КОЛУБАРА. Годишњица поплаве. Стратегија управљања минералним сировинама За четири месеца 8,4 милиона тона угља Допунски рокови за Велике Црљене

Save this PDF as:
 WORD  PNG  TXT  JPG

Størrelse: px
Begynne med side:

Download "КОЛУБАРА. Годишњица поплаве. Стратегија управљања минералним сировинама За четири месеца 8,4 милиона тона угља Допунски рокови за Велике Црљене"

Transkript

1 ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКОГ БАСЕНА КОЛУБАРА Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦ КОЛУБАРА Број 1130 мај Година LV Излази месечно Годишњица поплаве Стратегија управљања минералним сировинама За четири месеца 8,4 милиона тона угља Допунски рокови за Велике Црљене

2 Оснивач Привредног друштва: ЈП Електропривреда Србије Директор: Александар Обрадовић Оснивач и издавач: Привредно друштво за производњу, прераду и транспорт угља Рударски басен Колубара д.о.о. Директор РБ Колубара : Милорад Грчић Руководилац Одељења за информисање и главни и одговорни уредник: Ана Павловић Технички уредник: Милош Павловић Фото-репортери: Александар Рашин, Милан Цвијетић Адреса Одељења за информисање и Редакције листа Колубара : Карађорђева 37, Лазаревац Тел: 011/ , , Насловна страна: Тамнава-Западно пољe Последња страна: Детаљ са копова (Снимио: Милан Цвијетић) (Снимио: Милан Цвијетић) Мај 2015, бр Тираж: примерака Први број изашао 24. септембра године Штампа: Службени гласник, Београд, Јована Ристића 1, Штампарија, Лазаревачки друм Агенција за привредне регистре Србије NV CIP Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 658(497.11) (085.3) Месечно: ISSN =Колубара (Лазаревац) COBISS.SR-ID

3 С А Д Р Ж А Ј АКТУЕЛНО Представници Светске банке на Тамнави...4 Мај у знаку годишњице поплава...5 Нико није веровао да је могуће исушити коп Изменама закона до улагања...9 За већи приход од рударског сектора Ископано преко 8,4 милиона тона угља...12 КОЛУБАРА број 1130, мај ОГРАНЦИ Допунски рокови за Велике Црљене...13 Једино место где је добро кад пресуши Њихов корак још одјекује И даље носилац производње...18 Нема капиталних захвата...19 КРОЗ ОБЈЕКТИВ ФОТО-АПАРАТА Тамнава на годишњицу поплаве 6-8 Живот као камера ЗЕЛЕНА СТРАНА Све више дивљих депонија...23 ХРОНИКА Најважнија је превенција...25 Хроника о старом лазаревачком аеродрому Племенита енергија Непала Стручни скуп Рударство КУЛТУРА Мисаона сетва СПОРТ До опстанка у финишу...34 Потврђен високи квалитет...35 Кадеткиње у српском врху...36 Два прва места...37 Ка олимпијској европској норми...38 Ископано преко 8,4 милиона тона угља 12 ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКОГ БАСЕНА КОЛУБАРА Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦ КОЛУБАРА Број 1130 мај Година LV Излази месечно Годишњица поплаве Стратегија управљања минералним сировинама За четири месеца 8,4 милиона тона угља Допунски рокови за Велике Црљене Допунски рокови за Велике Црљене 13 Непозната историја Лазаревца 28-29

4 4 ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ Светска банка на Тамнави Представници Светске банке посетили су средином маја РБ Колубара поводом завршетка пројекта испумпавања замуљене воде и муља из површинског копа Тамнава-Западно поље. Пројекат испумпавања званично завршен је 26. априла, док се формалан завршетак очекује када буде достављен коначан извештај у складу са процедуром и формом Светске банке. Ово је била прва званична мисија тима Светске банке поводом реализације пројекта хитне санације од поплава, а циљ посете РБ Колубара био је да се представници Светске банке на лицу места упознају са стањем производних капацитета и могућностима развоја производње у наредном периоду. Стручњаци Светске банке су изузетно задовољни реализацијом овог пројекта, који је био сложен, обиман, пун бројних ризика и несвакидашњи у рударској пракси. CIGRE 2015 на Златибору Под генералним покровитељством Министарства рударства и енергетике, ЈП Електропривреда Србије и ЈП Електромрежа Србије, на Златибору је средином маја одржано 32. саветовање Српског националног комитета Међународног савета за велике мреже CIGRE Циљ овог саветовања је да стручној јавности представи најновија техничка знања и искуства из области производње, преноса и потрошње електричне енергије и на њему је представљено укупно 170 радова у оквиру 16 студијских комитета. Председник CIGRE Србије, мр Гојко Дотлић, истакао да је у овој области направљен и корак напред у међусобној сарадњи земаља у региону, с обзиром на то да је са радом почела и регионална организација CIGRE SEERC. Говорећи о актуелној реорганизацији у Електропривреди Србије, Дејан Поповић, члан Надзорног одбора ЈП ЕПС, истакао је да је, упркос великим отпорима, тај процес одмакао, тако да ће од 1. јула ова компанија пословати у оквиру три правна субјекта. Покренуте су све иницијативе и донета одговарајућа документа, Влада Србије је донела закључак у којем су дефинисани сви рокови, а након 1. јула нам предстоји још тежи корак, прелазак из јавног предузећа у акционарско друштво казао је Поповић. У име регионалне организације CIGRE за југоисточну Европу, назване SEERC, присутне је поздравио председник др Крешимир Бакич, који је објаснио да је тренутно учлањено 11 националних комитета CIGRE Италија, Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Србија, Црна Гора, Македонија, Грчка, Румунија, Турска и Украјина, а национални комитети Аустрије и Мађарске су посматрачи. И звршни Слободан Митровић посетио Дрмно директор ЕПС-а за производњу угља Слободан Митровић, са сарадницима је обишао Површински коп Дрмно и том приликом отворено разговарао о актуелним проблемима на овом копу са Гораном Хорватом, в. д. директора ПД ТЕ-КО Костолац и представницима рударског сектора одговорним за производњу угља и јаловине. Домаћини су указали на чињеницу да је даља активност на санацији дела угљеног лежишта, које је претрпело највеће последице прошлогодишњих елементарних непогода, сложена и захтевна. Очекивања су да ће до краја ове године бити обезбеђени услови за рад рударске механизације на угљеној етажи, у пројектованој дужини фронта радова од метара. Указано је и на проблеме и предузете мере које се односе на стабилност дела унутрашњег одлагалишта, као и на проблем велике заводњености у реону рада петог јаловинског система. У непосредном разговору на терену оцењено је да и поред објективних тешкоћа треба наћи могућност за повећање производње откривке и достизање капацитета, као и временског искоришћења рада основне рударске механизације из ранијих година, што је један од производних приоритета на ПК Дрмно. Слободан Митровић је оценио да је неопходно да у рударском сектору ПД ТЕ-КО Костолац буде сачињен динамички план превазилажења проблема са јасним приоритетима, образложењем и циљевима које треба постићи. Одлична производња ХЕ Ухидроелектрани Бајина Башта одржан је састанак са директорима привредних друштава за производњу угља и електричне енергије којим је председавао Драган Јовановић, извршни директор ЕПС-а за производњу енергије. Вера Станојевић, директор Сектора за техничке послове производње у ЕПС-у, рекла је да су за прва четири месеца ове године електране ЕПС-а произвеле укупно 12,844 милијарде киловат-сати, што је за 532 милиона киловат-сати више од потреба. Месечна производња термоенергије у априлу била је нижа у односу на упоредни период из прошле године, а производња хидроенергије у свим хидроелектранама била је виша него у априлу прошле године. Како је нагласила Станојевић, по први пут у историји ЕПС-а, за четири месеца укупно ангажовање проточних хидроелектрана било је веће од ангажовања термоелектрана. И у укупној производњи јануар-април године забележено је највеће учешће хидроелектрана од скоро 40 одсто што се позитивно одразило на финансијско пословање ЕПС-а. Припремила: Ј. Јаковљевић

5 УМЕСТО УВОДНИКА 5 Мај у знаку годишњице поплава Читав мајски број листа Колубара представља осврт на годишњицу велике поплаве која је, уосталом, била најважнија тема свих наших издања протеклих дванаест месеци. Своја сећања на ноћ која је драматично уздрмала Колубару, Електропривреду, целу Србију, али и регион, са нашим новинарима поделили су радници који су се у том тренутку нашли на површинским коповима, али и они запослени у службама које носе највећи терет санације штете, која је уследила након испумпавања воде. Када је реч о темама које се баве дугорочним плановима у рударском и енергетском сектору, припремили смо кратак преглед садржаја Стратегије управљања минералним ресурсима у Републици Србији до године. У питању је комплексна анализа ситуације у поменутом ресору, направљена пре неколико година, која је недавно поново стављена на дневни ред, након што су представници највиших државних институција најавили њено усвајање до краја ове године. О документу је за Колубару говорио аутор и предводник тима стручњака који је на њему радио проф. др Владимир Павловић са Рударско-геолошког факултета. Акти који уређују рударско-енергетски сектор, посебно нови Закон о рударству, били су једна од најважнијих тема и на Шестом међународном стручном саветовању Рударство 2015, са којег, такође, доносимо кратак извештај. Скуп којем је, као и ранијих година, присуствовало неколико представника Рударског басена Колубара, овога пута одржан је на Борском језеру последње недеље маја. О ситуацији на Великим Црљенима, на којима је (поново, наравно, као последица поплаве), дошло до промене планова производње, говорио је технички директор овог копа. Он је најавио да се очекује да на најмлађем Колубарином копу до краја експлоатације буде произведено још око 1,5 милиона кубика откривке и два милиона тона угља. На крају, препоручујемо вам и две приче које нису везане за рударство. Једна Хроника о аеродрому и погибији девет авијатичара осврт је на мање познате податке из историје Лазаревца, од којих су неки први пут доступни широј јавности. Друга је извештај из прве руке о авантури која је протеклих дана окупирала многе српске медије походу прве домаће женске планинарске експедиције која је (предвођена нашим фото-репортером) упркос разорном земљотресу, успела да освоји један од хималајских врхова. А. Павловић КОЛУБАРА БРОЈ 1130

6 6 ТАМНАВА годину дана касније Нико није веровао да је могуће исушити коп Био сам сигуран да нећу преживети, да је почео смак света прича Стеван Филиповић, радник Тамнава-Западног поља, присећајући се тачно годину дана касније агоније коју је преживео 14. маја 2014, када се близу Лајковца, у воденој бујици, заглавио раднички аутобус којим се из треће смене враћао кући. Једна половина уплашених путника попела се на кров, док је друга остала у кабини потопљеног аутобуса седећи на рамовима седишта у води до груди. Тек пред зору до њих су стигли спасиоци који су их моторним чамцима извукли на суво. У потпуном мраку, загрљени и промрзли бодри ли смо нашег колегу непливача који се последњом снагом држао за грану једног дрвета да издржи. Чули су се само наши вапаји, његови крици и хук надолазеће воде, која је уз језиву шкрипу аутобус гурала према матици подивљале реке присећа се Филиповић пакла у коме се нашао. Пре него што ће завршити на крову аутобуса, Филиповић је тог дана још једном преварио смрт када је код црпне станице, на којој је g Катастрофа на Тамнави јединствена у свету Свет никада није био суочен са катастрофом каква је задесила Тамнава- Западно поље, па се процена динамике испумпавања воде базирала на веома скромним подацима и понудама ретких фирми које су се на било који начин раније бавиле овом проблематиком. Постоје неки примери испумпавања воде из површинских копова у Пољској, Чешкој, Украјини, Аустралији, САД. Можда је најприближнији пример површинског копа Baralaba у Аустралији. Други копови у Аустралији су имали проблем далеко мањег обима. Примера ради, површински коп Garden Vell је имао проблема са испумпавањем 4,7 милиона кубика воде. То испумпавање трајало је 90 дана, а коштало је 66 центи по кубику. радио, побегао од набујале реке Кладнице која је пре Колубаре пробила насип. Имао сам луду срећу, то је једини разлог због кога сам данас међу живима убеђен је скромни младић. Када су у мају прошле године пробиле заштитне бедеме, Колубари и Кладници било је потребно само два дана да најсавременији коп на Балкану претворе у језеро површине 7,5 квадратних километара! О каквој је сили реч довољно говори само један податак да је Колубара скренула свој ток када је водостај на овој реци уобичајен, требало би јој најамње осам месеци да напуни Тамнаву водом. Колубари и Кладници требало је само два дана да најсавременији коп на Балкану претворе у језеро површине 7,5 квадратних километара Овде је дубина износила преко 30 метара. Не само радни точак већ цео багер се налазио под водом објашњава директор Западног поља Горан Томић, док стојимо испод глодара поред чије су катарке пре годину дана пловили чамци. Већина радника Тамнаве није веровала да је могуће исушити коп. Почело је да се прича о отказима, принудним одморима, отварању новог копа... Багериста Александар Обрадовић на посао је дошао два дана након поплаве. Његову 26 метара високу машину бујица је међу првима преплавила. Изнад багера било је још 40 метара воде. Био сам потпуно уверен да коп више никада неће радити искрен је Обрадовић. Исто је тих дана размишљао и инжењер Ненад Ђоковић, шеф једног од угљених система. Вода је надирала невиђеном брзином. Једном мом раднику рекао сам да донесе лопату с багера. Отишао је по сувом, а када се враћао вода му је била већ изнад струка. Био је то прави пакао, бежали смо преко трака да бисмо сачували живе главе описује Ђоковић почетак поплаве. У првом тренутку изгледало је да је све пропало, али од очајавања није било вајде. По Србији је почела акција прикупљања пумпи озбиљнијег квалитета, од којих је већина морала да буде ремонтована, па је већ у јулу, само два месеца након поплаве, исушено мање језеро на Великим Црљенима. }}

7 КОЛУБАРА БРОЈ

8 8 g Језеро дубље од Боке У мају прошле године поплава је претворила тамнавски коп у језеро површине седам квадратних километара, са запремином од преко 200 милиона кубика воде. Дубина воде неким у деловима копа износила је готово 70 метара. Да би ниво језера био смањен за само један центиметар било је потребно испумпати кубика, количину која стане у три олимпијска базена. За годину дана испумпано је укупно 232 милиона кубних метара воде. По ободима копа још увек се види докле је пролетос била вода. Ипак, годину дана касније, Тамнава је готово потпуно сува. Чак је и угаљ почео да се копа, али су на све стране још увек видљиве последице катастрофалне приро дне непогоде. Разбацана челична опрема тешка и по неколико десетина тона, огромне громаде угља које је бујица откидала са етажа, муљ до колена. Стотине рудара од јутра до мрака поправља опрему и машине које су биле под водом. Сви багери су већ на сувом. Стотине километара каблова већ је поскидано са багера и погонских станица. Нови електромотори већ се монтирају на огољене багерске контрукције. Крајем прошле године, на Тамнави је почео са радом нови роторни багер глодар 5, који дневно ископа тона угља. Крајем априла у производни процес укључен је и један јаловински систем, на коме ради роторни багер глодар 3, први од потопљених који је успешно саниран и враћен у производни процес. Најављено је да ће најкасније за неколико месеци бити реконструисани и остали системи на Тамнава- Западном пољу. Очекује се да ће током ове године производња у Рударском басену бити потпуно нормализована, што значи да ће Термоелектрана Никола Тесла у Обреновцу из Колубаре добијати довољно угља за несметан рад. Д. Ђорђевић g Спасавали и рибе Поред спасавања копа све време вођено је рачуна и о екологији. Према упутствима Европске уније константно је контролисан квалитет воде која је враћана у Колубару. Изловљено је и преко пола тоне рибе и рибље млађи из воде која је преостала након исушивања копа.

9 СТРУЧНИ СКУП РУДАРСТВО Изменама закона до улагања КОЛУБАРА БРОЈ 1130 Шести међународни симпозијум Рударство 2015, у организацији Привредне коморе Србије, а уз подршку Министарства рударства и енергетике, одржан је у хотелу Језеро на Борском језеру од 26. до 28. маја. Овај скуп је био прилика да се кроз радове, дискусију и закључке допринесе бољем пословању и унапређењу рударског сектора. Основе свих економских и развојних политика се ослањају на рударски сектор, а од сигурности у снабдевању индустрије сировинама зависе сви остали сегменти укупног друштвеног развоја. Очекивани инвестициони циклус у наредном периоду биће усме рен на опоравак постојећих капацитета у површинској експлоатацији угља кроз модернизацију рудника и ревитализацију постојећих капацитета, чиме ће бити омогућено упошљавање домаћих фирми из машинске, електроиндустрије, пројектантских кућа, института и са факултета истакао је председник Организационог одбора симпозијума др Мирослав Игњатовић и додао да се очекује и повећана производња бакра из компаније РТБ Бор, уз примену савремене рударске опреме. Симпозијум је свечано отворила Мирјана Филиповић, државни секретар Министарства рударства и енергетике, која је нагласила да представници Владе Србије и ресорног министарства виде рударство као сектор коме у будућности треба посветити доста пажње и у коме улагања могу довести до повећања бруто производа наше земље. Она је истакла да ће доношење новог закона олакшати улазак инвеститора у нове пројекте који ће омогућити отварање нових радних места и боље услове рада. Основни циљ развоја геологије и рударства у Србији је увећати економске ефекте сектора истакао је Синиша Танасковић, помоћник министра рударства и енергетике, који је овом приликом најавио да ће ускоро бити завршене измене и допуне актуелног закона који уређује ову област и да ће те измене допринети побољшању општег пословног амбијента за инвестиције. Он је рекао да се очекују даљи развој и нове инвестиције у рударске басене Колубара и Костолац, као и да ће будућа реорганизација и приватизација РТБ-а и јавних предузећа за подземну експлоатаци ју угља довести до развоја ове две компаније и про изводње на нивоу светских система. Током трајања симпозијума представљено је око 50 стручних радова пред око 100 учесника из земље и региона. Традиционално на овом скупу учествују представници ЈП Електропривреда Србије са својим привредним друштвима РБ Колубара и ТЕ- КО Костолац који су презентовали 10-ак радова. У оквиру првог дана саветовањa представљен је рад Управљање инвестиционим пројектом у рударству Детаљ са отварања стручног саветовања аутора Слободана Митровића, извршног директора за производњу угља у ЈП ЕПС и Небојше Стојићевића, сарадника за анализу из Сектора за кључне инвестиционе пројекте. Они су истакли да план развоја површинских копова угља за потребе снабдевања постојећих и нових термоелектрана говори да је угаљ основни енергетски ресурс Србије у наредном периоду. Електропривреда Србије је у последњих 10 година започела опо равак и модернизацију рударских капацитета на површинским коповима угља у Лазаревцу и Костолцу. Финансирање је обезбеђено од међународних фи нансијских институција, као и из сопствених средстава. Инвестициони пројекат Унапређење заштите животне средине у ЈП ЕПС и РБ Колубара је мултидисциплинаран и веома сложен пројекат који захтева реализацију комплексних техничко-технолошких активности. Како наводе аутори, када је реч о овом пројекту никако не треба занемарити и вредност инвестиције од 154 милиона евра. Овако сложен захват могуће је успешно реализовати само применом најбољих пракси из области управљања пројектима. Овај модел управљања пројектом са процесним процедурама представља подлогу за израду система и чини поуздану основу за ефикасну и ефективну реализацију овог портфеља пројекта. На саветовању је представљен и рад Отварање нових копова аутора Михаила Петровића, заменика директора РБ Колубара и Владимира Ивоша, директора Центра за стручне послове копа Радљево. У оквиру њихове анализе рада говори се о важности отварања нових експлоатационих поља и одржавања континуитета производње угља и откривке, а посебно се истиче пројекат отварања копа Радљево, који има стратешки значај за српску електропривреду. Ј. Ј. - Н. Ж.

