I Napon kratkog spoja (e,)

Save this PDF as:
 WORD  PNG  TXT  JPG

Størrelse: px
Begynne med side:

Download "I Napon kratkog spoja (e,)"

Transkript

1 V TRANSFORMA TORSKA RAZVODNA POSTROJENJA 1 TRANSFORMATOR SNAGE U ELEKTRCNlM POSTROJENJMA 1.1 Preopterecenje transformatora Normalni trans forma tori prirodno hladeni, mogu se preopteretiti prema tablici 24. Specijalni transformatori mogu se trajno preopteretiti za 60%, a 100% u toku 12 casova, no ukupno sarno 500 casova godisnje. Tabl. 24 Preti.l0dno trajno opterecenje u % nominalne snage Dopusteno trajno preoptcrecenje u % nominalne snage 10% 20% 30% 40% 50% 50 3h h 30 mini h 30 min 15 min 75 2h h 30 min 15 min 8 min 90 h 30 min 15 min 8 min 4 min Dopusteno trajanje kratkog spoja. Posle trajnog pogona s nominalnim opterecenjem dozvoljene su sledece vrednosti trajanja kratkog spoja, ako je transformator prikjucen na jaku mrezu (sa cvrstim naponoro): Tabl Napon kratkog spoja (e,) Dozvoljeno trajanje kratkog spoja u sek. (tk) do 4 1, ,8 4,0 5,5 1.2 Podesavanje napona Mrezni transformatori inaju na namotaju vlseg napana ogranke pomocll kojih se maze podesiti prenosni odnos, odnosno napon koji transformator caj;:: mrezi. Podesavanje se vrsi pomoc:ll 111cnjaca napona sa fucicom lla poklopcu transw formatora u granicama ±4%, odnosno ±5~~ i to sarno kad je transformator iskljucen. Ako je potrebno da se napon transformatora regulise bez prekida pogona, primenjuju se regulacioni transrormatori koji mogu regulisati napon u granicama ±20% od nominalnog napona. KOlnandovanje regulacionim transform~torima maze se vrsiti pomoc:ll dugmadi koja upravljaju pogonsklm motorom regulatora. Vecinom sc, medutinl, primcnjuje automatsko komandovanje, pri cemu naponsko rele pokrece pogonski motor. Pored toga treba da postoji uredaj za rucno pokretanje. 1.3 Hladenje transformatora Suvi transformatori bez ulja se grade za snage do kva, ali se reteo upotrebljavaju preko 10 kva, jer transformatori sa uljem imaju manje dimenzije. S,[m'-] 8 0,8 7 O? 6 0, q4 3 0,3 2 o~ --- ~ /!~ 1/ ~~ ~ ~ //7~Vf k1(1~~v '/ '/ ;"7 9'// // 8 _ '//1/ Vv /-V ;//V V- i ~ GUBC U TRANSF. - ~[kwj Sl. USb - Preseci vazdusnib lmnala za transformatorske 166

2 U transformatorima sa uljem toplota prelazi sa namotaja na ulje, a cirkulacijom ulja preko posudc u okolinu. Posuda za ulje je od glatkog lima za snage do 30 kv A, ad talasastog lima do 400 kva i sa covima i radijatorima do oko kv A. Za velike tranformatore (preko 4000 kva) primenjuje se i vestacko hladenje ulja pomocu vode, iii vazduha. Fabrika transfonnatora u Mladenovcu za potrcbe rudnika proizvodi transformatore punjene nezapaljivom tecnoscu piralenom. Dimenzije su iste kao kad odgavarajucih t1'ansformatora sa uljem, ali in1 je cena veca za oko 30~~. Aka je transformator smesten u kabini ili celiji mora se voditi racuna 0 njenom ispnlvnonl provetravanju. Na slid llsb dat je dijagram iz koga se mogu odabrati neophodni preseci izlaznih vazdusnih kanala (S2) transformatorskih celija za razlicite visine celija (h), a pri cemu je obezbedeno normalno pro vetravanje i hladenje transformatora. Presek ulaznog vazdusnog kanala transfonnatorske celije (S d izracunava se iz preseka izlaznog vazdusnog kanala t1'an5- formatorske cclije (S2), vidi sl. 118c, a prema jednacini: S,=O,92' S c - Provetravanjc transformatorskih cclija _, h 1.4 Paralelan rad transformatora Uslovi za paralelan rad: 1 - sti sekundarni napon pri praznom hodu i isti odnos preobrazaja. 2 - Priblizno isti relativni napon kratkog spoja (s,). Naponi kratkog spoja ne smeju se mzlikovati vise od ± 10%. Veci transformator treba da ima manji napon kratkog spoja ~ lednak pomeraj faza izmeau prirnarne i sckundarne strane, to jest transformatori moraju imati iste satne uglove. U nekim slucajevima se 1110ze postici jednakost faza ciklicnom permutacijom krajeva jedne iii obeju straml, jednog od transformatora, koji treba da rade pamlelno Odnos nominalnih snaga trunsfolnutora ne treba da bude vee; od 3 : 1. Aka je adnos veci, postoji opasnost da manji transformator bude preoptcrecen. 1.5 zbor grupe sprezanja transformatora Uobicajene su u elektricnirn postrojenjima sledece grupe sprezanja: 1 - Y y 0 (zvezda-zvezda). Upotrebljava se kad se u transfonnatoru zei izbeci pomeranje faza izlllcdu obe naponske strane. Dozvoljeno je opterecenje nnlle tacke do 10%. Ako se zeli vece opterecenje nute tacke, potrebno je jos treci namotaj YyD " A B [ W AA, ~-~ o,(c n " Sprega transformatora Y y 0 A B :: W 'riff ~~: o abc ' Sprega transformatora Y z 5 spojen n trougao (tercijalni namotaj). Ova se sprega upotrebljava i u industriji za transformatore, koji napajaju mrezu niskog napona bez potrosaca za osvetljenje (vidi sliku 119 n kojoj je pokazana serna namotaja i vektorslci dijagram napona). 2 - Y z 5 (zvezda-dvostruka zvezda). Upotrebljava se za manje mreine transformatore (do 250 kva) sa nejednako opterecenim [azama i nultim vodom, aka je sekundarni napon nizak napon. Namotaj z ima oko 15,5% vise bakra od namotaja spregnutog u zvezdi (y) (vidi sliku 120). 169

3 ) 9.., 3 - Dy 5 (trougao -- zvezda). Upotrebljava se kao i sprega Yz 5 samo za vece snage. Jeftiniji je od sprege Yz 5 (vidi sliku 121). Dy5 0 a 4 B C, 8, A 8 C W 8 A,Kc [lllj '<jl rm cya YciS UUJ c<3j4, 6 a 6 c, b c b '. S Sprcga transformatora S Spregll transformatora Dy 5 Yd Y d 5 (zvezda-trougao). Upotreba za transformatore n elektranama (blole - veza) i za mrezne transformatore za transformaeijll sa jednog na drugi visoki napon. Ova sprega omogncuje prikljlleak Peterseno - a vag kalema na yisokom naponu (vidi sliku 122). Sprega Dd se za trofazne transformatore ne upotrebljava. zuzetno se 1110ze primeniti za ~3r.. trofazne grupe od po tri jedno-l.:«.,j fazna transfornlatora. \.J Osnovne dimenzije za srnestaj transformatora 1.6 Osnovni podaci i dimenzije za transformatore U tabliei 25 navedeni su neki osnovni podaci za transformatore proizvodnje»rade Konear«. Normalni visi nap on 10 kv, nizi napon 400/231 V. Visi napon moze se odabrati izmedu i V, a nizi izmedu 200 i 600 V. Skiea na sliei 123 i tabliea 26 daju osnovne dimenzije za. '~ smestaj transformatora iz tabhee ,--~ ~,<, Tabl.25 :~:a _ Napon Re. na- Gubici ~"'--:c=---_~ -pan krat- ViSi l Niti,~-"-':i~5::~oC~..l--~ _-~. " _Ul_~ -\ k=oo_"_.c:;~c.0_~_al_u (~_:_~_)r_uc:'wccu_7;_,~_j_0_u. 1 2!! 11m ~! " 2- '" ~~g j~~ ~ ~ ~j :f~~~ Q ' Hgg _=_~6~00;'~ ~ ~ -T~5~,0~-+~ ~gg ~ 2 5,5 Hgg dgg - ---'-----'~ ~--+-"..c::.: +-'_:..:.:.._ 630 ~ ';, ~ Tabl. 26 g " ~ '" Snaga Nap~~ ~ i -..-., kva V '" ' 50 -~ ,. ;;; Dimenzije za sn lestaj Duzina Sirina a b mm ~------~~~~-._"- 6 9 lao 11 SOD R ,T_e,zi.n-'.a vi~n"-- ulja ukupno kg

4 pogon 140 X 0,5 = 70 kw. Ukupna maksimalna snaga Pmax= = 210 kw. Prividna snaga motornog pogona bice iz1108i 2Cl..~ 100kVA 0,7 Reaktivna sllaga motornog pagona bice P,~ V P;M-P~f~ Vio6i -702 ~ 71,4kVAr --'1-"-- " SOO M ' J SOO i t, , ~ _~_~_1~_~_ ~ ~ : ~;~ ;:;; ~ ;;~ _ ,---~_gg_g_-,--_,---~_,---S_-_~~_~ L~_~~ 1~ ~~~J ~ ~~g_l~ ~~g_ Ukupni faklor snage transfonnatora biee (vidi sl. P max 210 cos 'P ~ V P2 m ::-+ P,2 ~ V 210~+~71,42 ~ 0,945 S a) 1.7 zbor snage transformatora Kad je poznata vrsta potrosaca i njegova instalisana snaga, onda se snaga manjih transformatora odreduje uzimajuci u obzir sacini1ac istovremenosti, kao i gubitak snage u elektricnoj nrezi. Zadalak 17 - zabrati transformator ako su dati sledeci podaci: visi napon V, niii napon 380/220 V; instalisana snaga privatnog osvelljenja 40 stanova po 10 kw (400 kw), insialisana snaga ulicnog osvetljenja 28 kw j instalisana snaga motora 140 kw za cos 'PM = 0,7. Sacinilac istovremenosti za privatno osvetljenje g~0,15+~!~'-_.0,15+ ~:~ ~0,28; za ulicno osvetljenje g = 1, a za motomi pogon g = 0,5. Maksimalna snaga za privatno osvetljenje 400 X 0,28 = 112 kw, za ulicno osvetljenje 28 xl = 28 kw i za motomi 172 Gubitak snage u mrezl 380/220 V biee, ako usvojimo maksimalni pad napona u% = 5% r% ~ u% ~_s.. ~ 5,6% cos 2 'P 0,9452 Snaga transformatora je veea za 5% od ukupne maksimane snage Pt ( +L)Pmox 100 ~ (1 + 0~56). 2~~~234kVA. cos'p 0,945 Usvajamo transformator nonmrane snage 250 kva, 10 /0,4/0,231 kv, ucestalosti 50 Hz. Transformator je u ulju za unutrasnju montazu, sa tockovima za pokretanje, sa konzervatofolt ulja i ugradenim termometrom. Sprega transformatora Dy 5. Dimenzije za smestaj X X 770 X 620 mm. Teiina sa nljem 270!cp_ 173

5 1.8 Zastita transformatora Za male transformatore do oko 250 k VA jedina zastita su topljivj osiguracl ii prekidaci sa p.rim~rnim okidacima. Sv e1t toga transfonnatori prcko 50 kva maju na pcklopcu dzep sa termometrom za kontrolu temperature.ulja. Veel transforlllatori imaju uredaj za signalisanje maks~rmlne tet1peratu:e. Transformatori preko 250 kva snabdevaju se Buho!coVl1: (Buchholz) releom za zastitu od unutrasnjih kvaro:,a. Vebki transfonnatori su zasticeni releima za makslmalnu struju a transfonnatori prcko 2,5 MW i diferencijalnom zastitom. Buholcov rele se prikljucuje na cev izmedu transformatora i konzervatora (dilatacionog suda). Principje pokazan na shc1124. /0 SJ Princip Buhokove zastite transformatora 1 - transformatorski sud; 2 ~ spojna cev; 3 ~ RuhalcaVa rele; 4 - gornji plovak; 5 - donji plovak; 6 - veza za signal upozorenja; 7 - vcza za okidac; 8 - konzervator; 9 - poklopac U obliku plovka; 10 - ventil za vazduh Rele je ispunjen uljem u kome se nalaze dva pl?vka. Ako u transformatoru usled nckog kvara dade do v.arlllce~ja~ poceee se u uja razvijati.g~sni.meh~rici koj~ se penj~. -u VJ~ 1 dospevaju u rele. U releu slskuju ulje usled cega ~ornj plovak 4 spada i iskljucuje signal za upozorenje..u. slucaju kratkog spoja se gasovi u lransformatoru naglo razvljujll, }ako da mlaz ulja kroz rele obara donji plovak 5, kojl ukljucl kontakt za iskljucenje prekidaca i na strani viseg i nizeg napona. Zastita ponloeu razvijanju gasova u ulju inla. tu predn<?st prema elektricnim vrstama zastite, 5to ana reagujc na sasvlffi male kvarove u transforrnatoru, koji posle izvesnog vremena nakupe dovoljno gasoya da rele reaguje., Jl i : il ' J " Buho1cov rele reagovaee lsto tako aka posuda transformatora propusta lllje i to kad se povrsina ulja spusti ispod odredene 11lere. 2_VRSTE TRANSFO MATORSKlH RAZVODNH POSTROJENJA.UJransfmLUaJQrskjnl. i razvodnim poslrcijenjima.se P"2l"0C!}~i. transformatora jcdan napon naizmenicne struje prcobrazava'-.{.~ lc_5{f-lig:c"t=f',1!',,'odr-elek:fr-icil"a energ-ija., "TnufsTo-rmatorshC-j:iosiro:' jenja pri elek{r-aii;im~i'-'-oorcllo~ poolzu napon alternatora radi ekonomicnijeg prenosa elcktricne energije. Transfo,~matorska postrojenja u,,rclz\lo{:l~li:rn eej;<trl_cnim ' _l11.re_znl1~..,_.obi~nq:_ inizuju visold ~~Eon 1~Teii -~~_~!'.--}~aji_~~_~j)~l.~:,~_~~g p~"{!: ~ ~~.~j!l~a. Osim toga, transto-rmatorska postrojcnja u elcktricnirn mrcz3ma visokog napona i dalekovodima mogu jedan visok nap on preobrazavati u drugi..~nsfo!!'.~~or~.2.--p'()sl'gje11e.~oz,,~cift,. bude J!rolaz!lQ, s.tg znaci.da_tlnjeg,tl!!4.?j~!jjz nj~..gq.jz!~ze vodovi-visokog lla_q.op,a.l icfu:''$!!~.jkrajnje), tqj~~k"o _da~sa""o_a9~a::a.ola~e.-yo ~~OV vi.~9j<o&-!!-,-!q~d_~?-_., oq ~l~,['~~:::_e~l~~odi,~lizi, n_~fj()~~ p~~ro-_ sacilfia. QaltLtransfonnruQTska razvociia"" fiostr-6e-11a 11lQliili. biti u zgradama, ili na otvorenanl prostoru. Transformatorska ~ilu_!:jlra<h1lla._deliq().. ~' nadzemnileoi:liemna:-manj" t~.stl1 fq!:.matorska p~<?jenia na _~,~yorenom pr'ostoru -inogu qi.!l~~stena i na stubovima <t1]lllsfonnatorske stal1lce~"ira -sfll~e"y; Podzemne transformatorske stanice dolaze u obzir u velikim gradovima. One se grade, kad Za nadzemne stanke nema dovoljno mesta, kad postoji smetnja saobracaju ii kad nadzemna stanica kvari estelski izgled okolil1e. Transformator se zajedno sa celim svojim razvodom visokog i niskog napona postavlja u podzemnu kabinn. Postoje 1 razvodna postrojenja bez transformatora, ona sluze sarno za razvod elektricne energije bez preobrazaja napona. 2.1 Transformatorska i razvodna posirojenja u zgradama.j Eh;kt'icn~2s_trol~nja u <l zgrada!!1~l'!. L~_",~~,,?':,!_ napone do 35 kv. lzuzelno se 1 zit vise napone elektricna postrajenja mogu postayljatl u zgfadaiua ako.se-iieraspolaic,ji..:.<l'lv.ijjno otvorenog prostora, ako je okqlni y:gduh.3!:.rulliljlr.as.).iiy. tako da bi zbog zi!pilial1os.tuzolalgra nloglo doci.\10.. elektricnog-presk6j(a-::::~-_ 174 r ' ~/ 175

6 ir:y -...' '" 'V) '", lr:j ~ ""':: -.".., ~ '/ 7 Razvodna zgrada u sklopu elektrane obicno se podize odvojen() Qd lll_asinske zgrade radi boljeg pristupa,,;a~voda vodova i dnevnog osvetljenja. Transformaton se smestaju U inasinskoj zgradi (6lok veza); lliu ra2:vodnoj ~gra~ Na slid 125 pokilzana' je skieaplanajednog transformatorskog i razvodnog postrojenja u'zgradrstarije'g tipa ~ Sl Transformaforsko razvodno postrojenje u zgradi 1 - transformatorska celija; 2 - dovod svezeg yazduha; 3 - otvor za lzlaz zagrejanog vazduha; 4 - cev za odvod ujja; 5 - celija za mali transformator; 6 celija za prekidace; 7 kanali za kablove; 8 provodni izolatori; 9 - sabirnice Tri yec.a tr~llsxoxmatpra"sa prirodnim hladenjepl smestena su up~seb~~k~\,ine.lqq."qjene pregradnim zidovima od ostalih j)rosf6i'ijii::,.~vez.. ~~<~h..,"la_zikroz.l~an~le.2' prolazl kroz otv. r U?O~_1!_,_~.~_ 2rt[~~~f2?'!t~.ra" ~~T,~l~._~O_.. tr,:?~f?r~~15,~_r_~ ~ lz1a~1 -K(02 otvore 3 u gornjem defu eellje. lseurelo ulje se skuplj~ ukahar ispodiransf orlnatora t eevin:a 4odvodl. U jamu za. skuptjiiiije-ulja-sto-dalje. od zgrade-,-.. :Vr"la.~'"_tak? zvedena ~a --sfn-"lucajl.lel( ptoj1j~.-':"fral1sform~tora -,,,ma_2tyarillu up,0lje. -Malrtraiisformatori za sopstvenu potrebu stamce 5, kao 1 naj)bns1cirnerni- transf()rin~t()ri_uraz~ '.' U _ sklgpce.1ije razvodnog )o~fr6jelija, -slieno kao i prekidae visokog napona 6. 1 t 1 f " ~-v------::~ ~_E--' - (R'azvodna postrojenja visokog n;~ona dele se na celije U koje se, smest Ull,'-j -S'ieduju _pojedini aparati visokog napona za generatore;- transformatorc i ogranke. Celije ogranicavaju sir-enj<c:pozafalstetll-()d...eksplo:iij":":::' Pregradnc celije u zidanom izvodenju sastoje se od celicnih okvira popunjenih plocama od heraklita i malterisanih gipsanim malterom, a u montazllom izvodenju sa umetnutinl plocama od azbestnog cenlcnta ili sa lirnenim pregradarna. Pregradne celije 35 kv izvode se samo u zidanom izvodenju pregrade. Debljina pregrade iznosi: 1/2 ii 1 opeke, 80 mm betona, iii 50 do 80 mm azbestnog cementa. Za zastitu razvodnih celija od slueajnih dodira predvidaju se prema otyorenoj strani pregradne pre cage, zatin zastitne rnreze na gvozdenoln okviru vi sine do 2 n, koji se nl0ze dati, kao i vrata od zicane rnreze. U slueaju pogresnog otvaranja rastavljaea pod cenjem stvara se elektrieni luk, koji moze preci na ahimice i kretati se duz sabimiea pod dejstvom elektromagnetskih sila izazivajuci teske kratke spojeve. Prenosenje elektricnog luka moze se spreeiti umetanjem pregrada od heraklitllih ploea prevucenih cementnim malterom sa provodnim izolatorima izmedu rastavljaea i sabirnica (lukobran). Time se postize, da se u slucaju kvara u nekoj celiji visokog napona u llajgorem slueaju uniste aparati u toj celiji, ali se spree; steta u susednim celijama. Na sliei, 125 pod 8 vidi se prolazak provodllog izolatora kroz pregradu. U tablici 27 navedeni su podaei 0 sirini hodnika u razvodnim postrojenjima visokog napolla. Tab.27 Sirina hadnika u mm -_.-_. Hodnik za nadgle-:- danje i transport Smestaj ce1ija Hodnik za posluzivanje sa jedne sa abe sa jedne sa abe strane strane strane strane Najrnanja dozy Prepofllcena za: napon 10 kv napou 20 kv napen 30 kv '.". 12 Elektrane i razvodna po!itrojcnja 177

7 Razmak iza razvodne table (niski napon): izrnedu delova pod naponom i zida mm, izmedu delova pod naponom 2000 mm. U tablici 28 navedeni su podaci 0 najrnanjirn dozvoljenim razmacinla u postrojenjima visokog napona u zgradama. Tab! VlSlna zastice- _~~!manjl razmak preved. od: ~ d 11h plovo a ". guste ' Razmak de d k. Napon il!ova po na-' nad podom u zasttne zastltne mreze ponoro hodmcima ogradc mreze iji lima _-,k"v'---,ii_ mm ' mm! mm mm l_n.~ 1 _ '~_-'. ----'_._... ~._.'~_--L""_H_"_'~_ izoiatora. ~a sliei s~ vidi_ postavljanje odvodnika prenapona E~~,- ~pojjnj~:if1:~_-a 1_~l~:_-zgr-ade~ -kao" i povezivanje llletall1ih cleloya 1-'! ~~,~,~-?;_~ljljenje. Provo,dni. i zatezni, izq,latorl zasticuju se nadstresniearna od.. kise i sne!;a. Treba prcdvideti oluke nn krovu~:.cra:sel1.ebih()biazovale!edene svece koje dodiruju yoel visokqgnapona. Postoje razni tipovi transfornlatorskih stanica, cija konstrukcija zavisl od napona, snage i namene. Na sliei 126a e date su skiee tipiziranih celjja sa kablovskim prikljuccima sistema Sirnens...lL _~JH~qn[L_fi_~_,,~_~n~st!.';ni..; ZATEZV ZO.ATOR VENT/iN! ODVOoNK PROVO[)N/ ZOLATOR [OJ] L..--- B -+i a - Cciija sa jednim sistemom sabimica, bez lukobrana i sa kabloy. kanalom ~.'.---C.. '".'. 0 > Tl ---r'. ' b - C'clija sa jcdnim sistemom sabirnica, sa lukobranom i mblovskim kanalom c - Celija sa dva sistema sabirnica, sa lukobranom i kab- ovskim kana 10m S Detalj ""oda dalekovoda u zgradu Y.'ldOvi.. _~is!'.lp_l'l~,?~kojl!! ~"'~.Lizl~ze.iz... transfq:, rn."t'lrskog.l'."~oj~1j.~.. luogu ull.l..vazdj!s!lllk,!.'.'(),,".~i'.. l'l[l_sli.cl 126 da~ je detaij uvoda daleko~oda_!.zgradi p'.".ko rovoc1l11h~ lllc_kiq.a~l_,a"s"taylj{lcj,_, mernl_, tra_n~fq unatori "i, X:aQ1Q.Y?k~"",glav_e~ Celije za 10 ky mogu biti prizemne sa kablovskim kanalom ii na sprat sa podrumom. U izvodenju sa podrumoffi kablovsk rastavljaci su smesteni u podruffiu, a prekidac je smesten na pod * 179

