СТУ ДЕН ТИ СА СЕ ЛА АР НЕА ГАР БОР ГА: ИЗ МЕ ЂУ СТВАР НОГ И ФИК ТИВ НОГ

Бе о град DOI 10.5937/kultura1650206K УДК 821.113.5.09-31 Гарборг А. оригиналан научни рад СТУ ДЕН ТИ СА СЕ ЛА АР НЕА ГАР БОР ГА: ИЗ МЕ ЂУ СТВАР НОГ И ФИК ТИВ НОГ Са же так: У ра ду се ана ли зи ра су прот ста вље ност из ме ђу студент ске ствар но сти и не ре ал них пред ста ва (илу зи ја) о сту дентском жи во ту ко ју те ма ти зу је је дан од кла си ка нор ве шке књи жевно сти, ро ман Сту ден ти са се ла Ар неа Гар бор га (Ar ne Gar borg, Bon de stu den tar) из 1883. го ди не. Про у ча ва се кри ти ка ро ман тичар ског иде а ли зма у ро ма ну, из ра же на су ко бље но шћу ла жних, иде а ли зо ва них, пред ста ва о сту дент ском жи во ту и ствар них иску ста ва. Су дар ствар но сти и фик тив них пред ста ва по кре ће радњу ро ма на и раз вој глав ног ли ка. У дру гом де лу ра да се ана ли зи ра ју ре ак ци је чи та ла ца на Гар бор гов ре а ли стич ки при каз ака дем ских сту ди ја у ро ма ну. Кључ не ре чи: ро ман, књи жев ност 19. ве ка, нор ве шка књи жевност, скан ди нав ска књи жев ност, уни вер зи тет ски ро ман, фик ци ја Не ке од оми ље них те ма ши ром европ ске ре а ли стич ке књижев но сти: од ра ста ње, са зре ва ње и успон си ро ма шног младог чо ве ка, пре ла зак из ру рал не у ур ба ну сре ди ну и од нос из ме ђу дру штва и по је дин ца, че сто су се ста па ле у ро ма ни ма о сту ден ти ма, од но сно, ра ним уни вер зи тет ским ро ма ни ма. Ро ма ни ко ји опи су ју мла де, ам би ци о зне мла ди ће, не знат нијег по ре кла, ко ји по сред ством ви шег обра зо ва ња стре ме сигур ним дру штве ним по ло жа ји ма, еко ном ској не за ви сно сти и по зи ци ји у ви шим кул тур ним кру го ви ма су ра до пи са ни и чи та ни у Евро пи то ком дру ге по ло ви не 19. ве ка. За то ни је нео бич но што ће, у том сми слу, и је дан од пр вих ре а ли стичких ро ма на у срп ској књи жев но сти, Ми лан На ран џић (1860), нај ве ћим де лом при по ве да ти о ђач ким, од но сно, сту дентским да ни ма дво ји це мла ди ћа у Пе шти. Милан Наранџић 206

је, исто вре ме но, и пр ви ро ман Ја ко ва Иг ња то ви ћа у ком аутор пи ше о ак ту ел ним, дру штве ним те ма ма из ствар но сти. У нор ве шкој књи жев но сти се као пр ви зна чај ни ји ро ман о си ро ма шним сту ден ти ма из два ја Сту ден ти са се ла (Bon destu den tar) Ар неа Гар бор га (Ar ne Gar borg) из 1883. го ди не. Ова два ро ма на има ју мно го број них слич но сти (о ко ји ма ће ви ше би ти ре чи на дру гом ме сту), а мо жда се нај ви ше разли ку ју по на чи ну на ко ји раз у ме ју и ин терпре ти ра ју ро манти чар ско на сле ђе у књи жев но сти и ми сли. Сен ти мен тал но-ро ман ти чар ска тра ди ци ја је у Ми ла ну Наран џи ћу још увек жи ва. На ро чи то се ис ка зу је кроз лик Бранка Ор ли ћа, нај бо љег при ја те ља на слов ног ли ка, ко ји у се би са др жи све од ли ке ро ман ти чар ског ју на ка: сен ти мен тал ност, пле ме ни тост, бај ро нов ску зга ђе ност ли це мер јем и ла жним мо ра лом гра ђан ског дру штва, али из над све га, Ор лић је непо пра вљи ви иде а ли ста. У ње га, ка ко ка же Јо ван Де ре тић, Иг ња то вић је уно сио сно ве, иде а ле и рас по ло же ња свог роман ти чар ског по ко ле ња. 1 Као та кав, он функ ци о ни ше као ан ти под сна ла жљи вом ма те ри ја ли сти, Ми ла ну На ран џи ћу. Ме ђу тим, иа ко ро ман нај ви ше при по ве да о Ми ла но вим весе лим до го дов шти на ма, сим па ти је де ла ипак ле же на стра ни Бран ка Ор ли ћа, са ња ли це и ро ман тич ног иде а ли сте. Ро ман Сту ден ти са се ла је, пак, об ја вљен не што ви ше од два де сет го ди на ка сни је, 1883. го ди не, у вре ме ја ча ња нату ра ли стич ких тен ден ци ја у скан ди нав ској књи жев но сти. Ме ђу нај и зра зи ти је на ту ра ли стич ке еле мен те у Гар борговом ро ма ну тре ба, пре све га, свр ста ти ве о ма не га тив но при ка зи ва ње ро ман ти чар ског ду ха и иде а ла. Иде а ли зо ва не, сен ти мен тал не, или ро ман ти зи ра не пред ста ве све та и људског по сто ја ња оту да се у ро ма ну Сту ден ти са се ла предста вља ју као ла жна уве ре ња ко ја по губ но де лу ју на по је динца. Раз от кри ва ње не у те ме ље но сти иде а ли зма и ро ман тичних ми то ва у кон тра сту са при ка зи ва њем њи хо вог гру бог, ре ал ног, од но сно, исти ни тог об лич ја је, по ка за ће мо у ра ду, око сни ца Гар бор го вог де ла. Ро ман се, дру гим ре чи ма, ба ви су ко бом из ме ђу иде а ли зо ва них пред ста ва глав ног ју на ка и ствар них до жи вља ја то ком од ра ста ња, од но сно, то ком ђачких и сту дент ских да на. Цен трал на илу зи ја ко ју ју нак те жи да оства ри, а ко ја се у ро ма ну по ка зу је као фа тал на по лу га ње го вог мо рал ног па да, је сте сан о иде ал ном сту дент ском жи во ту. У ра ду ће мо ана ли зи ра ти Гар бор гов по сту пак деро ман ти за ци је, од но сно, ру ше ња илу зи ја о иде ал ном студен ту, али ће мо од нос из ме ђу ла жне и исти ни те пред ста ве 1 Де ре тић, Ј. (2007) Крат ка исто ри ја срп ске књи жев но сти, Но ви Сад: Арт принт, стр. 160. 207

