Опсада цркве Светог Спаса

Transkript

1 Књиге Горана Петровића спадају у оне које је тешко препричати. Читаац треба да буде храбар, стрпљив, спреман на све оно што га очекује. Сваки труд бива богато награђен. Нека вас делови текста из књиге наведу да се одважите да кренете на путовање у један другачији свет, на које Вас она позива. Припремила Николина Тутуш Опсада цркве Светог Спаса 'Богдан је имао око шеснаест година када је упознао гос`н Исидора. Био је тих старчић, сав предан своме послу од кога је живео, а на који је заправо трошио уштеђевину. Наиме, гос`н Исидор је свакодневно куповао птице. Није трагао за неким посебеним, ретким врстама, није бирао између чарних певачица, кочоперних украсница и обичних разбибрига, плаћао је колико је продавци ценили, али у своме стану, на мансарди, није држао крлетке. Свечано избријан, у белом ланеном оделу, с шеширом и лептирасто увезаном 1 / 77

2 машном, излазио је јш јутром, да би се враћао са птицом у плетеној котарици или џепу сакоа. Горе, на мансарди, није чекао да се одмори. Одмах је отворио прозор и пуштао птичицу. Штиглицу, канаринац, или папагај, свеједно, сајао би неко време на испраној дасци, између саксија разбокорених, црвених мушкатли. Као с неверицом, до малопре заточених, птица се окретала гос`н Исидору, жмиркала, чинила неодлучне покрете, а онда узлетала. И то је било све. Све осим, нечег једва чујног. Богдан је приметио да старчић сваки пут нешто неразговетно смрмља. Отпрве није могао да разбере, а онда се потрудио да се у оном одсутном часу нађе нешто ближе гос`н Исидору. Глас по глас, напокон је растумачио старчев шапат. Он је тихо, увек исто, једнако понављао: 'Лети Исидоре. Само ти нама лети Исидоре!' Постоје ветрови који ражарују снагу сунца. Зову их Жеравцима. Постоје они који бирају друмове. Таквима је име Околишење. Нарочита врста отпасава жене и милује им 2 / 77

3 дојке све док из њих не измами најеженост. Знани су као Распир. Друга се, Чврстац, мота около мушких ношњи, растерујући млитавост. Мтавац краде речи. Брљоноша носи словно семе. Потпазухник уме да пренесе човека преко реке. Пуваћ брука и мудраца. Осмејак је утеха луде. Окретни Свирац зна да засвира у све што је шупље. Селац премешта птичја јата. Смртац неосетно мирује око мрца. Зрнавник што га боље претресеш боља је жетва; зрно што је тај посејао може да проклија и сред љутог камена. Сваком је дана одређена мера сна или јаве. Неко је употреби лагано, неко журно, али се ова количина не може увећавати или умањивати, она је непроменљива. Пре или касније корито времена опусти. Обале остану, но између њих више ништа не тече. За неко доба, још живе напуштене траве, 3 / 77

4 мехурићи издисаја риба, трагови ракова и љуштуре седефних пужева, па и њих ток заборава лагано однесе ка једном далеком мору, где нико није доспео, а да претходно није нестао. Баш као што има људи који због других непрестано сневају тако има оних који се жртвују препуштајући се сталној јави. Омерава ли живот само један од два основна тока пре се доспе у оно корито времена којим српљиво, у недоглед, полагано тече заборав. Сваки човек има своју гугутку и свога гаврана. Како их је за живота пазио, тако ће му се они вратити у смртноме часу. Дабоме, онај који је за живота гајио свога гаврана, не може очекивати да у одсудном часу надвлада немару подизана гугутка. Гугутка 4 / 77

5 не љуби мржњу. Гавран не окуша љубав. Свако се перо гнезди у себи одговарајућим недрима. Велико је милосрђе посрнулог подићи. Милосрђе је оно чему нас Господ учи. Без речи правих нога можа да заблуди, а душа да одлута. Све наше вредности бораве у нашим сновима. Понос се налази тик до сујете. 5 / 77

6 Ништа није тек онако, све је саставни део неке приче. Ситничарница `Код срећне руке` Књиге нам понекад помажу да се решимо најраспрострањеније болести данашњице досаде, понекад нам пружају утеху, понекад нас воде у нова пространства... Али, шта се дешава 6 / 77

7 када читалац сву своју душу и свет преда папирном штиву које држи у рукама? Када са сваком прочитаном речју бива све даље од луке стварности док његово срце обавијају нити неког другог света? `Ситничарница` Вам открива тај, не за сваког видљив свет. `Књиге с као сунђери. Наизглед незнатне величине, шупљикаво, спужвано ткиво је кадро да упије небројено много судбина, чак да у себе прими читаве народе. Шта су друго књиге о несталим цивилизацијама, но сунђери који су у себе сажели читаве епохе? До 7 / 77

8 последње живе капи, док и сами нису стали да се суше, да се камене...` `Спољашњост не постоји сама за себе, она пре зависи од онога ко је и како прихвата`. `Када једина опстану, сећања могу бити невероватно, до самообмане детаљна`. 8 / 77

9 `Verba volant, scripta manent` Речи лете скрипте остају. Атлас описан небом 9 / 77

10 За све чија граница је само небо, чија карта света расте сваким новим кораком, чије мисли лете за секунду брже од стварности, чије срце туче ритмом доброте. 10 / 77

