ХЛАДНО ОРУЖЈЕ ИЗ ЗБИРКИ ГРАДСКОГ МУЗЕЈА ВРШАЦ

Transkript

1

2 Издавач: Градски музеј Вршац За издавача: Аница Медаковић Аутор каталога и изложбе: Драгутин Петровић, виши кустос Рецензент: инж Бранко Богдановић Дизајн каталога и изложбе, илустрације: мр Јавор Рашајски Фотографије: Иван Калнак Конзервација оружја: Ана Олајош Иштван Печкаи Ковач Превод на енгелески: Љиљана Радишић Лектор: Душан Белча Технички уредник: Иван Калнак Штампа: TULI Вршац Тираж: 500 примерака ISBN

3 ГРАДСКИ МУЗЕЈ ВРШАЦ Драгутин Петровић ХЛАДНО ОРУЖЈЕ ИЗ ЗБИРКИ ГРАДСКОГ МУЗЕЈА ВРШАЦ Вршац 2005.

4 ПРЕДГОВОР Давна жеља Градског музеја у Вршцу и бројних љубитеља старина у нашем граду јесте организовање изложбе на којој би се презентовало оружје које представља једну од највреднијих и најинтересантнијих збирки у Музеју. Разлог због чега у последњих двадесетак година није приређена изложба са овом тематиком лежи у чињеници да је оружје из збирки Музеја највећим делом неконзервирано а исто тако и музеолошки необрађено. Сада, када су ови недостаци отклоњени, захваљујући обезбеђењу материјалних средстава, извршена је реста урација и конзервација и инвентарисање збирке хладног оружја што је био основни предуслов за реализацију овог пројекта. Дан Градског музеја у Вршцу, 9. мај је прави моменат за тако нешто те стога то овом приликом и чинимо. Треба напоменути да је од године, када је установљен Дан Музеја у Вршцу, уведена пракса да се за ту прилику припреми изложба од предмета из музејских збирки. Тог принципа смо се држали и овога пута, уверени да ће изложба побудити пажњу и интересовање код великог броја наших посетилаца почев од оних најмлађих па до најстаријих. У изложбу су укомпоновани предмети из Археолошког, Етнолошког и Историјског оделења израђени од метала, дрвета и других материјала осим камена. Ако узмемо у обзир чињеницу да предмети од камена у праисторији нису били јасно издиференцирани јер су се могли употребити и као оруђе и као оружје, определили смо се за презентовање оружја израђеног, у највећој мери од разноврсних метала, од његове појаве у праисторији па све до другог светског рата. Како је збирка оружја изузетно бројна и није комплетно музеолошки и конзерваторски обрађена одлучили смо да овом приликом, свим заинтересованим заљубљеницима старина, прикажемо искључиво хладно оружје и један број примерака заштитног оружја и делова коњичке опреме. Намера аутора изложбе и каталога је да се први пут, на једном месту, публикује хладно и заштитно оружје из збирки Градског музеја у Вршцу са историјатом и врстама, техникама израде и украшавања, као и детаљном ката лошком обрадом изложених предмета. У раду су обрађене и објашњене само оне врсте оружја које су заступљене на изложби, односно, које поседује збирка хладног оружја Музеја у Вршцу. Аутор изложбе овом приликом захваљује свима који су на било који начин помогли, личним ангажовањем или корисним саветима, на припреми каталога и реализацији изложбе. 4

5 ИСТОРИЈАТ ЗБИРКЕ Збирка оружја је једна од најстаријих колекција Градског музеја у Вршцу (у даљем тексту ГМВ). Почеци њеног формирања сежу у време далеких осамдесетих година XIX века. Закључком Градског представништва Вршачке муниципије о потреби оснивања музеја у Вршцу из године 1 ударен је темељ овој установи. Од тада па на даље започиње мукотрпни рад на прикупљању, чувању и систематизовању предмета који ће чинити основу првоформираним збиркама међу којим је била и историјска, из које се временом издиференцирала збирка оружја која представља предмет нашег интересовања. Већ на самом почетку рада на прикупљању материјала за Музеј добијено је неколико врло вредних приватних збирки. 2 Исто тако бројне предмете за Музеј поклањају не само појединци него и разне институције и удружења у граду. Археолошким ископавањима прибављен је велики број предмета међу њима свакако и примерци оружја, мачеви, стреле, копља, бодежи, секире, шлемови и друго. Поред поклона који су у Музеј пристизали захваљујући пре свега анга жовању Феликса Милекера 3 предмети су набављани и откупом, али документације о томе углавном мало има, посебно за период до Другог светског рата. Зато за велику већину предмета збирке оружја углавном нема података о времену и начину набавке. Учитељ Палић из Вршца је године Музеју поклонио једну веома занимљиву и необичну збирку оружја из Индонезије и Океаније која се, због своје атрактивности, са посебном пажњом чува у Етнолошком оделењу ГМВ. У послератном периоду у Историјско оделење Музеја стигли су, на раз-личите начине веома разноврсни примерци оружја. Један број је прибављен теренским истраживањима, доста предмета је набављено откупом а највише их је добијено поклоном. Поред појединаца, који су својим даровима обогатили ову збирку, свакако треба поменути Војни одсек Вршац који је, педесетих година XX века, поклонио знатан број трофејног оружја из Првог и Другог светског рата. Исто тако и СУП Вршац је поклонио 37 примерака разноврсног, хладног и ватреног оружја. 4 На напред наведене начине за збирку оружја Историјског оделења Музеја до данашњих дана прикупљено је 308 предмета од којих 132 припада збирци хладног и заштитног оружја и опреме, која хронолошки покрива период од XIV до средине ХХ века. Комплетна музеолошка обрада, конзервација и рестаурација поменуте збирке завршена је почетком ове године чиме су се стекли неопходни услови да се она у пуној лепоти и раскоши, стручно обрађена, прикаже јавности. 1 Народни музеј у Вршцу , Вршац, 1972, стр У поменутој монографији Музеја наводе се имена дародаваца већих збирки старина са краја XIX века али се не наводи списак предмета 3 Феликс Милекер је био први и једини кустос од оснивања Музеја у Вршцу до своје смрти године. 4 Књига улаза Историјског оделења за годину. 5

6 ВРСТЕ ОРУЖЈА Према својој намени оружје се дели на оружје за напад и оружје за одбрану, односно заштиту, а према техничким својствима на хладно и ватрено. У оружје за напад спадају све оне врсте оружја, без обзира на материјал од кога је израђено, којим се може напасти непријатељ. Према потреби ова врста оружја може да се користи и у одбрани. У одбрамбено или заштитно оружје спадају све врсте оружја које могу послужити за одбрану, односно заштиту. Најтипичније представнике ове групе оружја чине: шлем, штит, оклоп и панцирна кошуља. У групу хладног оружја убрајамо сво оружје које се употребљава за напад и одбрану без употребе средстава за паљење. Хладно оружје се може користити за блиску борбу, али исто тако и за борбу на даљину. За блиску борбу се користи оно које служи са сечење, убадање и ударање.најизразитији представници ове врсте оружја су: секире, мачеви, копља, ножеви, бодежи, топузи, буздовани, хелебарде, млатови, сабље, јатагани, глефе, партизане, наџаци и други.оружје за борбу на даљину служи за гађање путем механичких направа без употребе средстава за паљење.најинтереснтнији представници овог оружја су: праћка, лук и стрела, самострел и катапулт. За разлику од хладног, оружје за борбу на даљину које искључиво делује помоћу средстава за паљење назива се ватрено оружје. 5 Како ово последње није предмет нашег тренутног интересовања у даљем тексту се неће узимати у разматрање. 5 М. Шерцер, Оружје у прошлости, Загреб, 1980, стр. 9 6

7 ОРУЖЈЕ ЗА СЕЧЕЊЕ И УБАДАЊЕ Мач је врста оружја које се употребљава још од бронзаног доба, а служи за убадање, по потреби за сечење и ударање. Сечиво мача је најчешће двосекло, а може бити и једносекло, као што је случај код палоша, или тросекло и четворосекло као код рапира и парадних мачева. Дршка је углавном од дрвета пресвучена кожом или обмотана жицом да би се спречило клизање руке. На врху се завршава металном главом која може бити различитих облика. Између дршке и сечива налази се метална крсница која најчешће има праве или повијене краке. На самој крсници или испод ње врло често се преплиће систем пречки које чине рукобран. Према дужини разликујемо кратке и дугачке мачеве. 6 У дуге мачеве спадају дворучни, као и они за једну и по руке и поједини мачеви за мачевање и пробијање панцира. Кратки мачеви су далеко распрострањенији и њих у касном средњем веку носи чак и цивилно становништво ради личне заштите, а од XIX века и војници неких родова војске (артиљерија, инжењерија и морнарица). Обрађујући дубро вачко оружје касног средњег века, Ђурђица Петровић истиче да у XIV веку није било Дубровчанина који није поседовао мач, њега су имали сви слојеви друштва, каткад и по више комада 7 Према намени мачеви могу бити војнички, судски, ловачки, спортски, украсни и парадни. У војничке мачеве спадају мачеви трговачке и ратне морнарице а међу мачевима копнене војске разликујемо пешадијске и коњичке мачеве. 8 Појава, развој, усавршавање и употреба мача може се пратити, на основу прикупљених примерака који се чувају у ГМВ, од бронзаног доба до ХХ века. Посебну врсту мача представљају тзв. рапири, карактеристични по томе што имају посебно обликован рукобран састављен од већег броја заштитних пречки које су причвршћене са обе стране крснице да би се према врху дршке спојиле у једну, ослоњену на главу, код овог типа, нешто издуженије дршке. На овај начин балчак мача је добио у естетском погледу и зато се ови мачеви убрајају у најлепше примерке оружја уопште. Сечиво рапира може бити двосекло, тросекло и четворосекло. Ова врста оружја први пут се појавила у Шпанији крајем XV века да би се у XVI и XVII веку проширилиа по целој Европи. Од рапира је током XVIII века настао парадни мач са украсним али мање функционалним балчаком. Више се носио као нека врста накита уз парадну одећу него као оружје. У Археолошком и Историјском оделењу ГМВ налазе се веома вредни примерци мачева почев од бронзанодопских, преко келтских, мачеви доба Сеобе народа, словенски и многи други из каснијих периода. Својом лепо- 6 М. Шерцер, Мачеви, бодежи, ножеви, Загреб, 1976, стр. 8, 7 Ђ. Петровић, Дубровачко оружје, Београд, 1976, стр. 19, 8 М. Шерцер, Оружје у прошлости, Загреб, 1980, стр.12-13, 7

8 том, изгледом и начином украшавања посебно се истиче мач из XIV/XV века (Кат. бр. 7) коме је Ђурђица Петровић приписала порекло са западног Медитерана. 9 Исто тако веома значајан по техници израде, декорације и реткости је и аустријски коњички мач палош М-1679 (Кат. бр. 8). Бодеж представља врсту кратког оружја које је израђивано за сврху непосредне одбране или напада. У европским земљама он је почео постепено да се јавља у XIII веку или нешто раније. Његов развој текао је прерастањем из једносеклог ножа ка оружју намењеном, искључиво, за удар и убод. 10 Сечиво бодежа може бити двосекло, тросекло или четворосекло на које је симетрично постављена дршка. Балчаци бодежа најчешће имају крстасти изглед а састоје се од дршке, главе и крснице. У XVII веку јављају се артиљеријски бодежи једноставног и складног изгледа, а препознатљиви су по вретенасто обликованој коштаној дршци која може бити украшена седефастим и коштаним плочицама или главама месинганих ексера. За потребе ратовања од краја XVII века улогу бодежа преузимају бајонети којих у Историјском оделењу има приличан број разних модела, времена и места настанка. Најрепрезентаивнији примерак бодно-сечног оружја у ГМВ је турски бодеж типа агфа из XVIII века (Кат. бр. 20) са богатом филигранском декорацијом. У периоду између два рата бодежи су били део наоружања официра југословенске војске. Нож представља врсту оружја које се употребљава још о праисторијских времена. У почетку он је имао функцију алата али је у случају потребе могао је да се користи и као оружје. Нож се састоји од једносеклог сечива и асиметричне дршке. Врло је тешко са сигурношћу утврдити који су ножеви служили као оружје а који за домаће потребе или као ловачки или парадни. Како су их током историје ковали сеоски ковачи сасвим је логично да су, у случају потребе, коришћени за нао ру жавање сељаштва. 11 Међу ловачким ножевима XVIII века најпознатији су они под називом Hirschfenger (хватач јелена). У збирци оружја ГМВ постоји неколико ножева овога типа из разних периода настанка (Kaт. бр ). 8 У XIX веку нож се јавља као оружје инжењерије са правим а ређе са кривим сечивом. Војнички ножеви су током времена изгубили првобитни значај јер су их заменили бајонети који су често задржали њихове облике али су углавном били нешто краћи и тањи од њих. Сабља je веома занимљиво хладно оружје пореклом са Истока, а било је омиљено код номадских народа из централне Азије. Турци су је преузели од Персијанаца, преко Монгола и Мамелука. 12 Сабља се у Европи појавила са продором степско номадских племена из средње Азије у време Велике сеобе народа. Били су то Хуни, Авари и међу послед њима Мађари. Средњевековни начин ратовања у коме је преовладавао мач потиснуо је сабљу у други план. Турска освајања на Балкану у XIV веку вратила су сабљу европским народима и од тада она постаје обавезно оружје лаке коњице. Сабља је сечно оружје погодно за блиску борбу, нарочито у јуришу. О њој се говорило са мноштвом атрибута (оштра, бритка), што управо сведочи о њеном квалитету. Сабљом се добијала битка, над њом се заклињало на верност господару или хајдучкој дружини. Помиње се као пламенита, вероватно због варница које је изазивала при удару о челик. 13 Сабља се носила на вуненим или свиленим уплетеним црвеним или зеленим гајтанима, преко рамена. Касније је вешана о леву страну и висила низ бедро или се каишевима опасивала око струка. 14 Приликом турских освајања у Европи догодило се да су многи народи који су били на удару турске војске нпр. Руси, Пољаци, Мађари и балкански народи преузели турску сабљу. Њене главне карактеристике су више или мање закрив љено, једносекло сечиво које се према врху проширује у тзв. јалман. 15 Турске сабље се, углавном, разликују према облику дршке и сечива. Када је дршка у питању разликујемо два типа: први, где је дршка израђена у облику стилизоване птичје главе, који је познат под називом карабела 16 и други, где је дршка повијена и има облик луковичасте главе. 9 Проф. др. Ђурђица Петровић и инг. Бранко Богдановић из Београда су године извршили типолошку и хронолошку детерминацију и одредили провинијенцију готово комплетне збирке оружја Историјског оделења. 10 Ђ. Пeтровић, исто, стр.31, 11 М. Шерцер, Оружје у прошлости, Загреб, 1980, стр.17, 12 М. Шерцер, турско оружје, Загреб, 1983, стр.9, 13 A. Радовић, Занатско оружје Балкана XVII-XIX век, Београд, 2002, стр В. Ћурчић, Старинско оружје у Босни и Херцеговини, Гласник хисторијског музеја у Сарајеву, LV, 1943, Сарајево, 1944, стр Проширење сабље према врху где је оштрица са обе стране.

9 Сабље оријенталног типа које су коришћене и израђиване на Балкану, према облику сечива деле се у две групе. Једна је к, лч типа са благо закривљеним сечивом и јалманом који може бити јаче или слабије наглашен. Код мамелучких сабљи са сечивом к, лч типа које је изузетног квалитета наилазимо на јако изражен јалман. 17 У другу групу спадају сечива персијског порекла, звана шамшир. Ова сечива су веома закривљена и према врху стање на, због чега су названа лављи реп. 18 Први центри на Балкану за израду сабљи били су: Сарајево, Скопље, Коњиц, Фоча и градови Боке. У Сарајеву се, одмах по доласку Турака, формирала сабљар ска чаршија што јасно указује да је то био један од првих центара за производњу ове врсте оружја. До данашњег времена очувала се породица Сабљар, која је то име добила по занату којим се бавила. 19 Сабље су израђиване и у Фочи, али у много мањој мери него јатагани. Ипак, за једног од последњих бичакчија у Фочи, Тосуна Летића, говорило се да је знао направити такву сабљу која се дала савити у колут. 20 Међутим, најпознатији мајстори за израду сабљи налазили су се у Дамаску, по коме су, тамо исковане сабље, прозване димискије (дамаскиње, демис киње), а вештина њиховог ковања чувала се као посебна тајна. У Збирци хладног оружја ГМВ поред неколико примерака турских сабљи чу вају се и аустријске, хусарске сабље, руске-шашке сабље, као и српске и југословенске сабље, вежбовне, парадне и друге. Многе од њих произведене су у чувеној фабрици оружја Солинген као и у руској фабрици Златоуст. Међу аустријским сабљама, које су најбројније у збирци, најзанимљивије су пешадијске и коњичке сабље. Коњичке хусарске сабље из XVIII века посебно су интересантне због ликовних предтава на сечиву. Најчешће је на њима гравиран лик Мадоне у разним варијантама. Овом приликом за нас је посебно занимљива сабља аустријске пешадијске жандармерије која представља тип француске пешадијске сабље из првих година XIX века. Ову сабљу су користиле разне европске војске за наоружање својих пешадијских јединица. Српска војска је преузимала и користила поред ове и друге типове аустријских сабљи као што је војничка варијанта ове сабље модели 1845, 1850 и Аустријску официрску морнаричку сабљу носили су официри Краљевине СХС од до године када су добили нову сабљу са југо словенским државним ознакама. 21 Посебну групу чине сабље које се приписују руској војсци из XIX века. Међу њима се налазе кавкаске сабље зване шашке, козачке, официрске и друге војничке сабље регуларних јединица. 22 Шашка је посебан тип сабље чије је порекло са подручја северног Кавказа. У почетку она је била национално оружје Черкеза, али се временом њена употреба проширила и на друге пределе и народе кавкаског подручја. Шашким сабљама били су наоружани Козаци који су припадали телесној стражи руских царева. Јатаган представља посебну врсту дугог кривог ножа, са оштрицом на унутрашњој страни кривине сечива које је израђивано од најбољег челика. Оштри на сечива се приликом куповања јатагана испробавала тако што би се једним замахом пресекла наквашена свилена марама. 23 Сечиво је најчешће украшено са обе стране, по дужини, техником тауширања сребрном и златном жицом. Њоме су изведени флорални мотиви који уоквирују годину израде по Хиџри, некада име власника или мајстора, записи из Корана или друге поруке. На сечивима се као украс појављује Соломонов печат. То је шестокрака звезда која се састоји од два једнакоугла троугла. Соломона иначе сматрају великим чаробњаком и симболом мудрости. Осим ове звезде на сечивима се појављује као украс и петокрака звезда чија магична моћ лежи у томе што се може нацртати једним потезом. Дршка јатагана садржи, поред других елемената, два ува која су толико карактеристична за њега. Подешена је тако да се са њим може спретно руковати. Рачвасте уши јатагана биле су погодне за наслањање цеви пушке при гађању. Дршка је израђивана од чврстих материјала према чијој боји и врсти јатагане 16 Пољаци су ову сабљу претворили у своје национално оружје. 17 Мамелучка сабља је тип сабље са краја XVIII века која се у Европу проширила почетком XIX века, после Наполеонових похода на Египат. 18 А. Радовић, Занатско оружје Балкана XVII-XIX век, Београд, 2002, стр В. Ћурчић, Старинско оружје у Босни и Херцеговини, Гласник хисторијског музеја у Сарајеву, LV, 1943, Сарајево, 1944, стр А. Бејтић, Повјест и умјетност Фоче на Дрини, Наше старине, IV, Сарајево, 1957, стр М. Шерцер, Сабље, Загреб, 1979, стр М. Шерцер, исто, стр В. Ћурчић, Старинско оружје у Босни и Херцеговини, Гласник хисторијског музеја у Сарајеву, LV, 1943, Сарајево, 1944, стр. 97 9

