Предраг ВУКИЋ Државни архив Цетиње

Transkript

1 ПРИЛОЗИ ГЛАСНИК ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА, Књ. 4 (2005) стр REVIEW OF REGIONAL MUSEUM, VOL 4 (2005), pp Предраг ВУКИЋ Државни архив Цетиње ТРИ ДОКУМЕНТА ИЗ ИСТОРИЈЕ ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА 1. Писмо Рашко-Призренског митрополита Нићифора Перића митрополиту Митрофану Бану од 21. септембра Манастир Довоља, посвећен Успењу Пресвете Богородице, налази се на десној обали Таре, код села Пренћана у околини Пљеваља. У историјским изворима Довоља се први пут помиње Ипак, манастир ј е по свему судећи знатно старијег постања. Судећи према црквено-народном предању, првобитни манастир је подигнут за вријеме краља Милутина Немањића. Крајем 17. вијека у Довољу се преносе мошти другог архиепископа српског Св. Арсенија Сремца из Пећи и ту остају све до њиховог преношења у Добриловину. Колашински Турци су опустошили манастир. Обновљенје десет година касније. Довоља је поново запаљена Манастир је делимично обновљен, да би већ опет био похаран од Турака. Тако је Довоља напуштена и у стању девастације и урушавања остаје више од једног вијека. Темељна обнова манастира отпочета је године са благословом милешевског епископа Филарета и под надзором Одбора за обнову манастира Довоље чијим радом предсједава др Славенко Терзић. У овом тренутку манастир се налази у завршној етапи обнове. У протеклих 130 година у више наврата јављале су се иницијативе за обнову Довоље, али до њихове реализације усљед неповољних политичких околности и материјалне оскудице није дошло. У писму од 21. септембра године рашко-призренски Нићифор Перић извјештава црногорског митрополита Митрофана да се обратио турским властима са захтјевом да му дозволе обнову манастира Довоље, али да је одговор турских власти негативан. Локално становништво у околини порушеног манастира немирног је и 141

2 ПРЕДРАГ ВУКИЋ непокорног духа, па би обновом Довоље, према мншљењу Турака, околна села добила још већи подстрек и самопоуздање,д а немире праве и буне дижу. Стога митрополит Нићифор апелује да митрополит Митрофан са своје стране утиче на народ околних села, а и он ће утицати колико је могуће, да села наша око манастира Довоље буду мало скромнија, мирнија и према властима исправнија, како би се временом ипак стекли повољнији услови за добијање фермана за обнову порушене Довоље. Исто писмо сачувано је у архиву Цетињске митрополије (фасц. 69, број 1616). Одговор, или барем концепт одговора Митрофана Нићифору у архиву Митрополије није сачуван. Исход исте иницијативе био је неповољан. Манастир није обновљен. Писмо митрополита Нићифора до сада није објављено. Сада се публикује први пут. 21. септембра г. Пљевље. службено. Ваше Високопреосвештенство, Прељубазни у Христу брате Пошто се м-р Ђурђеви Ступови у Беранској нахији налазе доста у жалосном и бедном стању, усљед материјалних оскудица, те чак и сами св. храм, једино уточиште и заклон нашег побожног народа у пом. околини порабаћен је и прокишњава, то смо одлучили послати Вашој братској љубави игумана пом. м-ра оца Данила, којега најтоплије препоручујемо, да га изволите примити и на руци му бити да се пријави свима у Вашој резиденцији, и детаљно изложи све нужде и потребе пом. св. задужбине и потражи од њих, у колико се то може помоћи за побољшање жалоснога стања његовог. Колико му драго била та помоћ, само она треба да је брза. На дневном је реду, рад око тражења фермана за подизање и обновљење м-ра Довоље, али би смо Вам скренули братску пажњу на један веома важан факат. Околина довољска веома је жива и немирна, држање своје према властима не удешава како треба, те све то отежава овај важан посао. На захтев наш учињен на патријаршији, да се обнови Довоља, добили смо преко исте патријаршије а од стране Високе Порте одговор, у коме су Довоља и околина окарактерисани као места бунтовничка и усташка, и да би са обновљењем тога м-ра, давало се више маха, да немире праве и буне дижу у околине манастира. Да овакав одговор добијемо, има се благодарити рефе- 142

3 ТРИ ДОКУМЕНТА ИЗ ИСТОРИЈЕ ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА рату, који је пљеваљски идаре меџлис по овој ствари послао валилука, а овај Стамболу. Према свему овоме довде наведеноме нужно је Високопреосвећени у Христу брате, да и Ви отуда настанете и колико год можете утичете, а и ми ћемо с ове стране све учинити, да села наша око манастира Довоље буду мало скромнија, мирнија и према властима исправнија, те ћемо се потрудити и заложити се, да скинемо са те околине набачену љагу. У очекивању повољних резултата и по једној и по другој ствари изложеним у овом нашем братском писму остајемо најљубазнији у Христу брат + АЕ. и Митрополит Рашко-Призренски Нићифор Његовом Високопреосвештенству А. Е. и Митрополиту Црне Горе и Брда Господину Госнодину Митрофану на Цетињу 143