сту ди ја пренети и ко рак да ље. Ис пи та ће мо, на и ме, ка ко су Гар бор го ве, по но во фик тив не пред ста ве ре ал ног сту дентског жи во та при хва ти ли ње го ви са вре ме ни ци, за тим, ко јим се тех ни ка ма пи сац слу жио ка ко би сво ју пред ста ву сту дена та у глав ном гра ду Нор ве шке учи нио увер љи ви јом. На тај на чин, рад на сто ји да пру жи јед ну це ло ви ту ана ли зу од носа фик тив но/исти ни то на уну тра шњем и спо ља шњем пла ну књи жев ног де ла. Рад ња ро ма на Сту ден ти са се ла у осно ви, ка ко је на пред ре че но, ти пич на је за европ ски де вет на е сто ве ков ни ро ман о са зре ва њу мла дог чо ве ка. У Сту ден ти ма са се ла се опи сује од ра ста ње глав ног ју на ка Да ни је ла Бра у та, ам би ци о зног мла ди ћа са се ла, ко ји до ла зи у град ску сре ди ну са ам би цијом да за у зме си гур ну по зи ци ју у др жав ној слу жби и ви шим дру штве ним кру го ви ма. Уло га до шља ка у ур ба ној сре ди ни чи ни лик сту ден та са се ла ве о ма по год ним за ис тра жи ва ње су прот но сти се ло град, при ро да кул ту ра, али и сно ви зби ља, на јед ном по је ди нач ном при ме ру, што су ис ко ри стили и мно ги ро ма ни пре и на кон Сту де на та са се ла. Гарбор гов ро ман се, пак, из два ја као је дан од пр вих ро ма на у нор ве шкој књи жев но сти ко ји се пре све га кон цен три ше на уни вер зи тет ску сре ди ну као ме сто у ком глав ни ју нак пред ста вља стран ца, али и као по при ште су да ра ју на ко вих илузи ја са ма те ри јал ном ствар но шћу. По пут де ла мно гих са вре ме ни ка, као што су Иб зен и Бјернсон, и Гар бор го ва мно го стра на ак тив ност но ви на ра, по ле мича ра и књи жев ни ка, има ла је у том пе ри о ду ја сну дру штве но- ан га жо ва ну на ме ну, је згро ви то са др жа ну у ре а ли стич кој мак си ми та да ве о ма ути цај ног дан ског књи жев ног кри ти чара, Ге ор га Бран де са 2 : књи жев ност у на ше вре ме до ка зу је да жи ви ти ме што из но си про бле ме на јав ну рас пра ву. 3 Проблем ко јим се ба ви ро ман Сту ден ти са се ла је, ка ко је приме тио и нор ве шки исто ри чар књи жев но сти Ха ралд Ба ше- Ви г (Ha rald Bac he-wi ig), ти че се од но са ма те ри ја ли стич ких и иде а ли стич ких схва та ња све та. 4 Дру гим ре чи ма, про цес 2 Овај дан ски еру ди та је нашоj јав но сти с кра ја 19. ве ка био по знат под по ср бље ним име ном Ђор ђе Бран дес. Ви ди: Ј[овановић] Св. М. (1896) Оцје на Aus dem Re ic he des Ap so lu ti smus од М. Ђ. Бран де са, Зо ра: лист за за ба ву, по у ку и књи жев ност бр. 8, год. 1, Мо стар: Штам па ри ја књи жа ре Па хе ра и Ки си ћа, стр. 312. 3 Ори ги нал: Det, at en Lit te ra tur i vo re Da ge le ver, vi ser sig i, at den sætter Pro ble mer un der De bat, Bran des, G. In dled ning, in: Hovedstrømninger i det 19de Aar hun dre des Lit te ra tur; Fo rel æsnin ger hold te ved Kjøbenhavns Univer si tet i Ef te ra ar shal va a ret 1871 [1871], (1894) Kjøbenhavn: Gylden dal ske Bog han dels For lag, p. 9. 4 Bac he-wi ig, H. Lit te ra tur forsk nin gen og Bon de stu den tar, in: Frå ve sle Da niel til stu dent Bra ut: In di vid, sam funn og til pas sing i Ar ne Gar borgs 208

фор ми ра ња глав ног ју на ка се од ви ја кроз ди ја лек тич ку супрот ност из ме ђу иде а ла о сту ди ја ма и жи вот не ствар но сти, или, је зи ком ро ма на, из ме ђу ду ха (ånd) и ма те ри је (ma te rie). Кроз опи се ђач ких и сту дент ских да на Да ни је ла Бра у та, али и број них дру гих ли ко ва, ро ман по ступ но раз гра ђу је идејне кон струк ци је, иде а ле и илу зи је ко ји ва же уну тар све та ро ма на, али ко ји се од но се и на нор ве шку ствар ност дру ге по ло ви не 19. ве ка. Ро ман хро но ло шки пра ти од ра ста ње мла дог Да ни је ла, сиро ма шног зе мљо рад нич ког си на про сеч них спо соб но сти, ко га сан о иде ал ном сту дент ском жи во ту во ди пре ко разли чи тих ступ ње ва обра зов ног си сте ма до сту ди ја у глав ном гра ду где се су о ча ва са гла ђу, бе дом, без на ђем, бо ле шћу и мо рал ном де гра да ци јом. Срећ но из ба вље ње из ма те ри јалних му ка ју на ку до но се за ру ке са не што ста ри јом, бо га том Го спо ђи цом. Ве рид ба с њом под ра зу ме ва од ри ца ње од слобо до ум них, ли бе рал них ста во ва, али и ис пу ње ње иде ал ног сту дент ског жи во та. При са мом кра ју ро ма на, глав ни ју нак оправ да ва свој из бор: Бу де ли та ко учи нио, мо ћи ће да до би је нов ча ну по моћ од ве ле по сед ни ка, и истог ча са се из ба ви из сво јих ду гова и не ма шти не, и ко нач но ће ва ла и он мо ћи да про живи не ко ли ко ра до сних сту дент ских го ди на [...] а ка да буде ста ри ји и до би је на ме ште ње, пре о бра ти ће се и по че ти озбиљ но да схва та жи вот. 5 Већ на пр ви по глед, мо же мо ре ћи да при ча о Да ни је лу Бра у ту у мно го ме пра ти на че ла ро ма на о од ра ста њу, билдун гсро ма на. Meђутим, из на ве де ног ци та та је ја сно да роман не ис пу ња ва за ко ни то сти кла сич них бил дун гсро ма на. Јер ка ко из ме ђу оста лих на во ди Фран ко Мо ре ти (Fran ko Moretti), кла сич но де ло овог жан ра не гу је иде ју о пред о дређе но сти чо ве ка да за у зме на ме ње но ме сто у дру штву: [у билдунгсроману] фор ми ра ње чо ве ка као ин ди ви дуе у се би и за се бе по ду да ра се са ње го вом со ци јал ном ин те гра ци јом, у ко јој се он као јед но ста ван део це ли не, без ика квих пу коти на, укла па у дру штво. 6 Ро ма ни о од ра ста њу кул ми ни ра ју тре нут ком ка да се ју нак пси хо ло шки, али и у со ци јал ном сми слу, са вр ше но укло пи у свет од ра слих љу ди: Раз вој Bonde stu den tar, ed. Sven sen, Å (1976) Oslo: Asche ho ug, p. 23. 5 Ори ги нал: Gjor de han det te, so kun de han faa Pen ge hjelp av Pro pri et æren, kom med ein Gong ut av all si Skuld og Naud, og kun de en de leg ein gong faa li va eit Par gla de Stu den te ra ar [...] Na ar han vart el dre og fekk Embætte, vil de han um ven da seg og ta ka Li vet aal vor legt, Gar borg, A. (1883) Bon de stu dentar, Ber gen: Nyga ard, p. 332. 6 Мо ре ти, Ф. (2000) Бил дун гсро ман као сим бо лич ка фор ма, у: Реч: часопис за књи жев ност и кул ту ру бр. 60, 6, Бе о град: Фа бри ка књи га, стр. 426. 209