10 За већи приход од р 10 стратегија управљања минералним ресурсима републике србије ДО ГОДИНЕ Очекује се да ће до краја ове године Влада усвојити Стратегију упра вљања минералним ресурсима у Републици Србији до 2030, документ који су крајем израдили Рударско-геолошки факултет Универзитета у Београду и водећи домаћи стручњаци у овој области. Према проценама изнетим у овој анализи, дугорочан циљ који би Министарство рударства и енергетике, заједно са свим другим надлежним државним институцијама, требало да оствари је повећање учешћа рударске индустрије у бруто националном дохотку са два одсто (колико је износило на крају године) на преко 5,4 одсто до Управљање минералним ресурсима Документ полази од чињенице да привредни раст, као последица глобалног економског и друштвеног развоја, уз садашње доминантне технологије захтева све веће коришћење минералних ресурса. Рударска делатност је носилац управљања минералним сировинама и самим тим, она би, уз геолошку делатност, требало да утиче на свеукупни привредни развој државе. Данас се на годишњем нивоу у свету производи око 60 милијарди тона минералних сировина, а просечна потрошња по глави становника износи 22 килограма дневно, од чега се највећи део (иако се ту најмање производи) користи у Европи. За привреду земаља Европске уније значајни су многи, а посебно ретки метали, који су неопходни да задовоље потребе нових технологија. У енергетском сектору, политика Европске комисије се године усмерила ка коришћењу угља. Закључено је да ће угаљ бити основна сировина и да до године треба повећати производњу за 53 одсто. Раст потрошње угља у свету у периоду од до године износиће око 2,5 одсто, а развој сектора угља биће у директној вези са развојем енергетског сектора. Раст производње угља повећаће ефикасност термоелектрана и задовољити потребе за енергијом из угља. Републикa Србијa стратешким приступом управљању минералним ресурсима омогућава да буде планирана будућност овог сектора. У питању је процес којим се одређују кључни параметри и усаглашавају најважнији циљеви објашњава проф. др Владимир Павловић, аутор Стратегије, која, према оценама, представља добру основу за будући развој рударства у нашој земљи, поготово када се узме у обзир то да последњих 20 година није постојао сличан документ. Стратегија се друштвено, еколошки и социолошки може означити као нужна да би се остварили реални циљеви уређења, организовања, управљања и заштите простора и минералних ресурса наше земље, објашњава даље Павловић и додаје да је на скупштинском одбору у Министарству рударства и енергетике она похваљена као једна од најбоље урађених у привредном сектору. До краја године очекује се усвајање Стратегије у Влади Републике Србије. Верује се да ће се, уз повољније услове окружења и реструктурирање јавних предузећа, повећати интерес инвеститора Циљ документа је изналажење нових образаца којима би се управљало сектором минералних сировина, јер је његово садашње учешће у привредном и друштвеном развоју државе неадекватно. Израда дугорочног конкретног плана је први корак у смеру повећања контроле над током догађаја у овој области кажу стручњаци. Потенцијали Србије У Србији, укупна вредност произведених минералних сировина у години била је око 1,2 милијарде евра, што је око четири одсто од укупног бруто националног производа. При томе је експлоатација лежишта лигнита најзначајнија. Геолошке резерве лигнита, у односу на све остале врсте угља, износе 93 одсто. Према подацима биланса резерви из године, 76 одсто резерви угља налази се на Косову и Метохији, те је Србији на располагању преосталих 14 одсто из Колубарског, 3,3 одсто из Костолачког и 2,7 одсто из Сјеничког и Ковинског басена. У Рударском басену Колубара, као највећем носиоцу производње у оквиру Електропривреде Србије, геолошке резерве износе 2,987 милијарди тона лигнита. g Потенцијал светских размера За развој привреде Европске уније значајни су ретки метали попут литијума. У Србији, у Јадарском басену, налази се 227 милиона тона руде јадарита који би могао да се трансформише у 1,6 милиона тона еквивалента литијум карбоната, што је потенцијал светских размера.

11 11 ударског сектора КОЛУБАРА БРОЈ 1130 Рударски сектор у Србији остварује свега два одсто бруто домаћег производа, што је веома мало, када се упореди са развијеним земљама света. Минералне сировине и сектор рударства немају онај привредни и економски значај који би требало да имају. Недовољно се улаже и у геолошка истраживања, а проблем је и недовољна примена савремених техничких и техно лошких решења као и запошљавање недовољно стручног кадра. То није последица економске кризе, већ последица стратешких опредељења државе. Ситуација је нешто повољнија неколико година након што је предлог Стратегије написан, али су очигледна кашњења у реализацији свих развојних пројеката за металичне, енергетске и неметаличне сировине. Ипак, уз повољније услове окружења и реструктурирање ја вних предузећа, у наредном периоду може се очекивати повећани интерес инвеститора истакао је Павловић. За развој рударске индустрије од значаја је јавно управљање ресурсима, које подразумева добро успостављен правни оквир, транспарентне процедуре, приступ подацима и потребна ограничења ради заштите животне средине. Такође, овај сектор би морао да има и најзначајнију улогу у привлачењу инвестиција. Развој сектора је тренутно неза до вољавајући, а стање је мало боље када је реч о површинској експлоатацији угља. Један од закључака стручњака је и да политика државе значајно утиче на развој сектора минералних ресурса, а да многи аспекти нису регулисани да би омогућили побољшање рударског сектора. Затим, са економске стране, нестабилност динара, мали инвестициони потенцијал, као и неразвијена свест о значају минералних ресурса за свеукупну привредну стабилност државе и потреба за убрзаним економским развојем, могу да доведу до неиздрживог притиска на развој и управљање минералним ресурсима. Правци развоја Због тренутне позиције сектора рударства и минералних ресурса, посебно је важно да се одмах приступи реализацији три стратешка правца. Први правац је израда стратешких докумената, други доношење нове, савремене законске регулативе (уз нови закон и пратећа подзаконска акта) и трећи развој и јачање институционалног оквира. Познајући геолошке потенцијале Србије и имајући у виду потребе за унапређењем рада рударске индустрије, као и нестабилну ситуацију на светском тржишту минералних сировина и капитала, из анализе три опције развоја (песимистичка, оптимистичка и реална), извесна је реализација реалне развојне опције. У овој опцији, пројектован је прогресиван развој сектора енергетских минералних сировина да би се одржала енергетска стабилност и незави сност државе. Неопходан је и напредак сектора металичних и неметаличних индустријских и других сировина у оквиру већ покренутих пројеката иностраних компанија, али и планирање развоја инфраструктуре. Предности које би могле да се искористе јесу велики потенцијали појединих ресурса, отвореност за инвестиције и улагања. Међутим, нама недостају механизми којима бисмо се борили против одсуства политичке и друштвене воље за променама, којима бисмо смањили увоз и радили на оснаживању потенцијала за поуздано снабдевање електричном енергијом. На тај начин бисмо стекли неопходну не зависност државе у снабдеваљу електричном енергијом и утицали на привредни развој државе наведено је у Стратегији. У сектору енергетских минералних сировина у периоду до године требало би да буду реализоване инвестиције у површинску експлоатацију угља у Колубарском и Костолачком басену од преко 2,8 милијарди евра. Значајни пројекти су изградња површинског копа Радљево, копа Поље Е (уз још седам пројеката у Колубари ) и по један у Костолачком, Сјеничком и Алексиначком басену. У овом документу, по први пут су у рударској индустрији јасно истакнути развојни пројекти по секторима наглашава Павловић. Реализација планираних пројеката омогућила би повећање обима експлоатације свих врста минералних сировина, али и почетак коришћења минералних сировина које се још не експлоатишу. Најзначајније је постизање дугорочног стратешког циља рударског сектора до године, а то је његово учешће бруто домаћем производу преко пет одсто. Тако би висина прихода рударске индустрије године требало да износи три милијарде евра, при чему би, у укупном приходу, учешће енергетских минералних сировина износило 67,9 одсто, металичних минералних сировина 22,1 одсто, неметаличних индустријских минералних сировина 7,6 одсто и неметаличних минералних сировина 2,3 одсто. Према процени раста од 5,8 одсто, бруто национални производ године био би 55 милијарди евра, а учешће рударске индустрије у бруто домаћем производу 5,4 одсто. Овакав развој рударске индустрије, базиран на минералним сировинама, омогућио би развој и других привредних грана и допринео економској и привредној стабилности, што је основа за даљи привредни развој и јачање државе. М. Мијаљевић

12 12 ЧЕТВОРОМЕСЕЧНА ПРОИЗВОДЊА У РУДАРСКОМ БАСЕНУ КОЛУБАРА Ископано преко 8,4 милиона тона угља На површинским коповима Рударског басена Колубара за прва четири месеца ове године, према подацима Службе производње, ископано је тона лигнита, што је за око пет одсто више од плана. Посматрано по коповима, Поље Д је дало највише угља, тоне, чиме је остварено 94 одсто плана. Поље Велики Црљени је, са ископаних тона лигнита, пребацило план за око 43 одсто. На копу Тамнава-Западно поље је произведено тона угља или 79 одсто више од плана. Коп Поље Б је дао тону лигнита. План лигнита пребачен за око пет одсто, откривка у подбачају за близу 48 одсто. У априлу произведено преко два милиона тона угља У РБ Колубара у априлу је произведено тоне угља, што је за око један одсто више од плана. Коп Поље Д је и овог месеца имао највећу производњу од тона лигнита или 63 одсто више од плана. Коп Велики Црљени је дао тона лигнита, што је три пута више од планом предвиђених количина. На копу Тамнава-Западно поље је произведено тона, а на Пољу Б тона угља. Четворомесечна производња откривке у Рударском басену Колубара износила је кубика, чиме је план остварен са око 52 одсто. Највише кубика откривке откопано је и одложено на Пољу Д, кубика, или 51 одсто од планираних количина. На копу Тамнава-Западно поље је произведено кубика јаловине, што g За 20 дана маја преко 1,26 милиона тона лигнита У Рударском басену Колубара, према процени Службе производње, за првих 20 дана маја је произведено тона лигнита и кубика откривке. План угља је пребачен за око један одсто, док је јаловина у подбачају за око 35 одсто. Попуњеност депонија ТЕ Никола Тесла угљем 20. маја је била дупло већа од биланса. Попуњеност депонија ТЕ Колубара А је била за око 18, а ТЕ Морава за 161 одсто већа од плана. представља остварење плана од око 53 одсто. Поље Б је, са откопаних кубика, план откривке остварило са око 49 одсто. У прва четири месеца на Пољу Велики Црљени је откопано кубика прослојака са угљених етажа. На коповима Колубаре у априлу је ископано кубика јаловине, што је за 48 одсто мање од плана. На Пољу Д, као и на копу Тамнава-Западно поље откопано је преко кубика јаловине, што је нешто више од половине планом предвиђених количина. Поље Б је имало производњу од кубика откривке, што представља остварење плана од 33 одсто. На Пољу Велики Црљени ископано је кубика међуслојне јаловине на угљеним етажама. Д. Вуковић

13 НАЈМЛАЂИ КОЛУБАРИН КОП ПРИБЛИЖАВА СЕ ЗАТВАРАЊУ 13 Допунски рокови за Велике Црљене КОЛУБАРА БРОЈ 1130 Урударству, у површинској експлоатацији је, кажу, најтеже отворити и затворити коп. Тада је много непознаница и непланираних проблема. На Тамнава-Источном пољу, за мање од десет година, коп затварају по други пут. Прво Источно поље, а сада, седам година након отварања, крају свог експлоатационог века приближили су се и Велики Црљени. Планирано је да у допунском року, који ће трајати највише годину дана, буде произведено још око 1,5 милиона кубика откривке и два милиона тона угља Након затварања најмлађег Колубариног копа, прелазно решење ка Јужном пољу требало би да буде Поље Г. Предуслов за то је завршетак друге фазе измештања тока реке Колубаре и померање једног дела Ибарске магистрале. Тада бисмо могли да пређемо на простор на коме има, према прорачунима, 43,23 милиона кубика јаловинских маса и 34,7 милиона тона лигнита са 4,5 милиона тона јаловине. Коефицијент откривке ће бити неповољнији него овде, а сврха постојања новог поља би била да поправља квалитет угља са Тамнава-Запада каже Радојица Радојичић, технички директор копа. У међувремену, делимично и због штете од прошлогодишњих поплава, одлучено је да експлоата ција угља буде настављена у допунском року. Ребалансом плана производње и у оквиру годишњег оперативног плана за годину, предвиђено је да буде извршено проширење копа Велики Црљени на источној граници. После инвестиционе оправке глодара 2, односно после 20. јуна, ова машина отпочеће копање 1,5 милиона кубика јаловине на простору од границе копа ка Ибарској магистрали, које би требало да буде окончано за три до четири месеца. С обзиром на то да на терену има доста заводњеног шљунка и подземних вода, запослени се припремају за рад у отежаним условима. Током наредне зиме копаће се око два милиона тона лигнита, а колико ће експлоатација трајати зависиће од потреба електрана. Коп, који је по првобитном пројекту окончао експлоатацију, наставиће са радом још најдуже годину дана. Осврћући се на производњу јаловине, која је почела 9. октобра године, технички директор каже да су посао све време пратили проблеми са експропријацијом. То је био разлог што се у прве две године одступило од планираног кретања фронта радова, што је мењана технологија рада, па су морали да буду померани и скраћивани системи. По окончању рада на јаловини и преласка система на Западно поље, због нерешених имовинско-правних односа, остало је неоткопано око 120 хиљада кубика на острву. Оно је нестало ове године, када смо са копањем угља стигли до њега наглашава Радојичић и додаје да рад угљеног система нису пратили озбиљни проблеми. Показало се да су процењене количине резерви од 19,23 милиона кубика јаловине и 29 милиона тона лигнита веома близу реализованим количинама. g Јаловина од 2008, а угаљ од године За отварање копа Велики Црљени неопходно је било изместити 4,6 километара тока реке Колубаре и формирати проточно језеро од 12 хектара. На овим пословима радило се од до 2007, а годину дана касније на површини од 205 хектара отпочео је рад копа, покретањем јаловинског система. Наредне, године, кренуо је и угаљ који је коришћен за побољшање квалитета угља са Тамнава-Западног поља. За отварање копа утрошено је 35 милиона евра из средстава ЕПС-а и Колубаре. Прошлогодишње катастрофалне поплаве поново су измениле све планове. Пре свега, требало је испумпати 27 милиона кубика воде из копа. Срећна околност је била да је глодар 2 био припремљен за годишњи ремонт и да је остављен на кровини угља, па је велики део машине остао непотопљен. Угљени систем почео је да ради 6. августа, а од поплаве до тада постављене су нове трасе транспортера, завршена инвестициона оправка и спремљени приступни путеви. Коп више није радио на хомогенизацији, већ на производњи угља и зато је прошле године премашен план производње. Да није било тако, експлоатација лигнита би још трајала. М. Димитријевић

14 14 СЛУЖБА ОДВОДЊАВАЊА KOПA ТАМНАВA - ЗАПАДНО ПОЉЕ Једино место где је Милена Грбић, руководилац службе одводњавања копа Тамнава-Западно поље Годину дана након поплава које су опхрлиле Србију прошлог маја, обишли смо Службу одводњавања копа Тамнавa-Западно поље. Желели смо да се осврнемо на ситуацију која их је избацила из редовних токова и околности у којима Служба иначе ради. Огроман посао који је урађен у протеклом периоду, вредан је помена и похвала. Дочекали су нас широког осмеха и онако, до маћински, уз кафу, почели смо разговор са Миленом Грбић, машинским инжењером одводњавања, која је уједно и једина жена на одводњавању у целој Колубари. Питали смо је како је бити једина жена на радном месту које је углавном предвиђено за му шкарце. Много пута сам се питала зашто нисам завршила фармацију и седела у апотеци. Шалу на страну, овај посао изискује сналажљивост и вољу. Волим свој посао, а уосталом, они ме третирају као мушкарца, ваљда су се већ навикли каже Грбићка и наш утисак је да она заиста воли свој посао, да има огромну енергију, а уз то је и дама. Похвалила је најпре службе које су им помагале од момента када се коп претворио у огромно језеро машинску, рударску и електро, као и службу БТД угљеног система. Радило се у свим временским условима. И дању и ноћу. Некада се остајало и по две или чак три смене. Посао је морао да се заврши. Када вода опадне и пет центиметара на дан, људи су били срећни. Било је тензије и исцрпљености, али сазнање да је то за добробит свих давало нам је подстрека за рад. Искористићу прилику да споменем и похвалим своје браваре који су давали све од себе, некада чак и више од тога само да би посао постављања пумпи и цевовода био завршен. Пробема је било на претек са старим пумпама и били су тешки услови за рад, осећала се напетост у ваздуху и сви су једва чекали да се посао што брже заврши истиче Милена. Разговору се прикључује и Божидар Срећковић Божа, машински инжењер БТД система, који у својој служби има од 40 до 50 радника који су били ангажовани у Служби одводњавања као испомоћ. Цела ситуација била је нешто ново за мој систем. Било је другачије. Било је као кад су наши пробијали Солунски фронт и журили да се врате кући, јер ми смо водили рачуна о производњи и када је она стала, желели смо да што пре крене. Поред свих мука, било је добро, постојало је задовољство због добро одрађеног посла поетски истиче Божа.

15 15 добро кад пресуши Пре поплава, Служба одводњавања имала је 18 пумпи. Неке су остале у муљу, а остале су на испомоћи другим коповима. Када је Тамнава-Западно поље поплављена, добили су 10 пумпи на коришћење. Тренутно, служби су на располагању две пумпе са Поља Д, једна из Костолца, а у моменту када смо их посетили, монтирана је КРУП пумпа, која ће бити пуштена у рад ових дана. Телефони не престају да звоне, нон-стоп неко улази у канцеларију. Стекли смо утисак да се још увек ради пуном паром. То нам је и саговорница потврдила. Само, када су машине повучене и када је остало још мало посла да се одради, остали су без већине људи који су им помагали. На питање да ли је током најкритичнијег периода било ризичних ситуација, Милена нам је одговорила: Надзорно-техничко особље је водило рачуна о сигурности радника и срећни смо што нико није страдао. Радници су чамцима прелазили до понтона на којима су стајале пумпе, понекад и преко цевовода који је био мокар или залеђен. Заштитну ограду није било могуће поставити, јер је цевовод често премештан и продужаван. Људи су обучени да се сналазе у различитим ситуацијама. Било је динамично каже Милена и истиче изванредну сарадњу са војском без које не би могли стабилно да поставе пумпе, са Сервисном радионицом, Водоводом Медошевац и Железничким транспортом Прераде. Имали смо и феноменалну сарадњу са Енерготехником - Јужна Бачка. И директор копа Горан Томић долазио је на терен, помагао и бодрио нас, што је људима давало подстрек да издрже напор додаје Срећковић. Док су домаћини покушавали да пронађу превоз до лица места, провели смо време у неформалном разговору и нисмо могли да не приметимо да са тим имају проблема, па је Милена поменула: Служба одводњавања има само један превоз, а њу сачињавају рударска, машинска и електрослужба и много пута се показало у току санација од поплава да је он недовољан да опслужи све три службе. Коначно, кренули смо пут управне зграде новог копа Радљево. Са видиковца, осмотрили смо цео коп. Јасно су се у даљини виделе све машине. Милена нам је рекла да су, када се катастрофа догодила и када су долазили на то место, имали утисак да се налазе на обали мора тишина, птице које цвркућу, таласи. Језа. Одатле смо се газом спустили до пумпи, где нам се придружио и Милорад Недељковић Поп, надзорник радова на Тамнава-Западу. Пумпе су померане отприлике око 20 пута, тешке су осам и више тона. Свака мора да се размонтира и пренесе део по део. У монтажи и померањима цевовода, потрошено је преко завртања. Велики је то био посао. Губио се алат јер су морали да га добацују до понтона. Тешко и напорно се радило, али су нас одржавали перфектни међуљудски односи, као и подршка свих служби, Помоћне механизације и Синдиката каже Недељковић и износи свој утисак да се стање нормализује и да ће радови брзо бити доведени до краја. Домаћини су нам показали цевовод монтиран за нову пумпу, која ће испумпавати воду у Кладницу. Поред тог новог, постоји још један цевовод који испумпава воду у Колубару. Уз кон статацију да смо увек добродошли, опраштамо се у најбољем расположењу, иако журе натраг на задатке. Све у свему, посао је био у току и видело се да немају предаха. М. Мијаљевић Коп скоро исушен КОЛУБАРА БРОЈ 1130