4 ПРЕДРАГ ВУКИЋ luu д5ч^д.^.тд '-v ^V-rЛ^>'V\^yv^\^W 1^лСГч\(\\'^-\л 'Л-' 0'-\'-/^М^ V^V^-M- \Јг\лп(К д VM-^r'-AtrtriA v ^ ^ v^sia USMn^ s ^М јлд Кл.<маЛ- voi 0 ^ЈЧ.>4^ч NNV^-V-w va- укучлллц t^swi-vv\h vts^iaa n^v'.'h Hh; ^ v rv ^ 'i4-^>v^\^v^_' ^ v V^4^-^{^>->o^ \ v4nv4., vc^i V4-_v-č 'V^V''^1'MA ''*N^-V^A^-vCO-'- ^О^кЛП'^-^ У^^^Л-м- v^a^\\vo-\v^- VW- U-^-f 'J-V^O- V ^" \-А>ЈуЛу., \p\;\va<^ 'И Ј ј^ Ч\0-^-^- V^AX>^^r\A-^i^v.C 1^Л,&-ч»-у>Ј^МГ4_^ Г\^М'-^'Ј'Л->**'''Л' V Vfc- ^\ХЛД\>~ ^ UL ^^ч^-дф^лл. 'JlA'^^ЛлЈ, fl - fo ^Ж^^ЛИ) 'о-\л-*у%л\- '^л- V^V^J- v \Х\л>?^^1в- : ^KSrV^ - v ^V'4n^^JiIAv ^ Чл^ K^ O- VV^, f^vv^vv^iaa)vt ')ММ'ЛЛА^'9'- лјл<ми4- лу«лл^ч z Г\^^Л Л \ v ^. \ ЈКл\Ж\^Ј1^<М^^ Vr-O'. \Ц^лм Vv-'V^ 144

5 ТРИ ДОКУМЕНТА ИЗ ИСТОРИЈЕ ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА / 'Kfc- vи<м_чл yt^-t4o- e^jk ^ (SV'M, \n'y^v >A'VMHL V'J:'\^ V v ^V M, ц а л (S\s tv ^o ужлр-^и' ^ V u v ^ (^лкмлг- S*-WyxA!ЦлАл V M^vAVJ^lV* \ vji-\*y. чј^цллк \V M au\ n\a-4 ^ ^ l ^ u V U V<uk) v C ^ i^, \Л Л Ј^. ^ л и н ^ д W amnh> Л и и. ч^члалмцј-- Vv^n^^а^Г^чЛ-дСм^ л^ ^ V^ X r^ v A ^ чг^л1-с) v-а^чл. ^лч^аоо^чдм^ч1л"^< % V\'V^'U$., 'J^'f'\Tv^A. VM-' ^лј--с>чј^^л^лллч^~ч'' *-лс^'1^ал. M СкуО Г^-^_,^ЛЛл^. \* 'уаллл^' 4-V v Nn V ^. k W \ČT\K& Н"^'^-*-, ^Ј&ЈМХ-Л-С UL -VvvMA^S- K j ^ k, MbKwo-Y<L \кч>олл. V i^va. ^ V^ovoj-vio 'rw: ''i^wj Mn\ ' N\ллл-^ M- ^ 5^ м ^Д<Ц^алалГч ^4 л ^ - 'A^Aiw)-^^Kv 'Vj^fki^i. SMA*_tvvJ^ '^ЛлЈгд \^лјл-^а^лл - v lv M ^ :,.! t '^t-vv'a 'V^l/'S'V4 - ^Ј\Л-Д<, :W&A0^LVriH^ V^/Nk^H) ^ ^ <лм"у 4^И»чЛХГ^ Ч :-^VV4 ^Мб~Лл^''SS^-JžaC ^ v \]->5j^Vv^H ) \V^y^ v M A V ^ ^. (\\КАл $ч ^ & 'л. КАЛл "^ЈЦ. V \ V l vac^-mv^ i vv>.!^ ч>ј-ч^чкамч v^ U ^ \*^мл^усч \у\ј_л) ул \\ЛјАјЗл^-^&\ ^-'av^-''v/>v^- ^ V-Vv^^'V. w Ч. V'^s^'^'\-vA, Ду\-Л*^ЛЛЛ\ ^-ДчЛЈ^Ч tvsi^vt^tn^-av^^^jj, ^ Vv^ ^ -^-ЛЦ^лО VA Nn 'sv w \-^r^r^^4)i V VA- \ \$vw^vaa/^y '\уф'~\'д. <ЈЈ-^л>А^^0 \j^ члл. V'J'4'\-a/^\ML 145