10 делимо на белосапце од слоноваче или других врста беле кости, црносапце од бивољег црног рога или дрвета и металне, обично од сребра чији су украси у финој филигранској техници искуцавани или ливени, или су од месинга. Оба дела дршке спаја хашрма, а сечиво и дршку спаја паразвана продужена на сечиво у облику полулиста. То су метални делови украшени разним кујунџијским техникама, разнобојним каменчићима и коралима. Ако изузмемо Цариград, најзначајни центри за производњу јатагана на Балкану били су Фоча, Сарајево, Призрен, Ужице, Котор, Херцег Нови, Рисан, Крешево, Травник, Високо, Скадар, Скопље и други градови. По свему судећи, фочанске бичакчије (ножари) уживали су велики углед својим умећем у производњи јатагана. То је допринело да је Фоча у периоду од XVI до XIX века била један од најзначајнијих центара за производњу овог оружја. 24 Јатаган вуче порекло са Истока, чак из источне Индије, одакле се проширио по целом Оријенту. На основу упоређивања сачуваних примерака ножева из области Јенисеја и турских примерака из XII века са јатаганима од XII XIX века, Љ. Рајковић сматра да је порекло јатагана Азија, и то онај део где су некад живели многи турски народи. 25 Јатаган је оружје које свој облик није мењало вековима. Томе су допринеле, свакако, посебне карактеристике овог оружја, његова снага и погодност при сечи и боду. При сечењу је лак јер се при удару вуче од дршке ка врху, док је код сабље обрнуто. У томе је лежао његов приоритет у односу на остало хладно оружје. Управо због специфичног облика сечива, снага му је при убоду лежала при врху. Био је посебно погодан за борбу у јуришу. Чак и када је ватрено оружје преузимало надмоћ над хладним, јатаган је задржан у наоружању јаничара управо због добрих техничких својстава. Онда када би пушке посустајале, јатаган је одлучивао битку. 26 Код израде јатагана постојала је строга подела рада. Сечиво су израђивали ножари, срмаџије су га украшавале, коштане делове дршке су израђивале бичакџије а украсне делове, хашрму и паразвану, као и украсе на канији израђивале су кујунџије 27. Јатаган се носио најчешће за појасом, тзв. бенсилахом, обично заједно са пиштољима кубурама, уз које је лепо пристајао. 28 Јатагану се приписује и значајна улога у народној медицини, он се стављао породиљи под главу да би јој олакшао порођај, а вода у којој се он опрао пила се против разних болести. Збирка хладног оружја ГМВ садржи десет јатагана од којих су неки добро очувани а два су у фрагментима. Заступљени су белосапци и црносапци осим оних са металном дршком и оних који се сврставају у изузетно раскошне. На крају текста о јатаганима потребно је осврнути се на разлику између јатагана и ханџара управо из разлога што је код нас раширено мишљење да је јатаган исто што и ханџар. Јатаган и ханџар представљају две различите врсте хладног оружја. Јатаган је дуги, криви нож са ојачаним сечивом, оштрица је само са једне стране, дужине углавном од 60 до 75 сантиметара. Ханџар је много мањи од јатагана, има криво сечиво на коме су оштрице са обе стране и дршку у облика слова Т. За разлику од јатагана који се носио о појасу ханџар се обично носио у чизми. 29 Њима су углавном били наоружани јаничари. Много ређе се употребљавао, те с тога ни њихова израда није била много развијена. Назив потиче од речи ханчер што значи дворезни бодеж или ханџер (арапски) што би значило велики нож са кривим сечивом које је наоштрено са обе стране. Секира је оружје са сечивом доста различитог облика и са масивном ушицом. Сечиво може имати четвртасти облик, облик полумесеца или лепезе. Као и мачеви и секире се први пут јављају у бронзано доба. Код њих је веома тешко разграничити који су се облици користили као алат а који као оружје. На Трајановом стубу приказана је секира као оружје за напад у рукама варвара. 30 Мало је познато да је национално оружје Франачке из доба владавине Меровинга била управо секира звана франциска. Сечиво је било витко, лепезасто проширено са симетричним угловима оштрице, насађено на кратку дршку. У каснијим периодима, нарочито после крсташких ратова, секиру почињу да употребљавају и коњаници. Услед потребе 24 Ђ. Петровић, Прилог датирању јатагана према месту израде, весник Војног музеја св. 3, Београд, стр Љ. Рајковић, Збирка јатагана Војног музеја, Весник Војног музеја ЈА, бр.1, Београд, 1954, стр А. Радовић, Занатско оружје Блкана XVII-XIX века, Београд, 2002, стр М. Шерцер, Јатагани, Загреб, 1975, стр Бенсилах је украсни појас који представља део ношње у који је било заденуто оружје, па га неки аутори са правом сматрају делом оружне опреме. 29 Љ. Рајковић, Збирка јатагана војног музеја ЈНА, Београд, св. 1, стр. 107, 30 М. Шерцер, Старо оружје на мотки, Загреб, 1972, стр. 20, 10

11 пробијања све јаче заштитне опреме, секира је добијала одговарајуће облике и додатке као што су разни шиљци, кљунови и разноразни трбушасти и продужени листови. На основу овога можемо закључити да је секира била полазна основа из које су се развиле многе нове врсте оружја као што је хелебарда, бојна коса, наџак и друго оружје. У збирци оружја Историјског оделења постоје две секире од којих је једна украсна типа исфахан (Кат. бр. 86) а друга парадна, ватрогасна са краја XIX века богато украшена (Кат. бр. 87). Хелебарда је врста хладног оружја на мотки које се састоји од копља, секире и кљуна. Сам назив долази од немачких речи halm - мотка и barte секира. Истраживањима везано за порекло и развој хелебарде бавила се Љубинка Рајковић која је дошла до закључка да се не може са сигурношћу тврдити где је домовина хелебарде и које је оружје било њен прототип. 31 Хелебарда је настала из чисто практичних разлога у време када су почели да се учвршћују поједини делови оклопа са већим плочама. Пошто сада бод и рез мача нису више били ефикасни у борби против оваквих оклопника, било је потребно пронаћи оружје којим би се могло њима супротставити. Швајцарски пешаци су то на најбољи начин показали у бици код Моргартена г. када су поразили аустријску војску која је у свом саставу имала тешке оклопнике. И хелебарда и оклоп доживели су свој врхунац у XVI веку, али захваљујући све ефикаснијем дејству ватреног оружја они се потискују из употребе у XVII веку, но ипак само са бојног поља. Хелебарда се и даље задржала у функцији али само као оружје пратње приликом разних свечаности. Од почетка XVIII века хелебарда служи, углавном, за ознаку чинова пеша дијских официра. 32 У збирци оружја ГМВ чува се један примерак масивне хелебарде из XIX века, ковачке израде, која представља копију хелебарде из ранијих векова (Кат. бр. 88). Копље је оружје са двосеклим зашиљеним врхом и тулцем које се насађује на дужу или краћу дрвену или гвоздену мотку. То је оружје чија се употреба може пратити још од најстаријих времена. И кад је копље у питању полазна тачка ће бити метално доба, односно, време када се оно почело израђивати најпре од бронзе, затим од гвожђа и других метала.оно се учвршћивало на дрвену мотку која је, код Македонаца Александра Великог, затим Римљана, касније и Сармата, била веома дуга, 5 6 метара. 33 Познато је да су у XVI веку лаки коњаници, хусари били наоружани дугим копљем и истицали се у вештини баратања њиме. У опрему хусара, поред већ поменутог копља, улазио је још и панцир, шлем, штит и сабља. Формирањем сталне војске почетком XVIII века, и даљим усавршавањем ватреног оружја, уместо копља уводи се у опошту употребу бајонет. И поред тога постојале су неке јединице коњаника у пруској и аустријској војсци које су биле наоружане копљем. У аустријској војсци неке јединице коњаника улана задржале су копље током читавог XIX века. Један број копаља из бронзаног и гвозденог доба, Сеобе народа и средњег века налази се у Археолошком оделењу ГМВ. У Историјском оделењу сачувано је неколико копља, новије израде, углавном из XVIII и XIX века. Спонтон је врста двосеклог бодно-сечног оружја налик на копље. Сечиво широко, листолико са гребеном по средини. У XVIII веку служио је за ознаку официрских чинова а у новије време за ознаку официрског достојанства. У историјској збирци оружја Музеја постоји један примерак овог оружја из XIX века. 31 Љ. Рајковић, Развој хелебарде од XIV дo XVII века, Весник Војног музеја ЈНА, Београд, 1955, св. 2 стр М. Шерцер, Старо оружје на мотки, Загреб, 1972, стр М. Шерцер, истo, стр

12 ОРУЖЈЕ ЗА УДАРАЊЕ Топузи и буздовани су у прошлости наших народа одомаћила су се два назива за ову практично исту врсту оружја. Топузом и буздованом називали су оружје које се састоји од дрвене или гвоздене дршке, дужине од 0,5 до 0,8 м., на коју је натакнута дрвена, бронзана, гвоздена или месингана глава која је била различито обликована. Она може бити звездоликог облика са низом мањих или већих пирамидалних или ушиљених испупчења. Може бити дугуљаста или заобљена, подељена на режњеве или пера чији се број креће у распону од 4 до 20, зависно да ли су ређе и ли гушће распопређена. Она могу бити троугластог обилика, затим заобљена а некад и уска са богатом профилацијом на врату. Тек у н овије време преко Ћурчића и Праунспергера уведена је разлика према главама тог оружја. Топузом се почело називати оружје са пуном главом а буздованом оно чија је глава подељена на режњеве или пера. 34 Топуз и буздован су настали још у праисторији. Праисторијски човек је на врх мотке причврстио комад, најпре необрађеног а касније и обрађеног камена којим је могао да се служи у лову, али и за борбу против непријатеља. Познато је да се и у старом веку топуз користио као оружје. Персијанци, Грци и Римљани имали су оружје слично топузу.у средњем веку употреба топуза условила је, између осталог, повећање дебљине оклопа за личну заштиту. До XII века њиме је углавном била наоружана пешадија, а од тада добија га и коњица. Топузом са дужом дршком били су наоружани пешаци, носили су га обешеног о појас или раме, а са краћом коњаници који су га качили о седло. Наши народи су топуз и његов назив примили од Турака, а топуз са перима називан је буздованом (турски буздоган), најчешће уз додатак који је означавао број пера, нпр. шестоперац, дванаестоперац итд. У XIII веку топуз постаје омиљено оружје витезова. Енглези су га употребљавали у борбама против Нормана у XIV веку, а у Русији је био у употреби од XIII дo XVI века. Да су топуз и буздован били омиљено оружје сељака доказују нам дрворези из времена сељачког рата у Немачкој са почетка 34 М. Шерцер, Старо оружје на мотки, Загреб, 1972, стр. 7, 35 Војна енциклопедија, Београд, 1967, књ. 10, стр. 120, 12 XVI века, као и материјални остаци неких сељачких устанака на северу Европе. У Средњој Европи, топуз и буздован су се нешто дуже задржали у наоружању. У Чешкој се помињу у време хуситских ратова у XV веку, а код Мађара и Пољака још и у XVIII веку. Од краја XVI века топуз и буздован се све ређе користе у наоружању пошто их је коначно истинуло из употребе ватрено оружје, а њима је остало једино да служе још само као симбол власти. 35 Топузи и буздовани су због својих декоративних карактеристика веома рано почели да се користе за различите парадне прилике. У време цара Макси милијана, у разним свечаним поворкама појављују се мађарски великаши са великим перним буздованима у руци. Нису ретке надгробне плоче на којима су приказане војне личности са буздованом у руци. Познати су и графички листови са приказима војних заповедника са буздованом у руци. 36 У збирци оружја историјског оделења ГМВ налази се шест топуза израђених од бронзе и месинга, углавном турских, датовани од XIII дo XV века. Што се буздована тиче њих има пет, два су турска, остали непознатог порекла, ливени од гвожђа, бронзе и бакра, датовани од XV дo XVII века. Млат je посебна врста оружја која се састоји од гвоздене кугле разних облика, крушкастог, јајастог и лоптастог, са равном површином или шиљатим испупчењима. Кугла је била причвршћена путем краћег или дужег ланца на дрвену мотку. Најширу примену ово оружје је имало у време хуситских ратова у Чешкој у XV веку. Млат је код наших народа у прошлости дуго остао у употреби, по неким ауторима до пред крај XIX века. 37 Ова врста оружја готово да је једва заступљена у збирци оружја ГМВ са једним фрагментованим примерком из XVII/ XVIII века коме је дршка прилично мала, од ланца је остало неколико карика а кугла недостаје (Кат. бр. 108). 36 М. Шерцер, исто, стр. 8, 37 М. Шерцер, исто, стр. 19,

13 ЗАШТИТНО ОРУЖЈЕ И ОПРЕМА Још од најстаријих времена човек је настојао да заштити своје тело од непријатељског ударца или убода. Због тога се облачио у кожну одећу, а открићем метала и развојем ковачке вештине почео је да израђује металне штитнике за поједине делове тела. 38 Циљ му је био да заштити, пре свега, најосетљивије делове тела, у првом реду главу, затим груди, руке и ноге. Тако је постепено почело да се развија заштитно оружје у које убрајамо: штит, шлем и оклоп који може бити од метала, жице или разноразних плочица. У праисторијско доба готово да није било разлике између заштитног оружја и одела. Животињска кожа којом се човек онога доба штитио од временских непогода служила му је, у исто време, и као заштита од ударца непријатељског оружја и напада животиња. 39 Појава метала условила је даљи развој заштитног оружја. Као једно од најстаријих заштитних оружја сматра се штит. Појавио се још у праисторијско доба, упоредо са настанком копља, лука и стреле. У почетку он је био врло примитивне израде. Касније, са проналаском метала, штитови се израђују од бронзе и гвожђа. У старом веку штитове употребљавају многи народи међу којима се посебно истичу Египћани, Асирци, Вавилинци, Грци и Римљани. Једном речи, готово сви културни народи старог истока. Штитови су имали најразноврсније облике почев од округлих, овалних, квадратних и троугластих а и величина им је била веома различита, од малих до оних који су достизали висину човека. Већим штитовима обично је наоружавана пешадија јер су они обезбеђивали бољу заштиту а могли су послужити и као заклон. Коњаници су били снабдевени мањим и лакшим, углавном округлим штитовима. Од XVI века штит лагано губи свој првобитни значај у наоружању војске, једино се задржао, мада у мањој мери, на парадама, турнирима и другим војним свечаностима. Развојем и усавршавањем ватреног оружја штит се од краја XVII века потпуно избацује из наоружања; једино је остао у употреби у расцепканој Италији у појединим локалним војскама. 40 Шлем као средство за заштиту главе јавља се веома рано. Као одговор на појаву бронзанодопских мачева било је осмишљавање средстава којима би се заштитила глава. У ту сврху, још у овим давним временима, појаваљују се шлемови израђени од бронзе који су могли ефикасно да заштите највиталнији део људског тела. 41 Били су конципирани тако да је њихов задњи део пријањао уз теме и потиљак а предњи део је штитио чело, образе и уши. Такви шлемови јављају се средином III миленијума п.н.е. а у литератури се наводи шлем сумерског принца Мескалам-дуга. И шлемови других народа старог истока имали су исту сврху а били су коничних облика са штитницима за нос и уши. 38 М. Шерцер, Оружје у прошлости, Загреб, 1980, стр И. Јаворник, Кратак преглед развоја заштитног оружја, весник Војног музеја ЈНА, Београд, 1954, св.1, стр. 18, 40 И. Јаворник, Развитак штита као заштитног оружја, Весник Војног музеја ЈНА, Београд, 1957, св. 4 стр У збирци металног доба Археолошког оделења ГМВ постоји један бронзанодопски шлем сачуван у фрагментима, неинвентарисан и неконзервиран који захтева стручну рестаурацију те због тога није могао бити укључен у изложбу а исто тако ни у каталог. 13

