Jelena Duri6 SMISAO MITA. Mit i razum

Transkript

1 elena Duri6 Institut za filozofiju i drultvenu tcoriju Bcograd UDK : Originalni naudni rad SMISAO MITA Mit i razum U Homerovo vreme ma5toviti svet mitova nije suprotstavljan pridama o istorijskim dogadajima. Monolitni kontekst kolektivnog ieianja, izralen preko narodnih prida, pripadao je jedinstvenom univeizumu mita koji nije dozvoljavao da se istina postavi kao problem, ni da se ustanovi razllka izmedu mitova i istorije' Uloga pripovedada bila je cla prenosi tradiciju, a ne da analizira i kritikuje. bihotomi.ia mytiosct i l.g,,tu', koiu su uveli sofisti, predstavlja princip suprotstavlj anja individualne racionalnosti, svojstvene kuliurnoj eliii dru5tva, kolektivnom prepu5tanju masovnoj kulturi vladajuiih mitskih predanja. od tada je mit uglavnom smatran za nizi ouht intelektualnog razvoja, dok su se istoridari, sociolozi i antropolozi trudili da otkriju istinite, odnosno, racionalne,,podatke" bez kojih su mitovi delovali kao serije nepovezanih prida. Pa i sam Homei je dao jedinstvo,,difuznim pripovetkama" koje govori o,,bezanju subjekta van domasaja mitskih mo6i" (Horkheimer/Adorno,1914:57-58). Kao poslednji prenosilac usmene mitske kulture svog vremena, Herodot je verovao da je,,njegova duznost da izvesti o svemu Sto je redeno,'(knjiga vii:152). Pi5u6i u Zelji da saduva od propasti i iaboravapride pro5losti, on nam je preneo zbirke mitova o Uogovima i ljudima Grdke, Egipta' Persije itd' Ne mnogo kasnije' funoio je,,odludno iskljudio mit iz istorije" (Srejovid' 1989:xi)' Sa ciljem da unisti lazne pride proslosti infrrmacijama iz prve ruke on upozorava da ne odekujemo mitsko objasnjenje istorije nego da trazimo unutra5nju logiku dogadaja u svetlu razuma (Tukidid, t Ingo, izvorno oznalava mnogo pojmova:,,rci, govor' argumcnt' ob-.lainjcnjc, doftrina, vrcdnovanic' raiunanje, mcra, proporci.ja' tvrilenjc' princip i,.uru- itluar6 ili bozanski)" (P. Edwardsptl, 1967, vol. 5, p.83). U toj raznolikosti znaicnialogosa preovladalo je znatcnic u smislu razumai racionalnosti' a: F '(h N q 169

2 1980:13-14). Dok je Herodotjoi pripadaomonolitnomuniverzumu mita, Tukidid ve6 zastuparacionalnipristup istoriji koji ie sofistima posluzitida potpunopotisnumitskanarodnaverovaniau ime razuma individue. Svojim radikalnimodbacivanjemsvih obidaja,kolektivnih tradicijai normi, sofisti supostaliparadigmaborbeza uspostavljanje principa logosa2.shvatanjesofistaje uobidajenoiziazeno"protagorinimshvatanjemdaje dovekmerasvih stvari.suprotstavljaju6i prirodu (fizis) zakonima(nomos), sofisti su izveli zakljudak da su zakoni i obidaji konvencionalni,a ne prirodni, zbog dega ih je moguie kr5iti. Da su prirodni, zakoni se ne bi mogli rnenjati s vremenom,stoopovrgavaiskustvo.tako je zakljudaksofistada, postoje sve stvari sfvorio dovek,nemanideg svetbgpod suncem (Platon,Kratil :385), anticipiraoudenja Makij avelija, Hobsa,osamnaestovekovnihprosvetiteljai Nidea. Prirodasofistidkihargumenatabila je usmerenaprotiv vladavinedotadasnjih mitova.drevneobieajesofisti su zamenilirazmi5ljanjem i govorni5tvom- dijalektikom i retorikom. Kad su se njihovi protivnici pozivali na tradiciju,sofisti su im suprostavljali elokvencijui intelekt. Dok su u univerzumumita sve stvari bile prirodno date, neposrednoili kroz tradiciju, za sofisteni5ta nije moglo da se smatraprirodnim,pa ni jezik. S obzirom da retorika mole da dokaze,ali i da opovrgne zakone,ona pgstajenjihov tvorac.tako je sofistidkovelidanjeindividualnog razumadovelo u pitanje drevni dru5tvenisistemu njegovoj osnovi, a proganjanje Protagorei spaljivanjenjegovih spisapokazalose,po mi5ljenju de KulanZa,uzaludnim(Coulanges,1956:356). Medutim, iakoje napadsofistana univerzummita bio veoma snazan,on nije uspeoda dovededo isdezavanjamita. Vei je Sokrat, i sam u mnogim vidovima sofist,ponovo uneomit u ruoju ljubav za mudrost.s druge strane,sofistidkoapsolutizovanjeindividualne racionalnosti,madaodbadenood veiine velikih filozofa, podev5i od Platona,izbijalo je tokom istorije periodidnona povr5inu.te.(.) z t'70 ' Neospornoje da pojam logosaima dugu istoriju u zapadnommisljenju. ospre sofista,ideja logosaje predstavljalaosnovni princip Heraklitove filozofije ne samokao osnovnastrukturakosmosavei i kao izvor ljudske racionalnostikoja nalazijedinstvo u haosupromene.kasnije su stoici identifikovali LogossaBogom i opisaliga, ne samokao princip racionalnostiuniverzuma,vei i kao izvor moralnog Zfvota.Hri3danisu takodepoistovetili ktgos sa Hristom kojije istovremenobozja Redi naivisium univezuma. poku5ajeda se individualnaracionalnostoslobodidominacijemitskog okruzenjatreba prvenstvenoposmatrati kao reakciju protiv tiranije istrosenihmitova (Hegy, l99l:11). Na slidan nabin kao sofisti i prosvetitelji su omogu6ili da se vladaju6i hri56anskimit dovede u pitanje i da se potvrdi raztrmi individualna sloboda. Nekoliko generacijakasnije Marks je ponovo pokrenuotodak individualnepobuneprotiv burzoaskih,,mitova"izvedenihiz filozofskih teorija.nide je takodekoristio sofistidkimodel u svom odbacivanju i dru5tvenihobiiaja i pravila. I borba,,kontrakulture"sezdesetih predstavljapobunuprotiv godinaprotiv establi5menta sedamdesetih oko5talihnormi i zakonadrultva u ime slobodeindividua. Ipak, nijednaod ovih pobunanije dokrajdilamit. Sofistibkapobunaprotiv vladaju6ihmitova pokazujefundamentalnuantinomijukoja postoji izmedu individue i drustvai sa kojom neizbelno mora da se suodi svaka drustvenateorija.' S jedne strane,mit omoguiava dru5tvou kome svakastvar dobija svoje mesto,a individui pruzamogu6nostotkrivanja unutra5njih izvorasnagepomo6ukojih 6eprevazi(isebei uklopiti seu zajednicu. S druge strane,dru5tvou kome se ve6inaindividualnihtalenata Zrtvujetiraniji ve6inene mozedugo da traje. U dobro uredenom dru5tvui mit i racionalnostmogu da budu kreativne snagekoje imaju svoju ulogu u dru5tvenojintegraciji.u protivnom,ove snage postajudestruktivne- tiranijakolektivnihmitova,ili haosapsolutnog individualizma. Svaka generacija iznova treba da nade ove nadelnedihotomijeindividue i dru5tva,jer poturavnotezenje punadru5tvenaintegracijauni5tavaindividualnost,a iskljudivi individualizamdonosiotudenjei anomiju.sofistidkoiskljudivo zastupanjeindividualneracionalnostinije omogu6ilo stvaranjebilo r Teorije o dru5tvu se mogu svrstati prema znalaju koje u njima ima (Hegy,1991:13).Kod Tokvila,u demokatskimdru5tviindividua,odnosnozajednica ma individuamozepostatiizolovanai slaba,a zajednicamozeda prerasteu anonimnu tiraniju veiine. U vremearistokatije individuaje moglada budemoina i autonomna, individualnuslobodu.za Marksa moi monarhijenaru5avala ali je centralizovana su individualni i kolektivni Zivot samoodraziproizvodnih snagai borbedrustvenih klasa.veber istieesuprotnostizmerluindividualneharizmei birokratskeinstitucionalizacije, ali on ne osmi5ljava neki obuhvatni mit u kome bi obe na5le svoje mesto.dirkem uravnotezujeodnos individue i drustvai u primitivnim dru5tvima (gde individua nalazi svoje mesto kroz svetostnomosakoji spredavakolektivnu anomiju), i u modernim demokratskim dru5tvima (gde obuhvatni nomospostaje sekulamareligija humanostikoja istieeindividualnuautonomijui postovanjeljudske li dnosti). F >o N 171