6 ПРЕДРАГ ВУКИЋ s ; ; ; ).,f\v \^W va^4i. N ^A ^ jot4-j^ V ^ -лн, л va AV^V ->v\ Очи^ЖЈа>л 4 i VJVtVMHv-v -д 'S<b^'V 'ИмА^ЛЛл d'f^-v^'-al-^'-k '^ v^l^vu \}*(- nt's--. \ л,и \У : i f i i- N I i o _ г л i.л^л^;.'v,0u^\aamm. И^Силдј-^. ).-4...i._ "^Sv^j» Д^Ч>Ч^'У'5'{\Л^ ''^»ллл-^.- v ' v-''-', (Цетињска Митрополија, фасц. 69, број 1616) -l-.i 2. Извјештај јеромонаха Никифора Симоновића митропопиту Митрофану од 10. септембра У архиву Цетињске митрополије сачуван је извјестан број архивских списа који својим садржајем значајно увећавају наша сазнања о црквено-просвјетним и општим приликама у пљеваљском крају крајем 19. и почетком 20. вијека. Недавно смо пронашли кратак извјештај о текућим збивањима у пљеваљској области, који је јеромонах Никифор Симоновић 10. септембра roдине упутио митрополиту Митрофану на Цетињу. У овом извјештају Никифор помиње бројне појаве и искушења на којаје наишао, као: спор вјерника и митрополита призренског Нићифора, присвајање земљишта манастира Довоље од стране мјесних сељана као и социјални статус ученика из Црне Горе у пљеваљској гимназији. Посебно хвали игумана манастира Св. Тројице Василија Поповића који га је гостољубиво примио и за кога сматра да је наклоњен Црној Гори. Извјештај обилује одређеним нивоом пристрасности, што признаје и сам Никифор на свршетку извјештаја. Ипак, овај до сада необјављени документ проширује сазнања о новијој историји пљеваљског краја, пасмо гауправо зато и приредили за публиковање. (Цетињска митрополија, фасц. 76, број 1723). 146

7 ТРИ ДОКУМЕНТА ИЗ ИСТОРИЈЕ ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА Ваш е Високопреосвештепство! Милостиви Господине! По милостивој Вашој дозволи, ја сам 22-ги авг. пошао из Колашина за Пљевља. Дијете сам повео, испит је положио и уписао сам га у школу. Погодио сам га 10 форинти мјесечно-без осталих трошкова књига и хаљина, које опет морам ја да теглим, али сам покрај свега тако са тим задовољан, да Вам ни рећи не умијем, па ће ми у томе опет Бог и Ви помоћи, јер сам са тим излијечио велику рану са мог срца. У Пљевља сам пошао и свим путем био у монашкој одјећи; калуђери манастира Троичког нијесу ми дали, осим прву ноћ, у гостионици бити, него сам био гост у манастиру и добро су ме дочекали. На турском земљишту био сам у путу и тамо само 10 дана. Седмога септембра приспио сам на дужност у манастир. У тој епархији велико је негодовање противу митрополита Нићифора. Игуман Троички, који је намјесник Нићифоров и пресједник црквено-школске општине све ми је причао и прочитао тужбу, коју је, преко хиљаду ријечи, призренска општина, на челу с ректором богословије, брзојавом упутила Цариградској Патријаршији, а тако и писмо Нићифорово, које је упутио на све општине српске, са питањем: Ко шта има противу, и за њега да рече. Те су смутње до тога дошле, да ће грдну штету починити српској ствари. Односно обнављања манастира Довоље то опет иде све преко игумана Троичког Василија Поповића. Они су излазили на лице мјеста, али се на грдно жале на Србе, да су много земаља црквених притисли, и да су то најцрњи људи, као заиста и из мог личног убјеђења што сам их сељака видио - јесу највиши лажови, подлаци, лупежи, и све им се може рећи без грија једва са једним стотим изузетком. Игуман Василије питао ме и за земље довољске, које се налазе овамо. Ја сам одговорио само да знам да их нешто има, и да о том наша Митрополија води тачан рачун, а шта и колико има-да ја не знам, и даље сам га сметнуо с тог говора. Он ми је рекао да је о том писао преко свог мигрополита, али од њега да добивао није ништа. Гимназија у Пљевљима има ове године скоро трећину ђака из Црне Горе. Од стране прошлогодишњих професора нијесу бивали ни мало кињени, као што се по другим мјестима опажало против Црногораца. Игуман Василијс игра велику улогу-он је учинио те 6 ђака из Црне Горе има у манастиру; ту се хране и квартирују. Ове године би, да игумана било није општина их дигла. Још бих што шта написао, али сам и у овом прећерао, и молим да ми опростите. Господин Филип Ђурашковић, наш тамошњи велики борац је и радник за црногорску ствар. - Дубоки поклон и поздрав послао вам је. Ман. Морача Љубим Вашу свету, за мене очинску десницу 10. сеп г. најпонизнији слуга јеромонах Никифор 147