11 `Смрт звана Гризодушица има старе ципеле, пелерину од тишине и приворену маску`. `Младежи представљају манифестацију 11 / 77

12 душе. Како душа лута и младежи лутају људским телима, појављују се и нестају, попут знамења што потврђују или одичу одлуке унутрашњег. У посебним случајевима 12 / 77

13 младежи мењају и своје власнике. Неки народи верују да људи без младежа немају душу и да се као такви обавезно вампире. Зао у појединим крајевима још увек посоји обичај да се умрлом 13 / 77

14 на слепоочницама истетовира младеж у облику Крста, Полумесеца или Давидове звезде. Роми, народ нешто упућенији у тајне природе, младеже тетовирају и за живота. ајна Човека 14 / 77

15 са исписаним младежом у облику Лавиринта неће зла сила, она у Лавиринту залута или обесхрабрена и не прилази`. 15 / 77

16 `Чекање љубави омета долазак смрти. Када човек одустане од чекања љубави, смрт попуњава њено место`. 16 / 77

17 `Тајна мора да постоји, без њеног свода овај свет би био спржена голет на којој не успева оно најважније дрво, животодавно дрво запитаности`. 17 / 77

18 Четири годишње болести Пролећна болест `Како се змија ослобађа 18 / 77

19 кошуљице, тако се и у човеку обнавља епидерм душе, па он за неко време постаје врло рањив, неспособан да 19 / 77

20 се одбрани од емоције, допуштајући да га оне у пуној мери обузму`. 20 / 77

21 Летња болест ` Од топлоте на поре излазе сувишне течности, тело постаје свесније самог 21 / 77

22 себе, покрети чврсну, опглед се затеже, а позлата страсти се хвата на кожу`. 22 / 77

23 Јесења болест `Мела нхолична влага се скупља негде у унутрашњост 23 / 77

24 и, човек постаје као сув лист, веома леп, али лако ломљив, мора се пажљиво 24 / 77

25 са њим и он са самим собом`. Зимска 25 / 77

26 болест `Све запада у пријатан дремеж сећања или заборава, 26 / 77

27 душа се заобљава и личи на лоптицу којом се сопственик 27 / 77

28 може играти, али и која га може угушити заставши му 28 / 77

29 у грлу`. `Могу ти причати о 29 / 77

30 многим местима Света. Где све грлице са мога шала нису 30 / 77

31 слетеле. Како је тешка вода светих река. Какво је море 31 / 77

32 сићушних рибарских села. Зрно песка пустиње. Чиме се 32 / 77

33 одликује поглед са глечера. Зашто ти се у степи влат раве 33 / 77

34 чини стаситијом од бора? Има ли више неба ту или 34 / 77

35 тамо? Колики си међу сводовима ведре ноћи? И где 35 / 77

36 да распеш до Великих Кола? Могу ти причати о многим местима 36 / 77

37 Света. Али, боље ћеш схватити ако ти певам.`нем а оног чији 37 / 77

38 се корен тишине не да прекинути нежностим а`. 38 / 77

39 `Крадљиви снова - најгора од свих врста лопова. Из 39 / 77

40 човека могу да исисају и сав живот. Унесрећен 40 / 77

41 ом остављају празну љуштуру за кретање 41 / 77

42 да не би и формално одговарали за убиство које су 42 / 77

43 починили`. `Несрећик 43 / 77

44 а, вишегодиш ња невидљива биљка, 44 / 77

45 стабло високо од пар милиметар а до 45 / 77

46 неколико метара; велики меснати листови, 46 / 77

47 обилно обрасли длачицама, на ивицама 47 / 77

48 неправилн о назубљени. Несрећика 48 / 77

49 се размножав а великом брзином без обзира 49 / 77

50 на годишње доба. Има моћ регенерац 50 / 77

51 ије, па и од насјтнијег комадића несрећике опет може 51 / 77

52 да израсте нова биљка. Садржи отровни 52 / 77

53 сок, који споро и болно делује, изазивајућ 53 / 77

54 и пликове што се распрскав ају и воре ешко 54 / 77

55 залечиве ране`. 55 / 77

56 `Срећика, невидљив а једногоди шња(ређе 56 / 77

57 вишегоди шња) биљка, неуједнач ене 57 / 77

58 висине; округласт их, танких и свиленкас 58 / 77

59 то меких листова. Срећика расте на свим 59 / 77

60 континент има, али за разлику од несрећике 60 / 77

61 захтева благе климатске услове и брижљиву 61 / 77

62 негу. Сок Срећике је лековит, познат још пд 62 / 77

63 најдавнији х времена, успешно средство против 63 / 77

64 многих болести.р азбокорен и цвет Срећике је 64 / 77

65 тако бујне лепоте да чини лепим и све у 65 / 77

66 својој ближој околини. Веома пријатног 66 / 77

67 мириса. ` `Карте се 67 / 77

68 могу правити без ланца, канапа, корака, 68 / 77

69 троуглова, компаса, астрлаба, теодолита, 69 / 77

70 размерни ка, шестара оловке, гумице, 70 / 77

71 лењира, микромет ра, планимер а, 71 / 77

72 транспорт ера, курвиметр а, дурбина, 72 / 77

73 планшете, елемента ра, двогледа, даљинара 73 / 77

74 , квадрана, нивелира, диоптера и 74 / 77

75 секстанта. Не могу се правити без 75 / 77

76 храбрости `. 76 / 77

77 . 77 / 77