3 1980:13-14). Dok je Herodotjoi pripadaomonolitnomuniverzumu mita, Tukidid ve6 zastuparacionalnipristup istoriji koji ie sofistima posluzitida potpunopotisnumitskanarodnaverovaniau ime razuma individue. Svojim radikalnimodbacivanjemsvih obidaja,kolektivnih tradicijai normi, sofisti supostaliparadigmaborbeza uspostavljanje principa logosa2.shvatanjesofistaje uobidajenoiziazeno"protagorinimshvatanjemdaje dovekmerasvih stvari.suprotstavljaju6i prirodu (fizis) zakonima(nomos), sofisti su izveli zakljudak da su zakoni i obidaji konvencionalni,a ne prirodni, zbog dega ih je moguie kr5iti. Da su prirodni, zakoni se ne bi mogli rnenjati s vremenom,stoopovrgavaiskustvo.tako je zakljudaksofistada, postoje sve stvari sfvorio dovek,nemanideg svetbgpod suncem (Platon,Kratil :385), anticipiraoudenja Makij avelija, Hobsa,osamnaestovekovnihprosvetiteljai Nidea. Prirodasofistidkihargumenatabila je usmerenaprotiv vladavinedotadasnjih mitova.drevneobieajesofisti su zamenilirazmi5ljanjem i govorni5tvom- dijalektikom i retorikom. Kad su se njihovi protivnici pozivali na tradiciju,sofisti su im suprostavljali elokvencijui intelekt. Dok su u univerzumumita sve stvari bile prirodno date, neposrednoili kroz tradiciju, za sofisteni5ta nije moglo da se smatraprirodnim,pa ni jezik. S obzirom da retorika mole da dokaze,ali i da opovrgne zakone,ona pgstajenjihov tvorac.tako je sofistidkovelidanjeindividualnog razumadovelo u pitanje drevni dru5tvenisistemu njegovoj osnovi, a proganjanje Protagorei spaljivanjenjegovih spisapokazalose,po mi5ljenju de KulanZa,uzaludnim(Coulanges,1956:356). Medutim, iakoje napadsofistana univerzummita bio veoma snazan,on nije uspeoda dovededo isdezavanjamita. Vei je Sokrat, i sam u mnogim vidovima sofist,ponovo uneomit u ruoju ljubav za mudrost.s druge strane,sofistidkoapsolutizovanjeindividualne racionalnosti,madaodbadenood veiine velikih filozofa, podev5i od Platona,izbijalo je tokom istorije periodidnona povr5inu.te.(.) z t'70 ' Neospornoje da pojam logosaima dugu istoriju u zapadnommisljenju. ospre sofista,ideja logosaje predstavljalaosnovni princip Heraklitove filozofije ne samokao osnovnastrukturakosmosavei i kao izvor ljudske racionalnostikoja nalazijedinstvo u haosupromene.kasnije su stoici identifikovali LogossaBogom i opisaliga, ne samokao princip racionalnostiuniverzuma,vei i kao izvor moralnog Zfvota.Hri3danisu takodepoistovetili ktgos sa Hristom kojije istovremenobozja Redi naivisium univezuma. poku5ajeda se individualnaracionalnostoslobodidominacijemitskog okruzenjatreba prvenstvenoposmatrati kao reakciju protiv tiranije istrosenihmitova (Hegy, l99l:11). Na slidan nabin kao sofisti i prosvetitelji su omogu6ili da se vladaju6i hri56anskimit dovede u pitanje i da se potvrdi raztrmi individualna sloboda. Nekoliko generacijakasnije Marks je ponovo pokrenuotodak individualnepobuneprotiv burzoaskih,,mitova"izvedenihiz filozofskih teorija.nide je takodekoristio sofistidkimodel u svom odbacivanju i dru5tvenihobiiaja i pravila. I borba,,kontrakulture"sezdesetih predstavljapobunuprotiv godinaprotiv establi5menta sedamdesetih oko5talihnormi i zakonadrultva u ime slobodeindividua. Ipak, nijednaod ovih pobunanije dokrajdilamit. Sofistibkapobunaprotiv vladaju6ihmitova pokazujefundamentalnuantinomijukoja postoji izmedu individue i drustvai sa kojom neizbelno mora da se suodi svaka drustvenateorija.' S jedne strane,mit omoguiava dru5tvou kome svakastvar dobija svoje mesto,a individui pruzamogu6nostotkrivanja unutra5njih izvorasnagepomo6ukojih 6eprevazi(isebei uklopiti seu zajednicu. S druge strane,dru5tvou kome se ve6inaindividualnihtalenata Zrtvujetiraniji ve6inene mozedugo da traje. U dobro uredenom dru5tvui mit i racionalnostmogu da budu kreativne snagekoje imaju svoju ulogu u dru5tvenojintegraciji.u protivnom,ove snage postajudestruktivne- tiranijakolektivnihmitova,ili haosapsolutnog individualizma. Svaka generacija iznova treba da nade ove nadelnedihotomijeindividue i dru5tva,jer poturavnotezenje punadru5tvenaintegracijauni5tavaindividualnost,a iskljudivi individualizamdonosiotudenjei anomiju.sofistidkoiskljudivo zastupanjeindividualneracionalnostinije omogu6ilo stvaranjebilo r Teorije o dru5tvu se mogu svrstati prema znalaju koje u njima ima (Hegy,1991:13).Kod Tokvila,u demokatskimdru5tviindividua,odnosnozajednica ma individuamozepostatiizolovanai slaba,a zajednicamozeda prerasteu anonimnu tiraniju veiine. U vremearistokatije individuaje moglada budemoina i autonomna, individualnuslobodu.za Marksa moi monarhijenaru5avala ali je centralizovana su individualni i kolektivni Zivot samoodraziproizvodnih snagai borbedrustvenih klasa.veber istieesuprotnostizmerluindividualneharizmei birokratskeinstitucionalizacije, ali on ne osmi5ljava neki obuhvatni mit u kome bi obe na5le svoje mesto.dirkem uravnotezujeodnos individue i drustvai u primitivnim dru5tvima (gde individua nalazi svoje mesto kroz svetostnomosakoji spredavakolektivnu anomiju), i u modernim demokratskim dru5tvima (gde obuhvatni nomospostaje sekulamareligija humanostikoja istieeindividualnuautonomijui postovanjeljudske li dnosti). F >o N 171

4 kakve zajednice, a oni sami su najde5ie bili odbadeni od svog dru5tvao. Individualna racionalnost, postavljana kao arhimedovska poluga izvan univerzuma mita, omogudila je traienjerazlike izmedu istinitih i izmi5ljenih prida. S jedne strane je stvoren urisak da je raztrm iznad mita poito moze da dovede u pitanje njegovu istinitost. (Ali ni razum sam po sebi, bez nekog spoljalnjeg uporibta, ne moze da omoguii krite'jum istine, niti da garantuje istinitost tvrdnji.) S druge strane, mitu je svojstvena odredena unutra5nja racionalnost koju sofisti nisu ni pokusali da negiraju odbacivsi mitski diskurs samo kao apsolutni model kome bi individualni ra )m trebalo da se podredi. No, iako je uzdrmala implicitnu strukturu vladajuiih mitova, pobuna sofista bi se pokazala jalovom (s obzirom da razum jedino moze da dovodi u pitanje ali ne i da stvara), da oni i sami nisu stvorili mit - o doveku kao mbri svih stvari. mit oo!91i tada postaje model individualne racionalnosti I (Hegy. 991 : I 5). I pored toga 5ro je ovaj mit vei postojao u obliku drevnog mita o Prometeju, sofisti su mu udahnuli nov Zivot omoguiujuii pomo6u njega uspostavljanje nove strukture drustva i stvaranie nove ravnotele izmedu mita i racionalnosti. Na isti nadin svako nastajanje novog perioda bilo kog dru5tva, n akon neke kolekti vne katastrofe, inv azije, revolucij e i I i uru Savanj a, zahteva stvaranje novog mita koji 6e omoguiiti nov model drustvene strukture i novu ravnotezu individue i zajednice. Medutim, novouspostavljena ravnoteza obidno ne traje dugo, jer insti tucional izacrja mitova podinje da gusi njihovu kreativnost. NeizbeZna racionalizicrja metafora, arhetipova i simbola postepeno sve vise suzbija stvaralaeke procese koji iziskuju promene, arhetipovi podinju da se redukuju na stereotipove, simboli se pretvaraju u kli5ee, a kolektivni mit se okamenjuje pravilima sve vi5e se udaljujuii od stvamosti..u D z r! t72 Pristupi mitu Do danas se iskristalisalo vi5e razliditih pristupa mitu: ling_ vistidki, antropolo5ki, psiholoski, religiozni, sekularni, itd., od koiih a lzgleda, medutim, da ni moderni teoretidari dru5tva ne shvataju uvek vaznost uravnotezenog odnosa individue i drultva:,,liberali" insistiraju na individualistidkoj filozofiji prosvetiteljstva, a,,konzervativci" Zale za nestankom tradicionalne zaiednice.