8 celije. Celije za 35 lev normalno se izvode sarno 11a sprat, odnosno sa podrumol1l. Celije sa jedninl sistemom ~sabirnica mogu biti sa i bez lukobrana i postavlja se uza zid. Celije sa dva sistema sabirnica izvode se uvek sa lukobranom kao slobodno stojece celije. Celije sa jednim sistemom sabirniea imajll sa prednje strane zastitnu 111rezu sa eventualno ugradenim instrumentirna U tabl. 28a date su osnovne lllcre celija sa jednllt sistemom sabirnica, a u tabl. 28b sa dva sisienla sabirnica prcma podacima preduzeca»rade Koncan<. Djmenziju T (korak, duzina celije) vidi 11 sl. 126f. Celije za 10 lev predvidene su za,nagu iskljucenja F,=. 250 kva i 1,,= 800 A, a <'elije za 35 kv za F,= 400 leva,,= 600 A "-_..,,_----1L "il ""... ll ~L "L Jj ~ =!!mw""l~llr lrlm( 11~~:Dr... r '1 "r~r iipt!'., "p ", if,.i 1(111 '' ' l,: Bl "~ 0: AAL =Lrtllri L4Di ~i " F:! ~.±- ii 'W' itw 8 1 L~!L... ll L-.1 ~-::.:.-.q ~~ ~_T<~ ~ T'... ~. ~-.--~ SJ. 126f ~ Prednja strana cejije sa jednim sistemom sabirnica... i -'-B~ ~ S. 126d - Celi.ia sa jednim sistemom sabirnica, sa lukobranom i podrumom. : 1. i <11 ' S. 126e - CeliJa sa dva sistema sabirnica, sa lukobranodl i podrurnnodl i pogonskim uredajima na llskoj ploci ii ormanu (vidi sliku 126f). Celije sa dva sistema sabirnica imaju sa prednje strane poslumi orman sa dvokrilnim vratima po celoj sirini ceije. ' ~ samo vrata (mreza). 2 - sa malom plocom za instrumente, 3 _ sa posluznom plotom, 4 - sa posluznim ormanom Tabl. 28a Napon kv 10 -~------"---.. "-~~---~~"""'" Sa jednim sistemom sabirnica 1 Vidi Prednja ~tr~1 ~ 1'-"-1~-1-1 -'-:~!i~ sliku korak mm,, ~ S.-2-6a-----;-r: ngg 400 ~;-;~;-.;g:;;-g-+ "~--~"'gga " ~Tc'--, SJ. 126bl ~~ mg :ggg ~:gg SJ.26d T, ~~ "...J -~ 1 f; l~gg j~gg 1 ~ggg S. 126d T ! ,.. T, 2:...:1"'00o:...J..,,--'--""""""_--' , 181

9 l~~ Tab!. 28b ~o~ ~:~~ ;~s~~~ 'Sa d~~ sistel:;;a sabirnica ~-"----- lev Jjaca mm T m~ --- _ n~~ ~~!!, _'_O '-S_lc_12_6_C_T1110~-ko-m-l '-1 ~";;;;;- ~~ '_? -5530~-OoO '''., ~_~26e i _~!_~.:._126c, pneuma!. ' ' ' 1 10 Sl. 126e i, 2300 ' motkom : 1 _35 s~._1_2~jpne~~,a! _7 _ 1_4_40_0_1_2 75~i n.4;7_ 'A.//,,) r." 2.2 Primer male tipske zidane transformatorske stanice \ '-' 01-'.,.- ':---' 10000/ V..,-1'/ '~ Ova se transformatorska staniea podize za elektrifikaciju c l'!la l~re:rl<:_o,na eliei;;hll'ls"l]a:=i'?dg()-vara-matiin"snliglimaifo -,j,~4,;:;.i.ri~60._~~ A. S!,~_l:~~_._~~_,1?~~a"dL,u _~ljh~.u,~aje"'_c_dvon?ug~lone_ ule sa ullutrasl1jom osnovom 2 X 2 -m,-~a:' aka -7,"5 -rii~-vislrie -s~c'faviiinf-- betoliski1nkr6vom~_~ qrsa-1(o,si~f-kr ovo~11i'a" >avevoce _sa'~crepom. TransCorm:atorskii"stailica do 250 kv A ima osnovu2,2 x 2,2 m, aostaloje-isto-:-podstanlce je izdignut 30 em'iziiriuok6tilog.1i':idliit,,-;:d<j:-sespreciprodiranje vode. Sianiea jebez'-poiluge. Ra~,'!.9c_pisko!>._g"p(}lla ~ristupacap,]0 za-kontrolu i rukovanje..qe.~,.l!!il.s"a.. uj).o~troj.e.lj~:vis{)kc,rii,,-pona.-:visina'voaova. VisoKb..&. _nj.illj.lj}.umd,-',.$;.ml iom.1..m.j!,el"k0!l~~ro;)ilo1ic'~~~lici j e prjkljucena.!lu"qgrana.k:yoda visokognapona,s tim da na prvolll stullji=qg.'!..n),(aj)'!de liniislel rajt".~lj~c: Time je omogueeno da se stanica iskljuc!- oez'prekida rada glavnog voda. Ventilacija stanice vrsi se kroz dva otvora 0,8 x 0,4 m. Jedan je dole iza transfonnatora "-'prema--uliizllim'"-vrafiiii-a-:-a-- drugi gore ispod serklaze. Na unutrasnjoj strani olvora za ventilaciju smestene su zastitne mreze. S obzirom na man kolicinn ulja u transformatoru ne predvida se narociti uredaj za oticanje ulja, vee se za to koristi cev, koja sluzi za izlaz zastitnog uzemljenja. Ova cev vodi u drenaznu rupu sa sljunkom dubine oko 50 cm. Na sliei 127 dat je detaljan crtez ove staniee. Brojevi na sliei oznacuju sledeee: 1 - transformator 10 /0,4 kv: 2 - tro "-"'-, , ~A Sl D ± ~ r;; "o~~ r;;.-,,- y; ~ f r;; L, y)?; - 95f --l PR 5 K 8-S' Tipska zidanar transforrnatorska stanica za 10/04 kv. " /, 'J.-' ~ ~ 0'! J do i60kva 183

10 poini rastavljae; 3 - jcdnopo]na posto1ja za osigurace; 4 - cevni oslgurac 10 kv; 5 - uvodna ploea visokog napona; 6 - nosac potpornih izolatora; 7 - potporni izolatori 10 kv; 8 _. kuke za visoki napon; 9 - poluzni pogon 10 kv; 10 - nosac pogonske rueice; 11 - pogonska rueiea; 12 - leziste za osovinu rastav jlca: uvodno uie 25 mm2; 14 - bakarna sipka 8 mm 0; 15 - bakarnc papucice; 16 - koncentricne stcz<lljke za ; 17 - nosac sina 08 nlm; 18 - nosae odvodnika pren2po11a; 19 - odvodnik prenapona 10 kv; 20 - zaslitna ograda; 21- lestvc; 22 - razvodna tabla (elektricni deo); 23 - odvodnici prenapona niskog napona; 24 - konzole za niski napon; 25 - OOA A 184 R 5, FF h ' 6'70.,.;~ \ 1'- j..j,...!!anca. ~ R4Z~OON.4 PlOC ~ Elektricna serna tipske transformatorske stanice r-," " zastitna n1reza; 26 - traka za uzemljenje 25 >( 2 mm; 27 - nosac trake za uzemljenje; spojniee za uzemljenje; 29 _. uzemljivae 40x31111n; zidni zavrtanj sa rnatieorn; 31 - zuvrtanj sa mati com ; 32 - zavrtanj bez rna bee; 33 - spojni vcdovi niskog l1apona i pribor; 34 - ccv za odvodenje ulja. Primedba: nulti vod se uzemljuje na prvom stubu do stanice. Na slici 128 je data tropolna elektricna sema za ovu transformatorsku stanieu. Transformator ima spregu Yz 5 S obziroll1 da se raeuna sa nesimetricnim opterecenjem faza. Transfor w mator je na primarnoj strani osiguran sa 3 jednopolna osiguraca visokog napona, a na sekundarnoj strani sa tropolnin1 automatskim prekidacem, ii sa topljivin1 osiguracima. Rastavljac je tropolni sa pogonon1 pomocll poluge i rucice. Dvod visokog napona u stanicu je predviden kroz olma od stakla.!) Odvodnici prenapona postavljaju se ispad uvoda visokog napona. Svaka stanica ima tri trofazna odvoda na 8trnni niskog napona. Za ucvrsclvanje vodova niskog napona najpodesniji su otponski (Schaeckel) izolatori. Mogu se upotrebili i izolatori N 95 sa ravnim potporama na konzoli. Vodovi niskog napona u stanici polazu se u armiranim izolacionim cevima na zidu. Veza izmedu transfornlatora i razvodne ploce niskog napona izvodi se bakarnim provodnicima preseka 70 mm', dok se presek provodnika za odvode odreduje prema predvidenom opterecenju. Zastitno uzemljenje izvedeno je poeinkovanim trakama, 25 X 2 mm. Na zastitno uzemljenje se prikljucuje i uzemljenje odvodnika prenapona. Nulla tacka niskog napona uzemljuje se na prvom stubu mreze niskog napona (pogonsko uzemljenje). Predviden je povrsinski uzemljivac (gvozdena traka). Duzina uzemljivaca odreduje se prema terenu, tako da se postigne otpor od oko 10 oma. D povoljnom tlu zadovoljice duiina od 20 do 30 m. Dzemljivac se ukopava oko 70 cm duboko. Crtez razvodne table dat je na slici 129. Brojevi oznacuju sledece: 1 - rastavni topljivi osiguraci; 2 - kontakti za raslavne osigurace; 3 - tropolni poluini prekidac; 4 - jednopolni poluini prekidac; 5 - dvopolne prikljucnice; 6 - osiguraci 1) U savremenom izvodenjuje uvod visokog napona u transformatorsku stanicu preko provodnih izolatora. 185

11 UZ 25; 7 - glave za osigurace k ; 8 - umeci za osigurace; 9 - osiguraci UZ; 10 _.. gla va osiguraca K; 11 - umeci osiguraca; 12 - koso zidno grlo; 13 - sijalice; 14 - trofazno elektricno brojilo 380/220 V; S - brojilo za javno osvetljenje 220 V; 16 - strujni transformatori; 17 - bakarne sine; 18 - izolovana zica G 2,5 mm'; 19 - redne stezaljke za 2,5 mm; 20 - kompletna limena tabla; 21 - pertinaks ploea; 22 - radne stezaljke za 35 mm'. Prvobitno se nap on kontrolisao pomocu probnih sijalica preko prikljucnih kutija. U savremenim konstrukcijama je u razvodnu tablu ugraden voltmetar sa prebacaeem (vidi sliku 136 i 137). 1) R --r-----'---- 2) R----~----~ s-+--~-- T --!--+--,-- S--~ T~~ R / \, R T RT RSB-ST o 011$=~;=j V RO RS SO~f)RT S. 128a - Serna veze prikljucka voltmera s prebacacem 1 - merenje linijskih napona 2 - merenje linijskih i faznih napona Na s1. 128a pod 1) prikazana je sema veze voltmetra sa prebacaeem za merenje samo linijsleih napona, a pod b) voltmetar sa prebacacem za merenje inijskih i faznih napona. Razvodna tabla je smestena u otvoru 990 X 900 mm u zidu, taleo da je pristupacna spolja. Na zadnjoj strani ploee smestaju se potrebni strujni transformatori i stezaljke, leoje treba da omoguce prikljucak instrumenata. Strujni transformatori ce se upotrebiti ako je jacina stmje koju treba meriti 186 TO ST preko 100 A, iii ako su elektriena brojila za manju struju nego sto je struja u vodovima. Raspored na tab i se odreduje prema raspolozivim aparatima (vidi sl. 129). S. 129 ~ Razvodna tubla tipske zidane transformatorske stanice Zadatak 18 - Pretpostavimo da transformatorslea stanica od 50 kv A ima tri odvada malesimalne snage: dva od po 23 kw za privatno osvetljenje i motorni pogon i jedan od 4 lew za ulicno osvetljenje. Odrediti velieine osiguraea, preleidaca i elektrienih brojila. Topljive osigurace visokog napona izabracemo koristeci tablicu. z tablice dobijamo za 6 kv i 50 kva osigurae visokog napona od 15 A. Rastavljac 6 kv usvojicemo od 200 A privremeno leao najmanji normiran. Glavni osigurac na strani nisleog napona 380/220 V odredicemo prema sllazi transformatora P [1 ~~-. -~--_~--~ ~76A. V3.V J!3.380 ' 187

12 Usvajamo osiguracc velike snagc prekidanja eel 80 A (vidi ta blicll 51). Osigurace za elva odvoda po 23 kw odredi6cmo uz pret postavku da je cos «= 0,8 iz Usvajamo osigurace UZ 60/50 A Struja u odvodu ulicnog osvelljenja je P 4000 J4~-~--'-~ 18,2A U 220 Usvajamo osigurace UZ 25/20 A. Poluzne prckidace odredicemo prcma struji imajuci u vidu da sc izraduju za nominalne struje: 15,25,40,60, loa, 2CO, 400, 600 i 000' A. Za glavni preki'elac usvajamo tropolni polui'ni prekidac ad 100 A, za prvi i drugi odvod odgovara prckidac oel 60 A, a za odvod ulicnog osvelljenja dvopolni poluzni pre kidac od 25 A. Buduci da imanlo na raspolaganju trofaz11o elektricllo brojilo 380/220 V, 3 X 5 A, moramo predvideti strujne trans formatore 75/10 A (vidi labl. 52). Za odvod ulicnog osvetljenja usvajamo jednofazno elektricno brojilo 220 V, 10/30 A. lednofazna brojila se proizvode za slruje: 5j10, 5/15 i 10/20 A za direktan prikljucak i n/5 A za prikljucak preko strujnog transfofmatora. Trofazna brojila za 5/15, 10/30,20/60 A za direktan pri kljucak i n /5 A preko strujnih transformatora, gde brojilac znaci nominalnu struju, a incnilac trajno dopustenu struju (skra). Za cetvorozicni sistem se moraju upolrebiti brojila sa tfi kretna sistema, a za trofazni trozicni sistenl mogu docl U obzir i brojila sa dva kretna sistema. ) :~~~.e 3 1 1, JeDa ran:o d D~POS t"'" ro]ed]!!,. ~ ~ / lliillyeuen.im... el,kt[icllilllpo~trojen jilu~.. vi.sokoglla.p_().lla_~. f,rui!3te...se_.celije..izradeue. od.gvozdene.konsl.r11kcijc.i. ljma One_.. _ ~ ~~~~_~l.t~~ u_.~~brikama_i na lieu lllcstu brzo lllontiraju. Prednost Dve k(:mstrukcije Je seritska p~oizvodl1ja, aka i 'brza_ iii.ontaza, l!i~jlp9j[~.p.a)1 jirpsjqf, mali investicioni.tr()~j.~.qyi _ Jj_~Shl<:)_S~~_~l}_~ zamena delova _._.~_""..,_. ~._m_ " Na slici pokazana jc skica oklopljene 6cUje za unu. trasnju montazu proizvodnje»elektrosrbija«, a u tablici 29 njcllc osnovllc dimenzije U lllm. t=-o c t Oklopljena celija za unutrasnjll montazu -pokretni deo za izvlacenje na tockovillla; 2-nepokretan deo; 3- prekidac sa malo ulja; 4 - provodni izolatori koji imaju ulogu rastavljaca; 5 -strujni transformatori; 6-naponski transformatori; 7 -sabirnice; 8 - kablo'{ska glava dovodnog kabja; 9 - tabla sa instrumentima Celije su opremljene svim potrebnim aparalima j instru. menlima, a konstruktivno su podeljene na dva dela. Prednji deo 1 je pokretan, tako da se njegovim izvlacenjem prekida struja i time zamenjuje uloga rastavljaca. Postoje razl1i tipovi ovih 6elija: dovodne, transformatorske i merne, Dovodne celije mogu biti za vazdusni iii kablovski prikljucak. U pogledu smestaja celije se grade kao samostalne, hoene" za vrsne i sredisne, sto 189

13 'i.; \, ~.;:;-, """,, " ~j"~:> "'".... daje mogucnost kombinovane izgradnje u obliku jednorednih ii dvorednih ':elija sa jednim iii vise hodnika za posluzivanje, Tab!. 29 -'-=~ Nl:_:_.~_ _'n i 2-~ ~oo 1 ~50 35 kv., ,~ D E F ' Na sliei 131 prikazana je skica oldopljene transformator, skejr~ill"eza spoljnu lllontazu 10/0,4 kv, 400 kva, sa6 odvod0: nisk.og napona. Ukupna duzina u jednoln redli--7~ erq,iivodnj'tpreduzeca»energoinvest«u Sarajevu. Limenioklop jeizraden od.celicnihlimova debljine 3mm, 1.itiC;~,s~st~vljeni 'lje~ zavarivanja sa prelelapanjem, talec> da,semogu laleo demontirati. Stanica je podeljena imenim pre-. ~'adama na visoleo. naponslei deo, na. transfcirmatorski boles!lils~,(m_9j~9n_sj(i-_deo.,visi la-c~lijaje 2200 lum, a siri~la mm. D.!!~i:a,P9Jed}njh celija zavisi od njihove nanlenc. ;-----: ~ ;ost~o~r"'h "''.ruj6oljnom :... J >"ru~" Oblici izgradnje transformatorskih stanica a - smestaj u jednoj zgradi; b - na otvorenom prostoru smesteni su sarno transformatod; c - na otvorenom prostoru imesteno je postrojenje viseg napona; d - na otvorenom prostoru postavljeno je postrojenje viseg napona i transformatori; e - celo postrojenje izvedeno je na otvol"enom prostoru Jt'J S ~....., j Skica oklopljene transformatorske stanice za spoljnu montazu 10/0,4 kv, 400 kv A, sa 6 odvoda niskog napona 2.4 Razvodna postrojed,ia Da otvoredom prostl!!:!!.. j!! Na slici 132a pokazano je resenje trans[ormatorske stanice 35/10 lev»hidromontaze«_. Maribor. Postrojenja 35 kv i 10 kv smestena su u posebne oklopljene blokove dok su transformatori smesteni napolju u otvorenom prostoru. Blokovi 35 lev i 10 kv prileljuceni sn na dalekovode preleo provodnih izolatora, a veza transformatora sa boleom 10 lev je pomocu leabla. Na sl. 132b data je jednopolna serna, a na sl. 132c crtez osnove iste stanice. Razvodna postrojenja se grade leaa nislea i visolea (visespratna). Visoka postrojenja zauzimaju manje mesta. Niska 191

14 .. "> ~ '" S> ~ u ~ ~ 0 ~ ~! ~ M, e "",.WWOS nj. -- (prizemna) imaju preimucstvo u pristupacnoj visini svih aparata i pribora, sto olaksava pregled i opravku. Na slid 133 pokazan je primer razvodnog postrojenja na otvorenom prostoru u niskoj izgradnji. Na slid 134 pokazan je deo razvodnog postrojenja sa transformatorom na otvorenom prostoru u visokoj izgradnji. Rastavljaci za oba sistema sabirnica postavljeni su visoko na stubu., UlWOS OJ.,.,.-~ lq -('j ~ ~ ~ '" '" 0 u 0 0 >. 0 ~ " ~.. " i b -Jedoopolna serna transformatorske stanice prema a Ele.ktrane i tazvodna postrojenja 193

15 ~~~ '_M_..:'1.5c:,.., _ S. 132c - Crtcz osnove TS sa a d Ae An. ~.... OVV' ~.5 Transformatorske stanke na stubu,}, \_.l<.4',,_.el~k:trifikacijusela i retko naseljenih podrucja pri- _menj~j':l, s~,_,_,!~~!:?-sj~.r,matorske stanice montirane----ria--"'arvenoni".illlll1ozdel1ojl.. res,tkastom. stubu~ Na slici 135 dat je crtez transformatorske stanice na stubu proizvodnje preduzeca )}Elektrosrbija«. S Razvodno postrojenje oa otvorenom prostoru u niskoj izgradnji 1 - lancani izolator; 2 - betonski stub; 3 - portaini stub; 4 - odvodnik prenapona; 5 - tropoini rastavljac; 6 - naponski transformator; 7 - strujni transformator; 8 - prekidac suage; 9 - komanda prekidaea Deo transformaiorske stanice ua otvorcnom prostoru u visokoj izgradnji 1 - stub; 2 - rastavjac; 3 - prckidac; 4 - transformator; 5 - vagon za transport delova Transformatorska stanica ua stubu "' 195

16 Elementi transformatorske stanice i stuba se fabrikuju, '1_J,a'ierenuzit nekoliko sati sklapaju,stanica se gradi za snage transformatora od 10, 20, 30, 50 i 100 kva i za primarne na J.lone-L1Q3kV.DQyo'i visokog napona je uzetoli13>;lomm 2 iii 3 X 16 mm2 Cu. Za snagu 10 do 30 kva moguca su tn odvoda ilski;iinapona sa maksimalnim presekom:"3 x16+10 m~; 'oj ><T6+ 10 mm2 i 2 X 10 mm2cu. Za snagu od 50kVA moguca "'Sa tri odvoda: 3X25+16mm2, 2x25+16mm 2 i 2x6mm 1 Cu... Z~snaguod 100 kva moguca su cetiri odvoda i to tri do '3 x mm2 i jedan 2 x 16 mm2cu. Visina ve~anjaprovodmka "'yisol(ognaponaje 8,18 m a niskog 6,50 m. Transfonuatorska stanica izradena je kao krajnja i prola];n,,:-jzra4e~~j~ naesetkastomcelicno~ stubu}z.clvaodnosno 20 -DO 'fn- 18 tri d_ela n1t~dllsobno povezana zavrtnjima. Omogucava snabdey,anje elektrifnom energijom podrucja u precniku od 2 km. Od kratkog spoja na strani visokog napona ttailsformator stiti topljivi osigurac visokog napona kod1binovan sa rastav jacem. Pregoreli osigurac pada, pa je sa zemlje vidljiv kvar. Strana niskog napona zasticena je od kratkog spoja prekidaeima i topljivim osiguracima. Razvodna tabla niskog napona smestena je u razvodni orman pri dnu stuba. Dimenzije razvodnog ormana iznose: za snagu kv A X 570 X 000 mm, za 50 kv A X 550 X 000 mm i za 100 kv A 420 X 570 X 1000 mm. Odvodi na tablama za kva zasticeni su sa top jivim osiguracima, a za snagu 100 kv A glavni odvod i jos jedan odvod zasticeni su automatskim prekidacima, ostali odvodi imaju polufue prekidace i topljive osigurace. Na slici 136 data je elektricna serna transformatorske,tanice od 100 kv A, a na slici 137 crtez razvodnog ormana. Razvodna tabla izvedena je na konstrukciji od limenih profita L20x20x3 mm. Dimenzionisanje automatskog prekidaca sa elektro-magnetskom i bimetalnom zastitom vrsi se prema nominalnoj struji transformatora. Za transformator od 100 kva iznosi nominalna struja Sl l,;ttt ~.m,'zvool zvool ZVOD ~ EJektricna serna transformatorske stanice oa stubu od 100 kv A ~ 152 A V3 x 380 Biramo prekidac od 200 A sa mogucnos6u podesavanja okidaca od 125 do 200 A, prema tablici 50. Kad se vrata ormara otvore, pon10cll prekidaca na pritisak (21 na slici 136) automatski se up ali sijalica 20. Za nesmetan rad instrumenata u slucaju hladnoce iii vlage ugraden je u tabeli elektricni grejac od 200 W proracunat za zagrevanje ormara 20 C iznad okolne sredine. Za prikljucak grejaca postoji na tabli utikacka kutija 19. Paljenje i ga~enje ulicnog osvetljenja je pomocu aulomata, tako da je obezbeden rad stanice bez posluge. zvodi i uvodi provodnika su preko stezaljki od 60 A, 100 A i 200 A, koje su u ormaru rasporedene pred ulaz cevi odvoda i dovoda u njega. 197

