ampionsku titulu, zvawe omladinskog prvaka Jugoslavije, osvojio je ve} kao pe - tnaestogodi{wak, na prvom omladinskom prvenstvu, odr`anom u Novom Sadu Sigurno bi trijumfovao i naredne godine, da nije polomio nogu. Dok je na Begeju, kako je ~esto i rado ~inio, pecao ribu, nai{ao je brod kojim su zrewaninski kajaka{i svoje ~amce prevozili na neko prvenstvo. Pozvali su ga da po e sa wima. Kao furija stu{tio se prema obli`wem mostu, nameran da s wega sko~i u brod. Neustra{iv kakav je bio, to je i uradio. Epilog: polomqena noga i jednogodi{wa pauza ve} na po~etku karijere. Mada je seniorski prvak Jugoslavije postao realtivno kasno, tek u najboqoj jugoslovenskoj bokserskoj selekciji debitovao je ve} 1961, u me~u protiv Ma arske, u Budimpe{ti. Jugoslavija je pobedila sa 12:8. U bantamu Vujin je bio boqi od Egrija. [ansu mu je pru`io savezni trener Du{an Bogdanovi} i sam nekada veliki as. Bogda no - vi} je, {to je posebno zanimqivo, karijeru po~eo pre Drugog svetskog rata kao muva{, a okon~ao posle wega kao te{ka{, nastupaju}i, u me uvremenu, u svim kategorijama, {to nije ba{ ~esta pojava ni u na{em, ni u sve - tskom boksu.

72 80 Uz Erde{a i Mileki}a koji su ga trenirali u Banatu, u Vujinovoj karijeri Bogdanovi} je zna~io zaista mnogo. Dres reprezentacije zrewaninski as je nosio ravno 14 godina, do opro{tajnog nastupa u me~u protiv Finske, odr`anog u Rijeci, 16. februara Plava selekcija ~iji je on bio kapiten je pobedila sa 14:6. Oti{ao je Nisi ba{ morao: Zvonko Vujin (levo) u me~u sa Bugarinom Stojanom Pili~evom pobedom, kao {to je i do{ao. U debiju je, rekosmo, pobedio Ma ara Egrija, a na opro - {taju Finca Frimana. Prvo me unarodno odli~je, bronzanu medaqu, osvojio je na prvim Mediteranskim igrama, u Napuqu, Ve} je bio u perolakoj, a u prvoj borbi na ovom takmi~ewu lako je ispra{io Sirijca Bakrija. U polufinalu ga ZVONIMIR VUJIN je, me utim, savladao doma}i borac \ir enti, pa je morao da se zadovoqi bronzom. Uo~i Evropskog prvenstva u Berlinu, godine, bio je u odli~noj formi. Imao je 22 godine, pre{ao je u laku u kojoj }e posti}i najzna~ajnije uspehe, a neposredno pred odla - zak u Nema~ku prvi put je postao i seniorski prvak Jugoslavije. Te godine je osvojio i Zlatnu rukavicu. U prvom kolu berlinskog {ampionata lako je tukao Gulu iz Ma arske. Vi{e od toga, bar u tom trenutku, nije mogao. Jer, u drugom kolu ga je ~ekao veliki ruski {ampion Velington Barawikov, vrstan tehni~ar i ubojit udara~, nepobediv ne samo za Vujina, ve} i za sve druge boksere lake kategorije tog vremena. Par godina kasnije, na tradiciona - lnom Beo gradskom pobedniku, na{ as je svojoj nisci trofeja ipak uspeo da doda i skalp Bara wikova. U polufinalu Balkanskog {ampionata koji je odr`an u Beogradu, pro - sto je samleo Tur~ina Semirlija, a u finalu je boksovao sa odli~nim Buga - rinom Pili~evom. Pobedio je i wega, i prvi put postao prvak Balkana. U prvoj rundi finalne borbe, Pili ~ev je u jednom trenutku levim direktom krenuo ka Vujinovoj glavi. Da bi se za{titio, na{ as ga je desnicom udario po toj, predwoj ruci. Bu garin je jedva ~ujno jauknuo i nastavio borbu. U drugoj rundi, Vujin je poku{ao da plasira desni aperkat u pleksus protivnika. Pili~ev

73 GROMOVNIK SA BEGEJA je, kako se to obi~no radi, uspeo da blokira laktom levice, priqubqenim uz telo, ali se zrewanisnkom nokauteru u~inilo da je ponovo ~uo wegov jauk. A tu li smo, pomislio je Vujin, uveren da je pleksus Bugarinova ahilova peta. Odmah je po~eo da bu{i Pili~eva, ali mu, na sopstveno veliko ~u ewe, nije previ{e naudio. Sutradan je sreo Bugarina sa gipsom na le voj ruci. Prilikom blokade wegovog udarca, na{ as mu je, kako se ispostavilo, svojom desnicom slomio levu podlakticu. A desnica je, kao {to je poznato, bila Vuji - nova slabija ruka! Nisi ba{ morao. U subotu treba da se è - nim, rekao mu je prilikom susreta Pili~ev. Te Vujin je, ina~e, po drugi put osvojio i titulu seniorskog {ampiona Jugoslavije. àju. Bio je to klasi~an nok-aut. Sve je bilo gotovo za minut i po. Na sli~an na~in je, me}utim, svoju debitantsku borbu u ve~nom gradu zavr{io i 81 ZVEZDANI TRENUCI U RIMU Za Evropsko prvenstvo u Rimu pripremao se kao nikada do tada. Beogradski Sport je ovako opisao wegovu borbu protiv Nemca [mita, prvu u glavnom gradu Italije. Kada je veliki ~asovnik pokazivao ta~no minut borbe, Vujin je opalio kao haubica i [mit, petostruki prvak Savezne Republike Nema~ke, povalio se preko konopaca. Po{to je, klate}i se, sa~ekao sudijino brojawe, zatresao je glavom i poleteo kao da se prethodno ni{ta nije dogodilo. Poleteo i naleteo. Ovoga puta Vujinov kontra-direkt ga je gotovo podigao u visinu i 28-godi{wi bravar iz Majnca pao je na pod potrbu{ke i ostao u tom polo - Gromovnik: Najve}i deo me~eva Vujin je re{avao pre posledweg udarca gonga Vujinov naredni protivnik, Norveànin Paulsen. Posle samo dva minuta on je, naime, nokautirao Engleza Volera. Bio je klasi~an

74 82 Nordijac, visok, plavokos i suvowav, a u kole - k ciji trofeja imao je dve titule prvaka Norve{ke i jednu titulu prvaka Skandinavije. I 66 pobeda u ukupno 70 borbi. Vujinov okr{aj s wim je trajao jo{ kra}e od onog sa [mitom svega minut i 20 sekundi. ûveni levi kro{e je tako pokosio Paulsena da je sudija odmah prekinuo borbu. Kasnije je ustanovqeno je Norveàninu tom prilikom pukla vilica. Ovom pobedom na{ as je obezbedio bronzanu medaqu. Posledwa prepreka na putu do fi - nala bio mu je jo{ jedan Nemac, vi{estruki prvak isto~ne Nema~ke Diter Dunkel. Prva runda se primicala kraju kad ga je Vujin oborio prvi put. U drugoj, posle jednog sna - `nog levog aperkata, Dunkel se jo{ jednom na{ao na podu, ali je ustao i na nogama do~e - kao kraj borbe. Na{ {ampion je i ovoga puta pobedio, ali odluka sudija nije bila jednoglasna, bilo je 4:1 za Vujina koji je, èle}i nok-aut po svaku cenu, u tre}oj rundi previ{e rizikovao i omogu}io Dunkelu da skupi prili~an broj poena. GRUDZIEN, PRVI PUT Izvanredni Poqak Juzef Grudzien, s kojim se borio u finalu, bio je ba{ onakav bokser kakve na{ {ampion nije voleo. Vrhunski defan zivac, visok, dobro pokriven i vrlo pokretqiv, ve{to je izbegavao otvorenu borbu koju je Vujin èleo. Istovremeno, umeo je odli~no da koristi direkte, naro~ito pre - dwom rukom, i tako skupqa dragocene poene. ZVONIMIR VUJIN Takvim stilom Grudzien je uspeo da osvoji zlatnu olimpijsku medaqu u Tokiju 1964, a nije ga mewao ni u finalnoj borbi u Rimu. Taman kad bi Vujin smislio neku akciju i krenuo da je realizuje, Poqak bi ga kqucnuo levim direktom, tek koliko da ga dekonce - ntri{e, i zamisao na{eg borca bi propala. I tako tokom cele prve i druge runde. U tre}oj, Vujin je krenuo na sve ili ni{ta, ali je samo jednom uspeo ozbiqnije da pogodi svog protivnika. Jeste ga uzdrmao, ali je iskusni poqski as dràwem do{ao do predaha i borbu uspe{no priveo kraju. Grudzien je, dakle, osvojio zlato, a na{em asu je ostalo da sa~eka priliku za revan{. Ona }e mu se ukazati otprilike godinu dana kasnije, na Olimpijskim igrama u Meksiku. No, dok je jo{ o evropskim prvenstvima re~, vaqa re}i da je zrewaninski gromovnik na wi - ma u~estvovao jo{ jednom, u Bukure{tu U prvom kolu je savladao êhoslovaka Hri - ~isona, a u drugom je rukavice ukrstio sa rumunskim {ampionom Kalistratom Kucovom. Ve} u prvoj rundi Vujin ga je oborio svojim najja~im oru`jem, levim kro{eom, ali je Rumun ustao kao da se ni{ta nije dogodilo i, posle èstoke borbe koja je trajala sve tri runde, na kraju pobedio. Sli~no je bilo i na prvenstvu Balkana u Ankari pa je po~elo da se ponavqa kao nepisano pravilo: Kucov protiv Vujina oba ve - zno pada, ali Vujin protiv Kucova oba vezno gubi. Na Olimpijskim igrama Zvonko Vujin je prvi put nastupio u Meksiku Imao je 25 go di - na, titulu vice{ampiona Evrope, dve titule prvaka Balkana, zlatnu medaqu sa Medite -

75 GROMOVNIK SA BEGEJA ranskih igara u Tunisu 1967, dve titule seniorskog prvaka Jugoslavije... Bio je dobro pri premqen i verovalo se da mu ni oli mpij ska medaqa, bez obzira {to su u wegovoj kategoriji bila prijavqena ~ak 32 boksera, ne}e izma}i. Bilo je samo pitawe kojom }e se okititi. Startovao je, me utim, dosta slabo. Vero - vat no ga je zavaralo to {to je isto~nog Nemca Petera Rigera, neki mesec ranije, lako noka - utirao. Riger se ovoga puta izgleda mnogo boqe pripremio, pa je Vujin morao da ulo`i veliki napor da bi do{ao do pobede. Trojica sudija su glasala za wega, a dvojica za Nemca. Bila je to dobra opomena na{em {ampionu da mora da se uozbiqi. Jer, u drugom kolu protivnik mu je bio sovjetski as Valerij Belo usov. Vujin je gledao wegovu prethodnu borbu sa svojom starom mu{terijom, Gulom iz Ma ar ske. Belousov je Ma ara nokautirao na neobi~an na~in sna`nim levim aperkatom u pleksus. Nije, razume se, bilo neobi~no to {to Gula posle takvog udarca nije mogao da nastavi me~. Sna`ni aperkati u pleksus su, po pravilu, vrlo bolni. Neobi~no je bilo {to su Gulu sa ringa morali da odnesu u gotovo besvesnom sta wu, {to se, kod udaraca u pleksus, gotovo ni kad ne de{ava. Posmatraju}i tu borbu, Vujin je doneo odluku da poku{a da Belousovu parira na ne - obi~an na~in. Ne}e, kako svi o~ekuju, boksovati sa desnom rukom priqubqenom uz telo, da bi se za{titio od udarca koji je za Gulu bio fatalan. Poku{a}e ne{to sasvim drugo. Desnicu je od po~etka borbe dr`ao visoko, prosto izazivaju}i Belousova da i wega levim aperkatom ga a u pleksus. Kad god je ovaj to ~inio, Vujin se malo iskretao i, umesto u pleksusu, levica ruskog asa je bezopasno zavr{avala na wegovom desnom kuku. Borbe koje se pamte: Zvonko Vujin (desno) u me~u sa Miodragom Mitrovi}em, osvaja~em bronzane medaqe na EP u Lucernu No, jo{ prilikom iskretawa, na{ as je prema bra di Belousova upu}ivao svoj desni kro{e. Dva puta je pogodio i dva puta se ruski {am pi - on na{ao na podu. Bio je potpuno razbijen, a we - gov trener je samo zbuweno odmahivao glavom. Borba je, istina, potrajala sve tri runde, ali je pobeda na{eg asa bila vi{e nego ubedqiva. GRUDZIEN, DRUGI PUT Do olimpijske medaqe je, me utim, vaqalo presko~iti jo{ jednu prepreku. Bio je to Peruanac Luis Minami. Pre borbe sa Vujinom, 83

76 84 on je savladao Tur~ina Semirlija, sa kojim je na{ {ampion redovno lako izlazio na kraj. Borba Peruanca i Tur~ina bila je izjedna~ena i Vujin je bio siguran da Minami ne moè ozbiqnije da mu se suprostavi. Pobedio ga je, ali teè nego {to se o~ekivalo. To je, dabome, bilo mawe bitno. Ta pobeda mu je obezbedila bronzanu olimpijsku meda - qu, prvu u istoriji jugoslovenskog boksa. Odu{evqewe u Jugoslaviji bilo je ogromno. ZVONIMIR VUJIN Pre nego {to su sudije u Rimu proglasile pobednika, znao je da to ne}e biti on, da je Grudzien tog dana bio boqi. Ovoga puta je, me utim, bio siguran da je nadma{io Poqaka i da }e biti obrnuto. Nije, me utim, bilo tako. U vazduh je ponovo podignuta Grudzienova ruka. Nije to, uveren je i danas, u~inio ringovni sudija, ve} nevidqiva ruka tada{weg bokserskog mo}nika, Grudzi - e novog zemqaka Romana Lisovskog, ~oveka koji je zagor~ao ìvot mnogim jugoslovenskim {ampi onima. Bilo kako bilo, ta je definitivno u{la u istoriju jugoslovenskog boksa, jer mu je on, Zvonimir Vujin, doneo prvu olimpijsku medaqu. Jeste bila bronzana, ali je, kako se to obi~no kaè, imala zlatan sjaj. BRONZANA I U MINHENU Sve je bilo uzalud: Zvonko Vujin borbi sa Rejom Silsom u polufinalu minhenske Olmipijade U borbi za ulazak u finale olimpijskog turnira sreo se sa starim znancem Grudzi - enom. Sam tok borbe bio je, prakti~no, repriza rimskog finala iz Samo {to je ovoga puta na{ as bio mnogo aktivniji, naro~ito u tre}oj rundi. Uo~i Olimpijskih igara u Minhenu 1972, Zvonko Vujin je imao 29 godina. Smatraju}i ga veteranom, Jugoslovenski olimpijski komitet mu je ponudio da, zajedno sa svojim velikim prijateqem iz Zrewanina, zlatnim rva~em Branislavom Simi}em i jo{ nekim zaslu`nim sportistima, u glavni grad Bavarske putuje kao posmatra~. To ga je prili~no povredilo, jer je, bez obzira {to je posle Olimpijade u Meksiku trenirao znatno mawe nego pre toga, verovao da u ringu ima jo{ {ta da kaè i da nije za staro gvo` e. Traìo je da boksuje. U prvoj borbi u Minhenu, Tanzanijca Mvko - zija prvi put je oborio posle svega 25 seku -

77 GROMOVNIK SA BEGEJA ndi. Uglavnom beè}i po ringu, Mvkozi je uspeo da se dokopa tre}e runde, ali je Vujin tada povezao takvu seriju da je minhenaska publika od sudije Gilfatera traìla da prekine borbu, {to je ovaj i uradio. U drugom kolu ~ekao ga je Mongolac Sodnom, gotovo neverovatna kopija za na{eg asa fatalnog Grudziena. Uz to, Sodnomov trener Bueboulon je, u jednoj èstokoj borbi, Vujina pobedio u Ulan Batoru, u prijateqskom me~u reprezentacija Mongolije i Jugoslavije i znao je {ta da savetuje svom pulenu. Posle prve dve runde ~inilo se da }e to po}i za rukom i Sodnomu. On je vrlo ve{to izbegavao sve Vujinove poku{aje da ga pogodi, a kqucaju}i na{eg asa predwom rukom, skupio je i vi{e poena. Bruno, od ovog nema ni{ta. Ovaj }e jo{ da me pobedi. Idem da se potu~em s wim, druga - ~ije ne}u do}i do medaqe, rekao je tada{wem saveznom selektoru Bruni Hrastinskom, hvataju}i vazduh izme u druge i tre}e runde. U~inio je to, ali, gle ~uda, ni Sondom nije ustuknuo. [tavi{e. Da, uo~i samog zavr{etka borbe, nije uspeo da poveè jednu odli~nu seriju udaraca, Vujin bi ovu borbu sigurno izgubio. Ovako, pobedio je bukvalno za dlaku. Za medaqu mu je, me utim, trebala jo{ jedna pobeda. Ostvario ju je u borbi sa Englezom Mutnom, iako je u wu u{ao sa jakim bolovima u levoj, udarnoj pesnici koju je povredio jo{ na pripremama, sparinguju}i sa velikim asom beogradskog Partizana, pokojnim Sveto mirom Beli}em. Tamnoputi Amerikanac Rej Sils koji ga je ~ekao u polufinalu, bio je ~ak 16 santimetara vi{i od Vujina. I devet godina mla i. U prethodnoj borbi, pobedio je Kubanca Moli - nu, ali je i sam leteo na pod. Bio je, dakle, rawiv i svi su u tome videli Vujinovu {ansu. Bolovi u Vujinovoj levoj {aci bili su uo~i ove borbe veoma jaki. Lekari, zbog antidoping kontrole, nisu smeli da mu daju sredstva za umirewe bolova, a on nije èleo da odustane. îm je borba po~ela, ispipao je Silsa i ustanovio da su mu udarci sasvim mekani. Zato je odlu~io da primi svaki wegov prvi udarac, poku{avaju}i, istovreme no, da ga zaka~i desnicom, pa, ustre ba li, i pov re enom levicom. Tako je i ~inio, akcije su mu bile dobro osmi{qene, ali ni jedna nije dala efekat koji je èleo. Razlici u godinama bila je srazmerna i razlika u brzini i Sils je svaki put uspevao da iz makne. Zasluèno je trijumfovao, da bi u finalu osvojio i olim pijsko zlato. ZREWANIN JE I NAJLEP[I, I NAJVE]I Iako je za ekipu Banata nastupao sve do 1975, minhenska Olimpijada je, zapravo, bila prava zavr{nica wegove karijere. Pored dve olimpijske bronzane i jedne srebrne medaqe sa Evropskog {ampionata u Rimu, tri puta je bio prvak Balkana (pored Beograda, trijumfovao je i u Istambulu i u Podgorici 1971), jednom prvak Mediterana, ukupno ~etiri puta seniorski prvak Jugo sla - vije i osvaja~ Zlatne rukavice, Beogradskog pobednika i Zlatnog gonga. 85

78 86 Zvali su ga, razume se, svi jugoslovenski klu - bovi, ali je ostao veran svom Zrewaninu, naj - le p{em, najve}em i najboqem gradu na svetu. Istina, dok je jo{ bio omladinac, s namerom da ga vodi u Pan~evo, po wega je stigla delegacija tamo - {weg Dinama, koju je predvodio alfa i omega pan~eva~kog boksa Frawa Sta men ko vi}, ali ih je to umalo ko{talo glave. Kada je za naum Pan~e - vaca ~uo tada{wi pre dse - dnik Banata, narodni heroj Branko Krvavi, sa repetiranim pi{to qem se dao u potragu po Zre waninu. Da nisu na vreme pobegli u Pan~e vo, ko zna kako bi Sta men kovi} i wegovi sara dnici pro{li. Imao je i ponude da pre - e u profesionalce, na - ro~ito posle Evrop skog {ampionata u Rimu. Odbio ih je, ne èle}i da zbog toga `rtvuje sva zadovoqstva koja je pruào ìvot. Definitivno se, reko smo, povukao Slu~aj je hteo da posledwu borbu odboksuje u Zrewaninu, protiv budu}eg olimpijskog {ampiona Slobodana Ka~ara koji je tada jo{ bio junior. Bez obzira na Vujinovo iskustvo, reputaciju i èqu da se oprosti pobedom, nado laze}i juno{a iz Novog Sada je bio boqi i zasluèno pobedio. ZVONIMIR VUJIN Ime Zvonimira Zvonka Vujina, danas pe - nzionera u Zrewaninu, }e, zbog blistavih trofeja koje je osvojio, u istoriji jugoslovenskog Padali su svi najboqi: Uz ostale, Zvonko Vujin je ru{io i jednog od najboqih tehni~ara na{eg boksa Qubinka Veselinovi}a (levo) boksa trajno biti upisano zlatnim slovima. Pored wih, pamti}e se i wegove legendarne borbe sa velikim asovima poput Mitrovi}a, Benedeka, Jela~i}a, Veselinovi}a, Yakule, Bene{a... Svaka je bila istinski praznik boksa, izdiù}i taj sport do samog vrha popularno - sti u na{oj zemqi.

79 VELIKI [ARMER

80 VELIKI [ARMER 89 KADA BI DANAS ponovo birao, Drago - mir Vujkovi} ne bi mewao sport kojim se uspe{no bavio ~ak 19 godina i koji mu je doneo svetsku slavu. Ponovo bi bio bokser. Ono {to bi mewao jeste brzina kojom je ìveo. Malo bi, veli, usporio i deo ener gije koju je, ~esto nemilice, tro{io na ìvotna zadovoqstva, preusmerio bi na sport. To, zna i sam, ne bi bilo ni malo lako. Pri - roda ga je darovala izgledom filmske zvezde i natprose~nom inteligencijom, {to mu je, zajedno sa oreolom ~eli~nog viteza ringa, u ìvotu sve ~inilo dostupnim. êtvrtom detetu iz siroma{ne suboti~ke buweva~ke poro - dice, odraslom u nema{tini i èqnom svega, zaista nije bilo lako da odoli takvom izazovu. Da je, nekim slu~ajem, uspeo, siguran je da bi bar udvostru~io rezultate koje je postigao. Ali, i ovako je postigao zaista mnogo. Do je, kao i wegova bra}a Marko i Mirko, poznati suboti~ki fudbaleri, jurio za loptom. A onda ga je, sasvim slu~ajno, u boksersku salu odveo wegov drugar Antika Torontali, tako e poznati suboti~ki bokser. To mu je, kako }e se pokazati, definitivno odredilo ìvotni put. Imao je tada 14 godina, a iz pove}e grupe klinaca u kojoj se na{ao, izdvojio ga je tada{wi trener Spartaka Stevan Pi{ta Engel breht. Komentari starijih boksera da Pi{ta ima nos i da izdvaja samo one najdarovitije su mu, dabome, godili. Fudbal je batalio posle dva meseca, po{to ga je na jednoj utakmici sudija iskqu~io zbog grube igre. Tada se potpuno posvetio boksu. Bio je to prili~an paradoks u fudbalu su ga proglasili za grubijana, a u boksu su mu ~esto zamerali da to nije dovoqno, da je previ{e fin, da premnogo vodi ra~una o lepom izgledu, da ga to spre~ava da postigne jo{ ve}e rezu ltate... Engelbreht je najzaslu`niji trener za wegov razvoj. Od wega je, pre svega, nau~io elemente odbrane koje je tokom cele karijere koristio maestralno. Da nije, ne bi u ringu ostao pomenu - tih 19 godina i za to vreme nanizao vi{e od 500 me~eva, a da ni jedan jedini put nije bio na podu! U bokserskom stasavawu i sazrevawu pomo - gli su mu i nekada{wi suboti~ki bokseri, kasnije mnogo uspe{niji treneri Spartaka, Jencika Gereg i Grgo Nim~evi}.