14 Код шлема старих Грка јавља се понекад украсни гребен или креста који се поново јавља на шлемовима XVII и неким шлемовима XIX века. Шлемови римских легионара имали су са задње стране заштитник за потиљак и уши тако да су веома подсећали на коњичке шлемове XVII века који су имали облик пачјег репа. У време Сеобе народа, у првим вековима нове ере, појављује се четворо или шесто делни шлем полукугличног облика. Био је израђен од изукрштаних, уских, гвоздених трака са испуњеним међупростором и штитницима за уши. Конусни члем са штитником за нос поново се јавља код Викинга и Нормана у IX, X и XI веку. Овај шлем се у XIV веку наставља у облик који се приљубљује уз теме и потиљак са наглашеним изрезима за очи а неки од њих су имали покретне делове за заштиту лица познате под именом визири. У време крсташких ратова, у XII и XIII веку европски витезови су носили шлем необичног изгледа, у облику високе посуде затвореног типа са уским прорезима за удисање ваздуха. 42 У позном средњем веку шлемови имају облике шешира, посуде или лопте. Шлемови облика шешира имали су ужи или шири обод а појавили су се крајем XV и почетком XVI века као део витешког оклопа или у опреми пешака. На њих асоцирају шлемови из времена I и II светског рата. Шлемови у облику дубоке посуде, ослањајући се на рамена, у потпуности су покривали и штитили главу. Са стране и на темену имали су гребен, а код неких модела постојао је и визир.шлемови облика кугле јављају се у XV и XVI веку и најчешће представљају део пуног оклопа. На просторима средње Европе у XVI веку одомаћио се шлем конусног облика са шиљком преузет од Турака опремљен са штитницима за чело, нос уши и потиљак. У Историјском оделењу ГМВ постоје три шлема као примерци заштитног оружја. По један из времена I и II светског рата и један мађарски хусарски шлем са почетка XVII века необичне лепоте и раскоши без обзира што је израђен од гвожђа (Kат. бр. 109). Оклоп је врста заштитног средства за тело које се у почетку израђивало од коже на коју су се причвршћивале металне плочице у облику љусака. Овакве пло часте оклопе носили су Римљани а нешто касније и франачка војска Карла Великог. Када је заштита тела у питању свакако треба поменути и панцирну кошуљу која се, углавном, носила испод оклопа као његов саставни део. Израђивана је од мноштва испреплетених гвоздених кругова а порекло јој је са истока. У Европу је пренета 42 М. Шерцер, Оружје у прошлости, Загреб, 1980, стр М. Шерцер, исто, стр преко Византије у VI веку а сусреће се код Викинга, Саксонаца и Нормана. Имала је облик кошуље дужине до колена, са дугим рукавима. Оклоп се најчешће доводи у везу са феудалним начином ратовања. Његова цена била је изузетно висока тако да обичан човек није могао ни да помишља да га може имати. Он је био резервисан за оне имућне, племство у првом реду. Поседовање што бољег и луксузнијег оклопа била је мода али и питање престижа међу појединим племићким породицама и владарским кућама. 43 У принципу оклоп је представљао једну стилски израђену целину која се састојала од шлема, оковратника, раменог дела, надлактице, подлактице, лакатног дела и рукавица. Прсни и леђни оклоп у струку имају појас од помичних плочица које омогућавају бољу покретљивост. За овај појас учвршћен је

15 предњи и задњи оклоп доњег дела тела. И ноге су биле оклопљене путем заштите за колена, надколенице, подколенице и ципела. Оклопа је било више врста почев од оних који су коришћени за ратне потребе а постојали су и турнирски оклопи као и они изузетно лепи за свечане прилике. Оклопници су били тешко покретни а још уколико је и коњ био оклопљен то је задавало велике неприлике ратницима. Како је појава ватреног оружја захтевала већу покретљивост коњице оклопници већ у XVI веку почињу да одбацују поједине делове оклопа који су највише сметали. Крајем XVII века од оклопа се задржава још шлем, као и леђни и прсни оклоп.из употребе је избачена и тешка панцирна кошуља која се носила испод оклопа. 44 У XVIII и XIX веку прсни и леђни оклоп остају још у опреми тешке коњице тзв. кирасира. У Збирци оружја Историјског оделења ГМВ чува се један примерак грудног дела оклопа, коњички кирас из XVI века (Кат. бр. 112). Мамуза представља део опреме за коњаника која се стављала на пету јахача а састоји се од кракова у облику лука, израђених од гвожђа или сребра, и бодље, касније зупчастог точка. Њена функција била је чисто практичне природе а састојала се у подстицању коња на енергичније и брже кретање. Питањем типолошког развоја мамуза од XIV XX века бавила се Десанка Николић која је свеобухватно и студиозно обрадила ову материју и њен рад представља основу за обраду и датовање мамуза у ГМВ. 45 За мамузу су знали стари Грци и Римљани, али она тада није била у широкој употреби. Касније, у средњем веку она постаје део металног оклопа тешко наоружаног јахача и од тада се много више користи.у почетку она је била део опреме племића управо из разлога што је коњица била скуп род војске и што свако није могао бити коњаник, већ само они из имућнијег слоја људи.посебно од времена крсташких ратова и ритерског доба мамуза добија све ширу примену. Током времена мамуза је добијала облике који су најбоље одговарали потребама коњице и њене опреме као и степену наоружања и технике обраде материјала од којих су се израђивале. Пратећи развој појединих делова оклопа, пружа се могућност праћења промена облика мамузе. Тако избацивањем из употребе тешких и скупих оклопа од краја XVIII века мамуза губи на масивности и декорацији и мења облик до једноставности. Усавршавањем ватреног оружја коњица престаје да буде одлучујући фактор на бојишту, уступајући место пешадији, мамуза се све више потискује из употребе. У XIX и XX веку она се примењује само онда када је дејство јахачевог листа недовољно. У Историјском оделењу ГМВ постоји осам мамуза од којих се 7 датује у XIV-XV век а једна у XIII век. Поред мамуза налазе се и две узенгије из XVIII века, једна турска а друга мађарска. 45 Д. Николић, Типолошки развој мамузе од XIV-XX века са освртом на збирку мамуза у Војном музеју ЈНА, Весник Војног музеја ЈНА, св. 3, Београд, 1956, стр И. Јаворник, Заштитно оружје у збиркама Војног музеја ЈНА, Београд, 1955, св.2, стр

16 ОРУЖЈЕ ЗА ГАЂАЊЕ НА ДАЉИНУ Међу најизразитије представнике хладног оружја за гађање на даљину убрајамо праћку, лук и стрелу и самострел. За праћку се може рећи да је веома једноставно бацачко оружје које су примитивни народи користили од давнина. 46 Али и поред тога код увежбаног стрелца она је била доста опасно оружје. У старом веку њом је била наоружана лака пешадија Египћана, Асираца, Грка, Картагињана као и помоћне римске јединице. Словени су употребљавали праћку приликом опсада Солуна у VI и VII веку. 47 У XV веку постојали су најамници који су били наоружани праћкама. Посебну врсту великих праћки представљали су катапулти. То су биле дрвене конструкције већих размера са конопцима и масивним дрвеним елементима за бацање камена коришћени приликом опсаде градова. Једно од најефикаснијих оружја за гађање на даљину били су лук и стрела. У старом веку су их употребљавали Египћани, Асирци и Вавилонци а у Европи су се појавили у наоружању франачке војске Крла Великог. 48 Нешто касније и мађарска и татарска коњица биле су наоружане овим оружјем са којим су били страх и трепет за европске народе. Средњевековни оклопљени витезови сматрали су лук и стрелу оружјем нижег реда па га зато никада нису користили већ су унајмљивали, углавном Енглезе који су били добро обучени и врло вешти у баратању овим оружјем. Лук ових најамника био је дуг око 1, 8 метара, израђен од дрвета тисе. Тетива лука израђивала се од ланених нити и пре употребе се премазивала воском. Стреле су имале дужину око 85 сантиметара снабдевене гвозденим врховима. Као и неке друге врсте хладног оружја, лук и стрелу је крајем XVI века готово потпуно истиснуло из употребе ватрено оружје. 16 У Археолошком оделењу Музеја, одсек за антику и рани средњи век чува се већи број врхова стрела од којих је за ову прилику конзервирано пет словенских из периода раног средњег века (Кат. бр ). У ову групу оружја спада и самострел који је у велико био конкуренција луку и стрели. О његовом пореклу мишљења су подељена. Неки аутори сматрају да он потиче са Далеког истока, док су други мишљења да је он оружје западне Европе а да га народи Истока нису познавали. Опште је прихваћено да се самострел појавио у XI веку у наоружању Нормана а да се потом његова употреба проширила по читавој Европи. Користио се углавном као пешадијско наоружање, али га је често користила и коњица. Сматра се за веома опасно и убојито оружје које приликом поготка сигурно доноси смрт. У XV веку стрела избачена из самострела пробијала је шлем на удаљености од 300 корака а прсни оклоп на удаљености од 100 до 125 корака. 49 На основу ових карактеристика самострела намеће се закључак да је он био убојитије оружје од ватреног јер је имао већи домет. И поред тога што је црква забрањивала његову употребу он се одржао све до XVII века када га је дефинитивно потиснуло ватрено оружје. У одсеку за антику и рани средњи век Археолошког оделења постоји велики број врхова стрела за самострел пронађених приликом археолошких истраживања на локалитету Вршачко утврђење који датирају из XV-XVI века. Пошто су од овог мноштва само три конзервиране и инвентарисане то смо се одлучили да једино њих каталошки прикажемо (Кат. бр ). 46 Најједноставнија праћка састоји се од ужета на чијој се средини налази лежиште од коже у које се стављала мања камена или метална кугла. Приликом употребе крајеви ужета се држе у једној руци и неколико пута окрену у ваздуху а у одговарајућем тренутку се један крај ужета пусти да би кугла могла да одлети. 47 Војна енциклопедија књ.7, Београд, 1965, стр. 359, 48 М. Шерцер, Оружје у прошлости, Загреб, 1980, стр.21, 49 М. Шерцер, исто стр. 21,

17 ОРУЖЈЕ ИЗ ИНДОНЕЗИЈЕ И ОКЕАНИЈЕ Једна веома необична и атрактивна збирка ваневропског оружја чува се у Етнолошком оделењу ГМВ. Збирку је године Музеју поклонио учитељ Палић из Вршца. Наводећи околности под којима је дошао до ових предмета изјавио је да их је добио од неке особе из Сомбора а по свему судећи они би требало да потичу из збирке Оскара Војнића. 50 Збирка садржи 24 предмета који потичу са разних острва западне Индо незије и западне Меланезије. Овакво територијално порекло збирке до кога се дошло датирањем предмета уверава да се ова мала колекција оружја може везати уз име Оскара Војнића. 51 Колико се из литературе може сазнати Војводина је крајем XIX и почетком ХХ века имала свега два путника, колекционара који су прокрстарили југоисточну Азију и Океанију и са тих путовања донели знатан број вредних и необичних предмета. Један од њих био је Еуген Малинарић ( ) који је у поменутим крајевима боравио године и од чије се велике и драгоцене збирке сачувало само 57 предмета који се налазе у Музеју Војводине у Новом Саду, и Оскар Војнић ( ) чија се збирка налази у Градском музеју у Суботици а један део вероватно и у Етнографском музеју у Будимпешти. Реална је претпоставка да би ови предмети могли потицати једино из збирки ова два путника- колекционара. Пошто је за нашу збирку занимљив једино Војнић, што је и Ђурђица Петровић правилно уочила, то ћемо се њим позабавити у даљем тексту. Она је на основу писменог саопштења Лепосаве Филиповић, кустоса Градског музеја у Суботици дошла до сазнања да је Војнићева збирка пљачкана у оба светска рата што упућује на закључак да су, према наводима учитеља Палића, предмети у вршачком музеју део Војнићеве збирке. Ако се узме да је то тачно онда су предмети набављени и године, током два Војнићева путовања по острвима Индонезије, Малезије и Полинезије о чему је оставио и штампане путописе. 52 Поменута збирка Етнолошког оделења ГМВ поседује следеће предмете: лук из западне Индонезије, 8 стрела са североисточне Нове Гвинеје, штит и кијачу 53 са Нове Британије, дршку копља са Адмиралитетских острва, 4 копља и 7 стрела са Соломонских острва и једну стрелу чији локалитет није утврђен. Предмети потичу, углавном, из приобалних подручја ових острва и налазе се у добром стању очуваности. Сви они, према начину израде и уметничког украшавања, припадају периоду пре боравка Оскара Војнића на тим острвима. 50 На основу усменог казивања кустоса Музеја Милана Милошева које је дао Ђурђици Петровић, а године и аутору овога текста. 51 Ђурђица Петровић, Оружје из Индонезије и Океаније у Нродном музеју у Вршцу, Рад војвођанских музеја 12-13, Нови сад, 1964, стр Исто, стр. 261, 53 Оружје за ударање, састоји се од камене кугле са отвором у који се углављује дрвена мотка дужине око једног метра. 17

18 УКРАШАВАЊЕ ОРУЖЈА И ЗАНАТСКЕ ТЕХНИКЕ Још од времена када је човек почео да осмишља и израђује предмете који ће му користити, не само да нападне непријатеља већ и да се одбрани од њега, јавља се жеља да се тим предметима да нека естетска форма, зависно од ступња изграђености осећаја и поимаља лепог. Разуме се да се тај естетски укус током векова поправљао и украшавњу оружја се даје посебан значај. Почев од првих мачева на којима се јавља украшавање појединих делова, нарочито балчака, током историје може се пратити развој човекових естетских стремљења да оружје учини што лепшим. Потреба за оружјем код балканских народа нарочито је порасла од времена турских освајачких похода у ове крајеве, посебно од XIV века. Осим у борбене сврхе оружје је коришћено као саставни део ношње одраслих мушкараца у поједи ним деловима Балкана. Отуда се украшавању оружја придавао овако велики значај. На оружју које је потицало са Оријента, а касније и на оружју које се производило у оружарским центрима на Балкану, коришћени су разноврсни мотиви, најчешће они османске примењене уметности. Поред потребе да оружје буде што лепше, оно је украшавано и из жеље да остане траг о времену, мајстору или власнику. 54 За разлику од бројних европских оружарских центара који нису придавали већи значај украшавању, Турци су формирали специфичан стил украшавања који се базирао на арабљанском и селџуџком наслеђу допуњеном мотивима из византијске и уметности покорених балканских народа. Елементе тих мотива су спретни уметници стилизовали и прилагођавали свом укусу и верским схватањима појединих симбола. Под утицајем Западне Европе, крајем XVIII века, Турци почињу да напуштају традиционалне симболе у украшавању и да преузимају нешто модификоване мотиве ренесансе, рококоа и барока. Нарочито се осећао утицај барока са мотивима као што су заплетене витице са листо- вима, палмете и сл. најчешће рађене техником искуцавања. 55 Овоме је највише допринео кујунџијски занат у Босни и Херцеговини и Боки који се развијао под утицајем дубровачких мајстора. Акантова лозица, као украсни елемент познат и на Истоку и на Западу, у Босни с е на уметничким израђевинама примењивала нарочито у XV и XVI веку.али и поред тога, под утицајем Турака Османлија, приликом украшавања оружја у овим радионицама преовладали су оријентални мотиви, без фигуралних представа. 56 За исламску орнаментику карактеристичан је тзв. руми стил који представља спој више зооморфних и флоралних мотива, чијим комбиновањем настаје јединствен орнамент. Код овог стила украшавања завоји, спирале и кругови у преплету са полигонима и звездама обликују специфичну арабеску. Поред руми мотива на оружју Балкана запажамо розете у комбинацији са геометријским мотивима, наутове вреже, као и архитектоске мотиве. Уз једноставне мотиве какав је круг, за украшавање сечива оријенталног оружја на Балкану коришћена је шестокрака звезда формирана од два једнакострана троугла. И око је чест мотив на турском оружју. У почетку је представљано троуглом или елипсом са тачком у средини. 54 А. Радовић, Занатско оружје Балкана XVII-XIX век, Београд, 2002, стр Исто, стр М. Карамехмедовић, Умјетничка обрада метала, Сарајево, 1980, стр

19 Посебно занимљив мотив на турском, као и на неким примерцима средњеевропског оружја, јесте петокрака звезда. За њу је владало уверење да има магичну моћ јер се могла нацртати једним потезом, почевши са било које стране. Као мотив за украшавање сечива и каније коришћен је полумесец коме су Турци придавали посебан значај. Користили су, такође и сунце за украшавање сечива које су често приказивали у различитим симболима, двоструки крст је симболизовао бога Сунца. Сунце и полумесец су мотиви, мада не често, на сечивима сабљи и ножева, који не потичу са Балкана. Што се занатских техника тиче, када је у питању квалитетан рад, нарочито се ценило оружје урађено техником дамасцирања. Дамасцирање је ковачка вештина којом се врши спајање челика различите тврдоће, узастопним понављањем једног процеса-истовременог сваривања и хлађења комада гвожђа и комада челика док се не постигне једна компактна маса. Тако скована сечива закопавана су у ђубре да би киселина нагризла мекане делове, после чега је брушено и полирано, при чему су настајале сликовите линије на површини зване дамаст. Ова техника потиче из Дамаска, а преко Турака прихва ће на је на Балкану. Изузетни стручњаци за ову технику били су фочански мај стори. 57 Ливење је једна од најстаријих техника за израду предмета. Код нас су у примени била два начина ливења. Један је када се истопљени метал сипа у негатив форме предмета обликован у песку, а други, лив добијен у воску, тако што се међупростор омотача и језгра, одређен да се попуни металом, претходно испуни воском док се арматура моделира глином. 58 За разлику од ковања метала у врућем стању позната је и техника хладног ковања која се другачије назива искуцавање. Примењивала се, углавном, приликом израде плочица у сребру или неком другом металу. Искуцавање или, како се ова техника другачије назива, цизелирање састојала се у рељефном представљању жељеног орнамента. Претходно би се на обликованој металној површини жељеног окова (за оружје), са унутрашње стране наносио слој олова дебљине 2 cm. потом би се на окову посебном алатком усецали орнаменти, а онда би се топљењем одстрањивало олово, а орнамент се дотеривао. 59 Цизелирање може да се изведе и на други начин, тако што би се у одређене дрвене калупе стављале танке металне плочице и куцањем алатом добијала се жељена форма. Ову технику су користиле 57 А Радовић, Занатско оружје Балкана XVII XIX век, Београд, 2002, стр М. Карамехмедовић, Умјетничка обрада метала, Сарајево, 1980, стр А. Радовић, Занатско оружје Балкана XVII XIX век, Београд, 2002, стр. 13. бичакчије и туфекчије приликом израде окова за металне делове канија сабљи и јатагана. Једна од често примењиваних техника за украшавање металних делова оружја било је гравирање која се одликовала једноставношћу, а била је у примени код мајстора Балкана и пре доласка Турака. За рад у овој техници била је потребна резаљка којом су у с е ц а н и в е ћ н а ц р т а н и мо ти ви, најчешће арабеске, као и стилизовани биљни мотиви у виду свежња цветова. Постојао је и посебан начин гравирања у металу познат под називом сават (нијело) познат од давнина на простору Балкана. Ова техника се састојала у томе што су се одређена удубљења, настала приликом урезивања орнамента, испуњавала загрејаном смесом једнаких делова бакра и олова са четири дела сумпора. На тај начин се добијала глатка црна паста звана нијело. У комбинацији ове пасте са емајлом добијао се леп контраст па су је мајстори оружари радо примењивали за украшавање оружја. Турци су сават радили на три начина, од којих је најчешће употребљаван први - једноставан 19

20 и плоснат, тзв. дур сават; други начин је отисак са одраженим дном-основом; и трећи- отисак или сават са орнаментима у шупљи нама. 60 За украшавање оружја у појединим оружарским центрима Метохије и Скадру примењивана је техника гранулације која се изводила тако што су се дувањем кроз цевчицу набацивале капљице врелог сребра или злата на жељену металну површину. Најлепша од свих техника коришћених за украшавање оружја било је тауширање. Ова техника је посебно цењена, а одликовала се изузетном деко ративношћу и била је веома скупа због материјала који су коришћени при њеном извођењу, као и због времена и труда које је она изискивала. Углавном се користила за украшавање, најчешће, сечива јатагана. Жељени мотив, текст или број урезивао се у жљебове, ширине око 2 mm. на површини челика, који су у дубини нешто шири. У те жљебове убацивана је сребрна или златна жица а онда би се сечиво, или део другог оружја, загревали на ватри да би се уметнута жица истопила и материјали сјединили, а тада се, после хлађе ња, при ступало брушењу тауширане површине, затим премазивању моско вим тозом и на крају полирању. Друга варијанта ове технике, која је иначе ређе примењивана, је када се у назупчену површину батићем утуцавала жица при чему би таква орнаментика остајала избочена. 61 Техника тауширања је заступље на у збирци хладног оружја Историјског оделења ГМВ, нарочито на сечивима јатагана, сабљи и секира. Много једноставнија, а самим тим и јефтинија техника од тауширања, је интарзија. Постизала се на тај начин што би се на равну површину металних делова оружја мотиви изводили наношењем злата или сребра. Посебно декоративна техника украшавања, не само оружја већ и накита, зове се филигран. Састоји се у спретности плетења чипке тањом или дебљом жицом од плементих метала, најчешће сребра. Мајстори за филигран били су у стању да изведу предивне ефекте какви се тешко могу видети код других техника. Тање или дебље нити лемљене су на већ обликовану металну форму предмета, а њиховим укрштањем и преплитањем стваран је ефектан контраст на сјајној подлози предмета. Најчешћи мотиви рађени овом техником биле су гранчице и листови, а често и спирале чији су завршеци различито обликовани. 62 У комбиновању више техника при украшавању оружја (интарзија, инкрустација, филигран и друге) посебно су се истицали мајстори из Ливна па је отуда и овај начин декорације назван ливањски вез М. Карамехмедовић, Умјетничка обрада метала, Сарајево, 1980, стр А. Бејтић, Повијест и умјетност Фоче на Дрини, Наше старине, IV, Сарајево, 1957, стр А.Радовић, Занатско оружје Балкана XVII-XIX век, Београд, 2002, стр. 14.