8 ПРЕДРАГ ВУКИЋ 3. Прилог новијој историји маиастира Св. Тројице - допис секретара Николе Р. Munufia из Након припајања Пљеваља Црној Гори крајем и разграничења Црне Горе и Србије године, дио земљишних посједа манастира Св. Тројице код Пљеваља остао је на простору који је припао Краљевини Србији. Самим тим за управу истог манастира отворило се питање регулисања имовинских права и будућег надзора над овим дијелом прекограничних посједа. Стога се управа манастира Св. Тројице обратила за помоћ секретару министарства просвјете и црквених послова на Цетињу Николи Р. Минићу. Дописом од 14. јуна Никола Минић се обратио министарству иностраних дјела Краљевине Црне Горе са молбом да изда пасош манастирском економу Саву Недићу који мора врло често путовати у Србију и тамо се бавити дуже вријеме око свршавања манастирских послова, који стоје у вези с манастирским имањем у границама Краљевине Србије. Допис је сачуван у Државном архиву на Цетињу, у фонду Пасошког одјељења Министарства иностраних дјела (фасц. 21, број 863). Сада се публикује први пут. Уз допис Минић је доставио допунска акта која нијесу сачувана. У препоруци министарству иностранихдјела нацетињуод 18.јуна истегодине начелник Управног одјељења министарства унутрашњих дјела каже: С молбом за удовољење с тим, да изволи исти овом Министарству ради даљег поступка упутити. Из дјелимично сачуваних аката није јасно да ли је овом захтјеву удовољено, али је по свему судећи исти захтјев позитивно ријешен. Краљ. Мииистарству Уиутрашњих Дјела Цетиње Управа М-ра Св. Тројице обратила се на потписатог, да јој у Министарству Иностраних Дјела извади пасош, за њеног економа Сава Недића, који мора врло често путовати у Србију и тамо се бавити дуже вријеме око свршавања манастирских послова, који стоје у вези с манастирским имањем у границама Краљевине Србије. Али како је за добијање пасоша потребно претходно одобрење тога Министарства, то учтиво молим за исто. Прилажем лични опис Сава Недића и писмо управе Манастира Св. Тројице. 14/VI1914. г. Цет. С поштовањем Никола Р. Минић, секретар Кр. Мин. Просв. и Цркв. Послова Прилажем таксену марку од једног перпера. Уз молбу улажем два прилога. 148

9 ТРИ ДОКУМЕНТА ИЗ ИСТОРИЈЕ ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА ć/ c Z /L { 2 i ć >- & -<? ć p L a -t c c * c ć l ć f ScćZ sz^c^-či-ići-c-cćći/ć?^ ^з«гг C Z i'lć & ć ^ t-ć Z /C C Ć jc C 0 s ',t- 1 -ćzdtzć 2< C ć-c, t& -ć+ 4C 2č~ /Ć -ć -/C ć ^S 'ć. Z -& C T1& PC y ^ / c ć ^ Z C -ć ^ ićz : -t^ C * -ć *? - ć ć /2 -ć? - c Z ^ *? n & z c //- ć - ć ^ t ^ L c z Z ^ / ^ ' ć ć d ć 2? f ć s? i ć ' c ~ ^ t _ -T&ć/Zi-ćć. ^ c s p tr -ć t P / ^ ^ C ^ C ć Z ć t& ć /ić r & ć ć j; Љ Д Ј «^?, * e & /ć ć Ć ć / š đ ^ p ^ t ž / f s s ^ г г А ^ Ј л и «mć c ć z. ^ c z / s t -. i - 's s s s. ć c. & & * Z i/u 2 d S x * - - ć ^ < x f i - ć / & ć ' V iž 2 ^ _ /С с г А С ^ /и ^ х г Љ Х / *^Ć7^ 2 ^ ć / ć S i ć > ^ f c a ^ c c - ^ - с г ^ a 'V.'V Ž ". ČŽpi-cćrCj3c?ć:-&Y2ir ^с с -г^с г т^/г-с^г &с* <&г <S-e?_ ^? c s - s d k -c c -/Z - c jlć ^ h? и/?^=г-««=гc u đ ^ -е ^ з - c S ć f. ^ c > _ / У / ^ - / & /~ \ ^ C / / ć?7z ć? Č^t*-CrCćZ^{'-ć/*ć -- -/ćći< r^ć{^ /cć/ć^?. /ZsZ^ rc<?zč? Државни архив - Цетиње, МИД - Пасошко одјељење, фасц. 21, број