5 svaki u mit uditava, ili u njemu otkriva neku njegovu novu sfanu. Neusagla5enost ovih pristupa zamagljuje mogudnost da se uodi zajednilka nit koja povezuje brojne aspekte i funkcije mita, a opasnost preteranog pojednostavljenja mita u svakom od ovih pojedinadnih pristupa nije izbegnuta. Moderno proudavanje drevnih mitova podelo je sa braiom Grim koji su ih odredili kao,,pride o bogovima". Tokom prve polovine XIX veka do5lo je do spora u tumadenju mita izmedu lingvistidke i antropolo5ke Skole. (G. A. Larue, 1975:vi) Lingvistidka Skola, diji je rani predstavnik bio Maks Miler povezivala je mitove sa drevnim sanskritskim izvorima koji upuiuju na njihovo solarno poreklo. edinstvena nit koja se provladi kroz sve mitove i bajke protumadena je kao borba izmeclu svetla i tame, Sunca i noii. Magidna oruzja: madevi, koplja i strele simbolizuju sundeve zrake. Heroji Sunca: Herkul, Persej, Tezej, Edip, Samson, Kralj Artur, Pepeljuga, Ivica i Marica treba da savladaju monstrume, vojske demona, vestice koji im se suprostavljaju ba5 kao Sto se Suncu suprostavlja tama ili olujni oblaci. Zlato koje se otkriva na kraju borbe predstavlja zlatnu Sundevu svetlost. Rana antropoloska Skola je isticala naivnost ovih argumenata. Antropolo5ke studije Tajlora, na koga je uticala Darvinova teorija o biolo5koj evoluciji, pomogle su da se u grbkim mitovima otkriju ostaci davnih kulturnih obrazaca ukljudujuii kanibalizam i prinosenje ljudskih Lrtava. Preko teorije unilinearne kulturne evolucije A. Lang je trasirao stadijume ljudskog nzvoja od primitivaca do viktorijanaca buduinosti. Zatim je psihoanalitidka Skola iznela svoje shvatanje mitologije. Frojdove analize su sanskritsku borbu svetla i tame zamenile borbom svesnog i nesvesnog, a prodorno Sunce i mradnu noi falusom i utrobom. Preko psihoanalize mitski junak je identifikovan sa pobunom deteta protiv roditelja, a mitovi, snovi i bajke su povezani sa pridom o seksualnom razvoju individue. Prida o Crvenkapi je protumadena kao prida o Zeni koja mrzi mu5karce i seks, a vuk koji u svom stomaku ima Zivu baku ukazuje na zavist zbog plodnosti. ung i njegovi sledbenici su razvili hipotezu o kolektivnom nesvesnom i arhetipskim mitovima. Kolektivno nesvesno je univerzalno bezliino naslede svih ljudi koje se sadrzi u arhetipovima ili oblicima koji sekundarno mogu postati deo individualne svesti. Poku5avano je da se mit shvati kao ekvivalent filozofije, ali je to pobijano iskustvom o paralelnom postojanju mita i filozofije = t F D IL N tt)

6 t-) D z u istom kulturnom miljeu. Shva6ena kao skup,,prida o bogovima,., mitologija bi bila bliza teologiji, a s druge strane, ako se shvati u kategorijama pogleda na svet (Weltansch.auung ) definisanje mitova kao,,prida o bogovima" postaje neprimereno jer iskljuduje neke oblike budizma i naudnog pogleda na svet koji svakako nije natprirodan a ima zajednidke crte sa mitom. Iako se mitsko mi5ljenje moze podvesti pod kategoriju pogleda na svet, mnogi insistiraju na razlikovanju ovih pojmova jer ulogu bozanstva smatraju su5tinskom komponetom mita. po njima, des akralizacij a i li s ekular izacija mitova automatski podrazumeva demitologizaciju, jer bez autoriteta bozanstva mitovi ostaju samo svetovne pride koje ustanovljuju dru5tvene granice. Kosmolo5ki mitovi bez ude56a bozanstva su sekularne ljudske projekoije koje govore o prirodi sveta i univerzuma iako desto nemaju dovoljnu naudnu potvrdu. Ako se prihvati klasidna definicija mita kao,,pri6e o bogovima", pitanja, da li su mitovi bez bogova i dalje mitovi i moze li dovek Livetibez mitova, zadovoljavaju se odgovorom da je istorija ioveku donela oslobodenje od mita. Medutim, tokom istorije stalno su se razvijale razne zamene zamit- filozofije Livota, ideoloske i tehnolo5ke interpretacije Liv ota,sekularni, humanistidki pristupi postojanju - koje su usvajale mitske vrednosti i ideje iako ih vi5e nisu pripisivale bozanskoj objavi nego ljudskoj interakciji. U modernoj upotrebi pojam mita se lako me5a sa ma5tovitim bajkama i fantastidnim pridama, sa nedim Sto je nerealno i neverovatno pa dak i sa nedim Sto je lazno. Ovakvo shvatanje mita potide jo5 iz antike. Mada je prvobitno Homer upotrebljavao mit jednostavno da ozna(i,,pfidu", onakvu kako je data,bez pitanja o njenoj istinitosti, ve6 je Pindarovo intereso v anje za istinitost mitskog predanja dovelo do gubljenja drevne naivnosti usmene mitske tradicije i mit je od tada podeo da se tumadi kao izmi5ljotina.s Seling se prvi trudio da prevazidetakvo shvatanje mitapokazujad u svojoj filozofiji mitologije unurra5nju nuznost i istinitost mitskog predanja. Kasnije je Nideova filozofija afirmisala mit kao princip najdubljeg pokretada i stvaraladkog vrela svake kulture. Podetkom XX veka i drultvene nauke podinju da uzimaju u obzir tumadenje mita kakvo je postojalo u arhaidnim dru5tvima gde mit oznalav a,,istinitu pridu" (Eliade 1970:5). 174 ' Pindar je tvrdio da je Homer pridao,,mythoi koje su stavljale primamljive fikcije iznad logosa i tako zaveo umove ljudi" (Thomson, 1935:l 8)

7 NiEeova ideja,izra1enau Rodeniu tragedije,da svaka velika kultura ima,,horizont okruzen mitom" javlja se u mnogim sociolo5kim i antropolo5kim teorijama koje pokazuju kako unutra5nji i subjektivni horizont smisla nastaje u dru5tvenom horizontu mita. Od Frejzerove (. Frazer) Zlatne granetr antropologiji je napu5teno pozitivistidko gledi5te o mitovima kao naivnim i iracionalnim pridama. Postalo je odigledno da je mit glavna kulturna struktura primitivnih dru5tava. Tu tezu je razvio Dirkem i kasnije Malinovski, za koga mit predstavlla izrazito vaznu kulturnu silu, a ne bujicu izmi5ljenih likova kao Sto ga je shvatao racionalizam. Bez pridavanj a palnje dru5tvenom kontekstu, ttale(i u mitovima pripovetke literarne ili filozofske vrednosti koje sluze za zabavu ili obrazovanje, mitovi najde56e deluju trivijalno. Ali, kada se u njima potraze modeli dru5tvenog Livota otkriva se njihov duboki smisao. To je bila ideja Malinovskog koji je ukazao na druswenu dimenziju mita istidudi povezanost verovanja i institucija. Mit za primitivnog doveka nije samo prida, njegov,,pravi smisao, ustvari prava poruka, sadr1ana je u tradicionalnom zasnivanju dru5tvenih oxganizacija: (...) nju urodenik ne udi slu5anjem fragmentarnih mitoloikih prida, ve6 Zivotom u dru5tvenom tkanju svog plemena" (Malinowski, 1955). I Dirkem je posredno istakao vezu m i ta sa drustvenim institucij ama obj a5nj av aj u6i rel i gi ozni karakter svih institucija primitivnih dru5tava koje formiraju fundamentalne koncepte dru5tvenog i individualnog' Zivota (Durkheim 1982). Ovu tezu je kasnije pro5irila strukturalistidka Skola Levi-Strosa. Koncepcije o mitu kao,,zivoj realnosti" (Malinowski,1979 l8) i horizontu koji osmi5ljava svakodnevni Zivot primitivnih dru5- tva nisu dovodene u pitanje. Medutim, obzirom da te koncepcije mit ne shvataju usko - kao skup konkretnih verovanja i apstraktnih principa koje treba logieki i sistematski analizirati, ved kao horizont koji se menja irazvlja tokom istorije, treba videti da li i u kojoj meri ih je mogu6e primeniti na moderno dru5tvb. Eliadeu, kao i 7-,6. fuazno je ukazivanje na smisao koji kolektivni mitovi imaju za individuu. U knjizi O druinenoj podeli rada, Dirkem je dao sheme evolutivnih oblika druitvene integracije. Dok je u primitivnim dru5tvima individua mehaniiki integrisana u drultvo, u anomidnim dru5tvima individuaje otudena od svojih drultvenih veza i institucije kolektiva su za nju besmislene. Izmedu ovih ekstrema nalazi se,,organski oblik solidamosti" koji omoguiuje individui da nade smisao u kolektivnim mitovima, po5toje u organskintegrisanom dru5tvu najvaznija institucija celokupnog druswenog Zivota - lidna autonomija - N t75