лич но сти и ин те гра ци ја су ком пле мен тар не и кон вер гентне пу та ње, и на тач ки њи хо вог су сре та и рав но те же на ла зи се пу на и дво стру ка епи фа ни ја сми сла, од но сно зре лост, утвр ђу је Мо ре ти. 7 Гар бор го во де ло, ме ђу тим, од сту па од овог мо де ла: ју на ко ва ин те гра ци ја у дру штво не под ра зу ме ва и ње го во ду хов но са зре ва ње и оса мо ста љи ва ње. Иро ни чан тон из при ло же ног ци та та ја сно су ге ри ше да ју на ков раз вој не оства ру је по жељ ни иде ал са зре ва ња. Оту да је овај ро ман у исто ри ји нор ве шке књи жев но сти на зи ван иро нич ним бил дун гсро ма ном, 8 или па ро ди јом бил дун гсро ма на. 9 Ово не сла га ње од ра жа ва та ко зва ну се ман тич ку хи пер тро фи ју, ко ја, ка ко твр ди Мо ре ти, од ли ку је мно ге, углав ном не га тивно од ре ђе не тер ми не ко ји на сто је да утвр де по зи ци ју по једи нач ног ро ма на у од но су на тра ди ци ју бил дунгсромана. 10 Уме сто од ред ни ца иро нич ни, или па ро дич ни бил дун гсроман, мно го је свр сис ход ни је по сма тра ти ро ман Сту ден ти са се ла као по зну фа зу у раз во ју жан ра обра зов ног ро ма на. Да ни јел Бра ут при хва та уго вор са дру штвом ве рид бом са бо га том кћер ком ве ле по сед ни ка не у ци љу од ра стања или укла па ња у дру штве не окви ре, већ ка ко би остварио без бри жну мла дост, не ко ли ко ра до сних сту дент ских го ди на. У ово ме пре по зна је мо иде ал о пер пе ту и ра ном пери о ду не зре ло сти, од но сно, ис пу ње ње иде а ла о веч ној младо сти ко ји, ка ко уо ча ва Мо ре ти, од сре ди не де вет на е стог ве ка у европ ској књи жев но сти за ме њу је иде а ле кла сич них бил дун гсро ма на ко ји не гу ју иде ал хар мо нич ног од ра ста ња ра ди укљу чи ва ња у за јед ни цу. 11 При влач ност без бри жног сту дент ског жи во та, у сми слу ле ги тим ног об ли ка не пот пуно из гра ђе не зре ло сти, при ка зу је се у Сту ден ти ма са се ла као ре гре сив но оства ре ње иде а ла (сту дент ског) жи во та, и ко нач но као ре гре сив ни циљ бил дун га глав ног ју на ка. Дани јел Бра ут се, та ко по пут Иб зе но вог Ер хар та Борк ма на из дра ме Јон Га бри јел Борк ман с кра ја де вет на е стог ве ка, или Фло бе ро вог Фре де ри ка Мо роа из Сен ти мен тал ног вас пита ња, кло ни зре ло сти, оба ве за и од го вор но сти. Ме ђу тим, док је Иб зе нов мла ди ју нак оп чи њен мла до шћу уоп ште, као по сто ја њу из ван дру штве них кон вен ци ја и еко ном ских веза, 7 Исто, стр. 428. 8 Sjåvik, J. (1978) In ten sjon og gen re i Ar ne Gar borgs Bon de stu den tar, in: Ed da: Nor disk tidsskrift for lit te ra tur forsk ning No. 78, 6, Oslo: Uni ver si tetsfor la get, p. 338. 9 Mork, G. (2002) Den re flek ter te lat te ren: På spor et ter Ar ne Gar borgs iro ni, Oslo: Asche ho ug, p. 274 10 Мо ре ти Ф. нав. де ло, стр. 426. 11 Ову тен ден ци ју Мо ре ти уо ча ва у ро ма ни ма Да ни јел Де рон да, Џорџ Елиот и Фло бе ро вом Сен ти мен тал ном вас пи та њу; Исто, стр. 420-423. 210

Гар бор гов ју нак те жи оства ре њу иде ал ног сту дент ског живо т а. На овом ме сту се ва ља за у ста ви ти на пој му иде ал ни студент ски жи вот ко ји има ви ше зна че ња и ком плек сну функци ју у ро ма ну. Иде ал ни сту дент ски жи вот је, као пр во, по јам ко ји у де лу из ра жа ва ју ли ко ви ста ри је ге не ра ци је, Да ни јелов пр ви учи тељ, ка пе лан Хирш и уни вер зи тет ски про фесор Да ре, уко ре ње ни у те ко ви не иде а ли стич ке фи ло зо фи је и ро до љу би ве ро ман ти чар ске ми сли. Из ове иде је о иде алном сту ден ту ра ђа се дру ги кон цепт иде ал ног сту дент ског жи во та: онај ко ји под ра зу ме ва бла же ни ин тер ме цо, пре дах пред су о ча ва ње са од го вор но сти ма од ра слог чо ве ка. Но силац ова квог схва та ња је про та го ни ста ро ма на ко ме је жи вотни циљ да оства ри упра во ова ко схва ћен иде ал сту ден та. И јед ном и дру гом схва та њу се су прот ста вља ју ре а ли стич ки опи си ствар ног сту дент ског жи во та, не ми ло срд но раз откри ва ју ћи да је у оба слу ча ја реч о уо бра зи ља ма, по гре шним и ла жним прин ци пи ма ко ји не са мо што су не и сти ни ти и не у те ме ље ни, већ су и ди рект но штет ни. Пр ви опис сту ден та и сту дент ског жи во та у ро ма ну је ностал гич ни (и сен ти мен тал ни) опис сту дент ских да на Данијело вог учи те ља Хир ша: А ка да је при чао Да ни је лу о сту дент ском жи во ту, што je вр ло ра до чи нио, по ми њао би че сто да је то, што је овај жи вот чи ни ло по е тич ним и иде ал ним, би ло у су шти ни са зда но од сме лих мла да лач ких сно ва. Сту дент ски жи вот су чи ни ли ра дост, пе сма, здрав жи вот, без бри жне ко ле ге; али сва ки је сту дент, у ко ме је би ло вр ли не, у по та ји гајио див не сно ве ко ји су ра до сти да ва ли озбиљ ност, а игри сми сао. 12 Не ма ју ћи ни ка кве пред ста ве о жи во ту из ван се о ске за једни це и му ко трп ног ра да на има њу, Да ни јел раз ро га че них очи ју упи ја за не се не, иде а ли зо ва не при че учи те ља ко ји студент ски жи вот из јед на ча ва ју са иде ал ним, да кле, нај бо љим мо гу ћим и је ди ним до стој ним жи во том за мла дог, ва ља ног чо ве ка. Пре ма Хир шу, сту дент ски жи вот је по све му уз више ни ји од би ло ког дру гог, а сту дент је од ре ђен да но си барјак иде а ли зма. Он је тај ко ји је пре дан иде ји и ко ји се не мо же и не сме оба зи ра ти на ма те ри јал не про бле ме. 12 Ори ги нал: Og na ar han for tal de Da niel um Stu den ter li vet, som han ik kje so sjel dan gjor de, so sag de han gjer na, at det, som gav det te Li vet sin Po e si og Ide a li tet, det var i Grun nen dei ung dom sdjer ve Dra u mar ne. Til Stu den ter li vet høyrde Gle da, Song, friskt Liv, lysti ge Kam me ra tar; men kvar Stu dent, som der var Man nsem ne i, bar i Løyndom paa fa gre Dra u mar, som gav Gle da Aal vor og Le i ken Me i ning., Gar borg А. op. cit, p. 33. 211