16 16 СИСТЕМ ДРЕГЛАЈНА НА ПОЉУ Б Њихов корак Делатност Рударског басена Колубара најчешће илуструју слике великих роторних багера, што је и нормално, јер без њих не би могла да се оствари производња угља неопходна за данашњу потрошњу струје. Међутим, овога пута, јунаци наше приче нису они, већ њихови сарадници из сенке, који им помажу да раде безбедније и да им пут буде слободан багери дреглајни ЕШ-еви и мариони. Први су заступљени на свим коповима, док други данас раде једино у саставу система на Пољу Б. Управо трагом вести да су два мариона окончала своје дуготрајно путовање из средишта најстаријег копа до позиције одлагача 3 где ће радити на санацији кипе, одлучили смо да је то право место на коме можемо да проучимо ове багере и докучимо у чему је њихов значај за копове. Систем дреглајна на Пољу Б чине ЕШ-25, ЕШ- 28 и (од скоро им се са Поља Д придружио) ЕШ- 29. Багери мариони са ознакама 5, 6, 8 такође припадају овом систему. Марко Матић, шеф система дреглајна, одмах на почетку разговора разјаснио нам је која је основна разлика између роторних и багера дреглајна. Дреглајни раде по дисконтинуалном принципу, док код роторних имамо непрекидан процес производње. Објашњено обичним језиком, то фактички значи да се код роторних багера точак окреће без престанка тако да имамо сталан прилив материјала у траку, док се код дреглајна рад заснива на радним циклусима, значи, пуњење кашике, кружно кретање, па искипавање материјала. И сами дреглајни се између себе разликују, првенствено по томе што ЕШ-еве производи украјинска фабрика, док су мариони америчког порекла каже Матић. ЕШ-еви носе ознаку 6/45, што значи да им је дужина катарке 45 метара док кашика захвата шест кубних метара. Багер марион има за десетак метара краћу катарку, док је кашика сличне запремине. Једна од најзначајних разлика између ова два типа багера је у транспорту, односно механизму корачања. Наиме, марионов корак то јест, издизање, знатно је више него код ЕШ-а, а и лакши је од њега скоро стотинак тона, тако да сигурније пролази теренима слабије носивости. Самим тим, погоднији је за рад на копу, нарочито Пољу Б које због специфичности терена изискује управо овакву врсту механизације. И поред свих ових погодности мариона, ЕШ је модернија машина предвиђена за дуготрајан и непрекидан рад, која даје одличне производне резултате у предвиђеним технолошким режимима. При раду у дубинском блоку са довољно простора за одлагање, његови резултати су упоредиви са производним ре

17 17 још одјекује КОЛУБАРА БРОЈ 1130 зултатима роторног багера. Он има не само бољи капацитет, већ и боља техничка решења у односу на марион истиче наш саговорник. Овај податак и није за чуђење уколико се зна да су управо мариони најстарија механизација овог типа којом Колубара располаже. Петица и шестица су из године, осмица је нешто новија, 56-то је годиште, значи потичу од самих почетака површинске експлоатације на овим просторима. Шта су све пребацили и куда прошли то они само знају. Ахилова пета им је то што се у раду ослањају на своју механичку компоненту, па је њихово одржавање отежано, јер се оргинални делови за ову машину давно не производе, већ се све израђује у Металу. Говорећи о пословима на којима се ангажују дреглајни, Матић посебно издваја њихов рад на скидању висинских разлика изнад технолошких могућности откопавања роторних багера (смањују висину етаже на ниво који је безбедан за рад). Ангажовани су такође и на свим потребним помоћним пословима, као што су израда траса, усека, рампи, објеката одводњавања и водосабирних канала. Значајну примену багери дреглајни имају на санацији одлагалишта, где захваљујући својим транспортним карактеристикама раде послове који би без њих захтевали велико ангажовање помоћне механизације, а чак, у неким случајевима, не би уопште могли да буду обављени прича Матић. Поред тога што је неоспорна њихова корисност на јаловинским системима, дреглајни раде и на ископавању угља. Морамо нагласити веома успешно јер су због својих техничких карактеристика једини багери који могу да ископавају угаљ до саме подине, независно од залегања блока, тако да су годинама ангажовани на тим пословима. У прошлости су ови багери давали производњу угља упоредиву са роторним багерима. Прича о овим малим јунацима копа не би била потпуна без речи оних који њима рукују. Милан Покрајац и његов колега Драган Бранковић већ 32 године (јер су заједно почели да раде) рукују дреглајнима. Сада, командама мариона 6. За свој багер кажу да је стар, али да још увек корача. Како су радили и за командама ЕШ-а, најкомпетентнији су да нам изнесу своје виђење разлике у управљању овим багерима. Рекли су нам да је неоспорно марион тежи за управљање, јер се тражи не само психичка спремност и концентрација због буке и прашине која је изузетно велика, већ и поприлично физичке снаге јер су овде команде ваздушне, па се мора добро запети ногама и рукама. Такође, кабина мариона је мала, толико да човек може сести, тако да је нарочито преко лета овде веома тешко радити. Жељко Станојевић руковалац је ЕШ-а 28, који спада у новије багере, иако је произведен давне године. ЕШ фактички ствара услове да роторни багер обавља свој посао, јер скида први слој и висинску разлику. За разлику од мариона, ради комбинованим системом, ваздух-струја, али струја му је главни погон. Једина мана му је што је за његов рад неопходна равна траса, тако да не може да наступа без булдожера. Управљати овим багером захтева велику концентрацију и доста искуства закључио је Бранковић. Д. Весковић Први багер на свету марион Проналазач првог багера био је Вилијам Отис године у Америци. Његов багер се кретао на погон водене паре и имао је висинску кашику. До појаве револуционарног Отисовог проналаска, откривка се у површинском рударству скидала пијуцима и лопатама. Његов проналазак примењен је први пут тек године, за скидање откривке на једном површинском копу, али нажалост неуспешно. Без обзира на тај неславни покушај у годинама које су следиле, настављен је развој Отисовог багера, што је резултирало конструкцијом у оно време највећег багера на свету, са 20-метарском катарком или руком и кашиком запремине 2,7 метара кубних. Багер је године израдила америчка фирма Марион. Основни технички принципи са тог багера задржани су све до данас. Д. В.

18 18 ПОЉЕ Д ОСТВАРИЛО ПОЗИТИВАН БИЛАНС И даље носилац производње Резултат од 95 одсто оствареног плана и 4,3 милиона до сада ископаних тона угља довољно говори о темпу којим је површински коп Поље Д, који је, након поплава преузео примат у производњи у Колубари, радио од почетка ове године. Добрим радом два угљена система биланс је остварен уз огромне напоре и велико залагање свих запослених. Наравно, нема предаха, па се на овом копу спремају и активно раде на томе да резултати буду још бољи. Са тренутном ситуацијом када је реч о производњи угља упознао нас је Драшко Јефтић, шеф БТС угљеног система Поља Д. Предвиђени ремонт глодара 7 неће успорити производњу угља са овог копа јер ће на његово место доћи други роторни багер, тако да ће континуитет бити осигуран Угљени БТС систем предвођен глодаром 10 откопава масе на потезу Волујка. На овој линији, транспорт угља до Сепарације у Вреоцима обавља се путем седам транспортера каже Јефтић и објашњава да су, како би што више искористили лежиште, запослени предузели одређене технолошке операције које им омогућавају максималне резултате. БТУ систем се сада дели на три крака. Први чине транспортери са Поља Б, док су друга два на овом копу. Фактички, глодар 7 копа и превози угаљ на линији транспортера са Волујка. Та линија се уклапа са транспортерима који превозе угаљ са зеочког дела копа где ради глодар 8 (тај потез увелико припада новом копу Пољу Е ) и транспортера који долази са Поља Б. Ова линија је са своја три крака и 11 транспортера свакако једна од најдужих у Колубари. Практично, угаљ се пут Вреоца одвози са укупно 25 транспортера истакао је Јефтић. Багер глодар 8 ради у специфичном режиму. Он, наиме, откопава откривку са претоваром на Ф касету, потом на Пети БТО систем, па на одлагалиште. Када дођу партије угља, утовари их, поново преко Ф касете на линију БТУ. Глодар 7 носилац је производње БТУ система, што и није за чуђење јер је ово багер добрих карактеристика и одличног капацитета. Његова инвестициона оправка планирана је од 15. јуна, и утолико је важнија јер је прошле године због поплаве на њему урађен скраћени ремонт, односно, само најхитније, тако да је ове године предвиђена обимна инвестициона оправка у трајању од 35 дана. Наш саговорник, међутим, истиче да улазак у ремонт овог глодара, никако не значи да ће бити успорена производња угља са овог система. Транспортери ће наставити са радом јер ће на његово место доћи други роторни багер, тако да ће континуитет производње бити обезбеђен. Будућност Поља Д је Поље Е, које још није у потпуности отворено. Текући проблеми попут одводњавања, регулације реке Пештан и доласка нове опреме система за одводњавање, чија примена је неопходна да би се што више оцедиле јаловинске масе на овом потезу, решавају се убрзаном динамиком. Остварење планова да се ископа што више угља и откривке једино је могуће уз несебично и максимално залагање свих запослених, од руководства, до радника свих профила. У питању је свакодневни рад и обавеза свих нас истакао је Јефтић. Д. Весковић

19 ЖЕЛЕЗНИЧКИ ТРАНСПОРТ СПРЕМАН ЗА РЕМОНТЕ 19 Нема капиталних захвата Као и у већини погона Огранка Прерада, редовне годишње инвестиционе оправке у Железничком транспорту биће обављене током јуна и у току су интензивне припреме за овај веома важан посао. Очекује се завршетак радионице за преглед и поправку локомотива, о чему ће бити сачињен анекс уговора са Грађевинаром О томе како се спремају, који су најважнији посло ви и како су се организовали да се што квалитетни је уради ремонт, разговарали смо са Фрањом Рајчевићем, директором Железничког транспорта, који је оценио: Ремонт се неће много разликовати од претходних, јер је у питању стандардна процедура, пошто нема већих капиталних захвата, али то не умањује значај послова које планирамо да урадимо. На утоварном колосеку за ТЕ Никола Тесла и Велики Црљени као и Mокрa сепарацијa биће обављен главни ремонт, као и осавремењавање коловоза на путном прелазу ПП1 у Вреоцима, који ћемо поплочати гуменим панелима, да би дуже трајао и био безбеднији за саобраћај. Остали послови везани за преглед и замену делова на локомотивама, вагонима и осталим средствима биће извршени у оквиру редовних послова у току ремонта, као свакодневни послови радника Одржавања. У веће радове на колосецима биће укључени спољни извођачи, односно специјализоване грађевинске фирме констатовао је Рајчевић. Набавка резервних делова неопходних за инвестициону оправку је већим делом извршена још у току прошле године, пошто је ремонт био одложен због поплава, тако да је због ове ситуације око 80 одсто потребне опреме обезбеђено у претходном периоду. Неопходни делови и даље пристижу, па у Железничком транспорту очекују да ће све планиране активности бити обављене на време и квалитетно, како би у потпуности били спремни за што поузданији превоз угља од копова до погона за прераду и оплемењивање и одвоза за термоелектране и широку потрошњу. Ових дана су интензивирани послови на изради анекса уговора о продужетку извођења радова на радионици за преглед и поправку дизел-локомотива, о чему је Рајчевић рекао: Набавком нових локомотива пре седам година покренут је поступак изградње адекватног простора за њихово одржавање, пошто оне нису могле да се одржавају на отвореном простору. Пре пет година, када је Грађевинар започео посао, зграда је завршена, постављена су врата, колосек, али није урађена електро, водоводна и канализациона инсталација. С обзиром да смо довели привремено напајање, радионица се користи за поправке, а у постојећим привременим објектима су смештени радници. Верујемо да ће започети радови на радионици бити настављени, да би се још успешније одржавале дизел и електролокомотиве, чијим смо радом задовољни, јер у претходном периоду имају занемарљиве застоје подробно је објаснио наш саговорник. Један од проблема Железничког транспорта је крађа делова колосека, при чему се угрожава безбедност у транспорту угља, па се очекује реаговање надлежних органа. Пред железницом Колубаре су велике обавезе, а овде су уверени да ће их, као и до сада запослени у одржавању и саобраћају успешно решавати. Т. Симић КОЛУБАРА БРОЈ 1130

20 20 КРОЗ ОБЈЕКТИВ ФОТО-АПАРАТА Живот као камера Пут од хобија до уживања у квалитетном раду прелази Лука Пакић, студент Рударско-геолошког факултета, који се од године озбиљније бави фотографијом. Млади Лазаревчанин је своју љубав према фотографисању открио на путовањима. Данас ради портретну, пејзажну, уличну, свадбену, фитнес и модну фотографију. Израђује и видео-спотове. Иако прати рад најбољих светских фотографа, узоре нема, већ ослушкује себе и гради лични стил. Добра фотографија је условљена стрпљењем, тренутком и опремом. Ако се ради са моделима, битан је и сам модел. Пејзаж зависи од доба дана, светла и временских услова. Код уметничких фотографија важан је моменат, обрада је безначајна. И да парафразирам: Живот је као камера. Треба се фокусирати на важно, ухватити прави моменат и развити се из негатива. Ако не успе, покушати још једном објаснио је Лука, додајући да је комерцијална страна посла неопходна, како би себи могао да приушти квалитетну опрему и занимљива путовања. Пакић је учесник колективних изложби у Модерној галерији. Нада се самосталном излагању у блиској будућности. Један је од покретача и водитеља прве фотографске радионице у Лазаревцу Фото-профил и пројекта Кратки видео. Професионалне жеље подразумевају путовања, бољу опрему и радост стварања. М. К.

21 КОЛУБАРА БРОЈ

22 22 СЛУЖБА ЗА БИОЛОШКУ РЕКУЛТИВАЦИЈУ Припреме за сетву Активности Службе за биолошку рекултивацију део су континуираних по кушаја Колубаре да, након завршене екс плоатације угља, природно окружење које је било изложено рударским радовима, колико је то могуће, врати његовој првобитној намени. Настојећи да кроз различите пројекте оствари што боље ефекте, ова Служба брине о 742 хектара шумског земљишта и око 130 хектара пољопривредног земљишта, који су у поседу Рударског басена. Када је реч о конкретним активностима, одеље ње које је у оквиру поменуте Службе задужено за пољопривреду, недавно је завршило орезивање во ћњака, а затим, у току вегетације, спровело агротехничке мере на хемијској заштити од болести инсеката. Како каже Верица Живковић, руководилац одељења, један од већих послова била је и припрема за сетву сунцокрета на око 23 хектара на Тамнава-Источном пољу. Орезива ње воћа је готово, а радимо на хемијској заштити, као најбитнијој агротехничкој мери у воћарству. Такође, пратимо развој пшенице и појаве болести и штеточина на рекултивисаним површинама. Под пшеницом, иначе, имамо преко 40 хектара, на којима је урађена прихрана, а радићемо и третирање против корова на њивама на којима је то неопходно. У наредном периоду вршићемо и прихрану и заштиту сунцокрета и кукуруза од корова објашњава наша саговорница. Поред Одељења за пољопривреду, велики број активности спроводи и Одељење за шумарство, које има задатак да садницама багрема пошуми око 15 хектара земљишта у Стрмову. Требало би да до краја године засадимо око садница, али због променљивих временских услова до сада је посађено око Ови радови се изводе на основу Плана гајења шума из Посебне основе газдовања шумама, на коју је Министарство пољопривреде и заштите животне средине дало сагласност. У овом тренутку, завршено је попуњавање заштитног појаса у Барошевцу. Такође, у току су хортикултурни радови на уређењу и одржавању зелених површина на територији површинских копова (површине око управних зграда на коповима, трафо-станица, магацина, бунара). Акценат је стављен на сузбијање и уништавање амброзије, коју косимо и више пута у току године каже Александар Бирчевић, руководилац Одељења за шумарство, до дајући да се сви радови изводе у складу са уговором склопљеним између Колубаре и Колубара-Услуга. Поред редовне неге и контроле стања шуме која је у поседу Колубаре, обављања проредне, чисте санитарне сече, заштите од бесправног заузимања и спречавања депоновања отпада по шуми, као и одржавања шумских путева као превентивних мера спречевања пожара, планирано је и попуњавање постојећих шумских засада. Тренутно се, такозване, проредне сече изводе у Стрмову. Након тога, оне ће бити урађене и на стрмовачкој кипи. Контрола стања стабала се обавља редовно и извештаји се достављају Институту за шумарство, као овлашћеној установи за мониторинг здравственог ста ња шума. У сарадњи са овим Институтом ради се пројекат за израду заштитног појаса око погона за хо могенизацију угља Тамнава-Источно поље, а про је кат за подизање противпожарне осматрачнице за потребе заштите шума од пожара ради Огранак Пројект. Ефикасна рекултивација земљишта један је од кључних фактора за ублажавање негативних ефеката по животну средину деградирану површинском експлоатацијом угља. Биолошка рекултивација као завршна фаза рекултивације (после техничке и биотехничке) важна је за ревитализацију простора и поновно успостављање природне равнотеже. Т. Крупниковић

23 СЛУЖБА ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ КОПОВА УПОЗОРАВА 23 Све више дивљих депонија Уместо да се, по логици ствари, смањује, број такозваних дивљих депонија комуналног отпа да је у порасту у зони површинских копова, на земљишту у власништву Рударског басена Колуба ра, показују најновије анализе. Наиме, од како је половином маја почела реализација новог пројекта лоцирања и евидентирања, уз коришћење технологије ГИС за обраду података, само у источном делу Колубарског басена је уочено између 50 и чак 100 одсто више дивљих депонија него пре годину дана. Тада је Служба за заштиту и унапређење животне средине Огранка Површински копови регистровала укупно 57 локација са одложеним чврстим комуналним отпадом, 30 у источном и 27 депонија у западном делу Колубаре. За годину дана, само у источном делу Рударског басена, број дивљих депонија већи између 50 и 100 одсто Од како се спроводи контрола генерисања комуналног отпада, по речима мр Милисава Томића и Александра Радосављевића који се баве проблемом дивљих депонија, уочено је да се оне по правилу стварају дуж саобраћајних путева који су просечени за потребе копова или се завршавају на ивицама обода угљенокопа, на површинама које су експроприсане. Они су израчунали да удаљеност најисточније и најзападније депоније износи ваздушном линијом 22,8 километара, а да је линија која спаја све локације дуга 53 километра. Поред осталог и то говори колико је ангажовање потребно да се обиђе терен и лоцирају дивље депоније које ничу као печурке после кише. Уклањање дивљих депонија означено је као стални задатак, међутим, с обзиром на досадашњи развој ситуације, очигледно је да проблем лагеровања отпада на Колубарином земљишту неће моћи тек тако да буде решен. Разлога има више. Од тога да је безобзирно бацање сопственог ђубрета тамо где се не сме (до сада) дело некажњиво за починиоца, до тешко разумљиве инертности одговорних у лазаревачкој општини да се озбиљније суоче са проблемом (ђубретом) у сопственом дворишту. У Служби су од почетка очекивали да се у посао уклањања дивљих депонија укључи Јавно предузеће за комуналну привреду Лазаревац, у чијој надлежности је збрињавање комуналног чврстог отпада на општинску депонију у Медошевцу. Али то се није догодило. Имали смо у протеклом периоду неколико састанака у ЈПК и изнели проблем недостатка приступног пута за општинску депонију, која је због тога већ неко време ван употребе, као и проблеме становника (коповима) рубних месних заједница који, практично, немају где да бацају ђубре осим на Колубарино земљиште. Комуналци су нам рекли да то није њихов проблем и да за сада немају никакво решење за њега каже Бранислав Пајић, руководилац Службе за заштиту и унапређење животне средине огранка Површински копови. По речима Пајића, ускоро би требало да буде представљен нови, ефикасан и економски исплатив начин изградње путева на подручјима као што су површински копови, који би могао да значи решење приступа депонији у Медошевцу. Извесно је да дивље депоније комуналног отпада (садашње и будуће) морају једног тренутка бити уклоњене са територије РБ Колубара. Остаје, међутим, питање на који начин ефикасније него до сада спречити њихово настајање или овај проблем (за почетак) барем свести на разумну меру. Једна од идеја је да се потенцијалне локације за настајање дивљих депонија, иначе већ утврђене применом ГИС технологије, физички заузму садњом воћа или по дизањем енергетских засада биомасе, кажу у Служби за заштиту и унапређење животне средине Огранка Површински копови Барошевац. С. Младеновић КОЛУБАРА БРОЈ 1130

24 24 МИЛУН ТАДИЋ, НОВИНАР КОЛУБАРЕ, ОТИШАО У ПЕНЗИЈУ Аутор прича са копова После више од четири деценије новинарског ра да, од чега три у Редакцији листа Колубара, Милун Тадић, дипломирани новинар, средином априла отишао је у пензију. Милун је рођен године у Доњој Брезни код Плужине у Црној Гори. Први сусрет са новинарством, професијом која ће му одредити животни пут, имао је као ученик петог разреда основне школе, када му је у локалним новинама објављен школски састав. Касније, текстови са његовим потписом могли су се читати на страницама београдске Борбе, ар миј ских новина Војник, Народна армија и Фронт слободе, сара је вског Ослобођења и чути на таласима Радио Тузле. Милун је у својству главног и одговорног уредника потписивао Калесијске новине и фабрички лист Вискоза истоимене фирме у Лозници. У Редакцију листа Колубара Тадић је дошао године да као искусан познавалац новинарске про фесије, поред писања, графички уређује ово гласило. Старији читаоци листа, поготово радници Поља Д, поштоваоци Милуновог писања, нестрпљиво су чекали излазак сваког новог броја Колубаре да би прочитали његову рубрику Људи са копова, у којој је писао о животним судбинама око 300 рудара површинских копова. Ове текстове назива малим кућним сведочанствима која су саставни део многих породичних албума. Уређујући и рубрику Један песник једна песма, Милун је приредио и омогућио да љубитељи поезије упознају стваралаштво ви ше од 100 недовољно афирмисаних песника из Лазаревца, Србије и Југославије. У Милуновој новинарској биографији остаће упа мћено да је писао за прве приватне лазаревачке новине АБВ хронику, коју је и графички уређивао, као и Колубарски синдикалац и Лепши корак, лист југо словенске левице у Лазаревцу. Поред новинарског, Милун је поседовао и песни чки нерв. Своју прозу и поезију је објавио у више књи жевних листова и дневних новина, а победио је на конкурсу за новинарску причу титоградске Побједе године. Две године Милун Тадић је радио као просветни радник. Предавао је физику и хемију. М. Ж. ОКУПЉАЊЕ БИВШИХ УЧЕНИКА ЕЛЕКТРОПРИВРЕДНЕ ШКОЛЕ ИЗ БЕОГРАДА Носталгичан сусрет Поводом 50 година од поласка у Електропривредну школу из Београда у Лазаревцу су се последњег викенда у априлу окупила два одељења 20. генерације ове школе. Годишњицу су обележиле радост, фина носталгија прожета здравим хумором и смиреност због постигнутог протеклих деценија. Након ранијих сусрета у Костолцу и Бајиној Ба шти, улогу домаћина ове године преузели су бивши радници РБ Колубара. Након пријема у пословодству, бивши ученици су обишли Лазаревац и етно-село Бабина река у Трбушници. Остатак викенда провели су на Рајцу. Међу окупљенима је највише било Нововарошана и Костолчана. Од њих петоро, колико их је из 20. генерације радило у Колубари, окупљању су присуствовали Петар Мандић, Добрица Панајотовић и Милан Грујић. М. К.