8 mnogim drugim modemim autorima, mit pre sluzi kao demarkaciona crta primitivnog i modemog doveka kada kaze da:,,dok moderan dovek smatra sebe rezultatom odredenog toka istorije koju nije obavezan da celu upozna, dovek arhaidnih druitava je primoran, ne samo da se prise6a mitske povijesti svoga plemena, vei da je veiim dijelom s vremena na vreme ozivljava. Tu zahvatamo najvazniju razliku izmedu doveka arhaidnih dru5tava i modernog doveka... Za(oveka arhaidnih dru5tava, ono Sto se dogodilo ab origine moze se obnavljati snagom rituala." (Eliade, 1970: 16) Medutim, da je Eliade umesto razlike, poku5ao da potrazi sliinost 'primitivnog i modernog odnosa doveka prema mitu kao dimenziji drustvenog Zivota koja zahteva obnavljanje, verovatno bi je nasao, jer i moderan dovek ozivljava i obnavlja svoje mitove, mada naravno na drugadije nadine, ali te promene odgovaraju vremenu u kojem Livi. Ipak, iakojejos od podetka veka u antropologiji prihva6ena teza o mitu kao korenu dru5tvenog i individualnog smisla, ideja da mit za moderne ljude ima slidnu ulogu kao za primitivnog doveka neprihvatljiva je mnogima koji misle da je dana5nji dovek osloboden njegovog uticaja. Po5to je moderno doba potisnulo drevne mitove pro5losti u oblast bajki, dru5tveni mitovi zapadne civilizacije su nesumnjivo poprimili drugadije forme. Zbogtogatezada je smisao dru5tva ukorenjen u mitu ne moze samo da se poziva na pro5lost, vei treba da pokaze da li je mit i danas kao i uvek osnovni proces kulture u kojoj iz kolektivnih predstava nastaje horizont smisla. Treba pre svega shvatiti modemu civilizaciju, Sto ne podrazumeva razumevanje drevnih tradicija, kao Sto ni svakodnevni Zivot ne zahteva udubljivanje u religiju. S druge strane, po5to shvatanje identiteta modernih drustava ne zavisi toliko od uobidajnih mitova svakodnevnog Zivota koliko od obuhvatnih mitova koji osmi5ljavalu intelektualni i dru5tveni svet, ne bi trebalo zaboraviti povezanost mnogostrane obuhvatnosti mita sa celinom kulturnog univerzuma. TraZenje novog smisla koji novi mitovi treba da donesu intelektualnoj i druitvenoj integraciji ne moze da zaobide ulogu jezlka kao sveop5teg posrednika preko koga shvatamo svet i sebe. z ' Kant u Kritici tistog uma govori o dva metodololka nadela po kojima se iesto mogu svrstati naudnici. To su nadelo,,istorodnosti" i nadelo,,razvrstavanja". Ipak, ova na6ela ustvari nisu u sukobu, jer ona ne izraiavaju su5tinsku razliku u stvari po sebi, vei predstavljaju dvojako interesovanje ljudskog uma. Ljudsko znanje treba da zadovolji oba ova interesovanja da bi moglo da ispuni svoju svrhu I /O

9 Struktura jezikao je uzrok stalne dijalektiike napetosti izmedu prirode i kulture, izmedu onoga Sto jesmo i na5e slike o sebi. Po svojoj prirodi viseznadan,jezik onemoguiava stvaranje stroge pojmovne mreze. Simboli5uie svojstvo jezika koji,,spontano tezi kristalisanju u metafori" ukazuje na,,prevashodno mitsku prirodu redi i jezidkih oblika" (Paz, 1990). Ova simbolidka priroda j ezika, koja je najodiglednija upravo u univerzumu mita, omogu6ava njegov stvaraladki kvalitet. Simbolizam mita Kasirer (1970) smafa za osnovu jedinstva ljudske misli od mita do moderne nauke i za dokaz postojanja formacionih Einilaca koji upravljaju ne samo prirodnim pogledom nasvet, vei i naubnim diskurzivnim znanjem. On se slaze sa Frejzerom da se,,dovek koji obavlja magijski obred ne razlikuje nabelno od naubnika koji u svom laboratorijumu izvodi neke fizidke ili hemijske opite" s obzirom da,,u temelju ditavog sistema leli vera, slepa, ali stvarna i dvrsta vera u red i jednoobraznost prirode" (Kasirer, 1972:14). S druge strane, Kolakovski metafizidka pitanja sme5ta na mitsko stablo kulture kantovski tvrdeii da ona ne mogu biti predmet naudnog dokaza.,ideja dokaza, uvedena u metafiziku, nastaje iz konfuzije dvaju raznorodnih izvora energije aktivnih u svesnom ljudskom odnosu prema svetu: tehnolo5ke i mitske." (Kolakowski, 1989:14). Pa ipak i po Kolakovskom,,mitska svest je sveprisutna... prisutna u svakom shvatanju sveta kao snabdevenog vrednostima, prisutna takode u svakom shvatanju istorije kao smisaone". (Kolakorvski 1989:45) I,,na5e bivstvovanje u istoriji svaki ias obnavlja svoju energiju iz korena mita. Zahvaljujlli njemu stidemo pravo da dajemo smisao dogadajima..." (Kolakowski, 1989:48). Smisao mita nije samo psiholo5ki, kada zahteva analizu da bi se,,otkrile istine sakrivene u religioznim i mitolo5kim metaforama'(campbell,l97l:vii), smisao mitaza individuu i dru5tvo takode izv ire iz multidimenzionalnosti njegovih zna(enja koja'su otkrivena i data svakome na odredenom nivou. U mitu je sve dato kao zagonetka koju treba protumaditi, a po5to je svako tumadenje kruzno - jer ono Sto vidimo je dato, a ono 5to je dato je na5e tumadenje - mi zapravo vidimo sebe u svojim mitovima. Zahvaljujudi ovoj kruznoj dimenziji mitovi i imaju drustveni zna(aj po5to omoguiuju da se t F >a D o N 6 Trostruka struktura jezika podrazumeva: l) stvari 2) nase koncepte o stvarima i 3) znake ili simbole koji predstavljaju stvari. 177