Хир шо во ви ђе ње сту де на та пред ста вља ехо Хум бол то ве кон цеп ци је уни вер зи те та, али и од раз не мач ке иде а ли стичке фи ло зоф ске шко ле. Ова ква иде а ли зо ва на сли ка уни верзи те та се не го ва ла у нор ве шкој по е зи ји све до кра ја де ветна е стог ве ка. У при год ној пе сми по во дом ба ла сту де на та у нор ве шкој пре сто ни ци 1858. го ди не, Хен рик Иб зен але горич но опи су је уни вер зи тет као храм Ду ха, а сту ден те и про фе со ре као све ште ни ке у хра му Иде ја : Чио је сту ден тов ум; У ње го вој мла да лач кој ду ши Ти ња све тлост ми сли Ода тле плам са сјај Иде је; Сва ко дне ви це пра зне игре, Teжачки рад и дре меж ду ха, Сту дент не по зна је, Ни кад им се не пре да је (Чио је сту ден тов ум!) 13 Пр ви опис сту ден та у ро ма ну Сту ден ти са се ла је ја сна пара ле ла са овом стро фом из Иб зе но ве пе сме. Ме ђу тим, Гарборг ће се на још не ко ли ко ме ста у ро ма ну освр ну ти на ову иде а ли зо ва ну пред ста ву сту де на та, нај че шће пре ко све чаних го во ра про фе со ра Да реа. По же лев ши до бро до шли цу но вим сту ден ти ма у Aan dshe i men пре би ва ли ште Ду ха, од но сно, Уни вер зи тет, про фе сор Да ре их упу ћу је у њи хов но ви иден ти тет: Сту пив ши у иде ал ни ду хов ни жи вот, ови здра ви мла ди љу ди, са јед не стра не, на ла зе са ми се бе; али са дру ге стра не, Дух је тај ко ји на ла зи њих, од но сно, у њи ма и он спо зна је са мог се бе. 14 Иде а ли зам све ча них го во ра, ка ко ће Гар борг, не што касни је у де лу, иро нич но на зва ти пред ста ве сту ди ја ко је иска зу ју Хирш и Да ре, 15 бу ду ћи сту ден ти слу ша ју пом но, али 13 Ори ги нал: Fe stlig er Stu den tens Sind; / I hans ung dom sri ge In dre / Luer Tan kens Lam pe skin / Der Ide ens Kjær ter tin dre; / Hver dag sli vets tom me Spil, / Hvor man træ ller, hvor man blun der, / Kjen ner ei Stu den ten til, / Al drig ga ar i det han un der / (Fe stlig er Stu den tens Sind!), Ib sen, H. (1937) Sang ved Stu den ter bal let den 15de De cem ber 1858, in: Sa mle de ver ker vol. 14, Oslo: Gylden dal, p. 225. 14 Ори ги нал: Na ar den sun ne Ung do men kom inn i det ide a le Aan dsliv, var det paa den ei ne Si da han, som fann seg sjølv; men paa den an dre Si da var det Aan den, som fann ho nom, el der fann seg sjølv i ho nom, Gar borg А. op. cit, p. 120. 15 Ори ги нал: Fest ta le-ide a li tet, Ibid., p. 260. 212

без мно го раз у ме ва ња: Да ни јел је слу шао са ду бо ким дивље њем. На жа лост, ни је баш све раз у мео; али [...] осе ћао је у се би да је про фе сор у пра ву. 16 Пој мо ве иде ја, иде а лизам или иде ал, Да ни јел све до кра ја ро ма на не успе ва да раз у ме, и ве ли ки део ху мо ра се у де лу за сни ва на ње го вом ко мич ном бр ка њу ових пој мо ва. Осим то га, не ра зу ме ва ње ових пој мо ва и да је но во зна че ње иде ал ном сту дент ском жи во ту. Бу ду ћи да под ра зу ме ва од су ство фи зич ког ра да, Да ни јел сту ди ра ње из јед на ча ва са ла год ним, без бри жним жи во том и за га ран то ва ном ег зи стен ци јом ли ше ном ма те ријал них бри га: пра ви сту дент тре ба да жи ви за иде ју и да пусти га зде и се ља ке да ку ка ју за нов цем и хра ном, за кљу чу је он. 17 Уве рен у сво ју пред ста ву уни вер зи тет ског обра зо ва ња, Да ни јел га из јед на ча ва са бла го ста њем из бај ке, и уз ви ку је на про сла ви по ло же ног при јем ног ис пи та: Су тра ни је посто ја ло; ве се ље, са мо је ве се ље мо ра ло вла да ти; то је зна чило би ти сту дент! Ово је био иде ал ни сту дент ски жи вот. 18 Ус по ста вив ши ова два схва та ња о иде ал ном сту дент ском жи во ту и о сту ден ту као две кључ не илу зи је без упо ришта у ре ал но сти, Гар бо ров ро ман се да је у њи хо во по ступ но и не ми ло срд но раз от кри ва ње. Пр ви сту пањ де ми сти фи каци је по чи ње опи сом сту де на та по ре клом са се ла. Пр ве коле ге са ко ји ма се Да ни јел сре ће на уни вер зи те ту у глав ном гра ду Нор ве шке, ни бли зу не под се ћа ју на оне ко ји би носи ли иде ал ност сту дент ског жи во та о ко ме му је при чао ка пе лан Хирш. На су прот уна пред из гра ђе ној иде ал ној предста ви сту де на та, сто ји ре а ли стич ки опис: Уоп ште узев, чи та ва гру па је има ла не чег по тла че ног и про па лог у се би, цр ту му ке, не ма шти не, те шких да на или пи јан че ња; мно ги су би ли ло ше об у че ни, пр ља вих краг ни и ман жет на, но га ви ца ис кр за них на пе та ма, ис кри вље них ци пе ла и ге ни јал них ше ши ра [...]. 19 Мно ге Да ни је ло ве ко ле ге су, на во ди се да ље у тек сту, уз при пре ме за фа кул тет, ра ди ли фи зич ке по сло ве, дру ги су 16 Ори ги нал: Da niel høyrde paa med djup An dakt. Des sver re for stod han det ik kje he ilt ut; men [...] han kjen de paa seg, at Pro fes so ren had de Rett, Ibid., p. 122. 17 Ори ги нал: [E ]in sann Stu dent skul de li va for Ideen og la ta Kræ ma rar og Bønder syta for Mynt og Mat, Ibid., p. 154. 18 Ори ги нал: Mor gon da gen var ik kje til; Gle da, Gle da aa le i ne skul de li va; det te var aa ve ra Stu dent! Det te, var det ide a le Stu den ter liv, Ibid., p. 113. 19 Ори ги нал: Sa ag ein he i le Flok ken un der eit, had de han no kot for trykt og for ko met yver seg, eit Drag av Stræv, Pen ge sut, von de Da gar el der Rangel; man ge gjekk da ar legt klædde, med skit ne Kra gar og Han dli nin gar, med Brøker upptrødde ned med Hælar ne, med skje i ve Sko, med ge ni a le Hat tar [...], Ibid., p. 95. 213

остајали без по мо ћи не та ко имућ них ме це на, па су се поту ца ли гра дом из глад не ли и одр па ни, молeћи за по зај ми це. Њих је, ка ко сто ји у ро ма ну, би ло стра шно ви де ти. 20 Ни теме о ко ји ма при ча ју сту ден ти са се ла не ма ју уро ђе ну цр ту уз ви ше но сти или иде ал но сти у се би, што је кључ на од ли ка сту дент ских раз го во ра пре ма Хир шо вој пред ста ви. Сту ден ти са се ла има ју са свим дру га чи је, по све ма те ри јалне, пре о ку па ци је: Оно, о че му су нај ви ше при ча ли, би ло је, на рав но, оно че га су нај ма ње има ли, а то је био но вац. 21 Гар бор го ви опи си бед них сту де на та по ре клом из ни жих кла са су ве о ма слич ни опи си ма ове дру штве не гру пе ка ко у европ ским та ко и у срп ским ро ма ни ма дру ге по ло ви не девет на е стог ве ка. 22 Сле де ћи ко рак у де ми то ло ги за ци ји сту дент ског жи во та тиче се ука зи ва ња на по дво је ност сту дент ске по пу ла ци је, на та ко зва не пра ве, град ске, сту ден те и сту ден те са се ла. Пе та и ше ста гла ва у ро ма ну Сту ден ти са се ла су по све ће не опи су две про сла ве на уни вер зи те ту: пр ва при ка зу је про славу по ло же ног при јем ног ис пи та, а дру га све ча ни упис сту дена та. Исто вре ме но, ове две гла ве су че ља ва ју раз ли чи те перспек ти ве: иде а ли змом за до је не пред ста ве сту ди ја и су ро ву ре ал ност. Пе та гла ва на ве о ма ду хо вит на чин опи су је ба ха на ли је нових сту де на та на кон по ло же ног при јем ног ис пи та: Пунч је био до бар; Да ни јел се за гре вао. [...] Ни ка да се до та да ни је осе ћао та ко до бро и чи сто, та ко из диг нут из над све кле ти си ро ма штва и све су ро во сти у све ту; да, осе ћао се та ко идеал ним [...]. 23 Ка ко гла ва од ми че, при по ве да ње по сте пе но гу би фор му, а све ште ни ци у хра му Иде ја Ide ens Prestеr, ка ко но ве сту ден те на зи ва је дан од го вор ни ка, огла ша ва ју се ња ка њем, ку ку ри ка њем, псов ка ма, ур ла њем и уда ра њем но гу у под. Опи јен пун чем и иде а ли змом све ча них го во ра, Да ни јел ве ру је да је ис пу њен ње гов де ти њи сан о сту дентском жи во ту. На окон ча њу про сла ве, при пи ти Да ни јел, ко га с му ком вра ћа ју ку ћи, осе ћа се свим ср цем као иде ал ни сту 20 Са да се Улај Ји берг по ту цао ће ла ве гла ве и зга слог ли ца и са мо зу рио кроз сво је ши ро ке на о ча ри као леш кроз по друм ска ок на; би ло га је страшно ви де ти. Ори ги нал: No gjekk Olai Ju berg ikring med snaud Skolt og avblømt An dlit og glod de og glod de gje nom si ne bre i de Bril lur som eit Lik gje nom ein Kjel dar glugg; det var so det var vondt aa sjaa han, Ibid., p. 97. 21 Ори ги нал: Det, dei snak kad mest um, var væl det, dei had de minst av, nemleg Pen gar, Ibid., p. 95. 22 Упо ре ди: Иг ња то вић, Ј. (1969) Иза бра на де ла 1, Но ви Сад: Ма ти ца Српска (Бу дућ ност), стр. 53-55. 23 Ори ги нал: Pun sen var god; Da niel ver mdest [...] Al dri had de han kjent seg so god og rein, so høgt lyft yver all Ar mod sdo men og Ra a ska pen i Ver di; ja han kjen de seg so ideal [...], Ar ne Gar borg, op. cit., p. 118. 214