81 90 Kad je napunio 16 godina, suvereno je pobedio na juniorskom prvenstvu Jugoslavije u polusredwoj. Bio je dve godine mla i od ve}ine rivala, ali mu to nije ni malo smetalo da bude najboqi. SA 18 GODINA PRVAK MEDITERANA Za prvi tim Spartaka debitovao je na svoj 17. ro endan, 4. aprila U avgustu iste go - dine, prvi put je nastupio i za repre zentaciju Jugosla - vije, koju je tada vodio Ne - boj{a Nebule Proki}. Ve} naredne, dakle sa svega 18 godina, u sredwoj je postao prvak Mediterana. U prvom kolu Meditera - nskih igara, odr`a nih u tu - rskom gradu Izmiru, poigravao se sa gr~kim predstavnikom Jonopulosom, a u fi nalu je protiv Italijana Maladre priredio pravu egzibiciju, osvojiv{i, jedini od na{ih predstavnika, zlatnu medaqu. Posle toga, bilo je jasno da je Jugo slavija dobila {ampiona koji }e jo{ dugo vladati. Kad je ve} o Mediteranskim igrama re~, jo{ jednom se na wima okitio naj - sjajnijim odli ~ jem. Zbilo se to u Splitu, Ovoga puta se, me utim, borio u te{koj, u kojoj je, onako profesorski, presli{ao najpre DRAGOMIR VUJKOVI] Oztur ka iz Tur ske, a zatim i Francuza Domi - nika Natoa, u to vreme veoma poznatog boksera, a danas trene ra francuskog nacio nalnog tima. No, vratimo se po~ecima Vujkovi}eve {ampi - on ske karijere. Godinu dana posle uspeha u Izmiru, dakle 1972, prvi put je postao seniorski prvak Jugo - slavije u sredwoj. Titulu najboqeg u toj ka te - go riji nije ispu{tao sve do Pet puta za - re dom bio je najboqi jugoslovenski sredwa{! Jo{ jednom, bio je prvak Jugoslavije, ali sada u polute{koj. Upravo boks mu je sve u `ivotu u~inio dostupnim: Dragomir Vujkovi} na treningu Tokom u~estvovao je na dva zna~ajna me unarodna takmi~ewa Balkanijadi koja je organizovana u Atini i Evropskom prvenstvu ~iji doma}in je bio Beograd.

82 VELIKI [ARMER U glavnom gradu Gr~ke osvojio je srebrnu medaqu. Najpre je glatko pobedio Bugarina Janakijeva, a zatim se jo{ jednom poigrao sa starim poznanikom iz Izmira, doma}im bo - rcem Jonopulosom. U finalnoj borbi je, me u - tim, izgubio od Rumuna Jona Yofrija. U Beogradu je u prvom kolu boksovao sa Poqakom Vitoldom Strahurskim. Posle prve dve runde imao je pobedu u rukama, a onda mu je u tre}oj pukla arkada i borba je prekinuta. Bio je to uvod u neveselu pri~u o Vujkovi }e - vim u~e{}ima na evropskim prvenstvima. Na wima je nastupio jo{ tri puta, u Katovicama 1975, u Haleu i u Kelnu Nijednom, me utim, nije uspeo da osvoji medaqu. U Katovicama je za wega ponovo bio koban susret sa jednim Poqakom. Re~ je o Jaceku Kuhar~iku. Dodu{e, ~im je borba po~ela svima je bilo jasno da }e mu, od poqskog reoprezentativca ve}i protivnik biti ringovni sudija koji mu je, u prve dve runde, dodelio dve javne opo mene. Kada je u tre}oj dodao gas i doveo Kuha - r~i ka na ivicu nok-auta i kada su svi o~ekivali prekid borbe, sudija ga je, na op{te zapre pa{}ewe, diskvalifikovao. I u tre}em nastupu na smotri najboqih evropskih boksera, u Haleu 1977, Vujkovi}ev protivnik u provom kolu bio je Poqak. Ovoga puta, to je bio Pavel Sk{e~, koji je, tri godine kasnije, dospeo do finala moskovske Olimpi jade, gde je izgubio od na{eg Slo bodana Ka~ara. Vujkovi} ga je u Haleu pobedio, a u drugom kolu se sastao sa nekada{wim juniorskim {ampionom Evrope, Otmarom Zakseom iz tada{we isto~ne Nema~ke. Borba je bila ravnopravna, a sudije su glasale 3:2 za ne - ma~kog, dakle doma}eg boksera, kako se to ~esto de{avalo u izjedna~enim borbama. Naj~e{}a slika: Dragomir Vujkovi} posle jedne od mnogobrojnih pobeda Kona~no, u Klenu je, u te{koj kategoriji, ispao u prvom kolu, tako e posle izjedna~ene borbe sa Vernerom Konertom, tako e {ampionom isto~ne Nema~ke. PRVA MEDAQA NA PRVENSTVU SVETA Prvo svetsko amatersko prvenstvo odr`ano je u Havani Junak na{e pri~e imao je tada 21 godinu, ali je iza sebe imao veliki 91

83 92 broj me~eva, bio je prvak Mediterana, {ampion Balkana, trostruki seniorski prvak Jugo - slavije... Glavna provera uo~i odlaska na{e repreze - ntazije na Kubu, bilo je Balkansko prvenstvo u rumunskoj luci Konastanca. Vujkovi} je i daqe nastupao u sredwoj i nadmo}no osvojio svoju prvu titulu balkanskog {ampiona. U polufinalu je pobedio ~vrstog Bugarina Grigorova. U finalu se sastao sa rumunskim {ampionom Alekom Nastakom i pobedio ga u velikom stilu. Iako je bio stamen kao stena, Rumun je, posle muwevitih levih direkata na{eg asa, dva puta leteo na pod. Vujkovi} je, dakle, bio u velikoj formi, {to se potvrdilo i na startu svetskog {ampionata. Feliksa Masavea iz Tanzanije je, u osmini finala, pobedio u me~u koji je bio istinska egzibicija, jednoglasnom odlukom sudija, dabome. Nikakvu {ansu nije pruìo ni Ugan aninu Mustafi Vasaji koji je, u prethodnoj borbi, deklasirao Amerikanca Fiklinga. Vasaja je, dodu{e, bio nasrtqiv borac i ~inio je sve da pri e Vujkovi}u i zada mu neki snaàn udarac, ali nije uspeo. Maestralnim kre - tawem i majstorskim kori{}ewem direkata, mladi Subo ti~anin ga je sve vreme drào na odstojawu. I ovog puta odluka sudija bila je 5:0 u korist na{eg asa. Ovom pobedom Vujkovi} je obezbedio bro - nzanu medaqu. Svi su, me utim, verovali da tu nije kraj i da na putu do zlata niko ne moè da ga zau - DRAGOMIR VUJKOVI] stavi, posebno ne Alek Nastak koji ga je ~ekao u polufinalu. U prve dve runde sve je li~ilo na borbu iz Konstance. Vujkovi} je dominirao, ali kao da mu je, potpuno uverenom u trijumf, bilo vi{e stalo do toga da jo{ vi{e {armira kubansku publiku koja mu je bila naklowena, nego da posao bez rizika privede kraju. U pauzi izme u druge i tre}e runde, trener Hrastinski mu je rekao: Ima{ prednost. Sad odboksuj oprezno, ne - moj ni{ta da rizikuje{ i pobedi}e{. Veoma agresivni Nastak mu, me utim, to nije dozvolio. Krenuo je na sve ili ni{ta. Nije, dodu{e, ni jednom ozbiqnije pogodio Vujko - vi}a, ali je ostavio boqi utisak na sudije. Wihova kona~na odluka bila je 3:2 za rumu - nskog {ampiona. Rumun je, ina~e, u finalu izgubio od ruskog udara~a Riskijeva. MAJSTOR I ME\U KOLOSIMA Tokom prvenstva u Havani Kubanci su se predstavili kao sjajni doma}ini. Wihovi reprezentativci su bili stalno na raspolaga - wu gostima, a za Vujkovi}a i kapitena jugo - slovenske reprezentacije Matu Parlova, bio jer zaduèn tada najboqi amater na svetu, te{ka{ Teofilo Stivenson. Zajedno su provodili svo slobodno vre - me, zajedno putovali po ostrvu i postali odli~ ni prijateqi. Ni Vujkovi}, ni Stive - nson, tada nisu ni sawali da }e, ~etiri go - dine kasnije, u finalu drugog Svetskog

84 VELIKI [ARMER prvenstva u Beo gradu, ukrstiti rukavice. Jer, Vujkovi} je u Havani bio sredwa{ i bio je bar dvadesetak kilograma lak{i od kubanskog asa. Predistorija izbora na{e reprezentacije za BAPS, odnosno svetski {ampionat u Beogradu 1978, posebno je zanimqiva. Izme u dva svetska prvenstva, na jugoslo - ven skom bokserskom nebu su, naime, zasijale dve nove, velike zvezde bra}a Tadija i Slo - bodan Ka~ar i odmah zakucale na vrata naj - boqe selekcije. Na Olimpijadi u Montrealu Tadija je, u polusredwoj, osvojio srebrnu medaqu, a posle neuspeha na Evropskom prvenstvu u Haleu, odlu~io je da vi{e ne skida kilaù i da pro - meni kategoriju. U me uvremenu, mla i Slo bodan je postao prvak dràve u sredwoj, pa je stariji Ka~ar odlu~io da presko~i tu kategoriju i ode u polute{ku. Ali, tu je ve} bio Vujkovi}. Stru~ni {tab reprezentacije je u~inio sve ne bi li starijeg Ka~ara privoleo da ipak bo - ksuje u sredwoj, ali je ovaj ostao uporan. Argumenti za to su mu bili zaista ubedqivi. Tih dana je, ba{ u polute{koj, nadmo}no trijumfovao na jakom turniru Feliks [tam u Poqskoj, a u finalu dràvnog prvenstva na - dvisio je i samog Vujkovi}a. U takvoj situaciji doneta je odluka u ~iju ispravnost su mnogi sumwali. Vujkovi} je preba~en u te{ku! Niko, razume se, nije sporio da je 25-ogodi{wi Suboti~anin veliki bokser, ali su svi tvrdili da je i prelagan za najteù kategoriju. Jer, on je, zaboga, imao jedva ne{to vi{e od 80, dok su svi wegovi budu}i protivnici bili ko - losi od blizu 100, a, naretko, i vi{e kilograma! Velika pobeda: Vujkovi} (desno) u me~u sa isto~nim Nemcem Fanghenelom u polufinalu Svetskog prvenstva Vujkovi} je, me utim, na beogradskom ringu, na zbiqa upe~atqiv na~in, pokazao kako to ne mora ni{ta da zna~i i kako snazi, onda kad um caruje, zaista ne preostaje ni{ta drugo nego da klade vaqa. Jo{ dok je bio sredwa{, on je na pripremama reprezentacije ~esto sparingovao sa te{ka - {ima i to mu je, u velikoj meri, pomoglo da se brzo sna e u novom dru{tvu. To se videlo ve} u prvom kolu u kojem je, bez ve}ih problema, 93

85 94 emilinisao G{egoà Sk{e~a iz Poqske, brata blizanca poznatijeg Pavela Sk{e~a. U drugom se borio protiv Bugarina Atanasa Suvanyijeva koji u ringu nije birao sredstva da onesposobi protivnika. U vreme dok je bio sredwa{, Vujkovi} je na{im te{ka{ima stalno zamerao {to dozvoqavaju da im Suvanyijev nametne svoj prqavi stil. Sada je imao priliku da na delu pokaè kako to treba spre~iti. I pokazao je. Bugarin je ispucao sav arsenal i dozvoqenih, i nedozvoqenih udaraca, ali Vujkovi}u nije uspeo da naudi. Na{ as je pobedio i plasirao se u polufinale. Bio je to prvi poraz Suvanyijeva od jednog jugoslovenskog boksera i, ujedno, kraj wegove dugogodi{we, vrlo uspe{ne karijere. Tako je plavokosi Suboti~anin obezbedio i drugu meda qu na svetskim bokserskim {ampionatima. Protivnik u polufinalu bio mu je opasni levak, isto~ni Nemac Jirgen Fanghenel. Borba s wim se i danas uzima kao najboqi primer nadmo}nosti taktike i tehnike nad snagom. Pre we, Vujkovi} je delovao potpuno pribrano, ali u sebi nije bio jo{ sasvim siguran ho}e li, i kako, uspeti da amortizuje sve udar ce te{ke preko 90 kilograma, koliko je vagao stameni Nemac. Suboti~anin je, podsetimo, imao jedva neku vi{e od 80. Ono {to se u ringu de{avalo bilo je prava bokserska poezija. Vujkovi} je, kao i uvek, bio maksimalno koncentrisan, kretao se izvan redno, direktima radio besprekorno... Bila je to zaista velika pobeda na{eg {ampiona i, naravno, overa karte za ulazak u finale BAPS-a. A u finalu ga je ~ekao niko drugi nego veliki Teofilo Stivenson! PRVA RUNDA 19:18 ZA VUJKOVI]A DRAGOMIR VUJKOVI] Nastup na{eg asa je, me utim, bio neizve - stan do pred sam po~etak borbe. U okr{aju sa Fanghenelom, povre ena mu je desna arkada. Za samo dan i po, koliko je pro{lo izme u polufinala i finala, rana, razume se, nije mogla da zaraste, pa su lekari morali da je u{iju sa {est {avova. Vujkovi}, ni po koju cenu, nije èleo da me~ preda bez borbe. Nije hteo da neko pomisli da se upla{io velikog protivnika i pobe gao sa megdana. Rana je premazana crnom ma{}u, koja, ina~e, sme da se koristi, sudija u ringu nije imao primedbi i posledwi okr{aj Drugog svetskog amaterskog prvenstva mogao je da po~ne. I po~eo je, ali velikim iznena ewem, i za publiku, i za Stivensona. Jer, pred wim su, bar do tada, svi protivnici uzmicali, ~esto bu - kvalno beè}i po ringu, pa je to, verovatno o~ekivao i od, u odnosu na wega, gotovo slaba{nog Vujkovi}a. Uzdaju}i se u svoju brzinu, na{ as je, me u - tim, u~inio ono {to niko nije o~ekivao: napa - dao je Stivensona. Svaki put kad je ovaj, pripremaju}i se za napad, kako to bokseri obi~no ~ine, instiktivno {irio ruke, Vujko vi} je pravio muwevite ulaze i, posle par pre - ciznih udaraca, jo{ brè izlazio iz klin~a.

86 VELIKI [ARMER Zbog povre ene arkade nije smeo da se upu{ta u infajting ili borbu telo uz telo. Uz to, Stivensona je kqucao svojom pre - dwom, desnom rukom. Levicu je stalno drào visoko, {tite}i bradu, pa levi direkt, svoje najja~e i najubojitije oru`je, nije koristio. Stivenson je bio klasi~an de{wak, imao je znatno duè ruke i gromovit udarac, i Vujkovi} prosto nije èleo da mu pruì priliku da ga pogodi jednim od onih strahovitih desnih direkata, posle kojih se, bez izuzetka, putovalo u carstvo snova. Nekoliko sekundi pre isteka prve runde, Stivenson je ipak uspeo da plasira jedan desni aperkat u Vujkovi}ev pleksus. Preko lica plavokosog asa preleteo je bolni gr~, a sudija u ringu je odlu~io da mu broji. Brojawe se poklo - pilo sa istekom prve runde. Kad je odjeknuo gong, beogradskim Pioni rom se prolomio aplauz na{em asu. Istovre meno, me u gledaocima je, bez obzira na su dijsko brojawe, prostrujalo pitawe: Da li je do{ao trenutak da nepobedivi Stivenson ipak bude poraèn i da li }e to za rukom po}i ba{ Vujkovi}u? Jer, svi su bili uvereni da je na{ as prvu rundu dobio. To su, ne{to kasnije, potvrdile i sudijske liste. Jo{ u toj rundi Vujkovi}u je, me utim, naglo po~eo da raste hematom iznad desnog oka, ba{ tamo gde mu je bila u{ivena arkada, {to je za wegovo zdravqe moglo da bude vrlo opasno. Stoga je, zajedno sa trenerom Hrastinskim, odlu~io da ni{ta ne rizikuje i predao je me~. Pregled sudijskih listi je pokazao da su arbitri prvu rundu bodovali 19:18 za na{eg reprezentativca, a i sam Stivenson je kasnije izjavio da u ovu borbu nije u{ao sasvim miran. Znao je, kako je precizirao, da je Vujko - vi} znatno brì i da je vrhunski defanzivac, a ba{ takvi bokseri mu nisu odgovarali. Tako je veliki Suboti~anin svoja u~e{}a na svetskim prvenstvima zaokruìo sa dve me - daqe bronzanom u Havani, u sredwoj, i srebrnom u Beogradu, u te{koj kategoriji. 95 Srebro u Beogradu: Dragomir Vujkovi} (levo) na pobedni~kom postoqu Svetskog prvenstva u Beogradu 1978.

87 96 Na Olimpijskim igrama u~estvovao je samo jednom u Montrealu Bio je nadohvat medaqe, ali nije uspeo da je osvoji. Spre~io ga je Kubanac Martinez, pobediv{i ga na poene u ~etvrtfinalnoj borbi. Mediteransko zlato: Dragomir Vujkovi} (desno) i Dominik Nato u finalnoj borbi Mediteranskih igara u Splitu Kao i mnogo puta pre toga, Vujkovi} je u prve dve runde bio boqi, ali je tre}a za wega bila fatalna. U Montrealu je, ina~e, imao dosta teàk `reb, po{to je do susreta sa Mar tinezom morao da savlada dvojicu solidnih boksera, Portorikanca Betan kura i Engleza Odvela. U me uvremenu, svojoj bogatoj nisci tro feja dodao je jo{ dve titule prvaka Balkana. U Zagrebu, godine, za titulu najboqeg sredwa{a na poluostrvu bile su mu dovoqne DRAGOMIR VUJKOVI] dve pobede protiv Jona Radukua, iz Rumunije, i Aleksandra Jana kijeva, iz Bugar ske. U Atini, dve godine kasnije, bio je naj boqi u polute{koj, pobediv{i Rumuna Ili jea Kapta rija i Grka Pantazisa Markakisa. Uz onu iz 1974, bila je to wegova tre}a ti - tula balkanskog {ampiona. Da se godine nije razboleo poznati italijanski menayer Brankini (u profesio - nalce je, uz ostale, odveo i Matu Parlova), u ~ijem kampu je proveo dva meseca, Vujkovi} bi, najverovatnije, zaplovio profesionalnim vodama. Nije to u~inio, ali je, ne{to kasnije, oti{ao u Nema~ku, gde je jedno vreme nastupao u Bundes ligi. U Nema~koj je, uz ostale, tukao i uspe{nog profesionalca Alija Lukuza koji je boksovao sa francuskom licencom. Tu je, me utim, shvatio da, ukoliko ho}e da uspe kao profesionalac, mora da uloì sve, da se odrekne svih ìvotnih zadovoqstava, da rizikuje teè i trajnije povrede, da prihvati sve nepoznanice profesionalnih bespu}a... Nije na to bio spreman. Posle tog saznawa, veliki {ampion i najve}i {armer na{eg ringa se vratio u svoju Subo - ticu, u kojoj i danas ìvi. Sportska slava je pro{la, ali on ni tada nije pristao da se vrati u prose~nost. Posvetio se privatnom biznisu i uspe{an je poslovni ~ovek. Uz to, vrlo je aktivan u boksu, sportu kojem je toliko dao i koji, kako rekosmo na po~etku, i da moè ponovo da bira, sigurno ne bi mewao.

88 MAJSTOR ZA RUSE

89 MAJSTOR ZA RUSE 99 IZ KULE, GDE JE RO\EN godine, i gde je po~eo da se bavi boksom, je do{ao u novosadsku Voj vodinu. Dodu{e, na tom putovawu je imao i jednu kratku me ustanicu, po{to je nekoliko meseci proveo u Be~eju. Tu je odboksovao par zapaènih me~eva, ali to nije bilo dovoqno da se skrasi u gradu na Tisi. Trener Vojvodine tada je bio Ivan Franzer koji }e i od wega, Petra Bendeka, napraviti velikog boksera. U trenutku kad je prido{lica iz Kule obukao crvenobeli dres, Vojvodina je ve} bila {a mpi - onska ekipa, po{to je titulu ekipnog prvaka Jugoslavije osvojila pret hodne, godine. Uspeh je ponovqen i te Petar Benedek je tada bio standardni prvotimac u perolakoj. Pored wega, u ekipi su bili i Ma arev (muva), Arpa{i (bantam), Damjan Stojnov (laka), Kadi (poluveleter), Luki} (velter), Zvonko Tkal~i} (polusredwa), Petar Stojnov (sredwa), Milojevi} (polute{ka) i Davidovi} (te{ka). Nastupaju}i za {ampionsku ekipu Vojvodine, izborio je mesto u samom vrhu jugoslovenskog boksa. Tokom ekipnog prvenstva tukao je pra - kti~no sve tada{we jugoslovenske asove u pero lakoj. Pred zahuktalim Benedekom, jedan za drugim, ring su pognute glave napu{tali Mitro vi}, Marjan Tkal~i}, Srdanovi}, Pri - stav, Brankov... Te osvojio je i prvu titulu poje di na~nog prvaka dràve. U finalu je pobedio dràvnog reprezentativca, popularnog Milo mira Piciku Lazarevi}a iz kragujeva~kog Radni - ~kog. Seniorski prvak dràve bi}e jo{ ta~no pet puta ~etiri puta u lakoj (1957, 1961, 1962 i 1963) i jednom u poluvelteru (1965). U prvoj godini u dresu novosadskog prvoliga{a, debitovao je i za reprezentaciju Jugo - slavije, u me~u sa Poqskom. Taj me~ je odràn u Beogradu 3. avgusta 1956, a Benedek je sa Brihlikom boksovao nere{eno. Plavi dres je nosio sve do 1965, kada je napustio jugo - slovenski ring, ali ne i boks. No, o tome ne{to kasnije. Godinu dana po dolasku u Vojvodinu, prvi put je nastupio i na {ampionatu starog kontine - nta. Najboqi evropski bokseri su snage odmeravali u Pragu, a on je bio jugoslovenski

90 100 predstavnik u perolakoj. Ispao je ve} u prvom kolu. Eliminisao ga je isto~ni Nemac [reter. Dve godine kasnije, u Lucernu, ponovo je bio u jugoslovenskoj ekspediciji, ali sada u lakoj. Ni ovoga puta nije imao sre}e. Ponovo je poraèn u prvom kolu, sada od Labana, tako e iz isto~ne Nema~ke. Da nije bio u vojsci i da nije imao nesre}nu epizodu oko prelaska u ni{ki Radni~ki, vero - vatno bio bio na{ predstavnik i na Olimpi - jskim igrama u Rimu Ovako, propustio je priliku da ode na Olimpijadu, priliku kakva mu se vi{e nikada ne}e ukazati. PETAR BENEDEK godinama prepri~avala me u qubiteqima boksa i koju mnogi pamte i danas. LEGENDARNA BORBA U BEOGRADU Prvenstvo Evrope koje je odràno u Beogradu na{i bokseri su ~ekali sa velikim ambicijama. Prema izjavama saveznog trenera Du{ana Bogdanovi}a u najboqoj formi je bio upravo Benedek, koji je tada imao 24 godine. Mislim da moèmo da o~ekujemo da Bene - dek pobedi ~ak i sovjetskog asa Kako{kina, jer ako to ne u~ini sada kada je wegova fo - rma u kul minaciji, kada }e?, najavqivao je Bogda no vi}. U prvom kolu Novosa anin je boksovao sa Urgli{em iz Austrije. Iako mu Austrijanac koji je imao kontra-gard nije odgovarao, Bendek je od po~etka nametnuo èstok tempo, ispaquju}i prave rafale svih vrsta udaraca. Polovinom druge runde sudija u ringu je pre - kinuo ovaj potpuno neravnopravan okr{aj. A onda je usledila legendarna borba sa ve} pomiwanim Genadijem Kako{kinom, koja se Besprekoran stil: Petar Bendek (desno) po~etkom 60-ih godina, u jednom od me~eva na novosadskom ringu Dodu{e, prva runda je bila relativno mirna, ali su u drugoj i na{ i sovjetski as krenuli na sve ili ni{ta, podigav{i na noge svih qu - di, koliko se okupilo na beogradskom Saj mi{tu. Udarci su s obe strane prosto pqu{tali, a Benedek je stalno bio u ofanzivi. No{en freneti~nim bodrewem Beogra ana, nije so -