10 dru5tvo u njima odralava (Ricoeur, 1960: ). Naravno, bez pazljivog posmatranja, svakodnevna uronjenost u postojede mitsko okruzenje spredava nas da ga uop5te primetimo, kao Sto obidno ne primedujemo ni vazduh koji nas okruzuje iako ga neprekidno di5emo. Sta, dakle, mozemo smatrati mitom? Manifestuju6i se kroz pride, prepridavanja, uverenja, izve5taje, istorije, ili projekcije, mit se pojavljuje kao svakodnevni oblik ljudskog govora. Tekstovi klasidne antike predstavljaju mitove kao pride nasrale iz kolektivnih predstava. Teogonija se eksplicitno prikazuje kao zbirka poznatih prida (Hesiod, stihovi 26-36). Grdke tragedije obidno imaju za okosnicu legende ili narodne priee. Ilijada i Odiseja pevaju o istorijskom dogadaju, trojanskom ratu. U obliku prida mit je nekada nesumnjivo bio najvazniji oblik ljudskog diskursa. Ali, nisu samo antidka i preliterama dru5tva imala pride za sve prilike: svetkovine, rituale, faze agrikulture, odgovore o nastanku sveta, znadenju Zivota, onostranom, itd.; i danas postoje pt'rle za svaki nacionalni praznik, porodidnu proslavu, obrede i slave..., u Skolama se predaje istorija ljudi i dru5tava, teorije o podecima Zivota, projekcije buduinosti. Ipak, nisu sve pride postale mitovi, mnoge su ostale samo ob;ine pride. Malinovski je govorio orazlici,,svetih prida ili mitova" od ostalih prida pridanih radi zabave ili poduke. Ali, mnogi sakralni mitovi nisu dobili narodit dru5tveni zna(aj dok nelie'svetovne pride itekako jesu. Kirk (1970:41) razlikuje istorijske pride d., legende i narodne pride koje govore o obidnim druitvenim situacijama, od,,mitova" koji obratluju neku Zivotno znadajnu pridu. Ali i legende mogu postati mitovi kada ih opevaju veliki pesnici, kao Sto je Homer na primer. Takode, osnova mnogih tragedija, drama i storija su legende i narodne pride (npr. Geteov Faust ) koje postaju,,mitovi" kada ih ispridaju veliki majstori. Verodostojan princip zarazlikovanje mitova od obidnih prida pruza ungova psihologija'sa idejom arhetipova,,,iskonskih slika" (ung, 1984: ), odnosno prvobitnih predstava koje funk- z 178 ' ungouu psihologija radikalno menja frojdovsku pozitivistidku koncepciju simbola i njihovo univokalno znadenje po kome je isto znadenje simbola bilo univerzalno prihva6eno, npr.,,,soba predstavlja Zenu, a njeni ulazi i izlazi otvore tela...dok oltro oruzje, dugi i Siljati predmeti...predstavljaju muske genitalije" (Freud, 1984: glava xii). Kod unga simboli imaju plurivoknlno znadenje Sto znaii da svaki objekt moze imati beskonadno mnogo znaienja.

11 cioni5u kao dru5tveni modeli i postoje u ve6ini kultura. Mit je arhetip kolektivnog mi5ljenja, individualnog i kolektivnog nesvesnog, on je model, ne samo za sve aspekte dru5tvenog Livota (politidkog, religioznog, obrazovnog, ekonomskog, porodidnog), ve( i za intelektualna istrazivanja, religiozna traganja, razumevanje polozaja doveka u kosmosu, umetnidku inspiraciju itd. Bitno je shvatiti da mit nije definitivno odredena kategorija sa istim osobinama u svim kulturama (Kirk, 1970:28). Mit ima mnogo aspekata i ispunjava mnogo funkcija. Kao arhetipska istorija,,on bar implicitno sadrzi: kosmologiju, antropologiju, etiku, metafiziku, teoriju saznanja, on je model za sve aspekte dru5tvenog iivota..., za individualno stvaranje i lidno traganje, model za snove, pride, umetnost, muziku itd. Nema dimenzije individualnog ili kolektivnog Zivota koja nije regulisana ili inspirisana mitom. Kao mikrokosmos dru5tvenog poretka i unutra5njeg Zivota individue, mit donosi smisao: on je horizont koji okruzuje sve aspekte Livota" (Hegy, l99l:7). Otelovljenje arhetipova drustvenog i intelektualnog Zivota pokazuje da je fundamentalna razlika mita i obidne pride - razlika u dubini. Mit je mikrokosmos unutra5njih dozivljaja individue ili dru5tva, dok je dinjenidki izve5taj pride racionalna prezentacija dogadaja u nj ihovoj spolja5njoj pojavi. Antinomija mita i racionalnosti moze se prikazati kao odnos izmedu,,zive"redi lingvistidke strukture jezika. Iako je proudavanje lingvistiike strukture jezrka ne5to sasvim razlilito od kreativnog procesa govornog jezika koji stalno menja postoje6e strukture (Saussure, 1966: 13-14), ipak su to dve komponente, nerazdvojne od jezikakao takvog, koje se uzajamno dopunjuju. Stvaraladki govorni jezik i institucionalizovana lingvistidka struktura su dve komplementarne dimenzije jezlka. Ako podetak jezika zamislimo kao stvaranje redi koja implicitno sadrzi odredenu strukturu, onda suprostavljanje mita i racionalnosti vise ne6e izgledati nepomirljivo. U podetku, izgovorena red je stvaraladka, ali sadrzi u sebi strukturu. Svaraladka re(. (mythos) sadrzi u sebi sopstvenu racionalnost (/ogos). U svakoj izgovorenoj redi postoji implicitna struktura koja zahteva prisustvo govorne zajednice. U podetku, mythos i /ogos su jedno - mit i racionalnost su u ravnotezi. Mit je stvoreni primer, a racionalnost razumevanje tog prvog modela. Suprotstavljanje Zive redi racionalnoj strukturi jezika implikuje analognu suprotstavljenost kruzenja usmenih mitskih predanja = F 'o 3& ; Il N(- tr t79

12 linearnosti pisane istorije."' Meclutirn. kao ito bi bilo pogreino jednostar''no iz.lcdnad i ti usir)e lr Ll k u l tr,rru sa kle ati vrroic' u..jer i storij a pokazu-1e da.je iesto supiotno sluiq. tako bi bilo pogreino tvrciiti. kao ito se obiirro iini. da je usrneni diskurs kao takav ograniden. a da je pismeno irreno5enie znan.ja.jedino zasluzno za kontinuiran progres istorrje. Naprotiv, tragan-je Zive reii po arhetipskom univerzumu nrita desto.je mesto stvaralaikog nadahnuia. Racronalalizaci.la tako narstale rdeje 1e potlebna zlrog n.1ene upotlebe a ne da bi zar-naglila i ncgirala nleno porekkl u..nitu kao nratrici rtrcionalnog rniiljenja'' (Hegt'. I 991 :.10). l)t'tt.qrt'.s - ttqiktt ttctt'tt\ tttiitt Za antropolog4u i dluitrenu teoriju je veonra znadajna ova nesvodivost Zivog toka usmene kr:lture na racionalnost izvestaja. Uslrren a kult ura. predstavljena t i n"jenrdkrm i skazi rna raznovrsn i n.t kao i sarn Zivot.6ini polaznr-r taiku teolijskog istriizivan ja diji rezultat treba dar bude raciorralni izveita.l, interpretacrla iinjentca. interpretacija interpretacije. Po Gercovim redima...nri podinjenro interpretacijonr onoea ito predstavlja.llr informaci.je. idemo kroz or.ro it.-.inislimo da su one da brsmo ih zatirn sistenratizovali (...) I saf ile antlopoloike i socioloike be leske su interpretucije iz dr Lrre ili treie ruke" (Cieeru. 1913: l5). Nijedan nalririi lrld nije surno sklrp iinjenica. Da bi se nagonrilane iinjenice uredile u jednu koherentnu celinr-r potrebno je cla se pronade racionalni, odnosno linearni kontinuitet prikriven u krr-rznosti sakupljenih poclataka koji 6e pokazati njihovu implicitnr-r strukturu. U ovcl transformaciji toka druitvenog Zivota u racionalni izveital antxrpologija i nauka : ) Z [: U "' Krul.nost snaralaike rnitske kultlrle nosi u sebi protivrednost (kojr"r simbolizuje sveobulrvatnr ali istovlenrcrro i clgraniden krug). koja se pokazrrje r,r Zivorr iskustvu kao i u rstorrlskinr ptldacinra. Nastanak mita.je praien entuzi.jazmorn njegovih uiesnika koji je prisutan sve dok se rnit dozivljlva kao sfera beskonainih moguinosti. rli institucionalizovan. t.i.1 i.ti rnit se postepeno troii ipl'etvara u rluziju. razodur.enje. predrasudu...mit" po:tujrr6i ogrnniienjc. S druge strane. iinearnost ko.ja opisuje rrcionalnu pisnrenu kulturlr takode je unrbivalentna. Linija nema podetak ni klaj. ali ova beskonadnost poclrazumeva prelazenje preko svake granice, iak i granice razuma. Pored toga, krcativnost racionalnosti ni.1e stvaranje novog, ve6 proiiriviuje, dedukcija, ponavljanje, a razvijanje istog posle izvesne ta-ke postale uzaiuclno zbog dega se lineurnost racionalnosti uzittia kao simboi konudnosti.