дент, онај ко ји не ма раз ло га за ма те ри јал не бри ге: Да нас по чи ње иде ал ни сту дент ски жи вот, ми слио је Да ни јел; и у ње му је би ло са свим до вољ но иде а ли зма, иде а ли зма све чаних го во ра та ко да се све пре си па ло. 24 Са свим су прот но осе ћа ње, осе ћа ње мар ги на ли зо ва но сти и не при па да ња по вла шће ном кру гу сту де на та ли ше них ма тери јал них бри га, оче ку је Да ни је ла, и дру ге сту ден те са села на све ча ној це ре мо ни ји упи са. На њој Да ни јел уви ђа да, упр кос уз ви ше ним го во ри ма про фе со ра, по ло же ним пријем ним ис пи том и но во сте че ном сту дент ском одо ром и капом, као фор мал ним ула зни ца ма у Храм Ума, он, као ни дру ги сту ден ти са се ла, ипак ни су Ми нер ви ни си но ви. У ро ма ну се на ве о ма сли ко вит на чин при ка зу је по де ље ност и кон траст из ме ђу две вр сте сту де на та: сту де на та са се ла и пра вих сту де на та. По том је на но во ро ђе ним ду хов ним пле ми ћи ма би ло да ис ту пе и при ме упи сни цу и из го во ре за кле тву. Био је то ве ли ки скуп. Ве ћи ну су чи ни ли гра ђан ски сту ден ти, они са зна чај ним не мач ким пре зи ме ни ма и осо бе ним, фи ним ма ни ри ма, ко ји ма се Да ни јел чи та вог жи во та ди вио. Али ту и та мо би до та ба нао не ки ho mo no vus, не ки Аслак сен или не ки Бра ге стад, и Да ни јел је уз рас ту ћи не мир увиђао ка ко је ла ко би ло пре по зна ти их ме ђу оста ли ма. Ни су би ли угла ђе ни. Упи сни це су при ма ли кру тим не спрет ним сти ском, и не чим што се њи ма чи ни ло као на клон, али што је за пра во био са мо тр зај вра та; дру ги су се кла ња ли ни чи це, као да ће се пре по ло ви ти у па су. 25 Да кле, сту ден ти са се ла, иа ко фор мал но има ју но ви ака демски иден ти тет, ја сно од у да ра ју од ле ги тим них сту де на та, оних ко ји су сво јим по ре клом и при ро дом пред о дре ђе ни да сту ди ра ју. Гар бор гов ро ман кри тич ки су ге ри ше да иде ал о сту ден ту, ка кав кон стру и шу зва нич ни го во ри и успо ме не капе ла на Хир ша, мо гу оства ри ти са мо сту ден ти из гра да, док ће сту ден ти са се ла по пут Да ни је ла Бра у та у сту дент ској одо ри увек из гле да ти тек као пре о бу че ни се ља ци. 24 Ори ги нал: Det var det ide a le Stu den ter liv, som byrjad i Dag, tenk te Da niel; og der vart Ide a li tet nok, Fest ta le-ide a li tet i Foss og Fla um, Ibid., p. 160. 25 Ори ги нал: So skul de dei nyfødde Aan dens Adels menn fram og faa si ne Bor gar brev og avleg gja Lov na den. Det vart ei lang Mynstring. Dei fle ste var Bystu den tar, Folk med sto re, plattyske Namn og med det te ser skil de, fi ne Lag, som Da niel had de un drat seg yver i al le si ne Da gar. Men en der og daa kom det tram pan de ein ho mo no vus, ein Aslak sen el der ein Bra ge stad, og Daniel sa ag med vek san de Uro, kor lett det var aa kjen na dei fraa dei an dre. Dei had de ik kje Svin gen. Bre vi si ne tok dei imot med sti ve ke iv hend te Tak, og in nbill te seg, at dei buk kad, men det vart ber re ein Rykk i Nak ken; og an dre tverbøygde seg, som dei skul de gaa av paa Mid ten, Ibid., p. 158. 215

Раз от крив ши да иде а ли зо ва ни сту дент ски жи вот си ро машним ака дем ци ма мо же пред ста вља ти са мо вар ку, Гар борг иде и ко рак да ље, по ка зу ју ћи у Сту ден ти ма са се ла не гатив не по сле ди це упор не же ље да се оства ри илу зор ни сан. На са мом кра ју ро ма на, Да ни јел, ли шен нов ча не по др шке, од из ну ре но сти и из глад не ло сти па да у по сте љу и од лу чу је да жр тву је до та да шња ли бе рал на и ху ма ни стич ка уве ре ња, чак и ода ност мла да лач кој љу ба ви ка ко би при сту пио бога том дру штве ном сло ју ко ме је по при ро ди омо гу ће но да оства ри иде ал ни сту дент ски жи вот. За то фор ми ра ње главног ју на ка овог по зног бил дун гсро ма на пред ста вља по раз, ре гре си ју уме сто са зре ва ња. Ин ди ви ду ал ност и кри тич ност се жр тву ју ра ди оства ре ња иде а ла. Дру штве но-ан га жо ва на по ру ка ро ма на је очи глед на. Отуда је, са свим оче ки ва но, и ре цеп ци ја ро ма на би ла ја сно по дво је на. Ле ви чар ске но ви не, од но сно, њи хо ви са рад ници, хва ли ли су ро ман, ис ти чу ћи ње гов умет нич ки до мет и зна чај, док га је кон зер ва тив на штам па од ба ци ва ла ка ко на осно ву естет ских, та ко и на осно ву не е стет ских кри те рију ма. Ме ђу тим, ка рак те ри стич на од ли ка ве ћи не ре цен зи ја Гар бор го вог ро ма на, без об зи ра на по ли тич ку ори јен та ци ју но ви на у ко ји ма су об ја вље не, уте ме ље на је на прин ци пу ин сти ни то сти: у по ре ђе њу опи са у ро ма ну са ре ал ним живот ним окол но сти ма. По сле дич но, при ка зи у ле ви чар ским но ви на ма за сни ва ли су свој по зи ти ван суд на Гар бор го вим тач ним и пре ци зним при ка зи ма нор ве шке ствар но сти, док је кон зер ва тив на штам па ис ти ца ла ар гу мен те ко ји оба ра ју исти ни тост Гар бор го вог ро ма на, због че га је, пре ма овим кри ти ча ри ма, и сам ро ман мо рао би ти не га тив но оце њен. На ве шће мо не ко ли ко илу стра тив них при ме ра. Нор ве шки књи жев ни кри ти чар Ерик Ву лум (Erik Vul lum), пи шу ћи у ле ви чар ском ли сту Даг бла де (Dag bla det), кон ста ту је ка ко Ар не Гар борг чи та о ци ма пру жа ствар ност и за кљу чу је да је жа ло сно то што је не срећ на при ча о Да ни је лу Бра у ту та ко тач на, та ко тач на. 26 Још је дан ле ви чар, Ни ко лај Ју лијус Се рен сен (Ni ko lai Ju li us Sørensen) је ди рект ни ји: Писац се без за др шки упу шта у при ка зи ва ње ствар но сти онакве ка ква она је сте. Упра во исти ни тост ње го вих опи са да је значај овом ра ду. 27 26 Ори ги нал: Det er en ulykke lig hi sto rie, som er for talt os. Men det sørgeligste ved den er dog, at den er saa sand, saa sand, Vul lum, E. (1884) Bognyt, Nyt Tidsskrift, Kri sti a nia: Hu seby, p. 106. 27 Ори ги нал: Dig te ren ga ar uden Sky løs paa en Frem stil ling af Vir ke lighe den, som den er. Det er Frem stil lin gens Sand hed, som gi ver Ar be i det sit Værd, Sørensen, N. J. (4. Ja nu ary 1884) Sma at om Senn, Dag spo sten, No. 3, p. 1. 216