17 Na slici 136 i 137 brojevi oznacnjn sledeci materijal: 1 - odvodnik prenapona Za spoljnu montazu za 12 kv, 3 komada. 2 - jednopolni rastavljac - osigurac za 10 kv i 15 A, 3 komada. 3 - trofazni transformator u ulju za nl0ntazu na stubu, 1O±4%/0,4/0,231 kv, 50 Hz, 100 kva, sprega Yz 5, sa konzervatorom za ulje, 1 komad. 8 - isto kao pod topljivi osiguraci sa podnozjima TZ 60, kapama K i odgovarajucim umecima, 3 konmda isto kao pod 9. - automat za paljenje i gasenje ulicnog osvetljenja, 1 komad topljivi osigurac sa podnozjem TZ 25 A, kapom K i umetkom od 15 A, komad. 13 _. voltmetar sa skalom od 0 do 250 V, kvadratnog oblika 144 x 144 mm, komad ampermetar sa skalom od 0 do 250 A, kvadratnog oblika 144x 144 mm, komad. S - tl'ofazno brojilo za prikljucak na strujni transformator 200/5 A, 3 x 380/220 V monofazno brojilo za ulicno osvetljenje ad S A, 220 V, komad voltmetarski prebacac P f»skra«, 1 komad topljivi osigurac sa podnozjem TZ 25, kapom K, i umetkom 10 A, komad utikacka kntija za na zid ad 10 A, komad sijalica od 40 W, 220 V, Za osvetljenje ormara, komad prekidac na pritisak 6 A, 220 V, komad. St Razvodni orman transformatorske stanice na stubu od 100 kva 4 - tropolni automatski prekidac '" elektromagnetskom i bimetalnom za,titom i mogucnoscu regulael]e 125 do 200 A, za montazu u razvodni ormar, komad. 5 - strnjui transformator 200/5 A, kv, S VA, klase 1. 3 komada. 6 - tropolni poluzni prekidac s rucieom spreda od 60 A, komad. 7 - isto kao pod brojem 4, sarno sa mogu6noscu regulisanja ad 80 do 125 A, 1 komad Usmeracke stanice \; Jednosmerna'strujajepLitrebna"zaefektrY8nu vucu, hemijsku industriju i drnge potrebe. Naizmenicna struja se maze usmeravati u jednosmernu pomocll grupe motor-generator, obrtne llslnerace, kontaktne llsmerace, usmerace sa ziyinirn parama, usmerace sa razredenim gasovima, elektroliticke i SUVe usll1erace. Za potrebe industrije i elektricne vuce dolaze U obzir usmerace sa zivinim parama. Usmerace sa zivinim parama imaju posudu ad stakla za manje struje ( A i nap one V) iii od celi- 1m za jace struje ( A i napone V). z posude je iscrpen vazduh, tako da u njoj ostaju sarno zivine pare pod pritiskom ispod 0,001 mm zivinog stnba. Stakleni sud je zavaren, a celicni sud je sastavljen od delova, tako da se 199

18 vakuum mora odrzavati pomocu crpki. U celicnoj posudi se nalazi katoda od iive i anoda od grafita. Anoda je vezana za krajeve sekundara transformatora, a katoda se preko potrosaca vezuje sa zvezdistem transformatora. U toku pogona jedan deo katode je usijan i on emituje elektrone. To je takozvana katodna mrlja sa temperaturom od oko 3000 e. Elektroni se krecu ad i! i + ====::1 ±::J === + Sl. 138 ~ Serna usmeracke stanice sa celicnom iivinom usmeracom 1 - transformator; 2 - prigusnice; 3 - celicna pasuda; 4 - pomocni transforrnator; 5 - uredaj za podesavanje napana glavnog transformatora; 6 - sabirnice niskog napana; 7 - motor i rotaciona crpka; 8 - vaku~ umski rezervoar; 9 - crpka sa zivinom parom; 10 - povratni ventn; 11 - anoda za paljenje (upaljac); 12 - pobudne anode; 13 - transformator za pobudne anode i upaljac; 14 - prigucni navoji; 15 - automatski prekidac , katode ka anodi, koja nije usijana (oko 600 o q. Usvojen smer struje je onaj nasuprot kretanju elektrona. Anoda ne emituje elektrone, jer nije usijana, prema tome struja maze teci sarno u jednom smeru - izvan usmerace, od katode (+), preko potrosaca ka anodi (-), a u posudi usmerace od anode ka katodi. Na slici 138 data je serna usmerackog postrojenja sa Zvinim parama i celicnom posudom 3. Transformator 1 ima primarni namotaj vezan u zvezdu, a sekundarni u dvostruku zvezdu sa sest faza. zmedu transformatora i sest anoda nalaze se prigusni navoji 2, koji sluze za ogranicenje struje kratkog spoja na strani jednosmerne struje. Stvaranje zivine pare u pocetku Tada postize se pomoeu anode za paljenje, odnosno upaljaca 11. Pre pocetka paljenja prekidac 15 je ukljueen i struja prolazi kroz navoj anode za paljenje, usled cega se kraj anode zagnjuri u zivu. Pri zagnjurivanju u zivu, napon upaljaca je prenl0sten, pa se anoda za paljenje izdize iz zive pomoeu opruge. Pri tom nastaje elektrieni luk, koji omogueava uspostavljanje struje izmedu pobudnih anoda 12 i pobudnog transformatora 13. Kada se dovoljno zive ispari, moze se uspostaviti struja izmedu glavnih anoda i katode. Pobudne anode 12 odriavaju izvesnu minimalnu struju ispod koje bi se luk ugasio kad optereeenje opadne. Za rad usmerace potreban je vis ok vakuum od 0,0001 do 0,003 1l11l1, koji se odrzava pomocu dye crpke vezane na red. Na sud usmerace prikljucena je crpka sa zivinim parama 9. Ova crpka ne moze da radi neposredno sa atmosferom. Zbog toga se ispred nje postavlja rotaciona crpka 7 koja smanjuje pritisak do ispod 20 mm Hg. zmedu ove dye crpke nalazi se rezervoar 8 i povratni venti! 10. Rotaciona crpka radi samo povremeno, kada vakuulll U rezervoaru 8 opadne. Podesavanje napona u izvesnim granicama moze se postic; menjanjem broja navojaka po fazi transformatorskog primara. U sirim granicama napon se moze podesavati upotrebom obrtnog transformatora. Potpuno regulisanje napona od nule do ll10ze se postici upotrebom anodnih re etki, gubilaka. pune vrednosti prakticno bez U velikim usmeracama moraju se anode hladiti pomocu prirodnog i prinudnog strujanja vode iii ulja. 201

19 Postoje vrste usmeraea specijalne konstrukcije sa uprav jaekim resetkama, koje preobrazavaju naizmenienn struju u jednosmernn i jednosmernu u naizmenienu prema smeru prenosenja energije. Ovi uredaji se nazivajn mutatori. Oni nalaze primenu u elektrienoj vuei i industriji. Motori za pogon dobijaju jednosmernu struju. Pri koccnju, na primer elektricne zeleznice 11a padinama, motori rade kao generatori proizvodeci jednosmernu strujll. Jednosmerna struja se u mutatoru preobrazava u naizmenicnu i vraca u naizlllenicl1u mrezu. Atmosferska praznjenja izazivaju prenapone usled direktnog udara groma u elektricne vodove, iii sto je cesce. lisled elektrienog praznjenja u blizini eleklricnih vodova. Naelektrisani oblak izaziva lokalno staticko punjenje u vodovima. Pri naglom praznjenju oblaka u blizini vodova, punjenje se naglo oslobada i rasprostire u vidu prenaponskih talasa na obe strane voda. Ovi prenaponski talasi mogu dospeti u elektricno postrojenje i tamo naneti stetu. Opasnost se smanjuje zastitom od atmosferskih praznjenja. Varnicari sa rogovima predstavljaju zastareli naci11 zastite od prenapona. Nalaze primenu za zastitu izolatora visokog napona za spoljnu montazu od elektrienog preskoka kako bi se toplotno dejstvo elektrienog luka ispoljilo sto dalje od izolatora. Princip dejstva je prikazan Varnicar sa rogovima na slici 139. Struja pri praznjenju kroz varniear obrazuje omeu, sto je uzrok stvaranja magnetskog polja. Magnetsko polje deluje na elektrieni luk, koji zamenjuje provodnik sa strujom, razvlaceci ga, dok se ne ugasi. Razvla~ cenje i gasenje luka pomaze i strujanje zagrejanog vazduha. 202 Cevni odvodnici se primenjuju za male transformatorske stanice od 6 do 35 k V i za zagtitu izolatora dalekovoda svih napona. Skica cevnog odvodnika pokazana je na slici 140. U cevi od izolacionog materijala 1 nalazi se elektroda 2, koja zatvara gornji deo,cevi. Na donjem delu cevi nalazi se uvllcena * suplja suprotna elektroda 3. zmedu elektrode 2 i zasticenog dela 4 nalazi se jos i vazdusni 2 prostor L. Ako dode do prenapona, onda se rastojanja A izmedu obe elektrode 2 i 3 premosti elektrienim lukom, koji ispari jedan deo izolacione cevi 1. Gas pomesan sa vazduhom izlazi pod pritiskom kroz supljinu suprotue elektrode i pri tom gasi luk izmedu elektroda. J Cevni odvodnik prenapona 1 - cev od izolacionog materijala; 2 - elektroda; 3 - suplja elektroda; 4 - provodnik Ventilni (katodni) odvodnici najvise se primenjuju za zastitu od prenapona u elektrienim postrojenjima svih napona. Na slid 141 dat je crtez ventilnog odvodnika prenapona proizvodnje»elektrosrbija«. S VentURi odvodnik prenapona 1 - veza sa vodom; 2 - metalna kapa; 3 - opruga; 4 - porculansko telo; 5 - serijski varnicar; 6 - porculanski nosac varnicara; 7 - promcnljivi otpor; 8 - dno porculanskog tela; 9 - veza sa zemljom 203

20 Ventilni odvodnik se sastoji od serijskog varmcara 5 i promenljivog otpora od silicijum karbida (karborunduma) uz dodatak vezivnog sredstva 7. kv )/APON OGRANCENJ4 Promenljivi (nelinearni) atpor ima osobinu da mu otpor naglo opada kad napon raste. Dijagram promene otpora sa naponom pokazan je na slici o 6"00 LN ARN! OTPOR lj6r 1000 {500 A Dijagram promene otpora sa naponom Serijski varniear ima zadatak da po prestanku prenapona odvoji odvodnik prenapona od provodnika. 3.2 Uzemljenje u elektricnim postrojenjima ~L-/ Cilj uzemljenja je zastita osoblja od napona dodira i koraka, zastita materijala i veca sigurnost pogona. Zastitno uzemljenje ~ Ono nije vezano za pogol1sko strujno kolo, nego za izolovane delove postrojenja koji nisu pod naponom, ali usled proboja izolacije mogu doci pod opasan napon. Uzemljuju se kueista generatora, transformatora i drugih masina, zatim postolja izolatora, rastavljaea, prekidaea, metalne konstrukcije eelija, razvodnih tabli i slieno. Pogonsko (radno) uzemljenje - Ono moze povremeno iii trajno ueestvovati u funkciji strujnog kola, kao na primer usled nesimetrije u elektricnoj mrczi iii usled atmosferskih praznjenja. Uzemljuju se zvezdista alternatora i transformatora, odvodnici prenapona, Petersollovi kalemovi, navoji mernih transformatora i slieno. Spajanje i razdvajanje uzemljenja - Zastitna uzemljenja iznad i ispod 1 kv treba medusobno povezati ako sn u istoj pogonskoj prostoriji. U tom slueaju vaze propisi za postrojenja iznad 1 kv. Konstrukcije razvodnih tabli niskog napona pristupaene sa spoljne strane llestruenom oso blju ne smeju se prikljueiti na zajednicko zastitno uzemljenje, nego ih treba prikljuciti na uzemljivae za oblikovanje potencijala. Vidi sliku 143. Pogonska uzemljenja ispod 1 kv i zastitna uzemljenja iznad 1 kv izvesti razdvojeno (najmanji razmak 20 m) ako je mreza iznad 1 lev nadzemna. Medusobno se mogu povezati 204 " { 1 (ne moraju) aka je mreza visokog napona u celini kablovska, iii ako pogonsko uzemljenje sluzi samo za vlastite potrebe postrojenja. Pogonska nzemljenja mernih transformatora i odvodnika prenapona iznad 1 kv vezuju se na zastitno uzemljenje iznad 1 lev. Pogonska uzemljenja zvezdisnih otpornika i Peterson~;;;ili kalemova iznad 1 kv ne treba spajati sa pogonskim uzemljenjima ispod 1 kv. S Uzemljenje transformatorske stanke 1 - spoljna razvodna tabla; 2 - resetka za oblikovanje potencijala; 3 - zastitni uzemljivac visokog napona,,,,, ;>----l'::==::j L Napon dodira i koraka - U slueaju proboja izolacije kroz uzelrij.vac tece siruja zeinljospoja z u zemlju. Kako pri tome struja mora da savlada omovski otpor tla, to se u zemlji javljaju padovi napona. Potencijal zemlje u okolini uzemljivaca se smanjuje sa udaljenjem od uzemljivaea od ''z asimptotno ka null Praktieno se smatra da je potencijal zemlje na oko 20 ill od uzemljivaca zanemarljiv (manji od 5% od ''z)' Promena potencijala tla sa uda jenoscu od uzemljivaea pokazuje =: kriva na slici. Covek koji na rastojanju od 1 m Uednog koraka) dodirne masu masine iii aparata sa 08-1m.01 m tecenom izolacijom izmedu faza i zemlje imace izmedu ruke i -20m -20m stopala napon dodira Ako eovek prilazi uredaju sa osteeenom izolacijom biee izlozen izmedu oba stopala naponu koraka Uk= '1'.- '1'2 Duzina koraka usvaja se 1 m. Ako naponi dodira i komka prelaze dozvoljene vrednosti pristupa se oblikovanju po- > c?

21 ~ tencijala, na primer povezivanjem uzemljivaca u kanture aka zasticenog postrojenja, kao sto se vidi na slici 145. Na taj nacin se U d i Uk smanjuju ua dozvoljenc vrednosti. [ 1 ~:a=~=t:r:':k'~ -CEV POSTROJEHJE VSOKOG NAPONA r. 1'7:5' /;\ /:~;", ', Tabl Vreme iskljueenja zemljospoja u s.. Napon dodira pri uredajima s neposredno uzernljenim zvezdis- tern u V a) izvan ograde Dozvoljeni naponi dodira i koraka - Najvisi dozvoljeni napon dodira i koraka u 1'0- strojenjima do 1 k V iznosi 50 V po JUS-u (po nemackim VDE pro pi sima 65 V), a u postrojenjima iznad 1 kv iznosi 125 V. Medutim, dozvoljeni naponi dodira i koraka zavise i od vremena iskljucenja zemljospoja. U tablici 30 navedeni su 1'0- daci prema "Tehnickim propisima za izvodenje uredaja jake struje za pogonski napon iznad V". Sluzbeni list FNRJ br. 6/57 od 6. [ebruara ,8 0,6 0,4 0,2 0, b) unutarograde _ a) na vro prometnim saobracajnim putevi ~ ;J ma izvan uredaja j ~ b) na drugim mesti- Napon rna izvan uredaja, a ,,~ ~ koraka unutar ograde.. c) unutar ograde pri ), ~j...,,..,~ i.i 206 upotrebi izolovane obuce :, / 1 l i Uzemijivacki vodovi - Dozvoljeno opterecenje vodova do uzemijivaca zavisi od struje zemljospoja i dato je u tablici 31. Tabl. 31 Presek mm Dopus~enastruja tokom s u ka Trajno dopustena struja u A -- cclik alumin, bakar celik alumino bakar ,5 150*) 250') 480') 3, *) 320*) 590') 4,5 7,0 240*) 430*) 780*) 6,0 10,0 420*) 760*) 1 380*) 12,5 20,0 2,5 4, ,0 11,5 16,0 32,5 *) Vazi sarno za trakastc provodnike..."",i., f'\..., ~Q:.i ;; J.f i.lcl ~\... Najmanji dozvojen presek za neizolovane vodove postavljene u zemlji iznosi: za pocinkovan eelik 100 mm2, za bakar 50 mrn 2 Polaganje aiuminijuma u zemlju se izbegava. Za nezasticene vodove van zemlje: za pocinkovan celik 50 mm 2, za auminijum 35 mm 2 i za bakar 16 mm 2 Za razvodna postrojenja preporucuju se vodovi od 1'0- cinkovane celiene trake preseka: za glavni vod do 200 A trajne struje 1 X (30 X 4) mm, do 300 A trajne struje 2 X (30 X 4) mm, za kratke prikljueke 1 X (20 X 2,5) mm. Veza sa uzemijivackim vodom - Delove koje treba uzem jiti ne treba vezivati na red, nego ih treba povezati paralelnirn spojnim provodnicima na sabirni uzemijivacki vod (slika 146). Glavni sabirni vod postavlja se na,. syaki sprat kao prost provodnik, ili ~ u velikim postrojenjima u vidu prste- W na, pa se pomocu spojnih proyodnika -i+,,--..:!k----.ii""- t na njega prikjnce delovi koje treba b f f uzemljiti. Ovaj sabirni zemljovod, pre-t -++ma velicini postrojenja, treba na jed-,.. Q nom ii vise mesta povezati sa zemljom S Uzemljenje potpornih izolatora. pomocu yertikalnih provodnika. Pri H eiektricnom preskoku za zastitno uzem a - pogresno vezivanje (sa Jenje mogu u zemljovodu nastati opasni prenaponi. z tog razloga tre- birni vod je prekinut) b pravilno (uzemljivacki vod nije prekinut) 207

22 ba vodove za uzemljenje postaviti izvan domasaja ruku, ili ib ograditi zastitom od slucajnog dodira. Na vodovima za uzem jenje nije dozvoljeno postavljanje prekidaca, ni osiguraca. Uzemljivaci - Preko uzemljivaca struja prelazi u zemlju. Mogu se upotrebiti pocinkovane celicne ploce debljine 3 mm i jednostrane povrsine m 2 ii bakarne ploce debljine 2 mm i jednostrane povrsine 0,5 mm 2 Upotrebljavajn se i celicne pocinkovane cevil) precnika 1" do 2", duzine do 5 m. sto tako upotrebljavaju se pocinkovane celicne trake, koje se polazu u dubinu zemlje 0,5 do m. Dimenzije uzemljivaca odreduju se prema specificnom otporu ta (tablica 32) i otporu rasprostiranju uzemljivaea (tablica 33). Tabl, 32 - Srednje vrednosti specificnog otpora tla (?) lezerska voda Dm Suv sitan pesak 500Dm Mocvara, treset 30Dm Suv pesak i sljunak l000dm Glina. oranica 100 Dm Stena, suv beton 3000Dm Vlaian krupan pesak 200nm Tab), 33 - Otpori rasprostiranja uzemljivaea Rl [0] za specificni otpor tla pl~100dm --;----, Traka duzine 8ipka ii cev 1\ PloCa uspravna m duzine ill 1 m ispod zerol]'e Vrsta uzemlivaca i \ ,5 x 1m x 1 m -OtP~~ r.sprost.d ~o \ Tacnije se otpor rasprostiranja R [ L!] trakastog uzemljivaca moze dobiti po Leblu iz p /2 R~-- n--, 2 t! Hd gde je: p [L! m] - specificni otpor ta, / [m] - dllzina trakastog uzemljivaca, H [m] - dllbina llkopavanja, 1) Po tehn. propisima najmanji precnik celicne pocinkovane cevi iznosi 38 md. d [m] - precnik provodnika. Za pravougi presek llvodimo racunski precnik d = 1/2 sirine trake. Za traku sirine 30 mm bice d = 0,ol5 m. n - prirodni logaritam (n = 2,3 g) Otpor rasprostiranja za cevasti (stapasti) uzemjivac iznosi po Kohu gde je: / [m] - d [m] - p 4/ R~- n- 27tl d' duzina ukopanog dela, spoljni precnik uzemljivaca. Ako se postavi vise istib cevnih uzemljivaca u zemlju i medu sobom povezu, onda se zbog medusobnog uticaja racuna zajednicki (ekvivalentan) otpor iz obrasca gde je: Ro - n - Ro R~-- otpor jedne cevi u tu, broj cevi, 1) - sacinioc koriscenja. Obicno je poznato Ro i R na osnovu cega mozemo odrediti n' 1) = RoR. z dijagrama na s1. 146a za cevi postavljene u pravoj liniji, odnosno na s1. 14Gb za cevi po krugu iii viseugaoniku, biramo broj cevi n prema proizvodu n. '1). Podaci se odnose na razmak izmedu cevi koji iznosi dvostruku duzinu cevi (a=21), ii trostruku duziuu cevi (a=31). Ako se trakasti uzemljivac postavlja u kruznoj ii pravougloj konturi onda je priblizno otpor rasprostiranja jednak otporu rasprostiranja rastegnute trake (za D ;;;; 10 m). Otpor uzemljivaca u vidu mreze (sa poprecnim vezama) moze se izracunati po Olendorfu iz obrasca p P 2D / R~ Elektrane i razvodna postrojenja 209

23 nl'l ;/ f-::-' Z ::> L, 5'1~ r::;' 11 ' l'l! D 9 '1? g ':} b (, (. 1 \' s J' '-1 &)!b ~ ~.L. -, ~ ~ 4 1'1 2' " 3 :7 ~ i? J :r (., ~ ~ '5'" >( :fl&!1?r,,.r ~. h A '" "l' n ') ~i.. -- i, ~~ q 7 -, t 10 ~1111 d /4 "' l<,..r; ~ ~ 2,0 " -, 1'7. i :; ~ 0 ) P" "., J 4 ~ Y,- -~ ~ V' t 7 f ~:--: i,., /1! i n S. 146a - Za cevi u pravoj liniji i /;' _ /:) _,. " ~>7/ ~ C,'.. r S jp..:.~\... f' ;..' D OifA~/... " f'~ /~,'i ~_.J <Jag al~a;: /;?Cl.,,(,/,". pd J -... h - /" _. '"J 'i a ~ gde je: :.:.. / J37Y ;<otv,r7-j i{~//t>(~iu;( r:u!;"-7 /..../ ; J...' " ;'e Z:>l.!:.>7.J. c-da'~ p - specificni otpor ta, t-/ (. c''-'_-<) /:::> /rs4'1...,'!>""l ~ - ukupna duzina svih provodnika, D = 1,13 VS - racunski precnik u m, gde je S [m2] obuhvacena povrsina ta u m 2. Sirina mreze mora biti jednaka bar polovini njene duzine. Otpor ukopanog uzemljivaca na dubini bice stvarno manji od izracunatog, jer se ova netoda odnosi na uzemljivace na povrsini zemlje. Uzemljivac slozen od traka i cevi daje teskoce za proracun. Radi toga se racuna jedan put sarno za cevne, a drugi put sarno za trakaste uzemljivace, pa se kao otpor uzemljivaca usvaja manja vrednost. U stvari otpor ee biti manji od izracunatog zbog zajednickog dejstva. Zadatak 19 - Odrediti dispoziciju uzemljivaca za transformatorsku stanicu ako je: specificrn otpor tla P = m, otpor zastitnog nzemljenja R z = 6 0, otpor pogonskog nzem jenja Rp = 3 O. r ;1, Zastitno uzemljenje izveseemo oko transformatorske stanice. Ako upotrebimo eeliene pocinkovane cevi duzine 3 m iznosice otpor jedne cevi u tlu spec. otpora od m (tabl. 33) ROl =300. U tlu spec. otpora od m biee otpor rasprostiranja jedne cevi Ro= ROl" P/P= /100 = 36 O. Za zajednicki otpor Rz= 6 0 dobieemo n'f) = Ro/Rz= 36/6 = 6. z slike!46b za n'f) = 6 i medusobni razmak pojedinih cevi a=3'! =3-3=9 m dobieemo broj cevi n = 8. Osam cevi mogu se rasporediti u pravougaoniku oko transformatorske stanice. Uzemljivacke cevi su medusobno povezane spojnim provodnicima ukupne duzine 8 9=72m. zracunaeemo sada duzinu trake ako hi uzemljivac izveli sarno sa celicnom trakom. Traka sa otporom rasprostiranja od 6 Q u tlu sa spec. otporom od P = m imala bi otpor u tlu sa spec. otporom od P = 1000 m ~n Sl. 146b-- Za cevi po krugu iii pravougaoniku ()