21 КАТАЛОШКЕ ЈЕДИНИЦЕ МАЧЕВИ 1. МАЧ СА ЈЕЗИЧКОМ, касно бронзано доба Језичак мача фрагментован, на основу сачуваног дела може се закључити да је имао ојачане ивице за прихватање дршке. Прелаз из дршке у сечиво изведен је плочасто, полукружно проширен, са ојачаним ивицама и по два отвора за заковице са сваке стране. Сечиво је равно и бл аго се сужава ка врху, средином се пружа пластично ребро које је целом дужином уоквирено са две плитко урезане линије. Пресек сечива је ромбоидан. Преломљен је на два дела а врх недостаје. Очувана дужина 38 cm, ширина закивне плоче 5,2cm Инв. бр. Милекер1989/14 2. МАЧ СА ЈЕЗИЧКОМ, касно бронзано доба Уски и сразмерно слаби језичак за дршку, у средини проширен, са високом, ојачаним ивицама за прихватање облоге. Језичак је иначе оштећен у горњем делу, па се са сигурношћу могу констатовати само четири кружна отвора за заковице. Прелаз из дршке у сечиво изведен је плочасто, трапезасто је проширен а раме му је задебљано. Са сваке стране налазе се по два отвора за заковице. Сечиво је дугачко и доста дебело, сочивастог је пресека и целом дужином је украшено са две танке урезане линије. Мач је преломљен, а и иначе је у питању неиспрван ливачки примерак. Очувана дужина 60,4 cm Инв. бр. Ап МАЧ АКИНАКЕС, VII / V в.п.н.е. Кратак гвоздени мач са двосеклим сечивом, дршка је израђена од гвожђа а јабучица је развучена у облику слова Т. На споју дршке и сечива налази се срцолико ојачање. У употреби је код Скита и Сармата. Дужина сечива 18,5 cm, дужина дршке 12 cm Инв. бр. Милекер МАЧ КЕЛТСКИ, II / I в.п.н.е. Сечиво гвоздено двосекло са оштрим врхом и усадником за дршку у облику трна, који се завршава печуркастим проширењем. Мач је био савијен и по свему судећи потиче из гроба. Дужина сечива 63 cm Инв. бр. Милекер

22 5. МАЧ, I в. п.н.е. Келтски дуги мач двосеклог сечива са заобљеним врхом и усадником за дршку у облику трна који се завршава печуркастим проширењем. Са једне стране, у горњем делу сечива налази се утиснут жиг. Мач је био савијен и по свему судећи потиче из гроба. Дужина сечива 84 cm, укупна дужина 99 cm Инв. бр. Милекер МАЧ, III / IV в. Израђен од гвожђа широке двосекле оштрице. Балчак дуг дворуки са траговима дрвене облоге. Оштрица је скоро целом дужином покривена канијом, такође са траговима дрвене облоге. На балчаку и канији отисци тканине. Дужина 84,9 cm Инв. бр. Аа МАЧ, западни Медитеран, XIV / XV в. Сечиво челично, двосекло, право са по четири канелуре у доњем делу са обе стране. Са једне стране, изнад канелура урезан недефинисан знак. Штитник у облику полукруга украшен кружним, попречним канелурама. Дршка заобљена, ојачана са три месингана и два кожна прстена. Врх дршке од месинга у облику неправилног осмоугаоника који са обе стране има по једно полулоптасто испупчење. Месингани прстенови и врх дршке са једне стране декорисани. Канија од дрвета обложена кожом и ојачана са четири шира и 48 уских месинганих прстенова. Дужина сечива 87,5 cm, дужина дршке 11,5 cm Инв. бр. И

23 8. АУСТРИЈСКИ КОЊИЧКИ МАЧ ПАЛОШ М 1679, Аустрија Сечиво је челично, двосекло, право са једном канелуром у доњем делу, са обе стране. Штитник се састоји од две елипсасте, рупичасте плоче (десна нешто већа) смештене у ваљкасте окове. Са десне и доње стране по један елипсасти штитник за за шаку са по два ливена прстена на средини. Дршка украшена наизменично распоређеним тордираним и обичним, вероватно сребрним жицама, завршава се лоптастим испупчењем са капицом на врху на које су причвршћени штитници за шаку. Дужина сечива 84 cm, дужина дршке 14 cm Инв. бр. И МАЧ СА ЗАТВОРЕНОМ КОРПОМ, немачки тип, XVII в. Сечиво челично, двосекло, завршава се шиљком. Дршка од дрвета пресвучена црном кожом са спиралним удубљењима. На врху дршке лоптаста, гвоздена глава са заравњеним површинама на горњој половини. Рукобран сачињен од пречки које чине корпу за комплетну заштиту шаке. Између дршке и сечива фиксирана крсница са дугачким крацима са обе стране, квадратног пресека, који на врху имају нешто израженије пирамидалне завршетке. Дужина сечива 68 cm, дужина дршке 15 cm Инв. бр. И РАПИР, Аустрија, XVIII в. Сечиво челично, тросекло, ушиљено, врх одломљен, у доњем делу гравирано стилизованим, биљним орнаментима. Дршка метална, трбушаста обмотана тордираном бакарном жицом и ивичним плетеницама. Глава издужена плочасто брушена са кружном капицом на врху. Рукобран одломљен, крсница благо супротно повијена са два мала полукружна кљуна према бранику. Између сечива и дршке браник бадемастог облика. Канија није сачувана. Дужина бодежа 49,3 cm, дужина дршке 15 cm Инв. бр. И

24 11. СЕЧИВО КРАТКОГ МАЧА, XVIII в. Сечиво челично, двосекло, у средини проширено, сужава се према крсници а на врху прелази у шиљак. У пределу крснице заобљено проширење а при дну трн за причвршћивање дршке која, као и канија, није сачувана. Дужина сечива 43 cm, укупна дужина 52,1 cm Инв. бр. И СЕЧИВО АУСТРИЈСКОГ ОФИЦИРСКОГ СПОНТОНА, XVIII в. Сечиво челично, двосекло у средини и при дну мало проширено на врху завршава шиљком. Са обе стране, почев од задњег завршетка па до средине по једно заобљено испупчење. Између сечива и трна за причвршћивање дршке изливени полупрстен и прстен. Дршка и канија нису сачувани. Дужина сечива 30 cm, укупна дужина 43,2 cm Инв. бр. И МАЧ КОЊИЧКИ ПАЛОШ М 1819, Пољска Сечиво челично, право, оштрица са једне а при врху и са друге стране, спајају се у шиљак. Са обе стране сечива по два широка жљеба који се при врху мало сужавају. Дршка дрвена, обложена црном кожом, издељена на режњеве који су одвојени месинганом уплетеном жицом. Капа дршке у облику орловске главе која прелази у леђно ојачање дршке и спушта се до предњег прстена. Из кљуна орла излази лучни рукобран који прелази у проширену крсницу која завршава кратким и напред повијеним краком са кружним завршетком. Браник садржи још три спирално увијене пречке које иду од кљуна и уливају се у крсницу. Канија од гвожђа са крестом на врху а у доњем делу два ојачања са кружним алкама за причвршћивање. Дужина сечива 87,2 cm, дужина дршке 12,6 cm Инв. бр. И МАЧ АУСТРИЈСКИХ ВОЈНИХ ЧИНОВНИКА М 1878, Солинген Сечиво челично, право, затупљена оштрица са једне а при врху и са друге стране. Са обе стране сечива шири жљеб који не иде до самог врха. У доњој половини сечива са обе стране и на телућу изгравирани стилизовани биљни орнаменти. Дршка дрвена обложена седефастим корицама, завршава месинганом лављом главом. На доњем прстену дршке са десне стране натпис VIRIBUS а са леве UNITIS. Рукобран у облику змије преплетене храстовим лишћем и жировима. Крсница са супротно повијеним крацима и полувертикално постављеним кружним браником са грбом Аустрије. Од каније сачуван само доњи месингани оков. Дужина сечива 78 cm, дужина дршке 12 cm Инв. бр. И

25 15. ШПАДА ПИТОМЦА ВОЈНЕ АКАДЕМИЈЕ СРБИЈЕ М 1880 Сечиво челично, право, са доње стране истањено и затупљено са шиљком на врху. При дну утиснут број 187. Дршка изливена од месинга, заобњена са једне стране избраздана косим жљебовима. При врху двоструки прстен а при дну лоптасти завршетак са ваљкастим испупчењем. Рукобран месингани у облику извијеног слова S. Са унутрашње стране има угравиран исти број као и на сечиву, 187. Дужина сечива 53 cm, дужина дршке 11 cm Инв. бр. И МАЧ ВАТРОГАСНИ, ПАРАДНИ, Будимпешта, XIX в. Сечиво, челично, никловано, право са по једним широким жљебом са обе стране. Оштрица са једне стране а при врхи и са друге стране. Дршка дрвена обложена црном кожом, са једне стране аплицирани ватрогасни симболи (шлем, секире и труба), доњи прстен и капа на другом крају од месинга. Крсница од месинга, кратка, права у облику разгранатог цвета на врху са по једном малом полулоптицом на завршецима кракова. Испод крснице браник елипсастог облика, у средини разноврсни симболи, около биљни орнаменти. Канија од дрвета обложена црном кожом и месинганим ојачањима на оба краја. Дужина сечива 57,5 cm, дужина дршке 15 cm Инв. бр. И

26 17. СЕЧИВО РАПИРА, XIX в. Сечиво челично, узано, двосекло, благо заобљено на врху. У доњој трећини сечива са обе стране по један жљеб издубљен у средини. У продужетку сечива ушиљени усадник за дршку која није сачувана. Дужина сечива 70 cm Инв. бр. И УКРАСНИ МАЧ, ЕКЛЕКТИКА, XIX / XX в. Сечиво челично, широко, трбушасто које се према дршци сужава а на врху прелази у шиљак. По средини сечива по два двострука жљеба са обе стране између којих су два кружна отвора пречника од 4,5 mm. Дуж сечива по три реда од стилизованих, биљних орнамената. На врху сечива са једне стране изгравирано сунце а са друге стране стилизован петоугао. Дршка ливена од бронзе, рељефна са шест петокрака у средини. Врхови рукобрана у облику птичијих глава. Глава дршке масивна са стилизованом лављом главом. Канија недостаје. Дужина сечива 36,6 cm, дужина дршке 12,5 cm Инв. бр. И

27 19. ПАРАДНИ МАЧ ОФИЦИРА ДОБРОВОЉНОГ ВАТРОГАСНОГ ДРУШТВА, Аустрија, XIX / XX в. Сечиво, челично, право, никловано, ошрица са једне а при врху и са друге стране, спајају се у шиљак. Са обе стране сечива, уз телуће овални жљеб а при дну, са леве стране сигнирани натпис на немачком језику: WEYERSBERG Sc STAMM SOLINGEN. Дршка од црног бакелита, трбушаста, издељена на спиралне режњеве одвојене месинганом, уплетеном жицом. Рукобран од месинга, лучни са флоралним детаљима спаја се са лоптастом капом на врху дршке и крсницом на дну дршке. Крсница месингана, благо повијена према сечиву садржи биљне орнаменте и по једну већу и једну мању декорисану куглу на врху. Испод крснице браник елипсастог облика са ватрогасним симболима у средини, у овалу, и флоралним елементима около. Канија дрвена, пресвучена црном кожом и ојачана са три месингана окова декорисана ватрогасним и биљним орнаментима. Оков на врху има кресту а средишњи фиксирану алку за качење. Дужина сечива 77 cm, дужина дршке 14 cm Инв. бр. И 4817 БОДЕЖИ 20. ТУРСКИ БОДЕЖ ТИП АГФА, XVIII в. Сечиво челично, двосекло, конусно завршава шиљком. Са обе стране, уз сечиво по један плићи жљеб а по средини по једно линијско проширење. Дршка украшена сребрним гранулатима разних облика и правоугаоном заковицом на врху. Корице од кости светло браон боје причвршћене за дршку са четири клина украшених са по четири шестолисне сребрне закивке, делимично оштећене, три недостају на једној страни. Канија од дрвета обложена сребрним лимом украшеним стилизованим биљним орнаментима и стилизованом представом слона на једној страни. У доњем и горњем делу украшена филиграном а на врху испупчењем у облику бакље. Са једне стране мала сребрна алка за качење. Дужина сечива 37,4 cm, дужина дршке 11,6 cm Инв. бр. И

28 21. БОДЕЖ ПОЛИЦИЈСКИХ ЧИНОВНИКА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ М 1931 Дршка бела, порцеланска обмотана месинганом, тордираном жицом. Глава дршке у облику плетенице. Крсница од месинга, пирамидалног изгледа са по једним мањим и једним већим кружним завршетком. Сечиво двосекло, челично, са биљном орнаментиком са обе стране. У средини једне стране је грб Краљевине Југославије а при дну натпис, ћирилицом: СВЕТОЗАР С. СТА- МЕНКОВИЋ БЕОГРАД. При дну друге стране натпис на немачком: W. K.C. WAFFENFABRIK SOLINGEN. Канија месингана, богато орнаментисана са две алке за качење које се држе на два плетенаста ојачања. Између алки, са једне стране, од никла изгравиран грб Краљевине Југославије. Дужина 37,5 cm Инв. бр. И БОДЕЖ ПРИПАДНИКА ЧЕТНИЧКИХ ОДРЕДА, II светски рат Сечиво челично, двосекло, на врху ушиљено, са обе стране, по средини гребен од дршке до врха. Дршка ливена од алуминијума, у средишњем делу трбушаста, са израженом гранулираном и биљном орнаментиком. Са једне стране елипсасто испупчење подељено крстом на четири поља у којима су, једва приметна, оцила. Браник мало наглашен са попречним зарезима на крајевима, са унутрашње стране благо заобљен. Врх дршке у облику спљоштене лопте, са једне стране сунце са стилизованим зрацима а са друге мртвачка глава са прекрштеним костима испод. Канија од месинга, врло једноставне израде. Са једне стране, од дна према врху испресовани следећи симболи: грб Краљевине Србије, крст са четири оцила, мртвачка глава са прекрштеним костима испод и биљним орнаментима на крају. При дну месингана гривна са кружном алком кроз коју је провучена масивнија ромбоидна пређица за причвршћивање на ремен. Дужина сечива 20,8 cm, укупна дужина 32 cm Инв. бр. И БОДЕЖ ДОМОБРАНСКИХ ОФИЦИРА, ПАРАДНИ, НДХ М 1941 Сечиво челично, никловано, двосекло, на врху ушиљено. Дршка трбушаста, од црног бакелита издељена на режњеве. Између дршке и сечива браник од алуминијума, благо извијен са спиралним завршецима и декоративним елементима уз ивицу. Са обе стране крснице у правоугаонику тракасти преплет. На врху дршке кружни, пљоснати завршетак. Са једне стране, у средини, изливена латинична слова НХД, около са обе стране кружни, преплетени венац. Канија израђена од нерђајућег метала са кружним орнаментима у преплету у горњој половини који у средини имају седмокраке звездице. Доња половина декорисана инкрустацијама, оивичена са два ојачања кроз која су провучене алке за причвршћивање. При дну назубљено ојачање и тракасти преплети са обе стране. На доњој страни, изнад прореза за увлачење сечива латиницом исписано: BRAĆA KNAUS ZAGREB. Дужина сечива 24,7 cm, укупна дужина 36,7 cm Инв. бр. И