25 ВЛАДА ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ ПОМАЖЕ САНАЦИЈУ ШТЕТЕ ОД ПОПЛАВА 25 Најважнија је превенција КОЛУБАРА БРОЈ 1130 Обновом насипа на реци Турији, која је започела свечаним отварањем радова 15. маја, кренула је реализација пројекта превенције од поплава река колубарског слива, који финансира Влада Велике Британије, а чији циљ је заштита Градске општине Лазаревац и Рударског басена Колубара од ове врсте елементарне непогоде у будућности. Британија је обезбедила око 1,3 милиона евра, којима ће бити санирано 70 одсто оштећења на рекама колубарског слива, док ће остатак бити завршен средствима Града Београда и Владе Републике Србије. Канцеларија за помоћ и обнову кофинансира овај пројекат са око 300 хиљада евра, док на његовој имплементацији раде УНОПС (Канцеларија УН за пројектне услуге) и Београд воде. Амбасадор Велике Британије у Србији Денис Киф рекао је приликом обиласка општине Лазаревац да је овај пројекат један у низу оних које финансирају земље чланице Европске уније, која је, иначе, највећи донатор када су у питању санације последица од поплава у Србији. Сви смо свесни колике последице је поплава оставила на коповима Колубаре, као и колико је Рударски басен важан за енергетски систем Србије. Зато смо одлучили да средства усмеримо управо овде. Пројекат подразумева реконструкцију 24 приоритетне локације на обалама слива реке Колубаре, Пештана, Лукавице и Турије, чиме ће бити формиран заштитни прстен, као део националне мреже структуре превенције од поплава. Кроз овај пројекат помоћи ћемо и Београд водама да извуку поуке из прошлогодишње катастрофе, како би спречили сличне у будућности - рекао је амбасадор Киф, и додао да је Влада Британије спремна да помогне општини Лазаревац у реализацији локалног акционог плана за одбрану од поплава. На донацији се у име Града Београда захвалио градски менаџер Горан Весић, јер је, како је рекао, тако направљен први, велики корак да се никада више не понови година. Од изузетне је важности и предузимање других мера, да се не би догађало да мале, бујичне реке, којих на подручју Града Београда има око две стотине, потопе села. Учинили смо много тога када је у питању системско решавање проблема. За месец дана почињемо припрему Плана детаљне регулације за читав слив реке Топчидерке, а након тога, са Канцеларијом за обнову и развој, радићемо на припреми плана детаљне регулације за слив реке Колубаре, а потом и за друге бујичне реке најавио је Весић. Директор Канцеларије Владе Србије за помоћ и обнову поплављених подручја Марко Благојевић, сликовито је описао стање у коме смо се налазили након поплава: Бациле су нас у нокдаун. Британски амбасадор у посети општини Лазаревац Успели смо да се подигнемо, и то је оно што је најбитније, а ако је била година обнове, нека буде година превенције. Ове и претходне године је само у заштиту од поплава уложено око 15 милиона евра. Од добијених донација градићемо потпуно нове објекате за заштиту од поплава, нову инфраструктуру, и то у општинама које су претрпеле највише штете Свилајнцу, Смедеревској Паланци, Неготину, Параћину, Новом Пазару, Алексинцу. Паралелно са тим, крећемо у анализу плављења реке Колубаре са притокама изјавио је Благојевић. Он је нагласио да студија која се ради има за циљ да покаже како да се бранимо од поплава у сливу ове реке, а као крајњи исход, имаће и пројекте на основу којих је могуће обезбедити и финансије. Порука послата са овог скупа је да се мора радити на умањењу прекомерне штете од дејства природе, коју не можемо спречити, али можемо радити на превенцији. То ће, надају се надлежни, најбоље дефинисати модел Закона о управљању ризицима од елементарних непогода и обнови, чија је израда у плану. У име Градске општине Лазаревац на донацији се захвалио заменик председника Бојан Стевић, истакавши да смо данас сви свесни какве кораке морамо предузети, како никада више не бисмо доживели мајске страхоте из године. Стевић је пожелео успех Београд водама као извођачу радова, и још једном подсетио да су безбедност грађана и очување електроенергетског система Србије најважнији. Р. Лазић

26 26 На основу члана 26. Правилника о давању у закуп пословног простора и гаража број од године, са изменама и допунама бр од , бр од и бр од године, Решења о формирању Комисије за давање у закуп гаража број од године и Одлуке о давању у закуп гаража број од године донетих од стране директора РБ Колубара д.о.о. Лазаревац, Комисија расписује Јавни оглас За издавање гаража РБ Колубара д.о.о. Лазаревац у закуп на одређено време на период од 5 година путем прикупљања писаних понуда. Све оглашене гараже се налазе у Лазаревцу, и то: ред бр. адреса гараже пов м 2 структура гараже ОБРАДА РАДИВОЈЕВИЋА 1 Обрада Радивојевића бр.1/10 22 појединачна 2 Обрада Радивојевића бр. 1А/5 25 појединачна 3 Обрада Радивојевића бр. 1А/7 18 појединачна 4 Обрада Радивојевића бр. 1Б/4 20 појединачна 5 Обрада Радивојевића бр.3/8 18 појединачна 6 Обрада Радивојевића бр. 3/10 30 појединачна 7 Обрада Радивојевића бр. 3А/1 25 појединачна 8 Обрада Радивојевића бр. 3А/2 18 појединачна 9 Обрада Радивојевића бр. 7/1 25 појединачна 10 Обрада Радивојевића бр. 7/2 18 појединачна 25 Дула Караклајића бр. 29/ гаражно место 26 Дула Караклајића бр. 31/ гаражно место 27 Дула Караклајића бр. 33/2 32 гаража са два гаражна места 28 Дула Караклајића бр. 33/ гаражно место 29 Дула Караклајића бр. 35/ гаражно место 30 Дула Караклајића бр. 35/5 32 гаража са два гаражна места ДИМИТРИЈА ТУЦОВИЋА 31 Димитрија Туцовића бр. 6/ појединачна 32 Димитрија Туцовића бр. 6/ појединачна 33 Димитрија Туцовића бр. 6/ појединачна 34 Димитрија Туцовића бр. 6/ појединачна 35 Димитрија Туцовића бр. 6/ појединачна КАРАЂОРЂЕВА 11 Карађорђева бр. 63/3 18 појединачна 12 Карађорђева бр. 65/ гаражно место НИКОЛЕ ВУЈАЧИЋА 13 Николе Вујачића бр. 17/1 20 појединачна 14 Николе Вујачића бр. 17/2 20 појединачна 15 Николе Вујачића бр. 17/3 19 појединачна 16 Николе Вујачића бр. 17/4 19 појединачна 17 Николе Вујачића бр. 19/5 17 појединачна 18 Николе Вујачића бр. 19/6 17 појединачна ДУЛА КАРАКЛАЈИЋА 19 Дула Караклајића бр. 23/1 31 гаража са два гаражна места 20 Дула Караклајића бр. 23/ гаражно место 21 Дула Караклајића бр. 28/1 16 појединачна 22 Дула Караклајића бр. 28/2 15 појединачна 23 Дула Караклајића бр. 28/3 14 појединачна 24 Дула Караклајића бр. 28/4 14 појединачна ЂОРЂА КОВАЧЕВИЋА 36 Др.Ђорђа Ковачевића бр. 4/2 14 појединачна 37 Др Ђорђа Ковачевића бр. 8/1 14 појединачна 38 Др Ђорђа Ковачевића бр. 8/2 14 појединачна КРАЉА ПЕТРА ПРВОГ 39 Краља Петра Првог бр. 27/3 15 појединачна КНЕЗА СТАНОЈА 40 Кнеза Станоја бр. 2/ гаражно место 41 Кнеза Станоја бр. 2/2 17 појединачна 42 Кнеза Станоја бр. 2/4 36 гаража са два гаражна места 43 Кнеза Станоја бр. 4/ гаражно место 44 Кнеза Станоја бр. 4/4 36 гаража са два гаражна места ПЕРЕ ЕРЈАВЕЦА 45 Пере Ерјавеца 15А/6 18 појединачна

27 27 2. Почетна цена месечне закупнине по квадратном метру износи 235,00 динара (у цену урачунат порез на додату вредност). 3. Поступак издавања гаража спровешће се прикупљањем писаних понуда. 4. Период издавања 5 година. 5. Учесници у поступку прикупљања писаних понуда дужни су да уз понуду доставе: - доказ о власништву стана, односно другом основу коришћења, - пријаву пребивалишта и - доказ о власништву моторног возила. 6. Учесник може истовремено поднети понуде за више гаража појединачно. Након окончања поступка учесник се мора определити за једну гаражу за коју ће закључити уговор о закупу. 7. Давање гаража у закуп спровешће се вредновањем (бодавањем) следећих критеријума: - локације становања учесника - лица која станују у згради у којој се налази гаража бодова, - лица која станују у суседној стамбеној згради бодова, - лица која станују на удаљености до 1km од гараже бодова, - лица која станују преко 1km од гараже у месту где се гаража налази бодова. - висине понуђене закупнине. Висина понуђене закупнине вреднује се следећим бројем бодова: - за понуђени износ закупнине до 10% виши од почетног бодова, - за понуђени износ преко 10% до 30% више од почетног бодова, - за понуђени износ преко 30% до 50% више од почетног бодова, - за понуђени износ преко 50% до 100% више од почетног бодова, - за понуђени износ преко 100% од почетног бодова. Висина понуђене закупнине не може бити мања од почетне закупнине. 8. Уговор о закупу гараже са учесником огласа који је остварио право на закуп гараже закључиће се и исти ће производити дејство од дана увођења закупца у посед гараже од стране РБ Колубара као закуподавца. 9. Понуде треба доставити у затвореној коверти, у року од 15 дана од дана објављивања, преко поште на адресу РБ Колубара д. о. о. Лазаревац, (Служба за имовинско-правне послове), за Комисију за давање у закуп гаража улица Карађорђева број 38, са назнаком: ПОНУДА ЗА ГАРАЖУ У ОГЛАСУ ОЗНАЧЕНУ РЕДНИМ БРОЈЕМ -НЕ ОТВАРАЈадресом лица које подноси понуду. 10. Неблаговремене и непотпуне понуде неће се узимати у разматрање. 11. Сви учесници огласа биће обавештени писаним путем о исходу огласа. КОЛУБАРА БРОЈ Свим заинтересованим учесницима огласа, на њихов захтев биће омогућено да погледају жељену гаражу, уз присуство представника Службе за имовинско-правне послове. Ближе информације могу се добити преко особе за контакт Обрадовић Маше на тел Након доношења Одлуке директора РБ Колубара д. о. о. Лазаревац о давању у закуп гаража, закључиће се уговор о закупу на период од 5 година. Учесник са којим се закључи уговор о закупу гараже плаћаће закупнину у висини месечне закупнине назначене у његовој понуди. Закупнина се плаћа месечно, до 15. у месецу за претходни месец. 14. На писани позив Комисије о давању у закуп гаража, учесник коме је Одлуком директора додељена гаража дужан је да у складу са чл. 31, ст. 3 Правилника о давању у закуп пословног простора и гаража приступи закључењу уговора у року од 8 дана од дана пријема писаног позива, у просторије Службе за имовинско- -правне послове, ул. Карађорђева бр. 38, први спрат. КОМИСИЈА ЗА ДАВАЊЕ У ЗАКУП ГАРАЖА

28 28 Непозната историја Лазаревца Хроника о аеродрому и пог Када је Хитлерова Немачка без објаве рата напала Краљевину Југославију, у операцији названој Страшни суд, у јутарњим сатима 6. априла године, са 234 бомбардера и 120 ловаца, у четири таласа, бомбардован је Београд. Напад је настављен сутрадан, затим 11. и 12. априла. Погинуло је око грађана и нанета је огромна материјална штета престоници, као и ненадокнадив губитак националним институцијама Србије. Немци су у нападу на Београд имали око 500 авио-полетања бомбардера и 250 полетања ловаца. У култури сећања лазаревачког краја не постоји податак о помоћном аеродрому на коме је 7. априла године, приликом бомбардовања 27 бомбардера и 20 ловаца, погинуло девет авијатичара Да није било улице Шест авијатичара у Лазаревцу тешко би се и сазнало да је жртва немачког бомбардовања 7. априла био и Лазаревац, у коме је тешко оштећена и Црква Св. Димитрија. О бомбардовању помоћног аеродрома који се налазио у атару Дрена на месту данашњег Дома здравља Др Ђорђе Ковачевић записано је први пут у делу Лазаревац и околина објављеном године, али на једностран начин, без навођења извора: Другог дана рата и Лазаревац је слично Београду осетио дејство злогласних штука. Мали помоћни аеродром у близини Лазаревца био је циљ напада извршеног већ око осам часова изјутра. Но авиони су били склоњени, страдао је делимично град и његово незаштићено становништво. Међутим, истраживање које је уследило показаће да ови наводи нису тачни. Десет година касније, године, објављено је дело Ваздухопловство у НОР-у аутора Боже Лазаревића, у коме на стр. 33 испод слике авиона стоји потпис Попаљени авиони код Лазаревца априла Четири деценије од априлског бомбардовања, како сам незванично сазнао, јер о томе не постоји писани документ приликом формирања имена нових улица у Лазаревцу, непосредно поред бившег аеродрома, паралелно са гробљем, једна улица је добила име Шест авијатичара, на предлог старијих мештана који су тврдили да је у бомбардовању погинуло шест авијатичара. Том приликом, од лица која су одржавала лазаревачко гробље, добио сам информацију да се испод једног храста налази необележена хумка са погинулим авијатичарима. Из албума Славољуба Маџаревића: Авио-митинг у Лазаревцу године Истраживање о судбини помоћног аеродрома и немачког бомбардовања трајало је око годину дана, између и године. У Музеју ваздухопловства у Земуну године од љубазног директора сам сазнао да о пилотима априлског рата не постоји архивска грађа, иако су многи погинули у одбрани неба изнад Београда. После упорног вишемесечног трагања по војним установама дошао сам сасвим случајно до Антуна Бенчевића, инжењера из Новог Београда који је годинама самоиницијативно прикупљао грађу о априлском рату. Захваљујући његовој помоћи, ступио сам у контакт са Андром Павловићем, пуковником у пензији. Он је у време почетка априлског рата био шеф оперативног одсека Команде краљевског ваздухопловства и на моје велико изненађење отворио ми је непозната врата догађаја од 7. априла године:

29 29 ибији девет авијатичара КОЛУБАРА БРОЈ 1130 Уочи рата у Лазаревцу је постојао помоћни или школски аеродром за обуку пилота. Није имао никаквог војног значаја с обзиром да је служио само за обуку пилота, чланова аероклубова у земљи. На аеродрому у Лазаревцу је било 36 школских авиона, типа бикер, бреге 12 и потез 25. На челу две ескадриле су се налазили Бранимир Петрић и Бранислав Ивановић који и данас живе у Београду и могу потврдити моје речи. Дан пре напада немачких авиона на Лазаревац, на аеродром је слетела 604. тренажна група са седам авиона који су претходно евакуисани из Новог Сада на земунски аеродром. Настављајући драматичну причу саопштену у јесен године, први пут неком новинару, пуковник Павловић је описао детаље напада на Лазаревац: У раним јутарњим часовима 7. априла године помоћни аеродром који је по међународном праву био заштићен, напали су немачки авиони, 27 бомбардера штука и 20 ловаца масершмита. Аеродром није имао борбене авионе, нити је имао своју противваздушну одбрану, тако да је био препуштен на немилост непријатељу. Према званичним подацима које сам добио, с обзиром на моју функцију у авијацији, сазнао сам да је 13 лица погинуло, а 17 лакше и теже повређено. На жалост, не постоји списак погинулих авијатичара. Када сам изгубио сваку наду да ћу сазнати имена погинулих авијатичара, у складу са оном мудром изреком да храбре прати срећа, захваљујући љубазности свештеника Цркве Св. Димитрија Живорада Јаковљевића, у Протоколу умрлих Српске православне цркве у Лазаревцу нашао сам имена девет погинулих авијатичара. То су били: Лазар Штарбегер, војник, Лазар Иванчевић, војник (рођен у Чортановцима Срем), Петар Стојановић, војник, Миодраг Михаиловић, војник, Кројач (презиме или име нечитко), војник, Лабуд Егић, механичар (рођен у Шапцу) и Лука Стојановић, војник (рођен у селу Ђинђуша, срез Јабланички). Сви погинули војници припадали су 602. ексадрили. Уз име Луке Стојановића стоји напомена да је пренет и сахрањен у месту рођења. Сви остали погинули сахрањени су на лазаревачком гробљу на безименом месту које није адекватно обележено. Текст о судбини аеродрома у Лазаревцу и погинулим авијатичарима, међу којима изгледа није било пилота, већ само војници и механичари, објавио сам године у Политици-Експрес, а нешто касније и у Борби. Захваљујући њему јавила ми се сестра једног од поменутих авијатичара (мислим да се радило о Лазару Иванчевићу) која је сазнала трагичну судбину свога брата. Школски или помоћни аеродром у Лазаревцу је имао традицију у авијацији Југославије, о чему сведоче фотографије са авио-митинга објављене године и непосредно после Другог светског рата. У култури сећања лазаревачког краја догађај описан у овом чланку не постоји и зато је неопходно рехабилитовати успомену и материјалне доказе на некадашњи помоћни аеродром и девет авијатичара који су погинули у априлском рату године. Да би се то реализовало треба поставити споменобележје на месту где је био аеродром, променити назив улице Шест авијатичара у улицу Девет авијатичара, извршити ексхумацију посмртних остатака авијатичара са лазаревачког гробља и ангажовати стручну инсти туцију која би комплексно истражила све околности везане за историју аеродрома у Лазаревцу. Милорад Ђоковић

30 30 ПРВА ЖЕНСКА ПЛАНИНАРСКА ЕКСПЕДИЦИЈА ОСВОЈИЛА ХИМАЛАЈСКИ ВРХ ТАРПУ ЧУЛИ (5.663 М Племенита ен Дан паузе у базном кампу Тарпу Чули. Ручак је. Одједном јака и потмула тутњава. Тло подрхтава. Прва и једина мисао је лавина. Ако дође са севера, пашће у глечер. Дође ли са истока... Истрчавамо из трпезаријског шатора и чекамо лавину. Један шерпас узвикује цунами. Схватамо да је земљотрес. Стајемо у гомилу, грлимо се и чекамо да прође. Још неколико благих потреса, а онда се све смирује. Нисам се питао шта ће ми ово у животу. Знам зашто планинарим. Зато што то волим. И опет бих ишао Овако су два најдужа и најопаснија минута доживеле чланице прве женске планинарске експедиције, коју је у пењању врха Тарпу Чули (5.663 метра) предводио Александар Рашин Раша, фото-репортер листа Колубара. Током њиховог боравка на Хималајима земљотрес јачине 7,9 степени Рихтерове скале погодио је 25. априла Непал и са собом однео око жртава. Повређених је било око Авантура је почела пре годину и по дана окупљањем 44 младе жене. Озбиљне припреме обухватале су пењање планинских врхова Србије, Црне Горе, Македоније и Босне и Херцеговине. Након успона у Швајцарској као најбоље из финалне селекције изашле су Андријана Милетић из Кладова, Биљана Савковић из Ниша, Бранка Брадашевић из Параћина, Биљана Меденица из Подгорице и Весна Ђоковић, Биљана Чегар, Соња Павловић и Јелена Игњатијевић из Београда. Због потреба снимања документарног филма екипу су до одређене висине чинили и уредница подгоричког Реномеа Радмила Крговић, редитељ g Попети/освојити врх Терминолошке нијансе које збуњују лаике Рашин објашњава речима: Остао је колонијални обичај да се симболичним побадањем заставице нова територија прогласи својом. Међутим, планинари не освајају, већ пењу врх. Нити смо ми први, нити је врх наш. Зато га и не можемо освојити. Такмичари у другим спортовима освајају медаље и носе их са собом. Ми имамо само тај осећај са врха. Младен Ковачевић и директор фотографије Марко Миловановић. Под покровитељством Планинарског савеза Србије експедицију је организовао Планинарски клуб Extreme summit team на челу са Драганом Јаћимовићем. Путовање је трајало од 16. априла до 2. маја. У време разорног земљотреса још две планинарске експедиције из Србије биле су у Непалу. Своје утиске након прве потпуно женске групе коју је до сада водио Рашин сумира речима: Девојке су биле сјајне. Никаквих сукоба није било. Испоставило се да смо направили добру екипу, без обзира на разлике у годинама (распон око 20 година), професијама, личним статусима и карактерима. Пронашле су се међусобно и, генерално, жене су послушније. На пример, ја сам неколико пута мењао иницијални план. Оне су знале оквир, али не и оптерећујуће детаље. Све промене су разумно прихватале. Ниједног тренутка није било затезања, што је последица изграђеног поверења. Мушкарци би се другачије понашали у овим ситуацијама. Иако је савет шерпаса био да се из Анапурна базног кампа (4.100 метара) не иде на Тарпу Чули, Рашин је пре земљотреса одлучио да иду даље. Није постојала могућност комуникације, па се ни са ким није консултовао. Одлука је била добра, мада једна од тежих.