24 Taj otpor mozemo posti6i lrakom duzine 50 m (tab!. 33). Usvojicemo kao ekonomicniji uzemljivac sa celicnom pocinkovanom trakom 30 4 mm koja ee se postaviti oko transformatorske stanice (vidi sliku 146c). r 5 r- O P C\ min20m 1- S.146c r--20m- Pogonsko uzemljenje treba da je udaljeno od zastitnog najmanje 20 m. Spojieemo ga se transformatorskom stanicom pomoeu kabla PO 13-1 kv. Pretpostavljamo da je prostor za smestaj uzemljivaca ogranicen i da iznosi 25.' 20 m. Upotrebieemo uzemljivac u obliku mreze sa konturom m i poprecnim provodnicima sa razmacima od 5 m. Ukupna duzina svih provodnika iznosi 1 = 245 m (vidi sl. 146c). Koristieemo Olendorfov 0 brazac R~-P-+!'.~ =2,90 2 D 2 25,3 245 gde je raeunski precnik D~ 1,13 Vs = 1,13 V25 20 = 25,3 ill Stvarni otpor biee znatno manji zbog ukopavanja uzemljivaea na dubinu od bar H ~= 0,5 ill. 3.3 Proracun otpora uzemljenja Postrojenje niskog napona - U ovom slucaju je u postrojenju zvezdiste transformatora neposredno (direktno) uzemljeno, pa 6e u slucaju zemljospoja doci do jednofaznog kratkog spoja. 212 e Otpor uzemljenja treba da bude takve velicine da dode do sigumog iskljucenja osiguraca ili okidaca i na taj nacin do prekid a zemljospoja... Otpor pogons~?g. nzemljenja obzirom na zemljospoj u pnjemmc!ma na mrez! mskog napona odreduje se prema struji iskljucenja najveeeg prijemnika, a da pri tom napon pogonskog uzemljivaca ne prede 65 V. U d 65 Rp~-~-- lim k. lorn gde je l,m= k lorn 10m [AJ - struja osiguraca najveeeg prijemnika k - fakt01~ koji iznosi: za brze topljive osigurace 3,5; za trome os!gurace. do 50 A = 3,5, a preko 50 A = 5; za spoljne vodove nadzemne! kablovske i kuene prikjjucke 2 5' za motome zastitne prekidace 1,25; za zastilne prekidace sa ohciacima reguhsamm na struju kratkog spoja 2,5. Ako usvojimo k = 3,5 otpor pogonskog uzemljenja bi iznosio R _ 65 p- 3,5 lorn Akc najveci osigurac prijemnika iznosi 10 m = Rp 65 ~1,850 3, A, onda Ako je najveei osigurac uzemljenih prijemnika vegi od 10 A izvodenje pogonskog uzemljenja bi bilo neekonomicno zbog malog otpora uzemljenja. U 10m slucaju se primenjuju druge nlere, kao zastita izolovanjem, ogradivanjell1, zastitnim prekidacima i slicna. Na slici 147 je pokazan princip zastitnog prekidaca na motoru u mrezi niskog napona. Krajevi okidaca zastitnog prekidaca vezuju se izmedu mase molora i zemlje. Struja reagovanja osiguraea iznosi mao Potreban otpor pomoenog uzemlji mA. R =200.n S

25 vaca iznosi C, obicno se racuna R = 200 Q. Pomocu tastera T moze se proveriti ispravnost prekidaca. Zastitni prekidaci moraju biti gradeni tako da iskljucuju najdocnije posle 0,1 s. Ako je u mrezi niskog napona primenjeno nnlovanje onda uknpni otpor nzemljenja ne treba da bude veci od 2 Q. Otpor uzemljenja jednog iii vise uzemljivaca u blizini izvora struje, iii transformatora kao i u podrucju poslednjih 200 m moze da iznosi najvise 5 Q. Zastitno uzemljenje postrojenja < 1 lev i postrojenja > 1 kv u istoj transformatorskoj stanici su povezana i racunaju se prema propisima za napon > 1 kv. Uzemljivace zastitnog i pogonskog uzemljenja treba postaviti u mednsobnoj udaljenosti od oko 20 m. Zadatak 20 - Trallsformatorslea stanica 10/0,4 lev napaja mrezu llisleog napona 380/220 V. Na mrezi je primenjeno zastitno uzemljenje. 03igllraci motora i aparata su od 15 A. Odrediti otpor pogonskog uzemljenja. Otpor pogonskog uzemljenja cemo odrediti prema struji iskljucenja najveceg osiguraca t = 3,5. 15 = 52,5 A Ud 65 Rp ~ --- = ---= 1,24 Q i 52,5 Za otpor pogonskog uzemljenja usvajamo R = 1,33 Q. Ako se ovaj otpor zbog nepogodnog zemljista tesko moze postici, mozemo za sve prijemnike sa osiguracima preko 10 A primeniti zastitne prekidace, pa ce u tom slucaju otpor pogonskog uzemljenja iznositi Rp= 3,~5 10 1,86 Q Otpor uzcmljenja u postrojenjima iznad 1 cv - Ako je zvezdiste transfonnatora neuzemljeno, na primer na nlrezama srednjeg napona kv, onda se struja zemljospoja zatvara preko kapacitetnog otpora mreze visokog napona. Otpor zastitnog nzemljenja je odreden za 214 Ud 125 Rz=-=-[Q] z z Struja zemjjospoja, u nekompenzovanoj mrezi sa neuzem jenim zvezdistem iznosi priblizllo,=v.l.c [A] 1000 gde je: V [kv] - Medufazni napon mreze visokog napona, L [km] - ukupna duzina neposredno (galavanski) povezanih vodova, C - koeficijent koji iznosi: 2,5 za vodove bez zastitnog uzeta, 3 za vodove sa zastitnim uzetom. Za struju zemljospoja, za podzemne kablove vidi tablicu 34. Tabl. 34 Na- Struja spoja sa zemljom A/km za kablove preseka mm 2 pon kv ,33 0,39 0,45 0,63 0,68 0, ,9 0,98 1,0 11, ,55 0,65 0,75 1,0 1,1 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 2, ,017, ,0 4,4 5,0 15,5 6,1 6,5 8,4 Najveca dopnstena vrednost otpora uzemljenja n e1ektricnim postrojenjima, prema podacima iz knjige P.A. Dolin:»Spra vocnik po tehnike bezopasnosti«, data je n sledecem pregledn: Za postrojenje visokog napona - Zastitno uzemljenje u postrojenjima sa velikim strujama spoja sa zemljom (500 A i vise)... 0,5 Q 2 - Zastitno uzemljenje u postrojenjima sa malim strujama spoja sa zemljom (do 500 A) Q Za postrojenje niskog napona 3 - Postrojenje sa uzemljenim zvezdistem: a) uzemljeno zvezdiste generatora i transformatora snage 100 leva i nize Q b) u ostalim slucajevima Zastitno uzemljenje u postrojenjima sa izolovanim zvezdisleln 215

26 a) pri snazi generatora i transformatora 100 kva i manje Q b) u ostalim slucajevima... 4 Q Zadatak 21 - Transformatorska stanica se napaja na nekompenzovanoj mreti 10 kv, ukupne duzine vodova 80 km. Mreza 10 kv je nadzemna bez zastitnog uzeta. Odrediti otpor zastitnog uzemljenja. Struja zemljospoja iznosi V L C ,5 h -2A Otpor zastitnog uzemljenja biee Ud 125 R z ,5Q, 2 Za oklopljeno postrojenje bez ograde otpor uzemljenja hi iznosio R, ,50. z 2 S obzirom na navedena ogranicenja USVOJlcemo maksimalni otpor zastitnog uzemljenja Rz= 10 O. Postrojenja iznad 1 k V sa nzemljenim zvezdistem - Zvezdiste moze biti uzemljeno preko induktivnog otpora (Petersenovog kalema). U tom slucaju se na mestima sa ugradenim Petersenovim kalenlovima racuna sa zbirom struje Petersenovih kalemova i preostale struje mreze ako je zastitno i pogol1sko uzemljenje povezano, a sa preostalo1t strujom mreze aka je zaslitno uzemljenje odvojeno od pogonskog. Na mestima gde nisu ugradeni Petersenovi kalemovi merodavna je preostala struja u najnepovoljnijem slncaju. Velicina preostale struje mreze data je n tablici 35 U nekim mrezama se primenjujn Petersenovi kablovi na naponu 35 kv ako je struja zemljospoja veea od 10 A, a na mrezama kv ako je struja zemljospoja veca od 30 A. 216 Tabl. 35 Napon mreze kv Vrsta mreze Preostala struja u % od struje spoja sa zemjom Nadzemni vodovi Kablovi ,, Na primer, u kompenzovanoj mrezi 35 kv uknpne duzme 400 km, nala2i se transformatorska stanica bez ugradenih Petersenovih kalemova. Vodovi su sa zastitnim uzetom. Otpor zastitnog uzemljenja racunaeemo sa preostalom stmjom mreze p. Pomoeu tablice 35 nalazimo 14 p---, p---' 42-5,88 A, 42. V L C gde Je z A oclatle Rz ,2 Q p 5,88 Bez kompenzacije bi otpor zastitnog uzemljenja iznosio 125 R z ,98, dakle znatno manji i skuplji. 42 Postrojenja iznad 1 kv mogu imati neposredno (direktno) uzemljeno zvezdiste. To je slucaj u postrojenjima napona 110 kv i vise. U tom slucaju se racuna sa strujom jednopolnog kratkog spoja, koja treba da iskljuci prekiclace u kratkom vremenu. U postrojenjima 10 kv i 35 kv primenjuje se, narocito za kablovsku mrezu, indirektno uzemljeno zvezcliste. zmedu zv~zdista i}emlje postavljaju se rezistantni (omovski) otpori, kojl ogramcavaju stmju kratkog spoja sa zemljom, a time i naprezanje postrojenja. Na primer u beogradskoj mrezi se za indirektno uzem-.ljenje koriste elektrolitski rezistantni otpori i to 6 0 za 10 kv mrezu i 21 0 za 35 kv mrew. Time se ogranicavaju struje zemljospoja na oko A. To je dovoljno za iskljucenje osigur~ca. i prekidaca, a sa druge strane snlanjuje naprezanje poslrojellja usled udarnog dejstva jednopolnog kratkog spoja. 217

27 3.4 Kompenzacija strnje spoja sa zemljom (Petersenovi kalemovi) U sistemima sa uzemljenim zvezdistem dolazi do kratkog spoja u slucaju spoja sa zemljom jedne faze. Ako zvezdiste nije uzemljeno (sto je slucaj u Evropi sa sistemima visokog napana), anda ee se pri spoju jedne faze sa zemljom pojaviti struje spoja sa zemljom. koje se zatvaraju preko mesta kvara, kapacitetnog otpora mreze i faznih navoja alternatora. odnosno transformatora. Pri visokim naponima i veeim kapacitetima mreze (na primer kablovske) struje spoja sa zemljom mogu postici vrednost opasne po provodnike (preko 7 A). U normalnom rezimu rada (slika 148) kroz provodnike proticu jednake po ve1icini kapacitetne struje Vj eo~-- ~Vj' w C Xc gde je Vf - napon svakog provodnika prema zemlji, C - kapacitet izmedu provodnika i zemlje, w - kruzna ucestanost. S co_ co _ leo_ leo UR v~sr ~ eo co UTf a) b) Trofazni sistem sa neuzemljenim zvezdistem u normalnom pogonu a - elektricna serna; b - strujni i naponski vektorski dijagram Kapacitet C zavisi ad duzine i vrste linije. Naponi faza prema zemlji Ur' US!, Uti Sil simetricni i brojno jednaki faznom naponu sistema. U slncaju spoja sa zemljom jedne faze menjajn se i naponi prema zemlji i kapacitetne struje pojedinih faza (slika 149). Na primer, pri spoju sa zemljom faze T, njen napon prema zemlji pada na nuln, a teziste naponskog dijagrama se pomeri iz tacke A u B (zvezdi;;te dobija fazni napon). Ostale dye zdrave faze dobijaju prema zemlji V"3 puta veei napon, koji je sad jednak medufaznom naponu: Vr~ V3. V rj; V,~ V3. V,r' 218 Kapacitetne stmje u fazama R i S zajedno sa naponima uvelicavaju se za V3 pnta, er ~ V3. Vrr w C~ V3. leo' 108 ~ V 3. leo' Kapacitetna stmja faze T je nnla, jer je ta faza u spoju sa zemljom, pa je i njen kapacitet C prema zemlji jednak nuli. Suma kapacitetnih struja sve tri faze nije vise jednaka nuli, zbog cega kroz mesto spoja sa zemljom tece stmja e' koja je brojno V3 puta veea od struja lor i " nepovredenih S es VVv ~------~t-s a) Trofazni sistem sa neuzcmljenim zvezdistem u slucaju jednofaznog spoja sa zemljom faza, iii koja je 3 puta veea od stmja leo pri normalnom rezlmu rada, kao sto se vidi u dijagramu napona i struja (slika 145 b) -e~ V3. er~v3. C8~ V3. V3. eo~ 3 eo~ 3 VjW C Po Petersenu ova se stmja moze kompenzovati (ponistiti), ako se u zvezdiste transformatora postavi induktivni otpor sa samoindukcijom L. Da bi se kapacitetna stmja e ponistila sa induktivllom strujom fl, treba da je e = fl, odnosno Vj. 1 3 VjwC~-; L~--- wl 3w'C Na slici SO pokazana je sema sa prikljucnim induktivnim (Petersenovim) kalemom L. Kroz mesto spoja sa zemljom proticu jednake a suprotne struje koje se ponistavaju, tako da se linija ne mora odmah. iskljuciti, nego se moze pricekati neko vreme dok se ne usta- s 219

28 novi mesto kvara. Na slici 150 b dat je strujni dijagram pri kompenzaciji struje spoja sa zemljom. U vodovima k01tpenzovanirn sa Petersenoyirn kalemovirna nece teci tacno struja e kroz mesta spoja sa zemljom, nego ce postojati neka razlika oko 10% od " jer se ne moze postici potpuna kompenzacija. se nalazi kratak spoj iskljuei. U svakom slueaju spoj sa zemljom treba da bude signalisan. Na slici ls pokazan je nacin signalisanja spoja sa zemljom kad je zvezdiste na jednom od transformatora pristupaeno. zmedu zvezdista i zemlje postavljen je naponsld trans- Ar ~O'~==~ ~ cs_!---'vv'r =-== V\Ar~='=-~---~----~--t--+-T --e /" leo S Signalisanje spaja sa zemjjom kad je zvezdi te sistema pristupacno 1 - naponski transformator; 2 - naponsko rele f St Kompenzacija kapacitetne struje pomocu otpora sa samoindukcijom L Snaga prigusnog Petersenovog kalema ravna je proizvodu napona prema zemlji i struje koja kroz njega tece, koja je jednaka struji sa zemljom e: V Pc~Uf' e. odnosno Pc~~' e gde je V) medufazni V3. napon. Odredivanje struje spoja sa zemljom, vidi u odeljku 3.3 Proracun otpora uzemljenja (str. 192). skustvo je pokaza]o, da kalem moze da odstupa ± 10% od proracunske vrednosti. Ako se kapacitet mreze u pogonu menja (iskljucivanjem ogranka), mora se na kalemu predvideti vise izvoda. 3.5 Signalisanje spoja sa zemljom n elektricnoj mrezi Ako elektricna mreza nije kompenzovana, ogranak u kome se pojavio spoj sa zemljom treba odmah iskljuciti, a ako je kompenzovana prvo se izvrsi prebacivanje u mrezi kako hi sto manje potrosaca ostalo bez energije, a potom se deo mreze u kojoj 1) Po internacionalnirn oznakama se oznacuje sa: E - elektromo.., torna sila, U - fazni oapon i V - medufazni napon. 220 formator 1, a na njegovim krajevima prikljuceno je naponsko rele 2; U normalrum uslovlma rada nema napona izmedu zvezdlsta transformatora 1 zemlje. U slneaju spoja sa zemljom jedne faze, potencijal zvezdista dobice fazni napon i rele ce ukljuciti neld signal (sirenu iii signalnu plocicu). Ako zvezdiste nije pristupacno, onda Se moze primeniti naponski transforma f 3 tor sa pet jezgra uzemljen na strani visokog napona. Vidi sliku 152 pod 1. Na S! Signalisanje spoja sa zem- voj eetvrtog i petog jezgra, jom kad je zvezdiste sistema koji u stvari meri napon nepristupaeno zvezdista prema zenl1ji. ve-. - naponski transformator sa pet zan je za rele 2. U slucaju Jezgra; 2 - rele; 3 - zvllcni signal spoja sa zemljoro rele 6e.'. ukljueiti kontakte, koji uspostavljaju strujno kolo izmedu sekundara naponskog transfornatora 1 i signalne sirene 3. U OVom slucaju je pogon signalnog urcdaja naizmenienom strujom. Na ovaj nacin nas signal sarno obavestava, da je doslo do spoja sa zemljom. Ako je potrebno da se zna i na kojoj je 221

29 fazi doslo do spoja sa zemljom, moze se primeniti po stupak pokazan na sliei 153. Kad je pogon normalan sve svetiljke 2 svell~ ravnome.rno, a voltmetri pokazuju iste napone. Ako dode do spoja sa zemljorn, Signalisanje spoja sa zemjjom sa ozliakom faze u spoju 1 - naponski transformator sa pet jezgra; 2 - sveti1jke; 3 - rele onda se svetiljka faze u spoju sa zemljom ugasi, a ostale jace svelle. Rele ukljuci signal, a voltmetri pokazll nesirnetriju napona. 222 :j! j '1 V POPRAVAK FAKTORA SNAGE POMOCu KONDENZATORA Sto je faktor snage (cos '1') rnanji, to Je prividna snaga potrebna za jednu istu aktivnu snagu veca. To ima za posledicu povecanje preseka provodnika dimenzija masina, zatim znatno placanje reaktivne energije. 1) z navedenih razloga potrebno je popraviti faktor snage, sto se maze posti6i pomocll sinhronih motora ili pomo6u lcondenzatora. Upotreba kondenzatora je savremen i ekonomican nacin popravka faktcra snage, narocito za rnanja p postrojenja. Kondenzator proizvodi kapacitetnu struju, koja je pornerena za 90 ispred napona. Otocnirn vezivanjem kondenzatora i potrosaca sa induktivnim opterecenjem maze se postici, potpuna ili dejimicna Sl Dijagram popravka kornpenzaeija reaktivne struje, odnosno faktora snage snage (vidi sliku 154). z dijagrarna na slici 154 dobijamo Px~ p. tg '1'. Za potpunu kornpenzaeiju kondenzator treba da irna snagu Pc~ PX' BuduCi da potpuno kornpenzovanje zahteva velike kondenzatore, u praksi se cesto zadovoljavarno popravkorn eos'p do 0,85 1) Prema postojecim tarifama dozvo1java se potrosacu da preuzme bespjatno reaktivne energije u iznosu 62% od preuzete aktivne energije, sto odgovara garantovanom faktoru snage cos ~ = Visak reaktivne energije se piaca. 223

30 iii 0,9, to jest od cos 'P na cos 'P2' U tom slucaju snaga kondenzatora iznosi P,= P (tg 'Pl- tg 'P2) Snaga koudenzatora se izracunava u kv Ar, to jest u kilovoltamperima reaktivnim. Radi lakseg izracunavanja u tablici 36 dati su koeficijenti s kojima treba pomnoziti aktivnu snagu postrojenja P[kW], da bi se dobila snaga kondenzatora P,[kVAr] za popravak faktora snage od cos 'P na cos 'P2. Pri tome treba voditi racuna, da se snaga P odnosi na snagu uzetu iz mreze, a ne na nominalnu snagu na vratilu matara. Aka nominalnu snagu motora oznacimo sa P n. a stepen iskoriscenja motora sa 1jm, auda ce snaga uzeta iz mrete biti P = P nl1jm. Tabl.36 Prvobitni faktor Popravljeni faktor snage - cos 412 '-- snage - cos<p 1 0,80 0,85 0,90 0,95 1,00 \ 0,40 1,54 1,67 1,81 1,96 2,29 0,42 1,41 1,54 1,68 1,83 2,26 0,44 1,29 1,42 1,56 1,71 2,04 0,46 1,18 1,31 1,45 1,60 1,93 0,48 1,08 1,21 1,34 1,50 1,83 0,50 0,98 1,11 1,25 1,40 1,73 0,52 0,89 1,03 1,16 1,31 1,64 0,54 0,81 0,94 1,08 1,23 1,56 0,56 0,73 0,86 1,00 1,15 1,48 0,58 0,66 0,78 0,92 1,08 1,41 0,60 0,58 0,71 0,85 1,01 1,33 0,62 0,52 0,65 0,78 0,91 1,27 0,64 0,45 0,58 0,72 0,87 1,20 0,66 0,39 0,52 0,66 0,81 1,14 0,68 0,33 0,46 0,59 0,75 1,08 0,70 0,27 0,40 0,54 0,69 1,02 0,72 0,21 0,34 0,48 0,64 0,96 0,74 0,16 0,29 0,43 0,58 0,91 0,76 0,11 0,23 0,37 0,53 0,86, 0,78 0,05 0,18 0,32 0,47 0,80 0,80-0,13 0,27 0,42 0,75 0,82-0,08 0,21 0,37 0,70 0,65 0,86 0,11 0,26 0,59 0, ,06 0,21 6,54 0,84-0,03 0,16 0,32-1 ZRACUNAVANJE COS 'P ZA NEKU NSTALACJU. Prakticno se maze izracunati cos cp za instalaciju trofazne stru]e pomocu elektricnog brojila i ampermetra. cos 'P~ 60'/1. C ] 000 V3.V.! gde je: 11 - broj obrtaja diska brojila za 1 minut C - konstanta brojila (C [kw~/obr.]);! - elektricna struj; u amperima lzmerena pomocu ampernletra, V - nap on lllreze u V. Ako se" raspo~aze sa. aktivnim i reaktivnim brojilom, onda se cos!p noze lzracunatl lz: cos'p~ Wa!_~ ~ Wa2+ Wr' gde je: Wa- aktivna energija, a W r - reaktivna energija procitana sa oba brojila za isti period vremena., Trenutna vrednost faktora snage noze se izmeriti po~ moeu cos cp - metra. 2 SEMA VEZVANJA KONDENZATORA NSKOG NAPONA. Na slici 155 prikazana je sema vezivanja kondenzatora luskog napona U l11otornoj instalaciji. Kondenzatori su postavljeni u trouglu izmedu svih faza. Baterije S1l sllabdevene sa otpornicima zi{ rasterecenje. Oni su nameu]em za otklanjanje opterecenja kondenzatora posle iskljucenja. Kondenzatorska instalacija je zasticena topljiviln osiguracinla ii automat~ skim prekidacem. Maksimalni okidaci treba da budu po deseni Da 1,3 X n kondenzatora, radi zastite od slucajnog povisenja napona ii rezonanse. Ako su ukljucivanja i iskljucivanja cesta mogu se u svaku fazn postaviti induktivni navoji radi ogranicenja struje ukljucivanja Serna vezivanja konm denzatora niskog napona u motornoj instalaciji Elektranei razvodlla postrojenja 225

31 3 SEMA VEZVANJA KONDENZATORA VSOKOG NAPONA Na slici 156 pokazana je sema vezivanja kondenzatorskih baterija visokog napona manje snage. Baterije manje snage spregnute su u zvezdu, a vece snage u dvostruku zvezdu. Prekidaei za zastitu kondenzatora 1 moraju biti snabdeveni sa maksimalnim relejima u sve tri faze. Releji su podeseni na 1,3 X n. Otpori za praznjenje 2 treba da smanje napon posle iskljueenja na 660 V za vreme od 5 luin. lnduktivni navoji 3 sluze za smanjivanje strujnih udara pri ukljucivanju kondenzatora na mrezu. Njihova snaga iznosi oko 0,5% od snage kolldenzatorske baterije. Kondenzatori su zasticeni i releom stabilnosti 5. On se vezuje izmedu neutralne tacke zvezdista i zemlje ili izmedu neutralnih taeaka dye zvezde. U slucaju probijanja elemenata nastaje pomeranje 3 + neutralne tacke, taka da dolazi do naponske razlike zvezdista i zemlje. Rele deluje lu okidac prekidaca, koji odmah iskljucuje. Kondenzatore za popravak faktora snage proizvodi»elektrosrbija«sl Serna vezivanja - fabrika elektroopreme u Ripnju. kondenzatora visokog napana 1 - zastitni automatski prekidac; 2 - otpori za praznjenjc iii naponski kondenzator; 3-induktivni navoji; 4 - kondenzatori; 5 - rele stabilnosti Zadatak 22 - Radionicki pogon 380 V sa ukupnim optere6enjem 200 kw radi sa cos 'P ~~ 0,64. Odrediti snagu kondenzatora za popravak faktora snage na cos'p = 0,85. Res e n j e: 1z tablice 35 za prvobitni faktor snage cos 'P = 0,64 i popravljeni faktor snage cos 'P2 = 0,85 dobijamo koeficijent 0,58 kojim treba pomlloziti aktivnu snagu P = 200 kw. Prema tome je snaga kondenzatorske baterije Pc= 200XO,58 = 116 kvat. V STRUJA KRATKOG SPOJA Prema struji kratkog spoja dimenzionisu se delovi elektricn~h p'o~trojcl~jd: kao sto su: sabintice, izolatori, rastavljaci, prekldac 1 stru]m transformatori. Usled struje kratkog spoja nasta]u U v delovl~a elvektricnih poslrojenja toplotna (termicka) 1 mehamcka (dmamlcka) naprezanja. Mehanicka naprezanja postaju narocito opasna, ako dode do rczonanse izmedu sopstvenih n:~ehanickih. ~scilacija i uticaja elektricnih oscilacija. Pro~odnlcl, lzolato~'l 1 aparati moraju izddati struju kratkog spoja, dok ne stupl U dejstvo odgovarajuca zastita. Struja kratkog spoja je prelazna pojava. Ako se alternator na odvodima iznenada kratko spoji, enda se jacina struje naglo povecava do udarne struje kratkog spoja, koja postepeno iako brzo, opada do trajne struje kratkog spoja. Velieina amplitude strujl10g udara zavlsl od udarnog rasipanja (pacta napona) u alternatorima. Da bi Se ogranicile struje kratkog spoja, u savremenim alternatorima usvajaju se veliki padovi napona (9 do 45:1?). Na t~j nacin postiiemo, da se udarna struja, kratkog spoja ogral11el 11a pnbhino 15 puta ve6u vrednost od nominalne struje. Vreme koje je potrebno da struja opadne od udame do trajne vrednosti zavisi od uslova koji vladaju u alternatoru, od vr~te mreie i. njeg~)vog opterecenja. Ukupno vreme opadanja Jacme struje znos 3 do 5 sekundi. Na slici 157. pokazan je tok promene struje kratkog spoja od udarne do trajne vrednosti u najnepovoljnijem slueaju. Udarna struja. kratkog spoja v.. pod cijim se dejstvom provodnici medu sobom privlaee i odbijajn, merodavna je Za mehalllcka naprezanja sabimica i izolatora. Prekidaci se ne mogu iskljuciti trenutno. Zbog toga struja kratkog spoja opadne u izvesnoj meri do momenta iskljueenja. Stn1]u u momentu skljucenja naziva se struja iskljueenja ; " 227