29 НОЖЕВИ 24. ТЕСАК АУСТРИЈСКИХ ПИОНИРА М 1862 Сечиво челично, право, оштрица са једне стране, при врху у луку завијена према телућу са којим прави шиљак. Уз телуће широки жљеб са једне стране. Дршка од кости, доста оштећена. Крсница масивна, права, четвртастог пресека, на крајевима прелази у кугле. Канија није сачувана. Дужина сечива 46,3 cm, дужина дршке 15 cm Инв. бр. И ТЕСАК АУСТРИЈСКИХ ПИОНИРА, I светски рат Сечиво челично, масивно, оштрица са једне а при врху и са друге стране. Дршка дрвена, металним закивкама на три места причвршћена за усадник сечива. Рукобран гвоздени, масиван повијен у облику слова S. Канија није сачувана. Дужина сечива 38 cm, дужина дршке 14,5 cm Инв. бр. И ЛОВАЧКИ НОЖ HIRSCHVENGER, Аустрија, XVIII в. Сечиво челично, закривљено на горе, једносекло са по једним ширим жљебом са обе стране, уз телуће. Корице дрвене са мањим проширењем на врху. Наставак дршке од месинга прелази у рукобран са два краћа заобљена крака и полуелипсастим браником између њих, декорисаним стилизованим биљним орнаментима. Канија недостаје. Дужина сечива 46,7 cm, дужина дршке 12 cm Инв. бр. И

30 27. НОЖ HIRSCHVENGER, Аустрија, XVIII в. Сечиво челично, добијено преправком хусарске сабље из истог периода, благо повијено на горе попут сабље. Оштрица са једне а при врху и са друге стране.телуће ојачано и декорисано биљном орнаментиком. Са обе стране сечива техником интарзије представљени разноврсни мотиви који су првобитно били пресвучени златном патином која је временом делимично скинута. Дршка израђена од рога изрезбарена ситним коцкицама, при врху гвоздени прстен као ојачање. Између дршке и сечива браник са супротно повијеним крацима. Kанија од дрвета пресвучена црном кожом. Дужина сечива 52 cm, дужина дршке 11 cm Инв. бр. И ЛОВАЧКИ НОЖ HIRSCHVENGER, Аустрија, XIX в. Сечиво челично, благо закривљено према спољној страни. Оштрица са једне а при врху са обе стране. По целој дужини један шири жљеб. Са обе стране сечива, у доњем делу, недефинисани уцртани мотиви. Дршка од жуте кости, највероватније рога, украшена са по три елипсасте, месингане плочице (једна недостаје). Са обе стране дршке окови од месинга. Крсница кратка, у облику благог слова S. На крају једног крака мала алка за качење. Канија од дрвета обложена црном кожом и ојачана оковима на оба краја. Дужина сечива 56,2 cm, дужина дршке 14,5 cm Инв. бр ЛОВАЧКИ НОЖ HIRSCHVENGER, Аустрија, XIX в. Сечиво право, челично, оштрица са једне стране а при врху и са друге стране. Са обе стране по један благо удубљен, широки жљеб. Дршка од рога јелена са доњим прстеном и капом од гвожђа на другом крају која је причвршћена матицом за тело ножа. Крсница једноставна, спљоштена. Оба крака при дну имају лоптасти завршетак. Испод крснице браник у облику шкољке. Дужина сечива 45,3 cm, дужина дршке 13 cm Инв. бр. И

31 БАЈОНЕТИ ЗА ПУШКУ 30. БАЈОНЕТ АУСТРИЈСКИ М 1767, Аустрија Тросекли челични бодеж завршава шиљком на врху а у доњем делу прелази у наставак кружног пресека савијен на горе под 90 степени и причвршћен за цев ваљкастог облика која има два уздужна прореза спојена са једним попречним за забрављивање на цев пушке. На горњој, равној страни бодежа, при врху, овални канал а при дну урезано слово S. Дужина бодежа 33 cm, укупна дужина 44 cm Инв. бр БАЈОНЕТ М 1774 / 1784, Аустрија Сечиво (бодеж) је тросекло, конусно сведено према врху где завршава шиљком. При дну наставља се металним држачем који је повијен на горе за 90 степени, кружног је пресека и причвршћен је на цилиндричну чауруи која је у цик-цак линији просечена за забрављивање на цев пушке. На ободу чауре прстенасто ојачање дебљине око 5 mm. Дужина сечива 43,3 cm, укупна дужина 55,3 cm Инв. бр. И БАЈОНЕТ М 1798, Аустрија Тросекли бодеж израђен од челика, завршава се шиљком на врху а у доњем делу прелази у наставак кружног пресека савијен на горе под углом од 90 степени и причвршћен за цев ваљкастог облика која има два уздужна прореза спојена са једним попречним за забрављивање на цев пушке. На крају цеви прстенасто ојачање. Дужина бодежа 46 cm, укупна дужина 56,7 cm Инв. бр. И

32 33. БАЈОНЕТ РУСКИ М 1809, Русија Тространи челични бодеж завршава шиљком на врху а у доњем делу прелази у наставак кружног пресека савијен на горе под углом од 90 степени и причвршћен за чауру која има водоравни зарез са једне стране за узубљивање на цев пушке. На горњој равној страни бодежа, при врху, кратак овални канал а при дну урезано слово S. Дужина бодежа 33 cm, укупна дужина 40,7 cm Инв. бр. И БАЈОНЕТ ЗА ПУШКУ LORENZ, Аустрија, XIX в. Четворожљебни бодеж од челика, хоризонталне оштрице шире од вертикалних. При дну савијен на горе под углом од 90 степени. На крају закривљеног дела чаура ваљкастог облика која при дну има полукружно ојачање са жљебом и зубом за забрављивање на цев пушке. Дужина 54,3 cm Инв. бр. И БАЈОНЕТ ЗА ПУШКУ LORENZ М 1854, Аустрија Четворожљебни бодеж од нерђајућег челика, хоризонталне оштрице шире од вертикалних, завршавају оштрим шиљком. При дну закривљен на горе под углом од 90 степени. На крају закривљеног дела чаура ваљкастог облика са спиралним жљебом и гривном за забрављивање на цев пушке. Канија израђена од дрвета, пресвучена црном кожом, на крајевима ојачање од метала. Дужина 56,5 cm Инв. бр. И

33 36. НОЖ ЗА ПУШКУ М 1864, Аустрија Сечиво челично благо извијено, једносекло а при врху двосекло. Са обе стране, уз телуће дубоки, овални жљеб а при дну, са десне стране нејасан текст и бројка Корице кожне, црне, врх дршке од гвожђа има отвор и вођице и дугме са зубом за забрављивање на пушку. Рукобран са горње стране има отвор за насађивање на цев а са доње мало дужи крак који на врху има кружну плочицу. Дужина сечива 57,8 cm, дужина дршке 12,5 cm Инв. бр. И БАЈОНЕТ WERNDL М 1870 Сечиво челично, мало повијено на доле, са обе стране, уз телуће по један шири жљеб. Оштрица са једне а при врху и са друге стране које се спајау у шиљак. При дну сигниране ознаке OE и WG. Корице црне, тачкасте од бакелита у продужетку метално ојачање са унутрашњим жљебовима, дугметом и зубом за забрављивање. Рукобран са горње стране има кружни отвор за цев пушке а са доње стране полукружну куку. Канија није сачувана. Дужина сечива 47,3 cm, дужина дршке 12,4 cm Инв. бр. И БАЈОНЕТ MOSIN NAGANT М 1891, Русија Четворосекли, челични бодеж, према врху конусно стањен, завршава шиљком. Причвршћен за металну цев која по дужини има прорезе а по средини покретну гривну за фиксирање на цев пушке. Дужина бодежа 43 cm, укупна дужина 55 cm Инв. бр. И

34 39. АУСТРИЈСКИ КОЊИЧКИ, ПОДОФИЦИРСКИ БАЈОНЕТ ЗА КАРАБИН MANNLICHER М 1895, Аустрија Сечиво челично, право, оштрица са једне а при врху и са друге стране, спајају се у шиљак. Са обе стране, уз телуће, по један овални жљеб. При дну, са десне стране сигниране ознаке OE и WG. Корице дрвене, причвршћене на усадник са два завртња, у продужетку гвоздени наставак са жљебовима, дугметом и зубом за забрављивање на пушку, а на врху, са доње стране, алка правоугаоног облика са заобљеним угловима за качење. Између дршке и сечива рукобран занитован на два места, доњи крак повијен у облику куке а горњи има отвор за цев а на самом врху нишан (мушицу). Канија једноставна, гвоздена, ушиљена са малом куглом на врху, при дну копча за причвршћивање на опрему. Дужина сечива 25 cm, дужина дршке 10,4 cm Инв. бр. И БАЈОНЕТ ЗА ПУШКУ MAUSER М 1898, Ерфурт Сечиво челично, уско, једносекло а при врху проширено и двосекло. Са обе стране овални жљеб а при врху бочна ојачања. При дну десне стране урезана круна и натпис ERFURT. Дршка дрвена причвршћена на усадник са два завртња и косо зарезана на режњеве. На врху челично ојачање са жљебом и вођицама и дугметом за забрављивање на цев. Рукобран једноставан, кратак, благо повијен према дршки. Са леве стране сигнирана ознака: 6. R Канија гвоздена сужава се према врху и завршава малом куглом. Са обе стране по два уска, паралелна жљеба. При дну метални зуб за качење и кожна облога за вешање на опасач. Дужина сечива 51,2 cm, дужина дршке 12,5 cm Инв. бр. И БАЈОНЕТ MAUSER М 1898, Немачка Сечиво челично, конусно проширено ка врху и сведено у шиљак. Оштрица са једне стране а дуж телуће, са обе сатране, по један овални жљеб. Дршка гвоздена, трбушаста, на врху проширена са отвором, каналима и дугметом са зубом за причвршћивање на усадник пушке. Браник благо повијен у назад а са горње стране има полукружно удубљење за налагање цеви пушке. Корице недостају. Дужина сечива 35,8 cm, укупна душина 49,2 cm Инв. бр. И

35 42. БАЈОНЕТ ЗА ПУШКУ LEBEL M , Француска Бодеж челични, четворосекли, конусан према врху где се сужава у шиљак. Дршка од алуминијума, трбушаста, са горње стране правоугаони жљеб а при врху прстен за углављивање на пушку. Између бодежа и дршке метално ојачање са зубом и полугом за забрављивање на цев а са горње стране кратка, усечена чаура за фиксирање на цев пушке. Канија гвоздена, округла, конусна, сужена према врху који се завршава малом куглом. При дну алка која има квадратну форму са једне стране. Дужина бодежа 52 cm, дужина дршке 10 cm Инв. бр. И БАЈОНЕТ (НОЖ) ЗА ПУШКУ MANNLICHER М , Аустрија Сечиво челично, једносекло а при врху двосекло, завршава се шиљком. При дну уврнуто за 90 степени и наставља се у ручку за држање која има, у предњем делу наковану гвоздену плочицу савијену под углом од 90 степени, има кружни отвор за цев а при врху уздужни прорез. Са доње стране на ручицу унитован челични лим са шупљином за причвршћивање на цев пушке. Канија једноставна, гвоздена, ушиљена на врху, а при дну има металну копчу за причвршћивање на опрему. Дужина сечива 23 cm, укупна дужина 39,3 cm Инв. бр. И БАЈОНЕТ ЗА ПУШКУ MANNLICHER М 1895, Немачка Сечиво челично, оштрица са једне а при врху и са друге стране, завршавају се у шиљак. Са обе стране сечива по један жљеб. При дну сечива браник који са једне стране има кружни отвор за увлачење цеви пушке. Дршка метална, обложена са две дрвене корице које су причвршћене металним нитнама. При дну дршке метални део са унутрашњим жљебом за узубљивљње на пушку и дугме за забравњивање. Канија метална, једноставна са кожним уметком за причвршћивање на опасач. Дужина сечива 24,7 cm, дужина дршке 11,2 cm Инв. бр. И

36 45. БАЈОНЕТ MAUSER М 1898 / 24, Немачка Сечиво челично, једносекло на врху ушиље но. Са обе стране, уз телуће, плитки овални жљеб. При дну леве стране сигнирано: GERB HARTKOPF SOLINGEN а са друге стране WALTER Co. Дршка обложена дрвеним корицама са косим зарезима. На врху дршке метално ојачање са каналима и дугметом са зубом за забрављивање на цев пушке. Између дршке и сечива мањи браник који са горње стране има кружни отвор за провлачење врха цеви пушке. Канија гвоздена, једноставна са малим лоптастим завршетком на врху и копчом у доњем делу за качење на опрему. Дужина сечива 36 cm, дужинa дршке 12,5 cm Инв. бр. И БАЈОНЕТ ERZATZ М 1917, Аустрија Сечиво челично, једносекло, завршава шиљком. Са обе стране, уз телуће, овални плитки жљеб. При дну леве стране сигнирано: JOS. CORTS Sn. Дршка обложена дрвеним корицама. При врху метално ојачање са отвором, жљебовима, зубом и дугметом за забрављивање на пушку. Између дршке и сечива мањи браник са лучним удубљењем са горње стране за налегање цеви пушке. Канија метална једноставна са лоптастим завршетком на врху и копчом у доњем делу за качење на опрему. Дужина сечива 25,1 cm, дужинa дршке 12,5 cm Инв. бр. И

37 САБЉЕ 47. САБЉА, XIV / XV в. Сечиво челично, мало повијено према унутра, оштрица са једне а при врху и са друге стране. Дршка није сачувана, на усаднику два отвора где је била причвршћена дршка. Крсница једноставна, равна са кратким крацима. Испод крснице, на дну сечива метална алка. Дужина сечива 68,3 cm, дужина усадника дршке 12 cm Инв. бр. И САБЉА ТУРСКОГ ПЕРИОДА, Балкан, XV / XVI в. Сечиво челично, једносекло, благо повијено на горе. Са доње стране сечива ушиљени продужетак на који је била причвршћена дршка која недостаје. Дужина сечива 57,5 cm Инв. бр. И

38 49. САБЉА ХУСАРСКА, Аустрија, почетак XVIII в. Сечиво челично, закривљено назад, ошрица са једне стране. Телуће ојачано, при врху стањено. Са десне стране, при дну, угравирана ознака у облику стилизованог ћириличног слова Х. Дршка од браонкасто-жуте кости у облику повијене луковичасте главе која на врху има, са обе стране, по једно декоративно месингано дугме у облику полулопте. Крсница од месинга са супротно извијеним крацима, по средини испупчење и двокраки језик који се благо сужава према врху. Канија од дрвета, у доњој половини пресвучена црном кожом, у горњем делу месингани оков са прстенастим ојачањем на дну кроз које је провучена месингана алка. У доњем делу каније много краћи месингани оков са усечцима за језичке крснице и прстенастим ојачањем кроз које је провучена месингана алка. Дужина сечива 77 cm, дужина дршке 12 cm Инв. бр. И САБЉА ХУСАРСКА, Аустрија, XVIII в. Сечиво челично, масивно, широко, благо повијено на горе, оштрица са једне стране, а при врху и са друге стране. Са обе стране сечива плитки, широки жљеб са гравираним недефинисаним представама. При дну сечива са леве стране изгравиран мађарски крст а испод њега текст на латинском језику, тешко читљив. Са десне стране, такође при дну, вероватрно представа Богородице а испод текст на латинском језику, писаним словима: Maria Muter Dei Patrona Hungarije. Дршка дрвена, савремене израде, леђни оков од месинга завршава плитком капом на врху дршке. Рукобран од месинга наставља се под правим углом у крсницу са равно продуженим краком. На врху крснице месингани капител а по средини крснице двокраки, танки језик. Канија није сачувана. Дужина сечива 77,8 cm, дужинa дршке 11,5 cm Инв. бр. И

39 51. САБЉА МАЂАРСКА, ХУСАРСКА, Мађарска, XVIII в. Сечиво челично, благо повијено уназад, оштрица са једне а при врху и са друге стране где је сечиво и проширено. Дуж сечива по два плитка жљеба са обе стране с тим што се жљеб уз телуће рачва у два мања жљеба од којих је онај спољни краћи. У доњем делу сечива нејасне представе и натписи. Дршка дрвена обложена кожом, у горњем делу отвор. Леђни оков од месинга, прелази у плитку главу која има закивку на темену. Од главе полази рукобран, благо повијен, па онда раван, прелази у крсницу, такође од месинга, са којом чини прав угао. Крсница права, на другом краку заобљени завршетак а у средини два издужена језичка. Канија није сачувана. Дужина сечива 87,5 cm, дужина дршке 13,5 cm Инв. бр. И САБЉА КАРАБЕЛА, Балкан, XVIII в. Сечиво челично, благо повијено назад, оштрица са једне а при врху, где је знатно проширено оштрица и са друге стране. Са обе стране сечива по два жљеба од којих је онај уз телуће нешто шири. У доњем делу сечива постоји и трећи жљеб дужине свега 6 cm. Са обе стране сечива, у оба жљеба, по три представе у облику стилизоване птичје главе и са зарезима у облику рибље кости. Крсница недостаје. Канија није сачувана. Дужина сечива 76,5 cm, дужина дршке 11,7 cm Инв. бр. И

40 53. САБЉА АУСТРИЈСКИХ ГРЕНАДИРА М 1765, Аустрија Сечиво челично, шире, благо закривљено према горе, оштрица са једне а при врху и са друге стране. Дуж сечива широки, плитки жљеб. Дршка дрвена, попречно избраздана, пресвучена кожом. Леђни оков од месинга са плитком капом на глави дршке и лоптастим закивком на врху. Рукобран од месинга спојен са краком крснице под правим углом. Крсница од месинга са два равна кратка и ширим језиком у средини. Канија од дрвета пресвучена кожом, на крајевима оков од месинга, доњи има четвртасту алку за ремен. Дужина сечива 68 cm, дужина дршке 11 cm Инв. бр САБЉА, ОФИЦИРСКА, УЛАНА И ХУСАРА, М 1827, Аустрија Сечиво челично, закривљено према горе, оштрица са једне а при врху и са друге стране. Са обе стране сечива широки, плитки, овални жљеб. При дну, са обе стране угравирани симболи руке са сабљом, шестокраким звездама и полумесецом. Аутентична дршка није сачувана, уместо ње постављена, у новије време, једноставна дрвена дршка са месинганим прстеном при дну. Канија гвоздена, једноставне израде са алком за качење у доњем делу. Дужина сечива 82,3 cm, дужина дршке 12 cm Инв. бр. И 4849