Са дру ге стра не, у кон зер ва тив ним но ви на ма Аф тен по стен (Af ten po sten), ано ним ни ау тор по све ћу је го то во по ло ви ну на слов не стра не по ступ ном из ла га њу до ка за због ко јих се ово де ло не мо же на зва ти ре а ли стич ким, а са мим тим ни исти ни тим при ка зом оп штих, ти пич них по ја ва. 28 По ред не до стат ка ко ји се ти чу објек тив но сти ин стан це при по ве дача, ау тор ис ти че не ре ал но и не тач но при ка зи ва ње ви ших дру штве них кла са у ро ма ну. 29 Ово је, апо ло гет ски на ста вља ау тор ре цен зи је, са свим ра зу мљи во, јер Гар борг ни ти припа да том дру штве ном сло ју, ни ти до вољ но по зна је на ви ке и на чин жи во та при пад ни ка те кла се. На су прот то ме, Гар борг, ко ји и сам при па да тој ка те го ри ји, у од лич ној је по зи ци ји да ра све тли фе но мен сту де на та са се ла чи је по ја вљи ва ње у град ској кул ту ри до но си мно ге ин те ре сант не со ци јал не и пси хо ло шке про бле ме ко ји до са да ни су об ра ђи ва ни у књижев но сти. 30 Ме ђу тим, за је дљи во за кљу чу је овај до пи сник Аф тен по сте на, Гар бор го ви умет нич ки до ме ти ни у то ме са свим не успе ва ју, јер се сту ден ти са се ла, сво је вр сне духов не на ка зе, у ро ма ну пре та па ју у јед ну без о блич ну, беска рак тер ну ма су, гу сти, не пре глед ни pêle-mêle ли ко ва, што текст чи ни не ра зу мљи вим и, ко нач но, за ма ра чи та о ца. 31 То што се као вр хун ски естет ски кри те ри јум у на ве де ним но вин ским кри ти ка ма Гар бор го вог ро ма на Сту ден ти са села из два ја прин цип ми ме зе, ни је са мо по се би нео бич но, буду ћи да се у дру гој по ло ви ни де вет на е стог ве ка ре а ли стич ки по сту пак уста лио као до ми нан тан у књи жев но сти. Са дру ге стра не, ни упу ћи ва ње на то да је пи сац ком пе тен тан да на ква ли те тан на чин пи ше са мо о по ја ва ма ко је је лич но ис кусио, та ко ђе ни је, са мо по се би, из у зет но у кон тек сту зах те ва ко ји су се по ста вља ли умет ни ци ма де вет на е стог ве ка. А, виде ли смо и да је кри тич ки апа рат обе, иде о ло шки су прот ставље не стра не, су штин ски исти: ано ним ни до пи сник де сничар ских но ви на на сто ји да уру ши естет ски ква ли тет де ла по истим осно ва ма због ко јих га до пи сни ци ле ви чарских новина уз ди жу. 28 Ano nim. (8. No vem ber 1883) Li te ra tur, Af ten po sten, No. 262 A, p. 1. 29 Та ко по не где на и ла зи мо на не ке нео бич не пред ста ве ви ших др жав них чи нов ни ка и тр го ва ца. Ори ги нал: Der er sa a le des no gle besynder li ge Fore stil lin ger om Em bedsmænd og Gros se re re, som hist og her fo re kom mer, Ibid. 30 Ори ги нал: [A]t Fæno me net «Bon de stu den ter» i Vir ke lig he den frembyder en Ræ kke in te res san te so ci a le og psycho lo gi ske Pro ble mer som Hid til ik ke har fun det sin Be han dling i Li te ra tu ren, og hvis Op ta gel se paa Dag sor de nen til med af en Mand, der selv tilhører hin Ka te go ri, der for er vel stif tet til at vække vor Op mærk som hed, Ibid. 31 Ibid. 217

За ни мљи во је при ме ти ти да оба чи та ња ин си сти ра ју на, чи ни се, не спор ној, ди рект ној ве зи из ме ђу гра ђе ро ма на и спе ци фич но нор ве шке ре ал но сти, то јест, да го то во по ри чу са му ње го ву фик тив ност и ау то ном ну по зи ци ју умет нич ког де ла. Ана ли зи ра ју ћи оно вре ме ну кри ти ку Гар бор го вог дела, уо ча ва мо про цес де фик ци о на ли за ци је ро ма на. При ка зива ње књи жев них и естет ских од ли ка тек ста је, на и ме, подре ђе но оце њи ва њу исти ни то сти Гар бор го вих ро ма неск них пред ста ва нор ве шке ствар но сти. Иро ни ја, ху мор, стил ске и фор мал не ино ва ци је, за тим, оби ла то упу ћи ва ње на дру ге умет нич ке тво ре ви не, тј. из ра же на ин те р тек сту ал ност ро мана Сту ден ти са се ла, у но вин ским ко мен та ри ма о ро ма ну има ју да ле ко ма ње зна чај но ме сто од упу ћи ва ња на оне елемен те у тек сту ко ји би се, пре ма кул тур ним ко до ви ма крити ча ра, сма тра ли ствар ним све том. Ре ал ност, та ко, ни је са мо ре фе рент но по ље из ван књи жев ног де ла, већ је степен ми ме тич но сти ро ма на и ње гов основ ни ква ли та тив ни крите ри јум. Пр ви кри ти ча ри и чи та о ци Сту де на та са се ла, по сма тра ју по јав ну ствар ност као пред мет Гар бор го ве ана ли зе, а не као део умет нич ке ин тер пре та ци је. Дру гим ре чи ма, ре цен зи је у штам пи ро ма ну Сту ден ти са се ла при пи су ју уло гу ва лид не хро ни ке спе ци фич них по ја ва у нор ве шком дру штву. Прика зи че сто о ро ма ну го во ре као о до ку мен ту или фо тографски пре ци зној ре флек си ји ствар но сти. Та ко већ по ме ну ти Ни ко лај Ју ли јус Се рен сен хва ли Гар боргов опис сту ден та ко ји го то во да уми ре од гла ди, и за кључу је да би је дан од ње го вих при ја те ља мо жда остао у живо ту да је Гар бор го ва књи га иза шла ко ју го ди ну ра ни је. 32 Ге орг Нур ден сван (Ge org Nor den svan) на зи ва Сту ден те са се ла вр ло слав ном и до бро из ве де ном ре про дук ци јом сада шњи це и вред ном кул тур ном сли ком, пра вим исто ријским до ку мен том ко јим се ра све тља ва нор ве шка омла дина и сту дент ски жи вот. 33 Нур ден сван, та ко ђе, за кљу чу је да је ро ман зна ча јан упра во због то га што је то ло гич на и це ло ви та про це на ствар но сти. Пре ма овом швед ском крити ча ру, ро ман сво ју исти ни тост, или ве ро до стој ност ду гу је 32 Ори ги нал: Jeg vet al drig at ha ve læst no get me re gri ben de end Skil drin gen af Stu den ten, som hol der paa at sul te i hjæl [ ] Jeg tænker mig at en af mi ne ven ner end nu vil le ha ve le vet hvis Gar borgs Bog var kom men ud et Aar før, Sørensen, N. J. op. cit. 33 Ори ги нал: Bon de stu den tar är en djupt känd och väl återgifven nu tid sbild, en kulturmålning af bestående värde, et ver kligt hi sto risk do ku ment till belysning af den nor ska ung do men i vår tid, af stu den tlif vet [...], Nor densvan, G. (1885) Ar ne Gar borg Bon de stu den tar For te ljin gar og so gur, Kristi a nia 1884, in: Nor disk tid skrift för ve ten skap, konst och in du stri year 8, Stoc kholm: Nor stedt, p. 278. 218