91 MAJSTOR ZA RUSE vjetskom asu dao da predahne, pa Kako{kinu nije preostalo ni{ta drugo nego da, posebno u tre}oj rundi, spas sve ~e{}e tra`i u klin~u. Kada je poznati nema~ki sudija Volf u vis podigao Benedekovu desnicu, ozna~avaju}i tako veliku pobedu na{eg asa, Sajmi{te se dugo prolamalo od salvi odu{evqewa be - ograd ske publike. Posle ove pobede jugoslovenski bokser je obezbedio bronzanu medaqu, ali to nije zado - voqavalo ni wegove ambicije, ni o~ekivawa stru~nog {taba i sportske javnosti. U polufinalu je boksovao sa Varvikom iz Engleske. U prvoj, a naro~ito u drugoj rundi, bio je izrazito boqi, pa se ~inilo da Varvik nema nikakvih {ansi da napravi preokret. U tre}oj to se, me u tim, umalo dogodilo. Izmoren u borbi sa Kako - {kinom, na{ as je popustio i primio dosta ~istih udaraca. Ipak, kona~na odluka sudija bila je 4:1 za Benedeka. Protivnik u finalu mu je bio Ri~ard Mek Targat iz [kotske. Bio je dve godine stariji od Benedeka i bio je zaista veliki bokser, istinska legenda i pravi yentlmen u ringu. Na Olimpijskim igrama u Melburnu Mek Targat osvojio je zlatnu medaqu, a bio je i {estostruki prvak svoje zemqe. Pre susreta sa Bene - dekom, imao je ravno 330 borbi od ~ega 310 pobeda! S druge strane, na{ as je tada iza sebe imao 152 ulaska u ring, od ~ega je u 127 bio boqi od svojih protivnika. 101 U finalnoj borbi na Benedeku su se jasno videli tragovi umora iz prethodnih me~eva. Poku{ao je, istina, da nametne svoj stil borbe, ali je [kot bio i previ{e iskusan, i previ{e dobar da bi mu to dozvolio. Na kraju, Mek Targat je sasvim zaslu`eno trijumfovao, a na{em bokseru pripala je titula vice - {ampiona Evrope. NEUSPESI U MOSKVI I BERLINU Jo{ dva puta je poku{ao na evropskim prve - nstvima, ali uspeh iz Beograda nije ponovio. Od wega je mnogo nau~io: Petar Bendek sa trenerom Ivanom - Jan~ikom Franzerom Na Evropskom prvenstvu u Moskvi, godine, nastupio je u poluvelteru. Ponovo je

92 102 ispao u prvom kolu, ovoga puta od Mek Targa - tovog zemqaka Malkolma Mek Kenzija. Uo~i ovog me~a Bendek je vaìo za apsolutnog favorita i to ga je, zapravo, ko{talo pobede. Uveren u lak trijumf, ~uvao se za me~ u drugom kolu sa poznatim ruskim asom Bo ri - som Nikanorovom. To je Mek Kenzi iskoristio i ukwiìo po bedu. PETAR BENEDEK {ku. Na za padnog Nemca Flora je kidisao od samog po~etka, ali ovog to uop{te nije impresioniralo, pa je direktima beleìo poen za poe nom. Ni{ta se nije promenilo ni kad je Bendek krenuo na sve ili ni{ta. Nemac je ostao pribran, direktima je protivnika stalno drào na odstojawu i uspe{no priveo tu borbu kraju. Tako je junak na{e pri~e broj svojih u~e{}a na evropskim {ampionatima zaokruìo na ukupno pet. Samo na onom beogradskom uspeo je da osvoji medaqu. Na sva preostala ~etiri nije uspevao da prebrodi prvo kolo. Bez obzira na to, Bendek je, svih tih godina, vaìo za jednog od najboqih evropskih boraca najpre u perolakoj, a potom i u lakoj, i poluvelter kategoriji. Na me unarodnim takmi~ewima poja vio se jo{ i na Mediteranskim igrama u Na - puqu. U prvom kolu pobedio je Francuza Kotoa, ali je u drugom izgubio od [panca Barbere i tako ostao bez medaqe. JO[ DESET GODINA BOKSOVAO U NEMA^KOJ Rivali i prijateqi: Petar Bendek (levo) pomaè Zvonku Vujinu u pripremi za ulazak u ring Na{ as se sa Nikanorovom, ina~e, sreo docni - je, na tradicionalnom Beogradskom pobe - dniku, i uspeo da ga nadma{i. Dve godine kasnije, u Berlinu, vaqda u èqi da mu se ne ponovi lo{e iskustvo iz Moskve, napravio je upravo suprotnu gre - Pomenuli smo da je Bendek tokom karijere pobedio dvojicu zaista velikih ruskih asova, Kako{kina i Nikanorova. Uz wih, on je tukao i jo{ pet-{est asova iz tada{weg Sovjetskog Saveza i bio je jedan od retkih ne samo na{ih, nego uop{te evropskih boraca koji su sa Rusi - ma lako izlazili na kraj. Posledwi put, dres Vojvodine obukao je godine, u kvalifikacionim me~evima za ula -

93 MAJSTOR ZA RUSE zak u Prvu saveznu ligu. Novosa ani tada nisu uspeli, a on se otisnuo u zapadnu Nema~ku. Bravo majstore: Bendek posle jedne od pobeda sa trenerom Franzerom i klupskim drugom Radivojem Kolarovi}em Postao je ~lan bokserskog kluba Ludvigsburg 07, iz istoimenog grada, za koji je, premda je u trenutku odlaska imao 28 godina, nastupao jo{ celu jednu deceniju! Bokserska Bundes-liga ni tada, ni kasnije, nije bila naro~ito jaka, ali su se u woj, s vremena na vreme, mogle videti velike borbe. Jedna od takvih je sigurno i ona u kojoj je Benedek pobedio olimpijskog {ampiona iz Tokija i jednog od najè{}ih nokautera svog vremena, Poqaka Marjana Kasp{ika. Poqski as je, istina, tada ve} uveliko bio veteran (ni Benedek, dabome, nije bio u cve- 103 tu mladosti ), ali je levicom jo{ udarao i sna`no i opako kao nekada i nije ga uop{te bilo lako nadmudriti. Bene - deku je to po{lo za rukom. Karijeru je okon~ao sredinom sedamdesetih, dakle posle otpri like dve i po decenije pro vedene u ringu {to je, sva - kako, rekord svoje vrste. U vreme pripremawa gra e za kwigu Pano nski bombarderi u~inili smo sve ne bi li uspostavili kontakt sa Petrom Benedekom. Nismo, naàlost, uspeli. Ono {to je sigurno jeste da on kao penzioner ìvi negde u okolini Minhena, ali ta~no gde nije znao niko od wegovih najbliìh prijateqa. Bilo kako bilo, Benedek je, bez sumwe, jedan od najve}ih asova koji su ponikli na vojvo - anskom ringu i jedan od naj - uspe{nijih jugo slovenskih boraca svih pora - tnih decenija. Stoga je i zasluìo da mu ime, i na ovaj na~in, bude ove ko ve~eno. Pre svega zbog besprekornog stila, fer-pleja koji je, bez izuzetka, plenio sve koji su ga gledali, kao i brojnih reprezentativnih nastupa u kojima je dostojno branio jugoslovenske naci - onalne boje.

94 NOVOSADSKA ^IVIJA

95 NOVOSADSKA ÎVIJA 107 SA DVE BRONZANE MEDAQE sa evro - pskih {ampionata i dve titule seni - or skog prvaka Jugoslavije, Ilija Luki} Roki, bez sumwe, spada ne samo me u naj uspe{nije doma}e boksere pedesetih godina, tokom kojih je suvereno vladao na{im ringovima, ve} i me u najboqe u istoriji jugo slovenskog, odnosno srpskog boksa. Luki} je ro en u [apcu, godine, a kari - jeru je zapo~eo krajem ~etrdesetih, u tada - {wem drugoliga{u Podriwu, potowoj Ma~vi. Sa jedva 17 godina postao je standardni prvotimac ovog kluba. Bio je muva{ u, po mnogima, naj boqoj ge - neraciji {aba~kog boksa svih vre me na, u kojoj su jo{ bili Jan~iki}, Jankovi}, Be lo vukovi}, Popovi}, bra}a Kosti}, Jovanovi}, Veselino - vi}, Jegerovi}, Stoji}evi}... Po~etkom pedesetih oti{ao je u vojsku i privremeno postao ~lan beogradskog Parti - zana. Promenio je i kategoriju, naj~e{}e na - stupaju}i u lakoj i u poluvelteru. Iz tog doba ostali su upam}eni wegovi me~evi sa Pavlom [ovqanskim. Veliki majstor je u wima uvek pobe i vao, ali uz takav otpor borbenog juno{e iz [apca, da je Luki} na sebe skrenuo pa`wu cele jugo - slovenske sportske javnosti. Bilo je to ono vreme u kojem se, kako re~e Quba Sretenovi}, junak sjajne kwige Dra - goslava Mihajlovi}a Kad su cvetale tikve, pored onih ala [ovqanskog i Hladnog moglo pro}i samo avionom. Luki} je uspevao da pro e i me u konopcima, po{to je, kako rekosmo, prvom zadavao velike nevoqe, a drugog, bogami, i pobe ivao. I ne samo wega. Tukao je on tih godina i Stefanovi}a, i Zvonka Tkal~i}a, i Jorovi}a i druge tada{we asove koji su nastupali u raspo nu od perolake, do poluveltera. Po odsluèwu vojnog roka se, ipak, vratio u svoj [a bac. Tu je, me utim, odboksovao samo jednu sezonu, da bi se, po~etkom godine, obreo u novosadskoj Vojvodini, koja je upravo hvatala zalet za {ampionske uzlete i u kojoj }e doìveti zvezdane trenutke svoje karijere. Do{ao je, se}a se dr Jovan Jakovqevi}, sigu - rno na{ najboqi poznavalac ne samo vojvo -

96 108 anskog, ve} i jugoslovenskog i svetskog boksa, kao velika marka i to potvrdio samo par meseci kasnije, na Evropskom prvenstvu u Berlinu. PRVA EVROPSKA BRONZA U Berlin, na peto posleratno Evropsko prven stvo, krenuo je kao ~lan osmo~lane jugo - slovenske ekspedicije. Tada je bio u lakoj kate goriji. U toj ekspediciji jo{ su bili Milosav Pa - unovi} (muva), Radoslav Radanov (bantam) i Pavle [ovqanski (velter), iz Partizana, Miodrag Mitrovi} (perolaka), iz Crvene zvezde, Zvonko Tkal~i} (poluvelter) i Tomislav Krizmani} (te{ka), iz zagreba~kog Metalca, i Boris Banda (polute{ka) iz Lokomotive, tako e iz glavnog grada Hrvatske. Startovao je pobedom protiv Francuza alìr skog porekla Ahmeta Sebana. Borbu je dobio na poene. Bio je ubedqivo boqi, o ~emu svedo~i jednoglasna odluka sudija. George Fijat, iz Rumunije, sa kojim se sastao u ~etvrtfinalu, bio je i odli~an i veoma po - znat bokser, ali ni on nije uspeo da zaustavi jugoslovenskog asa koji je, po slavnom profesionalnom prvaku sveta Rokiju Mar}anu, ve} nosio nadimak Roki. I ovoga puta odluka sudija bila je jednogla - sna, pa je Luki} u{ao u polufinale, obezbediv{i, istovremeno, bronzanu medaqu. Zapadni Nemac Hari Kur{at, sa kojim se tu sreo, bio je prava bokserska ma{ina. Forsi - rao je borbu izbliza, ne obaziru}i se na to ILIJA LUKI] koliko }e udaraca primiti. Drè}i se devize napadati i samo napadati, on je prosto mleo svoje protivnike. Luki} ga je, ipak, u prvoj rundi koliko-toli - ko drào na odstojawu. A onda je Kur{at kre - nuo na sve ili ni{ta. Ni Luki}, me utim, nije uzmicao, pa je usledila takva razmena udaraca koja je berlinsku publiku digla na noge. Dve evropske bronze: Ilija Luki} (levo) sredinom 50-ih godina pro{log veka, u me~u sa ûpi}em iz Crvene zvezde Od jednog izuzetno sna`nog Kur{atovog aperkata Luki} je, u jednom trenutku, i po - klekao, ali je uspeo da se oporavi. Ipak, Nemac je, sasvim zasluèno, progla{en za pobednika.

97 NOVOSADSKA ÎVIJA Kur{at je na ovom {ampionatu osvojio zla - tnu medaqu, a na{em asu je, rekosmo, pripala bronzana, prva od dve koje je osvojio na smotrama najboqih evropskih boraca. Po op{toj oceni, on je bio najboqi Jugo slo - ven na ovom prvenstvu. Od preostale sedmorice, medaqu, tako e bronzanu, osvojio je i Pavle [avqanski. MEDAQA I U PRAGU Neposredno po povratku iz Berlina, Luki} je prvi put trijumfovao i na pojedina~nom dràvnom prvenstvu. Te Vojvodina je, tako e prvi put, postala ekipni {ampion Jugoslavije, {to }e ponoviti i naredne godine. Rokijev doprinos tim uspe sima bio je zaista veliki. Na Evropskom prvenstvu koje je godine odràno u Pragu, nastupio je u poluvelteru. Ponovo je stigao do polufinala, gde je izgubio od doma}eg borca Ivanu{a. Za razliku od onog me~a sa Kur{atom, ovoga puta se ne bi moglo re}i da je taj poraz bio zasluèn. [tavi{e. No, krenimo redom. U osmini finala, borio se sa Rejdom iz Irske. Prva runda je bila gotovo sasvim nezanimqiva, a u drugoj je Luki} malo poja~ao i stekao minimalnu prednost. Ve{tom ta - ktikom tu prednost je zadrào i u tre}oj ru - ndi, u kojoj je Irac dobio i javnu opomenu. U ~etvrtfinalu protivnik mu je bio Kenig iz Austrije. Na{ as je bio mnogo raspo lo - èniji nego u prethodnom me~u, dobro ispre - skakav{i borbenog Austrijanca koji je, u 109 tre}oj rundi, posle jednog preciznog Luki - }evog kro{ea, bio i na podu. Odluka sudija je, i ovoga puta, bila jednoglasna. Luki} je ponovo bio u polufinalu evropskog prvenstva. Borba sa Ivanu{om u polufinalu bila je jedna od boqih na celom {ampionatu. Samo na po~etku prve runde rivali su taktizirali, da bi potom obojica krenula u otvoren okr{aj koji nije prestajao do posledweg udar ca gonga. Naro~ito èstoko bilo je u tre}oj, u kojoj su i ~isti, ali i obostrano prqavi udarci, pqu - {tali kao ki{a. Kad je ozna~en kraj, niko se nije usu ivao da prognozira ko }e biti pobe - dnik. Odlukom sudija to je, ipak, bio doma}i bokser, ali su svi bili saglasni u jednom: i da je pobeda dodeqena na{em asu, to sigurno ne bi bilo nezasluèno. Da je borba odràna bilo gde, a ne na Ivanu{ovom buwi{tu, jugo - slovenski bokser bi sigurno bio pobednik. Bilo kako bilo, Luki} se, kako je pisala sva na{a {tampa, borio izvanredno, a wegova bronzana medaqa, druga zaredom na evropskim prvenstvima, bila je zaista veliki uspeh. Te Luki} je ponovo osvojio i titulu se - nior skog prvaka Jugoslavije i ovoga puta kao ~lan Vojvodine, u kojoj se, me utim, nije zadr ào jo{ dugo. Najpre se na kratko vratio u [a bac, a onda ga je nemiran duh poveo u profesionalnu avanturu koja je, na sre}u, trajala kratko. Zajedno sa vi{estrukim prvakom Jugoslavije Milivojem Bulatom je, naime, emigrirao u [vajcarsku, gde je imao nekoliko pro - fe sionalnih me~eva, ali se posle svega nekoliko meseci vratio u [abac.

98 110 Prema navodima iz kwige koja govori o isto - riji {aba~kog sporta, po wegovom povratku je u tom gradu, u bioskopskoj ba{ti Doma sindi - kata, organizovan i prvi posleratni profesionalni me~ u na{oj zemqi. Bilo je planirano da u deset rundi snage odmere Luki} i prvak Iraka [ahir El Turkei. Na{ borac je, me utim, pobedio nok-autom u sedmoj. Imao je {ta da pokaè: Ilija Luki} (desno) je uspe{no radio i kao bokserski trener ILIJA LUKI] Dodu{e, postoji jo{ jedna verzija ovog doga - aja koju naj~e{}e prepri~avaju novosadski qubiteqi boksa, bliski Rokici, kako su mu naj~e{}e tepali. Da li je ona blià stvarno - sti ili je samo jedna od niza anegdota koje su pratile velikog asa, mawe je bitno. Elem, vrativ{i se iz [vajcarske praznih yepova, Roki je smislio da do para do e tako {to }e sam organizovati tobo`wi profesionalni me~. Za to je u Studentskom gradu u Beogradu prona{ao jednog tamnoputog studenta i, obe}av{i mu deo zarade, zakazao profesionalni me~ u [apcu. U vozu, na putu za ~ivija{ku prestonicu, pokazivao mu je pojedine udarce, a u samom me~u je strogo vodio ra~una da ga ne pobedi prebrzo, da bi sve izgledalo uverqivije. Po{to je tako i bilo, Roki je, opet po novo - sadskoj verziji doga aja, odlu~io da sve ponovi i u obli`woj Loznici. No, momak je, izgleda, bio prili~no darovit, pa je brzo ukapirao kako se udara i na{ as se u Loznici, navodno, u jednom trenutku na{ao ~ak i na podu. Istina, pobedio je, ali mu vi{e ni na pamet nije padalo da ponovi predstavu. Nije, dabome, od presudnog zna~aja da li je ovo samo plod ma{te Rokijevih novosadskih prijateqa, ili je zaista tako i bilo. Tek, nije to jedina pri~a ove vrste koja je pratila velikog asa koji je, pored rasko{nog bokserskog dara, imao i izuzetan smisao za humor i, uz sve ostalo, i zbog toga bio omiqen u bo - kserskom svetu. Po zavr{etku karijere on se posvetio tre - nerskom pozivu. Kao trener radio je u svom [apcu, pa u Vaqevu, Pri{tini, Loznici, Som - boru... Svuda je ostavio du bok trag, jer je bo - kserima koje je vodio i imao, i umeo, {ta da pokaè. Uz to, imao je i istinsku harizmu, toliko bitnu za uspe{no bavqewe trenerskim poslom. Ilija Luki} Roki, jedan od najzna~ajnijih jugoslovenskih bokserskih {ampiona svih vremena, je, oprhvan dugogodi{wom bole{}u srca, umro u svom [apcu godine.

99 PETLI] LAVQEG SRCA

100 PETLI] LAVQEG SRCA 113 JA SAM U SVOJOJ dugogodi{woj karijeri gledao mnogo izuzetnih majstora plemenite ve{tine, sa mnogima sam i ukr{tao rukavice, ali tako hrabrog borca kakav je bio pokojni Branislav Petri}, ili Babac, kako smo ga zvali, nisam sreo. Bio sam te{ka{, a on bantama{. Razlika u teìni je, dakle, bila bar 30 kilograma, a svako ko se iole razume u boks zna {ta to zna~i. Ni to mu, me utim, nije smetalo da, ~im bismo se na treningu malo spore~kali, traì da u emo u ring i sparingujemo. Nije, dakle, respektovao ni moju snagu, ni toliku razliku u teìni. Petri} je, bez su - mwe, bio najhrabriji borac na jugoslovenskom ringu, prepunom, ina~e, boksera bez mane i straha. Ovako je svog klupskog druga iz pan~eva~kog Dinama Branislava Petri}a opisao jedan od najboqih jugoslovenskih te{ka{a svih vremena Obrad Sretenovi}. S tom ocenom saglasni su svi koji su, bar jednom, imali priliku da vide tog vi{egodi{weg reprezentativca Jugo - slavije u bantamu, kategoriji koja je naziv dobila po jednoj vrlo borbenoj vrsti petli}a. Po konstituciji i kilaì (u bantamu se takmi~e bokseri te{ki od 51 do 54 kilograma), Petri} je mo`da i podse}ao na petli}a, ali je, svedo~e o tome i Sretenovi}eve re~i, imao zaista lavqe srce. Branislav Petri} je ro en godine, u Ledincima, nadomak Novog Sada. Detiwstvo je proveo u Rumi. Ako je i za koga vaìla ona sve {to je qudsko nije mi strano onda je to bio upravo on. Iako na prvi pogled nejak, u rumskim uli~nim tu~ama je, jo{ kao klinac, tako makqao svoje vr{wake, da se neko kona - ~no dosetio da bi od tog dr~nog mali{e mogao da postane dobar bokser. Prvi nastup kao junior rumskog Slovena imao je svega nekoliko dana po{to je prvi put osetio onaj opori miris koè kojom su pre - svu~eni rekviziti za trening, i znoja u bo - kserskoj sali. Budu}i {ampion je hrabro, ba{ onako kako je to ~inio i po rumskim soka cima, iza{ao na ring. Boksovao je pod tu im imenom, po{to jo{ nije bio slu`beno registrovan i glatko izgu bio. Poku{ao je, istina, da primeni sve {toseve koje je usavr{io u uli~nim tu~ama,

101 114 ali ni{ta nije pomoglo. Wegov protivnik, na - ime, nije èleo da se tu~e, on je boksovao, a mla ani Petri} tu jo{ nije imao nikakvih {ansi. BRANISLAV PETRI] danas se sa sigurno{}u ne zna, a onda se po ~e - t kom {ezdesetih pojavio u beogradskom Bro - dograditequ, ~iji trener je bio upravo Paqi}. Uprkos tome, ambicije ovog kluba nisu bile bogzna kakve, pa se ni Petri} u wemu nije dugo zadrào. Pre{ao je u {ampionsku Crvenu zvezdu, koju je vodio ugledni trener, predra - tni profesionalac Luka Popovi}. On se, posle Drugog svetskog rata, reamaterizovao i kao jugoslovenski reprezentativac, uz ostalo, postao prvak Balkana. OSVAJAWE MOSKVE Moskva 1963: Branislav Petri} (desno) u me~u sa êhom [lajsom, u kojem je obezbedio medaqu na Evropskom prvenstvu Nemiran duh ga je uskoro odveo u Pulu. Tamo se zaposlio u Brodogradili{tu Uqanik i postao ~lan istoimenog kluba. Godine postao je prvak Hrvatske u muva kategoriji i plasirao se na prvenstvo Jugoslavije. I tu je stigao do finala, gde je poraèn od tada nepobedivog Stevana Paqi}a. Bila je to Paqi}eva osma titula prvaka dràve, osvojena u periodu od do 1958! Posle toga, Petri}u se jedno vreme izgubio svaki trag. Gde ga je odveo nemiran duh, ni Popovi} je, kako se kasnije pokazalo, bio kqu - ~ ni ~ovek u Petri}evom hodu ka zvezdama, jer ga je on, {to je i sam Babac ~esto ponavqao, nau ~io svemu {to mu je pomoglo da postane {ampion. U novom klubu Petri} je iz muve pre{ao u bantam i uskoro postao najboqi bantama{ Jugoslavije i standardni reprezentativac. Plavi dres sa dràvnim grbom obla~io je vi{e od 20 puta, a zvezdane trenutke svoje karijere je doìveo na Evropskom prvenstvu u Moskvi, odrànom godine. Mada se za wega ~ulo i izvan tada{wih jugoslovenskih granica, Petri} uo~i ovog prvenstva nije ubrajan me u favorite, odno - sno kandidate za osvajawe medaqa. Tako je mi - slio i wegov protivnik u prvom kolu, Penti Karvonen iz Finske i grdno se prevario. Babac ga je tokom borbe tri puta slao na pod i, dabome, pobedio. Sli~nu sudbinu doìveo je i reprezentativac tada{we êhoslova~ke [lajs. Pobedom nad

102 PETLI] LAVQEG SRCA wim, Petri} je obezbedio bronzanu medaqu, ali mu, kako }e se pokazati, ni na pamet nije padalo da se time zadovoqi. Protivnik u polufinalu bio mu je poznati rumunski borac Nikolae Puju koji je sve protivnike s kojima se sreo u Moskvi pobedio pre isteka tre}e runde. Imao je dinamit u pesnicama i, kao svi rumunski bokseri, bio izvanredno fizi~ki pripremqen. Sve to Petri}a uop{te nije impresioniralo. Istina, krajem druge runde, posle jednog sna`nog Pujuovog kro{ea, na{ {ampion se na{ao na podu, ali je to bilo sve {to je Rumun uspeo da uradi. Naro~ito u tre}oj rundi, Petri} je bio apsolutno nadmo}an i ~ehoslova~ki sudija Hru{ka ga je, na kraju, sasvim zasluèno proglasio za pobednika. A u finalu ga je ~ekao jedan zaista veliki {ampion, Rus Oleg Grigorijev. Titulu evropskog prvaka on je ve} osvajao na {ampionatu u Pragu, a dve godine kasnije, u Lucernu, bio je vice {ampion starog kontinenta, pobe div {i, uz ostale, i na{eg Miodra - ga Mitro vi}a. Uz to, Grigorijev je bio i nosilac zlatne medaqe sa Olimpijskih igara u Rimu, Bio je onizak i ko{~at, a udarao je kao maqem, pa su mnogi mislili da }e se pred wim istopiti i ve} poslovi~na Petri}eva hrabrost. Nije, me utim, bilo tako. Petri} ne bi bio Petri} da, i u ovoj borbi, nije krenuo na sve ili ni{ta. U prvoj i do polovine druge runde, sa obe strane je tako pra{talo, da je mosko vska publika bila i iznena ena, i odu{evqena. Tada je, me utim, iskusni Grigorijev uspeo da poveè nekoliko sna`nih i preciznih udaraca, od kojih je na{ as poklekao, pa je sudija prekinuo borbu. Tako je Branislav Petri} morao da se zadovoqi srebrnom evropskom medaqom, {to je, ujedno, bio i najve}i uspeh u wegovoj karijeri. Superiorno: Na putu ka finalu EP Branislava Petri}a (levo) nije uspeo da zaustavi ni Rumun Nikolae Puju Moskovski {ampionat je, ina~e, ostao upam}en i po tome {to su sovjetski bokseri osvojili ~ak {est zlatnih medaqa (Bistrov, Grigorijev, Stepa{kin, Tamulis, Lagutin i Pope~enko) i {to je ve}ina wihovih protivnika u finalu, unapred pomirena sa porazom, gotovo bukvalno beàla po ringu.