32 Trajanje kratkog spoja do iskljueenja iznosi za: topljive osiguraee priblizno 0 sekundi, za prekidace s primarnim releom 0,1 s i za prekidace sa sekundarnim relejima 0,25 s, Snaga P, koja odgovara struji iskljucenja, naziva se snaga iskljucenja. Za izbor prekidaca je merodavna struja i snaga iskljueenja, a ne nominallla struja. \----G,1.,,0,25s --- S Struja kratkog spoja a - nesimetricna struja kratkog spoja; b - simetricna komponenta; c istosmerna komponenta; udarna struja kratkog spoja; lr-cfektivna vrednost simetricne komponente udarne struje kratkog spoja: t-- struja iskljuccnja; t - trajna struja kratkog spoja Strujni transformatori moraju izdriati zagrevanje usled trajne struje kratkog spoja t, kao i dinamicke sile usled udarne struje. Kablove treba kontrolisati na zagrevanje usled trajne struje kratkog spoja t. Za odredivanje struje kratkog spoja na odredenom mestu mora se poci od izyora struje (alternatora) pa sve do mesta kvara uzevsi U obzir i uticaj transformatora j vodova. Sto je mesto kratkog spoja dalje od elektrane, bice struja kratkog spoja slabija. U razvoju elektrifikacije doslo je do povezivanja vse elektrana, transformatorskih stanica i dalekovoda u elektroenergetske sisteme. Odredivanje struje, odnosno snage kratkog spoja na odredenim mestima takvog sistema je komplikovan problem, kojim se bave odgovarajuci instituti upotrebljavajuci u izvesninl slucajevima i elektronske racunske masine, 228 Mi cemo se dalje bavili izborom elemenata pojedinih elektrana kada su poznate karakteristike alternatora i transformatora, kao i izborom elemenata (delova) transformatorskih i razvodnih postrojenja kada su poznate (zadane) snage kratkog spoja na ulazu u postrojenje.1) Detaljniji podaci se mogu naci u knjizi»elementi razvodnih postrojenja«od ing. Konstantina Popovica, kao i u Tehnickom prirucniku»rade Konear«i»Elektro-tehnickom prirucniku«od ing. Dragutina Kaisera. 1 ZBOR ELEMENATA U POSTROJENJU VSOKOG NAPONA Pri proracunu cemo se za postrojenja visokog napona slutiti pribliznom metodom redukovallih relativnih rasipanja. Pocecemo od prostog slueaja jednog alternatora i jednog transformatora u elektrani prema sliei 158. Elektricne seme su ertane jednopolno. F,\= :; / VA 1':=20% Sf. 158 Potrebnb je odrediti struju kratkog spoja h na mestu () i (2), to jest efektivnu vrednost naizmenicne komponente udarne struje kratkog spoja (vidi s1. 157). Struja h je osnovni podatak za izbor elemenata postrojenja. Struja kratkog spoja je prelazna pojava koja se menja od udarne do trajne vrednosti. Buduci da nam je na mestu kratkog spoja poznat nominalni napon V n, to cemo u odnosu na njega posmatrati prelaznu pojavu struje, to jest smatracemo kao da se pri stalnom nominalnom naponu menja u toku vremena prividni otpor strujnog kola Z od izvora struje do mesta kratkog spoja. Za odredivanje struje r. dolazi u obzir pocetna impedansa (prividni otpor) Zp. U semi na s dolazi u obzir 1) Na primer, U uzoj 10 kv mrezi beogradskog cvora uzima se snaga kratkog spoja P k ~ 200 MV A

33 sarno otpor alternatora i transformatora, jer se otpor spojnih vodova u e1ektrani moze zanemariti. Pocetna impedansa Zp alternatora prakticno je jednaka pocetnoj reaktansi (reaktivnom otporu) Xp, pa mozemo staviti Xp nmesto Zp, jer omovski otpor iznosi sarno oko 3% pocetne reaktanse. sto tako za transfor natore u mrezi visokog napona nozemo racunati sarno sa reaktans om (induktivnim otporom). U koliko izmedu izvora struje i mesta kratkog spoja postoji dalekovod mora se uzeti n obzir i njegova impedansa (prividan otpor). Ako je omovski otpor R vada znatno manji ad induktivnog (R<X 12), onda se maze zanemariti. U kablovskim mrezama i mrezama niskag napona omovski otpor R se ne moze zanemariti, vee se u racun mora uvesti prividni otpor Z =VR2+X2. Na s vidi se, da je na mestn (2) veei napon (35 kv), nego na mestn (1) gde je napon 10 kv. Da bi odredili slruju na nekom mestu, npr. na mestn (2), moramo sve otpore do tog mesta redukovati (svesti) na jedan isti napon, obicno na pogonski napon na mestu kratkog spoja. Na primer ako je na mestu (2) napon 35 kv,ta izracunali smo reaktansu alternatora X gl pri 10 kv i reaktadsu transformatora X t2 pri 35 kv, onda moramo reduktovati i reaktansu alternatora X g pri 10 kv na X gz pri 35 kv. Redukovanje se svodi na sledeci na6n. Snaga na mestu (1) i (2) je priblizno ista, ako zanemarimo gubitke u transformatoru V3 V.. = V3 Vzl 2, zamenom = Vt!Xg i 1 2 = VzXg2 i sredivanjem dobijamo X g2 = X.. (~:r ' gde je V pogonski napon lla mestu (1), a V 2 napoll na mestu (2). Struju kratkog spoja h odredujemo iz nolllinalnog napona V" [kv] i pocetne illlpedanse Zp [D] na OSllOVU Omovog zakona 1,1 Vn [ka], V3 Zp gde je: 1,1 - sacinihic uveden radi sigurnosti. Z[D]- llkupni otpori (impedanse) od izvora struje redukovani na pogonski napon na mestu kratkog spoja. Kada je poznata struja kratkog spoja h mozemo dobiti ukupnu impedansu kola iz 1.1 Metoda redukovanib relativnib rasipanja Deljenjem slruje cratkog spoja k sa nominalnom strujom n = Vnl V3 Z" dobijalllo k = 1,1 Vn. V" n V3.Zp V3,Zn Z". 1 1 Z ' Oznacimo relativno udarno rasipanje (pad napona) sa s u %, dobicemo odatle Zp Zp Z z=--". 100= ".100=-2.100[%], Vn Zno1n Zn Zamenom u PkP" dobijamo naposletku Ako stavimo dobicemo Z,,=~~ Zp e P k = = 110 P u E: ' Z 110 P" p. p. = V3. V" 1. = V3 V"' 1,1 V" j3. Zp e Odavde. vidimo da je pri konstantnom naponu velicina zip" proporclonalna impedansi Zp. Na 'primer za nominalan p 230 o 231

34 napon od 10 kv velicina E/P U biee jednaka velicini same impedanse Zp. Metoda redukovanih relativnih rasipanja sastoji se u tome, da se za sve delove 11lreze odrede redukovana relativna rasi~ panja E/P n, pa se sa njima dalje postupa kao sa otporima. Svodenjem svih otpora na jedan odredujemo snagu kratkog spoja iz izraza Pk~~[MVA1, E/P n a iz nje struju kratkog spoja z struje kratkog spoja h izracunavamo sve ostale potrebne podatke. Preimucstvo ave metode je u tome, sio se cela rnreza tretira nezavisno od razlicitih napona pojedinih njenih delova i sto se za racull koriste prosta pravila za spr~nje otpora. Orijentacioni padaei za relativno udarno rasipanje alternatora navedeni su u sledeeem pregledu (po Kaiseru): Turboalternatori...,= , prosecno 12 Alternatori sa istaknutim polovima sa prigllsenim namotajem za n>750o/min...,~ , prosecno 18 za n<750o/min... E = , prosecno 22 bez prigusnog namotaja za n>750o/min... E ~ , prosecno 25 za n<750o/min...,= , prosecno 30 Za transformatore za racun dolazi u obriz relativni napon kratkog spoja umesto relativnog rasipanja. Relativni napon kratkog spoja Ec uglavnom zavisi od viseg napona transformatora i prosecno iznosi: 232 Za visi na pon i 10 kv, 30 i 35 kv, 110 kv EC% = 3,7...4,7 Ec% = 7 % -11 co - Transformatori vecih snaga imaju vece vrednosti napona kratkog spoja. Paralelno vezani ahernatori ii transformatori razlicite snage a istog rasipanja (odnosno napona kratkog spoja) mogu se zameniti alternatorom Cija je snaga ravna zbiru pojedinih snaga a istog rasipanja. Na primer P~Pl+P2; E~El=E2' Ako alternatori imaju razlicite snage i razlicita rasipanja, onda se snage svode na udarno rasipanje veee jedinice. Na primer: P 1 =20MVA, El= 12% i P2= 10 MVA, '2= 15%. Umesto sa 10 MV A racunamo sa E:l 12 P 2 ~P2 -~10 -~8MVA. E2 15 Ekvivalentan alternator imao bi 1.2 Udarna strnja kratkog spoja Udarna struja kralkog spoja u predstavlja prvu amplitudu (maksimalnu vrednost) nesimetricne struje kratkog spoja (vidi sl. 157). Ona je merodavna za mehanicka naprezanja elemenata postrojenja, a dobija se iz efektivne vrednosti naizmenicne komponente udarne struje kratkog spoja h. u=kv2dkal. Koeficijent k uveden je zbog uticaja istosmerne kompood odnosa aktivnog i reaktivnog 1'$ otpora R/X. Moze se odrediti iz slike 159. Za alternatore moze se uzeti da je priblizno R/X = 0,07, sto odgovara k ~ 1,8. U najnepovoljnijem slucaju za R = 0 je e = 2, odnosno u= 2,8..,fij \ 1,2 'Po O;!. q4 0.6 op lp \Z R/X-- Sl

35 1,3 Trajna strnja kratkog spoja Trajna struja kratkog spoja 1, koja nastaje po zavrsetku prelazne pojave iznosi 1,= fl,'h. Ako mreza ima vise izvora energije, onda je, ~ fl'1 1,,1 + fl', Podaci za fl' dati su u tablici 37 u zavisnosti od 1./1,., ako je do kratkog spoja dosio pri optereeenom alternatorn i cos cp = 0,8. Ako je do spoja dosio u praznom hodu biee 1, znatno manje. U dvopolnom kratkom spojn na krajevima alternatora je 1, oko 50% veee nego u tropoinom, no na ve60j uda jenosti od aiternatora postoje manje nego u tropoinom. Tab!. 37 k Altern. sa izrazitim polovima Tn Turboalter~ri fl, L, 1 0,94 2 1,0 0,75 3 0,85 0,60 4 0,70 0,50 5 0,60 0,42 6 0,50 0,35 7 0,43 0,30 8 0,40 0,27 9 0,36 0, Strnja iskljncenja PrekidaCi ne mogu iskljuciti struju trenutno. Zbog toga struja kratkog spoja opada do momenta iskljucenja. Struja i snaga iskljucenja iznose. 1, ~ fl k [ka], Pi ~ fl' Pk ~ fl' j!3v k k [MVA]. Koeficijent fl zavisi od odnosa./,. iii Pk/P" i od trajanja kratkog spoja. Trajanje..c kratkog spoja iznosi priblifuo: za 234 topljive osigurace Os, za moderne prekidace sa okidacima 0,1 s, za prekidace sa sekundarnim relejima 0,25 s. U mrezi sa nekoliko izvora energije struja iskljucenja bice jednaka zbiru struja iskljucenja pojedinih izvora. Tab!. 38 i= fll lk+ fl212k+... Koeficijent fl bira se iz tablice 38. hl" los 1,0 L 0, s 1,0 ~O,25s 1,0 1,0 1,0 1,0 0,88 1,0 0,84 4 1,0 0,83 0,78 5 1,0 0,79 0,71 6 1,0 0,75 0,67 7 1,0 0,70 0,63 8 1,0 0,68 0, : ,56 Zadatak 23 - Odrediti struju 1" i snagu h kratkog spoja na mestu () i (2) prema podacima na slici 158. Na mestu (1): z 20 -=-=4} P" 5 Na mestu (2): j!3. Vn Pk~--~-~27,5 MVA, z/pn 4 27,5 ~ 1 59 ka V3.10 ' z Z E ~-+-~--+-~5,4 P" Pg p, 5 5 Relativna rastojanja smo sabrali kao otpore vezane na red Pk=--~-~20,4 MVA, zip" 5,4 20,4 V3 35 0,336KA Zadatak 24 - Odrediti struju i snagu kratkog spoja na mcgtu (1) i (2) prema podacima na s ()

36 Na mestu (): Posto je na ulazu u transformatorsku stanieu data snaga kratkog spoja Pkl = 300 MVA, odredicemo struju kratkog spoja iz odnosa 35 kv Fk']OOMVA P'~l 300 h y3. Vnl y3.35 A BMVA 7% 5MVA 7'l: S. 160 ~4,95kA. B 10 kv f2 00 BOO 15/SA t;s VA, 1-/., n< 10 60VA. '.,n>70 750A Na mestu (2): Paralelno vezane transformawre istog rasipanja (. = 7%) motemo zameniti transformatofom P = 8 MVA+ 5 MVA = 13 MVA; = 7% Redukovano relativno rasipanje na mestu (2) bice -"-~~+~~ 110 +~~ ~~0,91 P n P"l P nz Pkl P" Snaga kratkog spoja Pk2~---~--~ 121 MVA. P n 0,91 Struja kratkog spoja 121 ~7kA. y zbor sabirnica i spojnib provodnika Sabirniee se odabiraju prema normalnoj struji koja protice kroz njih 236 gde je: :EPn[kVA] - zbir snage na sabirnieama. Vn[kV] - nominalni slozeni napon sabirnica. Subirnice se biraju prema nominulnoj struji iz odgovarajucih tabliea (vidi tabliee 14 i S). Sabirniee se proveravaju na dinamicku na termicku cvrsto6u. Dinamicka evrstoca sabirnica - U sled prolaska struje kroz sabirniee deluju sile Fe ~ u' [kp], a gde je: F, [kp]- sila izmedu sabirniea, [m] - razmak izmedu oslo11aea sabirnica, a [cm]- razmak izmedu osovina provodnika, u [ka}- amplituda udarne struje kratkog spoja. Sila Fs izazvace naprezanje na savijanje, koje ce biti narocito opasno ako frekvencija usled dejstva naizmenicne struje dode u rezonansu sa sopstvenom frekvencijom sabirnica. Treba izbegavati dimenzije sabirnica sa sopstvenoln frekvencijolll ako 50 Hz, a 11arocito oko 100 Hz. Sopstvena frekveneija jednog ~tapa (provodnika) moze se izracunati po obrascima iz tablice 39. Tabl. 39 PRESEK ZA BAKAR ZA ALUMNJ. ~F: f[hzj=38 b[end "[m] f[hzj=52 j; [ern] '[m] ~tr f =38,1- f =521. ~ F. f =33.sL ' f =45 1. Naprezanje na savijanje kontroli~e se po jednacini: za pljos11ate provodnike uspravno postavljene F,l cr ~ 25 kv - [kpjcm2], hb 2 237

37 za pljosnate provodnike horizontalno postavljene za pune okrugle provodnike Fsi,,~25 kv ~ [kp/cm 2 ]. h 2 b Fsi,,~35 kv [kp/cm 2 ], d 3 gde je: kv - koefieijent rezonanse prema tablici 40 1 ). Fs [kp] - sila izmedu provodnika usled udame struje, [m] - razmak oslonaea (izolatora), h[em], b[em], d[em] - dimenzije provodnika (vidi tab!. 39).,,[kp/cm2] - dozvoljeno naprezanje sabimiea na saviveei presek iii manji razmak oslonaea. janje i to za bakar <1400 kp/em 2, za aluminijum <500 kp/em 2 Ukoliko je naprezanje vece od dozvoljelljog treba usvojiti 'f Tab! [H,] k, kp, [H,] k, kp 10 0,5 0,5 90 2,1 1,7 15 0,6 0, ,73 0, ,85 0, ,0 0, , ,1 0, ,0 1,5 40 1,3 1, ,7 1,4 45 1,6 1, ,5 1,3 50 2,05 1, ,4 1, ,85 1, ,3 ),2 60 1,7 1, ,25 1,2 i 65 1,6 1, ,21 1, ,6 1, ,2 1, ,6 1, ,2 1, ,65 1, ,18 1, ,8 1, ,1 ),1 Termicka cvrstoea sabirniea i provodnika - Za termicku cvrstocu merodavna je efektivna vrednost srednje stmje kratkog 238 1) Za /s preko 200 Hz iznosi kv i kp= 1. spoja,[ka] u vremenu t [s] od pocetka do kraja kratkog spoja. gde je: h[ka] -,~okvm+n struja kratkog spoja, m - pan zavisan od k ~~ u/v2h, vidi dijagram na s1. 161, n - clan zavlsan od (Jot = t/., vidi s Najmanji dozvoljen presek provodnika Sd[mm2] s obzirom na razvijenu toplotu iznosi gde je: c - S. 161 " --t sec koefieijent koji iznosi 7,5 - za bakame sa birniee 12,0 - za aluminijumske sabimiee 8,8 - za bakarni kabl 6 i 10 kv 9,1 - za bakami kabl 30 i 35 kv 10 - za izolovane provodnike t [s] - vreme iskljucenja 239

38 U svojen presek S treba da bude veei od najmanje dozvoljenog Sd. Ako je mesto kratkog spoja daleko od izvora el. energije t > 2 s, mozemo umesto s racunati sa t Zadatak 25 - zabrati sabirnice B prema podaeima iz zadatka 24 i prokontrolisati ib na dinamicka i termicka naprezanja. 1z zadatka 24 imamo Pk2= 121 MVA, h2= 7 ka. Nominalna slruja ~. P n ~ 0,75 ka. n V3.V n V3.10 Udarna slruja kratkog spoja lu= 2 V2' b, = 2,82' 7 = = 19,74 ka. Usvajamo balearne sabirniee bojene 60 X 5 mm (tabl. 15). Za razlllak sabirnica obicno se uzima t za 10 kva = em 35 kv em 110 kv em Usvajamo razmak sabirnica a = 25 em, razmak oslonaea [ = 1m, Dinamicka hrstoca - Sila izmedu provodnika [ F,~ 2,04- u2~ 2,04-19,742 ~ 31,8 kp. a 25 Sopstvena frekveneija Naprezanje na savijanje j, ~ 38.~~ 38.22~, 19 Hz. 12 [2 G ~ 25!c/"[ ~ 25 0,73 ~,~ ~ 387,6 kp/cm 2, 1h2 6.0,52 G ~ 387,6 < kp/em 2 Termicka cvrs!oca - Predviden je presek bakaruih sabirniea S = 300 mm2 i trajanje kratkog spoja do prekida t = 1 s. Buduci da nisil poznate nolllinalne snage struje izvora el. energije (alternatora), to ne mozemo odrediti fl' i flt. Ako za najnepovoljniji slucaj uzmemo da su fl' i fl' jednaki, bice 1, ~ t ~, ~ k ~ 7 lea. Najmanji dozvoljen presek bakarnih sabirniea za t = 1 s i C = 7,5 bice Sa ~ 1.,. c Vi ~ 7. 7,5 1 ~ 52,2 mm2. Predviden presek zadovoljava, jer je S = 300 mm2>sd= 52,5 mm zbor izolatora Potporni izolatori - Osnovni podae; su nominalni napon prelomna sila (grupa) Dinamicka sila, koja deluje usled udarne struje preko provodnika l1a izolator iznosi F = k p ' Fs. Korekcioni fakior k p uzima se iz tablice 40. Na glavu izolatora deluje nesto veea sila F ~ F. H + n + h/2. H Podaei za visinu izolatora H uzeti su iz tabl. 12 (vidi sl. 162). Podnozje nosaca sabirnica 11 iznosi oko mm. Treba izabrati izolatore sa vecom prelo1111l0m silom ad Fl' zolator grupe A izdrzava silu od 375 kg, grupe B od F. 750 kg, a grupe C od kg. Provodni izolatori - Osnovlli podaei su nominalni napon, prelomna sila i nominalna struja. Polovilla visine provodllog izolatora priblizno je S. 162 jednaka visini odgovarajuceg podpornog izolatora (sl. 163), pa se provera vrsi kao za potporne izola!ore visine H odgovarajuceg napona i grupe B i C. F Elektrane i razvodna postrojenja 241

39 Termicko naprezanje proverava se prema 'd;;;;', )t Najveea dozvoljena termicka struja 'd[ka] zavisnosti od nominalne struje n [A] za t = 1 s data je u tabliei 41. Tabl. 41 S. 163 H n [A i ,,[kAT ~ zbor rastavljaca Za izbor rastavljaca su nlerodavni nominalni napod i nominalna struja. Rastavljac mora izdriati udarnu struju kratkog spoja. U tabliei 42 navedeni su podaei za dozvoljenu udarnu struju rastavljaea ud. Dozvoljena udarna struja kratkog spoja ud treba da je veea iii jednaka udarnoj struji n na tome mestu. Tab!. 42 l n ZOO 400 ua A SO ka Dozvoljena trajna struja kratkog spoja za vreme od 1 s, normalno je [t, = 0,6 ud. Za t [s] treba da je 'd>,. vr: U tabliei 43 dati su podaei za rastavljaee proizvodnje»elektrosrbija«za unutrasnju llloniazu. 242 Tabl. 43 TP RU-102 RU-04 RU-352 RU-354 Nominalni napon kv NominaJna struja A Udarna stfuja lad [kaj Trajnastr.kr.spoja t ts [ka]! ,_G_ru_p~_iz_O_la_t~_ra : A A _ A A Zadatak 26 - zabrati potpome izolatore za sabimiee B zadatku 24. Usvojieemo izolator SAR 10 sa visinom H = 190 mm (vidi tabl. 12.) Podnoije nosaca izolatora usvajamo n = 20 mm Visina provodnika sabirniea h = 60 mm. Sila izmedu sabimiea F8= 31,8 kg (iz zadatka 25). Sila koja se prenosi na izolator iznosi F = Kp' F,= 0,8. 31,8 = 25,4 kg, gde je korekeioni faktor K" = 0,8 uzet iz tabliee 40 za sopstvenu frekvenciju od 19 Hz. Sila na glavi izolatora F ~ F. H +n+}1/2 ~ 25, /2 H kg zabrani izolator SAR 10 odgovara, jer izolator grupe A izdriava silu od F j = 375 kg. Zadatak 27-1zabrati rastavljac na odvodu sa sabirnica B (vidi slilcu 160). z zadatka 25 imamo nom. struju n = 0,75 ka, udarnu strujn kratkog spoja 1,,= 19,74 ka, nom. napon 10 ka. Odabiramo rastavljac za 10 kv i A (na primer proizvodnje»rade Konear«). 1z tablice 42 nalazimo dozvoljenu udamu struju "d= 100 ka. Trajna struja kratkog spoja u toku 1 s biee 1'1, = 0,6. nd = 0, = 60 ka. zabrani rastavljac zadovoljava jcr je ud = 100 ka>u= 19,74 ka (vidi zadatak 25).-.,," ['1'= 60 ka>,= 7 ka (vidi zadatak 25).. '.!... '1' 1.8 zbor strujnog transformatora Pri izboru strujnog transformatora treba odrediti odnos preo brazaja, nominalnu snagu, klasu i sacinilac prekomerne struje. 243