31 ЕТРА) 31 ергија Непала КОЛУБАРА БРОЈ 1130 Прво што ми је пало на памет након земљотреса било је да ли сам претходно донео добру одлуку да идемо даље. Почне човек да се премишља, али нисам се питао шта ће ми ово у животу. Знам зашто планинарим. Зато што то волим. И опет бих ишао. Нисам размишљао о смрти. То је нешто што се догађа објашњава Рашин, лиценцирани водич који у својој планинарској књижици има забележених девет хималајских врхова. Након земљотреса је храбрио девојке. Прећутна комуникација је била добра. Није био сигуран да ће изаћи на врх, али им то није говорио. Да су виделе његов страх, како је објаснио, могли су само да се врате назад. Време и многе друге ствари им нису ишле наруку, али је решио да иду корак по корак, па докле буде безбедно. На 23 степена испод нуле започели су последњу деоницу пута ка циљу. Кретање је било у границама очекиваног. Није било критичних ситуација, али јесте за размишљање и концентрацију. Строго се водило рачуна о сваком кораку. Успон је био дуг, а време лоше. До врха су ходали девет сати. На врху Тарпу Чули велика радост, тренутно олакшање и једна фотографија. По повратку у Анапурна базни камп екипа је сазнала да су последице земљотреса катастрофалне, као и да су њихове породице у Србији забринуте, што је бацило сенку на успех који уопште није мали. Тада су и сазнали да су прве вести у медијима биле пренаглашене. Пошто је шира околина Катмандуа била погођена, а планинари боравили у центру престонице, веће последице земљотреса нису видели. Девојке су Рашу у шали звале Сулејман Величанствени. Није султан, али је величанствен водич, друг, пријатељ и саветник. Кажу да је увек био спреман за сваку врсту подршке. Говорили су и да земља мора да се тресе када дођу жене из Србије. Духовитост је некада била последица скретања пажње са озбиљнијих ситуација, а некад је хумор спонтано настајао из осећања блискости. Можда ћете се питати како функционише тим од осам жена на једном месту током 17 дана, али уз оволико дешавања и непредвиђених ситуација нема времена за личну нетрпељивост и незадовољство. Овај тим је пажљиво формиран протеклих годину и по дана под будним оком и искуством идејног творца ове приче Драгана Јаћимовића и нашег водича Раше, који нас, на крају, најбоље и познаје казала је Јелена Игњатијевић, једна од осам одлучних, истрајних, стабилних и храбрих жена. Надајући се финансијским средствима, од којих овакви подухвати највише и зависе, девојке и Раша планирају пењање врхова изнад 7.000, па чак и изнад метара. Садржајно путовање пуно преокрета и племенита енергија Непала новим су бојама освежили њихове погледе на живот и људе, а хималајски врхови изнедрили жељу да им се поново врате. М. Караџић g Велики успех Потпредседник Планинарског савеза Србије Драгослав Гогић пењање врха Тарпу Чули сматра изузетним успехом српског планинарства и још једним доказом да планинарство није хоби, већ спорт. О члановима хималајске експедиције, која је захтевала много времена, енергије и технике, Гогић је рекао: Даме су биле упорне, психофизички стабилне и кондиционо спремне. Рашин је сталожен, смирен и изузетно искусан водич. Доноси праве одлуке у правом тренутку. Ако бих ја бирао водича женског тима за Хималаје, то би био Раша.

32 Мисаона 32 ГОСТОВАЊЕ МУЗЕЈА АФРИЧКЕ УМЕТНОСТИ ТОКОМ ШЕСТЕ ЛАЗАРЕВАЧКЕ НОЋИ МУЗЕЈА Удубљења су поређана у одређени систем редова (два реда по шест удубљења, на пример). Број удубљења, односно редова варира. Лако се импровизује, што је можда и разлог велике распро страњености. Довољна су удубљења на земљи или линије кредом извучене. Пиони могу бити стаклићи, шкољке, кликери, каменчићи, семенке... Материјал од којег је табла направљена (блато, камен, дрво, злато...) зависио је од друштвеног статуса играча. У неким културама је учење правила игре припадало обредима иницијације. Прве званичне партије манкале у Лазаревцу Друштвена игра манкала била је централна тема шесте лазаревачке Ноћи музеја, која је, 16. маја, одржана у Модерној галерији. Реализована је кроз гостовање Музеја афричке уметности и изложбу о овој распрострањеној комбинаторној игри. Кустос Музеја афричке уметности Ивана Војт одржала је предавање о пореклу, врстама, значењима и важности ове мисаоне игре. Део изложбе биле су и документарне фотографије и филмови, као и продајне табле. Иначе, Музеј Афричке уметности је у децембру године отворио изложбу посвећену манкали, а цела наредна година била је посвећена овој игри. У години направљен је одговарајући програм којим обилазе Србију. Лазаревац је девети град на том списку. Манкала је назив за породицу игара на таблама одређеног типa. To je термин око чијег су коришћења антрополози постигли консензус, како не би долазило до забуне. У основи је дериват арапске речи која значи кретање. Игра се у различитим културама назива различитим именима. На локалном језику та реч обично означава таблу или врсту пиона. То је стратешка мисаона игра у којој се мора рачунати унапред. Логичка игра једноставних правила симболизује плодност земље, мушкарца и жене Традиционално се игра у готово читавој Африци, великом делу Азије и у деловима Латинске Америке. У деловима Северне и Јужне Америке игра се као популарна игра, а и широм света се организују турнири. Манкала данас постоји и као компјутерска игрица, што показује да је она кроз историју мењала своје форме, а да је суштина остајала. Манкала симулира сетву. У игри се користи израз посејавати пионе. Удубљења представљају парцеле замљишта. Табле су обично дворедне или четвороредне. Сматра се да је настала током сетве, када су људи уочили систем надметања и могућност побеђивања. Тестирање аудио-водича g Београдске табле У Археолошком институту у Београду чувају се две камене табле за манкалу које су пронађене на Калемегдану. Први пут су биле изложене у Музеју афричке уметности крајем године. Табле су из XVII века. Систем редова је 2x6. Верује се да су турски војници у пределу Доњег града играли манкалу и да су биле везане за неку чврсту подлогу. Пронађене су у близини хамама.

33 33 сетва КОЛУБАРА БРОЈ 1130 Манкала симболизује плодност земље, мушкарца и жене. Све је везано за парне бројеве. На почетку се поштује принцип равнотеже, а даљи ток зависи од способности играча. Питање евроцентризма и доноса према афричкој култури, као и ваневропским културама, јесте комплексно. Утемељено је у политичким и историјским дешавањима, али је ова изложба показала да када понудите људима нешто што могу да препознају, а ово је друштвена игра, онда се не поставља питање одакле је дошла и ко је игра, изузев у смислу занимљивих прича. Изложба је добро средство непосредног повезивања култура објаснила је Ивана Војт, која је током предавања и анализирала флоскулу о манкали као најстаријој афричкој друштвеној игри на свету, односно њена поросторна и временска одређења. Увод у Ноћ музеја чиниле су радионице које су у поподневним сатима организоване за најмлађе суграђане. На платоу испред Модерне галерије и ове године је организован ликовни атеље на отвореном, док су у галеријском простору са кустосима Музеја афричке уметности малишани правили своје табле за манкалу и учили правила кроз игру. У Ноћи музеја могла се видети и изложба видеоинсталација преко 80 Инстаграм фотографија Лазаревца, пројекта чији је идејни творац Лазаревчанин Драган Вујчић. Посетиоци су могли да тестирају нову апликацију за мобилне телефоне као врсту аудио-водича кроз Модерну галерију. Приказана су и најбоља остварења са прошлогодишње Балканиме, Атеље на отвореном фестивала анимираног филма. Стална поставка Легата Лепе Перовић и колекције Савременици, као и поставка предмета из праисторије са три локалитета у Малом Борку биле су, такође, доступне посетиоцима. Галерија се придружила хуманитарној акцији Предшколске установе Ракила Котаров Вука, чији је циљ да се новац сакупљен откупом и рециклажом пластичних чепова дотира деци са посебним потребама. М. Караџић Ликовни изрази У галерији Симонида је средином маја отворена изложба ликовних радова Милоша Живковића, Јасмине Бабовић и Марије Младеновић, корисника Дневног боравка за децу и омладину са посебним потребама. Ова изложба је пре Лазаревца била постављена у галерији Свети Лука у Убу. Радови су настајали током радионице коју је у Модерној галерији водио Душан Рајшић, уредник ликовног програма Центра за културу Лазаревац. Дугорочни циљ је да корисници израђују сувенире Лазаревца, а куповина пећи за керамику је један од предуслова. Лазаревачко Удружење уметника и љубитеља уметности Колубара поклонило је своје радове како би материјално помогло лазаревачкој јединици Центра за смештај и дневни боравак деце и омладине ометене у развоју. Изложбу је отворио заменик председника Градске општине Лазаревац Бојан Стевић, који је, очекујући подршку Града Београда, казао да је близу решење проблема простора Дневног центра. У програму отварања је учествовао гудачки оркестар Музичке школе Марко Тајчевић из Лазаревца. М. К.

34 34 ЗАВРШЕНО ФУДБАЛСКО ПРВЕНСТВО ПРВЕ ЛИГЕ, КОЛУБАРА ЈЕДАНАЕСТА До опстанка у финишу Први гол Дринића у мечу са Бачком Очување статуса прволигаша лазаревачки зе лено-црни обезбедили су у претпоследњем колу, победом над Бачком од 3:1, головима Дарка Дринића (два) и Марка Симића. За мање од месец дана изабраници Верољуба Дуканца одиграли су чак шест утакмица, са учинком од 50 одсто две победе, два ремија и два пораза. Сусрети са Јединство Путевима и Синђелићем завршени су без голова, у Лазаревцу је пре поменутог меча са Бачком савладана Мачва минималним резултатом, док су порази забележени на гостовањима у Ивањици и Инђији. У тих шест мечева лазаревачки нападачи постигли су пет голова, а Марко Симић био је стрелац три поготка, чиме је, уз несумњиво добру игру, био најбољи појединац Колубаре у завршници првенства. На коначној табели Прве лиге, после одиграних 30 кола, Лазаревчани су на 11. месту, са 38 освојених бодова и гол-разликом 34:43. Иако је током зимског прелазног рока Колубара склопила добар састав, два пораза на старту пролећног дела првенства, оба на домаћем терену против Радника из Сурдулице, иначе новог суперлигаша, и горњемилановачког Металца (који ће играти бараж за Супер лигу), прилично су уздрмала редове зелено-црних. После пораза у 22. колу на гостовању против Бежаније тренер Драган Грчић поднео је оставку, а на ужареној тренерској клупи заменио га је дотадашњи помоћник Верољуб Дуканац. Дуканац има осам година стажа као стандардни првотимац Колубаре, а тренерски занат је, такође, добрим делом испекао у лазаревачком клубу као помоћник Јокаиму Дуљају, Бори Радуки и Предрагу Ристановићу, уз већ поменутог Грчића. Марко Симић постиже други гол у мечу опстанка против Бачке Зимус смо направили добар тим, тако да смо рачунали да нема опасности од испадања. Стицај околности је учинио да смо били озбиљно угрожени, у једном тренутку добар део српске фудбалске јавности нас је отписао. Преузео сам одговорност после оставке Грчића и с тешком муком смо остали у лиги, уз максималано залагање свих у клубу каже Дуканац, додајући како је по његовом мишљењу тренутак прекретнице и потпуни повраћај самопоуздања био бод освојен на гостовању у Београду, против Синђелића. Вреочка Турбина била је најпријатније изне нађење јесењег дела првенства Српске лиге група Београд. Под тренерским вођством Ненада Живановића, истовремено и играча, турбоси су тада стигли до трећег места. На полусезони неколико играча је напустило Вреоце, Живановић се посветио тренерском послу и учинак на терену био је битно мањи. Два кола пре краја првенства Вреочани су на осмом месту, са 38 освојених бодова. У досадашњих 13. пролећних кола освојено је само десет бодова, али је залиха била довољно велика за мирно привођење такмичења крају. Екипа Степојевац Ваге у финишу првенства би тно је повећала своју предност над пратиоцима у Београдској зони. Лидери су табеле са чак 14 бодова предности над Црвеном звездом из Малог Мокрог Луга и нови су члан Српске лиге група Београд. Остало је два кола до краја, а у досадашњих 26 утакмица тим који води Немања Ђорђевић уписао је 19 победа, пет ремија и само два пораза. С обзиром да из године у годину прелазе у виши ранг, могуће је да се Степојевчанима смеши Гинисова књига рекорда. С друге стране, љубитељима фудбала се у идућој сезони пружа задовољство да ужи вају у комшијским дербијима Сте појевац Ваге и Турбине. З. С.

35 35 Каратисти Колубаре и тренер Чедомир Синђелић у Риги, после освајања медаља КАРАТЕ: СЕДАМ БОРАЦА КОЛУБАРЕ НА СВЕТСКОМ ПРВЕНСТВУ Потврђен високи квалитет КОЛУБАРА БРОЈ 1130 Чак седам медаља донели су каратисти лазаревачке Колубаре из Риге, главног града Летоније. У овом граду, Паризу севера како га многи зову, средином маја одржано је Десето светско првенство Светске карате конфедерације за сениоре, јуниоре и кадете, а учествовало је преко хиљаду такмичара из 35 земаља. Селектор репрезентације Српске карате уније био је Чедомир Синђелић, а у њеном саставу налазило се седам такмичара лазаревачке Колубаре. Најбољи резултат и свој највећи успех постигла је Наталија Станојевић која се попела на победничко постоље и у сениорској и у јуниорској конкуренцији, такмичећи се у борбама (Sanbon) у категорији плус 60 килограма. Она је у дуелу за сениорско злато савладала Франческу Сини из Италије, док је у финалу јуниорске конкуренције била убедљиво боља од такође италијанске представнице Кларисе Барбијери. Није било лако, посебно у сениорској конкуренцији. Победила сам Франческу буквално у последњој секунди меча. Посебно ме радују медаље које су освојили моји клупски другови Мирјана и Милован Тодоровић, пошто су им то прве медаље са такмичења овако високог нивоа каже Наталија Станојевић. Два одличја припала су Драгиши Марковићу, у борбама у категорији минус 68 килограма. До најсјајнијег стигао је у сениорској конкуренцији победом у финалу над Никитом Урусовим, представником Русије. У јуниорској конкуренцији поклекао је од репрезентативца Италије Леонарда Линарија и освојио је друго место и сребрну медаљу. Први пут сам такмичио на сениорском светском првенству, па морам рећи да су притисак и трема били огромни. Презадовољан сам што сам успео да током меча са Никитом држим темпо и диктирам свој начин борбе. Победио сам са великом бодовном предношћу од 6:1. Велику подршку имао сам од родитеља, нашег тима који је за мене навијао током меча и од тренера Синђелића рекао је Драгиша. Вељко Симић На најтежим искушењима био је Вељко Симић, у чијој категорији плус 78 килограма се надметало 20 бораца. Наступио је са озбиљном повредом квадрицепс мишића десне ноге, што је тренер Чедомир Синђелић привремено санирао инјекцијама. Своју доминацију у овој категорији Вељко је потвр дио још једном, победивши у финалу Литванца Томаса Жилинског. Најискуснији такмичар Колубаре сада је окренут ка предстојећем Светском купу, који ће се средином августа одржати у Нагоји (Јапан). Кадеткиња Мирјана Тодоровић такође је освојила златну медаљу, победом у финалу над Рускињом Александром Шебелкином у ка тегорији плус 57 килограма. До трећег места и бронзане медаље стигао је кадет Милован Тодо ровић у категорији до 55 килограма. Репрезентација Српске карате уније, по осво јеним медаљама у сениорској конкуренцији на овом првенству, у укупном пласману је на четвртом месту. Наравно да смо презадовољни, али морам и овај пут истаћи помоћ Градске општине Лазаревац и фирме Девикс ове медаље припадају и њима са широким осмехом коментарише учинак на Светском првенству Драган Синђелић, председник Карате клуба Колубара. З. С.