103 116 Jedan od retkih koji to nije ~inio i koji je hrabro stao na belegu, zabeleìla je to i BRANISLAV PETRI] Berlinu U prvom kolu je, u drugoj rundi, nokautirao izuzetno ~vrstog Bugarina Kosta - dina Georgijeva, ali je u narednoj borbi zaslu - èno poraèn od Poqaka Jana Galonske. Uzgred, i na ovom prvenstvu {ampi on je, po tre}i put, postao nepobedivi Oleg Grigorijev. PRLE, OVO TI JE ZADWI ME^... Najve}i uspeh: Branislav Petri} (levo) na pobedni~kom postoqu Evropskog prvenstva u Moskvi evropska sportska {tampa tog vremena, bio je upravo Branislav Petri}. Sre}u na nadmetawu najboqih evropskih majstora ringa on je oku{ao jo{ jednom, u Godina je, ina~e, bila najuspe{nija u Petri}evoj karijeri koja je trajala do Pored toga {to je postao vice{ampion Evrope, on je te godine prvi put postao i prvak Jugo sla - vije, a osvojio je i srebrnu medaqu na Medi te - ranskim igrama, odrànim u italijanskom gradu Napuqu. U polufinalu tog takmi~ewa, Petri} je bio boqi od [panca Pereza, a u finalu je poraèn od doma}eg boksera Zurloa, posle ~ega mu je pripala titula vice{ampiona Mediterana u bantamu. U Crvenoj zvezdi je ostao do 1965, kada je, zajedno sa trenerom Popovi}em, pre{ao u pan~eva~ki Dinamo. Neposredno po prelasku je, po drugi put, postao prvak Jugoslavije, a odmah zatim i balkanski {ampion. No{en bodrewem beogradske publike (doma }in najboqim balkanskim bokserima te godine bila je na{a prestonica), Petri} je u po lu finalu pregazio budu}eg {ampiona Evro pe, Rumuna Nikolae Giùa, a u borbi za zlatno odli~ je bio je boqi i od Tur~ina Sabedina Inyesa. Najboqi bantama{ Jugoslavije bio je jo{ je - dnom, naredne Titulu dràvnog prvaka je, dakle, osvajao ukupno tri puta.

104 PETLI] LAVQEG SRCA Ono na {ta su mogle da ra~unaju uprave svih klubova za koje je Petri} nastupao, bila je zaista besprimerna hrabrost i borbenost, ali wegovi nesta{luci koji su, vrlo ~esto, prelazili granice onog {to se pod tim obi~no podrazumeva. Kao malo kog boksera, Petri}a je pratilo i bezbroj anegdota. U kwizi Legende sporta Pan~eva, novinar Marko Drak{an navodi onu vezanu za Bap~ev me~ sa Lalo vi - }em iz ni{ kog Radni~kog. Da li zbog preterane samo - uverenosti ili da bi razbio so - pstveni strah, Ni{lija je, nepo - sredno pre ulaska u ring, oslovio Petri}a jednim od wegovih mnogo - brojnih nadimaka, rekav{i: Prle, prebi}u te... Ovo }e ti biti posledwi me~! Petri} je provokaciju o}utao, ali je zato, jedva neki minut kasnije, Lalovi} skupo pla tio sopstvenu razmetqivost, po{to ga je Prle tako odalamio da je do`iveo klasi~an nok-aut. A da je Petri} pripadao i gromovnicima golubijeg srca, najboqe potvr uje ono {to se, pod kraj we - gove karijere, dogodilo u prijateqskom susretu Pan~evaca sa bo - kserima iz poqskog grada Krakova. U prvom me~u odr`anom u Pan~evu, Babac je svog protivnika propisno ispra{io i, razume se, glatko pobedio. Uo~i revan{a, koji je organizovan u Vr{cu, Poqak je, me utim, zamolio Petri}a da ga pusti da pobedi, po{to mu je od 117 toga zavisio prelazak u tada najboqi poqski klub, var{avsku Legiju. Naravno, pobedio je! Kona~no, sportsku i qudsku veli~inu Petri} je pokazao i kada je nov~anu nagradu koju je, za osvajawe srebrne medaqe u Moskvi, dobio od SOFK-e Jugoslavije, dao svom tada{wem klubu Crvenoj zvezdi, samo da bi weni bokseri ima - li s ~im da otputuju na prvenstveni me~ u Ni{. Uvek u napadu: Branislav Petri} u karakteristi~noj akciji u ringu Me u panonskim bombarderima za Petri - }a koji je, 6. jula umro u Pan~evu, je, i zbog svega toga, i zbog sjajnih bokserskih dometa, rezervisano po~asno mesto.

105 TIHI NOKAUTER

106 TIHI NOKAUTER 121 STEVAN REDLI je èleo da, kao i wegov otac kojeg, naàlost, nikada nije vi - deo, bude mu se, me u tim, nije ostvarila. Umesto na velikom travnatom, sportsku slavu je stekao u malom ~etvorouglu, sa podom od filca, oivi - ~enom konopcima. Ro en je godine, u Novom Sadu, par meseci po{to mu je otac ~ije ime nosi, umro od posledica jednog pada na fudbalskom terenu. Igrao je za tada{wi novosadski Po{tar. Ta~no 19 godina kasnije, dakle junak ove pri~e se, u muva kategoriji, prvi put borio u finalu seniorskog prvenstva Jugosla - vije. Izgubio je od, i tada, i kasnije, nepriko - snovenog jugoslovenskog muva{a Stevana Pa - qi }a koji je jo{ boksovao za Rekosmo jo{, jer je Paqi} ne{to kasnije pre{ao u Partizan, u koji }e, kroz par godina, sti}i i Redli, u vreme wihovog okr{aja bo - kser novosadskog E {ega. Poraz protiv Paqi}a nije deprimirao tale - ntovanog Novosa anina. [tavi{e. Ve} sam ulazak u finale dràvnog prvenstva, bio je za wega veliki uspeh i podsticaj da po~ne jo{ priqe`nije da trenira. Vrlo brzo to je dalo rezultate i Redli ili Lili, kako su ga zvali, }e, pored osvajawa tri titule seniorskog prvaka Jugoslavije, postati i jedan od prvih jugoslovenskih boksera kojem je po{lo za rukom da se okiti medaqom na evrpskom {ampionatu. No, krenimo redom. Snove o fudbalskoj karijeri koje smo ve} pomiwali, batalio je Wegov drugar iz detiwstva Svetislav Ciga Raki}, tako e zaqubqenik u najva`niju sporednu stvar na svetu, mu je jednog dana rekao da je otkrio novi, pravi sport boks i pozvao ga da po e s wim na trening. Redli nije ~ekao da ga zove dva puta. Oti{ao je sa Raki}em na trening mladih boksera E {ega i tu i ostao. Prvu borbu imao je nekoliko sedmica kasnije, u Sremskim Karlovcima. Nije se ba{ proslavio izgubio je. Slede}e tri-~etiri je dobio, pa opet jednu izgubio. Kao da ga je sudbina za~ikavala, kao da je isprobavala wegovu istrajnost.

107 122 Nije odustao. Broj pobeda u slede}oj triju - mfalnoj seriji bio je ve} dvocifren, a porazi sve re i, da bi kada je, kao takmi~ar, po - sle dwi put u{ao u ring, zao kru ìo zaista impresivan bi lans: 287 borbi, od ~ega svega 20 poraza i jedan nere{en ishod. Izgledom je, pri~aju oni koji su ga gledali, zavaravao pro tiv nike. Delovao je potpuno Beograd 1951: Jedna od velikih pobeda Stevana Redlija na prepunom stadionu JNA neu pad qivo, sasvim miroqu bivo i gotovo bezopasno. Ali je zato uda rao kada se tome niko nije na dao. înio je to brzinom muwe, i gromovito, naro~ito levicom, i ostao upa - STEVAN REDLI m}en kao jedan od najja~ih uda ra~a u istoriji jugo slovenskog ringa. Te godine, kada je Redli prvi put u kari jeri boksovao u finalu seniorskog prven stva Jugoslavije, odrà van je drugi posleratni Evrop ski {ampionat. Najboqi bokse ri starog kontinenta okupili su se u norve{koj prestonici Oslu. Od na{ih predstavnika najuspe{niji je bio Pavle [ovqanski koji je osvojio bronzanu medaqu u lakoj kategoriji, prvu evropsku medaqu u istoriji jugo - slovenskog boksa. [ovqanski je bio bri - qantan izdanak tada {we suboti~ke {kole boksa koju je utemeqio Stevan Pi{ta Engelbreht. Na dràvnom prvenstvu Engelbreht je od - mah primetio nesvakida{wi dar mladog Re - dlija, tada vojnika JNA, i re{io da ga dovede u Partizan, u kojem su ve} bili i on i [ovqa nski. Ne{to kasnije to je i u~inio. Na prvenstvu u Oslu, na kome je [ovqanski uzeo bronzu, titulu najboqeg sredwa{a Evro pe je, ina ~e, osvojio slavni ma ar ski as Laslo Pap. Levo ruk, sa sna`nim udar cem i bez tragova borbi na licu, bio je Redlijev uzor.

108 TIHI NOKAUTER Do finala seniorskog prven stva dràve, Redli je ponovo stigao naredne 1950, ovoga puta u perolakoj, u koju je, u me u vremenu, pre{ao. Put do ovog finala bio mu je zaista teàk. NOK-AUT PROTIV KRAQA NOK-AUTA Ve} u prvom kolu namerio se na standardnog jugoslovenskog reprezentativca, ~lana beo - grad skog Milicionara, Mili voja Bulata. U to vreme Bulat je vaìo za kraqa nok-auta na doma}em ringu. Malo ko od wegovih protivnika je u usprav nom poloàju do~ekao posledwi udarac gonga. Ni Redliju, mada se o wegovom talentu ve} uveliko pri~alo, stru~waci uo~i ove borbe nisu davali bogzna kakve {anse. Prevarili su se. Plavokosi Novosa anin je hrabro u{ao u okr{aj i nokautirao ~uvenog nokautera. Bila je to, po Redlijevoj oceni, najuzbud qi - vija borba u wegovoj celokupnoj karijeri. Sve se to de{avalo u [apcu, prestonici ~ivija{kog sveta, u kojem je, ba{ u to vreme, stasavao jo{ jedan budu}i velikan jugoslovenskog boksa, Ilija Luki} - Roki, tada 17-ogodi{wak. Redli ju je bila 21 i do finala u kome }e se sresti sa tada{wim jugo slo venskim repre zentativcem Jova nom Stefanovi}em, iz suboti~kog Spartaka, morao je da savlada jo{ dvojicu solidnih boksera, Ma ri}a i Raki}a. U finalu Stefanovi}, ina~e sjajan tehni~ar, bio je boqi i Redli je, jo{ jednom, morao da se zadovoqi srebrnim odli~jem. 123 Engelbreht je, u me uvremenu, ostvario svoju nameru i junak ove pri~e je godine, kada je prvi put postao seniorski prvak Jugoslavije (taj uspeh ponovi}e i u naredne dve godine), ve} bio ~lan Partizana. Te godine on je postao i prava zve zda jugo slo ve - nskog ringa, ~ovek ~ije su ime qu bi - teqi boksa po~eli da izgovaraju sa ushi}e wem. Prelomna ta~ka bio je me~ repre - zentacija Jugo - slavije i Italije, odràn na stadionu JNA, pred ~ak gle - dalaca. Toliko Reprezentativac: Stevan Redli kao ~lan bokserske selekcije Jugoslavije sveta se, ni pre ni kasnije, nije okupilo na jednoj bokserskoj priredbi, a Lili je, u perolakoj, u zaista velikom stilu, u prvoj rundi nokautirao Italijana \aninija. Vrata bokserske slave su mu, posle toga, bila {irom otvorena. Uprkos tome i uprkos ~iwenici da je wegovo ime protivnicima ulivalo strah u kosti, Redli nije mewao ni svoje pona{awe, ni svoj stil. I daqe je delovao miroqubivo, ali su wego vi udarci bili sve razorniji, a borbe sve kra}e.

109 124 To je na svojoj koì najboqe osetio Redi iz Irske, sa kojim se sreo u prvom kolu Olimpi - j skih igara u Helsinkiju, Na{ {ampion ga je prosto zbrisao ve} u prvoj rundi. Milano 1952: Stevan Redli (desno) u me~u protiv reprezentativca Lombardije Belotija Verovalo se da }e istu sudbinu doìveti i Laj{ing iz Ju`noafri~ke Unije. Nije, me u - tim, bilo tako. Redli je me~ izgubio i propu - stio sjajnu priliku da postane prvi jugoslove - nski bokser koji je osvojio olimpijsku medaqu. Na to }e se ~ekati ~ak 16 narednih godina, a po}i }e za rukom jednom drugom panonskom bombarderu, jo{ è{}em levorukom noka - ute ru Zvonimiru Vujinu, u Meksiku Nova prilika da se svrsta u asove me una - rodnog kalibra Redliju se ukazala go - dine, na Evropskom prvenstvu u Var{avi. Nije je propustio. Dodu{e, i `reb mu je bio naklowen, po{to mu je do bronzane medaqe trebala samo jedna pobeda, ali Bugarin Gogo Malizanov kojeg je trebalo da nadvisi, nije bio ni malo naivan borac. Nije mu to, me utim, ni{ta vredelo. Na{ as ga je nadvisio u svim elementima bo - kserske ve{tine i plasirao se u polufinale. Daqe od toga, me utim, nije mogao. Tu ga je presreo veliki sovjetski as Aleksej Zasuhin i onemogu}io da stigne do finala u perolakoj u kojoj se, kao i u Helsinkiju, borio. Bronzana medaqa koju je Redli osvojio u Var{avi, bila je ~etvrta u istoriji jugo slo - venskog boksa. Pored [ovqanskog kojem je to, rekosmo ve}, za rukom po{lo u Oslu, srebrnom, odnosno bronzanom medaqom su se na prvenstvu u Milanu, godine, okitili tada{wi as Partizana Kosta Lekovi} i onaj isti Bulat kojeg je Redli, godinu dana ranije, nokautirao u [apcu. S OBE NOGE NA ZEMQI STEVAN REDLI Ve} na narednom Evropskom {ampionatu, u Berlinu Redlijevo mesto u perolakoj kategoriji zauzeo je veliki as Crvene zvezde, a kasnije i Partizana Miodrag Mitrovi}. Redli vi{e nije nastupao za reprezentaciju, a lagano se spremao i da sasvim napusti ring, {to je i u~inio. Uprava beogradskog Radni~kog, u kojem je ra - dio kao trener, ga je, u septembru dakle ta~no deset godina posle osvajawa evrop ske bronze, pozvala da, kao takmi~ar, tom klubu po - mogne u borbi za opstanak u Prvoj saveznoj ligi.

110 TIHI NOKAUTER Slu~aj je odredio da se, kao 33-ogodi{wak, sretne upravo sa Mitrovi}em koji je, u me u - vremenu, pored tri titule dràvnog prvaka, osvojio i bronzanu medaqu na Evrop skom prvenstvu u Lucernu Bila je to, {to bi se dana{wim re~nikom reklo, jedna od kultnih borbi na po~etkom {ezdesetih uzbu ewima prebogatom beogradskom ringu, u kojoj je Redli, ve} u prvoj rundi, prosto zbrisao Mitro vi}a. Bio je to, istovremeno, i Lilijev definitivan opro{taj od ringa u koji je kao takmi~ar prvi put u{ao 16 godina ranije. Godine Redli je diplomirao na Vi{oj trenerskoj {koli, u Beogradu. Ne{to kasnije zavr{io je i Vi{u pedago{ku u Zrewaninu, a stekao je i zvawe profesora fizi~kog vaspitawa. Taj posao je, od do obavqao u Osnovnoj {koli Vasa Pelagi}, u beogradskom nasequ Krwa~a. Pre nego {to se otisnuo u pro sve tne radnike, kao bokserski trener je radio u Radni~kom i Partizanu, a svojoj naj - ve}oj sportskoj qubavi, boksu, ponovo se vratio kada je preuzeo vo ewe omla dinske {kole beogradskog Sin eli}a. Stevan Redli je danas penzioner u Beogradu. Sportske ra~une je ve} sveo i zadovoqan je. U ring nije u{ao da bi se domogao materija - lnih je samo da bude slavan i da vidi svet. Ostvarilo mu se i jedno, i drugo. Engleska, [vedska, Danska, Nema~ka, Fran cuska, Belgija, 125 Ma arska, Poqska...samo su neke od zemaqa u koje je, zahvaquju}i boksu, stigao. Tih pedesetih u kojima je on bio bokserski {ampion, drugi Jugosloveni su o tome mogli samo da ma{taju. Beograd 1952: Razornim udarcima levicom, Stevan Redli (desno) nokautirao je i reprezentativca Austrije [najdera Popularnost mu je, razumqivo, godila, ali je uvek uspevao da s obe noge ~vrsto ostane na zemqi. Vodio je uredan porodi~ni i apsolu - tno sportski ìvot. Uz talenat i teàk i po{ten rad, na koji je ponosan, u tome treba traìti obja{wewe za sjajne rezultate koje je postizao.

111

112 DAVID ME\U GOLIJATIMA

113 DAVID ME\U GOLIJATIMA 129 BOKSOM JE POÊO da se bavi u rodnom Novom Be~eju, davne godine. Tada je imao 16 leta i, sa jo{ desetak novo - be~ejskih klinaca koje je trenirao Stevan îgurski, ma{tao je o bokserskoj slavi. Prvi put }e ka woj i krenuti kao ~lan ekipe iz susednog Be~eja (Starog) u sezoni 1952/53, kada su dospeli do kvalifikacija za ulazak u Prvu saveznu ligu. Nisu, me utim, uspeli i ekipa se, kako to ~esto biva, posle toga ra - spala. Od namere da postanu bokserski {ampioni nisu odustali samo on, Branislav Davidovi}, i wegov najboqi drug Lala Gar~ev. Nastavili su da treniraju, a prva prava prilika da se uveri da li su wegove ambicije realne, Davidovi}u se ukazala na pojedina~nom prve - nstvu Vojvodine godine. U ~etvrtfinalu, odrànom u Be~eju, pobedio je i zaputio se u Novi Sad, gde je trebalo da se odrè polufinalne i finalne borbe. Mada je tada imao svega 17 godina, Davi do - vi} je pobedio i u polufinalnoj borbi, a u fi nalu ga je ~ekao iskusni i ve} afirmisani te{ka{ Vojvodine Tipura. Poletarac je, me utim, toliko èleo uspeh da ga ni{ta nije moglo zaustaviti, pa je savladao i tu posle - dwu prepreku i postao prvak Vojvodine. Tako je mladi Novobe~ejac skrenuo na sebe pa`wu bokserskih stru~waka, pre svega onih iz Novog Sada, u kome je upravo formirana {ampionska ekip Vojvodine koja }e, dve go - dine kasnije, postati i ekipni prvak Jugo sla - vije. Ipak, posle pobede nad Tipurom vratio se u Novi Be~ej i nastavio da nastupa za Staro - be~ejce. Iz Novog Sada je, me u tim, uskoro stigao poziv da poja~a Vojvodinu u me unaro - dnom me~u sa nema~kom ekipom NSU. Prihvatio ga je oberu~ke i u svom prvom me u narodnom nastupu doneo Novosa anima dva boda. U Novom Be~eju je ostao do kraja go - dine. Taman kad je ona isticala, Novosa ani su do{li sa ponudom da sasvim pre e u wihove redove. Pristao je i od 1. januara i zva - ni~no je postao ~lan Vojvodine. Konkurencija za mesta u polute{koj i te{ koj, u kojima je nastupao, bila je vrlo o{tra. Pored wega, na te kategorije pretendovala i dvojica bra}e Tipura, Le enac, Baj~ev, Leti}... De bi -

114 130 tovao je u valifikacionom me~u za ula zak u Prvu ligu, protiv Ma~ve, u [apcu, i bio je fatalno iznena ewe za doma}ina. BRANISLAV DAVIDOVI] Ve} naredne godine Vojvodina je, predvo ena vrsnim trenerom Ivanom Franzerom, postala ekipni {ampion Jugoslavije, a taj uspeh pono - vila je i Wen standardni prvotimac bio je i Brani - slav Davidovi} koji je, tih godina, vodio èstoke okr{aje sa najboqim jugoslovenskim te{ka{ima i polute{ka{ima poput Krizma - ni}a, [oji}a, Nikoli}a, Bande, Srdanovi}a, Prebega, Jelki}a, Ma}a{eva... U to vreme, Davidovi} je postao i dràvni reprezentativac, nastupaju}i i u polute{koj, i u te{koj, po{to je po teìni bio ba{ negde na prelazu izme u tih dveju kategorija. Uo~i Evropskog prvenstva koje je godine odrà no u Pragu, rukovodstvo jugoslovenske reprezentacije odlu~ilo je da ba{ on bude na{ predstavnik u najteòj kategoriji. NAJVE]I USPEH U KARIJERI Pobe ivao najboqe: Branislav Davidovi} (levo) u me~u sa Obradom Sretenovi}em Ekipa Vojvodine se u ~ivija{koj prestonici pojavili u subotu uve~e, ali bez te{ka{a, pa su doma}ini povero va li da }e ve} u startu biti u prednosti. Na wihovo iznena ewe, sutra dan, nepo sredno pre merewa, iz Novog Sada je stigao i gotovo sasvim nepoznati Davidovi} koji je, u odlu~uju}oj borbi, savla dao doma}eg te{ka{a Gaji}a. Ukupan rezultat me~a bio je 11:9 za goste, {to im je bilo dovoqno za plasman u prvoliga{ko dru{tvo. Nije ta odluka nai{la na ba{ op{tu po - dr{ku, ali je ono {to se u Pragu doga alo pokazalo da je bila ispravna. Davidovi} je, naime, uspeo da osvoji bronzano odli~je i tako se svrsta u red besmrtnika jugoslove - nskog ringa koji su osvajali medaqe na najve}im me unarodnim bokserskim takmi~ewima. Imao je sre}u da u Pragu startuje od ~etvrtfinala. Za medaqu mu je, dakle, bila potre - bna samo jedna pobeda. Prvi protivnik mu je, me utim, bio zapadni Nemac Valansek, kasniji vrlo uspe{an profesionalni bokser. U svim novinskim izve{tajima borba izme u wega i Davidovi}a opisana je kao okr{aj Goli -

115 DAVID ME\U GOLIJATIMA jata sa Davidom. Valansek je, naime, imao preko 100 kilograma, a Davidovi} tek ne{to Me u elitom: Branislav Davidovi} (desno) na pobedni~kom postoqu Evropskog prvenstva u Pragu vi{e od 81, koliko je dowa granica za te{ka - {e. Nema~ki borac bio je i za glavu vi{i od na{eg asa. Uprkos svemu tome, Davidova pobeda u ovom me~u je bila ~ista kao suza. Ne respektuju}i 131 ni Valansekovu snagu, ni teìnu, Davidovi} ga je od prvog udara gonga zasipao serijama uda - raca, a kada je Nemac poku{ao da uzvrati, efektno je eskivirao, podigav{i na noge vi{e od gledalaca u glavnom gradu tada{we êhoslova~ke. O nadmo}nosti na{eg asa najboqe svedo~i sudijsko bodovawe. Sva trojica arbitara, koliko je tada odlu~ivalo o ishodu bokse - rskih me~eva, dala su na{em borcu prednost od 60:57. U polufinalu Davidovi} se sreo sa Rumu - nom Vasileom Mariucanom. I on je bio znatno vi{i od na{eg borca, imao je mnogo duè ruke, a levicom je udarao vrlo sna`no. Po tome su ga zapamtili gotovo svi jugoslovenski te{ka{i za koje je, po pravilu, bio koban. [to zbog toga, {to zbog ~iwenice da je Mari - ucan, u svom prethodnom nastupu, [vajcarca Kotjea nokautirao posle svega 15 sekundi borbe u prvoj rundi, Davidovi} je u ovaj me~ u{ao vrlo oprezno. U prvoj rundi protivnici su se uglavnom ispro bavali i dobili smo utisak da je Davi - do vi} mogao da bude i ne{to agresivniji. U drugoj sudija je upozorio oba borca da budu aktivniji. Tek u tre}oj po~elo se boksovati ne{to o{trije, ali borba po svom kvalitetu nije bila iznad proseka. Davidovi} je bio slabiji nego protiv Vala - nse ka. Te{ko je parirao svom protivniku koji je imao obrnut gard. Sudije su ovog puta odlu - ~ile u korist Rumuna, mada Mariucan nije kvalitetom boqi bokser od Davidovi}a, javqao je izve{ta~ novosadskog Dnevnika iz Praga.