40 SaCinilac prekomerne struje 11 je odnos prekomerne i nominalne primarne struje za koji strujna greska dostize 10% pri nominalno111 opterecenju. Napomenimo da strujna greska raste sa opterecenjem. Sacinilac prekomerne struje prcmu nameni dat je u tablici 44. Tabl.44 Namena ----~ ~~~~~~----,~----,~~~iklasai n, -----_.---- t-----i , Precizni merni pogonski instrumenti i tacna pogonsko merenje snagc i encrgije Normalni pogonski merni instrumenti Nezavisni maksimalni relci 0,5 <5do<1O ---~T--~ Zavisni maksimalni relei, 3,0 >5 ~O0>10 )' Difcrencijalni i distantni relei c'" ~,,----'- Tcrmieka gralllcna struja 'd [ka] je gralllcna vrednost trajne struje kratkog spoja koju transfofmator maze izdrzati u toku jedne sekunde. Vrednost za proizvode» Rude Koncar«date su u tablici 45. Ako kratak spoj traje t sekunda onda je dozvoljena tennicka CVfstoca; Dinamicka cvrstoca za transformatore proizvodnje»r. Konear«dobija se iz Za stapne transformaiore nd nije ograniceno. 03tale podatlce za merne transformatore vidi u glavi 1.3. n' je nominalna primarna struja tra11s[ormatora. zraduju se i transformatori pojacane izvedbe sa td = = ( )' n'. Naponski merni transformatori se nalaze u otoc,nom strujnom kolu, pa nisu izlozeni dejstvu struja i sila u slueaju kratkog spoja. Stoga se 0 dinarniekim i termiekim naprezanjima za njih ne vodi racuna. 244 Tab!. 45 Konstrukcija Malouljni sa jed nom jczgrom "~-~.. ~~ i Otvoreni suvi sa 1,, sa 2 jezgre N~;". na-~ Tip pan k V Klasa llll ---- AKU-lO 10 90,,' AOP-O AOP ,--'- 100 ' Stapn; sa, ASB-O ~~-~'~'-,- -:~;;;~E:g:: 1:- -J-::-::~::O -----r-' -:- --~~-,.., sa 2 jezgre AZP2H35 35 i 3 90 n' Potporn; ulju _: 2~ez~~:-J APU-~~! ~,-:- Zadatak 28 - Na izvodu sa sabimica B na 10 kv (vidi sl. 160) ugraden je strujni transformator sa dva jezgra, jedno jezgro za mernu grupu 45 VA, klase, l1<!o: drugo jezgro za zastilu 60 VA, klasu 1, 11> 10. Odrediti odnos preobrazaja i proveriti termicku i dinamicku cvrstocu. Usvaja se stapni strujni transformator sa dva jezgra proizvodnje»rade Koncar«. Nominalna struja odvoda n-::;:"c;:. 750 A. Usvaja se strujni transformator odnosa preobraiaja 800/5/5 A (sek. struja za svako jezgro po 5 A). Za slapni transformator prema ta blici 46 je 1,(,= 90 1'n= 90'0,8 = 72 ka 'd>1,= 7 ka (vidi zad. 25). Dinamieka evrstoca 1ud= 2,5. 'F~ 2,5. 72 = 180 ka; [ud>u= 19,74 ka (vidi zadatak 25). 1.9 lzbor prekidaca snage Za izbor prekidaca snage su merodavni: nominalni napoll, struja i snaga iskljucenja. Snaga iskljucenja racuna se iz Fi= V3" V,/i, gde je Fi u MVA, Vn u kv i i u lea, Fia :;-; Fi, Fid iz tablice

41 o dinamickin1 napreznnjima se ne vodi racuna, jer su prekidaci tako gradeni da izdde sve dinamicke sile u slucaju kratkog spoja. Za termicko naprezanje vazi ifz ~,V Podaci 0 ta za t = 1 s, odnosno 3 s, dati su u tablici 46. Zadatak 29 - zabrati prekidac snage ispred sabimiea A (35 ka) prema podacima iz zadatka 24 i sl zzadatka 24imamo podatkep"= 300 MVA, h = 4,95 ka. Nominalna struja P 8+5 n! ~ V3. V ~73.35~0,214 KA Tabl.46 Proiz~ vodnja Vrsta Fabricka Nomin. napon N1"'m'-l Snaga ~ozvo1j. s~r., struja isklj. kratkog sp. ozoaka 1 3S i kv A MVA ~l ka :e." PU ~ :;J sa malo PU =.g:--; ;"prru"_i04_ w e 0. ulja PU ,;;; 01 PU ,, 'H... (j a ' til PU ,5 246 BuduCi da nije pozna!a Jlominalna struja izvora el. energije, to ne mozemo odrediti fl. Zbog toga uzecemo za najne- Hidromatske -Pri-eu"- matske Autopne~ utomatski prekidacrastavljac H 10 a H 6b H 6b H 10 b H 10 b ,5 14,5 20,6 20,6 6 13,7 H 30 c , l~vigodg5~gojg~~grl']fl J~~= RDN RDN za 5 s RD ,2kA REN 3 RFN 4 RF i pro 200 osigur. povoljniji slucaj [J. = 1, pa ce snaga iskljltcenja na me stu prekidaca biti Pi= [J.. Pk~ = 300 MVA z tablice 46 biramo prekidac sa malo ulja proizvodnje»elektrosrbija«tipa PU-355 sa sledecim podacima: nom. napon 35 k V, nom, struja 500 A, snaga iskljucenja 350 MV A. BiralllO primarni okidai; OPP nominalne slmje 160 A sa regulacijom straje okidanja (1,2... 2) X n. Uz prekidace»elektrosrbije«koris!e se slede6i primarni okidaci (relei) - OPN bez posebne vremenske regulacije za slraje: 10, S, 20,25,30,40,50,60,80,100,130,160,200,250, 300, 350,400}\. OPP (Teleoptik) za struje: 5,7,10,15,20,25,30,40,50,60, 75,100, 125, 150,200 A. Podesavanje struje delovanja (1,0... 2,0)[n i vremena okidanja 0, sec. Podesavanje trenutnog okidanja pri (5, 10, 15 X n), kao i blokiranje ovog ureclaja. U tablici 46 dati su orijentaeioni podaci za prekidace snage zbor topljivih osiguraca Na visokotl naponu primenjuju se topljivi osiguraci za zastilu malih transformatora (obicno do 250 kva i do 35 kv) od struje kratkog spoja (vidi tabl. 11). Za zastitu naponskih transforlllatora dolaze u obzir osiguraci od 2, 4 iii najvise 6 A; u lllrezama iznad 35 kv ne stavljaju se osiguraci na primal'lle strane naponskih transformatora zbog teskoce u izradi. Topljivi osiguraci prekidaju struju kratkog spoja pre no sto ova postigne svoju maksinlalnu vrednost, tako da ne dolazi do izrazaja udarna struja kratkog spoja. Zbog toga se dinamicka naprezanja iza osiguraca racunaju prema maksimalnoj struji koju osigurac propusta 1. 0 =/' hlo hlo zavisi od nominalne struje osiguraca n, prema: ~ A kw 1,07 1,8 2,2 3,7 5, ,2 16,0 18,5 ka 247

42 Faktor f zavisi od struje kratkog spoja h, prema, 1_"_-,1_1_-,-1 --'-2_-----'1_---'-5_--_--'-1_-1_0---'_12, , 75 1 \ ~ 0 0,--2 5 ll-_--_k~_ _--T-rO,47-1 0,58 0,79 " -- Primer: Struja kratkog spoja ispred osiguraca iznosj h'= 11,55 ka, nominalna struja osiguraca,,= 40 A. Za n = = 40 A dobijamo hlo= 5,9 ka, a za h= 11,55 ka dobijamo f = 1,04 (interpolacijom). Osigurac propusta maksimalno BuduCi da topljivi osiguraci prekidaju struju kratkog spoja u vrlo kratkom vremenu ( "" '\?), to u elektricnim postrojenjilna iza osiguraca prakticno nema termickih naprezanja. Dozvoljena snaga ukljucenja topljivih osiguraca Pill= = V3 V,,, t [MVA] data je u tablici 47, ona treba da bude veea od snage kratkog spoja Pk ispred osiguraca. Tab! Osigurac DozvoJjena snaga iskljucenja P id {MVA] -- Tip 30kV 35 kv Siemens HH A 3 kv - 6kV 1 10 key 6 do ~ :w _.- ~--" :~~ do do Energo- nvest 40 i FTR 63 do , ----~ Osiguraci Elektrosrbije imaju vrednosti slicne Siemensu Vreme topljenja osiguraca Elektrosrbije n zavisnosti od jacine struje pokazano je u dijagramu na slici 164. ",,!, i!,,,, i ~, Vreme topljenja osiguraca visokog napona 2 ZBOR ELEMENATA U POSTROJENnMA NSKOG NAPONA Za proracun struje kratkog spoja na niskom naponn mora se uzeti u obzir i aktivni (omovsk:i) i reaktivni otpor strujnog kola. Postrojenje niskog napona obicno se napaja preko transformatora. Otpori strujnog kola ispred transformatora ogranicavaju struju koju transfornlator moze primiti iz mreze u slueaju kratkog spoja. Medutim, sa dovoljnom tacnoscu (uz gresku od nekoliko procenata) mozemo pretpostaviti da je mreza visokog napona neogranicene snage, tako da njen napon ostaje nepromenjen u toku kratkog spoja. Prema tome uzimaju se u obzir samo aktivni i induktivni otpori od transformatora do mesta kratkog spoja. Struja kratkog spoja helkal se izracunava iz gde je V [V] - V [ka), V3. VR2+X 2 sekundarni napon transformatora. i i,, 249

43 R [m 0] - ukupan aktivan OtpOf po fazi od transformatora do mesta kratkog spoja (u miliomima), X [m 0] - ukupan induktivan otpor po fazi od transformatora do mesta kratkog spoja. Pojedini aktivni otpori transformatora navedeni su u tablici 4S. Ostali podaei se racunaju kao u postrojenju visokog napona. Za postrojenje niskog napona sopstveue P?trosnje u elektrani napajano od glavne masine mogu se pnmemtj nepromenjene formule za postrojenje visokog napona. Tab!. 48 P [kva] R[O] 0,239 0,145 0,070 0,029 0,017 l P[kVA] ~~1 \ R [0] 0,009 0,006 0,003 0,0022 0,0011 nduktivni otpor transformatora 3S0 V dobijamo iz X[O/fazi] ~!'2 [~. _Ed%] 10' Pn[kVA] za V ~ 380 V biee X [O/fazi] ~ 1,44 Ex [%], P,,[kVA] gde je: _ Ex% ~ V(Ee%)2--(E,%J2 Ec%-iz tabliee 25 Er % ~! 00 Peu [k"} o Pn[kVAj P '" - iz tabliee 25 Pn - nominalna snaga transformatora Aktivni otpori transformatora u tablici 48 mogu se izracunati iz 250 "" R[., lazl] ~-'--- P eu [W] 3 n' [A] Za vazdnsne vodove: R [O/km] - " " " X=0,30/km. Za kablovske vodove: R [O/km] - X = 0,07 O/km. " " ".. t[m] Za sablfmee: R [O/km] ~ p ----, S [mm2] bakar p = O,OS; aluminijum p = 0,03 X = 0,15 O/km. iz odgovarajucih tab!. iz odgovarajucih tab!. Zadatak 30 - Prema podaeima sa slike 165 odrediti struje: h, u, t i t na mestinla 1 i 2. A 10kY R=,OOkVA C,.2". 3,380/220 V KABL 120 m VAZD VOD 150m 3x120+70mm1. Cu 3}(70+50mm 2 Cu BCD Podaei za otpore su sredeni u sledecem pregledu: Otpori Aktivni otpori R [O/fazi] 2 ndukt. otpod X [O/fazil 4,1 X~44 -~0015 Transformator 0,006 P~400 kva,ec~4,3% 400 Kab! 0,12km x 0,153 O/km~ 0,12km x 0,07 O/km ~ eu 3 x mm2 ~ O,D1S ~0,008 Vazdusni vod 0,15 km x 0,271 O/km~ 0,15 km x 0,3 O/km ~ eu 3x70+50mm 2 ~0,041 ~0,045 Ukupni otpori R i X na mestu 1 : R = 0,0060 = 6 mo; X = 0,015 O=15mO na mestu 2 : R = 0, ,018+0,041 = 0,0650=65mO "" X = 0,015+0,008+0,045 = 0,068 O=6Sm 0 251

44 Struja kratkog spoja h na nestu 1: 2,33 ka ka (magnetno-tennickim) sa vremenskim delovanjem obrnuto proporcionaillom struji preopterecenja i trenuinim delovanjem pri kratkom spoju, RXE 3 (elektromagnetnim) sa trenutnim delovanjem. U tablici 49 dati su podaci za ove prckidace. Nominalni napon 500 V. Tab!. 49 Udarna struja u R 6 na mcstu : -~-~0,4 z slike 159 dobijamo k~ 1,3 X 15 na mcstu u~k V2. 1C~ 1,3 V2. 13,6 ~ 23,9 ka. R 65 2: -~--~0,956, k~ 1,06, X 68 u~ 1,06 Vi. 2\3 ~ 3,48 ka. Trajna struja kratkog spoja t se, usled male snage mreze niskog naponu U odnosu na snage svih izvora energije sa strane visokog napona, maze izjednaciti priblizno sa h=1;= t Prema tome bice na mestu : t = 13,6 ka. Na mestu 2: pretpostavljamo topljive osigurace t = O. i = fj.i' h= 1 2,33 = 2,33 ka, P, ~ V3. 0,38 2,33 ~ 1,53 MVA. 2.1 Prekidaci niskog napona Prekidace niskog napona proizvode vise preduzeca kao: Elip, Rade Koncar, Tesla i drugi. Ovde navodimo nekoliko potrebnih podataka za prekidace niskog napona proizvodnje»energoinvest«u Sarajevu. Proizvode se sledeci tipovi: DU (aparat na postolju) za nom. struje A, DUS (aparat sa mogucnoscu izvlacenja) za nominalne struje A, edu (aparat smesten u kucislu) za nom. struju od A. Ovi prekidaci su snabdeveni okidacima: R-l 252 Nominalna struja A Struja iskljucenja A Podesavanje okidaca R-l RXE 3 A 1~~-= :~g so \ --- s A ! ~~g- ~~g, '\ ōo --+' ~3g ~~L~~g : SOO i cs"'0"'oc-t SOO SOO S J Osiguraci niskog napona Za manje snage (u instalacijama) upotrebljavaju se osiguraci sa glavama na zavrtanj tipa UZ i TZ. U tabliei 50 su date vrednosti dozvoljene struje kratkog spoja hd u zavisnosti od nominalne struje za takve osigurace. TabJ. 50 Nominalna struja Dozy. struja kratkog spoja (kd) A ~=-c~--~~--~~----~--c-- Za brze osigurace Za tro111e osigurace --: T A do A 1----::-::-----: A do A 253

45 U razvodnim postrojenjima niskog napona vecih snaga upotrebljavaju se asiguraci velike snage prekidallja. U tablici 51 dati su podaci za prekidace velike snage prekidanja proizvodllje»energoinvest«- Sarajevo. Tab!. 51 Tip raca osigu~ Maks. NO~:linalna _ Pogon st:. llja umetka [AJ napon [V ~ \ \ ' 1 25~J 00 \80 i 1M [kaj FR FR ifre200, ~ 'FR ~-- FR ifre ~- -~ i ka _ ka o j o[ -~oo --so60 40 ka ka ka 100 ~ ka ka FR ka ka 100! _ Strujni transformatori za niski napon U tab. 52 dati su podaci nominalne primarne struje n' tern1icki granicne struje ltd za strujne transformatore niskog napona proizvodnje»skra«- Kranj. Najvisi pogonski napon 750 V, snage 15 VA, klasa 0,5 i 1, sekund. struja 5 A. Dozvoljeno je strujno preopterecenje 20% od nominalnog opterecenja. Tezina aka 3,5 kg. Dozvoljena dinamicka cvrstaca "a= 2,5. ta Tabl,52 \ n' A 1 c..!,"..j3,5 15, , ka U tablici 53 dati su padaci za strujne trallsformatore za 1'" od 800 do 3000 A proizvodnje»elektrotimok«- Zajecar. Najvisi pogonski napon 600 V, sekulldarna struja 5A, sacinilac prekomerne struje n < 10, Ud neogramceno. Tab!. 53 :~O \ 21~~~1_31_~_~0_1 ~ A ~ :: --:-c :-'\ _1_: _ k lasa 0,5 \ _o_+-_-_~6_-_0~~~"-~60 60 VA - 30 '[ klas V A 1 1 Zadatak 31 - zabrati prekidac na dovodnom vodu ka razvodnoj tabliei B iz zadatka 30 i topljive osigurace velilee snage prekidanja na dva odvodna voda sa razvodne table B. Na slici 166 su ozllacene struje na dovodnom vodu i odvodnim vodama table B. s FR 500/320 A 268 A DU i40A FR 500/400 A 6! A

46 Za dovodni vod ad 608 A (sek. struja transfonnatora od 400 kv A, 3 X 380/220 V) izabiramo iz tablice 49 prekidac DU 800 i okidac sa mogucnoscu podesavanja struje od 400 do 640 A. Topljive osigurace Za ugradnjn u oklopljeno postrojenje (norma blok) za dva odvoda biramo iz tablice 51 prema odgovarajucoj nominalnoj struji i to FR 500/320A i FR 500/400A, kao sto je oznaceno na slici 166. V ELEKTRFKAC.JA JlJGOSLAVJE zmedn dva rata elektricna energija se u Jugoslaviji proizvodila neplanski u maliin luedusobno nepovezanim elektn~nama. U godini proizvodnja je iznosila X 10 6 kwh, ad toga u hidroelektranama 566 X 106 kwh, a u termoelektranama 607 X 10 6 kwh. Proizvodnja n hidroelektranama bila je manja od proizvodnje u tennoelektrana111a. Proizvodnja po stanovniku iznosila je 73 kwh. Napon prenosa je iznosio do kv. Posle drugog svetskog rata pristupa se planskoj elektrifikaciji u vezi sa ubrzan0111 elektrifikacijom zemljfd Radi uporedenja navodi111o podatke iz 1968, go dine. Ukupno je pl'oizvedeno X 10 6 kwh, od toga u hidroelektranama 11768x106 kwh, a u termoe1ektrana111a 8873 X 10' kwh. Proizvodnja po stanovniku iznosila je 1024 kwh. Meduti111, jos osetno zaostajemo za industrijski razvijenim zemljama. Proizvodnja po stanovniku iznosi u: Norveskoj kwh, SAD 6600 kwh i Francuskoj 2245 kwh (u god.) Perspektivni razvoj proizvodnje elektricne energije u buducnosti zavisi od rezervi izvora energije sa kojim se raspolaze. J ugoslavija je bogata sa vodnim snagama. Po proceni se moze tehnicki iskoristiti iz vodnih snaga oko 66 X 10 9 kwh godisnje. Ako pretpostavimo, da se od toga moze ekonomicno iskoristiti oko 50 X 10 9 kwh, onda je n godini iskorisceno sarno oko 23,5%. Prema tome ce n buduce proizvodnja elektricne energije iei u sto vecem iskoriscenju vodnih snaga, kao sto se i iz navedene dosadasnje statistike vidi. Medntim, i proizvodnja iz termoelektrana ce zaddati punu vrednost s 0 bzirom na promenljivost vodnih tokova, narocito u susnom periodu, Ako proizvodnji iz hidroelektrana dodamo 20%, to jest lox 10 9 kwh Elektrane i razvodna postrojenja 257

47 kao dopunu iz termoelektrana, nlozemo sa sigurnoscu racunati da elektroenergetski potencijal Jugoslavije iznosi 60 X 10 9 kwh godisnje. Po gruboj proceni koja se osniva na udvajanju potrosnje svakih deset godina, taj bi se potencijal iscrpeo tokom iducih 20 godina zadovoljavajuci sopstvene potrebe zemlje. Time se dalji razvitak neee zaustaviti, jer ee po svim izgledima nuklearna energija zanleniti sadasnje (klasicne) izvore energije. Prema izlozenom, Jugoslavija raspolaze sa jos nedovoljno iskoriscenim izvorima energije, koji za dogledno vreme premasuju njene potrebe. Postoji nlogucnost da se ovaj visak energije, U koliko se ostvari, izvozi. Uslovi za izvoz elektricne energije su dobri, jer je srednja Evropa energetski deficitarna. Tu pre svega dolaze u obzir: Austrija, talija, Madarska i Rumunija. Povezivanjem energetskih izvora i njihovim paralelnim radom omogueava se povoljno izravnanje optereeenja od zemlje do zemlje, sto dovodi do ustede rezervne snage, izbegavanje iskljucenja, pokrivanje vrhova na ekonomski nacin i najbolje iskoriseenje prolaznih viskova.... Elektrane su medusobno povezane dalekovodima. Standardni naponi prenosa za nove vodove visokog napona iznose: 10, 35, 110, 220 i 380 kv. Napon od 10 kv sluzi za lokalnu elektrifikaciju, a napon od 35 kv za manje daljine prenosa. Osnovna mreza na koju se prikljucuju lokalne mrde visokog napona iznosi 110 kv, a glavne veze zemaljskog znacaja se ostvaruju dalekovodima od 220 kv. Veze sa 220 kv izvedene su, na primer, na. trasama: Jajce-Zagreb, Split-Mostar, Bistrica-Beograd i drugim. U pripremi je veza sa hidroelektranom Derdap dalekovodima nominalnog napona 380 kv (odnosno napona 400 kv). Nasa najveea hidroelektrana biee Derdap. Posle konacne izgradnje imace instalisanu snagu od 2000 MW (peta po velieini na svetu) sa godisnjom proizvodnjom od oko 10 X 1(j9 kwh!). Nasa najveea termoelektrana je Kosovo. Po zavrsetkn izgradnje treee faze TE Kosovo raspolagaee kapacitetom od 400 MW. nstalisana snaga u elektranama Jugoslavije iznosila je godine 524 MW, od toga raspolozivo 436 MW. Na dan 20. X u 18 cas ova iznosilo je maksimalno opterecenje ukupne mreze MW. 2) Polovina od navedenih vrednosti je na nasoj strani (6 agrcgata), a polovina ha Rumunskoj. 258 LTERATURA 1. lng. Borivoje S. Curcic - Pami katovi (Beograd 1955) 2. ng. Boris Ccrnc - ParDe turbine (Zagreb 1950) 3. lng. J. Perie - Hidraulicki motori i postrojenja (Beograd 1952) 4. E. M. Fatejev - Vetrodvigateli (Moskva 1957) 5. Vladimir V. Petrovic, Miodrag R. Pen die -- Elektricne masine (Beograd 1962) 6. lng. GaCic - Elektricne centrale (Beograd 1950) 7. Dr lng. T. H. Buchold - Elektricne centrale i mreze (Beograd 1949) 8. T. H. Caar - Elektrane (Beograd 1951) 9. L. N. Baptidanov i V. J. TaTsav - (Moskva 1958) Elektriceskie stancii i podstancii 10. J. Mihajlov dip. inl.. - greb 1956) Tcrmoelektranc projcktovanje i izgradnja (Za 11. Dipl. ing. Herbert Kyser - Die elektrische KraftUbertragung, Driter Band (Berlin 1940) 12. nz. Jovan Smiljani6 - Elektricna postrojenja (Beograd 1962) 13. Rajko Misita, dipl. ing. - Elektricna postrojcnja (Sarajevo 1967) 14. lng. Pajo Sulenti6 i ing. Dusan Kornicer - grad 1949) Male hidroelektrane (Beo 15. lng. Milorad Stajic - Mala elektricna centrala na vetar (Beograd 1950) 16. M. A. Babikov, N. S. Komarov i A.S. Sergejev - Tchnika visokih napona (Beograd 1952) 17. Fddrih Vajkert - Razvodna postrojenja visokog napona (Beograd 1952) 18. Dr lng. Michael Walter - Relejna zaihita (Zagreb 1954) 19. lng. Krunoslav Begovi6 - Rasklopni uredaji (Zagreb 1950) 20. Prof. ing. Boris Tomk - Primjenjena elektrotehnika did (Zagreb 1949) 21. lng. J. Jezopov - Elektrotehnika zanatlije V sveska. Transformatori i transformatorske stanke (Beograd 1948) 22. Uputstvo za gradenje tipskih transformatorskih stanica za V, 160 kva, TTS 10 A (Beograd 1950) 23. lng. Konslantin Popovic ) Elementi razvodnih postrojenja (Beograd, 259