36 36 ОМЛАДИНСКИ ОДБОЈКАШКИ КЛУБ ЛАЗАРЕВАЦ Кадеткиње у српском врху Екипа ООК Лазаревац Одбојкашице Лазаревца, као што се и очекивало, сачувале су статус друголигаша. Крајем априла завршено је првенство у Другој лиги група Центар, а Лазаревчанке су заузеле осмо место у конкуренцији укупно десет клубова. Биланс од пет победа у 18 мечева, са освојених 16 бодова и сет-разликом 25:42, можда није сјајан, али испуњен је основни циљ, опстанак у лиги. Од првог марта бригу о првом тиму преузела је Сања Митровић (29), која признаје да је била изненађена позивом да преузме кормило сениорске екипе лазаревачких одбојкашица. Своју играчку одбојкашку каријеру Сања је почела баш у Лазаревцу, да би је наставила у Немачкој и Француској где је стекла завидно одбојкашко име, а сада је у првом тренерском ангажману. Понуду да водим Лазаревац прихватила сам без много размишљања, био је то за мене велики изазов, али још већа одговорност. Нисам довољно познавала екипу, али сам знала да се у Лазаревцу добро ради и да има довољно квалитетних одбојкашица. У пет првенствених мечева у којима сам водила тим као тренер забележили смо три победе и два пораза и тиме остварили један од постављених циљева, задржавање друголигашког статуса каже Сања Митровић, додајући како су сениорску екипу сачињавале кадеткиње, генерација Управо је такмичење најбољих српских женских одбојкашких екипа у кадетској конкуренцији, односно успех на овом плану, један од циљева клуба. На полуфиналном турниру одржаном у Новом Пазару почетком маја, Лазаревчанке су освојиле прво место, савладавши домаћина Волеј стар јуниор и Рибницу из Мионице са 3:0, као и панчевачки Динамо са 3:1. Тренер Лазаревца Сања Митровић наглашава како је на папиру највећи фаворит била екипа Динама. За овог противника тим из Лазаревца спремио је посебну тактику која се показала веома успешном. Играчице су испоштовале сваки договор, играле су као прави тим, имале већу жељу и заслужено освојиле прво место. На финалном турниру Лазаревац ће одмерити снагу са још три екипе, све са подручја Београда, где се игра најквалитетнија одбојка ( Црвена звезда, Визура и Рода ). Вреди забележити имена свих кадеткиња Лазаревца : Милица Костадиновић, Катарина Ђорђевић, Слађана Пантелић, Невена Филиповић, Јелена Ранковић, Тамара Илић, Сања Миленковић, Марија Павловић, Кристина Стојковић, Дина Драгосавац, Тамара Ристић и Сара Ранковић. Ослањање на сопствене снаге је политика нашег клуба, било када су у питању играчице, било тренерски кадар. Пробаћемо да у идућој сезони нападнемо прво место, односно да покушамо повратак прволигашког статуса. Рад са млађим селекцијама је констатно квалитетан и то је оно што нас највише радује речи су Радослава Ристановића, председника клуба. З. С. Победнички галоп Биг Брадера Петнаести победнички пехар за вреочку Ергелу Браћа Пауновић освојило је грло Биг Брадер, првог мајског викенда на шабачком хиподрому, другог тркачког дана ове сезоне пред око љубитеља коњичког спорта. У трци дана на метара Ђурђевдан Агромаркет наступило је десет расних галопера. Џокеј Жељко Илић имао је добру тактику, тако да се у првој трећини трке Биг Брадер налазио на петом месту, да би се у средини трке померио једну позицију напред. Ергела Браћа Пауновић постоји већ седам година. З. С. Грло Биг Брадер са џокејом Жељком Илићем

37 КИК-БОКС: ЈУНИОРСКО ПРВЕНСТВО СРБИЈЕ 37 Два прва места КОЛУБАРА БРОЈ 1130 Последњег априлског викенда у Лазаревцу надметали су се најбољи ју ниори Србије у кик-боксу, дисциплина К-1. Ринг је био постављен у спортској сали Основне школе Кнез Лазар, а за титулу шампиона током два дана борило се 87 такмичара, 69 у мушкој конкуренцији и 18 у женској, из 33 клуба. Технички организатор првенства био је лазаревачки Кик-бокс клуб Колубара. До титуле најбољег дошла су два лазаревачка боксера Слободан Митровић и Вујадин Ђурђић. Доминација Митровића, члана лазаревачке Колубаре, у ка те горији до 57 кг у јуниорској кон куренцији траје већ дуже време. У полуфиналном мечу савладао је нокаутом Вука Перуничића из Кик-бокс клуба Констриктор Хајдук, док му је Јован Јанковић, члан Ју ниора предао финални окршај. Такмичар лазаревачког Обилића Ђурђић у финалу декла сирао је Божидара Јовановића, члана Пирота. Најоштрија конкуренција била је у категорији до 71 кг, чак 12 боксера се борило за титулу најбољег, а за Колубару је наступио Иван Ђорђевић. Он је први од Лазаревчана изашао у ринг, водио тешку борбу са Санином Мемовићем из Младости и био за нијансу бољи Вујадин Ђурђић и тренер Горан Васиљевић у жестоком окршају. У следећем мечу, истог дана, као да није имао довољно снаге да се одупре Стефану Маркановићу из новосадске Војводине, изгубио је тај меч одлуком судија 2:1 и остао без медаље. Слично је прошао и његов клупски друг Петар Петровић, у категорији до 63,5 кг. Убедљиво је победио Нурка Ћосовића из Младости, да би у полуфиналном мечу био савладан од Јована Стевановића из Пан Џима и припала му је бронзана медаља (у овој конкуренцији такмичило се осам кик-боксера). У женској јуниорској конкуренцији од лазаревачких представника наступила је само Јелена Рајковић, чланица Колубаре, у категорији до 52 кг. У финалном мечу од ње је убедљиво боља била Марина Ђекић из клуба Интернационал ЕМК. После два такмичарска дана епитет најуспешнијег клуба припао је новосадској екипи Војводи на Велетабак, док је за најбољег борца првенства проглашен победник у категорији до 75 кг, Зоран Гроздановић из београдског Синђелића. Лазаревчани су, као и увек, били добри домаћини и ве роватно ће још неко првенство у кикбоксу бити одржано у Лазаревцу. Средином марта у Београду је одржан Европски куп Serbian open у дисциплинама К-1 и кик- -лајт контакт, на коме су наступили такмичари из 49 клубова из земље и иностранства. У укупном пласману Обилић се нашао на 28. месту, а Колубара на 34. позицији. У финалу сениора (дисциплина К-1) у категорији преко 91 кг члан Обилића Срђан Алексић изгубио је од Саше Полугића из Краљева. У истој овој дисциплини у конкуренцији сениорки наступиле су чланице Колубаре Слађана Павловић (минус 52 кг) и Јована Ђорђевић (минус 65 кг). Обе су оствариле пласман на треће место. З. С. Слободан Митровић Иван Ђорђевић Петар Петровић

38 38 АТЛЕТИЧАР МАРКО РАНКОВИЋ ПЕТИ НА БЕОГРАДСКОМ ПОЛУМАРАТОНУ Ка олимпијској и европској норми Вест да је на Београдском полумаратону средином априла пето место освојио Лазаревчанин Марко Ранковић (27) није изненадила познаваоце атлетике. Око тркача пријавило се за овај полумаратон, а кроз циљ је прошло њих Марко, иначе дипломирани правник, стазу од 21 километар прешао је за један час, 13 минута и 34 секунде. Од самог почетка трке падала је киша, али Марко је истрчао најбоље што је могао, пратећи водећу групу атлетичара и црпећи последње резерве снаге. Атлетиком се бавим већ скоро 15 година, тачније од новембра године, када сам постао члан Атлетског клуба Колубара. Одлучио сам да ми Београдски полумаратон буде једна од најбитнијих трка ове сезоне, па сам све подредио остварењу доброг резултата. Тренирао сам два пута дневно, прелазивши преко 30 километара. Наравно да сам задовољан постигнутим резултатом, иако мислим да могу још боље говори Марко, с ким смо разговарали после једног тренинга на теренима СРЦ Колубара. Већином тренира сам, али тада су са њим била два млађа љубитеља атлетике. Висок је 171 цм, тежак 62 кг, тренинге и исхрану сам планира, максимално се трудећи да на атлетском терену и око њега вежба два пута дневно. Из свакодневних оброка избацио је хлеб, рафинисани шећер и рафинисано уље, а доминантни део исхране су воће и поврће. Када сам почео да се бавим атлетиком, нисам ни сањао да ћу је толико заволети. После само четири месеца тренинга био сам шести на Крос првенству Србије, а током десет година колико сам био члан Атлетског клуба Колубара освојио сам многе медаље на уличним тркама, кросевима, маратонима и ултрамаратонима. Из тог периода значајни резултати јесу треће место на Подгоричком ултрамаратону, као и друго место на Новосадском маратону, који је уједно био и Првенство Србије у маратону прича Марко о својој досадашњој каријери, додајући како је две сезоне провео носећи дрес Атлетског клуба Смедерево, коме је био велико појачање. Желећи да помогне добром пријатељу, такође атлетичару Мирку Петровићу, од ове године члан је Атлетског клуба Чајетина из истоименог места, како би учествовао у стварању имена и репутације тог новоформираног клуба. Налазе се на добром путу, пошто су ове године на Крос првенству Србије у конкуренцији сениора као екипа заузели четврто место. Нисам променио клуб због новца, тога у атлетици нема. Све своје трошкове такмичења и припрема, за све ове године, подмирујем сам. Практично сам и тренер сам себи, наравно уз савете искуснијих такмичара и тренера. Жеља ми је да испуним олимпијску норму, или бар норму за европско првенство, било на метара или у маратону објашњава нам Ранковић. Каже како има још једну жељу, везану за атлетику обнову Атлетског клуба Колубара, да се што више младих, посебно деце, мотивише за бављење атлетиком, наглашавајући како ће то бити лако могуће уколико људи из Градске општине Лазаревац и Савеза спортова Лазаревца препознају значај атлетике и помогну колико буду могли. Марко очекује да ће добре резултате постићи на Првенству Србије овог лета и на Дунавском полумаратону у Апатину, средином октобра. З. С.

39

40

Припреме за транспорт одлагача

Припреме за транспорт одлагача број 1 // новембар 2017. ISSN 2560-5143 Велики послови на Тамнава-Западном пољу Припреме за транспорт одлагача www.eps.rs // Фото: М. Цвијетић Детаљ из Погона за производњу Метала, жиле куцавице овог металског

Detaljer

(upublisert, april 2007) (необјављена песма, април 2007)

(upublisert, april 2007) (необјављена песма, април 2007) (Et blad) Jeg er et tre lyden du hører forteller deg at jeg står og gror jeg sprang gjennom stammen og ut roten var det livet jeg ikke kunne si du hører at jeg tenker med ord at jeg blir til et menneske

Detaljer

ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКИ БАСЕН КОЛУБАРА Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦ

ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКИ БАСЕН КОЛУБАРА Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦ ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКИ БАСЕН КОЛУБАРА Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦ КОЛУБАРА Број: 1051 28. октобар 2008 Година XLIX Излази месечно ДУГ ПУТ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА

Detaljer

КОЛУБАРА ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКИ БАСЕН КОЛУБАРА Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦ

КОЛУБАРА ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКИ БАСЕН КОЛУБАРА Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦ ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКИ БАСЕН КОЛУБАРА Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦ КОЛУБАРА Број 1050 29. септембар 2008. Година XLIX Излази месечно ВЛАДАН БРОЈ ЈОВИЧИЋ:

Detaljer

На основу члана 108. Закона о јавним набавкама директор Дома здравља Др Јован Јовановић Змај Стара Пазова, доноси следећу:

На основу члана 108. Закона о јавним набавкама директор Дома здравља Др Јован Јовановић Змај Стара Пазова, доноси следећу: Посл.бр. 10-25/16/5 дн 09.12.2016. године Н основу члн 108. Зкон о јвним нбвкм директор Дом здрвљ Др Јовн Јовновић Змј Стр Пзов, доноси следећу: ОДЛУКУ О ДОДЕЛИ УГОВОРА О ЈАВНОЈ НАБАВЦИ З нбвку јвну нбвку

Detaljer

ЗАДАТАК ЗА ПРАКТИЧАН РАД

ЗАДАТАК ЗА ПРАКТИЧАН РАД МИНИСТАРСВО ПРОСВЕТЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗАЈЕДНИЦА МАШИНСКИХ ШКОЛА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ XIX РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ УЧЕНИКА МАШИНСКИХ ШКОЛА Ниш -. 0. 011. ЗАДАТАК ЗА ПРАКТИЧАН РАД ПОДРУЧЈЕ РАДА: МАШИНСТВО И ОБРАДА

Detaljer

NOVI DIREKTORI ЧЕСТИТАМО: ДАН РУДАРА СРБИЈЕ, ДАН БАСЕНА БОР СРЕЋНО! KOLEKTIV ONLINE.

NOVI DIREKTORI ЧЕСТИТАМО: ДАН РУДАРА СРБИЈЕ, ДАН БАСЕНА БОР СРЕЋНО!  KOLEKTIV ONLINE. www.rtb.rs www.rtb.rs/kolektiv KOLEKTIV ONLINE Почела изградња нове топионице и фабрике сумпорне киселине ZA ^ISTO NEBO I VI[E BAKRA Изградња нове топионице и фабрике сумпорне киселине почела је рушењем

Detaljer

НИШТА. Иван Вукадиновић. Што рече неко Ниче је човек који је измислио Ништа из ни из чега.

НИШТА. Иван Вукадиновић. Што рече неко Ниче је човек који је измислио Ништа из ни из чега. НИШТА Иван Вукадиновић Савремена физика дошла је до метафизичких проблема и, видећемо у раду, практично до истог застоја као религија и филозофија. Заправо, област научне космологије је добрано у сфери

Detaljer

Предмет: I - Измена и допуна конкурсне документације за ЈНВВ 02/2016 МАТЕРИЈАЛ ЗА ДИЈАЛИЗУ

Предмет: I - Измена и допуна конкурсне документације за ЈНВВ 02/2016 МАТЕРИЈАЛ ЗА ДИЈАЛИЗУ Дел.број 02-946 Датум 23.11.2015. Предмет: I - Измена и допуна конкурсне документације за ЈНВВ 02/2016 МАТЕРИЈАЛ ЗА ДИЈАЛИЗУ Обавештавамо понуђаче да је конкурсна документација за ЈНВВ 02/2016 МАТЕРИЈАЛ

Detaljer

Почела изградња нове топионице бакра у Бору POSTAVQEN TEMEQ KOMPANIJE

Почела изградња нове топионице бакра у Бору POSTAVQEN TEMEQ KOMPANIJE www.rtb.rs www.rtb.rs/kolektiv KOLEKTIV ONLINE Почела изградња нове топионице бакра у Бору POSTAVQEN TEMEQ DR@AVNE KOMPANIJE Министар економије и регионалног развоја означио почетак радова у кругу старе

Detaljer

Преглед и промене XML-a шифарника који се користе при електронском фактурисању медицинско-техничких помагала верзија 1.0.2

Преглед и промене XML-a шифарника који се користе при електронском фактурисању медицинско-техничких помагала верзија 1.0.2 Преглед и промене XML-a шифарника који се користе при електронском фактурисању медицинско-техничких помагала верзија 1.0.2 СЕПТЕМБАР 2012. 0. САДРЖАЈ 0. Садржај...2 1. Преглед и промене општих шифарника

Detaljer

АНКЕТА ЗА СТУДЕНТЕ ПРВЕ ГОДИНЕ СТУДИЈА

АНКЕТА ЗА СТУДЕНТЕ ПРВЕ ГОДИНЕ СТУДИЈА ВИСОКА ШКОЛА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ И РАЧУНАРСТВА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА Војводе Степе 283, 11000 Београд www.viser.edu.rs e-mail:sekretarijat@viser.edu.rs Телефон: +381 11 2471 099 Факс: +381 11 2471 099 АНКЕТА ЗА

Detaljer

М И Н И С Т А Р С Т В А П Р О С В Е Т Е, Н А У К Е И Т Е Х Н О Л О Ш К О Г Р А З В О Ј А Р Е П У Б Л И К Е С Р Б И Ј Е

М И Н И С Т А Р С Т В А П Р О С В Е Т Е, Н А У К Е И Т Е Х Н О Л О Ш К О Г Р А З В О Ј А Р Е П У Б Л И К Е С Р Б И Ј Е Наставно-научно веће Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију Универзитета у Београду, на седници одржаној 31. маја 2016. године, донело је одлуку о образовању Радне групе за састављање Мишљења

Detaljer

ОПЕРАТИВНИ ПЛАН ЗА ОДБРАНУ ОД ПОПЛАВА ЗА ГОДИНУ

ОПЕРАТИВНИ ПЛАН ЗА ОДБРАНУ ОД ПОПЛАВА ЗА ГОДИНУ ЈАВНО КОМУНАЛНО СТАМБЕНО ПРЕДУЗЕЋЕ ТОПОЛА Топола, Милиливоја Петровића Блазнавца 6 e-mail: jksptopola@yahoo.com jksptopola@mts.rs Web site: www.jksptopola.com ОПЕРАТИВНИ ПЛАН ЗА ОДБРАНУ ОД ПОПЛАВА ЗА 2017.

Detaljer

Предраг ВУКИЋ Државни архив Цетиње

Предраг ВУКИЋ Државни архив Цетиње ПРИЛОЗИ ГЛАСНИК ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА, Књ. 4 (2005) стр. 139-150 REVIEW OF REGIONAL MUSEUM, VOL 4 (2005), pp. 139-150 Предраг ВУКИЋ Државни архив Цетиње ТРИ ДОКУМЕНТА ИЗ ИСТОРИЈЕ ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА 1. Писмо

Detaljer

Нова флеш-смелтинг технологија и јединствено предузеће

Нова флеш-смелтинг технологија и јединствено предузеће www.rtb.rs www.kolektiv.co.rs KOLEKTIV ONLINE Нова ера у историји Бора и Рударско-топионичарског басена Нова флеш-смелтинг технологија и јединствено предузеће Нова топионица и фабрика сумпорне киселине

Detaljer

ДОК СВУДА ОПАДА ЛИШЋЕ ИМА И ОНИХ КОЈИ ЛИСТ ЧУВАЈУ

ДОК СВУДА ОПАДА ЛИШЋЕ ИМА И ОНИХ КОЈИ ЛИСТ ЧУВАЈУ Услов за долазак страних инвеститора» страна 6 Може ли стид спасти свет?» страна 12 Број 4585, година CXLVI У ПАНЧЕВУ, У ЧЕТВРТАК, 20. НОВЕМБРА 2014. цена 40 динара ДОК СВУДА ОПАДА ЛИШЋЕ ИМА И ОНИХ КОЈИ

Detaljer

РАЧУНАРСКА ТЕХНИКА ПРЕЗЕНТАЦИЈА ИЗБОРНИХ ПРЕДМЕТА ПРВЕ ГОДИНЕ ШКОЛСКA 2016/17. ГОДИНУ

РАЧУНАРСКА ТЕХНИКА ПРЕЗЕНТАЦИЈА ИЗБОРНИХ ПРЕДМЕТА ПРВЕ ГОДИНЕ ШКОЛСКA 2016/17. ГОДИНУ РАЧУНАРСКА ТЕХНИКА ПРЕЗЕНТАЦИЈА ИЗБОРНИХ ПРЕДМЕТА ПРВЕ ГОДИНЕ ШКОЛСКA 2016/17. ГОДИНУ Основне информације Руководилац студијског програма РТ: др Перица Штрбац, кабинет 511 Секретар студијског програма

Detaljer

ПРЕГЛЕД ТРЖИШТА ЕЛЕКТРОНСКИХ КОМУНИКАЦИЈА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ. - Други квартал године -

ПРЕГЛЕД ТРЖИШТА ЕЛЕКТРОНСКИХ КОМУНИКАЦИЈА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ. - Други квартал године - ПРЕГЛЕД ТРЖИШТА ЕЛЕКТРОНСКИХ КОМУНИКАЦИЈА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ - Други квартал 2017. године - У прегледу су приказани подаци за други квартал 2017. године са упоредним подацима из претходних квартала. Приказани

Detaljer

II РАЗРЕД 1. Стварање света и човека (библијски опис; Постање 1. и 2. глава)

II РАЗРЕД 1. Стварање света и човека (библијски опис; Постање 1. и 2. глава) II РАЗРЕД 1. Стварање света и човека (библијски опис; Постање 1. и 2. глава) Прочитај из Библије 1. и 2. главу књиге Постања или на следећем линку: http://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php При томе,

Detaljer

ПРАВИЛНИК О ПОСТУПКУ УНУТРАШЊЕГ УЗБУЊИВАЊА

ПРАВИЛНИК О ПОСТУПКУ УНУТРАШЊЕГ УЗБУЊИВАЊА На основу члана 16. став 1. Закона о заштити узбуњивача (даље: Закон) и Правилника о начину унутрашњег узбуњивања, начину одређивања овлашћеног лица код послодавца, као и о другим питањима од значаја за

Detaljer

Прилог 1. уз тачку 1. Одлуке Агенције О.бр.ОД- 111/10 од године 1. ИЗВЕШТАЈ О СТАЊУ УКУПНИХ И ОСИГУРАНИХ ДЕПОЗИТА ЗА

Прилог 1. уз тачку 1. Одлуке Агенције О.бр.ОД- 111/10 од године 1. ИЗВЕШТАЈ О СТАЊУ УКУПНИХ И ОСИГУРАНИХ ДЕПОЗИТА ЗА Агенција за осигурање Прилог 1. уз тачку 1. Одлуке Агенције О.бр.ОД- 111/10 од 29.12.2010. године ИЗВЕШТАЈ О СТАЊУ УКУПНИХ И ОСИГУРАНИХ ДЕПОЗИТА ЗА МЕСЕЦ...20.. године - ОБРАЗАЦ АГОД 05 1. ИЗВЕШТАЈ О СТАЊУ

Detaljer

СИ МА ГРК. Да вид Ал ба ха ри

СИ МА ГРК. Да вид Ал ба ха ри Да вид Ал ба ха ри СИ МА ГРК У пр ви мах ни је се ни шта чу ло, али сви смо зна ли да то не мо же ду го да тра је и да је са мо по треб но да се још ма ло смрк не и да! Пр во су се огла ша ва ли ду вач

Detaljer

ДВАДЕСЕТ ДРУГО РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ РЕШЕЊА ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ДРУГОГ РАЗРЕДА

ДВАДЕСЕТ ДРУГО РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ РЕШЕЊА ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ДРУГОГ РАЗРЕДА МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗАЈЕДНИЦА ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИХ ШКОЛА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ДВАДЕСЕТ ДРУГО РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ РЕШЕЊА ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ДРУГОГ

Detaljer

Рада Ђуричин МОЈЕ МОНОДРАМЕ

Рада Ђуричин МОЈЕ МОНОДРАМЕ Рада Ђуричин МОЈЕ МОНОДРАМЕ 1 Издавач: Фестивал монодраме и пантомиме Земун За издавача: Борислав Балаћ Уредник: Радомир Путник Рецензенти: Олга Савић Радомир Путник Ликовна опрема и прелом: Зоран Михајловић

Detaljer

САДРЖАЈ: Годишњак 2013/2014. ОШ Димитрије Туцовић Чајетина

САДРЖАЈ: Годишњак 2013/2014. ОШ Димитрије Туцовић Чајетина Годишњак 2013/2014. ОШ Димитрије Туцовић Чајетина Издавач: ОШ Димитрије Туцовић Сердара Мићића 5, Чајетина Тел/факс: 031 831-268 e-mail: ostucovic@gmail.com www.osdimitrijetucovic.edu.rs Главни и одговорни

Detaljer

Срећни празници! 292 децембар 2012.