116 132 O~igledno, Davidovi} je imao za ~im da àli. Na ovom prvenstvu Jugosloveni su, ina - ~e, osvojili jo{ dve medaqe. Novosa anin Ilija Luki} je bio tre}i u poluvelteru, a Kragujev~anin Dragoslav Jakovqevi} drugi u polusredwoj. Bronzanu medaqu na Evropskom prvenstvu u Pragu Davidovi} je, ina~e, osvojio pre nego {to je postao prvak Jugoslavije. To mu je za rukom po{lo tek naredne 1958, ali u polu - te{ koj. KOBNA POVREDA Taj uspeh, mada je tada bio u najboqim bo - kserskim godinama, vi{e nikada nije ponovio. Spre~ila ga je te{ka povreda zbog koje morao da prekine karijeru. Posle Vojvodine on je, naime, jedno vreme nastupao za tuzlansku Slobodu i bio kandidat za odlazak na Olimpijske igre u Rimu, godine, ali je na jednom treningu, igraju}i fudbal, slomio nogu. Po{to se ta povreda kasnije iskomplikovala, ne samo da nije otpu - tovao u ve~ni grad, nego je, kako rekosmo, morao da prestane i da boksuje, iako je imao tek 24 godine. Shvativ{i da mora da po~ne da ìvi jedan novi, druga~iji ìvot, Davidovi} je, posle prekida karijere, odlu~io da nadoknadi sve {to je, zbog sporta, u {kolovawu propustio. Stoga je i zavr{io najpre sredwu ekonomsku, a potom i Vi{u ekonomsko-komercijalnu {kolu. Boksu, sportu koji ga je proslavio ne samo u nas, nego i u Evropi, nikada, me utim, nije okrenuo le a, a bio je predsednik i trener BK BRANISLAV DAVIDOVI] Jedinstvo. Uprkos godinama, predwa~io je u entuzijazmu, ube en da onih tridesetak boraca koliko taj klub posledwih godina ima, nije Vreme uspeha: Branislav Davidovi} (desno) sa legendarnim predratnim profesionalcem i potowim saveznim trenerom Stevanom Jak{i}em kona~an broj i da }e boks, ne samo u Novom Be~eju, nego i celoj Vojvodini, biti i masovan, i popularan, kao u wegovim najboqim spo - rtskim godinama.

117 [AMPIONI ZA NEZABORAV

118 Na stranicama koje slede su zapisi o nekolicini iz niza vojvo anskih boksera koji su, tokom proteklih 50 godina, jednom ili vi{e puta, osvajali titulu seniorskog prvaka Jugoslavije. Za{to su izdvojeni ba{ oni, a ne neki drugi, upita}e se, mo`da, neko. Godine koje su proveli u ringu i stotine me~eva koje su odboksovali, `estoka konkurencija velikih asova u kojoj su postali prvaci dr`ave, nastupi za reprezentaciju Jugoslavije, redovno u~e{}e na me unarodnim turnirima i, kona~no, zvu~nost wihovih imena u bokserskom svetu, bili su kriterijumi za ovakav izbor. Verujemo da }e se s wim saglasiti svi dobri poznavaoci vojvo anskog i srpskog boksa.

119 [AMPIONI ZA NEZABORAV Lajo{ Laj~o \ulai [AMPION BALKANA Kao i Pavle [ovqanski i Lajo{ Laj~o \ulai je ro en Subotici, ali dve godine kasnije, da - kle [tavi{e, ova dvojica velikih asova su odrasla i u istoj, Koàrskoj ulici, i zajedno su, ratne 1942, po~eli da treniraju boks kod trenera Ferenca Modle. Pod uticajem ovog vrsnog ma arskog stru ~ wa - ka izgradili su i gotovo istovetan stil borbe u kojem je dominirala vrhunska tehnika. Tome ih je, neposredno po zavr{etku Drugog sve - tskog rata, u tek formiranom Spartaku, u~io i Pi{ta Engelbreht. \ulai i [ovqanski su zajedno pre{li i u suboti~ki Radni~ki, koji je, istina, trajao samo jedno leto, ali je u istoriji jugoslove - nskog boksa ostalo trajno zapisano da su wih dvojica, ba{ u dresu tog kluba, te godine po - stali seniorski prvaci Jugoslavije. \ulai u bantamu, kategoriji u kojoj je boksovao gotovo tokom cele karijere, a [ovqanski u perolakoj. Te godine su, na prvom me unarodnom ta - kmi~ewu na kojem se pojavila jugoslovenska bo - kserska reprezentacija, obukli i plavi dres. Bio je to Balkanski {ampionat koji je odrà - van u glavnom gradu Rumunije, Buku re{tu. \ulai je odboksovao dve borbe i obe ube - dqi vo dobio. U prvoj je savladao Bugarina Tuya - rova, a u drugoj, finalnoj, Ma ara Farka{a. S obzirom da je, kao bantama{, prvi od ukupno ~etvorice Jugoslovena nastupio u finalu i pobedio, postao je i prvi Jugosloven koji je osvo jio zvawe prvaka Balkana. 137 Preostala trojica finalista, odnosno ka - snijih prvaka Balkana, bili su ve} pomiwani [ovqanski (laka), Lazar Ye pina (sredwa) i Emil Krleà (polute{ka). U Subotici je o s t a o d o godine, kada je oti {ao u vojsku i, kao i [ovqanski, Stevan Redli, Pe - tar Arpa{i i jo{ neki vojvo an ski asovi, isto vre me - no postao standard a n p r v o t i m a c b e o g r a d s k o g Partizana. U dresu tog kluba odboksovao je ve liki broj sjajnih me~eva, ali uspehe iz vi{e nikada nije uspeo da ponovi. Ranih pede se - tih, vratio se u Majstor iz Subotice: Lajo{ Laj~o \ulai (levo) Subo ticu, a karijeru je okon~ao i za tada { we prilike rela tivno rano, godine. Imao je tada svega 25 godina, ali je odlu~io da boksu kaè zbogom. Jugoslovenski ring je posle toga ostao siroma{niji za jednog zaista sjajnog majstora i borca koji je u velikoj meri doprineo da boks dobije epitet plemenite ve{tine. To, me utim, nije bio i \ulaijev raskid sa sportom. Posle bokserske, on je, naime,

120 138 napra vio dosta uspe{nu fudbalsku karijeru, igraju}i nekoliko godina u prvom timu suboti~ke Ba~ke, koja se takmi~ila u Vojvo anskoj ligi. Krajem pedesetih godina, odselio je u Nema~ku, u kojoj, kao penzioner, ìvi i danas. Rudolf Tot RASNI BANTAMA[ U istoriji ne samo suboti~kog, ve} i vojvo - anskog, i jugoslovenskog boksa, za Rudolfa Tota rezervisano je posebno mesto. To mesto mu je, pre svega, obezbedila ~iwenica da je tri puta zaredom bio seni or ski prvak Jugo - sla vije u bantamu, ali i to {to je u toj, kao i u perolakoj kategoriji, bio jedan od na{ih najuspe{nijih bo raca gotovo celu jednu dece - niju. Boksom je po~eo da se bavi u {koli lege - ndarnog Pi{te Engel breh ta, nepo sredno po zavr{etku Drugog svetskog rata. Ve} tada je po~eo da kuca na vrata prve ekipe Spar taka, u kojoj su tada bili asovi poput Pavla [ov - qanskog, Laj~e \ulaija, Gustava Bor{o{a... Prvu titulu najboqeg bantama{a Jugoslavije osvojio je godine, jedva neki mesec po{to je prekora~io granicu punoletstva. Bila je to ukupno tre}a titula jugoslovenskog {ampiona za suboti~ki boks, po{to su na dràv nom prvenstvu pre toga pobe ivali i [ovqanski i \ulai. Uspeh je ponovio i u naredne dve godine, dakle i Bilo je to vreme u kojem od wega nije bilo boqeg bantama{a u jugo slo - venskom boksu. Rudolf Tot je bio jedan od na{ih pre - dstavnika i na drugom posleratnom Evropskom {ampionatu koje je, godine, odràno u Oslu, glavnom gradu Norve{ke. S obzirom da je bio u velikoj f o r m i, u o ~ i polaska u tu s k a n d i n a v s k u zemqu i on, i jugoslovenski qubiteqi boksa, potajno su se nadali da bi mogao da uradi n e { t o v i { e, mo`da ~ak da se vrati sa nekom od je, me - u t i m, r a s - p r { i o s v a t a nadawa. Tot je, naime, u prvom [AMPIONI ZA NEZABORAV Rudolf Tot iz vremena kad je boksovao za beogradski Partizan kolu dobio izvanrednog Italijana Zudasa, tada najboqeg bantama{a Evrope. Italijan je pobedio ne samo na{eg predstavnika, nego i sve druge boksere s kojima se suo~io na ovom prvenstvu, i nadmo}no osvojio titulu evro - pskog {ampiona. S kraja ~etrdesetih i tokom pedesetih godina Tot je bio standardni prvotimac Spartaka, ali i reprezentativac Jugoslavije, {to u bantamu, {to u perolakoj. Stariji qubiteqi bo ksa sigurno jo{ pamte wegove

121 [AMPIONI ZA NEZABORAV odli~ne nastupe u plavom dresu protiv Austrijanca Oberho fera, Nemca Frankraj - tera, Poqaka Sokolo vskog, Rumuna Indrua... Na doma}em ringu vodio je èstoke duele sa sjajnim beogradskim bokserima Stevanom Redlijem, Tomisla - vom Srdanovi}em i Radoslavom Radanovom, kao i sa zagreba~kim asovima Marjanom Tkal~i }em i Mladenom Jozi}em. Rudolf Tot je jedno vreme nastupao i za beogradski Partizan, a karijeru je okon~ao krajem pedesetih godina. U me uvremenu je, poput mnogih boksera iz svoje generacije, oti{ao na rad u Nema~ku, gde i danas ìvi. 139 Novi Sad i ponovo postao ~lan E {ega. Od naredne nastupa}e za Vojvodinu, ~iji dres }e nositi sve do Bio je, naravno, standardan u prvoj ekipi Vojvodine, koja je, pod vo stvom Ivana Franze - ra, i 1956, osvojila dve titule ekipnog prvaka Jugoslavije. Bodovi u bantamu, kategoriji u kojoj je tada nastupao, naj~e{}e su, dabome, kwièni u korist novosadskog kluba. Petar Arpa{i U RINGU! Petar-Petika Arpa{i, ro en u Kovi qu, nadomak Novog Sada, bio je jedan od najboqih ne samo vojvo anskih, nego i jugoslovenskih boksera pedesetih godina u tada naj lak{oj, muva kategoriji. Boksom je po~eo da se bavi jo{ u tada - {wem novosadskom klubu Levente. Nepo sredno po zavr{etku Drugog svetskog rata, postao je ~lan novosadske Slavije, u kojoj je, me utim, pro - veo svega nekoliko meseci. Posle toga pre{ao je u E {eg i u dresu tog kluba po stao seniorski prvak Jugo sla vije u muva kategoriji. Tri naredne godine je proveo u vojsci i u beogradskom Partizanu. Tu ga je najpre trenirao Boris Dugec, a potom i Pi{ta Engelbreht. Po odsluèwu vojnog roka, vratio se u Petar Arpa{i (drugi s desna) u ekipi Vojvodine s po~etka 60-ih godina pro{log veka U me uvremenu, nekoliko puta je bio i prvak Vojvodine i Srbije, a vodio je èstoke bitke sa tada{wim najboqim muva{ima i bantama {ima Jugoslavije. Najteè mu je bilo sa osmo stru - kim dràvnim prvakom, nepobedivim Ste - vanom Paqi}em. Ostale asove tog vremena je, u trenucima nadahnu}a, umeo i da nadvisi. U svakom slu ~aju,

122 140 uvek je bio dostojan rival i Radoslavu Rada - novu, i Miodragu Mitrovi}u, i Tomi sla vu Srdanovi}u, Terzi}u, i drugim tada - {wim majstorima, i ti me~evi su obe le ìli jugo - slovensku boksersku scenu pede setih godina. Kada je napustio Vojvodinu, imao je 35 godina, ali to ne zna~i da je napustio i boks. U Nema~koj, u koju je oti{ao, boksovao je jo{ pet godina, postav{i, uz ostalo, i prvak tamo{we pokrajine Baden Virtenberg. Oprostio se u me~u sa biv{im sugra - aninom iz Novog Sada, tada tako e legio- narom u Nema~koj, Radivojem Kolarovi}em. Od kada je po~eo da trenira, pa do tog posledweg ulaska u ring, pro{lo je ukupno 26 godina! Petar-Petika Arpa{i, poznat i kao jedan od najduhovitijih novosadskih boksera, danas je penzioner u nema~kom gradu Tutlingenu. [AMPIONI ZA NEZABORAV mu i da odatle poti~u tragovi koje je uo~ila na wegovom licu. Tetka Katice, ho}ete li i Vi u nedequ na Streli{te. Tamo je boks-me~, nastupi}e i Va{ Duca, upitale su je uskoro kom{ije, nehotice otkrivaju}i mali{inu tajnu. Radoslav Radanov MALEROZNI MAJSTOR Crni sine, ko te je tako istukao, ko ti je raz bio nos, prosto je, jednog dana daleke godine, zavapila Katica Radanov, kada se wen petnaestogodi{wi sin Radoslav, sav u masni cama, vratio iz {kole. Plavokosi mali{an, me utim, ni po koju cenu nije èleo da kaè {ta mu se zapravo dogodilo. Wegova majka je, dodu{e, jo{ ranije primetila da se on iz {kole vra}a mnogo ka - snije od svojih pan~eva~kih vr{waka, ali joj ni na pamet nije padalo da trenira boks u Dina - Briqantna tehnika: Radoslav Radanov (desno) u karakteristi~noj akciji u ringu Ni ona, ni otac budu}eg {ampiona Panta Radanov, nisu bili ba{ odu{evqeni, ali su oti{li da vide sina. U toj, prvoj zvani~noj borbi, mladi Radanov je pobedio i najavio blistavu karijeru koja }e uslediti. Pod kontrolom najpre Qubi{e Popovi}a, a potom i Lazara Yepine i Luke Popovi}a, stasavao je u omladinskoj {koli Dinama, da bi, krajem ~etrdesetih, postao standardni prvotimac.

123 [AMPIONI ZA NEZABORAV Tu su ga zapazili beogradski klubovi, pa je po~etkom pedesetih pre{ao u {ampionski Partizan u kojem su bili sve sami veliki asovi Pavle [ovqanski, Stevan Paqi}, Stevan Redli, Stevan Goli}, Ivica Pavli}... Trener im je bio Pi{ta Engelbreht. Ve} nastupio je na Evropskom prve - nstvu u Milanu, ali nije imao sre}e. U prvom kolu se, naime, namerio na doma}eg pre - dstavnika Del Osa i izgubio. Del Oso je na tom {ampionatu osvojio zlatnu medaqu. Sli~an peh imao je i ~etiri godine kasnije u Berlinu. Opet je bio na{ predstavnik u bantamu i opet mu je u prvom kolu dopao tada{wi prvak Evrope, mo}ni Poqak Zenon Stefawuk. Ni ovoga puta, mada je wihova borba bila izjedna~ena, nije uspeo do pro e u drugo kolo. Na evropskim prvenstvima vi{e nije u~e - stvo vao, ali je, sredinom pedestih, bio nezamenqivi reprezentativac u bantamu. Iz tog vremena pamte se wegove sjajne borbe sa Velutijem iz Italije, Binderom i Topfom iz Austrije, Frankrajterom iz zapadne Nema~ ke... Seniorski prvak Jugoslavije prvi put je postao kao ~lan Partizana. U dresu tog kluba {ampionsku titulu osvojio je i Krajem pedesetih, vratio se u Dinamo. Kao ~lan mati~nog kluba uspeo je jo{ jednom da pobedi na dràvnom prvenstvu. Zbilo se to I daqe je bio u bantamu. Te godine se i oprostio od aktivnog takmi - ~ewa. Mada nije osvojio ni jedno odli~je na evropskim prvenstvima, Radanov je, po op{toj oceni, bio bokser evropskog formata. Qubiteqi plemenite ve{tine zapamtili su ga po nesvakida{woj brzini, po bri qantnoj 141 tehnici i po tome {to je, kao malo koji as wegovog vremena, povezivao takve serije uda - raca da su ga respektovali ne samo doma}i, nego i evropski bokseri. Pre nego {to je zaplovio u vode vrhunskog boksa, zavr{io je metalostrugarski zanat, a kasnije i sredwu laborantsku {kolu. Radoslav Duca Radanov, veliki as vojvo a - nskog, srpskog i jugo slovenskog boksa, tragi~no je zavr{io ìvot u Beogradu godine. Jovan Stefanovi} BORAC PLEMENITOG KOVA Zbog boksera kakav je on bio, boks je i dobio naziv plemenita ve{tina. Jer, tokom pede se - tih godina, kada je vladao jugoslovenskim ringom, Jovan Stefanovi} je, bez sumwe, bio jedan od na{ih najboqih tehni~ara, majstor zaista plemenitog kova i {ampion ~ije se ime izgovaralo s uvaàvawem. Me u dobrim po - znavaocima ovog sporta tako je i danas. Kad je II svetski rat minuo, boks je u Subotici, u kojoj je odrastao, bio izuzetno popu laran. Tako se i on na{ao u bokserskoj {koli koju je, pre nego {to je oti{ao u Beograd, za profesora Visoke {kole za fi - zi~ku kulturu, a potom i trenera Partizana, vodio Pi{ta Engelbreht. Bio je jedan od najtalentovanijih, pa je ve} u sezoni kada je i osnovana jugoslove - nska Prva liga, bio standardan u najboqoj postavi Spartaka i to u perolakoj, u kojoj je tada nastupao.

124 142 U toj kategoriji je prvi put postao i {ampion Jugoslavije. U finalu je boksovao sa Stevanom Redlijem, tada jo{ ~lanom novosa - dskog E {ega (kasnije je pre{ao u beogradski Partizan), zahuktalim levorukim udara~em koji je ru{io sve pred sobom, najavquju}i veliku karijeru. Tu karijeru Redli }e kasnije overiti bronzanom medaqom na Evropskom prvenstvu u Var{avi 1953, i ukupno tri titule seniorskog prvaka Jugoslavije. Jovan Stefanovi} (drugi s leva) u ekipi Spartaka krajem 50-ih godina pro{log veka U tom sudaru briqantne tehnike i vrhunske taktike, koje je personifikovao Stefanovi}, i siline i beskompromisnosti, {to je odlikovalo Redlija, pobedilo je ovo prvo. ]efa, kako suboti~ki qubiteqi boksa i danas zovu Stefa - novi}a, bio je boqi. [AMPIONI ZA NEZABORAV Titulu prvaka Jugoslavije osvojio je i nare dne, godine, ovoga puta u lakoj kategoriji. U woj je, dve godine kasnije, predstavqao Jugoslaviju i na ve} pomenutom Evropskom prvenstvu u Var - {a vi, ~etvrtom po redu posle ratnom oku p qa wu najboqih boksera starog kontinenta. Nije imao sre}e, po{to se ve} u prvom kolu namerio na odli~nog Finca Nino vuorija i izgubio. Jo{ jednom se oku{ao na smotri najboqih evropskih boksera, ali ovoga puta ve} gotovo kao veteran, u Pragu Doìveo je, me u tim, istu sudbinu kao i u Var{avi ispao je u prvom kolu takmi~ewa u velteru, posle borbe sa Englezom Vermsom. Jovan Stefanovi} je, uz Pavla [ov - qanskog, Milivoja Bulata, Tomu Hla - dnog i jo{ neke asove, bio jedan od najistaknutijih predvodnika ge ne ra - cije koja je svojim shvatawem boksa i na~inom na koji ga je demonstrirala, ovom sportu trasirala put i obezbedila elitno mesto u sportskoj hije - rarhiji u nas. Od do Suboti~ki as bio je standardni jugoslovenski reprezentativac, uspe {no nastipaju}i na tada br ojnim ekipnim me u dràvnim me~evima sa Austrijom, Italijom, Nema~kom, Gr~kom, Egiptom... Dres svog Spartaka nosio je do kraja pede se - tih, a po~etkom {ezdesetih jedno vreme je proveo i u novosadskoj Vojvodini. Po okon ~a - wu bokserske karijere vi{e godina je proveo na radu u Nema~koj, a pre izvesnog vremena preselio je u Ma arsku, gde i danas ìvi.