13 rt druitvu nalaze svttj zaclatak. r\rlalizirajuii podatkc t'titttit-ttct Ltntlse,, 1.iih lacionalnost zal-rvallujuii kojq ntogr-r osmisliti llcrve clrr-tstvene 0blike skr-ivene u dr-rbinanta kolektivne podsvesti. -l'u se nalazi clmitvena funkcr.ia nauke o druitvu o kojoj je sanjatl Dirkem. Otkrivr.i.luii I rciorralnc puvezanosti u toku uzroinosti svakodnevnog Zivota clruilvena teclrija pokuiava da oblikuje drustvetrr.r svest koja ie prevaziii ograniaenja istroienih i neuverljivih mitovii i uspostaviti nov'i poredak vredltosti vise uskladell sa promenonl stvafnosti. U modernom drustvu drustvena nauka je dobili Lrlogu da bgcle clruitvena sanlosvest zahvaljuju6i kojo3 ciruitvo pronalazi sebi ltrimereniji iclentitet. Preuzirrtnn.lent svesti o kolekti v tlirn arhetiltovimir razvijarrim krgz pokuiaje razlllttevanja i tttrtladettla usmene initske kulture. nallka tl drustvrl mtize otkriti druitvene rnoclele i vreclnosti koji preclstavljajuslov za evoluciju drr-titva. Medutim. racionalizacija kolttllr6ih metafora i sinlbola ko.la doprintlsi institlrcionalizacijr kolektivnih mitova i neophodnoj integracrji druitva. s vremenom vocli njihttvom okarneltjivanju i pnlpedetr.iu ptrito postaje incloktrinacija u slr-rzbi instituciotralnlh nlo6i. Ali kada zastareli rnitovi koii viie neodgoverajtr stvarll()sti pt)stiinu balast i plepreka. rrisija nauke o drlt-(tvtt je da pomtlgrle njihovom prevazilazenju i nalazenju novih ide.ja u harmoniji sa tokom svakodnevnos Zivota. 'l-ako -ie nallka o druitvu cloprinela stvarar]ju mita koji.je tlbuhvatttr iitavu epohlr ntodernostt - mlta o l)rogresu. Da li se ideja o progrestl Llop5te moze shvatiti kzrtl lt-tit'/ Potrebno je razliktlvati progres katl individlralntl uverenje od progresa kao k<llektivnog mita. Neki snlntraju da je ideja o progresu stara koliko i z.apadna civilizacija (Nisbet ). Iako.ie tragove ove ide-je mogu6e pratiti sve do iintike. u antiako doba je ipak prevlitclavala nostiilgija za proteklint zlatnim vremenolll Perikla. 'l'okom renesanse i humanizma. katla je zlatno dtlba srneltan<l u antiku, ideja o progresu je takode bila odbacivana. Tek su osan.lnaesror'ekovni.fitoioi utemeljili optimizam napretka koji je obelezitr cloba prosvetiteljstvir lnodelom znanja i nauke. a koji je tokom XIX veka pretvorell u fetis progresti..'istoridari se slazu u pogledu verovanja u progres kao jedne od vodeiih ideja zapadnog rnisljenjii u posieclnlih sto pedeset do dvesta godina" (Baillie. 1950:1)' Vera u progres je od tada bria takoreii univerzalno prihvaiena skoro d<; poslednje decenije XX veka kada je istorija te ideje. ili rnita, potpuno obrazlozena i clttkumentovana i kacla njen uticaj podinje da gubi svoju neprikosnovel']ost. c -:. \ C I iel

14 '9 il D z t! le2 Velika je razllka izmedu progresa kao individualnog uverenja i progresa kao kolektivnog mita. U vreme ranih hrisiana negiranje daje hri5ianstvo donelo dovedanstvu napredak nije, kao u srednjem veku, vodilo ekskomunikaciji iz crkve. Tokom XVII veka bila je veoma Ziva diskusija da lije progresu vise doprinelo antidko ili moderno doba (Nisbet, I 980: I 51 ). Meclutim, od sredine XVIII veka ta diskusrja prestaje, a negiranje ideje o progresu sankcionisano je isklj udi vanj e m iz klase.fi I o zofa Sto pokazuje izo lacij a Rusoa. Tokom XIX veka ideja o progresu je postala institucionalizovan mit. Nakon Darvinove ideje o poreklu vrsta postalo je jasno da n4e mogude odbaciti ideju o progresu i biti prihvaien u naudnom krugu. Verovanje u progres je postalo dogma kolektivnog creda kojaje postala deo usmene kulture obrazovane klase i koja nije smela da bucle dovodena u pitanje. Prosvetitelji su obacili religioznu verziju mita o progresu koja je podrazumevala da istonja dobija smisao BoZjim providenjem stvaraju6i svoju teleolosku vrziju istorije. Po njima je progres Ijudske vrste isao od preistorijskog, primitivnog i religioznog stadijuma do modeme, prosvetljene i liberalne faze. Gotovo svi druitveni mislioci od Hjuma, Loka, Voltera, Kondorsea do Konta, Marksa, Spensera i Dirkema zastupali su optimistidku filozofiju iston;e. SocioloSka i pozitivna verzija ovog mita tvrdi da se socijalni progres postize socrologrlom, naukom o dru5tvenom progresu, koja moze da pobolj5a dru5tvene uslove. Sen-simonov san o progresil druitva preko dru5tvene nauke pokusale su da ostvare sve industrijske nacije istoka r zapada. Od vremena prosvetitelja svako uverenje koje se razlikoval od njihove svetovne vere u progres biloje odbacivano. Mitska priroda progresa postala je odigledna pod francuskim terorom koji je institucionalizujuii religrju Razuma progonio sve,,predrasude" (Baillie, 1950:39). Kao smisao istorrje, mit o progresu je, posredstvom nauke o dru5tvu legitimisao razvoj zapadne industrije u svetu, ali kada je ovaj mit doveden u sumnju postavilo se pitanje: moze li sociologr.la i dalje da bude shvadena kao nauka o dm5tvenom progresu? Mit o progresu se ipak pokazao veoma otpomim i sposobnim cla traje. eak i Veberovo pesimistidko shvatanie racionalizacije i Spenglerova Propast zapata odi5u vezanos6u zi izjalovljen" nud". Ne uviclajuii nadolazeiu propast komunistidke ideologije i na njoj zasnovanih drustvenih sistema, Nisbet je osamdesetih godina pisao da se zapad, kome svi zavide zbog materijalnih dobara, sve manje

15 smatra clrustveni modelom u komunistidkim zemljama (Nisbet, 1980:13 l).zapadnt veru u progres potvrduju mo6na naudna dostignuia koja imaju priznanje celog sveta, ali to priznanje gubi tez]nu kada se sama ideja progresa dovede u pitanje Sto je logidna posledica nezadovoljstva velikog broja individua koje takozvani dru5tveni,,progres" ne dozivljavaju kao napredak uslova 1-voj1h Livota.Dodu5e, dok postoji nepokolebljiva vera u progres te5ko je pobijati brojne argumente o,,nesumnjivom" progresu zapada" bfigieona.je superiornost penicilina u odnosu na staromodne lekove, ili moderne artiljerije u poredenju sa topovima' Ali ovakav tip argumenta ne ubeduje,,nevernike". Razvoj medicine, ili vojne tehnologrle pokazuju napredak u ovim oblastima' ali ne dokazuju progi"i iitorije. kin"ii, koji su prvi otkrili barut, nisu smatrali to 'ott rie" dokazom progresa. Tek je epoha modernosti od ideje progresa napravila kolektivni mit koji je za veiinu naudnika, sve do lodetka ovog veka, izgledao odigledan kao Euklidov dokaz (Nisbet, 1980:79). Mada izvesnost progresa istorlje nije dostupna doveku koji je svojom prirodom osuden na necelovito i parcijalno znanje, feiisiru"i.lu piogt"tu je postala glavno obelezje modemog doba' Teoriju o tristadijuma progtesu, religioznom, metafizidkom i pozitivnom, prihvatali su, vise od jednog veka, mnogi zna(ajni istorij ski umovi: Viko, Kondorse, Sen-Simon, i Kont. Dok je religiozna teorija progresa smatrala da je pokretad ljudske istorije providenje pousset, tglo),metafizidka vizrja progresa, kao 5to je Kondorseova, otkrivala je u istoriji opste zakone, ne samo univerzalnog razvoja vei i in-dividualne svesti. osnovna ideja teorije progresa je portuiu,,metafizidka vera u mogu6nost ljudskog usavrsavanja" ifrankel, 1948:130). Pozitivisti6ke teorije progresa San-Simona i i<ontu nasrale su posle industrijske revolucije stvaraju6i od nauke i = tehnologrje pokretade istorije koji su omogudili ljudskoj vrsti da uve6ava svoje gospodarenje prirodom. F U XIX veku svaka prosveiena osoba je znala da su,,zahvaljujuii efektima industrijskog progresa ljudi dobili sredstva da o D zajedno postignu prosperitet bogate6i se miroljubivim radom" (Saint-Simon, 1975:199). San o bogatstvu postignutom radom, = r N naukom i industrijom, star je koliko i burzoasko prosvetiteljstvo od Bekonove Nove Atlantide do Marksovog socijalnog raja' Tu utopiju je teorijski zasnovao Sen-Simo nazivaju6i je,,pozitivna ti toiofil a.,. o samn aesto v ekov ni fi I o zof su promenili dakle klas idno 183