чињени ци да је Гар борг сам пр о жи вео и не по сред но упознао студент ски жи вот о ком пи ше. Ко нач но, мо жда су у из јед на ча ва њу фик тив не са др жи не ро ма на са ствар но шћу нај да ље оти шли чи та о ци ли ста Федра хај мен (Fe dra he i men) ко ји је Гар борг у то вре ме уре ђивао. На и ме, у ви ше бро је ва на кон пр вог при ка за ро ма на, у овом ча со пи су се во ди ла жу стра рас пра ва о то ме у ко јој мери фак тич ки сту ден ти са се ла на сту ди ја ма у глав ном гра ду успе ва ју да за др же мо рал ност и осе ћај дру штве не од го ворно сти. До пи сни ци сма тра ју да ови сту ден ти гу бе жар за поли тич ким, кул тур ним и је зич ким ан га жо ва њем, а као узор и при мер ова квог не га тив ног раз во ја сту де на та, на во ди ли су упра во слу чај Да ни је ла Бра у та, фик тив ног ју на ка из ро ма на Сту ден ти са се ла. Пр ви ко ји је у овим но ви на ма из вео Да ни је ла Бра у та из сфе ре фик ци је у ре ал ност, био је до пи сник пот пи сан као Град ски сту дент En Bystu dent. Су де ћи о Да ни је ло вим до жи вља ји ма у глав ном гра ду као о фак тич ким до га ђа ји ма, Град ски сту дент осу ђу је Да ни је лов опор ту ни зам и иде оло шку не по сто ја ност, ка рак те ри сти ке ко је при пи су је свим нор ве шким сту ден ти ма са се ла, за кљу чив ши да је срам но то што сту ден ти по ре клом са се ла ве ћи ном про да ју сво је иде але за не ко ли ко ши лин га чим сту пе на уни вер зи тет. 34 Слич но ста па ње ре ал но сти и књи жев но сти на ла зи мо у значај ном при ка зу и ин тер пре та ци ји ро ма на у но ви на ма Дагбла де ау тор ке Ама ли је Ми лер, уда те Скрам. Ама ли ја Ми лер је јед на од нај зна чај ни јих нор ве шких књи жев ни ца у овом пе ри о ду, и ње на де ла се од ли ку ју, мо жда, нај кон се квент нијим спро во ђе њем есте ти ке на ту ра ли зма у исто ри ји скан динав ске књи жев но сти. У те мељ ном ту ма че њу Сту де на та са се л а Ми ле ро ва на ро чи ту па жњу по све ћу је на ту ра ли стич ким еле мен ти ма у ро ма ну, а по себ но се ба ви раз ло зи ма за посте пе ну ду хов ну про паст глав ног ли ка, сту ден та Да ни је ла Бра у та. Она у ро ма неск ном при ка зу суд би не си ро ма шног сту ден та са се ла ви ди ва лид ну ин тер пре та ци ју, или ди јагно зу уо би ча је не по ја ве у нор ве шком дру штву. Пре ма Миле ро вој, Да ни јел Бра ут је при мер ка ко штет не иде о ло ги је и ин док три на ци је ина че креп ке се о ске мла ди ће пре тва ра ју у ка рак тер но не раз ви је не и мо рал но ла бил не љу де. 35 34 Ви ди: Ein Bystu dent (3. De cem ber 1884) Upp Bon de stu den tar!, Fe dra he imen, n. p. 35 Müller A. (26. Ja nu ary 1884) Lidt om Bon de stu den tar, Dag bla det, n. p. Oвде ци ти ра но из: Skram, A. (1987) Op ti mi stisk læse ma a de: Ama lie Skrams lit tera tur kri tikk, Oslo: Gylden dal norsk for lag, p. 95. 219

Јед на од иде о ло ги ја ко ја до во ди до Да ни је ло ве мо рал не про па сти, али и про па сти мно гих си ро ма шних сту де на та уоп ште, 36 пре ма Ми ле ро вој, је сте та ко зва ни фра зни идеа ли зам ко ји се сер ви ра са уни вер зи тет ских ка те дри, на сту дент ским про сла ва ма и сту дент ским те ре вен ка ма. У рома ну, на во ди Ми ле ро ва: Ви ди мо ка ко је дан при род но сна жан мо мак по ста је дангу ба, пр вен стве но за то што не по сто ји пра ви од нос из међу Бож је ре чи и жи во та, а за тим за то што је не тач ни говор све ште ни ка из хра ма Иде ја, за Да ни је ла по стао на лик за во дљи вој све тло сти лу та ли ци [ig nis fa tu us] пре ма ко јој се овај на во ди у та ми, а ко ја га од вра ћа од са зна ња да је по сто ја ње пот чи ње но за ко ни ма ну жно сти. 37 Ми ле ро ва ће, за то, за кљу чи ти да ово де ло пре ва зи ла зи оквире умет но сти и по ста је со ци о ло шка сту ди ја. 38 Ау тор ка, по пут мно гих са вре ме ни ка, чи та ро ман Сту ден ти са се ла ви ше као до ку мент а ма ње као де ло умет нич ке фик ци је. Ре а ли стич ки по сту пак ко ји ко ри сти Ар не Гар борг на вео је оно вре ме не чи та о це да де ло Сту ден ти са се ла чи та ју гото во као ре пор та жу и до ку мен тар ни ро ман, то јест исти ну о соп стве ној про жи вље ној ствар но сти. Чи та о ци су ве ро вали у пи шче ве књижевнe пред ста ве нор ве шке ствар но сти, и сма тра ли су их ре ле вант ним за са му нор ве шку ствар ност. Чи та о ци су про жи вља ва ли Да ни је ло во раз о ча ре ње у иде але о сту дент ском жи во ту, и раз от кри ва ли ла жи у по ну ђе ним или на сле ђе ним пред ста ва ма све та. Оно о че му су ма ње мисли ли, али че га су без сум ње би ти све сни, је сте да су та ко увер љи ве ре а ли стич не сли ке све та ко је до ка зу ју не у те меље ност од ре ђе них илу зи ја, и са ме тек пред ста ве, умет нич ке ин тер пре та ци је. Гар бор го во при ка зи ва ње сту дент ске ре ално сти је, на рав но, у ис тој ме ри фик тив но (не и сти ни то) као и иде а ли зо ва не пред ста ве сту ди ја ко је ње го во де ло на сто ји да раз от кри је. Раз лог због че га Гар бор го ви са вре ме ни ци ње го ве ре али стич ке пред ста ве ствар но сти ни су до жи вља ва ли као 36 Да ни јел Сер бра ут је [...] пред став ник ра се уну тар ра се, јед ног ве ликог де ла на ших на ци о нал них сту де на та ско ро је ви ћа. Ори ги нал: Da niel Sørbraut er [...] en Re præ sen tant for en Ra ce in den Ra cen, for en stor Del af vor na ti o na le, stu de ren de Op kom me rung dom, Ibid., p. 97. 37 Ори ги нал: I en Skil dring [...] ser vi, hvor le des en af Na tu ren godt udrustet Fyr ga ar hen og bli ver en La ban, først og fremst, for di der ik ke er det ret te For hold mel lom Vor her res Ord og Li vets Opfyldel se, og dernæst fordi den uef ter ret te li ge Ta le, der lød fra Ide er nes Præ ste skab, er ble vet for ham som et Irlys i Nat ten, der har hin dret ham fra at se, at Til værel sen er Nødvendighedens Lo ve un der gi ven, Ibid., p. 95. 38 Ори ги нал: Sam funnsstu die, Ibid., p. 97. 220