125 [AMPIONI ZA NEZABORAV Obrad Sretenovi} KRAQ TE[KA[A Sa boksom se prvi put sreo ranih pedesetih, kao de~ak, u nasequ Bogovina, pored rudarskog Bora. Tu su, s vremena na vreme, dolazili borski bokseri i prire ivali egzibicione me~eve. Tokom tih egzibicija su hrabrijim gledaocima pruàli priliku da i sami oku - {aju sre}u u ringu. Jedan od tih hrabrijih bio je i on, Obrad Sretenovi}. Ostavio je toliko dobar utisak da je, samo tri dana kasnije, registrovan za BK Bor. [tavi{e, sa svega nekoliko pripremnih borbi oti{ao je na prvenstvo Srbije i dogurao do finala. Pravi bokserski uspon doìveo je u Pan~e - vu. U zimu do{ao je u posetu ro acima u Ka~arevo i na seoskoj igranci upoznao bo - ksera Dinama â enovi}a. S wim je oti{ao na trening pan~eva~kog kluba i tu ostao sve do kada je okon~ao boksersku karijeru. Seniorski prvak Jugoslavije u te{koj u kojoj je, mada visok svega 180 santimetara, proveo celu karijeru, prvi put je postao kada je imao 22 godine. Ta titula je, me utim, imala neobi~nu predistoriju. Sretenovi} je tada, naime, bio vojnik u Zagre bu i nastupio je na otvorenom prvenstvu glavnog grada Hrvatske. Dogurao je do finala, gde ga je pobedio tada{wi jugoslovenski repre - zentativac Boris Banda. Po{to mu je i drugo mesto obezbe ivalo pravo u~e{}a na prvenstvu Hrvatske, nije propustio tu priliku i u finalu se ponovo sreo 143 sa Bandom. Ovoga puta je bio boqi i postao prvak te biv{e jugo slo venske republike. To mu je obezbedilo i nastup na zavr{nom takmi~ewu za titulu prvaka Jugoslavije koju je, te rekosmo, osvojio prvi put. Taj uspeh ponovio je jo{ ~etiri puta naredne zatim 1961, i godine. U dresu jugoslovenske repre zenta cije nastupao je celu deceniju, od do godine. Ve} na startu plodne reprezentativne karijere, iako je jo{ nosio voj ni~ku uniformu, pobedio je desetostrukog {ampiona Rumunije i osvaja~a bronzanih medaqe na evropskim {ampionatima u Var {avi i u Berlinu Dumi trua ôbotarau. To ga je, definitivno, izbacilo u boksersku orbitu. Tokom svih potowih godina, pobe ivao je istaknute evrop ske te{ka{e, a najduè }e, sigurno, pamtiti nastup na Olimpijskim igrama u Rimu, godine. Od ~etvorice jugoslovenskih predstavnika, wih trojica Milosav Paunovi} (Partizan) u perolakoj, Tomislav Kelava (Radni~ki Ni{) u velteru i Dragoslav Jakovqevi} (Radni~ki Kragujevac) u polusredwoj ispali su ve} u prvom kolu. U konkurenciji za osvajawe medaqe je, posle pobede nad Ircem Kasejom, ostao samo on. U drugom kolu je nadvisio i Argentinca Korletija i za osvajawe olimpijske medaqe bila mu je potrebna jo{ samo jedna pobeda. Verovao je da }e je ostvariti ba{ tog 2. septembra, na svoj 25. ro endan, ali mu se nije posre}ilo. Dodu{e Daniela Bekera iz Ju`noafri~ke Unije je nadvisio u svim elementima bo - kserske ve{tine, ali je, pred sam kraj borbe,

126 144 dobio jedan snaàn i izuzetno bolan udarac u grlo i sudija ga je poslao u ugao. Na evropskim {ampionatima u~estvovao je samo jednom, u Beogradu Ve} u prvom kolu je, me utim, poraèn od êha Nemeca, u jednoj zaista ravnopravnoj borbi i uz veliko negodo - vawe prepune hale beogradskog Saj mi{ta. Nezadrìvo: Trenutak kad Obrad Sretenovi} (levo) obara Parizanovog gorostasa Milana Trifunovi}a Dva puta je bio vice{ampion Balkana u Beogradu i u Istambulu godine. U Istambulu je u polufinalu bio boqi od doma}eg boksera Gulalija Ozbeja, ali je u bo - rbi za zlato ponovo poraèn od Rumuna. Ovoga [AMPIONI ZA NEZABORAV puta to je bio Vasile Mariucan, vrlo visok borac izuzetno sna`nog udarca, posebno levicom, za Sretenovi}a koban rival tokom cele karijere. I danas se prepri~avaju wegove ~uvene bo - rbe sa kolosom iz beogradskog Partizana Milanom Trifunovi}em, tako e jugoslove - nskim {ampionom i reprezentativcem, koji je bio visok preko dva metra i imao blizu 120 kilograma. Uprkos tome, Sretenovi} ga je redovno pobe - ivao. Uo~i jedne od tih borbi, Sretenovi}ev klu - pski drug, veliki borac i {eret Branislav Petri} je pri{ao Trifunovi}u i upitao ga: Trifune, koliko }e{ da mi plati{ da zamo - lim Sretena da te ne nokautira? Beogradski gorostas je na to samo odmahnuo rukom, ali su se Petri}eva predvi awa ubrzo obistinila: Sretenovi} je i u toj borbi noka - utirao Trifunovi}a. Qubiteqima boksa Sretenovi} }e, bez sum we, ostati u se}awu po izuzetno dinami~nim me~e - vima. Iako, kao u slu~aju Trifunovi}a, ugla - vnom znatno niì i mnogo lak{i od svojih rivala, naj~e{}e je uspevao da ih pobedi. U tome su odlu ~uju}i bili èstoka dinamika koju je nametao i serije udaraca koje umeo da ko risti boqe nego bilo ko od wih. Tako je pobe ivao vrsne boksere razli~itih genera cija, poput ve} pomiwanih Bande i Trifuno vi}a, pa Krizma - ni}a, Bo{ka Nikoli}a, [oji}a, Damja novi}a... Op{te je mi{qewe da ga je samo nedovoqna visina za te{ku kategoriju u kojoj je nastupao, spre~ila da i na me unarodnim takmi~ewima ostvari mnogo vi{e.

127 [AMPIONI ZA NEZABORAV Obrad Sretenovi}, jedan od najboqih jugo - slovenskih te{ka{a svih vremena, ìvi danas u Pan~evu, u kojem je ostao i po zavr{etku karijere. Labud [kori} UPORNI APATINAC U boksersku salu apatinskog DTV Partizan Labud [kori} je prvi put u{ao kao ~etrnaestogodi{wak. Pod nadzorom Luki}a, neprikosnovene legende apa tin skog boksa, tu je ve} trenirao wegov ne{to stariji brat Ilija, nokauter bez mane i straha i veliki qubimac mnogobrojnih qubiteqa boksa u najsever nijem srpskom gradu na Dunavu. Iako je bio po~etnik, mla eg [kori}a je ve} tada krasilo nekoliko osobina koje }e obele - ìti celu wegovu karijeru, dugu ukupno 15 godina. Bili su to, pre svega, nesvakida{wa upor - nost i forsirawe beskompromisne borbe. U miroqubivom pona{awu izvan ringa ime Labud mu je u potpunosti odgovaralo. Za ono {to je bio u ringu, i Apatinci, a kasnije i Pan~evci me u koje }e se preseliti su ga, iz milo{te dabome, ~e{}e nazivali Ris. Seniorski prvak Jugoslavije postao je sa svega 19 godina, u perolakoj. Ve} tada mu je u Mladosti koja je, istina, imala dosta dobrih boraca (Ilije [kori}a, Jovo i Ratko Mandi}, Mirko Radakovi}, Milo{ Tanko si}...), ali, ni finansijski, ni organizaciono, nije bila spremna za zna~ajnije domete, bilo tesno, pa se, kako ve} pomenusmo, neposredno po osvajawu {ampionske titule, preselio u Pan~evo. U dresu Dina - ma nije uspeo da ponovi uspeh iz mada je jo{ dva puta i dospeo do finala seni - orskog dràv nog prvenstva. Oba puta ga je savla - dao veliki jugo - slovenski as tog vremena, uvek n e n a d m a { n i Zvonko Vujin. Jo{ kao prvo - timac Mla do - sti postao je rep re zenta ti - vac Jugoslavije. U plavom dre su je nastupao do Uz osta - le, kao repre - ze n tativac je pobedio Rumuna Anto niua, êha Mla deka, Ma ara Na a, Egip}a nina El Gindija... Standardni prvotimac Dinama i to u tri kategorije perolakoj, lakoj i poluvelter bio je od do godine, dakle celu jednu deceniju. Bio je, dabome, nezamenqiv i kada su Pan~evci, prvi put u svojoj istoriji, osvojili titulu ekipnog prvaka Jugo - slavije, daju}i zaista izuzetan doprinos tom 145 Veliki borac: Labud [kori} (desno) u me~u sa Petrom Benedekom

128 146 istorijskom uspehu jednog od najistaknutijih jugoslovenskih bokserskih kolektiva. Labud [kori}, seniorski prvak i vi{estruki reprezentativac Jugoslavije, danas je pe - nzioner u Pan~evu, u kome je ostao i po zavr{e - tku bogate sportske karijere. [AMPIONI ZA NEZABORAV evropskog {ampiona Italijana Bertinija, rumunskog prvaka Hodo{ana... Qubiteqi plemenite ve{tine {irom Jugo sla - vije, sigurno pamte i wegove `estoke okr { a je sa doma}im asovima Borom Nedeqko vi}em, Pe - trom Benedekom, Qubi{om Meho vi }em, Milu - nom Todorovi}em, Karoqem Lajkom... Frawa Tama{i POLA VEKA U SPARTAKU Iako je titulu seniorskog prvaka Jugoslavije osvojio samo jednom, davne u velteru, Frawa Tama{i, bez sumwe, spada u one vojvo - anske boksere koji su ostavili zbiqa upe - ~atqiv trag na jugoslovenskom ringu. Tama{i je ro en u Subotici Boksom je po~eo da se bavi kao trinaestogodi{wak, u Spartaku, a samo tri godine kasnije je ve} bio prvotimac poznatog suboti~kog kluba. Gotovo tokom cele duge i bogate karijere (povukao se 1967), boksovao je u velteru. Za 17 godina koliko je proveo u ringu, nanizao je 347 borbi. Od toga, ring je ~ak 310 puta napu{tao uzdignuta ~ela, svega 26 puta je bio pora`en, a u 11 me~eva sudije nisu mogle da odlu~e ko je bio boqi, on ili wegov protivnik. Prvi trener mu je bio Ivan Franzer. Ipak, na wegov razvoj i boksersko sazrevawe najvi{e je uticao Stevan Engelbreht koji ga je vodio kroz najve}i deo karijere. Za reprezentaciju Jugoslavije Tama{i je na - stupio 16 puta, ukrstiv{i rukavice sa velikim asovima poput zlatnog olimpijca okr{aji: Detaq iz jedne od mnogo velikih borbi Frawe Tama{ija (desno) i Petra Benedeka Po zavr{etku karijere Tama{i se posvetio radu sa mladim bokserima Spartaka, ostva - riv{i izuzetne pedago{ke domete u stvarawu darovitih boksera i to kroz mnoge generacije. Frawa Tama{i je u Spartaku i danas. Me u - sobna i, o~igledno, nesvakida{wa qubav ovog asa i wegovog mati~nog kluba traje, dakle, vi{e od pola veka.

129 [AMPIONI ZA NEZABORAV Joèf Olah BESKOMPROMISNI TEMERINAC Joèf Olah, vi{egodi{wi prvotimac teme - rinskog i beogradskog Partizana, a pod kraj karijere i Vrbasa i apatinske Mladosti, po - ~eo je boksom da se bavi u rodnom Temerinu godine, kod trenera Pala Majoro{a. U~inio je to dosta kasno, po{to je tada imao ve} 17 godina, ali ga to nije omelo da postigne vrlo zapaène rezultate. 147 Jo{ dva puta i uspeo je da do e do finala dràvnog prvenstva, ali je morao da se zadovoqi zvawem vice{ampiona Jugoslavije. Bio je beskompromisan i izuzetno uporan bo rac, a na doma}em ringu vodio je èstoke bor be sa velikim asovima, od kojih najboqim smatra one protiv Zvonka Vujina iz Zrewanina i Jakova Bencuna iz Vaqeva. Nastupaju}i za reprezentaciju Jugoslavije, pobe ivao je Rumu na Buziliku, êha Zofala i druge po - znate boksere svog vremena. Krajem {ezdesetih napustio je Partizan i pre{ao Vrbas, da bi se, po~etkom sedamdese - tih, obreo u apatinskoj Mladosti, za koju je odboksovao i wenu prvu i jedinu prvoliga{ku sezonu 1971/72, posle ~ega je prestao aktivno da se takmi~i. U me uvremenu je zavr{io najpre Vi{u trene - rsku {kolu, a potom i Fakultet za fizi~ku kulturu. Vi{e godina u Apatinu se uspe{no bavio i trenerskim pozivom. Joèf Olah, vi{egodi{wi as jugoslovenskog ringa, danas je profesor fizi~kog vaspitawa u Sredwoj gra evinskoj {koli u Apatinu. Bez kompromisa: Joèf Olah (levo) u karakteristi~noj akciji u ringu Do je bio prvotimac temerinskog, da bi se te godine preselio u beogradski Parti - zan, za koji je nastupao gotovo ~itavu narednu deceniju. U dresu beogradskog kluba je postao seniorski prvak Jugoslavije, u perola - koj kategoriji. Laslo Luka~ NAJBOQI OD OD PETORICE LUKAÂ Pri~a o ro enoj bra}i u ringu, bar kad je o vojvo anskom boksu re~, nije ni{ta neobi~no. Uostalom, dva najuspe{nija i najtrofejnija ne samo vojvo anska, nego i srpska i jugoslove -

130 Posledwe pripreme: Laslo Luka~ kao ~lan zrewaninskog Banata sa trenerom [andorom Erde{om 148 nska borca, su upravo ro ena bra}a, Slobodan i Tadija Ka~ar. U Subotici su, opet, svojevremeno za Spar tak, sa mawe ili vi{e uspeha, nastupala ~ak peto - rica ro ene bra}e Romek Lajo{, Bela, Josip, Petar i Frawa, a u apatinskoj Mladosti su, u prvoj polovini {ezdesetih, gotovo istovre - meno, boksovali M i l o { i A c o Tankosi}, Jovo i Ratko Mandi}, L a b u d i I l i j a [kori}, Ilija i Du{an Rodi}... K o n a ~ n o, pe - to rica r o ene bra}e su se boksom bavila i u Temerinu. Re~ je o bra}i Luka~ Mihaqu, Laslu, Imreu, Vinceu i I{tvanu. Najuspe{niji je bio Laslo koji je uspe{nu karij e r u z a p o ~ e o g o d i n e, pod nadzor om trenera Matije Lepe{a, da bi velike rezultate najavio kada je, u poluvelteru, prvi put postao juniorski prvak Jugoslavije. Godinu dana kasnije ponovio je taj uspeh, ovoga puta kao veltera{. Neposredno posle toga, pre{ao je u beogra - dski Partizan, u kojem je ostao do kraja {ezdesetih. Za to vreme, dva puta je bio seniorski prvak Jugoslavije, u velteru i u polusredwoj. Bile su to najblistavije godine u wegovoj karijeri. Po~etkom sedamdesetih je iz Beograda pre - {ao u Zrewanin. Za tamo{wi Banat odboksovao je nekoliko uspe{nih sezona, a onda se vratio u rodni Temerin. Zaposlio se u fabrici name{taja Javor u kojoj je, krajem pedesetih, i izu~io stolarski zanat. Naàlost, tu, u fa - b rici, je, sedamdesetih godina, tragi~no oko - n~ao svoj ìvot. Laslo Luka~, sjajan tehni~ar i veliki borac, ostao je upam}en i kao naj uspe{niji bokser ponikao u temerinskom Partizanu, jednom od najboqih klubova u istoriji vojvo anskog boksa. Karoq Lajko GOSPODIN U RINGU [AMPIONI ZA NEZABORAV Bokserski put je zapo~eo u Be~eju, a dve godine kasnije ve} je bio ~lan Crvene zvezde, da bi od 1965, pa do kraja karijere 1973, nastupao je za pan~eva~ki Dinamo. Karoq Lajko je pa`wu bokserskih stru~waka na sebe prvi put skrenuo godine, na omladinskom prvenstvu dràve, na kojem je postao najboqi jugoslovenski junior u perolakoj. U dresu be~ejskog Bratstva i jedinstva za koje je tada nastupao, ovaj uspeh je ponovio i naredne 1961, s tim {to je ovoga puta boksovao u poluvelteru. Ni u toj kategoriji, ni u ne{to teèm ve - lteru, sredinom {ezdesetih nije bilo ni

131 [AMPIONI ZA NEZABORAV malo lako postati najboqi jugoslovenski senior. Jer, tu su bili sve sami asovi poput Aleksan dra [ugera Stankovi}a, Qubi{e Mehovi}a, Petra Benedeka, Sveto - mira Beli }a, Lasla Luka~a, Jovana Yakule, Frawe Tama{ija... Uprkos tome, Lajko je dva puta zaredom i bio jugoslove - nski {amnpion u velteru. Na dràvnom prvenstvu trijumfovao je i 1969, ali u polusredwoj. Wegove borbe sa pomenutim asovima i danas se prepri~avaju me u odanim pobornicima bokserskog sporta. Na me unarodnim takmi~ewima, me - u tim, naj~e{}e nije imao sre}e. Na Balkanijadi u Beogradu osvojio je bronzanu mededaqu. U borbi za ulazak u fi na le izgubio je od najboqeg turskog boksera svih vremena Kemala Sandala, ina~e ~etvoro strukog prvaka Balkana. Wih dvojica su se, ponovo u polufinalu Balkanskog prvenstva, srela i godinu dana kasnije, ovoga puta na Sandalovom terenu, u turskom gradu Istanbulu. Sandal je ponovo pobedio. U jedinom nastupu na evropskim {ampionatima, u Bukure{tu 1969, ve} u prvom kolu se namerio na odli~nog rumunskog borca Kova~a. U~inio je sve da ga pobedi, ali nije uspeo. Karoq Lajko je bio izuzetno koristan klu - pski bokser. Sa Crvenom zvezdom je osvojio nacionalni kup, a kada je Dinamo prvi put postao ekipni prvak Jugoslavije, bio je kapiten tog kluba. Profesor i na ringu i u ìvotu: Karoq Lajko (desno) u me~u sa Frawom Tama{ijem 149 Posebno je zanimqivo da na pan~e va~kom ringu od godine, kada je do{ao u Dinamo, do nije izgubio ni jedan jedini me~. Kad mu se to prvi put dogodilo, odlu~io je da se definitivno po vu~e! Jo{ za vreme aktivnog bavqewa sportom ste - kao je zvawe vi{eg trenera boksa. Kasnije je postao i savezni bokserski sudija, a zatim profesor fizi~kog vaspitawa u pan~eva~koj Gimnaziji Uro{ Predi}. O~igledno, pored izuzetno visokih takmi - ~arskih do meta, kakvim moè da se pohvali malo boksera, ne samo u nas, Karoq Lajko koji danas ìvi u Pan~evu, jedna je od najkompletnijih li~nosti ne samo vojvo anskog, ve} i sr p - skog boksa.

132 150 Arif Ibrahimovi} LAKONOGI KONTRA[ Arif Ibrahimovi}, dvostruki juniorski i dvo struki seniorski prvak Jugoslavije i vice - {ampion Balkana, ro en je u Ni{u, godine. Boksersku slavu je, me utim, stekao kao ~lan Spartaka iz Subotice, u koju je s porodicom preselio kao devetogodi{wi de~ak, dakle U Spartakovu boksersku salu prvi put je u{ao Iskusni bokserski vuk P i { t a E n g e l - breht je u crnpu - rastom 16-ogo di - {wem mo m ~i}u, ku ra ` nom, a uz to i levo ru kom, od - mah pre po znao {tof od ko jeg se moè napra - viti do bar, mo - `da ~ak i vr hu - nski bok ser. Da se nije pre - vario, po ka za lo je ve} omla di - nsko pr ven s tvo Ju go slavije na kojem je Arif bio naj - boqi u bantamu. Titulu omla din skog pr vaka Jugo slavije je, u istoj kategoriji, osvojio i godinu dana docnije. Vedeta Spartaka: Arif Ibrahimovi} (levo) u me~u sa Radivojem Kolarovi}em iz Vojvodine [AMPIONI ZA NEZABORAV Bantam }e, prakti~no do kraja karijere, biti wegova kategorija. U woj je sa tek napu - wenih 17 godina, debitovao i u seniorskoj eki - pi Spartaka, u koju ga je iskusni Engelbreht odmah uvrstio. Od tada, pa do kada je boksu definitivno rekao zbogom, nanizao je stotine me - ~eva, vojuju}i sa svim velikim jugoslovenskim bantama{ima tog vremena. Kao pobednik je izlazio iz okr{aja za pam}ewe sa Qubinkom Veselinovi}em, Jovanom Pajkovi}em, Mio dra - gom Omerovi}em, Osmanom Amzi}em, Bra - nislavom Mirkovi}em, Mahmutovi}em i dru - gim velikim asovima. Ipak, najduè }e se pamtiti wegove ~uvene borbe sa trostrukim jugoslovenskim i dvo stru - kim balkanskim {ampionom, Janetom Bahti ja - revi}em iz ni{kog Radni~kog. To {to su oba bila Ni{lije, dakle zemqaci, nije ni malo uticalo na èstinu duela ove dvojice boraca. Oba su bili levaci, imali su, dakle, kontra-gard, oba su bili vrhunski tehni ~ari, pa su wihovi okr{aji bili pravi praznik za qubiteqe boksa. U wima su, dabome, pobe ivali i jedan i drugi, a od borbi u kojima je on trijumfovao, Ibrahimovi} posebno pamti onu u Trste niku, godine, kada je u finalu dràvnog prve - nstva bio boqi od ve~itog rivala i prvi put osvojio titulu seniorskog {ampiona Jugo slavije. Najboqi jugoslovenski senior u bantamu bio je i naredne, godine. Najve}i me unarodni uspeh ostvario je na Balkanijadi u Istanbulu kada je osvojio srebrnu medaqu. U polufinalu je nadvisio In esua iz Turske, a u finalu je izgubio od

133 [AMPIONI ZA NEZABORAV Rumu na Giùa koji je te godine, u Rimu, postao i prvak Evrope. Dva puta je nastupio i na evropskim prve - nstvima, prvi put u Rimu 1967, a drugi put u Bukure{tu godine. U glavnom gradu Italije je, u prvom kolu, poraèn od isto~nog Nemca Ketelhuta, a u rumunskoj prestonici, tako e u prvoj borbi, od doma}eg boksera Dumitreskua koji je ka - snije osvojio zlatnu medaqu. Karijeru je zavr{io u Spartaku Posle toga, tri godine je proveo u Nema~koj, a onda se vratio u Suboticu, gde je radio kao voza~ki instruktor. Arif Ibrahimovi}, dvostruki omladinski i seniorski prvak Jugoslavije i vice{ampion Balkana danas je penzioner u Subotici. 151 Slu~aj je, me utim, hteo da svrati u salu u kojoj su trenirali bokseri Spartaka u kojem je, krajem ~etrdesetih, wegov zemqak iz Ba - ~kog Petrovog Sela Gustav Bor{o{, bio jedan od najistaknutijih takmi~ara. Josip Merkovi} NESU\ENI FUDBALER Iako je ro en u Novom Sadu 1943, Josip Merkovi}, dvostruki seniorski prvak Jugo - slavije, odrastao je u Ba~kom Petrovom Selu. Ono {to ga, dabome uz uspehe koje je postizao, izdvaja od ostalih vojvo anskih asova jeste to {to u bokserskoj karijeri nije odboksovao ni jedan omladinski me~! Zapravo, Merkovi} sa boksom do kada je, kao izuzetno talentovan 19-ogodi{wi fu - dbaler iz be~ejskog Bratstva, za koje je do tada igrao, doveden u suboti~ki Spartak, nije imao apsolutno nikakve veze, a najmawe je ra zmi - {qao o tome da postane bokser. Do posledweg daha: Me~evi Josipa Merkovi}a (desno) i Antuna Vuku{i}a uvek su obilovali uzbu ewima Iako je tada imao 20 godina i sve uslove da napravi dobru fudbalsku karijeru, Merkovi} je ipak prihvatio predlog Pi{te Engelbrehta da se oku{a i u boksu. Spartaku je nedostajao te{ka{, a iskusni trener je procenio da bi atletski gra eni momak iz Ba~kog Petrovog Sela to mogao da postane. Nije se prevario. Merkovi} je ubrzo defi - nitivno napustio fudbal i ve} u jesen te go - dine debitovao je u prvoj postavi suboti~kog kluba, za koji je nastupao sve do Prvih godina je boksovao u te{koj, posti ù - }i vrlo dobre rezultate. Uz ostale, polazilo mu je za rukom da pobedi i zaista velike asove, poput Obrada Sretenovi}a.