16 znaaenje pojma filozofije koja za njih prvenstveno postaje kritidki stav. za Kondorsea, metafizika je zamenjena empi'jskom filozofrjom, a Sen-Simon je fiiozofrju smatrao,,sumiranjem postignutog znanja".i kasnije za Dirkema filozofija osraje sistem koji sjedinjuje posebna udenja. Kao,,univerzalna nauka., diji su elementi posebne nauke funkcija filozofije je,,eminentno socijalna,., njen je zadatak da bude,,duvarka druitvene svesti" (Durkheim, 1962,130). pozi_ tivna filozofija, shvaiena kao enciklopedijsko znanje,u svom poslednlem stadijumu treba da postane,,grana sociolog4e'. (Ibid, 131) koja ie sve postoje6e drustvene nauke usmeriti na drustveni razvoj identifikovan kao,,progres" tokom XIX veka. Tako je nauka o druitvu postala najvaznija od svih nauka buduii da je trebala da omoguii oplti progres dru5tva. Ipak do_ vodgnje u pttanje ideje o progresu druitva ispostavilo se kaologidna posledica ili neminovni sled nadina na koii -oatacila ie nastala..nauka o drustvu" koja sa Sen-Simonom i Kontom merafizik u ime pozitivizma, kao 5to je ranije,,metafizika,, Voltera i Kondorsea odbacila religiju u ime svetovnog verovanja u progres. Kada su iz teorije progresa izbadeni providenje i zatim metafizika, preostalo je pitanje o prirodi veze izmedu dru5tvene nauke i progresa. A kadaje nuznost ove veze dovedena u sumnju, drustvenim naudnicima je izmaknut pristup njihovom predmetu,,bar dok nauku o drustvu ponovo ne defini5u na neki ne-pozitivistidki nadin,, (Hegy, l99l:29). 'ttt' Troinost i otpornost modernih mitova.u D z 184 Teorija o progresu" i danas je za mnoge neupitna dogma. Institucionalizacrjomita o progresu sociologija je promovisala drustveni progres u naudnom i pozitivistidkom duhu. Ali, kao Sto se sa Volterom i Kondorseom, nauka emancipovala od religioznog verovana u progres r metafizidke teorije progresa. tako je danas sve prisutnija svest da je filozofija progresa vise individualan i kolektivni,,mit" nego dokazana teorija. Od Spenglerove propasti hpada i Sorelovih lluzija o progresu, podelo je da se uvida da je mogu6e napisati mnogo tomova istorije i kao progresa i kao propa_ lr.s.mill je u Comteu koji je stvorio ovu teoruu video zagovornika novog doba zasnovanog na nauci, industriji i romantidarskom,,altruizmu"(termin koji je Comte skovao zajedno sa sociologijom).

17 danja (npr. Toynbee). Moguie je takode ponositi se delima kao Sto su Granice rasta (Meadows,1974.), Cove iartstvo na raskri(u (Mesarovic, 1976) ili Unutrainje granice ioveiattstva (Laszlo, 1994). iako je kao metafizidka teorija filozofija progresa demistifikovana, ona se i dalje vrti kao romantidarska nostalgija. Mada je pozitivistidka ideja progresa pokazana kao prosvetiteljska predrasuda nauke. ona je ipak i dalje prisutna kao dogma dru5tvenih nauka koje opstaju po5to religija ili metafizika nisu mogle da re5e krizu na5eg vremena dru5tveni naudnici bi postali nepotrebni (Hegy' I 991 ). Niko ne misli da bi povratak religiji re5io dana5nje dru5tvene probleme, mada se ni drustvene nauke nisu pokazale sposobnim da oclgovore na ljudske potrebe. Ali ako se religiozna i metafizidka verzija mita o progresu odbace, Sta opravdava pozitivistidku verziju? Kako drustvena nauka opstaje bez verovanja u dru5tveni progres? Prirodni naudnici nisu toliko pogodeni nestajanjem mita o progresu, polto su u ovim naukama vrednosti ekstrinsiine u odnosu na naudni metod. Njih ne pogada da li se naudni zakoni koriste u svrhu rata ili mira. Njutnova teorija gravitacije je indiferentna prema verovanjima o progresu. Sasvim je razlidita situacija drltvenih nauka koje unose subjektrvne vrednosti u podatke koje analiziraju kao kulturne 6injenice. Da ii su drustveni naudnici uspeli u plomovisanju dru5tvenog progresa? Nisbet (1980:347) tvrdi da je,,doprinos dru5tvenih nauka bio minimalan ako ne i kontraproduktivan i veoma mnogo projekata socijalne rekonstrukcije koje su planirali dru5tveni naudnici (...) rezultiralo je sa vise Stete nego koristi". To Sto drustvene nauke ne mogu garantovati kauzainost odnosa kao egzaktne prirodne nauke, ne podrazumeva niihovu nekorisnost. Medutim, dru5tvenim naukama su potrebniji iskustvo i zrelost nego tehnidko znanje. Ekonomista, politidar, psiholog, ili sociolog bez zrelosti samo su dosadni i prazni strudnjaci. To ukazuje na vaznost moralnih kvaliteta u dru5tvenim naukama i na potrebu da se napusti pozitivistidki mit o dru5tvenom progresu kao i njoj odgovarajuda vizija nauke. Ah ako mit o progresu zaista treba da bude napu5ten potrebno je otkriti nova polazista sa kojih 6e nastati novi globalni mit o znanju i drustvu. Modemi mit o progresu, pored napretka nauke i tehnologije, povezuje progres i sa usavrsavanjem dru5tvenog poretka. Ovi pristupi progresu su donekle medusobno protivredni utoliko 5to planetarna ekspanzija tehnologrje, kao merilo modi i na njoj zasnovane slobode ljudske vrste, protivstavlja svoju transnacionalnu prirodu = - >tu ) N o

18 .O f z r86 principu organizacije drustva izvedenom iz mita o jedinstvu i nedeljivosti nacije-driave. ova ideja je bila poznata jos u renesansi. alije kao kolektivni mit dobila zamah tek krajem XIX i poietkom Xi veka kada je nacija pretvorena u apsolutnu vrednost za koju je tokom Prvog svetskog rata Zrtvovano deset milion azivota. uooernost i kolonijalna ekspanzija izvezli su ideal nacionalne drzave u sva primitivna i nerazvijena drustva. Tako je mit o naciji integrisao sve aspekte dru5tvenog iivota, etiku, politiku i kulturu kao kolektivno udestvovanje u zajednidkoj sudbini nacije. Od Dirkema, koji 1e identifikovao drustvo sa nacijom i preko nje sa idealima kolektiva, nacionalni identitet je postao kult drustvenih nauka. To objasnjava bojazan da bi dezintegracija mita o druitvu-kao-naciii aovela ao dezintegracije samog drustva posto bi ga ostavila bez nacionalnos identiteta. Stvaranje nacionalnih identiteta modernih drustava omo_ guienoje ideologijom nacije kojaje integrisala drustvenu svesr o zajednidkom nasledu ritualnim ponavljanjem kolektivnih mitova. sliinost ideologrje nekog drustvenog sistema sa mitom (i ritualima koji ga prate) ukazuje na to da ne postoji mnogo nadina da se ideje drustveno i kulturno predstave. Svaki ideoloski sistem ima osnovne crte koje su zajednidke sa mitom. Moderni nacionalni praznici imaju ritualnu dimenziju koja neodoljivo podseia nu,"iigiorn" svetkovine drevnih plemena pokazujuii da i danas kao i nekad dru5tvo nalazi svoj identitet kroz aktuelne oblikelmita. Mitoloske strukture prisutne u svim modernim ideologrlama prikazuju se uvek kao autentid an izraz narodne volje koja legitimise mit o jldinstvu i nedeljivosti nacrje-drzave i predstavlja simbol ditave modime epohe (Colovii, 1994). Iz postmodeme perspektive zapada,koja svet vidi kroz priz_ mu sveopste dekonstrukcije, izgleda odigledno da ovi mitovi mo_ demosti treba da budu prevazideni. Ali, mada je ideja nacije-drzave izgubila svoje moralno i kulrurno opravdanje mit koji ji na njoj zasnovan i dalje obnavlja svoju snagu uspesno spredavaju6i crju ljudske vrste. Mir o progresu je izgubio polet koji je bro "uolul no5en verom u napredak dovedanstvajerje iznutra potrosen negativnom silom u njega uklopljenog mira o nacrji. podela ljudskog drultva po principu nacije-drzave ne6e dozvoliti da z,azivi ni neki novi obuhvatni mit koji bi drzao na okupu mnostvo paradigini lokalnih oblika znanja sa kojima smo danas suodeni i koji bi mogao da ujedini dinjenice i vrednosri, znanje i etiku, nauku i religiju. Umesto