41 55. САБЉА ШАШКА ДРАГОНСКА М 1842, Русија Сечиво челично, благо закривљено назад, оштрица са једне стране. Са обе стране сечива, уз телуће које се при врху стањује, по један плитки, овални жљеб. При дну сечива сигнирано, ћирилицом Златоуст 1876, са друге стране слово П. Дршка дрвена обмотана кожом браон боје, уплетеном месинганом жицом подељена на режњеве. На врху заобљена глава од месинга на коју је причвршћен лучни рукобран који прелази у крсницу која завршава са лучним краком на другој страни. Канија дрвена пресвучена црном кожом ојачана оковима од месинга при дну и на врху. У доњем делу два месингана прстена са пробушеним испупчењима за алке. На горњем постоји кружна алка а на доњем је нема. Дужина сечива 72 cm, дужина дршке 14,5 cm Инв. бр. И САБЉА МАЂАРСКА JURATUS M 1848 Сечиво челично, витко, повијено на горе са по једним овалним жљебом уз телуће са сваке стране. Оштриоца са једне а при врху и са друге стране. У доњем делу сечиво украшено стилизованим биљним орнаментима. Дршка од светло мрког рога двема месинганим нитнама причвршћена за балчак. Леђни оков од гвожђа продужава у облику повијене луковичасте главе са отвором на врху. Сви ови елементи декорисани су гравираним биљним орнаментима. Крсница S облика од гвожђа са двокраким језицима украшена стилизованим, биљним мотивима. Канија од дрвета пресвучњна црном кожом ојачана оковима од гвожђа са богато декорисаним биљним орнаментима. На врху горњег окова метална кугла. На врху доњег окова гривна са равним странама која носи покретну алку. Мало изнад налази се иста оваква гривна са алком. Дужина сечива 76 cm, дужина 89 cm Инв. бр.и

42 57. МАЂАРСКА САБЉА КОЊИЧКЕ ЖАН- ДАРМЕРИЈЕ М 1851, Солинген Сечиво, челично са по једним жљебом са сваке стране, уз телуће, мало повијено са оштрицом са једне а при врху и са друге стране. Дршка обложена густом металном мрежом, издељена на режњеве између којих је обмотана месингана тордирана жица. Рукобран месингани са декоративно обликованим пречкама. Крсница елипсоидног облика благо извијена наставља у рукобран. Глава дршке, предњи оков и задње ојачање од месинга. Канија дрвена обложена кожом, на крајевима ојачана металним оковима, са алком за вешање на окову за отвор. Дужина сечива 82 cm, дужина дршке 13,7 cm Инв. бр. И САБЉА ОФИЦИРА АУСТРИЈСКЕ ПЕШАДИЈЕ М 1861 Сечиво челично, закривљено, оштрица са једне а при врху са обе стране. Уз телуће жљеб са обе стране сечива. Дршка дрвена, савремене израде. Леђни оков од гвожђа са плитком капом на глави дршке. Рукобран таласаст са заобљеним угловима наставља се у крсницу са повијеним ваљкастим задебљањем на крају. На краку крснице два прореза за зглобни ремен. Канија није сачувана. Дужина сечива 71 cm, дужина дршке 13,7 cm Инв. бр. И

43 59. АУСТРИЈСКА КОЊИЧКА ВОЈНИЧКА САБЉА М 1861 Сечиво челично, благо закривљено на горе, затупљена оштрица са једне а при врху и са друге стране које су сведене у шиљак. Са обе стране сечива, уз телуће, по један плићи, овални жљеб. Дршка дрвена обложена рибљом кожом подељена на режњевње одвојене тордираном сребрном жицом. Леђни оков од гвожђа са увом и плитком капом на глави дршке. Рукобран од гвожђа, овалног изгледа, украшен симетричним геометријским отворима. На горњој страни рукобрана два правоугаона отвора за зглобни ремен. Канија метална са "крестом" на врху, у доњем делу две алке, горња покретна за прихват, доња фиксирана за качење. Дужина сечива 85,2 cm, дужина дршке 14 cm Инв. бр. И САБЉА ОФИЦИРСКА, АУСТРИЈСКА М 1861 Сечиво челично, уско, благо повијено назад, оштрица са једне а при врху и са друге стране. Са обе стране, уз телуће, по један шири, овални жљеб. При дну десне стране сигнирано: W. CLAUSBERG, испод A. SOLINGEN. Дршка дрвена, пресвучена кожом, издељена на режњеве који су преграђени увијеним и правим бакарним жицама. При дну гвоздени прстен као ојачање. Леђни оков гвоздени са плитком капом на глави дршке и заобљеним, елипсастим теменим закивком. Рукобран таласаст са заобљеним угловима наставља се у крсницу са повијеним ваљкастим задебљањем на крају. На краку крснице два прореза за зглобни ремен. Канија гвоздена са крестом на врху и два испупчена прстена у доњем делу са кружним покретним алкама. На дршку прикачен украсни каиш са проширењем на врху од златних нити, са једне стране грб са друге слова J C M. На дну лоптасто проширење од уплетених, златних реса. Дужина сечива 82 cm, дужина дршке 13 cm Инв. бр. И

44 61. САБЉА ОФИЦИРСКА, АУСТРИЈСКА М 1862 Сечиво челично, узано, благо закривљено назад, оштрица са једне а при врху и са друге стране. Са обе стране, уз телуће, по један мањи овални жљеб. При дну, са десне стране, сигнирано: SOLINGEN a испод W и ST. Дршка дрвена, пресвучена рибљом кожом, подељена на режњеве преграђене уплетеним и правим месинганим жицама. При дну гвоздени прстен као ојачање. Леђни оков гвоздени са плитком капом на глави дршке и заобљеним елипсастим теменим закивком. Рукобран таласаст са заобљеним угловима наставља се у крсницу чији је горњи крак преломљен. Канија гвоздена са крестом на врху и два прстена при дну. На доњем прстену, са стране спљоштена алка а на горњем одломљен носач са алком. Дужина сечива 84,5 cm, дужина дршке 13 cm Инв. бр. И САБЉА ОФИЦИРСКА, АУСТРИЈСКА М 1862 Сечиво челично, уско, благо повијено назад, оштрица са једне а при врху и са друге стране. Са обе стране, уз телуће, по један плитки овални жљеб. Са леве стране сечива, у доњем делу, у жљебу, угравиран текст на немачком језику: Erinnerung an den Weltkrieg , а при самом дну исписано SOLINGEN. Са десне стране сечива, у доњем делу жљеба текст на немачком: K k Feldwebel MARTIN DONAUER. Дршка дрвена пресвучена кожом, уплетеном и правом месинганом жицом издељена на режњеве, при дну гвоздени прстен. Леђни оков од гвожђа са плитком капом на глави дршке и елипсастим закивком на темену. Рукобран од гвожђа, заталасан, прелази у проширену крсницу чији је горњи крак повијен напред просечен двема шупљинама за ремен а на врху има ваљкасти додатак. Канија гвоздена са крестом на врху, при дну прстен са спљоштеном алком са стране а нешто изнад прстен са фиксираном кружном алком. Дужина сечива 72,3 cm, дужинa дршке 14 cm Инв. бр. И САБЉА ОФИЦИРА СРПСКЕ ПЕШАДИЈЕ М 1870 Сечиво челично, никловано, благо повијено на горе, оштрица са једне а при дну и са друге стране. Са обе стране сечива, уз телуће, два плитка, овална жљеба. Са леве стране при дну сигнирано W. K. & C а са друге стране угравиран грб Србије. Дршка дрвена, пресвучена рибљом кожом, издељена на режњеве између којих је тордирана, месингана жица. Леђни оков од месинга са ушима, наставља се у плитку капу на глави дршке са закивком на темену. Рукобран од месинга, лучно обликован са две пречке и повијеним задебљаним краком. Канија није сачувана. Дужина сечива 79,3 cm, дужина дршке 13,5 cm Инв. бр. И

45 64. САБЉА ХРВАТСКО УГАРСКОГ ДОМОБРАНСТВА М 1881 ТИП III Сечиво челично, танко, витко, никловано, благо закривљено на горе, са обе стране по један плитки овални жљеб. Дршка дрвена, обојена црном бојом, благо конусна према врху, завршава месинганом лављом главом из чијих уста излази лучни рукобран који прелази у крсницу која завршава лучним краком са два дугмета на врху. По средини крснице, са обе стране,по једна плочица облика полуелипсе чији је унутрашњи пресек у облику арапског броја 3. Канија израђена од гвозденог лима са оковима при дну и при врху који има плитку капу са малом куглом на темену. На доњој половини два додатна окова од лима који носе две покретне алке. Дужина сечива 78,7 cm, дужина дршке 13,5 cm Инв. бр. И САБЉА ХРВАТСКО-УГАРСКОГ ДОМОБРАНСТВА, ГЕНЕРАЛСКИ РАНГ М 1881, ТИП II Сечиво челично, повијено назад, оштрица са једне а при врху и са друге стране. Са обе стране сечива по један овални, плитки жљеб, на доњем делу сечива са обе стране интарзијом представљена разноврсна орнаментика а са десне стране уписана слова F и J изнад којих је круна са крстом. Дршка дрвена обложена седефастим плочицама завршава се месинганом лављом главом. Крсница од месинга са крацима извијеним у супротним правцима. Са обе стране крснице по једна месингана плоча. На десној плочи грб Троједне краљевине. Канија од дрвета пресвучена црном глазуром са орнаментисаним оковима при дну, на врху и по средини. Средишњи оков носи покретну алку на којој је прикопчан кожни ремен за качење на униформу. Дужина сечива 86 cm, дужина дршке 13 cm Инв. бр. И САБЉА ХУСАРСКА, Аустрија, XIX в. Сечиво челично, хромирано, благо повијено уназад, са по једним ширим овалним жљебом са обе стране, уз телуће. Оштрица са једне стране а при врху и са друге. При дну сечива са леве стране угравирана бројка 1848 а са друге стране St: EGIDY. Дршка од бакелита издељена на ситне режњеве, ојачана гвозденим прстеном при дну. Леђни оков од гвожђа са плитком капом на глави дршке и закивком на темену. Рукобран гвозден, са крсницом спојен под правим углом. Краци крснице прави, горњи има прорез за качење а на врху ваљкасти завршезак. Канија гвоздена, масивна, са малом крестом на врху и две алке у доњем делу која придржавају прстенаста ојачања. Дужина сечива 85 cm, дужина дршке 13,5 cm Инв. бр. И

46 67. АУСТРОУГАРСКА ПЕШЕДИЈСКА ОФИЦИРСКА САБЉА, друга половина XIX в. Сечиво челично, узано, благо закривљено на горе, оштрица са једне а при врху и са друге стране. Дуж телуће, са обе стране овални, плитки жљеб. Са леве стране при дну, сигнирано: WEYERSBERG & STAMM SOLINGEN. Дршка дрвена пресвучена рибљом кожом, издељена на режњеве одвојене тордираном и обичном месинганом жицом. Леђни оков од гвожђа, никлован, завршава плитком капом на врху. Рукобран таласаст са заобљеним угловима наставља се у браник бадемастог облика. Крак браника повијен и задебљан на врху са две уздужне перфорације. Канија од гвожђа, никлована са крестом на врху и два уска прстена при дну. Горњи има елипсасту, фиксирану алку а доњи издужену, спљоштену алку са стране. На горњој алки прикопчан декоративни кожни ремен за качење. Дужина сечива 85,8 cm, дужина дршке 13,5 cm Инв. бр. И САБЉА АУСТРОУГАРСКЕ КОЊИЦЕ М 1904, Аустрија Сечиво челично, благо повијено назад, оштрица са једне а при врху и са друге стране. Телуће ојачано, при врху залази делимично и на сечиво. При дну, са десне стране сигнирано: ED. JUNG. Дршка дрвена, пресвучена кожом, издељена на режњеве, у доњем делу ојачана гвозденим прстеном. Леђни оков од гвожђа са ушима наставља се у плитку капу на глави дршке са закивком на темену. Рукобран од гвожђа, лучно заобљен са асиметричним заштитним проширењем у предњем делу на коме се налази 27 мањих рупица а при врху два издужена прореза за ремен. Канија метална са крестом на врху и два уска прстена при дну на којима је на доњем спљоштена алка са стране за прихват а горњем фиксирана, кружна алка за качење. Дужина сечива 86 cm, дужина дршке 15 cm Инв. бр. И САБЉА АУСТРОУГАРСКЕ КОЊИЦЕ М 1904, Аустрија Опис исти као код инв. бр. И Канија са већом крестом и без горњег прстена са фиксираном алком за качење. Дужина сечива 86,5 cm, дужина дршке 15 cm Инв. бр. И

47 70. ЈУГОСЛОВЕНСКА ОФИЦИРСКА САБЉА М 1920 Сечиво челично, узано, благо повијено на горе, једносекло, тупо, у горњем делу са обе стране узано проширење до врха, никловано. Дршка од бакелита спирално избраздана са удубљењем за палац. Глава дршке од метала у облику лавље главе са закивком на темену. Рукобран асиметричан са шупљинама разних облика, на предњој страни аплициран грб Краљевине СХС. На рукобрану са једне стране прикачен двоструки, краћи каиш са декоративним, цилиндричним висуљком састављеним од назубљених кожних елемената, са друге стране краћи каиш са шналом за качење. Канија метална, никлована са крестом на врху и уским прстеном са алком за качење у доњем делу. Дужина сечива 82,3 cm, дужина дршке 13,5 cm Инв. бр. И САБЉА ОФИЦИРСКА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ, 30-те године XX в. Сечиво челично, једва приметно повијено назад, оштрица са једне а при врху и са друге стране, мало затупљена.са обе стране, уз телуће, овални жљеб који иде до преласка телућа у сечиво. При дну сечива, са леве стране, урезан круг подељен на шест делова. Дршка дрвена, прстенасто избраздана са удубљењем за палац и прстеном на дну. Глава дршке од месинга, у облику лавље главе са закивком на темену. Рукобран асиметричан са шупљинама разних облика и аплицираним грбом Краљевине Југославије са предње, десне стране. Канија гвоздена, једноставна, на врху креста а при дну прстенасто ојачање на коме је алка за качење. Дужина сечива 78,3 cm, дужина дршке 14 cm Инв. бр. И САБЉА ОФИЦИРСКА, РУСКА М 1909 Сечиво челично, благо повијено назад, у доњој половини са обе стране декорисано биљном орнаментиком, делимично сачувани трагови никловања. Оштрица са једне а при врху и са друге стране. Са обе стране сечива по два жљеба од којих је онај уз телуће подељен на два ужа, спољни знатно краћи. Дршка од бакелита издељена на режњеве са месинганим прстеном у доњем делу. На врху месингана капа са елипсастим поклопцем и розетом на темену. Са горње стране у овалу круна, испод стилизовано ћирилично слово Н и II римско испод. Рукобран елегантно извијен од месинга са розетама са обе стране, прелази у крсницу са извијеним горњим краком и кружним прстеном на врху. Канија од дрвета обложена кожом, оков месингани на врху и на дну. При дну месингани прстен са кружном алком за качење. Дужина сечива 78,5 cm, дужина дршке 14 cm Инв. бр. И

48 74. САБЉА ШАШКА М 1904, Русија Сечиво челично, благо закривљено назад, оштрица са једне а при врху и са друге стране. Са обе стране сечива, уз телуће два узана жљеба. У доњем делу, са леве стране, ћирилична слова ККВ, около биљни орнаменти, са десне стране, ћирилична слова: ЗОФ испод бројка 1907, нешто испод, у истој равни, одвојена два слова А. Дршка дрвена, састављена од две корице причвршћене са три гвоздена клина за балчак, са кљунастим проширењем на врху. Дужина сечива 74,5 cm, дужина дршке 15 cm Инв. бр. И САБЉА ШАШКА, СОВЈЕТСКА М 1927, Златоуст Сечиво челично, благо закривљено на горе, ошрица са доње стране а при врху и са горње стране, спајајући се чине шиљак на врху. Са обе стране сечива широки жљеб а при дну сигниране ознаке: са десне стране, ћирилицом Г Нв 4Ф а са леве, такође ћирилицом ЗЛАТОУСТ у луку а у средини срп и чекић, поред бројка 1928 г. Дршка дрвена косо избраздана са никлованим оковом при дну и сигнираним бројевима: 1, 5 и 6. Оков на глави од месинга кљунасто обликован, има кружни отвор. Са горње стране предсатва српа и чекића и петокраке звезде, са леве и десне стране биљна орнаментика са класјем а при врху са десне стране слова ћирилицом С.С. а са леве стране С. Р. Канија масивна, од дрвета обложена импрегнираним платном има дужи месингани оков на горњој и краћи на доњој страни на којој се налази и широка алка за качење. У доњем делу две месингане гривне од којих једна има крстасти отвор са стране а друга квадратни. У горњој половини је трећа месингана алка са издуженим, шупљим испупчењем са стране. Дужина сечива 80,5 cm, дужина дршке 13 cm Инв. бр. И САБЉА, ВЕЖБОВНА, Солинген, XIX в. Сечиво челично, узано, заобљено, са обе стране затупљено и на врху заравњено. Дршка дрвена са спиралним режњевима. На предњем делу месингана гривна а на задњем месингана глава са лоптастим завршетком на коју је занитован продужетак сечива. Испред дршке месингани рукобран са крацима мало повијеним напред. Дужина сечива 66 cm, дужина дршке 16 cm Инв. бр. И

49 ЈАТАГАНИ 76. ЈАТАГАН ТУРСКИ, Цариград, 1848 / 1849 год. Сечиво челично, благо повијено на доле, два мања жљеба уз телуће са обе стране. Златом тауширан натпис и стилизовани орнаменти рађени интарзијом у сребру са обе стране сечива. Дршка од дрвета црне боје са разгранатим ушима. Хашрма украшена таушираним, златним елементима и интарзијом у сребру. Наставак дршке који делом прелази у сечиво украшен гравуром од ситних квадратића. Дужина сечива 56 cm, дужина дршке 15 cm Инв. бр. И ЈАТАГАН БЕЛОСАПАЦ, Балкан, XIX в. Сечиво челично, једносекло, благо повијено на доле а при врху извијено према телућу са којим гради шиљак. Уз телуће по један узани жљеб са обе стране. Са леве стране, при дну сечива, тауширан сребром медаљон са натписом на турском језику. Корице од жућкасте кости завршавају крилцима на врху. Наствак дршке израђен од месинга, као и паразвана и украшени филиграном. На паразвани са обе стране по једно лежиште и по један црвени мерџан. Хашрма такође од месинга са траговима позлате украшена са шест мерџана црвене боје и девет полулоптастих испупчења. Канија није сачувана. Дужина сечива 55,3 cm, дужина дршке 11 cm Инв. бр. И ЈАТАГАН БЕЛОСАПАЦ, Фоча, XIX в. Сечиво челично, једносекло, благо повијено према доле, при врху извијено на другу страну. Уз телуће, са десне стране плитки жљеб целом дужином а при дну сечива у доњој четвртини још један паралелен жљеб изнад кога је стилизовани урез у облику броја 3. Дршка се састоји од металног окова у предњем делу, масивног металног усадника и корица од беле кости са благо избаченим крилцима при врху. Канија није сачувана. Дужина сечива 52,8 cm, дужина дршке 13 cm Инв. бр. И