134 152 Ipak, najve}e uspehe je postigao u drugoj po - lo vini {ezdesetih, kada je nastupao u polu - te{koj, u kojoj je, dva puta zaredom, osvojio titulu {ampiona Jugoslavije. Prvi put mu je to uspelo 1967, kada je, u neza - boravnoj finalnoj borbi, pobedio Antona Vuku{i}a iz Borova. Bio je to zaista besko - mpromisan okr{aj dvojice fajtera, u kojem je ringovni sudija obojici brojao po tri puta! Na kraju, sudije su pobedu dodelile Merko vi - }u, a o tome koliko je borba bila izjedna ~ena i koliko je publika bila odu{evqena, najboqe go - vori podatak da se, neposredno posle we, na ring popeo slavni jugoslovenski fudbalski as, tada trener nema~kog Bajerna Zlatko ^ajkovski, koji je bio gost na finalnim me~evima dr`av nog prvenstva. On je, po{to je prethodno ~estitao Merkovi}u, pri{ao Vuku {i}u i, skinuv{i sa ruke svoj zlatni ~asovnik, poklonio mu ga. Za veliku borbenost i za utehu! Drugi put Merkovi} je postao jugoslovenski {ampion naredne po{to je u finalu pobe dio Radovana Bisi}a iz bawalu~ke Sla vije. Tokom sezone 1970/71. bio je ~lan apatinske Mladosti, pomogav{i ovom klubu da, jedini put u svojoj istoriji, postane prvoliga{. U posledwem me~u kvalifikacija, protiv Bo - rova, ponovo se sreo sa Vuku{i}em. Bila je to neponovqiva borba dvojice velikih asova iz koje je Merkovi}, ponovo iza{ao kao pobednik, donev{i Apatincima poene koji su ih direktno odveli u elitno jugoslovensko bo - ksersko dru{tvo. Za Spartak je nastupao do 1973, kada se defi - nitivno povukao. Josip Merkovi}, dvo struki prvak Jugoslavije je danas penzioner u Subotici. Mirko Anteq [AMPIONI ZA NEZABORAV IZME\U PARLOVA I VUJKOVI]A Mirko Anteq koji je ro en u Zemqu, u Republici Srpskoj, pripada dugom i bogatom nizu jugoslovenskih {ampiona koji su stasali u suboti~koj {koli boksa, utemeqenoj prvih poratnih godina. Me u najboqima: Mirko Anteq (desno) posle jedne od mnogobrojnih pobeda U salu za trening boksera Spartaka je, do du - {e, prvi put u{ao kad je imao ve} 16 godi na. Rekosmo ve}, jer je to za suboti~ke prilike bilo dosta kasno. Frawa Tama{i je, recimo, po~eo sa 13, a Dragomir Vujkovi} sa 14 godina. Anteq se takmi~io ukupno devet godina, sve do Najve}i uspeh koji je u tom vremenu

135 [AMPIONI ZA NEZABORAV postigao, bilo je osvajawe titule seniorskog prvaka Jugoslavije, u sredwoj kategoriji, godine. U toj kategoriji je, do tada, suvereno vladao neprikosnoveni Mate Parlov. Kad je on pre - {ao u polute{ku, Antequ se ukazala prilika koju nije propustio. Osvajawem titule dràvnog prvaka kao da je najavio da }e zvawe najboqeg sredwa{a Jugo - sla vije ubudu}e biti rezervisano sa Subo - ti~ane. U narednih pet godina ga je, naime, osvajao Anteqov mla i klupski drug Vujkovi}. Jednom je bio i predstavnik na{e zemqe na Bal kanijadi. Bilo je to u Podgo ri ci, te 1971, najuspe{nije godine u wegovoj kari jeri. Tada je osvojio bronzanu medaqu. U ~etvrtfinalu je pobedio Teku~anua iz Rumunije, a u polufinalu izgubio od Kirkova iz Bugarske. U ekipnim susretima i na drugim me unarodnim turnirima vi{e puta je obla~io dres reprezentacije Jugoslavije. Mirko Anteq i danas ìvi u Subotici, gde radi kao bokserski trener. Porodi~nu bo - ksersku tradiciju nastavio je i wegov izuzetno talentovani sin Tomislav. Zlatko Milosavqevi} GROF OD PANÊVA Zlatko Milosavqevi}, prvak Balkana, vi{e - struki jugoslovenski {ampion i standardni reprezentativac, po~eo je da boksuje u ro - dnom Osijeku, Tada je imao svega 12 godina. 153 Juniorski prvak Jugoslavije u muvi postao je Ve} tada je nosio nadimak Grof koji }e ga pratiti tokom cele karijere. Jo{ je bio ~lan osije~ke Slavonije kada je, 1968, prvi put postao i najboqi jugoslovenski muva{ u seni - orskoj konkurenciji, pobediv{i nok-autom do tada neprikosnovenog Branislava Mirkovi}a Maligana, iz Crvene zvezde. Opro{taj: Zlatko Milosavqevi} (prvi s leva) kao ~lan reprezentacije Jugoslavije u Rijeci Bio je to jedini nok-aut u Mirkovi}evoj bogatoj karijeri, a Milosavqevi} je, posle ove pobede, zauzeo wegovo mesto u reprezentaciji Jugoslavije. Titulu dràvnog prvaka osvojio je jo{ je - dnom, ali u bantamu. To mu je po{lo za rukom kada je ve} bio standardni prvotimac pan~eva~kog Dinama, u koji je, u me uvremenu, pre{ao.

136 154 Najve}e uspehe u karijeri ostvario je pre - dstavqaju}i Jugoslaviju na Balkanskim {ampionatima. Na tom takmi~ewu je debitovao u ru - mun skom gradu Galcu, u muvi. Osvojio je srebrnu medaqu. Dve godine kasnije, u onda{wem Titogradu, a dana{woj Podgorici, bio je jo{ uspe{niji. I daqe je bio muva{, a polufinalnoj borbi bio je boqi od Nikolaua iz Rumunije. Ni Kru - mov iz Bugarske, s kojim se borio u fi nalu, nije mu tada bio dorastao, pa se okitio zla - tnom medaqom i titulom balkanskog {ampiona. Na Balkanijadi odrànoj u turskoj prestonici Ankari nastupio je kao bantama{ i imao ukupno tri borbe. Dve je dobio, a jednu izgubio. U ~etvrtfinalu je glatko tukao Morarua iz Rumunije, a u polufinalu Huqarisa iz Gr~ke. U finalu je izgubio od doma}eg boksera Memeta Kumove, pa mu je tako pripala i druga srebrna balkanska medaqa. Plavi dres jugoslovenske reprezentacije je, {to u ekipnim me~evima, {to na raznim turni - rima, obla~io gotovo celu jednu deceniju od sredine {ezdesetih do polovine sedam de - setih godina. Od reprezentativnog dresa se oprostio u me ~e vima na{e i finske reprezentacije, odr - à nim u wegovom rodnom Osijeku i u Rijeci, u februaru U dresu Dinama boksovao je do 16. aprila Tog dana je u prvenstvenom me~u pobedio Stefanova iz beogradskog Radni~kog i oprostio se aktivnog bavqewa boksom. Zlatko Milosavqevi} Grof je i po za - vr{e tku bokserske karijere ostao u Pan~evu, gde i danas ìvi. Geza Tumbas PRERANO ZBOGOM [AMPIONI ZA NEZABORAV Kada je prvi put kro~io u salu za tre - ning boksera Spartaka Geza Tumbas je imao svega 12 godina. Pet godina kasnije postao je stan dardni prvotimac plavih golubova, naj - ~e{}e nastupaju}i u lakoj kategoriji. Vreme pobeda: Gezi Tumbasu (desno) je bila najuspe{nija godina u karijeri Tokom bokserskog stasavawa vodili su ga Grgo Nim~evi}, Slobodan Naumovi} i Jencika Gereg. Od svakog je, dabome, nau~io pone{to {to }e mu biti dragoceno tokom bokserske karijere.

137 [AMPIONI ZA NEZABORAV Najboqa bokserska godina bila mu je kada je postao seniorski prvak Jugoslavije u lakoj kategoriji. Te godine je kao ~lan jugoslovenske repre - zentacije nastupio i na Olimpijskim igrama u Moskvi. U prvoj borbi je savladao Normana Stivensa iz Australije, posle ~ega se plasi - rao u ~etvrtfinale. Da je i tu pobedio, osvojio bi bar bronzanu medaqu. Nije, me utim, uspeo, jer je olimpi - jski {ampion, Kubanac Angel Herera za wega bio previ{e jak protivnik. Te godine je u~estvovao i na Balkanijadi u bugarskom gradu Perniku. Osvo jio je bronzanu medaqu. U polufinalu je izgubio od velikog bugarskog asa tog vremena Emila ^uprenskog. Uz ostalo, bio je i pet puta seniorski prvak Vojvodine, a vi{e puta je, {to u ekipnim su - sre tima, {to na me unarodnim turnirima, nastupao u dresu reprezentacije Jugoslavije. Iako je imao svega 24 godine, Geza Tumbas koji i danas `ivi u Subotici, je boksom pre stao da se bavi 1981, iz porodi~nih razloga, i to ba{ u trenutku kad je mogao da po s ti gne mnogo, mnogo vi{e od onog {to je postigao. Nikola Agoti} VICE[AMPION BALKANA Nikola Agoti} je boksom po~eo da se bavi u zrewaninskom Banatu, Tada je imao 16 godina i, kao i svi bokseri tog kluba, ma{tao da dostigne slavu wegovog najuspe{nijeg ~lana svih vremena Zvonka Vujina. 155 Kao ni ostali, ni on u tome nije uspeo, ali je, u drugoj polovini sedamdesetih i prvoj polo - vini osamdesetih godina, bio jedan od naj zna - ~ajnijih jugoslovenskih boksera u najlak{oj kategoriji. Balkansko srebro: Nikola Agoti} (desno) je, uz ostalo, osvojio i srebrnu medaqu na Prvenstvu Balkana Kao ~lan Banata dva puta zaredom i bio je najboqi jugoslovenski junior u papiru. Posle toga promenio je sredinu i preselio se u pan~eva~ki Dinamo. Svoje najzna~ajnije me unarodno odli~je, srebrnu medaqu na Balkanskom {ampionatu, osvojio je u Sofiji U polufinalu je pobedio Tur~ina Karanahanoglua, a u finalu izgubio od doma}eg borca Fuyayijeva. U drugoj polovini sedamdesetih, najblistaviji trenutak mu je bio nastup na tradicio nalnoj Zlatnoj rukavici kada je pobedio Kubanca Moralesa i vrlo hrabro se supro - stavio evropskom prvaku Nemcu Gejlihu.

138 156 Sudijska odluka u toj borbi bila je 3:2 za Gejliha, mada mnogi misle da je Agoti} zaslu - ìo da bude progla{en za pobednika. Titulu seniorskog prvaka Jugoslavije osvojio je Boksovao je sve do 1988, dakle ukupno 15 godina. Danas Nikola Agoti} ìvi u Pan~evu, gde je ostao po zavr{etku sportske karijere. Dragutin Ili} RO\ENI POLUSREDWA[ Na po~etku karijere: Dragutin Ili} se trenerom Stojanom Stojom Grasti}em Dragutin Ili}, verovatno najboq i k i k i n d s k i bokser svih vremena, je u ringu proveo vi{e od jedne decenije, a g o t o v o s v o t o vreme je uglavnom boksovao u istoj polusredwoj ka - tegoriji. U woj je ostvario svoje najve}e uspehe, i kao junior, i kao senior. Re~ju, bio je ro eni polu - sredwa{. P o ~ e o j e k o d poznatog kiki - [AMPIONI ZA NEZABORAV ndskog boksera, trenera i bokserskog entuzijaste Stojana Gra sti}a koji je u wemu, vi`qastom i vrlo pokre tqivom, odmah prepoznao vanserijski talenat. Na pragu punoletstva, godine, pobedio je na juniorskom prvenstvu Jugoslavije. Poto - wi reprezentativac iz kragujeva~kog Radni - ~kog i vi{estruki seniorski prvak dràve Velimir Jevti} je i tada vaìo za opasnog udara~a, ali ga je Ili} u finalu nadmudrio i postao juniorski {ampion dràve. Kikinda je tada bila drugoliga{, pa je Ili} re{io da napusti svoj grad i oku{a se u prvo - li ga{kom dru{tvu. Pre{ao je u pan~e va~ki Di namo za koji je odboksovao nekoliko do - brih sezona, pa potom u beogradski Radni~ki, gde je ostva rio niz zapaènih pobeda. înio je to, naj ~e{}e, sjajnom taktikom i bokserskim zna wem. U to vreme je tukao sve vrhu - nske doma}e polu sred wa{e, kakav je, recimo, Jeli sijevi} (Crvena zvezda), dràvni prvak i osvaja~ bronzane meda qe na Evropskom prvenstvu. Ili} je, u vi{e navrata, nastupao i za repre - zentaciju Jugoslavije. U plavom dresu je, uz osta lo, tri puta boksova protiv repre zenta - cije SAD. Ipak, titulu najboqeg jugoslovenskog polu - sredwa{a u seniorskog konkurenciji osvojio je u dresu Kikinde, u koju se vratio 1984, da - kle posle ravno jedne decenije provedene u drugim klubovima. Osvajawe ove titule je, ujedno, bilo i wegov najve}i uspeh. Po zavr{etku bokserske karijere, Dragutin Ili} je po~eo da se bavi ugostiteqstvom i postao jedan od poznatijih kikindskih ugosti - teqa. Pre nekoliko godina sa porodicom je odselio u Kanadu, gde i danas ìvi.

139 [AMPIONI ZA NEZABORAV Jovan Crnokrak BORAC BEZ MANE I STRAHA Iz Zadra, u kojem je ro en godine, Jovan Crnokrak je u Novi Sad stigao kao omla dinski prvak Hrvatske u gimnastici, nameran da u novosadskom Partizanu, kod tre nera La zara Krsti}a, nastavi karijeru gimnasti~ara. Uskoro se, me utim, obreo u Bokserskom klubu Vojvodina. Impresioniran uspesima koje su, u drugoj polovini sedamdesetih, po - stizala bra}a Ka~ar, i sam je po~eo da trenira boks. Sjajne fizi~ke predispozicije koje je posedovao i ve} formirana sportska kultura su mu u tome bili dragoceni. Vrlo brzo, ve} postao je omladinski prvak Jugoslavije u velteru, da bi, odmah za - tim, postao standardni ~lan seniorske ekipe Vojvodine, zapo~ev{i tako uspe{nu karijeru, tokom koje }e, gotovo celu deceniju, biti je - dan od vode}ih jugoslovenskih boksera u ve - lteru i polusredwoj. Titulu seniorskog {ampiona dràve osvojio je godine. Tokom karijere vi{e puta je nastupao u pla vom dresu reprezentacije Jugoslavije, ostvariv{i izvanredne rezultate. U tim na - stupima ovaj borac bez mane i straha pobe - ivao je rivale iz Kube, Bugarske, Rumunije, Ma ar ske... Ipak, najduè }e se pamtiti tri nastupa za plavu selekciju u me~evima sa reprezentacijom SAD. U sva tri Jovan Crnokrak je pobedio svoje rivale sa druge strane Atlantika. 157 Na doma}em ringu odboksovao je mnogo borbi za nezaborav, posebno protiv velikih majstora wegovog vremena, kakvi su bili Sre - ten Mirkovi}, Dragan Vasi qe - v i }, S l o b o d a n V r s a j k o v i }, \or e Petro ni - jevi}, Bilali}... Uporedo sa ba - vqewem boksom, zavr{io je i no - vo sadski Faku - ltet za fizi~ku kulturu. Wegov diplo mski rad o upotrebi za{titnih maski u boksu bio je pionir ski stru~no-istra - ìva~ki poduhvat u toj oblasti. Pod kraj osam - de setih je oti - {ao u Be~, gde je boksovao i bio trener. Jedan od wegovih zapaè - Uvek borbeno: Jovan Crnokrak sa trenerom Du{anom Boàni}em uo~i po~etka jedne borbe nijih me~eva iz tog vremena, bio je onaj sa Ri~ijem Vutholom, koji je bio tre}i na Olimpi jadi u Seulu. U Kelnu, u izvanrednoj i sasvim izjedna~enoj borbi, Vuthol je pobedio odlukom sudija 3:2. U Be~u u kojem je ostao i posle toga, Crno - krak je i zavr{io boksersku karijeru, rade}i daqe kao sportski instruktor.

140 158 Branko Kova~evi} MOGAO MNOGO VI[E Branko Kova~evi} je u ringu proveo svega pet godina od do Da je ostao duè, sigurno bi ostvario mnogo, mnogo zna~ajnije rezultate. I ovako je, me utim, imao nekoliko sjajnih uspona koji su mu obezbedili mesto me u zna~ajnijim vojvo anskim borcima od Drugog svetskog rata do danas. Prerano oti{ao: Branko Kova~evi} (desno) iskoristio je tek deo svog nesvakida{weg dara To zaista ne treba da ~udi, jer je bio prosto ro en za boks. Imao je sjajnu brzinu, visinu, snaàn udarac, izvanrednu tehniku i, iznad svega visprenost. [AMPIONI ZA NEZABORAV Boks je po~eo da trenira relativno kasno, kao 17-ogodi{wak, po{to se prethodno, svestrano talentovan, uspe{no bavio drugim spor tovima. Zbilo se to 1981, a ve} naredne godine postao je juniorski prvak Jugoslavije u polute{koj. Seniorski prvak Jugoslavije, tako e u polu - te{koj, postao je 1985, neposredno po po - vratku iz vojske. Tada je pobedio i renomiranog jugoslovenskog reprezentativca Peru Tadi}a iz Pule i preoteo mu mesto u dràvnoj reprezentaciji, najaviv{i tako blistavi bo - kserski put. Iste te godine, predstavqao je Jugoslaviju na Balkanskom prvenstvu u Sofiji i ostvario najve}i uspeh u karijeri. Osvojio je zlatnu medaqu. Na putu ka tituli {ampiona Balkana pred wim su oru`je poloìli Bugarin Krumov i Rumun Kazaku. Pored Tadi}a, u to vreme je, uglavnom uspe - {no, odmeravao snagu i sa svim drugim jugo - slovenskim asovima u polute{koj. Sa olimpij - skim {ampionom Bawalu~aninom Antom Josipovi}em je, tako, boksovao nere{eno, a repre zentativca Milivoja Ba{i}a je pobe - ivao... Nijedan doma}i as nije nije s wim bezbri - `no ulazio u ring, a ve}ina ga je napu{tala pog nu te glave. U ekipnom takmi~ewu za Vojvodinu je ~esto nastupao i u te{koj kategoriji. I tu je, mada je kao klasi~an polute{ka{, bio mnogo lak{i od kolosa s kojima se nadmetao, postizao odli~ne rezultate, pobediv{i, uz ostale, i repreze - ntativce Bo{waka, Andri}a... Borba s Milenkom Andri}em mu je, po ocenama mnogih, bila najboqa u celoj karijeri.

141 [AMPIONI ZA NEZABORAV Boksu je, iznenada, rekao zbogom pred Olimpijske igre u Seulu, kada je ima svega 23 godine i kada je, kao velika nada, tek trebalo da krene ka pravim zvezdanim visinama. Po - slo vi su ga odveli u Budimpe{tu gde je proveo nekoliko godina. Danas je uvek popularni Dripac ponovo u svom Novom Sadu. 159 Uo~i Olimpijskih igara u Barseloni Simi} je ve} odavno bio profesionalac, a Kri{to u lakoj kategoriji u na{oj zemqi nije [andor ZA OLIMPIJADOM Odluku da se bavi boksom Kikin anin [a - ndor Kri{to doneo je u leto Tada je imao 16 godina, a scena koju je gledao na televiziji bila je za wega o~aravaju}a: sa visoko uzdi gnu tim rukama, na najvi{u stepe - nicu pobedni~kog postoqa moskovske Oli - mpi jade peo se na{ najve}i bokser svih vremena Slobodan Ka~ar, da bi, odmah zatim, usledilo podizawe jugo slo venske trobojke i intonirawe na{e himne. Gledaju}i taj veli~anstveni prizor, Kri{to je po~eo da sawa dan kada }e i sam oti}i na Olimpijske igre i popeti se na pobedni~ko postoqe. Nije mu se, naàlost, posre}ilo i taj san je ostao nedosawan. Istina, osam godina posle prvog ulaska u ring, bio je kandidat za Olimpi jadu koja je odràvana u Seulu. Pred nost je, me utim, dobio vi{estruki jugo slovenski i evropski {ampion Qu bi{a Simi}, a tada 24-ogodi{wem Kikin aninu nije preostalo ni{ta drugo nego da strpqivo sa~eka novu priliku. Neostvaren olimpijski san: [andor Kri{to posle jednog od mnogobrojnih trijumfa imao ozbiqnijeg konkurenta. Bio je, dakle, siguran putnik, ali su usledile me unarodne sankcije koje su, suprotno samoj prirodi sporta, primewene i na na{e sportiste, pa se ni Kri{tov olimpijski san nije ostvario. Po~etkom devedestih bio je na{ najboqi bo - kser u lakoj, u kojoj je, tri puta zaredom, osva jao titulu seniorskog prvaka Jugoslavije (1992, 1993, 1994). Na prvenstvu odrànom No vom Sadu 1993, pro gla{en je za najboqeg u~esnika. Najve}i me unarodni uspeh ostvario je na Balkanskom {ampionatu Dospeo je do finala, gde ga je pobedio budu}i prvak Evrope Bugarin Aleksandar Hristov. Kri{tou je, da - kle, pripala srebrna balkanska medaqa.