19 toga se principijelno odustaje od, u okvirima moderne paradigme uriluonbg, tralenja univerzalnog moralnog koda i zajedni5tva i dovek se prepu5ta potpunom relatitvizmu koji unapred osuje6uje svaki poku5aj celovitog sagledavanja multiplikujuieg mozaika svesti i kultura. Mada je u svetu sve prisutnija svest da su za uspostavljanje novog globalnog drustvenog i intelektualnog integriteta mitovi modernosti ogranibavajuii balast, oni koji upravljaju u tim svetom nisu bez odgovornosti Sto je u mnogim zemljama (od kojih je bivsa ugoslavrja najdrastidnrji primer) mit o naciji doziveo svoju '' krvavu renesansu... Novi civilizacrjski mitza nastupajuii vek govori o promeni globalnog poretka sveta. Ratovi zapadne civilizacije koji su se do sada odigrali i koji se odigravaju jos uvek, pripadaju dobu nacionalizma, ideologiji dominacije supersila koja je nastala iz mitova o nac4i i progresu. Pokazuje se da vremenski intervali izmedu ratova ne zna(e i odstupanje od ovih mitova-ideologija. Napu5tanje. ili bar udaljavanje od njih nagove5tava jedino uveiavanje svesti o potrebi za promenom. Na postojanje potrebe za dubinskom promenom strukture poretka u svetu ukazuje i zapodeta promena politidke situacije posle pada Berlinskog zida, iako su osnovni problemi ostali isti. Stvaranje novih nacionalnih drzava ne zna(i opovrgavan1e te potrebe, naprotiv, potreba za promenom svetskog poretka biie jof veia ako nekada5nje socijalistidke zemlje steknu nezavisnost i ukoliko takozvana postkomunistidka tranzicrja tih zemalja treba da ima smisla. U dana5nje vreme razmi5ljanje o toj temi nije nazalost mnogo podsticajno zarazh(ite strudnjake iz brojnih naudnrh oblasti,jer su njihove interpretacije tesko medusobno usaglasive zbog toga Sto su razlidite branse nauke: psihologija, lingvistka, sociologrja... odseci nadinjeni prema pro5loj podeli znaniadefinisanog onako kao Sto su ro udinili Konr, Dirkem i drugi pozitivistidki orjentisani mislioci koji su oblikovali epohu modernosti mitovima o nauci, progresu. naciji. Novi mitovi bt trebalo da usaglase novu mapu znana sa odgovarajuiom mapom sveta u nastajanju, aii pitanje je kako sprediti da stvaranje novih mapa ne ostane samo izgovor i sredstvo za = 3 3 t'mitolosk" teme, koje su u obliku legendi sakralne istolije heroja, kao icleololki stil neprikosnoveno vladale gotovo pola veka politidkim Zivotom prethodne ugoslavije, obnovile su se u obliku mita o,'dogadanju naroda", koji je postao novt okvir za epsko problematizovanje nacionalnog pitanja sa pretenzijom da transformiie identitet raspadajuieg drustva. g- N o 187

20 destrukciju starog koje 6e vodrtijedino tome da nosioci moii oclrie ili prosire svoju dorninaciju'l I iz (ega ie se na temeljnim rusevinama (koje su, na primer, na ratom uni5tenom tlu biv5ugoslavije, ne samo dru5tveno-politidke nego i grubo fizidke), obnoviti,nigu ru gradenje novog, kreativnog poretka usaglasivog sa idejom o nouorn obliku globalnog znanja? LITERATURA.U D z 188 Baillie. ohn The Belief in progress, New york: Charles Scribner's Sons. B'usset. acqes-beni gne Discourse on ILniversal Historl,, Chicago: The University of Chicago press. Biblija,1991. u prevodu D. Danidiia i V. Stefanovic;aKaradli& Durkheim, Emile Socialisnr, New york: Collier Books Durkheim, Emile O druitvenoj podeli racla, prosveta, Beo_ grad. Durkheim. Enrile Etententarni obtic i rel i gioz rto g!.ivota.prosveta, Beograd.._, Campbell, oseph Tlte H ero *^ith a ThoLt.yanil'haces, princeron University Press. Coulanges, Fustel de The Ancient City,Garde City: Double dav e olovii, iva n ,,Vox populi -vox naturae,, u Borclel ratnika. Biblioteka XX vek, Beograd. Eurii, Mihailo Mit, nauka, ideologija,bigz Edwards, Paul. ed, The Encyclopeclia of philosoplzy, New York: Macmillan and Free pres Eliade, Mircea M),thes,reves et mysteres,paris. Eliade, Mircea Mit i zbilja, Matica Hrvatska, Zagreb. Frankel, Charles The Faith of Reason, New yori: Columbia University Freud, Sigmund Tumaienje snova, Matica srpska, Novi Sad. Geertz, Clifford The Interpretation of Cultures, New york: Basic Books.

21 Habermas, irgen ',Modernost - jedatr necelovit projekat.. u {metnost i progres,,,knjizevne novine", Beograd Hegy, Pierre Myth as.foundation for society and values' Edwin Mellen Press. Herodot Istoriia, Matica srpska' Novi Sad' Homer Iliiada, Odiseja, Matica srpska, Novi Sad' Holkheimer, Max., Theodor Adorno, 1974' Di.iaiektika prosvet i te ljsna. Svetlost. Sarajevo ung, Kari Gustav Psiholoiki tipttvi, Matica Srpska, Novi Sad. Kant, Imanu el Kritika tisto g uma, BIGZ Kasirer, Emst ezik irrilt' Tribina mladih, Novi Sad' Kasirer, Ernst Mit o driat i, Nolit, Beograd' Kirk, G.s. 19'70. Myth: Its lvleartirtg antl Futtctiorts in Ancient attd Otlrcr Cttlttrt'es, Lonclon: Cambridge University Press Kolakowski, Leszek Prisutrlost n'tita, Pedat' Beograd' Larue, Gerald A Ancient Myth and Modern Man,Prentice- Hall,Inc., Nerv ersey Laszlo, Ewin Tlte iner lintits of mattkind,oneworld, London' Levy-Strauss, Claude Divlja ntisao, Nolit, Beograd' Malinowski, Bronislaw Magic, Science ancl Religion,New York. Malinowski, Bronislaw Argonatrti zapctdrtog Pacifika'BIGZ, Beograd. Meadows, Donella H. et a ed. Granice rasto, Stvarnost, Zagreb. Mesarovic, Mihajlo., Eduard Pestel.1976., Covetanstt'o na raskri 6u,Stvamost, Zagr eb. Nisbet, Robert Histor-v of the ltlea o'progress' New York: Basic Books. Paz, Oktavio Luk i lira, Ginko, Beograd Platon K'atit, Studentski centar, Zagreb; Gorgiia, BIGZ, Beograd. Ricoeur, Piul Finitucl et Culpabilite, Paris: Editions Montaigne. Right, G.F. von ,,Mit o progresu", Trcti prograre, basopis Radio Beograda Saint-Simon, Henri cle Selected writings on science, Industry and Social Organizatiori. New York: Holms and Meier Publishers, F,q o N o d t89

22 Saussure, Ferdinand de Course in General Linguistics,New York: McGraw-Hill Co. Srgovii Dragoslav, Aleksandrina Cermanov ic. lggg. Rednik grike i rimske x.. - mitologije,skz, Beograd. Sijakovii, Bogoljub Mytho r, Fhi, ir, p sy che, Nikbii : Univer_ zitetska rijed, Beograd: FDS. Thompson, ames A The Art of Logos, London: George Allen and Unwin. Tukidid O peloponeskom rattr, Matica srpska, Novi Sad. elena Djurii THE MEANING OF MYTH Summary The principle rebellion of reason againsthe tyranny of collective claiming myths to subordinate individuar uutono--y, embodied in tie Sophists'r;.;;;i; against the ancient mythical universe, resulted in reducing the concept -vfir"r" stones about supematural forces and its devaruation as an intbrior form of intellectual "r development' However, when ancient myths were searched for models of social life their true meaning was di-scovered, and myth appeared as the horizon of culture which historically changes its forms una but rq!,ains the essent# "ue.y features of myth, because the exclusivery rational "ont"ntr, foundation nb8lisuriry Thus ri. the insight that even in its historicilly changed, modern fo._ "r"". meaning,,_yih., for society and individuals, becomes a piecondition for the "r.ut".,,de-ytt otogization" of the modern environment, which is to make possible the establishment a of new balance between the inevitable antinomies stemming from and enaing in the use of reason and the reshaping of myth..c D z ri']