50 79. СЕЧИВО ЈАТАГАНА, ПРЕЛОМЉЕНО, БЕЗ КАБЗИ, год. Сечиво челично, једносекло, благо закривљено према доле, приближно преко половине преломљено. Са обе стране, уз телуће по један уски жљеб. Са обе стране златом тауширани арабескни и флорални мотиви. Код већине златна жица испала па су остала смо удубљења где је она била. Сигнирана година на сечиву је Корице недостају, сачуван је метални рукохват са удубљењима за корице и три већа и три мања отвора за њихово причвршћење као и ојачање рукохвата у горњем делу, уз сечиво. Дужина остатка сечива 22 cm, дужинa балчака12.3 cm Инв. бр. И ЈАТАГАН, Балкан, XIX в. Сечиво челично, једносекло благо закривљено према доле. Са обе стране, уз телуће по један узани жљеб. Са десне стране сечива сребром тауширан стилизован биљни орнамент а са леве натпис на арапском језику и такође стилизовани биљни орнаменти. Дршка од црног дрвета са разгранатим крилцима. Хашрма и паразвана изливени од бакарне легуре декорисани гранулацијом и рељефним мотивима. Канија није сачувана. Дужина сечива 59,8 cm, дужина дршке 15 cm Инв. бр. И ЈАТАГАН (ФРАГМЕНТ), Призрен, друга пловина XIX в. Сечиво челично, преломљено и искривљено. Са обе стране искуцавањем урезан стилизован флорални мотив. Дршка од тамно жуте кости са истакнутим крилцима. Паразвана са обе стране покидана а хашрма богато украшена гранулатима, издуженим и кружним коралима (мерџанима). Укупна дужина 30 cm Инв. бр. И ЈАТАГАН ТУРСКИ, ЦАРИГРАДСКИ РАД, Цариград, 1798 / 9 год. Сечиво челично, једносекло благо повијено према унутра. Уз телуће два уска жљеба. Са десне стране сечива сребром тауширан биљни орнамент а са леве такође сребром тауширан натпис на арапском језику и стилизовани биљни орнаменти. Дршка од тамно жуте кости са израженим крилцима. Паразвана и хашма од сребра декорисане рељефним мотивима. Канија није сачувана. Дужина сечива 54,3 cm, дужина дршке 14 cm Инв. бр. И

51 83. ЈАТАГАН, Херцеговина, 1788 / 9 год. Сечиво челично, једносекло, мало повијено према унутра. Са једне стране тауширани сребром биљни орнаменти и натпис на арапском језику. Дршка дрвена (савремена импровизација), на дну метални оков. Канија није сачувана. Дужина сечива 60,8 cm, дужина дршке 11 cm Инв. бр. И ЈАТАГАН, Балкан, XIX в. Једносекло повијено челично сечиво са по једним мањим жљебом дуж телућа и по једним већим по средини сечива. Са једне стране, између два жљеба сребром тауширан натпис на арапском језику а даље према дршци кружни флорални елемент такође тауширан у сребру. Са друге стране између два жљеба тауширан орнамент од таласастих линија, а према дршци кружни орнамент звездоликог изгледа такође тауширан у сребру. Дршка од кости тамно жуте боје. Паразвана и хашрма позлаћене и украшене гранулацијом и кружним седефима. Канија није сачувана. Дужина сечива 54,3 cm, дужина дршке 14 cm Инв. бр. И ЈАТАГАН, Херцеговина, 1807 / 8 год. Сечиво челично закривљено према унутрашњој страни. Са десне стране тауширани арабескни мотиви а са леве флорални и арабескни као и натпис на арапском језику у средини.дршка израђена од беле кости ојачана месинганим оковом украшеним ситним кружићима. Хашрма је са горње стране украшена са три а са доње стране са два корална орнамента. Паразвана је декорисана филигранским орнаментима, по једним полулоптастим испупчењем као и са по једним коралним украсом са обе стране. Канија израђена од дрвета, обложена црном кожом са металним ојачањем на врху. Дужина сечива 55 cm, дужина дршке 15 cm Инв. бр. И

52 СЕКИРЕ 86. СЕКИРА ПАРАДНА ИСФАХАН, XIX в. Сечиво од гвожђа, полумесечастог облика, са ушицом која на другој страни има два шиљка повијена на горе у полукружном луку. На средину лука надовезује се двозуба виљушка. Обе стране секире тауширане су разноразним ситним мотивима од сребра. Ширина 20,3 cm, дужина 24,6 cm Инв. бр. И СЕКИРА ПАРАДНА, ВАТРОГАСНА, Беч, крај XIX в. Сечиво челично, лучно причвршћено на ушицу са лоптастом капицом на врху, са друге стране наставак сечива у облику кљуна. На свим овим елементима угравирани стилизовани биљни орнаменти пресвучени никлом. На сечиву, изнад оштрице две кружне шупљине просечене до ивице. Дршка у горњем делу дрвена, трбушаста са никлованим, лименим ојачањем са горње и доње стране на које су причвршћене месингане цевчице са алкама. Са леве стране дршке украсна плочица са урезаним текстом на немачком језику: AUS DANKBARKEIT FÜR MÜHEVOLLE DIENSTE UM DAS FEUER MANOVEREN (из захвалности за мукотрпну службу у ватрогасним вежбама). Са десне стране следећи текст: GEVIDMET AM 17 / IV 1897 DEM EHREN OBERKOMMANDANTEN RUDOLF MAZSARY VON SEINEN FEUERN MÄNERN (посвећено 17/ IV 1897, у част врховном заповеднику Рудолфу Мажарију од његових ватрогасаца). Наставак дршке од спирално браздане беле кости и декорације од позлаћене тордиране жице. Са обе стране по један месингани прстен са плавом подлогом и позлаћеним биљним орнаментима. На врху дршке позлаћена месингана кугла. Секира је смештена у луксузну кожну кутију. Дужина 42 cm Инв. бр. И

53 88. ХЕЛЕБАРДА (КОПИЈА), XIX в. Сечиво гвоздено, масивно, облика полумесеца, заоштрено са обе стране, са друге стране кљун провучен кроз расцеп четвоространог бодежа и причвршћен са две закивке. Бодеж је конусно стањен према врху и завршава се шиљком а са доње стране припојене две шине између којих је била дрвена мотка. Мотка на којој је била причвршћена није сачувана, сада постављена на савремену импровизовану мотку. Ширина 24 cm, дужина 80,5 cm Инв. бр. И

54 КОПЉА 89. КОПЉЕ, касно бронзано доба Врх копља са двоструким усадником на листу. Тулац је широк и у виду истакнутог гребена продужава се до врха. На једном делу овог гребена налазе се шупљине које су настале услед лошег лива. Лист је кратак и правилан, са једне стране незнатно оштећен. Дужина 14,7 cm Инв. бр. Милекер 1989/ КОПЉЕ, СЛОВЕНСКО, рани средњи век Незнатно оштећен врх копља са туљком за насађивање на дршку. Врх је издужен, шиљат, ромбоидног пресека, дужи од туљка. На прелазу врха у туљак налазе се два крилца повијена у назад у виду ластиног репа, од којих је једно мање и тање. Дужина 15,1 cm Инв. бр. Аа

55 91. КОПЉЕ, XVIII в. Сечиво (бодеж) гвоздено, двосекло са благо наглашеним гребенима по средини дуж обе стране, на врху ушиљено (оштрица затупљена) и заобљено. На сечиво се надовезује просечени, дводелни тулац који у продужетку има две шине паралелене за причвршћивање на мотку. Мотка није сачувана. Дужина сечива 29 cm, дужина тулца са шинама 37 cm Инв. бр. И КОПЉЕ, XVIII в. Сечиво (бодеж) гвоздено, двосекло са благо наглашеним гребенима по средини дуж обе стране, на врху ушиљено а при дну заобљено. На сечиво се надовезује просечени, дводелни тулац који у продужетку има две шине (једна поломљена) за причвршћивање на мотку. Мотка недостаје. Дужина сечива 43,5 cm, дужина тулца са шином 34,5 cm Инв. бр. И КОПЉЕ, XVIII / XIX в. Сечиво (бодеж) гвоздено, двосекло са благо наглашеним гребенима по средини дуж обе стране, на врху ушиљено а при дну заобљено. На сечиво се надовезује просечени, дводелни тулац који у придужетку има две шине са стране за причвршћивање на мотку. Мотка није сачувана. Дужина сечива 44,5 cm, дужина тулца са шинама 34,5 cm Инв. бр. И

56 94. КОПЉЕ, XVIII / XIX в. Сечиво (бодеж) гвоздено, двосекло, са благо наглашеним гребнима по средини дуж обе стране, на врху ушиљено а при дну благо заобљено.на сечиво се надовезује просечени, дводелни тулац који у продужетку има две шине са стране за причвршћивање на мотку. Мотка није сачувана. Дужина 73 cm Инв. бр. И КОПЉЕ, XVIII / XIX в. Сечиво (бодеж) гвоздено, двосекло, са гребенима по средини обе стране. Врх ушиљен и благо заобљен. Сечиво према дну благо проширено на које се надовезује просечени, дводелни тулац који у продужетку има две шине са стране за причвршћивање мотке. Оригинална мотка није сачувана па је у новије време израђена савремена, налик на првобитну. Дужина сечива 38 cm, дужина тулца са шинама 33 cm Инв. бр. И КОПЉЕ, XVII / XIX в. Сечиво (бодеж) гвоздено, двосекло, са гребенима по средини обе стране, на врху ушиљено а при дну заобљено. На сечиво се надовезује просечени дводелни тулац који у продужетку има по једну шину са обе стране за причвршћивање на мотку. Оригинална мотка није сачувана па је у новије време израђена нова налик на првобитну. Дужина оштрице 45 cm, дужина тулца са шинама 37 cm Инв. бр. И

57 ТОПУЗИ И БУЗДОВАНИ 97. ТОПУЗ, XIII / XIV в. Глава од бронзе, звездолика, са четири веће пирамидалне избочине у средини и још по четири мањих са једне и друге стране, на рубовима. Прстенови на рубовима оштећени, дршка недостаје. Висина 4,9 cm, пречник 7 cm Инв. бр. И ТОПУЗ, XIV в. Глава од бронзе звездоликог облика са четири пирамидална испупчења у средини и по четири мањих са обе стране. Темени прстен кратак, вратни наставак и дршка недостају. Висина 3,4 cm, пречник 5,8 cm Инв. бр. И

58 99. ТОПУЗ ТУРСКИ, XIV/ XV в. Глава од месинга, лоптастог облика са петнаест зарубљених пирамидалних избочина рапоређених у три низа. Средишна испупчења су нешто већа од спољних. Темени и вратни прстен лепо очувани док дршка није сачувана. Између избочина урезане су по три декоративне бразде. Висина 5,4 cm, пречник 6,1 cm Инв. бр. И ТОПУЗ ТУРСКИ, XIV/ XV в. Глава од гвожђа, лоптастог облика са петнаест ромбоидних испупчења која се услед корозивних оштећења једва назиру. Темени и вратни прстен није сачуван, као ни дршка. Висина 5,7 cm, пречник 6,7 cm Инв. бр ТОПУЗ ТУРСКИ, XIV/ XV в. Глава од бронзе, лоптастог облика са осамнаест ромбоидних испупчења и једва приметним теменим и вратним прстеном. Дршка није сачувана. Висина 6 cm, пречник 6,7 cm Инв. бр

59 102. ТОПУЗ ТУРСКИ, XIV / XV в. Глава од месинга, лоптастог облика са осам пирамидалних избочина у средини и по осам мањих на рубовима између којих су урезане по три декоративне бразде. Рубови се завршавају прстенасто, дршка недостаје. Висина 6,3 cm, пречник 8,1 cm Инв. бр. И БУЗДОВАН, XV в. Глава од побакреног гвожђа, дугуљаста, готичка са осам троугластих пера. Темени наставак, врат и дршка недостајку. Два пера су услед ударца искривљена. Дужина 8,4 cm, пречник 7,9 cm Инв. бр. И БУЗДОВАН ТУРСКИ, XV в. Глава од побакареног гвожђа са петнаест заобљених пера. Рубови пера са горње стране завршавају зупцима а са доње стране, према дршци, прелазе у прстен. Врат дужи, конусног облика са конусном шупљином за дршку која недостаје. Услед корозије оштећен. Дужина 19,3 cm, ширина 7,2 cm Инв. бр. И

60 105. БУЗДОВАН ТУРСКИ, XV в. Глава од побакареног гвожђа са шеснаест заобљених пера (једно недостаје). Услед употребе пера су благо покривљена тако да је размак између њих асиметричан. Рубови пера завршавају се зупцима. Испод пера према дршци, двоструки прстен, један већи а други мањи. Дршка гвоздена, осмоугаоног облика са прстеном при дну. Дужина 8 cm, ширина 56 cm Инв. бр. И БУЗДОВАН, XVII в. Глава од бронзе са седам пера правоугаоне форме уливених на конусну чауру. На перима ситни, лоптасти гранулати, не - пра вилно распоређени. Др шка није сачувана. Висина 4,5 cm, пречник 5,5 cm Инв. бр. И

61 107. БУЗДОВАН, XVII в. Глава ливена од месинга, крушколиког облика са једанаест пера у облику заобљеног троугла, украшених таласастим рубом. Са горње и доње стране пера се завршавају зупцима, на горњој страни једва приметни. Са доње стране, одмах испод пера, месингани прстен који представља део врата који недостаје. Седам пера је сачувано, четири недостају. Дршка недостаје. Дужина 7,5 cm, пречник 7,3 cm Инв. бр. И МЛАТ, XVII / XVIII в. Део ланца од пуније тордиране жице који је преко ушице причвртшћен за оков састављен од четири продужена режња насађена и закивкама причвршћена на дрвену дршку. У горњем делу, уз ушицу, режњеви су скупљени и притегнути елипсастом алком. Висина 26,2 cm, дебљина 2,3 cm Инв. бр. И

62 ЗАШТИТНО ОРУЖЈЕ 109. МАЂАРСКИ ХУСАРСКИ ШЛЕМ, XVII в. Израђен од гвожђа, полулоптастог облика са зракасто распоређеним испупчењима и удубљењима који се на врху завршавају шиљком у облику пупољка. Са предње стране је заштитник за очи кроз који полази покретан штитник носа и лица. Са леве и десне стране су штитници за уши и део лица. Са задње стране налази се заштитник врата састављен од четири режња који прелазећи један преко другог обезбеђују покретљивост. Са леве стране налази се конусна цев- чица украшена радијалним удубљењима. Сви делови спојени су полукружним закивкама, делимично и кожом. Ширина 30 cm, висина 37 cm Инв. бр. И

63 110. ШЛЕМ СРПСКЕ ВОЈСКЕ, I светски рат Шлем пресован од челичног лима, облика полулопте, са разгранатим ободом који је најизраженији на предњој страни. На овој страни био је причвршћен грб Србије, али није сачуван, остала су два мала прореза кроз које је био фиксиран. Даље, преко средине до потиљка причвршћен лимени гребен. Обојен је зелено, боја местимично нестала, а незаштићани делови кородирали. Дужина 28,3 cm, висина 14,5 cm Инв. бр. И

64 ШЛЕМ НЕМАЧКИ, II светски рат Шлем челични, ливен, масиван, анатомски обликован према глави, са мало наглашеним ободом са страна и позади и мало усеченим и избаченим ободом на предњој страни. На бочним странама, при врху, по једно ваљкасто испупчење са отвором. Дужина 31 cm, висина 17 cm Инв. бр. И 4871

65 112. ПРСНИ ОКЛОП (КИРАС), XVI в. Предња половина прсног оклопа ливена од гвожђа са полукружним испустима за руке и врат. Анатомски је обликован према горњем делу тела. У доњем делу благо закривљен напред у полукружном луку. Свуда уз ивицу избушене су рупе неједнаког пречника и удаљене 3 4 сантиметара једна од друге. У горњем делу, лево и десно а у доњем по средини једна метална закачаљка. Са леве и десне стране, при дну, по један метални зуб окренут на доле. У горњем делу, мало лево од средишње линије, кружни кратер, вероватно од кугле испаљене из ватреног оружја. Ширина 34,5 cm, висина 43 cm Инв. бр. И

66 ШТАП КОМАНДАНТА ЧЕТНИЧКОГ ОДРЕДА, год. Израђен од ораховог дрвета, из једног комада, богато резбарен. На врху штапа јајолико испупчење на коме је са једне стране изрезбарено 1941 Г а са друге мртвачка глава са прекрштеним костима и стилизованим грбом Србије изнад. Нешто испод на кружном испупчењу изрезбарен у четири реда, ћирилицом, следећи текст: КОМАНДАНТ ЧЕТНИЧКОГ ОДРЕДА ВОЈВОДА МИЛИЈА МАЈСТОРОВИЋ. Испод изрезбарен стилизован грб Србије а испод њега у четири одвојена поља разноразне резбарије у облику ситних ромбоида, полукруга, изломљених линија, ситних квадратића и троуглова. При врху штапа, испод 1941 Г, кружна налепница на којој је исписан арапски број 44, у продужетку римски III а испод FX латиницом. Дужина 107,5 cm Инв. бр. И 4852

67 МАМУЗЕ 114. МАМУЗА, XIII в. Ливена од гвожђа облика латиничног слова U, на врху по једна алка за причвршћивање на опрему. Са доње стране, на врху продужетка кружног пресека пирамидални шиљак. Дужина 15 cm Инв. бр. И МАМУЗА, XIV / XV в. Ливена и кована од гвожђа, странице мало повијене, у облику латиничног слова U са проширењима и отворима на врху за причвршћивање. Са доње стране рашљасти продужетак коме једна рашља недостаје. На врху осмозуби точкић без осовинице. Дужина 16 cm Инв. бр. И МАМУЗА, XIV / XV в. Ливена и кована од гвожђа, странице у облику раширеног латиничног слова U са врховима савијеним у алке за причвршћивање на опрему. Са доње стране рашљасти наставак са видним оштећењима без осовинице за точкић. На врху шестозуби точкић. Дужина 14 cm Инв. бр. И