Срећни празници! 292 децембар 2012. Срећни празници! 292 децембар 2012. ИЗМЕЂУ ДВА ВОДОВОДА БВК на сајмовима 2012 Током 2012. године учествовали смо на Сајму вода и Сајму локалне самоуправе. Први је одржан од 06. до 08. новембра у Белекспоцентру.

Detaljer

Агилни развој софтвера

Агилни развој софтвера Агилни развој софтвера Сенад Ибраимоски mi08247@alas.matf.bg.ac.rs Покривене теме Агилни методи Развој вођен планирањем и агилни развој Екстремно програмирање Агилно управљање пројектима Скалирање агилних

Detaljer

СЕНАТА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСААБИЈЕ

СЕНАТА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСААБИЈЕ СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ СЕПАТА КРАЉЕБИНЕ ЈУГОСЛАБИЈЕ ГОДИИА I БНОГРАД 1932 ГОД. БРОЗ 29 XXVI РЕДОВНИ САСТАНАК СЕНАТА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСААБИЈЕ ДРЖЛН 15 АПРИЛА 1932 ГОДИНЕ У БЕОГРАДУ Претседавао: Потпретседппк

Detaljer

инфо Недељко Милосављевић

инфо Недељко Милосављевић инфо 04 06 08 10 18 27 СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ГРАДА ГРАДОНАЧЕЛНИК ИНТЕРВЈУ ВОДОСНАБДЕВАЊЕ МОДНА РЕВИЈА МОТО КРОС Избор градског руководства Експозе Тихомира Петковића Недељко Милосављевић Лакше је на врућини

Detaljer

КОДЕКС КОРПОРАТИВНОГ УПРАВЉАЊА

КОДЕКС КОРПОРАТИВНОГ УПРАВЉАЊА На основу члана 11. став 1. алинеја 7. Закона о привредним коморама (''Службени гласник РС', број 65/01, 36/09 и 99/11), члана 35. став 1. тачка 10. Статута Привредне коморе Србије (''Службени гласник

Detaljer

На основу члана 45. став 1. Закона о Влади ( Службени гласник РС, бр. 55/05, 71/05 исправка, 101/07, 65/08 и 16/11), Влада доноси

На основу члана 45. став 1. Закона о Влади ( Службени гласник РС, бр. 55/05, 71/05 исправка, 101/07, 65/08 и 16/11), Влада доноси На основу члана 45. став 1. Закона о Влади ( Службени гласник РС, бр. 55/05, 71/05 исправка, 101/07, 65/08 и 16/11), Влада доноси С Т Р А Т Е Г И Ј У ЗА ПРИМЕНУ КОНВЕНЦИЈЕ О ДОСТУПНОСТИ ИНФОРМАЦИЈА, УЧЕШЋУ

Detaljer

ДВАДЕСЕТ ТРЕЋЕ РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ РЕШЕЊА ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ПРВОГ РАЗРЕДА

ДВАДЕСЕТ ТРЕЋЕ РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ РЕШЕЊА ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ПРВОГ РАЗРЕДА МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗАЈЕДНИЦА ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИХ ШКОЛА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ДВАДЕСЕТ ТРЕЋЕ РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ РЕШЕЊА ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ПРВОГ

Detaljer

САДРЖАЈ 5. ОБРАЗАЦ СТРУКТУРЕ ПОНУЂЕНЕ ЦЕНЕ СА УПУТСТВОМ КАКО ДА СЕ ПОПУНИ 6. ИЗЈАВА ПОНУЂАЧА ДА ЋЕ ИЗВРШЕЊЕ НАБАВКЕ ДЕЛИМИЧНО ПОВЕРИТИ ПОДИЗВОЂАЧУ

САДРЖАЈ 5. ОБРАЗАЦ СТРУКТУРЕ ПОНУЂЕНЕ ЦЕНЕ СА УПУТСТВОМ КАКО ДА СЕ ПОПУНИ 6. ИЗЈАВА ПОНУЂАЧА ДА ЋЕ ИЗВРШЕЊЕ НАБАВКЕ ДЕЛИМИЧНО ПОВЕРИТИ ПОДИЗВОЂАЧУ САДРЖАЈ 1. ОПШТИ ПОДАЦИ О ЈАВНОЈ НАБАВЦИ 2. ПОДАЦИ О ПРЕДМЕТУ ЈАВНЕ НАБАВКЕ 3. УПУТСТВО ПОНУЂАЧИМА КАКО ДА САЧИНЕ ПОНУДУ 4. ОБРАЗАЦ ПОНУДЕ 5. ОБРАЗАЦ СТРУКТУРЕ ПОНУЂЕНЕ ЦЕНЕ СА УПУТСТВОМ КАКО ДА СЕ ПОПУНИ

Detaljer

ЕЛЕКТРОНИКА И ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ

ЕЛЕКТРОНИКА И ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ ЕЛЕКТРОНИКА И ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ ШКОЛСКА 2016.-2017. I година основних студија РУКОВОДИЛАЦ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА Др Славица Маринковић Кабинет 205 smarinkovic@viser.edu.rs ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ МОБИЛНЕ ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ

Detaljer

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ОПШТА БОЛНИЦА ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ БРОЈ: 34-11/2016 ДАТУМ: 21.04.2016.године ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА за поступак јавне набавке услуга превентивног сервисирања апарата за анестезију за потребе

Detaljer

ХИМАЛАЈИ-РАЗВОЈ И УТИЦАЈ ТУРИЗМА НА БИОДИВЕРЗИТЕТ

ХИМАЛАЈИ-РАЗВОЈ И УТИЦАЈ ТУРИЗМА НА БИОДИВЕРЗИТЕТ ХИМАЛАЈИ-РАЗВОЈ И УТИЦАЈ ТУРИЗМА НА БИОДИВЕРЗИТЕТ Укупан број врућих тачака биодиверзитета на Земљи износи 34 и Хималаји су једна од њих. Истезањем у луку од 3.000 километара преко севера Пакистана, Непала,

Detaljer

ПОСЕБАН КОЛЕКТИВНИ УГОВОР ЗА ЗАПОСЛЕНЕ У ОСНОВНИМ И СРЕДЊИМ ШКОЛАМА И ДОМОВИМА УЧЕНИКА

ПОСЕБАН КОЛЕКТИВНИ УГОВОР ЗА ЗАПОСЛЕНЕ У ОСНОВНИМ И СРЕДЊИМ ШКОЛАМА И ДОМОВИМА УЧЕНИКА СИНДИКАТ ОБРАЗОВАЊА СРБИЈЕ ПОСЕБАН КОЛЕКТИВНИ УГОВОР ЗА ЗАПОСЛЕНЕ У ОСНОВНИМ И СРЕДЊИМ ШКОЛАМА И ДОМОВИМА УЧЕНИКА Брошура за чланове Синдиката образовања Србије Београд 2015. ПОСЕБАН КОЛЕКТИВНИ УГОВОР

Detaljer

ПРАВИЛА НАГРАДНЕ ИГРЕ У РОБИ Jaffa Cakes EXIT НАЗИВ, СЕДИШТЕ И ДРУГИ БИТНИ ПОДАЦИ У ПОГЛЕДУ ПРИРЕЂИВАЧА

ПРАВИЛА НАГРАДНЕ ИГРЕ У РОБИ Jaffa Cakes EXIT НАЗИВ, СЕДИШТЕ И ДРУГИ БИТНИ ПОДАЦИ У ПОГЛЕДУ ПРИРЕЂИВАЧА На основу Закона о играма на срећу ( Службени гласник РС, бр. 88/2011 и 93/2012), Правилника о ближим условима, односно садржини правила игара на срећу ( Службени гласник РС, број 129/2004) и Одлуке о

Detaljer

РАДНО-ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ ЗАПОСЛЕНИХ У НОВИМ ЗАКОНИМА О ОБРАЗОВАЊУ

РАДНО-ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ ЗАПОСЛЕНИХ У НОВИМ ЗАКОНИМА О ОБРАЗОВАЊУ СИНДИКАТ ОБРАЗОВАЊА СРБИЈЕ РАДНО-ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ ЗАПОСЛЕНИХ У НОВИМ ЗАКОНИМА О ОБРАЗОВАЊУ Приручник за синдикалне активисте Београд 2017. РАДНО-ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ ЗАПОСЛЕНИХ У НОВИМ ЗАКОНИМА О ОБРАЗОВАЊУ Издавач:

Detaljer

Хемијске супстанце које се испуштају у атмосферу усљед људских активности могу довести до непоправљивих негативних промјена климе на планети

Хемијске супстанце које се испуштају у атмосферу усљед људских активности могу довести до непоправљивих негативних промјена климе на планети Аутор: Kliment Mindjov За БиХ прилагодила: Азра Јагањац Кључни концепт Трајање Период у години Мјесто Наставни материјали Наставни предмети Циљеви наставе Наставна методологија Хемијске супстанце које

Detaljer

Смернице за преузимање резултата теста Годишње провере знања

Смернице за преузимање резултата теста Годишње провере знања Смернице за преузимање резултата теста Годишње провере знања Поштовани координатори, Ово је скраћени подсетник за преузимање резултата теста Годишње провере знања. У наставку су набројани кораци које треба

Detaljer

Програм маркетинга Златибор мај године

Програм маркетинга Златибор мај године Српски национални комитет Међународног савета за велике електричне мреже 32. саветовање Програм маркетинга Златибор 17. 21. мај 2015. године УВОДН РЕЧ ПРЕДСЕДНИК ГЕНЕРЛНИ ПОКРОВИТЕЉИ Република Србија Министарство

Detaljer

Информатор о раду и животу градске општине САВСКИ ВЕНАЦ АПРИЛ ЖИВОТ НА САВСКОМ ВЕНЦУ Време знања, сигурности здравља и заједништва

Информатор о раду и животу градске општине САВСКИ ВЕНАЦ АПРИЛ ЖИВОТ НА САВСКОМ ВЕНЦУ Време знања, сигурности здравља и заједништва Информатор о раду и животу градске општине САВСКИ ВЕНАЦ АПРИЛ 2016. ЖИВОТ НА САВСКОМ ВЕНЦУ 2012-2016. Време знања, сигурности здравља и заједништва ЈЕР, О ЉУДИМА СЕ РАДИ 4 6 ЗАШТИТА ПРОСТОРА СТРАТЕШКО

Detaljer

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЛАЦЕ. О п ш т и н а Б л а ц е ГОДИНА: XXIV БРОЈ: 2 ДАТУМ ИЗДАВАЊА:

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЛАЦЕ. О п ш т и н а Б л а ц е ГОДИНА: XXIV БРОЈ: 2 ДАТУМ ИЗДАВАЊА: О п ш т и н а Б л а ц е СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЛАЦЕ ГОДИНА: XXIV БРОЈ: 2 ДАТУМ ИЗДАВАЊА: 11.03.2017. ЛИСТ ИЗЛАЗИ ПРЕМА ПОТРЕБИ РОК ЗА РЕКЛАМАЦИЈУ: 10 дана Страна 1 На основу члана 32. став 1. тачка 10.

Detaljer

ПРОМОЦИЈА ОДРЖИВОГ УРБАНОГ СТИЛА ЖИВОТА Округли сто, Урбанистички завод Београда, 31. октобар, године.

ПРОМОЦИЈА ОДРЖИВОГ УРБАНОГ СТИЛА ЖИВОТА Округли сто, Урбанистички завод Београда, 31. октобар, године. ПРОМОЦИЈА ОДРЖИВОГ УРБАНОГ СТИЛА ЖИВОТА Округли сто, Урбанистички завод Београда, 31. октобар, 2007. године. Удружење урбаниста Србије (УУС) у сарадњи са Ур - банис тичким заводом Београда орга низовао

Detaljer

Историја гради мостове

Историја гради мостове Лист бањалучке Гимназије ГОДИНА XLVI БРОЈ 3 Мај 2010. ЦИЈЕНА 1 КМ Гимназијалци и угостили 27 ученика и 2 професора из Израела Историја гради мостове ПОКЛОН-РАЗГЛЕДНИЦА Маслачак Јелена Марчета, III2 Мој

Detaljer

Објектно орјентисано програмирање. Владимир Филиповић Александар Картељ

Објектно орјентисано програмирање. Владимир Филиповић Александар Картељ Објектно орјентисано програмирање Владимир Филиповић Александар Картељ kartelj@matf.bg.ac.rs 2/56 Карактеристике програмског језика Јава Владимир Филиповић Александар Картељ kartelj@matf.bg.ac.rs Настанак

Detaljer

ТУМАЧЕЊЕ ПОСЕБНОГ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА ЗА ОСНОВНЕ И СРЕДЊЕ ШКОЛЕ И ДОМОВЕ УЧЕНИКА

ТУМАЧЕЊЕ ПОСЕБНОГ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА ЗА ОСНОВНЕ И СРЕДЊЕ ШКОЛЕ И ДОМОВЕ УЧЕНИКА ТУМАЧЕЊЕ ПОСЕБНОГ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА ЗА ОСНОВНЕ И СРЕДЊЕ ШКОЛЕ И ДОМОВЕ УЧЕНИКА ТУМАЧЕЊЕ ПОСЕБНОГ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА ЗА ОСНОВНЕ И СРЕДЊЕ ШКОЛЕ И ДОМОВЕ УЧЕНИКА Брошура за чланове Синдиката образовања

Detaljer

Д О С И Т Е Ј А Ц. Dositejac. Таланти, према заслугама. Што сам знао, другима сам предавао, што пак нисам знао, од других сам примао и учио.

Д О С И Т Е Ј А Ц. Dositejac. Таланти, према заслугама. Што сам знао, другима сам предавао, што пак нисам знао, од других сам примао и учио. Dositejac Број 7, октобар 2013. Таланти, према заслугама Сва Доситејева дела, без обзира на жанр, била су у основи просветитељска обраћања народу, израз жеље да га поучи, упозна са светом и пренесе му

Detaljer

ГИС у шумарству Базе података. Др Бранислав Драшковић

ГИС у шумарству Базе података. Др Бранислав Драшковић ГИС у шумарству Базе података Др Бранислав Драшковић Увод Организовани архив информација назива се база података (data base) Базе података представљају језгро ГИС-а, најчешће најважнији дио система Реализација

Detaljer

40 Ï Ï XXXIII Ï 2011

40 Ï Ï XXXIII Ï 2011 40 XXXIII 2011 ФИЗИКА И ТЕХНИКА, часопис за физику и мултидисциплинарну повезаност физике са осталим природним наукама, математичким и техничким наукама, филозофијом. Излази једном годишње. Тираж овог

Detaljer

ВОДИЧ ЗА ПЛАНИРАЊЕ КАРИЈЕРЕ. Издавач: Београдска отворена школа Београд, Масарикова 5/16 web site:

ВОДИЧ ЗА ПЛАНИРАЊЕ КАРИЈЕРЕ. Издавач: Београдска отворена школа Београд, Масарикова 5/16 web site: ВОДИЧ ЗА ПЛАНИРАЊЕ КАРИЈЕРЕ Издавач: Београдска отворена школа Београд, Масарикова 5/16 web site: www.bos.rs Влада Републике Србије Министарство омладине и спорта Београд, Булевар Михајла Пупина 2 web

Detaljer

ПРОГРАМ РАДА 29. САВЕТОВАЊЕ. Златибор 31. мај јун Српски национални комитет Међународног савета за велике електричне мреже

ПРОГРАМ РАДА 29. САВЕТОВАЊЕ. Златибор 31. мај јун Српски национални комитет Међународног савета за велике електричне мреже Српски национални комитет Међународног савета за велике електричне мреже 29. САВЕТОВАЊЕ ПРОГРАМ РАДА Златибор 31. мај - 06. јун 2009. ВЕЛИКИ СПОНЗОРИ ПРОГРАМ РАДА 29.САВЕТОВАЊА СПОНЗОРИ СПОНЗОРИ СВЕЧАНОГ

Detaljer

за будуће професионалце у култури

за будуће професионалце у култури МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ВОДИЧ кроз ЛАВИРИНТ ДРЖАВНЕ УПРАВЕ за будуће професионалце у култури МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ Издавач: Удружење Културни код

Detaljer

Biblioteka Pravni INFORMATOR ISSN АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ БИЛТЕН. бр. 9. inter. Software & Communications. Београд, 2017.

Biblioteka Pravni INFORMATOR ISSN АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ БИЛТЕН. бр. 9. inter. Software & Communications. Београд, 2017. Biblioteka Pravni INFORMATOR ISSN 2217-3609 АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ БИЛТЕН бр. 9 inter Software & Communications Београд, 2017. БИЛТЕН АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ ИЗДАВАЧ: За издавача: Intermex, Београд,

Detaljer

ГЕОГРАФСКА ЛЕКТИРА АЛЕКСАНДАР ФОН ХУМБОЛТ

ГЕОГРАФСКА ЛЕКТИРА АЛЕКСАНДАР ФОН ХУМБОЛТ 1 ГЕОГРАФСКА ЛЕКТИРА 1. Гавриловић, Д. (1999). Александар Хумболт, Глобус, св. 25, СГД, Београд, стр. 175 181. (или: Гавриловић, Д. (2005). Александар фон Хумболт. У Стевановић, М. (Уред.), Географска

Detaljer

ОПШТИНА БАЈИНА БАШТА ОПШТИНСКА УПРАВА КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ УСЛУГА: УСЛУГЕ ОДРЖАВАЊА АУТОМОБИЛА ЈАВНА НАБАВКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ

ОПШТИНА БАЈИНА БАШТА ОПШТИНСКА УПРАВА КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ УСЛУГА: УСЛУГЕ ОДРЖАВАЊА АУТОМОБИЛА ЈАВНА НАБАВКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ Број: 404-24-6/2018 Датум: 18.04.2018. године ОПШТИНА БАЈИНА БАШТА ОПШТИНСКА УПРАВА КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ УСЛУГА: УСЛУГЕ ОДРЖАВАЊА АУТОМОБИЛА ЈАВНА НАБАВКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ БРОЈ ЈАВНЕ

Detaljer

Oснови. програмирања 1 Лекција 10. др Зоран Бањац. Висока школа електротехнике и рачунарства струковних студија Београд.