1 REALNE FUNKCIJE REALNE VARIJABLE

1 REALNE FUNKCIJE REALNE VARIJABLE REALNE FUNKCIJE REALNE VARIJABLE. Neka je f() = ln 4e 3 e. Odredite a) f b) D(f) i R(f) c) Odredite min f, inf f, ma f, sup f. 2. Odredite prirodnu domenu funkcije f() = ln (3e e 3 ) + 5 log 5 +3 + ( cos

Detaljer

M-BOX INTELIGHT Inteligentno osvetljenje

M-BOX INTELIGHT Inteligentno osvetljenje INTELIGHT Inteligentno osvetljenje Regulatori osvetljenja UVOD Zašto koristiti regulatore osvetljenja? Smanjenje potrošnje električne energije kako u javnim tako i u privatnim zgradama postalo je tema

Detaljer

SINHRONI GENERATOR SEMINARSKI RAD. Viša elektrotehnička škola

SINHRONI GENERATOR SEMINARSKI RAD. Viša elektrotehnička škola Viša elektrotehnička škola SEMINARSKI RAD SINHRONI GENERATOR predmet: Elementi elektroenergetskih sistema professor: mr Ivana Vlajić-Naumovska studenti: Damir Bajrami EN -7/04 Petar Bugarski EN-7/04 SADRŽAJ:

Detaljer

ALUMINIJSKE VODILICE ZA ODJELJIVANJE PROSTORA

ALUMINIJSKE VODILICE ZA ODJELJIVANJE PROSTORA ALUMINIJSKE VODILICE ZA ODJELJIVANJE PROSTORA ALU. VODILICE ZA ODJELJIVANJE PROSTORA AV 04.01-04.10...jer o tome mnogo ovisi... S C H W O L L E R - L U Č I Ć AL 400 AV 04.01 minijska vodilica za odjeljivanje

Detaljer

VERTIKALNA POLARIZACIJA

VERTIKALNA POLARIZACIJA VERTIKALNA POLARIZACIJA Driver 433 MHz Driver 145 MHz AKTIVNI ELEMENTI U JEDNOJ RAVNI Aluminijumska zica precnika 4mm(obelezena crnom bojom)savija se u U oblik,zatim provuce kroz letvicu 20 x 20x600mm(obelezenu

Detaljer

Izmena i dopuna konkursne dokumentacije

Izmena i dopuna konkursne dokumentacije SPECIJALNA BOLNICA ZA LEČENјE I REHABILITACIJU 36210 Vrnjačka Banja, Bul. Srpskih ratnika br. 18 Telefon i telefaks: 036/515-514-5 Broj: 01-3114/4 Datum: 25.07.2017.godine Izmena i dopuna konkursne dokumentacije

Detaljer

2. Å R S B E R E T N I N G O G R E G N S K A P F O R A ) Å r s b e r e t n i n g o g r e g n s k a p f o r

2. Å R S B E R E T N I N G O G R E G N S K A P F O R A ) Å r s b e r e t n i n g o g r e g n s k a p f o r I N N K A L L I N G T I L O R D I N Æ R G E N E R A L F O R S A M L I N G 2 0 1 0 O r d i n æ r g e n e r a l f o r s a m l i n g i, a v h o l d e s m a n d a g 3. m ai 2 0 1 0, k l. 1 8 0 0 p å T r e

Detaljer

SECURIT table za pisanje kredom TABLE STONE ZA PISANJE KREDOM ILI KREDA MARKEROM...

SECURIT table za pisanje kredom TABLE STONE ZA PISANJE KREDOM ILI KREDA MARKEROM... 2 SECURIT table za pisanje kredom TABLE STONE ZA PISANJE KREDOM ILI KREDA MARKEROM... Table za pisanje sa kredom su najbolji način da ostavite željenu poruku Vašim posetiocima i gostima. Područja primene

Detaljer

Relativna greška odnosa transformacije u datom slučaju iznosi:

Relativna greška odnosa transformacije u datom slučaju iznosi: 1. Paralelno s spojena dva trofazna transformatora koj prpadaj stoj sprežnoj grp. Podac o transformator : 1 kv, 6/697 V/V, 5,5%. Podac o transformator : 3 kv, 6/69 V/V, 5,5%. Prmarn namotaj oba transformatora

Detaljer

BAŠTENSKI PROGRAM. SMM RODA COMPANY d.o.o.

BAŠTENSKI PROGRAM. SMM RODA COMPANY d.o.o. SMM RODA COMPANY d.o.o. BAŠTENSKI PROGRAM Proizvodnja creva obuhvata širok asortian proizvoda od plastike sa prieno u poljoprivredi / hortikulturi. Visok kvalitet creva po veoa konkurentni cenaa nas čini

Detaljer

Neko kao ti. Sara Desen. Prevela Sandra Nešović

Neko kao ti. Sara Desen. Prevela Sandra Nešović Neko kao ti Sara Desen Prevela Sandra Nešović 4 5 Naslov originala Sa rah Des sen So me o ne Li ke You Copyright Sarah Dessen, 1998 All rights reserved including the right of reproduction in whole or in

Detaljer

TERMINSKI PLAN RADNO VREME VOJVOĐANSKE BANKE ZA PRIJEM I IZVRŠENJE NALOGA PLATNOG PROMETA

TERMINSKI PLAN RADNO VREME VOJVOĐANSKE BANKE ZA PRIJEM I IZVRŠENJE NALOGA PLATNOG PROMETA 1. DOMAĆE PLATNE TRANSAKCIJE U DINARIMA (Ne obuhvataju transakcije plaćanja, naplate i prenosa u dinarima izmeďu rezidenata i nerezidenata, koje se izvršavaju u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju

Detaljer

Programiranje 1 grupno spremanje (zadaci) datoteke

Programiranje 1 grupno spremanje (zadaci) datoteke Programiranje 1 grupno spremanje (zadaci) datoteke Tipovi datoteka Datoteke se mogu podeliti na binarne i tekstualne. Iako su na prvi pogled ova dva tipa veoma slična oni se suštinski razlikuju. Binarne

Detaljer

SINUS M -VARIABLE FREQUENCY DRIVE- UPUTSTVO ZA INSTALIRANJE I PROGRAMIRANJE

SINUS M -VARIABLE FREQUENCY DRIVE- UPUTSTVO ZA INSTALIRANJE I PROGRAMIRANJE SINUS M -VARIABLE FREQUENCY DRIVE- UPUTSTVO ZA INSTALIRANJE I PROGRAMIRANJE SRPSKI JEZIK Ovo korisničko uputstvo je osnovno uputstvo za uređaj. Pažljivo pročitati instrukcije koje se nalaze u njemu, jer

Detaljer

FAGKONFERANSE KONTROL L OG TILSYN GARDERMOEN JUNI A RSMØTE I FORU M FO R KONTROLL OG TILSYN 5. JUN I 2013

FAGKONFERANSE KONTROL L OG TILSYN GARDERMOEN JUNI A RSMØTE I FORU M FO R KONTROLL OG TILSYN 5. JUN I 2013 FAGKONFERANSE KONTROL L OG TILSYN GARDERMOEN 5.- 6. JUNI 201 3 A RSMØTE I FORU M FO R KONTROLL OG TILSYN 5. JUN I 2013 09. 0 0 1 0. 0 0 R E G I S TR E R I NG N o e å b i t e i 10. 0 0 1 0. 15 Å p n i ng

Detaljer

web:

web: www. www. 1157 dvopolna boja crvena 5 x 5w cree chip www. 10x 5w crre 10 x 5w cree chip pozicija 1w,kocenje 8 w lumen 800 www. 16 smd +5w cree canbus 40 w cree X -dizajn 6x3 xqb cree 10-32 volt 180 ma

Detaljer

И З М Е Н А (АДЕНДУМ 3) КОНКУРСНЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ

И З М Е Н А (АДЕНДУМ 3) КОНКУРСНЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ Београд, Булевар краља Александра 282 www.putevi-srbije.rs И З М Е Н А (АДЕНДУМ 3) КОНКУРСНЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ ЈАВНА НАБАВКА У ОТВОРЕНОМ ПОСТУПКУ ПЕРИОДИЧНО ОДРЖАВАЊЕ САНАЦИЈА КОЛОВОЗНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ ДРЖАВНОГ

Detaljer

Mašina za sušenje Priručnik za korisnika Tørretumbler Brugermanualen Tørketrommel Brukerhåndboken DCY 7202 YW3 2960310952_SB/300715.

Mašina za sušenje Priručnik za korisnika Tørretumbler Brugermanualen Tørketrommel Brukerhåndboken DCY 7202 YW3 2960310952_SB/300715. Mašina za sušenje Priručnik za korisnika Tørretumbler Brugermanualen Tørketrommel Brukerhåndboken DY 7202 YW3 2960310952_SB/300715.1119 Molimo da prvo pročitate ovo uputstva za upotrebu! Poštovani kupče,

Detaljer

BESPREKIDNA NAPAJANJA: TIPOVI, TOPOLOGIJE i KOMPONENTE

BESPREKIDNA NAPAJANJA: TIPOVI, TOPOLOGIJE i KOMPONENTE VISOKA ŠKOLA ELEKTROTEHNIKE I RAČUNARSTVA STRUKOVNIH STUDIJA-VIŠER, BEOGRAD STUDIJSKI PROGRAM: NOVE ENERGETSKE TEHNOLOGIJE SPECIALISTIČKE STUDIJE PREDMET: SPECIJALNE ELEKTRIČNE INSTALACIJE BESPREKIDNA

Detaljer

VEIT Škola peglanja: Tehnika peglanja [7.1 METODE MEDJUFAZNOG PEGLANJA MEDJUFAZNO PEGLANJE = RASPEGLAVANJE ŠAVOVA

VEIT Škola peglanja: Tehnika peglanja [7.1 METODE MEDJUFAZNOG PEGLANJA MEDJUFAZNO PEGLANJE = RASPEGLAVANJE ŠAVOVA [7.1 METODE MEDJUFAZNOG PEGLANJA MEDJUFAZNO PEGLANJE = RASPEGLAVANJE ŠAVOVA 1. VUNA I PAMUK 3. FINA VLAKNA I SOMOT a) Raspeglaj šav početi peglanje sa parom / bez usisavanja a) Raspeglaj šav počni peglanje

Detaljer

1 - Prvi deo upitnika

1 - Prvi deo upitnika Copyright! All rights reserved www.anestesi.no 2010- Serbo-Kroatisk side 1 av 6 Serbia Kroatia osnia Språk: Serbo-Kroatisk Oversatt av: Ivan uljovcic to: Juni 2010 1 - Prvi deo upitnika Del 1 Spørreskjema:

Detaljer

I N N K AL L I N G T I L O R D I N Æ R T S A M E I E R M Ø T E

I N N K AL L I N G T I L O R D I N Æ R T S A M E I E R M Ø T E I N N K AL L I N G T I L O R D I N Æ R T S A M E I E R M Ø T E 2 0 0 9 O r d i næ r t s am e i e rm ø t e i S am b o b o l i g s a m ei e fi n n e r s t e d t o r s d ag 3 0. 0 4. 2 0 0 9 K l. 1 8. 3 0

Detaljer

Strukture. Strukturirani (složeni) tip podataka koji definiše korisnik. Razlike u odnosu na niz

Strukture. Strukturirani (složeni) tip podataka koji definiše korisnik. Razlike u odnosu na niz Strukture Strukture Strukturirani (složeni) tip podataka koji definiše korisnik sastoji se od više komponenti komponente imaju identifikatore ne moraju biti istog tipa struktura se smatra jednim objektom

Detaljer

Projekat EUROWEB+ Ovo je program namenjem isključivo razmeni, a ne celokupnim studijama.

Projekat EUROWEB+ Ovo je program namenjem isključivo razmeni, a ne celokupnim studijama. Projekat EUROWEB+ 1. Otvoren je Konkurs za novi program mobilnosti studenata i osoblja na Univerzitetu u Nišu EUROWEB+ Konkurs je otvoren do 15.02.2015. 2. Ko može da se prijavi? Ovim programom biće omogućen

Detaljer

CJENIK ožujak 2009 : bez PDV-a, ocarinjeno, fco Zagreb. JAMSTVO : 24 mjeseci.

CJENIK ožujak 2009 : bez PDV-a, ocarinjeno, fco Zagreb. JAMSTVO : 24 mjeseci. CJENIK ožujak 2009 : bez PDV-a, ocarinjeno, fco Zagreb. JAMSTVO : 24 mjeseci. 1. INVERTERSKI UREĐAJI ZA REL/TIG ZAVARIVANJE: 815482 TECNICA 164 1.890,00 Kn 815196 TECNICA 150 2.280,00 Kn PRIBOR: *801000

Detaljer

K j æ r e b e b o e r!

K j æ r e b e b o e r! K j æ r e b e b o e r! D e t t e e r i n n k a l l i n g e n t i l å r e t s g e n er a l f o r s a m l i n g. D e n i n n e h o l d e r b o r e t t s l a g e t s å r s m e l d i n g o g r e g n s k a

Detaljer

Ord og begreper. Norsk Morsmål: Tegning (hvis aktuelt)

Ord og begreper. Norsk Morsmål: Tegning (hvis aktuelt) Ord og begreper Norsk Morsmål: Tegning (hvis aktuelt) Få Dobiti Mange Mnogo Venstre Lijevo Høyre Desno Øverst Iznad Nederst Niže Lite Malo Mye Mnogo Flest Vecina Færrest Najmanje Oppe Gore Nede Dole Mellom

Detaljer

Hutterer and lechner.gmbh

Hutterer and lechner.gmbh HL134.1C 080045 ODVODNO KOLENO 5.811,78 HL522V 080038 SIFON TUŠ KADE DN40/50 7.282,10 HL126.2/50 080042 SIFON ZA SUDOPERU DN50x6/4 4.198,54 HL406 080043 SIFON ZA VEŠ MAŠINU 14.413,56 HL50W.0/60 080081

Detaljer

I N N K A L L I N G T I L O R D I N Æ R T S A M E I E R M Ø T E

I N N K A L L I N G T I L O R D I N Æ R T S A M E I E R M Ø T E I N N K A L L I N G T I L O R D I N Æ R T S A M E I E R M Ø T E 2 0 0 9 O r d i n æ r t s am e i e rm øt e i S am e i e t W al d em a rs H a g e, a v h o l d e s t o rs d a g 1 8. j u n i 2 0 0 9, k l.

Detaljer

KATALOG DODATNE OPREME

KATALOG DODATNE OPREME KONZOLNE UTOVARNE RAMPE Nosivost: Platforma: Forma platforme: Visina platforme: Širina platforme: Težina lifta: Hidr. instalacija: Funkcionisanje: Završna obrada: Standardna oprema: preko zadnjeg dela

Detaljer

Kartlegging av leseferdighet Trinn 2 og 3 på bosnisk

Kartlegging av leseferdighet Trinn 2 og 3 på bosnisk Lærerveiledning Bosnisk, 2. og 3. trinn Lærerveiledning Kartlegging av leseferdighet Trinn 2 og 3 på bosnisk Priručnik za učitelje Ispitivanje sposobnosti čitanja 2. i 3. razred na bosanskom jeziku 2013

Detaljer

DOMAĆINSTVO. SMM RODA COMPANY d.o.o. 652, 653, 654, 657, 658

DOMAĆINSTVO. SMM RODA COMPANY d.o.o. 652, 653, 654, 657, 658 SMM RODA COMPANY d.o.o. DOMAĆINSTVO Proizvodi za domaćinstvo su proizvedeni od kvalitetnih polimera visoke čistoće, po veoma ekonomičnim cenama. Asortiman obuhvata sirkove i plastične metle, četke za domaćinstvo,

Detaljer

K j æ r e b e b o e r!

K j æ r e b e b o e r! K j æ r e b e b o e r! D u h o l d e r n å i n nk a l l i n g e n t i l å r e t s g e n e r a l f o r s am l i n g i h å n d e n. D e n i n n e h o l d e r b o r e t t s l a g et s å r s b e r e t n i

Detaljer

S T Y R E T G J Ø R O P P M E R K S O M P Å A T D Ø R E N E S T E N G E S K L

S T Y R E T G J Ø R O P P M E R K S O M P Å A T D Ø R E N E S T E N G E S K L K j æ r e b e b o e r! D u h o l d e r n å i n nk a l l i n g e n t i l å r e t s g e n e r a l f o r s am l i n g i h å n d e n. D e n i n n e h o l d e r b o r e t t s l a g et s å r s b e r e t n i

Detaljer

POWER -CHANGE //JEDNA ZA SVE. Pametna baterija za radionicu i baštu. POWER -CHANGE. 1

POWER -CHANGE //JEDNA ZA SVE. Pametna baterija za radionicu i baštu. POWER -CHANGE.   1 POWER R -CHANGE -C //JEDNA ZA SVE. Pametna baterija za radionicu i baštu. POWER R -C -CHANGE www.einhell.com www.einhell.rs 1 2 POWER -CHANGE //SADRŽAJ POWER X-CHANGE Aku-sistem Bašta Alati PXC nova generacija

Detaljer

ffi,\ii o åffi{ffi i * Åmsp[hruen 5.-7"TRINN I FAGoP Pt ÆRING på MonsnnÅu NATURFAG SAMFUNNSFAG TIL HJELP OG M ED TREKANTSAMARBEI DET ffi

ffi,\ii o åffi{ffi i * Åmsp[hruen 5.-7TRINN I FAGoP Pt ÆRING på MonsnnÅu NATURFAG SAMFUNNSFAG TIL HJELP OG M ED TREKANTSAMARBEI DET ffi i i,\ii Åsp[hue NATURAG OG SAMUNNSAG.7"TRNN TL HLP AGP Pt ÆRNG på MsÅu i * OG M D TRKANTSAMAR DT AV.ÆRRN på z.u vtntrn HALSN SKOL åi{i i .D, 0Q tl L U' 0l ;t t T 0, t O t å O t' < 0, O t.

Detaljer

Primena računara u fizičkoj hemiji. Profesor: Miloš Mojović Asistent: Aleksandar Ignjatović

Primena računara u fizičkoj hemiji. Profesor: Miloš Mojović Asistent: Aleksandar Ignjatović Primena računara u fizičkoj hemiji Profesor: Miloš Mojović Asistent: Aleksandar Ignjatović Literatura i ispit: Literatura: 1. Predavanja 2. Internet 3. Knjige Ocenjivanje 1. aktivnost u toku predavanja

Detaljer

PC i multimedija 3. deo: Audio

PC i multimedija 3. deo: Audio S P E C I J A L N I D O D A T A K #141 februar 2008 PC i multimedija 3. deo: Audio Zvezdan Dimitrijević PC SPECIJALNI DODATAK Organizacija audio/video fajlova Postoji mnoštvo programa za katalogizaciju

Detaljer

ALATI ZA ZAVARIVANJE. i pribor LIČNA ZAŠTITA ALATI I PRIBOR ZA ZAVARIVANJE SPECIJALNI UREĐAJI

ALATI ZA ZAVARIVANJE. i pribor LIČNA ZAŠTITA ALATI I PRIBOR ZA ZAVARIVANJE SPECIJALNI UREĐAJI ALATI ZA ZAVARIVANJE i pribor LIČNA ZAŠTITA ALATI I PRIBOR ZA ZAVARIVANJE SPECIJALNI UREĐAJI Svet Od 1904. godine ESAB je i pionir i vođa u svetu u tehnologiji zavarivanja i rezanja. Danas ESAB kombi}nuje

Detaljer

Škoda FABIA Combi A05 Cjenovnik važi od

Škoda FABIA Combi A05 Cjenovnik važi od Škoda FABIA Combi A05 Cjenovnik važi od 26.05.2014 ŠIFRA MODELA OPIS MODELA SNAGA KW SNAGA KS BROJ VRATA MJENJAČ CIJENA SA PDV-om AKCIJSKA CIJENA SA PDV-om 5451A4 1.2 HTP Active 44 60 5 5 brzina 18.385

Detaljer

Prodajni program. MERKUR, d. d. Cesta na Okroglo Naklo, Slovenija tel.: , faks:

Prodajni program. MERKUR, d. d. Cesta na Okroglo Naklo, Slovenija tel.: , faks: Elektro katalog Prodajni program MERKUR International, d. o. o. Kelekova 18a 10360 Zagreb - Sesvete, Hrvatska Tel.: 01 200 93 33 Faks: 01 200 87 08 e-mail: merkur@merkurint.hr http://www.merkurint.hr MERKUR,

Detaljer

K j æ r e b e b o e r!

K j æ r e b e b o e r! K j æ r e b e b o e r! D u h o l d e r n å i n n k a l l i n g e n t i l år e t s g e n e r a l f o rs am l i n g i h å n d e n. D e n i n n e h o l d e r b o r e t t s l a g et s å r s b e r e t n i n

Detaljer

Aksijalno pritisnuti elementi

Aksijalno pritisnuti elementi Aksijalno pritisnuti elementi Metalne konstrukcije P5- Primena Metalne konstrukcije P5- Oblici poprečnih preseka Metalne konstrukcije P5-3 eophodne kontrole graničnih stanja nosivosti - ULS Konrola nosivosti

Detaljer

INNKALLING TIL ORDINÆRT SAMEIERMØTE 2010

INNKALLING TIL ORDINÆRT SAMEIERMØTE 2010 INNKALLING TIL ORDINÆRT SAMEIERMØTE 2010 O r d i n æ r t s am e i e rm øt e i S am B o B o l i g s am e i e, a v h o l d es o ns d a g 2 8. 04. 2 0 1 0, k l. 1 8. 3 0 i G r ef s e n m e n i g h e t s s

Detaljer

I n n k a l l i n g t i l o r d i n æ r t s a m e i e r m ø t e

I n n k a l l i n g t i l o r d i n æ r t s a m e i e r m ø t e I n n k a l l i n g t i l o r d i n æ r t s a m e i e r m ø t e 2 0 1 1 O r d i n æ r t s a m e i e r m ø t e i L i s a K r i s t o f f e r s e n s P l a s s S E, a v h o l d e s o ns d a g 9. m a r s

Detaljer

UPUTSTVO ZA MONTAŽU, UPOTREBU I ODRŽAVANJE KOTLA OD LIVENOG GVOŽĐA

UPUTSTVO ZA MONTAŽU, UPOTREBU I ODRŽAVANJE KOTLA OD LIVENOG GVOŽĐA UPUTSTVO ZA MONTAŽU, UPOTREBU I ODRŽAVANJE KOTLA OD LIVENOG GVOŽĐA Zahvaljujemo se za vaš izbor i čestitamo kupovinu kotla VIADRUS U22 S plava linija ŽDB Bohumin iz Češke Republike je fabrika livenih proizvoda

Detaljer

Riješeni zadaci: Funkcije

Riješeni zadaci: Funkcije Riješeni zadaci: Funkcije Domena funkcije, kompozicija funkcija, invertiranje funkcije, parnost funkcije Domene nekih funkcija: f(x) = x D f = [0, f(x) = x D f = R \ {0} f(x) = log a x, a > 0, a D f =

Detaljer

Eksamen FSP5822/PSP5514 Bosnisk nivå II Elevar og privatistar / Elever og privatister. Nynorsk/Bokmål

Eksamen FSP5822/PSP5514 Bosnisk nivå II Elevar og privatistar / Elever og privatister.  Nynorsk/Bokmål Eksamen 20.11.13 FSP5822/PSP5514 Bosnisk nivå II Elevar og privatistar / Elever og privatister Nynorsk/Bokmål Oppgåve 1 Skriv ein kort tekst på 4 5 setningar der du svarer på spørsmåla nedanfor. Skriv

Detaljer

Bluetooth autoradio MEX-BT3800U. Uputstvo za upotrebu (1) Za isključenje demonstracionog (DEMO) prikaza, pogledajte str. 7.