илузи је, или вар ке, Јан Ват (Ian Watt) об ја шња ва ти ме да ре а ли стич ка де ла од ра жа ва ју оно вре ме но ве ро ва ње у инди ви ду ал ну про це ну ствар но сти по мо ћу чу ла. 39 Од но сно, се лек тив на ви зи ја јед не по ја ве, пи шче ва, при ка за на по ступци ма свој стве ним ре а ли стич ком дис кур су, чи та о ци до живља ва ју као увер љи ву, за то што је ве ро ват на: док чи та мо То ма Џон са, ми не уо бра жа ва мо да се су о ча ва мо са но вим ис тра жи ва њем ствар но сти; про за нас од мах оба ве шта ва да су ис тра жи вач ке опе ра ци је одав но за вр ше не, да тај по сао ви ше не тре ба ра ди ти, и да нам се пре при ка зу је ја сан и пречи шћен из ве штај о оно ме што је отр ки ве но. 40 Ро лан Барт ће ово на зва ти есте тич ком ве ро ват но ћом. 41 Де ла ре а ли стич ке књи жев но сти, укљу чу ју ћи и Гар бор го ве Сту ден те са се ла увер љи ва су за то што се не ко се са чи та о че вим до жи вља јем ствар но сти. Же ља да у ње го вим фик тив ним пред ста ва ма виде од раз ре ал ног све та, мо жда ви ше од све га от кри ва по требу та да шњих чи та ла ца да у књи жев ним де ли ма пре по зна ју ва ли да ног са го вор ни ка у ту ма че њу жи вот них ис ку ста ва. На овај на чин ро ман Сту ден ти са се ла на го то во ег зем пла ран на чин оства ру је оно што је Ја ус сма трао са став ним за датком књи жев но сти, а то је ње на дру штве но твор на, а не са мо репре зен та тив на функ ци ја. 42 ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Ano nim. (8. No vem ber 1883) Li te ra tur, Af ten po sten, No. 262 A, p. 1. Bac he-wi ig, H. Lit te ra tur forsk nin gen og Bon de stu den tar, in: Frå ve sle Da niel til stu dent Bra ut: In di vid, sam funn og til pas sing i Ar ne Gar borgs Bon de stu den tar, ed. Sven sen, Å (1976) Oslo: Asche ho ug, 11-25. Барт, Р. (1990) Ефе кат ствар ног, Тре ћи про грам бр. 85, Бе о град: Ра дио Бе о град, стр. 193-196. Bran des, G. In dled ning, in: Hovedstrømninger i det 19de Aar hun dredes Lit te ra tur; Fo rel æsnin ger hold te ved Kjøbenhavns Uni ver si tet i Ef te ra ar shal va a ret 1871 [1871], (1894) Kjøbenhavn: Gylden dal ske Bog han dels For lag, p. 1-23. Ват, Ј. (1990) Ре а ли зам и ро ма неск ни об лик, Тре ћи про грам бр. 85, Бе о град: Ра дио Бе о град, стр. 167-182. 39 Ват, Ј. (1990) Ре а ли зам и ро ма неск ни об лик, Тре ћи про грам бр. 85, Бе оград: Ра дио Бе о град, стр. 169. 40 Исто, стр. 181. 41 Барт, Р. (1990) Ефе кат ствар ног, Тре ћи про грам бр. 85, Бе о град: Ра дио Бе о град, стр. 193. 42 Ја ус, Х. Р. (1978) Есте ти ка ре цеп ци је: Из бор сту ди ја, прев. Дрин ка Гојко вић, Бе о град: Но лит, стр. 81. 221

Де ре тић, Ј. (2007) Крат ка исто ри ја срп ске књи жев но сти, Но ви Сад: Арт принт. Ein Bystu dent. (3. De cem ber 1884) Upp Bon de stu den tar!, Fe dra he imen, n. p. Gar borg, A. (1883) Bon de stu den tar, Ber gen: Nyga ard. Ib sen, H. (1937) Sang ved Stu den ter bal let den 15de De cem ber 1858, in: Sa mle de ver ker vol. 14, Oslo: Gylden dal, p. 225. Иг ња то вић, Ј. (1969) Иза бра на де ла 1, Но ви Сад: Ма ти ца Срп ска (Бу дућ ност) Ја ус, Х. Р. (1978) Есте ти ка ре цеп ци је: Из бор сту ди ја, прев. Дрин ка Гој ко вић, Бе о град: Но лит. Ј[овановић] Св. М. (1896) Оцје на Aus dem Re ic he des Ap so lu ti smus од М. Ђ. Бран де са, Зо ра: лист за за ба ву, по у ку и књи жев ност бр. 8, год. 1, Мо стар: Штам па ри ја књи жа ре Па хе ра и Ки си ћа, стр. 312. Мо ре ти, Ф. (2000) Бил дун гсро ман као сим бо лич ка фор ма, Реч: часо пис за књи жев ност и кул ту ру, бр. 60, 6 (2000) Бе о град: Фа бри ка књи га, стр. 417-452. Mork, Ge ir. Den re flek ter te lat te ren: På spor et ter Ar ne Gar borgs ironi. Oslo: Asche ho ug, 2002. Müller A. (26. Ja nu ary 1884) Lidt om Bon de stu den tar, Dag bla det, n. p. Nor den svan, G. (1885) Ar ne Gar borg Bon de stu den tar For te ljin gar og so gur, Kri sti a nia 1884, in: Nor disk tid skrift för ve ten skap, konst och in du stri year 8, Stoc kholm: Nor stedt. The sen, R. (1991) Ein dik tar og hans strid. Ar ne Gar borgs liv og skrifter, Oslo: Asche ho ug. Sjåvik, J. (1978) In ten sjon og gen re i Ar ne Gar borgs Bon de stu den tar, in: Ed da: Nor disk tidsskrift for lit te ra tur forsk ning No. 78, 6, Oslo: Uni ver si tets for la get, p. 333-339. Skram A. (1987) Op ti mi stisk læse ma a de: Ama lie Skrams lit te ra tur kritikk, Oslo: Gylden dal norsk for lag. Sørensen, N. J. (4. Ja nu ary 1884) Sma at om Senn, Dag spo sten, No. 3, p. 1. Vul lum, E. (1884) Bognyt, Nyt Tidsskrift, Kri sti a nia: Hu seby, 101-106. 222

Sofija Christensen Belgrade BETWEEN FICTION AND REALITY: THE MAKING OF DANIEL BRAUT (BONDESTUDENTAR) BY ARNE GARBORG Abstract This article analyses a mismatch between student reality and fictive depictions of student life, in a classic work of Norwegian literature Bondestudentar (1883) by Arne Garborg. The novel is translated into English as The Making of Daniel Braut. Addressing the dichotomy between (false) ideals and (true) reality, which is in the center of Garborg s novel, the article explores Garborg s critique of the idealist myths about academic life. Romantic representations of the student were, at the time when Garborg was writing his novel, still very much alive in the Norwegian literature and thought. His book seeks to unravel the falseness of these idyllic images, by presenting a realistic image of the poor, famished, morally collapsed student. While the first part of the article explores the method by which the story unravels the fictitiousness of the ideas of an ideal student life, the second part analyses the readers reactions to Garborg s representations of academic life. Majority of Garborg s contemporary readers did not acknowledge the fictitiousness of his realistic interpretations, finding them to be true depictions of students in the Norway s capital, and treating the protagonist of the novel as their contemporary. Key words: novel, nineteenth-century literature, Norwegian literature, Scandinavian literature, university novel, illusion, fiction 223