142 160 Pored mati~ne Kikinde, tokom karijere na - stupao je i za bawalu~ku Slaviju i beogradski Radni~ki. Zbog povrede koju je zadobio u saobra}ajnoj nesre}i u Kikindi, u kojoj i danas ìvi, je morao da napusti ring. Mada je tada imao ve} 30 godina jo{ nije nameravao da boksu, svojoj najve}oj sportskoj qubavi, kaè zbogom, ali su ga okolnosti na to primorale. U se}awu qubiteqa plemenite ve{tine ostao je upam}en kao hrabar, beskompromisan, ozbiqan i uvek dobro pripremqen borac i dostojan rival i najve}im majstorima ringa. Ipak, kada je o [andoru Kri{tou re~, ostaje seta zbog toga {to ga je nepovoqan sticaj oko - lnosti omeo da svoj nesvakida{wi talenat i velike mogu}nosti kruni{e jo{ zna~ajnijim, posebno internacionalnim odli~jima. Geard Ajetovi} OD [PICER BA[TE DO LIVERPULA ûdni su putevi Gospodwi. Ni zemaqski, me utim, nisu ba{ sasvim jednostavni. Da li nam neko, iz beskona~nog prostora iznad pla - nete na kojoj ìvimo, odre uje ko }e gde, i kada, krenuti ili {ta }e s wim biti, tajna je ~ije re{ewe ~ovek traì vekovima, milenijumima... Da li }e ga ikada na}i, tako e je tajna, uprkos staroj izreci da se zaklela zemqa raju da se sve tajne znaju. Ti ~udni putevi otvorili su se i bokseru Geradu Ajetovi}u, na{em najboqem pesni~aru [AMPIONI ZA NEZABORAV posledwe decenije, i on wima kora~a. Istina, ne jo{ onim naj{irim i cve}em posutim. No, svako ko kroz ìvot kora~a kr~e}i put ispred sebe ~vrstim pesnicama, mora unapred da ra~una da se do svetskih bulevara i svetala koja paraju nebo, ne stiè lako. Per aspera, ad astra, ili Preko trwa, do zvezda, kako su govorili stari Latini. Ajetovi} je ka zvezdama krenuo pre otprilike jedne decenije, stazicama poznate [pi - cer ba{te u Beo~inu. Na wih ga je doveo po - znati lovac na bokserske talente Stevan Pa{}an, ~ovek koji, ve~ito, stvara nove mlade ratnike ringa. Tako je, jednog sada ve} prili~no davnog dana, Pa{}an u sportsku rubriku novosadskog Dnevnika doveo jednog na lonac o{i{anog klinca, crnpurastog i prili~no `goqavog. Napi{ite pri~icu o ovom de~aku, rekao je, o~igledno potpuno ube en u ono {to govori. Tek mu je deset godina, a ja vam garantujem da }e biti odli~an bokser. Novinari, svikli odavno na neodmerenost trenera kad je o wihovim pulenima re~, su se zgledali sa dosta skepse, ali su pristali da zabeleè pri~u koju je, znatno vi{e, pri~ao Pa{}an, nego srame`qivi mali{an, koji }e, ne{to kasnije, tako gromovito progovoriti u magi~nom ~etvorouglu. Karijeru je, naravno, otpo~eo pod budnim okom Pa{}ana, od kojeg je u~io osnove pesni - ~ewa. Tr~ao sa ostalim beo~inskim klincima u [picer ba{ti, uve`bavao direkte, kro{ee i aper kate u ne ba{ reprezentativnoj sali, do izne moglosti udarao po ko`nim yakovima, ve`bao {ado-boks, gotovo do besvesti spa -

143 [AMPIONI ZA NEZABORAV ringo vao... Sve ~e{}e je bio u ringu i, naravno, skretao pa`wu na sebe. Ima jedan sjajan klinac u Beo~inu, `goqav dodu{e, ali brz kao muwa. I sr~an, bio je glas koji je, najpre tiho, a onda sve glasnije po~eo da ga prati. Po~eo je, naravno, i da pobe uje. I svoje vr{wake, ali i starije, znatno iskusnije riva - le. Sa svakom pobedom samopouzdawe mu je bilo ~vr{}e, a vera da }e u boksu jednom napraviti ne{to veliko nepokolebqivija. Prvi veliki uspeh upisan u takmi~arskoj kwiìci beo~inskog juno{e vezan je za Evro psko kadetsko prvenstvo, odràno u Bitoqu Bio je tre}i. Ve} naredne godine, u Argentini, popeo sa na drugu, srebrnu stepenicu pobe - dni~kog postoqa, ovoga puta na Svetskom juni - orskom prvenstvu. Tre}i korak mu se pozlatio. Na Evropskom juniorskom prvenstvu, u Rijeci, osvojio je titulu {ampiona starog ko - ntinenta! Sad vi{e niko nije trebao da go vori umesto wega. Zvezde koje je po~eo da do ti~e, dale su mu pravo da to ~ini sam. Eto, obe}ao sam da }u se, svake godine, pe - wa ti za stepenicu vi{e i ostvario sam obe}a - we. U ovom trenutku od mene, uveren sam, nema sre}nijeg ~oveka, rekao je, neposredno po povratku iz velike jadranske luke koja je, mada odavno ne tako blagonaklona kao nekad, ipak morala da slu{a jugoslovensku himnu. Zahuktali momak je imao idola i to nije krio. Princ Nasad Haman! On je spoznao sve tajne boksa. On je umetnik u ringu, udara opasno, brz je poput muwe... Voleo bih da budem kao on. U posledwoj godini pro{log i prvoj godini novog veka, oku{ao se kao senior. Na Oli mpijadi u Sidneju je, naàlost, eliminisan u prvom kolu, pa je ostalo zabe leèno samo da se, preko wega kao jedinog predstavnika, na{ boks posle decenije izbivawa (na{ih boksera nije bilo na Olimpijadama u Barseloni Ne odustaje od velikih snova: Geard Ajetovi} jo{ veruje da }e postati {ampion i u profesionalnom boksu i Atlanti 1996) vratio na najve}u pla netarnu sportsku smotru. Za razliku od Sid ne ja, na Medite ranskim igrama, u Tunisu 2001, osvojio je bronzanu medaqu. U me uvremenu, iz Beo~ina je pre{ao u novosadsku Vojvodinu i nanizao vrlo rasko - {nu nisku titula dràvnog prvaka, od pionir - ske, preko kadetske i junorske, do seniorske konkurencije. Imao je mnogo me~eva, a malo

144 162 godina, a ring je vrlo retko napu{tao pognute glave. U na{em, naàlost, posrnulom boksu postao je najsvetlija ta~ka. Ime mu je izgovarano s po{tovawem ne samo kod nas, ve} i u inostranstvu, gde su wegovi nastupi i trofeji koje je osvajao bili veoma zapaèni. Kada je prvi put rekao da se zasitio amaterskog boksa, ipak je ostavio mogu}nost da na - stupi na Olimpijadi u Atini i poku{a da osvoji medaqu, pa tek onda krene u neiz ves ne vode profesionalnog boksa. Ta mogu }nost se, me utim, nije ostvarila. U prole}e se, zajedno sa Pa{}anom, otisnuo u profi kamp u Liverpulu. Moje su ambicije da najpre osvojim titulu evropskog, a posle toga da juri{am i na titulu svetskog prvaka, govorio je obrazlaù}i odluku da postane profesionalac. Do danas mu se taj san nije ostvario, iako je kao profesionalac, u rasponu od poluvelter, [AMPIONI ZA NEZABORAV do polusredwe kategorije, imao ukupno devet borbi i svih devet dobio, od ~ega ~etiri pre posledweg zvuka gonga. Nisam, naàlost, imao dovoqan broj me~e - va, ali ne svojom krivicom. Ne èlim da to zvu~i prepotentno, ali malo je boksera koji smeju da mi iza u na megdan. Ipak, ne odustajem ni od jednog od moja dva sna, dakle ni o titule evropskog, ni od pojasa svetskog {ampi - ona. Treniram pakleno i sawam da za jednu od titula boksujem u Novom Sadu, pred mojima Beo~incima i Novosa anima. Ho}e li se, u beskrajnom ukr{tawu ovozemaqskih puteva, Geardu Ajetovi}u ìvot sa - svim otvoriti i odvesti ga do nebeskih visina, pokaza}e dani koji dolaze. Ko zna, mo`da je popularni Geja ba{ sad na nekoj sredokra}i, posle koje }e uslediti novi veliki me~evi, pa i oni najva`niji, za titule o kojima sawa. Jo{ od onog vremena kada su po~eli wegovi snovi, u [picerovoj ba{ti u Beo~inu.

145 SENIORSKI PRVACI

146 SENIORSKI PRVACI 165 BOKSERI IZ VOJVO\ANSKIH KLUBOVA ILI PONIKLI U VOJVO\ANSKIM KLUBOVIMA, SENIORSKI PRVACI JUGOSLAVIJE OD DO GODINE: Laka: Pavle [ovqanski Spartak Bantam: Laj~o \ulai Radni~ki (SU) Perolaka: Pavle [ovqanski Radni~ki (SU) Muva: Petar Arpa{i E {eg (NS) Bantam: Rudolf Tot Spartak Perolaka: Pavle [ovqanski Partizan (BG) Bantam: Rudolf Tot Spartak Bantam: Rudolf Tot Spartak Perolaka: Jovan Stefanovi} Spartak Laka: Pavle [ovqanski Partizan Perolaka: Stevan Redli E {eg (NS) Partizan Laka: Jovan Stefanovi} Spartak Poluvelter: Pavle [ovqanski Partizan Perolaka: Stevan Redli Partizan Poluvelter: Pavle [ovqanski Partizan Bantam: Radoslav Radanov Dinamo Partizan Perolaka: Stevan Redli Partizan Poluvelter: Ilija Luki} Vojvodina Velter: Pavle [ovqanski Partizan

147 Bantam: Radoslav Radanov Partizan Perolaka: Petar Benedek Vojvodina Velter: Pavle [ovqanski Partizan Iz be~ejskih dana: Miodrag Ma}a{ev najboqi te{ka{ Jugoslavije godine Laka: Petar Benedek Vojvodina Te{ka: Obrad Sretenovi} Dinamo Poluvelter: Ilija Luki} Vojvodina Polute{ka: Branislav Davidovi} Vojvodina Te{ka: Obrad Sretenovi} Dinamo Sredwa: Petar Milo{evi} Dinamo Bantam: Radoslav Radanov Dinamo Te{ka: Miodrag Ma}a{ev Be~ej Partizan Muva: Radivoj Kolarevi} Vojvodina Laka: Petar Benedek Vojvodina Te{ka: Obrad Sretenovi} Dinamo SENIORSKI PRVACI Perolaka: Labud [kori} Mladost (A) Laka: Petar Benedek Vojvodina Bantam: Branislav Petri} Sloven (R) Crvena zvezda Laka: Petar Benedek Vojvodina Velter: Frawa Tama{i Spartak Perolaka: Jo`ef Olah Partizan (T) Partizan (BG) Te{ka: Obrad Sretenovi} Dinamo Bantam: Branislav Petri} Dinamo Laka: Zvonimir Vujin Banat Poluvelter: Petar Benedek Vojvodina Velter: Laslo Luka~ Partizan (T) Partizan (BG) Bantam: Branislav Petri} Dinamo Laka: Zvonimir Vujin Banat Velter: Karoq Lajko Dinamo Polusredwa: Laslo Luka~ Partizan Te{ka: Obrad Sretenovi} Dinamo Bantam: Arif Ibrahimovi} Spartak Velter: Karoq Lajko Dinamo Polute{ka: Josip Merkovi} Spartak Muva: Zlatko Milosavqevi} Slavonija (OS) Dinamo

148 SENIORSKI PRVACI Laka: Stevan ^izmi} Banat Polute{ka: Josip Merkovi} Spartak Bantam: Arif Ibrahimovi} Spartak Laka: Zvonimir Vujin Banat Polusredwa: Karoq Lajko Dinamo Papir: Adam Pa{i} Mladost (A) Sredwa: Mirko Anteq Spartak Muva: Mihaq Tot Banat Bantam: Zlatko Milosavqevi} Dinamo Laka: Zvonimir Vujin Banat Sredwa: Dragomir Vujkovi} Spartak Sredwa: Dragomir Vujkovi} Spartak Laka: \ula Grebenar Dinamo Sredwa: Dragomir Vujkovi} Spartak Srdewa: Dragomir Vujkovi} Spartak Sredwa: Dragomir Vujkovi} Spartak Sredwa: Slobodan Ka~ar Vojvodina Polute{ka: Dragomir Vujkovi} Spartak Sredwa: Slobodan Ka~ar Vojvodina Polute{ka: Tadija Ka~ar Vojvodina Polute{ka: Tadija Ka~ar Vojvodina Laka: Geza Tumbas Spartak Polute{ka: Slobodan Ka~ar Vojvodina Jedan od asova iz Zrewanina: Stevan ^izmi} (desno) je titulu prvaka Jugoslavije osvojio godine Papir: Nikola Agoti} Dinamo Polusredwa: Dragutin Ili} Kikinda Papir: Branislav Stojkov Kikinda Velter: Jovan Crnokrak Vojvodina Polute{ka: Branko Kova~evi} Vojvodina 167

149 Papir: Branislav Stojkov Kikinda Poluvelter: Tomislav Vukov Spartak Superte{ka: Dragomir Prokopi} Vojvodina \ula Grebenar (desno) je ponikao u Somboru, a titulu dr`avnog prvaka osvojio je 1974, kao bokser Dinama iz Pan~eva Muva: Mamer Demir Dinamo Bantam: Reyep Reyepovski Vojvodina Papir: Dragan Milanovi} Vojvodina Papir: Dragan Milanovi} Vojvodina Papir: Zaim Sadikovi} Kikinda Muva: Afrim Mustafa Dinamo Laka: [andor Kri{to Kikinda Te{ka: Miroslav Klopanovi} Dinamo SENIORSKI PRVACI Papir: Zaim Sadikovi} Kikinda Muva: Afrim Mustafa Dinamo Laka: [andor Kri{to Dinamo Polusredwa: Srbislav Ra{kovi} Vojvodina Te{ka: Miroslav Klopanovi} Dinamo Laka: [andor Kri{to Radni~ki (BG) Laka: Sandokan Beganovi} Srem (SM) Perolaka: Milan Piperski Dinamo Velter: Geard Ajetovi} Cement Laka: Milan Piperski Dinamo Polusredwa: Sr an Ev eni} Dinamo Muva: Qubomir Marjanovi} Vojvodina Poluvelter: Bogdan Miti} Dinamo Polusredwa: Geard Ajetovi} Vojvodina Superte{ka: Milan Vasiqevi} Dinamo Perolaka: Qubomir Marjanovi} Vojvodina Poluvelter: Bogdan Miti} Dinamo Superte{ka: Milan Vasiqevi} Dinamo Poluvelter: Milan Piperski Banat Sredwa: Sr an Ev eni} Banat

150 [AMPIONI BEZ TITULA

151 [AMPIONI BEZ TITULA 171 PORED BOKSERA o kojima je bilo re~i na prethodnim stranicama ove kwige, u vojvo anskim klubovima je, tokom pro teklih decenija, poniklo jo{ mnogo, mnogo vrsnih majstora ringa. Neki od wih su, godinama, bili u samom vrhu vojvo anskog, srpskog i jugo slo venskog boksa, vi{e puta su nastupali i za re - pre zentaciju Jugoslavije, ali, sticajem raz nih okolnosti, nikada nisu postali dr`a - vni prvaci. To {to je Vojvodina u sr - pskom i jugoslovenskom boksu podarila veliki broj vrhunskih asova, mo`e da za~udi samo one koji ne poznaju prilike u tom sportu. Jer, ona je, oduvek, bila najplodniji ce - ntar omladinskog boksa. Go - tovo svaki vojvo anski bo - kserski klub imao je odli~nu omladinsku {kolu iz koje su, Vladimir Baj~ev (levo) kao profesionalac u okupiranom Beogradu so lidno obu~eni i pripremqeni za seniorske okr{aje, izlazili budu}i asovi. U svemu tome je, naravno, odlu~uju}a bila uloga trenera koji su vodili te {kole, odno - sno vojvo anske klubove. Neki od wih pomenuti su u pret hodnim zapisima o velikim {ampi onima. Osta - le }emo, odaju}i im tako po~ast za sve {to su uradili, pomenuti ovde gde govorimo o vrsnim bokse - rima koji su odboksovali bezbroj sjajnih me~eva, izvojevali mnogo velikih pobeda i osvajali mnoge titutle, ali ne i onu koja je potvr ivala da su, tog trenutka, najboqi u zemqi titulu seni or skog prvaka Jugoslavije. Me u bokserima koji su donosili radost novosa - dskim qubiteqima pleme - nite ve{tine, a, kako reko -

152 172 smo, samo sticajem razli~itih okolnosti nisu bili prvaci Jugoslavije, izdvajamo slede}a imena: Vladimir Baj~ev Rada Todorov Popaja Vlada Stanisavqevi} Beli Jozef Cirn Petar Stojnov \or e Milojevi} Jovan Le enac Stevan Kadi Zvonko Tkal~i} Miodrag Ra{eta Nikola Marin [AMPIONI BEZ TITULA tacije rasnog boksera, Rudlof Cirn je ostao upam}en i kao odli~an trener. U ovoj {etwi bokserskom Vojvodinom, lo gi~no je zaustaviti se u jo{ jednom ba~kom gradu koji je obeleìo najve}e uzlete na{eg ringa. Re~ je, dabome, o Subotici. Od boraca koji su ponikli Vojvodina iz druge polovine 50-ih pro{log veka: Ma arev, Benedek, D. Stojnov, Raki}, Kadi, Lakai, P. Stojnov, Milojevi}, J. Tipura i trener Franzer (s leva na desno) Wih i ostale novosadske asove su ka zve - zdama vodili vrsni treneri kakvi su bili Toma Stanisavqevi}, Karlo Ban~i} u ovoj kwizi, ve} pomiwani Ivan Franzer, Nikola Drobac i Du{an Boàni}. Pored repu - Spartak iz 1953: Tumbas, Baji}, Romek, Kujundì}, Stefanovi}, Vere{, Tot i trener Franzer (s leva na desno) u tom gradu, uprkos tome {to nisu osvajali titulu seniorskog prvaka drà ve, zna~ajna imena jugoslovenskog boksa bili su: Gustav Bor{o{ Mirko Vojni} bra}a Vawa i Danilo Jovanovi} bra}a Ivan i Vince Baji} Antal Torontali Luka Tumbas bra}a Romek Stevan Gereg Tomislav Anteq Pored Stevana Engelbrehta i Ivana Franze ra koji su, pre odlaska u Beograd, odnosno Novi

153 [AMPIONI BEZ TITULA Sad, udarili temeqe suboti~kog boksa posle Drugog svetskog rata, vaqa po me nuti dvojicu trenera koji su, u po to wim de cenijama, stva - rali su bo ti~ke {ampione. To su Jene Gereg i Frawa Tama{i. 173 Me u ba~kim gradovima u ko jima je, svoje - vre meno, boks bio sport broj jedan, je i Apa - tin. Osim La buda [ko ri}a i Adama Pa{i}a koji su, nose}i dres Mla do s ti, bili jugo slo - vesnki {ampioni, zna~ajna imena jugoslo - venskog boksa bili su i: Majstor: Jovan ]ur~i} (desno) je gotovo deceniju i po bio nezamenqiv u dresu apatinske Mladosti Boro Mudrini} bra}a Ilija i Du{an Rodi} Jovan ]ur~i} Mladen Kaurin Ve}ina wih stasala je pod kontro lom neumor nog Luki}a. Po red niza od li ~nih me~eva koje je odbo ksovao za Mla - dost, Jo`ef Olah je u Apatinu ostvario i solidne trenerske rezultate. Legende apatinskog ringa: Luki} sa Ilijom [kori}em, jednim od najboqih apatinskih boksera svih vremena Jovo Mandi} Mirko Radakovi} Milo{ Tankosi} Jovo Petrovi} Ilija [kori} A u susednom Somboru u ko jem je ponikao dr`avni prvak \ula Gre benar, zna~ajni bo - kseri bili su i: Ivica [ok~i} Josip Salai Savo Trbojevi} Dragan Vu~i} Dragan Stoiqkovi}

154 174 [AMPIONI BEZ TITULA Najzaslu`niji trener za razvoj boksa u tom gradu je Du{an Raj~evi}. Boks je, u svojim zlatnim vremenima, cvetao i u Vrbasu. Tu su, uz osta le, stasali: Milorad \ur evac Vojo Vukovi} Milorad Bo`ovi} Branko Markovi} Iz zlatnih dana somborskog boksa: Ivica [ok~i} (levo) u karakteristi~noj akciji u ringu U Kuli je, pored Petra Bene deka, tako e poni - klo dosta odli ~ nih boraca. Uz ostale, to su: Stevan Ma arev Joca Brakovi} Velimir Jokovi} Mihajlo Pa{}ik Iz kulske {kole: Mihajlo Pa{}ik (desno) odboksovao je niz sjajnih me~eva u dresu Hajduka, a kasnije i pan~eva~kog Dinama Najboqi: (desno) je najboqi bokser koji je ponikao u Vrbasu Zlatne godine boks je imao i u Be~eju gde su ponikli Branislav Davidovi}, Miodrag Ma}a{ev i Karoq Lajko. Osniva~ boksa u tom gradu nesumwivo je bio Stevan Yigurski Yigura, bokser i trener, a kao treneri ista - kli su se i Braca Lozanovi}, Sava Nikolin i Bogdan Pavkov koji je bio i odli~an bokser. Uz wega, u gradu na Tisi to su bili i: Milorad Jelki} Rada \or evi} Branko Risti} [emega

155 [AMPIONI BEZ TITULA Svetozar ônki} Lola Qubomir Jeli} Po}a 175 Bez premca: U nizu odli~nih boksera koji su karijeru po~eli u Be~eju najboqi je bio Milorad Jelki} Me u ba~kim gradovima sa bok serskom tra - dicijom je i Senta. Bokserski klub u tom gradu na Tisi postojao je jo{ u vreme Drugog svetskog rata, a wegov najuspe{niji borac bio je Jano{ Deme II, koji je osvojio titulu omla dinskog prvaka ju`ne Ma arske u perolakoj. Od kraja rata, do po~etka 60-ih godina, funkci onisalo je Jedi - nstvo koje su osnovali Vla dislav Jova no vi}, Laslo Brukner, Lazar Babin, Jano{ Vicei i Jano{ Kubat, a najzna~ajniji sen}anski bokseri bili su: I{tvan Barati Nandor Boro{ bra}a Jano{ i Mihaq Deme \er Kere{i [andor Geble{ Za se}awe: Klupski pano Sente, posve}en 15-ogodi{wici tog bokserskog kluba Zna~ajan bokserski centar svojevremeno je bio i Temerin. Pod trenerskom rukom Lasla Le pe - {a, u tamo{wem Partizanu su, kako je ve} re~eno, po~eli dr - àv ni prvaci Joèf Olah i Laslo Lu ka~, a, mada nikada nisu uspe li da budu {ampioni Jugo - slavije, veoma do b ri bokseri bili su i: Imre Petro [andor Majoro{ Mihaq Luka~ Laslo Kara~owi Branko Dragi{i} Rade Stupar Joèf Sele{

156 176 [AMPIONI BEZ TITULA zatim Rade Cveti}anin, Bruno Hrastinski i Branislav Nedi}. A malo severnije, u sredwem Banatu, pre ci - znije u Zre waninu koji je dao Zvonka Vujina, vrlo dobri bo kseri bili su: [andor Erde{ Du{an Tomani} Bora Novakovi} I{tvan Kova~ Andra{ Ilija [oji} Branko Vidovi} Iz {kole Lasla Lepe{a: Temerinac Laslo Kara~owi (levo) u borbi sa Somborcem \ulom Grebenarom Pored Branislava Petri}a, Obrada Srete - novi}a i drugih wihovih sugra ana o kojima je ve} bilo re~i, u sredi{tu ju`nog Banata, Pan~evu, poniklo je i afirmisalo se jo{ mnogo vrsnih majstora ringa. Evo imena onih najistaknutijih: Du{an Borovi} Buya Vlada Stojkanovi} Branislav Brankov Apolo Tomislav Veqkovi} Miroslav Milosavqevi} Yambas Vladislav Kalman Stanko Do{en Slavko Gavran~i} Milo{ Simjonovi} Na wihove i uspe{ne karijer e drugih Pan~e vaca, odlu~uju}e su uticali treneri Branko Davini}, ina~e osniva~ Dinama, Zrewaninska {kola: Bora Novakovi} (desno) je, uz ostale, pobe ivao i jednog od na{ih najboqih boksera svih vremena Dragoslava Jakovqevi}a Erde{ se potvrdio i kao trener, a uspe {ni u~iteqi mladih boksera bili su i bra}a Mila din i Radowa Leki}. Jo{ malo severnije, u Kikindi, vrsni tre - neri Vlasta Drvewak i Stojan Grasti}, stvorili su plejadu odli~nih boksera. Uz ostale, to su bili:

157 [AMPIONI BEZ TITULA Zoran Trifunac ^i~a Laslo \urkovi} Stevan Kekew Veselin Otoranov Milo{ Draganov [andor Urban Slobodan Vujani} Zoran Krni} 177 Stevan Felde`di Pi{ta Mirko Markovi} Kad sva ova imena dodamo spisku {ampiona sa prethodnih stranica, vi{e je nego jasno {ta je Vojvodina zna~ila za na{ boks. Stoga, u ime onih Od sremskih varo{i, dve su dale neko li - cinu zapa`enih boksera. To su Ruma i Sremska Mitro vica. U Rumi je, kako je ve} re~eno, po~eo Brani - slav Petri}, a dobri bokseri bili su i: Jole Gruji} Jakov Baji} Lola Ne{kovi} Todor Cibri} Milo{ Goli} Du{an Rakanovi} Od sremskomitrova~kih boksera ~ije odli - ~ne borbe jo{ pamte qubiteqi plemenite ve - {tine, izdvajamo ova imena: Veselin Tren~anin Dragan Jovanovi} Slobodan Vrsajkovi} Kika Fajter iz Sremske Mitrovice: Slobodan Vrsajkovi} (desno) u me~u sa Jovanom Crnokrakom iz Vojvodine kojima su de cenijama donosili radost, svim wenim majstorima rin ga jo{ jedan du boki na - klon i naj iskre nija zahvalnost za ono {to su ura dili u ovom te{kom, ali i prelepom spor tu.

Vise mer