Oснови. програмирања 1 Лекција 10. др Зоран Бањац. Висока школа електротехнике и рачунарства струковних студија Београд. Oснови програмирања 1 Лекција 10 др zoran.banjac@viser.edu.rs Висока школа електротехнике и рачунарства струковних студија Београд Садржај Функције и низови Рекурзивне функције Досег и меморијске класе

Detaljer

с в е д о ч а н с т в а Јован Делић МАТИЦА СРПСКА

с в е д о ч а н с т в а Јован Делић МАТИЦА СРПСКА с в е д о ч а н с т в а Јован Делић МАТИЦА СРПСКА ЈЕДИНА МОЈА СТАЛНА АДРЕСА Хвала Жирију што ми је учинио изузетну част додијеливши ми награду Матице српске Младен Лесковац : госпођи професорки Радмили

Detaljer

Дихотомни кључ за одређивање поткласа и редова адултних инсеката. Младен Хорватовић

Дихотомни кључ за одређивање поткласа и редова адултних инсеката. Младен Хорватовић Дихотомни кључ за одређивање поткласа и редова адултних инсеката Младен Хорватовић Нови Сад, 2016 Одређивање поткласа инсеката 1 Одрасли инсекти без крила. Трбух са једним или више пари наставака. Метаморфоза

Detaljer

1. Која је најмања јединица за количину информација? а) Bit б) Byte в) Word г) Не знам. 2. Један бајт чини: а) 1 бит б) 8 битa в) 64 битa

1. Која је најмања јединица за количину информација? а) Bit б) Byte в) Word г) Не знам. 2. Један бајт чини: а) 1 бит б) 8 битa в) 64 битa 1. Која је најмања јединица за количину информација? а) Bit б) Byte в) Word 2. Један бајт чини: а) 1 бит б) 8 битa в) 64 битa 3. Колико бајтова садржи 1 килобајт? а) 100 б) 1000 в) 1024 4. Хардвер рачунара

Detaljer

ЕВРОПСКА УНИЈА И ИДЕЈА ЕВРОПЕ СРБИЈА ПРЕД ЗАДАТИМ ПРЕОБРАЖАЈЕМ 1

ЕВРОПСКА УНИЈА И ИДЕЈА ЕВРОПЕ СРБИЈА ПРЕД ЗАДАТИМ ПРЕОБРАЖАЈЕМ 1 ЕВРОПСКА УНИЈА И ИДЕЈА ЕВРОПЕ СРБИЈА ПРЕД ЗАДАТИМ ПРЕОБРАЖАЈЕМ 1 Да ли се полазиште Европе још увек налази у старој Европи? Треба ли да кренемо ка Европи каква још не постоји? Можда треба да се вратимо

Detaljer

ПРОГРАМ РАДА 30. САВЕТОВАЊЕ. Златибор 29. мај јун Српски национални комитет Међународног савета за велике електричне мреже

ПРОГРАМ РАДА 30. САВЕТОВАЊЕ. Златибор 29. мај јун Српски национални комитет Међународног савета за велике електричне мреже Српски национални комитет Међународног савета за велике електричне мреже 30. САВЕТОВАЊЕ ПРОГРАМ РАДА Златибор 29. мај - 03. јун 2011. -1 - ВЕЛИКИ СПОНЗОРИ ПРОГРАМ РАДА 30.САВЕТОВАЊА - 2 - СПОНЗОРИ СПОНЗОРИ

Detaljer

ПРВА ПОМОЋ КОД ПОВРЕДА И КОД СТРАНОГ ТЕЛА У ДИСАЈНОМ ПУТУ

ПРВА ПОМОЋ КОД ПОВРЕДА И КОД СТРАНОГ ТЕЛА У ДИСАЈНОМ ПУТУ ПРВА ПОМОЋ КОД ПОВРЕДА И КОД СТРАНОГ ТЕЛА У ДИСАЈНОМ ПУТУ Ивана Радивојевић Прва помоћ је скуп мера и поступака предузетих непосредно након повређивања или изненада настале болести у циљу спашавања живота

Detaljer

директор Регулаторне агенције за електронске комуникације и поштанске услуге доноси Р Е Ш Е Њ Е

директор Регулаторне агенције за електронске комуникације и поштанске услуге доноси Р Е Ш Е Њ Е Број: 1-02-3491-410/14-50 Датум: 29.12.2014. Београд На основу чл. 8. став 1. тачка 2), 22, 60, 62. ст. 1-4. и 63. став 1. тач. 1) - 5) Закона о електронским комуникацијама ( Службени гласник РС, бр. 44/10,

Detaljer

Незванични превод ЕВРОПСКА КОМИСИЈА

Незванични превод ЕВРОПСКА КОМИСИЈА Незванични превод ЕВРОПСКА КОМИСИЈА Брисел, 28.3.2011 БЕЛА КЊИГА Мапа пута до јединственe европскe транспортне зоне - Ка конкурентном и ресурсно ефикасаном транспортном систему САДРЖАЈ БЕЛА КЊИГА План

Detaljer

Криптологија Асиметрични шифарски системи ~ Дифи-Хелман ~

Криптологија Асиметрични шифарски системи ~ Дифи-Хелман ~ Криптологија 1 08. Асиметрични шифарски системи ~ Дифи-Хелман ~ Шифарски системи: подела Основна подела шифарских система: Шифарски системи са симетричним кључем: користе исти кључ за шифровање и дешифровање

Detaljer

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА у поступку јавне набавке мале вредности добара Оригинални тонери, Редни број набавке: М-4/16

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА у поступку јавне набавке мале вредности добара Оригинални тонери, Редни број набавке: М-4/16 Институт за кукуруз Земун Поље, улица Слободана Бајића број 1, Београд,Земун КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА у поступку јавне набавке мале вредности добара Оригинални тонери, Редни број набавке: М-4/16 Председник:

Detaljer

Пећка патријаршија XIII век Припрата архиепископа Данила II

Пећка патријаршија XIII век Припрата архиепископа Данила II Број 20-21 Април-Мај 2007. Цена 300 динара У овом броју Институт Конфуције Свет Библије Evro-Giunti Мића Поповић Улица Шчербинова Библиотека Шабац Излог нових књига Периодика Хумор у српској поезији Књижевна

Detaljer

СТАТУС ОВЛАШЋЕНОГ ИЗВОЗНИКА. 1. Правни основ примене; Страна Општи услови за стицање статуса овлашћеног извозника; Страна 3. 3.

СТАТУС ОВЛАШЋЕНОГ ИЗВОЗНИКА. 1. Правни основ примене; Страна Општи услови за стицање статуса овлашћеног извозника; Страна 3. 3. СТАТУС ОВЛАШЋЕНОГ ИЗВОЗНИКА Садржај: 1. Правни основ примене; Страна 2. 2. Општи услови за стицање статуса овлашћеног извозника; Страна 3. 3. Подношење захтева, изјаве и пратеће документације за стицање

Detaljer

Основни подаци о аукцијској продаји

Основни подаци о аукцијској продаји Теразије 23, 11000 Београд, Југославија тел: 011/3020-804,011/3020-803 факс: 011/3020-881 На основу члана 38. Закона o приватизацији ("Службени гласник РС", бр. 38/2001 и 18/2003), и члана 5. Уредбе о

Detaljer

ДВАДЕСЕТТРЕЋЕ РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ РЕШЕЊА ИЗ ЕНЕРГЕТСКЕ ЕЛЕКТРОНИКЕ

ДВАДЕСЕТТРЕЋЕ РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ РЕШЕЊА ИЗ ЕНЕРГЕТСКЕ ЕЛЕКТРОНИКЕ МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И СПОРТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗАЈЕДНИЦА ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИХ ШКОЛА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ДВАДЕСЕТТРЕЋЕ РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ РЕШЕЊА ИЗ ЕНЕРГЕТСКЕ ЕЛЕКТРОНИКЕ за ученике трећег разреда смера енергетике

Detaljer

МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА школска 2010/2011. година УПУТСТВО ЗА РАД НА ТЕСТУ Тест који треба да решиш има 20 задатака. За

Detaljer

Топлички центар за демократију и људска права ГРАЂАНСКИ НАДЗОР ПРИВАТИЗАЦИЈЕ МЕДИЈА У СРБИЈИ

Топлички центар за демократију и људска права ГРАЂАНСКИ НАДЗОР ПРИВАТИЗАЦИЈЕ МЕДИЈА У СРБИЈИ Топлички центар за демократију и људска права ГРАЂАНСКИ НАДЗОР ПРИВАТИЗАЦИЈЕ МЕДИЈА У СРБИЈИ ГРАЂАНСКИ НАДЗОР ПРИВАТИЗАЦИЈЕ МЕДИЈА У СРБИЈИ ГРАЂАНСКИ НАДЗОР ПРИВАТИЗАЦИЈЕ МЕДИЈА У СРБИЈИ Издавач Топлички

Detaljer

Смеха деци ПРИРОДА ЗОВЕ. Шта нас очекује на следећим странама? ОШ Трајко Стаменковић. Имам једну жељу IV-3. Сунце је жуто,небо је плаво,

Смеха деци ПРИРОДА ЗОВЕ. Шта нас очекује на следећим странама? ОШ Трајко Стаменковић. Имам једну жељу IV-3. Сунце је жуто,небо је плаво, ОШ Трајко Стаменковић Број 1 06.05.2015. Смеха деци ПРИРОДА ЗОВЕ Садржај Математички задаци,да ли сте знали Песма у част Трајка Стаменковића 2 3 Динопедија 4,5 Сунце је жуто,небо је плаво, Лишће зелено,цвеће

Detaljer

ОПШТИНСКА УПРАВА ОПШТИНЕ НЕГОТИН НАЧЕЛНИК Трг Стевана Мокрањца 1, Неготин. Број јавне набавке 7/2017. Јавна набавка мале вредности

ОПШТИНСКА УПРАВА ОПШТИНЕ НЕГОТИН НАЧЕЛНИК Трг Стевана Мокрањца 1, Неготин. Број јавне набавке 7/2017. Јавна набавка мале вредности ОПШТИНСКА УПРАВА ОПШТИНЕ НЕГОТИН НАЧЕЛНИК Трг Стевана Мокрањца 1, Неготин Број јавне набавке 7/2017 КОНКУРСНA ДОКУМЕНТАЦИЈA Јавна набавка мале вредности ЈАВНА НАБАВКА канцеларисјског материјала по партијама:

Detaljer

CJ препознаје различите функционалне стилове на једноставним примерима Ако је текст административни, иза њега напиши А ; ако је публицистички,

CJ препознаје различите функционалне стилове на једноставним примерима Ако је текст административни, иза њега напиши А ; ако је публицистички, Образовни стандарди за крај обавезног образовања за српски језик са примерима задатака Следећи искази описују шта ученик/ученица зна и уме на основном нивоу. 1. ВЕШТИНА ЧИТАЊА И РАЗУМЕВАЊЕ ПРОЧИТАНОГ У

Detaljer

КОНКУРСНA ДОКУМЕНТАЦИЈA

КОНКУРСНA ДОКУМЕНТАЦИЈA Број: 404-20-6/2018 Датум: 17.04.2018. год. ОПШТИНА БАЈИНА БАШТА Ул. Душана Вишића број: 28 31250 Бајина Башта КОНКУРСНA ДОКУМЕНТАЦИЈA ЈАВНА НАБАВКА РАДОВА У ОТВОРЕНОМ ПОСТУПКУ Предмет: извођење хитних

Detaljer

У П У Т С Т В О ЗА ЕЛЕКТРОНСКО ДОСТАВЉАЊЕ ПОДАТАКА НА ОСНОВУ УПУТСТВА ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ОДЛУКЕ О УСЛОВИМА И НАЧИНУ ОБАВЉАЊА ПЛАТНОГ ПРОМЕТА СА

У П У Т С Т В О ЗА ЕЛЕКТРОНСКО ДОСТАВЉАЊЕ ПОДАТАКА НА ОСНОВУ УПУТСТВА ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ОДЛУКЕ О УСЛОВИМА И НАЧИНУ ОБАВЉАЊА ПЛАТНОГ ПРОМЕТА СА У П У Т С Т В О ЗА ЕЛЕКТРОНСКО ДОСТАВЉАЊЕ ПОДАТАКА НА ОСНОВУ УПУТСТВА ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ОДЛУКЕ О УСЛОВИМА И НАЧИНУ ОБАВЉАЊА ПЛАТНОГ ПРОМЕТА СА ИНОСТРАНСТВОМ Октобар 2015 Садржај: 1. Упутство за електронско

Detaljer

НАРУЧИЛАЦ НАРОДНА БИБЛИОТЕКА СРБИЈЕ- УСТАНОВА КУЛТУРЕ ОД НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА Б е о г р а д Скерлићева 1 КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА

НАРУЧИЛАЦ НАРОДНА БИБЛИОТЕКА СРБИЈЕ- УСТАНОВА КУЛТУРЕ ОД НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА Б е о г р а д Скерлићева 1 КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА НАРУЧИЛАЦ НАРОДНА БИБЛИОТЕКА СРБИЈЕ- УСТАНОВА КУЛТУРЕ ОД НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА Б е о г р а д Скерлићева 1 КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЈАВНА НАБАВКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ НАБАВКА ДОБAРА: материјала и опреме за конзервацију,

Detaljer

I предавање. Мерне јединице се деле на основне, изведене и придодате. SI система (Sisteme International) Meђународни систем јединица.

I предавање. Мерне јединице се деле на основне, изведене и придодате. SI система (Sisteme International) Meђународни систем јединица. I предавање Основа физике је експеримент. Како у физици тако у техници срећемо различите величине које треба мерити. Измерити неку физичку величину значи показати колико се пута у тој величини садржи прописана

Detaljer

Часопис Саборног храма у Крагујевцу. Излази благословом Његовог Преосвештенства Епископа Шумадијског Господина ЈОВАНА

Часопис Саборног храма у Крагујевцу. Излази благословом Његовог Преосвештенства Епископа Шумадијског Господина ЈОВАНА SADR@AJ Часопис Саборног храма у Крагујевцу Излази благословом Његовог Преосвештенства Епископа Шумадијског Господина ЈОВАНА Година II, број 3, фебруар 2006. године главни и одговорни уредник јереј Срећко

Detaljer

George Orwell "1984." 1984 ЏОРЏ ОРВЕЛ FØRSTE DEL

George Orwell 1984. 1984 ЏОРЏ ОРВЕЛ FØRSTE DEL George Orwell "1984." 1984 ЏОРЏ ОРВЕЛ FØRSTE DEL Први део I 1 Det var en kald, klar dag i april, og klokkene slo tretten. Winston Smith presset haken ned mot brystet for å unngå den bitende vinden og smatt

Detaljer

LIST GRADA BEOGRADA СТРАТЕГИЈУ. Година LV Број септембар године Цена 220 динара

LIST GRADA BEOGRADA СТРАТЕГИЈУ. Година LV Број септембар године Цена 220 динара ISSN 0350-4727 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Година LV Број 37 22. септембар 2011. године Цена 220 динара Скупштина града Београда на седници одржаној 21. септембра 2011. године, на основу члана 31. став

Detaljer

МАТЕРИЈА И МАТЕРИЈАЛИ

МАТЕРИЈА И МАТЕРИЈАЛИ Приручник за помоћ наставницима при реализацији експеримената Пирпемила група за праћење овог начина рада у колежу у сарадњи са Француском Академијом наука Намењено наставницима учесницима овог експерименталног

Detaljer

Кошуља за рат и да видовит будем по предању девет голих баба ћутећи је шију. ( Кошуља )

Кошуља за рат и да видовит будем по предању девет голих баба ћутећи је шију. ( Кошуља ) ЗЛАТНА ГРЕДА Надежда Пурић Јовановић СЛУЧАЈ КОСТРОВИЋ Горан Лакићевић је под презименом Костровић објавио четири збирке песама, а затим се повукао. Његово певање на необичан начин коинцидира са историјском

Detaljer

Сликовити графикон (Piktochart)

Сликовити графикон (Piktochart) Сликовити графикон (Piktochart) Адреса Кратак опис: Упутство http://piktochart.com/ Овај алат у бесплатној верзији ограничава кориснике на одређени број сиромашнијих образаца у мноштву које имају. Ради

Detaljer

А К Т У Е Л Н А П И ТА ЊА РЕ СТ И Т У Ц И Ј Е У СР БИ Ј И

А К Т У Е Л Н А П И ТА ЊА РЕ СТ И Т У Ц И Ј Е У СР БИ Ј И Пре глед ни чла нак 349.412.2(497.11) doi:10.5937/zrpfns50-11665 Је ле на З. Ве се ли нов, управ ник по сло ва Ма т и ц е с рп с ке ve se li n ov.je le n a @g m a il.c o m А К Т У Е Л Н А П И ТА ЊА РЕ

Detaljer

ПРЕДМЕТ ФИЛИПОВИЋ против СРБИЈЕ (Представка бр /05)

ПРЕДМЕТ ФИЛИПОВИЋ против СРБИЈЕ (Представка бр /05) ЕВРОПСКИ СУД ЗА ЉУДСКА ПРАВА ДРУГО ОДЕЉЕЊЕ ПРЕДМЕТ ФИЛИПОВИЋ против СРБИЈЕ (Представка бр. 27935/05) ПРЕСУДА СТРАЗБУР 20. новембар 2007. године Ова пресуда ће постати правоснажна у околностима предвиђеним

Detaljer

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКА ШКОЛА НИКОЛА ТЕСЛА Краљице Наталије 31 11000 Београд КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЈАВНА НАБАВКА ДОБАРА - РАЧУНАРИ, РАЧУНАРСКА ОПРЕМА И ПРОЈЕКТОРИ - ЈАВНА НАБАВКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ ЈН бр. 2/2014

Detaljer

Аутор: Драгана Марић-Перуничић

Аутор: Драгана Марић-Перуничић Аутор: Драгана Марић-Перуничић 1. Подешавање параметара стране У параметре стране спадају: величина папира, оријентација папира, величина маргина тј. белина на папиру са горње, доње, леве и десне стране,

Detaljer

ИЗВЕШТАЈ СА ПРЕПОРУКАМА О РАСЕЉАВАЊУ НЕФОРМАЛНОГ РОМСКОГ НАСЕЉА ПОРЕД БЕЛВИЛА. Београд, 23. јул 2012.

ИЗВЕШТАЈ СА ПРЕПОРУКАМА О РАСЕЉАВАЊУ НЕФОРМАЛНОГ РОМСКОГ НАСЕЉА ПОРЕД БЕЛВИЛА. Београд, 23. јул 2012. ИЗВЕШТАЈ СА ПРЕПОРУКАМА О РАСЕЉАВАЊУ НЕФОРМАЛНОГ РОМСКОГ НАСЕЉА ПОРЕД БЕЛВИЛА Београд, 23. јул 2012. О ИЗВЕШТАЈУ Расељавање грађана из насеља поред Белвила Заштитник грађана је пратио током свих његових

Detaljer

СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ЗАКОН. Петак, 12. април БЕОГРАД

СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ЗАКОН. Петак, 12. април БЕОГРАД СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ" излази у издању на српскохрватском, односно хрватскосрпском, словеначком, македонском, албанском и мађарском језику. - Огласи по тарифи. - Жиро-рачун код Службе друштвеног

Detaljer

ТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У БОРУ

ТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У БОРУ Број: I/6-187 / 3 Датум: 31.01.2017.године Технички Факултет у Бору Ул. Војске Југославије 12 19210 Бор Tелефон: 030/424-555; Факс: 030/421-078; Сајт: www.tfbor.bg.ac.rs. КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ПОСТУПАК

Detaljer

КОНКУРСНA ДОКУМЕНТАЦИЈA

КОНКУРСНA ДОКУМЕНТАЦИЈA Број: 404-21-6/2018 Датум: 17.04.2018. год. ОПШТИНА БАЈИНА БАШТА Ул. Душана Вишића број: 28 31250 Бајина Башта КОНКУРСНA ДОКУМЕНТАЦИЈA ЈАВНА НАБАВКА РАДОВА У ОТВОРЕНОМ ПОСТУПКУ Предмет: извођење радова

Detaljer

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА. Дом здравља Др Милутин Ивковић Палилула

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА. Дом здравља Др Милутин Ивковић Палилула Телефон: 322-43-21 до 29 Фах: 324-88-44 e-mail: javne.nabavke@dzpalilula.org.rs www.dzpalilula.org.rs Број: 5164 Датум: 16.06.2017. КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА Дом здравља Др Милутин Ивковић Палилула Јавна

Detaljer

ОАЗА У ПУСТИЊИ ИЛИ ЗАМАК У КОЛИБИ

ОАЗА У ПУСТИЊИ ИЛИ ЗАМАК У КОЛИБИ ОАЗА У ПУСТИЊИ ИЛИ ЗАМАК У КОЛИБИ (Реални и фантастични простори у делима Плава Птица Мориса Метерлинка и Мали принц Антоана де Сент-Егзиперија) Најбоље се живи у замковима које смо сањали. 212 Морис Метерлинк

Detaljer

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА Универзитет у Новом Саду Економски факултет у Суботици Сегедински пут 9-11 ЈАВНА НАБАВКА Добра Намирнице за кафе кухиње ЈАВНА НАБАВКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ ЈАВНА НАБАВКА бр. 6/2017 Јануар

Detaljer

29. саветовање CIGRE Србија Златибор, 31. мај 06. јун СПИСАК РАДОВА

29. саветовање CIGRE Србија Златибор, 31. мај 06. јун СПИСАК РАДОВА 29. саветовање CIGRE Србија Златибор, 31. мај 06. јун 2009. СПИСАК РАДОВА Група А1 ОБРТНЕ ЕЛЕКТРИЧНЕ МАШИНЕ проф. др Драган Петровић, ЕТФ Београд Војислав Шкундрић, ЕПС, Београд Илија Зец, ТЕНТ Обреновац,

Detaljer