Bluetooth autoradio MEX-BT3800U. Uputstvo za upotrebu (1) Za isključenje demonstracionog (DEMO) prikaza, pogledajte str. 7. 4-158-429-31(1) Bluetooth autoradio Uputstvo za upotrebu Za isključenje demonstracionog (DEMO) prikaza, pogledajte str. 7. MEX-BT3800U 2009 Sony Corporation Iz sigurnosnih razloga, ugradite ovaj uređaj

Detaljer

TOPLINSKA CRPKA ZRAK-VODA

TOPLINSKA CRPKA ZRAK-VODA UPUTE ZA KORIŠTENJE I UPRAVLJANJE KORISNIČKI TOPLINSKA CRPKA ZRAK-VODA UNUTARNJA JEDINICA - HYDROBOX GSH-IRAD H E A T P U M P S Prijevod originalnih uputa za korištenje BRZI VODIČ Opis upravljačke ploče

Detaljer

Informacije o proizvodima

Informacije o proizvodima Informacije o proizvodima FLEKSIBILAN EKONOMIČAN POUZDAN, JEDNOSTAVAN TRAJAN, BEZBEDAN 33 GODINA GARANCIJE TONDACH -Sadržaj Detaljna rešenja za krovne sisteme... 4 Paleta boja... 6 Crepovi za sanaciju

Detaljer

P R A V I L A ZA FUNKCIONISANJE DISTRIBUTIVNOG SISTEMA ELEKTRI NE ENERGIJE I. OSNOVNE ODREDBE

P R A V I L A ZA FUNKCIONISANJE DISTRIBUTIVNOG SISTEMA ELEKTRI NE ENERGIJE I. OSNOVNE ODREDBE Na osnovu lana 91 stava 1 Zakona o energetici ( Sl.list CG broj 28/10) i lana 52 Statuta Elektoprivrede Crne Gore AD Nikši, Odbor Direktora Društva, na IV sjednici održanoj dana 27.07.2012. godine, donio

Detaljer

K j æ r e b e b o e r!

K j æ r e b e b o e r! K j æ r e b e b o e r! D u h o l d e r n å i n nk a l l i n g e n t i l å r e t s g e n e r a l f o r s am l i n g i h å n d e n. D e n i n n e h o l d e r b o r e t t s l a g et s å r s b e r e t n i

Detaljer

Sveučilište u Zagrebu PMF Matematički odsjek. Mreže računala. Vježbe 04. Zvonimir Bujanović Slaven Kožić Vinko Petričević

Sveučilište u Zagrebu PMF Matematički odsjek. Mreže računala. Vježbe 04. Zvonimir Bujanović Slaven Kožić Vinko Petričević Sveučilište u Zagrebu PMF Matematički odsjek Mreže računala Vježbe 04 Zvonimir Bujanović Slaven Kožić Vinko Petričević Klijent / Server paradigma internet daje infrastrukturu koja omogućava komunikaciju

Detaljer

0.1. PREDMJER NABAVKE ROBA I ELEKTRO RADOVA JAKE I SLABE STRUJE ZA OPREMANJE CENTRA ZA ODBRANU OD POPLAVA U OKVIRU ISV-a

0.1. PREDMJER NABAVKE ROBA I ELEKTRO RADOVA JAKE I SLABE STRUJE ZA OPREMANJE CENTRA ZA ODBRANU OD POPLAVA U OKVIRU ISV-a 0. PREDMJER NABAVKE ROBA I ELEKTRO RADOVA JAKE I SLABE STRUJE ZA OPREMANJE CENTRA ZA ODBRANU OD POPLAVA U OKVIRU ISV-a r/b OPIS POZICIJE Jedin. Količ. Jed. cijena (KM) Ukup. cijena (KM) 0. ELEKTRO INSTALACIJE

Detaljer

O NAMA. Villager d.o.o. Kajuhova 32 p, Ljubljana, Slovenija, EU tel: fax:

O NAMA. Villager d.o.o. Kajuhova 32 p, Ljubljana, Slovenija, EU tel: fax: POWER TOOLS KATALOG POWER TOOLS 2016 POWER TOOLS / O NAMA O NAMA Osnovan 2005. godine, Villager je izrastao u jedan od vodećih brendova za baštenske i električne alate na Balkanu. Naši ciljevi su i dalje

Detaljer

Univerzitet u Novom Sadu. Fakultet tehničkih nauka PC MAGISTRALE LPRS2

Univerzitet u Novom Sadu. Fakultet tehničkih nauka PC MAGISTRALE LPRS2 Univerzitet u Novom Sadu Fakultet tehničkih nauka PC MAGISTRALE LPRS2 UVOD Procesor klase Pentium Grafički port AGP/PCI Express x16 MCH Memorijski text kontroler DDR2 Memorija DDR2 Memorija PCI USB 2.0

Detaljer

Suva gradnja. CTP Ristid. Upotreba gips karton ploča

Suva gradnja. CTP Ristid. Upotreba gips karton ploča Suva gradnja CTP Ristid građevinski centar Upotreba gips karton ploča Gips i suva gradnja Brojni korisni saveti za upotrebu materijala i njihovo izvođenje pokazade Vam kako se gips sistemi pregradnih zidova,

Detaljer

SETNINGER OG SETNINGSLEDD REČENICE I DELOVI REČENICE

SETNINGER OG SETNINGSLEDD REČENICE I DELOVI REČENICE Kragujevac, 2003. SETNINGER OG SETNINGSLEDD REČENICE I DELOVI REČENICE 1. Helsetninger - samostalne (nezavisne) rečenice Jens sover. Jens spava. Samostalna rečenica je nezavisna rečenica koja ima smisao.

Detaljer

Činjenice o HIV u i aidsu

Činjenice o HIV u i aidsu Činjenice o HIV u i aidsu Bosnisk/kroatisk/serbisk/norsk Fakta om hiv og aids Aids er en alvorlig sykdom som siden begynnelsen av 1980-tallet har spredd seg over hele verden. Aids skyldes et virus, hiv,

Detaljer

K j æ r e b e b o e r!

K j æ r e b e b o e r! K j æ r e b e b o e r! D u h o l d e r n å i n nk a l l i n g e n t i l å r e t s g e n e r a l f o r s am l i n g i h å n d e n. D e n i n n e h o l d e r b o r e t t s l a g et s å r s b e r e t n i

Detaljer

Europa-Universität Viadrina

Europa-Universität Viadrina !"#!$% & #' #! ( ))% * +%, -.!!! / 0 1!/ %0 2!!/ 0.!!!/ /! 0 / '3 %0 #$ '! 0 4!""2 " '5 + -#! & %%! ( 6+ * $ '. % & 7 7 8 (8 *& *& *( ** *8, 8 87 - - -! )- % 4!!# &! -! ( - / 9:0 ; ; & * 7 4! + /! ) %

Detaljer

STUDIJA OPRAVDANOSTI KORIŠĆENJA DRVNOG OTPADA U SRBIJI

STUDIJA OPRAVDANOSTI KORIŠĆENJA DRVNOG OTPADA U SRBIJI STUDIJA OPRAVDANOSTI KORIŠĆENJA DRVNOG OTPADA U SRBIJI Izrada ove studije omogućena je podrškom američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Sadržaj studije ne mora neophodno

Detaljer

Objektno orijentisano programiranje 2. Tipovi podataka u C#

Objektno orijentisano programiranje 2. Tipovi podataka u C# Objektno orijentisano programiranje 2 Klasifikacija tipova Osnovna podela na: vrednosne (value) tipove ukazane (reference) tipove Vrednosni tipovi: jednostavni tipovi (kao što su npr. byte, int, long,

Detaljer

KONKURSNA DOKUMENTACIJA ZA JAVNU NABAVKU RADOVA IZGRADNJA MRTVAČNICE U GORNJEM TAVANKUTU

KONKURSNA DOKUMENTACIJA ZA JAVNU NABAVKU RADOVA IZGRADNJA MRTVAČNICE U GORNJEM TAVANKUTU REPUBLIKA SRBIJA AUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINA GRAD SUBOTICA GRADONAČELNIK KONKURSNA DOKUMENTACIJA ZA JAVNU NABAVKU RADOVA IZGRADNJA MRTVAČNICE U GORNJEM TAVANKUTU JN P 24/15 Subotica, avgust 2015. godine

Detaljer

TYPE PLAN. E6 Gardermoen-Biri. Parsell Moelv - Biri. Ringsaker og Gjøvik kommuner. Tegningshefte. Nytt alternativ sør

TYPE PLAN. E6 Gardermoen-Biri. Parsell Moelv - Biri. Ringsaker og Gjøvik kommuner. Tegningshefte. Nytt alternativ sør TYPE PLAN KOMMUNEDELPLAN Tekniske tegninger E6 Gardermoen-Biri Parsell Moelv - Biri Ringsaker og Gjøvik kommuner Tegningshefte. Nytt alternativ sør Region øst Hamar kontorsted Dato: 19.desember 14 A 3

Detaljer

Termička izolacija od podruma do krova Izdanje Austrotherm termoizolacija. Austrotherm PPG Austrotherm XPS Austrotherm UNIPLATTE

Termička izolacija od podruma do krova Izdanje Austrotherm termoizolacija. Austrotherm PPG Austrotherm XPS Austrotherm UNIPLATTE Austrotherm termoizolacija Termička izolacija od podruma do krova Izdanje 2014. Austrotherm EPS Austrotherm EPS PLUS Austrotherm AMK Austrotherm PPG Austrotherm XPS Austrotherm UNIPLATTE To nikoga ne ostavlja

Detaljer

II Mjesto i datum objavljivanja poziva za javno nadmetanje: Portal Uprave za javne nabavke: Dana: 12/04/ :02:10

II Mjesto i datum objavljivanja poziva za javno nadmetanje: Portal Uprave za javne nabavke:  Dana: 12/04/ :02:10 Obrazac 9 Član 29 Zakona o javnim nabavkam CRNA GORA Ministarstvo finansija Uprava za javne nabavke Naručilac Glavni grad Podgorice u ime "Putevi" doo u stečaju, Broj 25-S/13 Mjesto i datum Podgorica 12/04/2013

Detaljer

SISTEMI PRENOSA SNAGE I TRANSFORMACIJE OBRTNOG MOMENTA (TRANSMISIJA)

SISTEMI PRENOSA SNAGE I TRANSFORMACIJE OBRTNOG MOMENTA (TRANSMISIJA) 33 8. SISTEMI PRENOSA SNAGE I TRANSFORMACIJE OBRTNOG MOMENTA (TRANSMISIJA) Sistemi prenosa snage i transformacije obrtnog momenta kod motornih vozila imaju osnovni zadatak da prenesu snagu pogonskog agregata

Detaljer

K j æ r e b e b o e r!

K j æ r e b e b o e r! K j æ r e b e b o e r! D u h o l d e r n å i n nk a l l i n g e n t i l å r e t s g e n e r a l f o r s am l i n g i h å n d e n. D e n i n n e h o l d e r b o r e t t s l a g e t s å r s b e r e t n i

Detaljer

TROŠKOVNIK RADOVA. 2. Izrada elaborata iskolčena. Obračun po kpl. Izvedenom elaboratu. kpl 1,00

TROŠKOVNIK RADOVA. 2. Izrada elaborata iskolčena. Obračun po kpl. Izvedenom elaboratu. kpl 1,00 radova TROŠKOVNIK RADOVA REKONSTRUKCIJA VODOOPSKRBNE MREŽE U ULICI PUT VIDA 1. PRIPREMNI RADOVI 1. Iskolčenje trase vodoopskrbnog cjevovoda. Radovi obuhvadaju sva geodetska mjerenja kojima se podatci iz

Detaljer

NORSK LOVTIDEND Avd. I Lover og sentrale forskrifter mv. Utgitt i henhold til lov 19. juni 1969 nr. 53.

NORSK LOVTIDEND Avd. I Lover og sentrale forskrifter mv. Utgitt i henhold til lov 19. juni 1969 nr. 53. NORSK LOVTIDEND Avd. I Lover og sentrale forskrifter mv. Utgitt i henhold til lov 19. juni 1969 nr. 53. Kunngjort 6. februar 2017 kl. 14.50 PDF-versjon 10. februar 2017 03.02.2017 nr. 118 Forskrift om

Detaljer

INNKALLING TIL ORDINÆRT SAMEIERMØTE 2010

INNKALLING TIL ORDINÆRT SAMEIERMØTE 2010 INNKALLING TIL ORDINÆRT SAMEIERMØTE 2010 O r d i n æ r t s a m e i e r m ø t e i S / E S o r g e n f r i g a t e n 3 4, a v h o l d e s o ns d a g 1 0. m a rs 2 0 1 0 k l. 1 8. 0 0 i K l u b b r o m m

Detaljer

1. Mikrokontroleri. Sl.1.1 Detaljni blok dijagram mikroracunarskog sistema

1. Mikrokontroleri. Sl.1.1 Detaljni blok dijagram mikroracunarskog sistema UVOD Sistem oplemenjen mikrokontrolerom u potpunosti zamenjuje coveka, malih je dimenzija i mala je potrosnja energije. Mikrokontroleri sve vise zalaze u svaki segment covecanstva. Uredjaji novije generacije

Detaljer

K j æ r e b e b o e r!

K j æ r e b e b o e r! 1 K e y s e r l ø k k a Ø s t B o r e t t s l a g K j æ r e b e b o e r! D u h o l d e r n å i n nk a l l i n g e n t i l å r e t s g e n e r a l f o r s am l i n g i h å n d e n. D e n i n n e h o l d

Detaljer

ÅnSuØTE 18. mars 2013

ÅnSuØTE 18. mars 2013 BK Munken Stiftet l. januar 1944 ÅnSuØTE 18. mars 2013 DAGSORDEN 0. Åpning. - Godkjenning av innkalling og dagsorden. - Valg av ordstyrer. - Valg av referent. - Valg av to til å underskrive protokollen.

Detaljer

Komapnija br. 1 u Jugoistočnoj Evropi u razvoju, proizvodnji i dsitribuciji podkonstrukcija za fotonaponske panele - solarne elektrane

Komapnija br. 1 u Jugoistočnoj Evropi u razvoju, proizvodnji i dsitribuciji podkonstrukcija za fotonaponske panele - solarne elektrane Komapnija br. 1 u Jugoistočnoj Evropi u razvoju, proizvodnji i dsitribuciji podkonstrukcija za fotonaponske panele - solarne elektrane Alumil je najveća grupacija za ekstruziju aluminijumskih profila u

Detaljer

Topografske karte. Dr. sc. Aleksandar Toskić, izv. prof.

Topografske karte. Dr. sc. Aleksandar Toskić, izv. prof. Topografske karte Dr. sc. Aleksandar Toskić, izv. prof. Topografske karte u RH Izradba topografskih karata srednjih i sitnijih mjerila bila je prije osamostaljenja Republike Hrvatske u nadležnosti saveznih

Detaljer

MUZIČKI INSTRUMENTI. Priručnik za laboratorijske vežbe 2

MUZIČKI INSTRUMENTI. Priručnik za laboratorijske vežbe 2 SONJA KRSTIĆ VLADIMIR CERIĆ MUZIČKI INSTRUMENTI Priručnik za laboratorijske vežbe 2 Visoka škola elektrotehnike i računarstva Beograd MMXII AUTORI: dr Sonja Krstić Vladimir Cerić, MA PRIRUČNIK: MUZIČKI

Detaljer

1.5.Di skala LPWN 1.6.Di skala SKY

1.5.Di skala LPWN 1.6.Di skala SKY MIKROTEHNA d.d. Zagreb, Draškovićeva 58 Poduzeće za proizvodnju proizvoda od metala plastike, gume, drva i papira Servis mjernih uređaja, vaga, utega i ostalih mjerila Servis i postavljanje grijanja i

Detaljer

O v e rfø rin g fra s to rt a n le g g til m in d re a n le g g

O v e rfø rin g fra s to rt a n le g g til m in d re a n le g g O v e rfø rin g fra s to rt a n le g g til m in d re a n le g g H v a k a n e n m in d re k o m m u n e ta m e d s e g? Iv a r S o lv i B enc hm a rk ing Wa ter S olutions E t s p ø rs m å l s o m m a

Detaljer

Izvještaj o poslovanju CGES-a za godinu

Izvještaj o poslovanju CGES-a za godinu Izvještaj o poslovanju CGES-a za 2010. godinu SADRŢAJ OSNOVNI PODACI O DRUŠTVU 3 1. ORGANIZACIONA STRUKTURA DRUŠTVA 4 2. CILJEVI I USPJEŠNOST POSLOVANJA U GODINI 5 3. ELEKTROENERGETSKI PRENOSNI SISTEM

Detaljer

K j æ r e b e b o e r!

K j æ r e b e b o e r! K j æ r e b e b o e r! D u h o l d e r n å i n n k a l l i n g e n t i l å r e t s g e n e r a l f o r s am l i n g i h å n d e n. D e n i n n e h o l d e r b o r e t t s l a g et s å r s b e r e t n i

Detaljer

Våre Vakreste # & Q Q Q A & Q Q Q - & Q Q Q.# arr:panæss 2016 E A A 9 A - - Gla- ned. skjul F Q m. ler. jul. eng- da- jul. ler.

Våre Vakreste # & Q Q Q A & Q Q Q - & Q Q Q.# arr:panæss 2016 E A A 9 A - - Gla- ned. skjul F Q m. ler. jul. eng- da- jul. ler. Vå Vks rr:pnæss 06 Kor L JUL Q Q Q ^\ # Q Q Q ht Q Q Q # 6 Q Q Q # Q Q Q # Ju lg u u Q Q Q # # v blnt # LL: u # mj # # # # d fly p r ds Q Q m # # år lønn Ju v g v g # jul # grønt 6 # # u Lønn gå # hvor

Detaljer

magazin za profesionalce

magazin za profesionalce Mikroprocesorska kontrola zavarivanja Jednostavna promjena alata koji se koristi Mogućnost grijanja lima Tehničke karakteristike: Struja zavarivanja : 400-2200A Maksimalni učinak zavarivanja : 1,5 + 1,5

Detaljer

COMMISSION REGULATION (EU) No 605/2014 of 5 June 2014 amending, for the purposes of introducing hazard and precautionary statements in the Croatian

COMMISSION REGULATION (EU) No 605/2014 of 5 June 2014 amending, for the purposes of introducing hazard and precautionary statements in the Croatian COMMISSION REGULATION (EU) No 605/2014 of 5 June 2014 amending, for the purposes of introducing hazard and precautionary statements in the Croatian language and its adaptation to technical and scientific

Detaljer

"FITIŠ - JU" d.o.o Centrala NK-700. Uputstvo za rukovanje. Protivpožarnom centralom serije NK-700

FITIŠ - JU d.o.o Centrala NK-700. Uputstvo za rukovanje. Protivpožarnom centralom serije NK-700 List:1 Uputstvo za rukovanje Protivpožarnom centralom serije NK-700 Centrala komunicira sa korisnikom pomoću svetlosne i zvučne signalizacije dok komande prima preko tastature. Tako da pre svega sledi

Detaljer

K j æ r e b e b o e r!

K j æ r e b e b o e r! K j æ r e b e b o e r! D u h o l d e r n å i n n k a l l i n g e n t i l å r e t s g e n e r a l f o r s a m l i n g i h å n d e n. D e n i n n e h o l d e r b o r e t t s l a g et s å r s b e r e t n

Detaljer

Katalog fronti - kuhinje

Katalog fronti - kuhinje Katalog fronti - kuhinje je Vaš jak i pouzdan partner u proizvodnji najraznovrsnijih elemenata pločastog namještaja poput korpus elemenata, front elemenata, zakrivljenih elemenata, kuhinjskih radnih ploča,

Detaljer

UNIVERSITETET I TRONDHEIM NORGES TEKNISKE HØGSKOLE INSTITUTT FOR PETROLEUMSTEKNOLOGI 00 ANVENDT GEOFYSIKK

UNIVERSITETET I TRONDHEIM NORGES TEKNISKE HØGSKOLE INSTITUTT FOR PETROLEUMSTEKNOLOGI 00 ANVENDT GEOFYSIKK UNIVERSITETET I TRONDHEIM NORGES TEKNISKE HØGSKOLE INSTITUTT FOR PETROLEUMSTEKNOLOGI 00 ANVENDT GEOFYSIKK RAPPORTNUMMER loo.m.03 TWOJENGELIGNET Be'renset 7034 TRONDHEIM NTH (07)59 49 25 RAPPORTENS TITTEL

Detaljer

!"#"#$% L%0+4!"M8!F.7!NO"N!!!! G'7)7!P.2*'! ! "!

!##$% L%0+4!M8!F.7!NON!!!! G'7)7!P.2*'! ! ! !"#"#$% #$!%&'(('()'!&*+%,'-$!./%01$$'%!2')!)'(('!+&&3./'(4!2'(!$5*%$'(!'$$'*!2'*! -1((%-.&!+3!(6'!%/.*4!'*!7--'!%01--'$8!9!.*:'7)'$!2')!+&&3./'(!;.*!,'3!'*

Detaljer

K j æ r e b e b o e r!

K j æ r e b e b o e r! 1 H o v i n B o r e t t s l a g K j æ r e b e b o e r! D u h o l d e r n å i n nk a l l i n g e n t i l å r e t s g e n e r a l f o r s am l i n g i h å n d e n. D e n i n n e h o l d e r b o r e t t s

Detaljer

P r in s ipp s ø k n a d. R egu l e r i ngsen d r i n g f o r S ands t a d gå r d gn r. 64 b n r. 4 i Å f j o r d ko mm un e

P r in s ipp s ø k n a d. R egu l e r i ngsen d r i n g f o r S ands t a d gå r d gn r. 64 b n r. 4 i Å f j o r d ko mm un e P r in s ipp s ø k n a d R egu l e r i ngsen d r i n g f o r S ands t a d gå r d gn r. 64 b n r. 4 i Å f j o r d ko mm un e O pp d ra g s n r : 2 0 1 50 50 O pp d ra g s n a v n : Sa n d s ta d g å r d

Detaljer

Aktivnost. 12 Demontaža RRU jedinice kom 9 Zamjena neispravne RRU jedinice na stubu, postojećem nosaču (po komadu RRU 13 jedinice) kom 6

Aktivnost. 12 Demontaža RRU jedinice kom 9 Zamjena neispravne RRU jedinice na stubu, postojećem nosaču (po komadu RRU 13 jedinice) kom 6 Prilog 1 : Predmjer opreme i spisak lokacija do 50km Lokalni javni tender za izbor izvođača za pružanje usluga montaže novih kao i održavanja postojećih antenskih sistema za potrebe Crnogorskog Telekoma

Detaljer

MERLO Teleskopski viljuškari (fiksni i rotirajući), samoutovarne mešalice za beton, mulifunkcionalni Chingo guseničari i samohodne platforme MPR

MERLO Teleskopski viljuškari (fiksni i rotirajući), samoutovarne mešalice za beton, mulifunkcionalni Chingo guseničari i samohodne platforme MPR LORCH Uređaji i oprema za zavarivanje INE Uređaji i oprema za plazma sečenje komprimovanim vazduhom ESAB Uređaji i oprema za zavarivanje i sečenje. Kompletna ponuda dodatnih materijala za zavarivanje FIAC

Detaljer

Prije uporabe Sigurnost...1 Važne napomene...1. Tablet FISKAL1... 2

Prije uporabe Sigurnost...1 Važne napomene...1. Tablet FISKAL1... 2 Sadržaj Prije uporabe... 1 Sigurnost...1 Važne napomene...1 Tablet FISKAL1... 2 Sadržaj pakiranja FISKAL1 paketa...2 Tablet FISKAL1... 2 Izgled tableta FISKAL1... 3 Tablet FISKAL1 GO... 4 Sadržaj pakiranja

Detaljer

BOSANSKI LCD TV UPUTSTVA 0716MTH-VT-VT

BOSANSKI LCD TV UPUTSTVA 0716MTH-VT-VT BOSANSKI LCD TV UPUTSTVA 0716MTH-VT-VT Poštovani kupče, Ovaj aparat u skladu je sa važećim europskim direktivama i standardima o elektromagnetnoj kompatibilnosti i električnoj bezbjednosti. Europski predstavnik

Detaljer

Neprekidne funkcije nestandardni pristup

Neprekidne funkcije nestandardni pristup nestandardni pristup Predavanje u sklopu Teorije, metodike i povijesti infinitezimalnih računa fniksic@gmail.com PMF Matematički odsjek Sveučilište u Zagrebu 10. veljače 2011. Ciljevi predavanja Ciljevi

Detaljer