68 117. МАМУЗА, XIV / XV в. Ливена од гвожђа у облику латиничног слова U, странице закривљене, на врху по два водоравна отвора за причвршћивање на опрему. Са доње стране рашљасти продужетак са осовиницом на врху на којој је покретни шестозуби точкић. Дужина 14,5 cm Инв. бр. И МАМУЗА, XIV / XV в. Ливена од гвожђа облика латиничног слова U, странице благо извијене, једна деформисана и исправљена, недостају алке на врху за причвршћивање. Са доње стране рашљасти продужетак са осовиницом на врху око које се окреће шестозуби точкић (један зубац недостаје). Дужина 13,5 cm Инв. бр. и МАМУЗА, XIV / XV в. Ливена од гвожђа облика латиничног слова U са благо повијеним страницама, на врху проширења отвори за причвршћивање. Са доње стране рашљасти наставак са осовиницом на врху на коју је постављен покретни, шестозуби точкић. Дужина 16 cm Инв. бр. И

69 120. МАМУЗА, XIV / XV в. Ливена од гвожђа, облика раширеног латинишног слова U, стране лучно извијене, на врху по два кружна отвора за причвршћивање на опрему. Са доње стране причвршћен рашљасти наставак у чијем се врху налази шестозуби точкић покретан на осовиници. Дужина 18 cm Инв. бр. И МАМУЗА, XIV / XV в. Ливена од гвожђа латиничног слова U, благо повијена, на врху странице проширења са отворима за додатне куке за причвршћивање на опрему. Са доње стране причвршћен рашљасти наставак у коме се налази шестозуби точкић, покретан на осовиници. Дужина 16,5 cm Инв. бр. И

70 122. УЗЕНГИЈА ТУРСКА, XVII XVIII в. Масивна узенгија ливена од бронзе, платформа повијена у благом луку према доле. Са стране по једна плоча које подражавају троугао, око њих и испод платформе ојачани свод лучно повијен снабдевен, са горње стране, јаком алком за причвршћивање на ремен. Дужина 14,5 cm, висина 18,5 cm Инв. бр. И

71 123. УЗЕНГИЈА МАЂАРСКА, XVIII в. Стопа у облику осмице са два полумесечаста отвора. Лучни држачи са стране, кружног пресека, сужавају се према врху и затварају се са две попречне плоче између којих је правоугаона шупљина за причвршћивање ремена. Ширина 14,8 cm, висина 18,5 cm Инв. бр. И

72 ОРУЖЈЕ ЗА ДАЉИНУ 124. СТРЕЛА, СЛОВЕНСКА, рани средњи век Бркаста стрела са туљком за насађивање и једним отвором за причвршћивање. Дужина 9,3 cm Инв. бр. Аа СТРЕЛА, СЛОВЕНСКА, рани средњи век Бркаста стрела са туљком за насађивање. Део испод туљка је тордиран. Дужина 8,2 cm, ширина 2,7 cm Инв. бр. Аа

73 126. СТРЕЛА, СЛОВЕНСКА, СКА, рани средњи век Тробрида стрела са трном за насађивање. Дужина 12,4 cm Инв. бр. Аа СТРЕЛА, СЛОВЕНСКА, рани средњи век Врх бркасте стреле са незнатно оштећеним туљком за насађивање на дрвену шипку. Дужина 8,3 cm, ширина 3,3 cm Инв. бр. Аа

74 128. СТРЕЛА, СЛОВЕНСКА, рани средњи век Оштећен врх бркасте стреле са тулцем за насађивање на дрвену шипку. Дужина 8 cm, ширина 3 cm Инв. бр. Аа ВРХ СТРЕЛЕ ЗА САМОСТРЕЛ, XV / XVI в., Вршачко утврђење Гвоздени врх стреле са тулцем за самострел. Врх је листоликог облика са наглашеним ребром. Дужина 6,5 cm Инв. бр. Аа C 1 / 01 74

75 130. ВРХ СТРЕЛЕ ЗА САМОСТРЕЛ, XV / XVI в.,вршачко утврђење Гвоздени врх стреле за самострел са оштећеним тулцем. Врх је пирамидалног облика. Дужина 6 cm Инв. бр. Аа C 35 / ВРХ СТРЕЛЕ ЗА САМОСТРЕЛ, XV / XVI в., Вршачко утврђење Опис исти као код каталошког броја 130 Дужина 6,4 cm Инв. бр. Aa C 57 / 01 75

76 ОРУЖЈЕ ИЗ ИНДОНЕЗИЈЕ И ОКЕАНИЈЕ 132. ЛУК, северозападни део Индонезије Лук од дврета са конкавно-конвексним пресеком, обавијен црно обојеним ротанг тракама. На два места су навоји жуте лике; кроз један је провучен прамен оштре црно обојене козје или псеће длаке. Тетива од ротанга завезана је за лук троструком омчом. На оба спољна крака лука увучен је у ротанг траке додатак дрвета у облику полукруга са пречником, и од пречника са кружним испустом. Додатак је наизменично обавијен тракама жуте и црвене боје. Дужина 142 cm Инв. бр. Е ШТИТ, острво Нова Британија Уски и дуги правоугаони штит са заобљеним угловима, од меког белог дрвета, оивичен је прошивеним црвеним ротанг тракама. Недостаје обруб од паперја. У средини је уздужно испупчен са спољне стране, а удубљен са унутрашње, где се налази дршка. Са обе стране штита укрштене су увезане црвене ротанг траке, које остављају слободне зоне по којима су урезани стилизовани орнаменти (кривуље, троуглови, правоугаоници), нарочито истакнути црвеном, црном и зеленом бојом. У удубљене линије стављена је бела боја. Дужина 157 cm, ширина 21 cm Инв. бр. Е

77 134. КИЈАЧА, острво Нова Британија Дршка је израђена од тврдог мрког дрвета, на једном крају је купасто усечена, а на другом се завршава равно одсеченим незнатним проширењем. На дршку је навучена кугла од гранита. Са њене доње стране фрагментарно је сачуван венац од шкољки. Он недостаје на горњој страни кугле. Дужина 118 cm Инв. бр. Е ДРШКА РАТНОГ КОПЉА, Адмиралитетска острва Дршка од трске, сломљена. При крају сломљеног дела намотани су уплетени гајтани од влакана коре лиане, који су премазани црном смоластом смесом. У дршку је увучен проширени део од меког дрвета, који је носио врх. Он је премазан кашом иструганог паринариума ораха, у коју је утрљана црвена боја. На том омоту урезани су на дршци цик-цак орнаменти у траци, обојени црно, а на проширеном делу, с обе стране, два ромбоида са две насупрот постављене косе линије двострука стилизована представа фрегат птице између трака назубљених на једној страни. Ове косе траке обојене су црном, а удубљења белом бојом. Дужина 94 cm Инв. бр. Е РАТНО КОПЉЕ, Соломонска острва (Бугенвил) Копље је од палминог дрвета и сужава се према врху. На суженом делу је орнаментална трака са две урезане стилизоване представе човека у згрченом положају, и са траговима беле боје. Сломљена дршка косо обавијена, уплетеним гајтаном од биљних влакана, кроз који је провучено фрагментарно сачувано, палмино лишће. Дужина 105 cm Инв. бр. Е

78 137. РАТНО КОПЉЕ, Соломонска острва (Бугенвил) Копље је истог облика и на исти начин израђено као претходно. Недостају навоји биљних гајтана на дршци. Дужина 162 cm Инв. бр. Е РАТНО КОПЉЕ, Соломонска острва (Бугенвил) Копље је од палминог дрвета и сужава се према врху. На суженом делу налазе се бодље од кости слепог миша, обавијене ликом која је премзана смолом паринариум ораха. На то се наставља једна лопта од палминог лишћа, испод које је наизменично намотана жута и црвена лика. На завршетку ових навоја, у орнаменталној траци урезана је представа човека у згрченом положају са траговима беле боје. Врх и дршка су сломљени. Дужина 163 cm Инв. бр. Е РАТНО КОПЉЕ, Соломонска острва (Бугенвил) Копље од палминог дрвета има правоугаони пресек и сужава се ка врху. На једној страни врха налази се велика бодља од дрвета, причвршћена за дршку навојима биљних влакана, која су премазана црном смолом, као и намотима наизменично стављене црвене и жуте лике. На ово се надовезује део поново обмотан биљним влакнима. Испод тога се понављају намоти од лике, а затим орнаментална трака са две урезане представе човека у згрченом положају, са траговима беле боје. Испод траке навучена је лопта од палминог лишћа. Дршка је сломљена. Дужина 49 cm Инв. бр. Е

79 СТРЕЛЕ, Соломонска острва (Нисан и Бука) Стреле имају дршку од трске са увученим врхом од палминог дрвета. На споју врха и дршке стреле су обавијене ликом и премазане смолом паринариум ораха. Ликом је обавијен и део изнад уреза за тетиву на крају стрела (инв. бр. Е 2485). Ово обавијање спречава расипање дрвета. Врх стрела, правоугаоног пресека, има некилико редова бодљи од глатко зашиљеног трња. Бодље су причвршћене за палмино дрво смолом паринариума, а потом густо обавијене ликом. Сам врх стрела обавијен је жутом ликом која га штити од оштећења. Исти навоји налазе се и испод бодљи. На чворовима тршчаних дршки налазе се украсни зарези (Е 2484 и Е 2485), или се на крају дршке налази прстен са зарезима (Е 2483 и Е 2484). Дужина 118 и 128 cm Инв. бр. Е 2483, Е 2484, Е ВРХ СТРЕЛЕ, Соломонска острва (Нисан) Врх истог облика и на исти начин израђен као и у претходних стрела. Недостаје дршка од трске. Душина 36 cm Инв. бр. Е ВРХ СТРЕЛЕ, Соломонска острва (Бука) Врх од палминог дрвета вретенастог облика. Део који улази у дршку је светлији. На пелазу тог дела у врх налази се прстен од намотаних биљних влакана, који су црно обојени, и навоји жуте лике. Дужина 44,5 cm Инв. бр. Е

80 145. СТРЕЛА, Соломонска острва (Бугенвил) Дршка од трске са урезом за тетиву који је обавијен мрким биљним влакнима. У дршку увучен врх од палминог дрвета, вретенастог облика са правоугаоним отвором у средини. Он је украшен бодљама, које су причвршћене за палмино дрво светломрком смолом паринаринјума, а затим густо обавијене ликом. Сам врх је обавијен жутом ликом која се налази и испод правоугаоног отвора. Спој врха и дршке обмотан је ликом која је премазана смолом паринаријума. На чворовима дршке налазе се зарези. Дужина 124 cm Инв. бр. Е СТРЕЛА, Соломонска острва (Бугенвил) Дршка од трске са урезом за тетиву, на три места обмотана биљним влакнима премазаним смолом паринариума. На чворовима дршке украсне линије. Врх од палминог дрвета увучен у дршку која је код споја ојачана намотом лике, премазаним смолом паринариума. Врх се састоји од ужих и ширих усечених пирамида од којих је највећа на самом врху, обмотана уском жутом ликом. Испод усечених пирамида наставља се вретенасти део врха. На прелазу једног у други облик навоји премазани смолом паринариума, а на чворовима дршке украсне линије. Дужина 141 cm Инв. бр. Е СТРЕЛА, североисточна Нова Гвинеја У дршку од трске увечен црно обојен дрвени део, који има облик копља са назубљеним странама. Спој њега и дршке обмотан је уским тракама од мрке лике са траговима црне боје. Преко дрвеног дела стављен је врх од бамбуса, издужено елипсаст са конкавноконвексним пресеком. Прелазећи на дрвени део и дршку, сужава се. На два места спојен навојима лике са остацима црне боје. Са унутрашње стране врха, средином, уска мркоцрна пруга. Све траке од лике преплетене су у чворове са унутрашље стране. Дужина 126 cm Инв. бр. Е

81 148. СТРЕЛА, североисточна Нова Гвинеја Стрела је истог облика као и претходна, само дрвени део није назубљен, а средина унутрашње стране обојена је црно и црвенкастомрко. Дужина 127 cm Инв. бр. Е СТРЕЛА, севроисточна Нова Гвинеја У дршку од трске са скинутим епидермом на чворовима увучен је део у облику копља са исеченим бодљама од светломрког канелираног дрвета. Спој ова два дела обмотан је светломрком ликом. Врх од бамбуса, издужено елипсаст са конкавно конвексним пресеком прелазећи на дрвени део и дршку сужава се. Спојеви су обмотани навојима светломрке лике и са унутрашње стране преплетени су у чворове. Средина унтрашње стране обојена у црно са по три хоризонтална уреза на три места. Сам врх је сломљен. Дужина 146 cm Инв. бр. Е ВРХ СТРЕЛЕ, североисточна Нова Гвинеја Врх је од дрвета, издужено елипсастог облика са веома суженим делом који је долазио на дршку. Са једне стране врха усечена су три надоле кљунасто повијена трна. Спољна површина украшена је урезаним, црно обојеним линијама, које следе трње и средину врха, и у средини се претварају у завојит орнамент. Испод њега налази се омот од палминог листа обавијен тракама лике, и преплет од лике у који је био увучен део дршке. Дужина 50,5 cm Инв. бр. Е

82 151. ВРХ СТРЕЛЕ, североисточна Нова Гвинеја Врх од дрвета, у облику вретена, кружног и елипсастог пресека. Полазећи од самог замишљеног врха, на једној страни налази се четири на доле повијена кљунаста трна(пети је сломљен), а са друге стране један већи трн. Испод тога налазе се по два трна са обе стране. По спљоштеној средини врха урезане су кружне, косе и праве линије, стварајући орнаменталну композицију. Изнад шаре налази се узан преплет од светле лике, у који је увучено папагајево перје. Дужина 55 cm Инв. бр. Е СТРЕЛА, североисточна Нова Гвинеја Дршка је од трске. Издужен врх од дрвета улази у дршку. На споју, дршка је обавијена уским тракама лике; један навој прелази и на врх. Врх се састоји од једног већег и три мања трна, као и од два урезана прстена и на оба краја је обојен у црно. Средина, мрко обојена, на пет места има шире и уже хоризонталне пруге. Дужина 145 cm Инв. бр. Е СТРЕЛА, североисточна Нова Гвинеја У дршку од трске увучен је врх од дрвета, издуженог облика, црно обојен. Он се састоји од симетрично урезаног трња. Врх и дршка су обмотани навојима уске лике која је са унутрашње стране повезана преплетима. Дужина 160,5 cm Инв. бр. Е

83 154. СТРЕЛА, североисточна Нова Гвинеја Дршка је од трске са цик-цак линијама између чворова. Врх је од дрвета, црно обојен, са симетрично урезаним бодљама, увучен у дршку. Он и дршка су обмотани навојима лике, повезане преплетима. Дужина 143 cm Инв. бр. Е СТРЕЛА, Меланезија Дршка је од мрке трске. Врх од палминог дрвета, сломљен, састоји се од низа већих на доле повијених бодљи и краћих бодљи између којих се налазе прстенови од преплетене лике, и вишестрано купастог дела који улази у дршку. Дршка је обавијена густим навојима мрке лике. Дужина 116 cm Инв. бр. Е

84 ЗАКЉУЧАК У Градском музеју у Вршцу, чији се почеци везују за доношење закључка Градског представништва Вршачке муниципије о потреби оснивања музеја године, прикупљено је до данашњих дана преко предмета. Предмети су разврстани у оделења, одсеке, збирке и колекције. Међу бројним збиркама ГМВ посебну пажњу привлачи збирка оружја из које се за ову прилику издваја, презентује и публикује хладно оружје. Предмети збирке оружја присутни су у три оделења Музеја: Археолошком, Историјском и Етнолошком. Ова збирка настала је упоредо са формирањем првих збирки Музеја, археолошком и нумизматичком, крајем XIX века, углавном поклонима појединаца, установа, као и истраживањима на терену. Тачан број предмета оружја у Археолошком оделењу није познат, али је познато да Етнолошко оделење поседује 24 примерка хладног оружја из Индонезије и Океаније, а Историјско оделење 120 примерака хладног оружја. У каталогу, као и на изложби представили смо готово све примерке хладног оружја Историјског и Етнолошког оделења и један мали део овог оружја из Археолошког оделења. Обрађене су и изложене разне врсте оружја за напад и одбрану, као и заштитно оружје и делови опреме за коњаника. Посебно су значајни разни типови мачева, почев од бронзанодопских, доба сеобе народа, средњевековних, мачева новога века до почетка XX века. Поред њих веома су занимљиве сабље разних народа и провенијенције и времена настанка од XIII дo XX века. Међу њима посебно треба издвојити турске, хусарске, шашке, официрске и парадне сабље. Својом лепотом и атрактивношћу истичу се јатагани који потичу највећим делом из балканских оружарских центара, а посебно они израђени у Цариграду. Не заостају много по лепоти ни разне врсте бодежа и ножева као и разни примерци заштитног оружја. Занимљивошћу се намеће и оружје за ударање, у које пре свега спадају топузи и буздовани. Посебну занимљивост представља оружје из Индонезије и Океаније које је Музеју поклонио учитељ Палић из Вршца године. У питању су лук, кијача, разне врсте копаља и стрела који потичу са разних острва Индонезије и Океаније. Може се закључити да је разноврсност оружја ове збирке, као и његова присутност на простору југоисточног Баната, разумљива поготово када се имају у виду збивања која су се догађала током историје на овим просторима. Доласком Турака на Балкан и њиховим освајањем Баната године у ове крајеве стижу и нове врсте оружја попут јатагана, неких врста ножева и бодежа. Бројни устанци и буне потчињених народа условили су присутност и разноврсност пре свега хладног оружја које је највећим делом предмет наше изложбе. SUMMARY In the Town Museum, whose beginnings are connected with the conclusion of the Town representatives of Vršac municipality about the need to establish the museum in 1882, over 200,000 objects have been collected up to the present day. The objects are classified into departments, sections and collections. Among the numerous collections of the Town Museum the collection of arms attracts special attention, and for this ocassion the collection of cold steels has been selected, presented and published. The objects from the collection of arms are present in three departments of the Museum: the Department of Archeology, the Department of History and the Department of Ethnology. This collection was formed parallelly with the first collections of the Museum, archeological and numismatic, at the end of XIX century, mostly by presents of the individuals, institutions, as well as by the field research. The exact number of the arms in the Archeological department is not known, but it is known that the Ethnological department contains 24 specimens of cold steels from Indonesia and Oceania, and the History department contains 120 specimens of cold steels. In the catalogue, as well as at the exhibition, we have presented almost all the specimens of cold steels of the History and Ethnology departments and one small part of cold steels from the Archeology department. Different kinds of weapons for attack and defence have been elaborated and exhibited, as well as the protection weapons and parts of the horseman equipment. Of special importance are also different types of swords, predominantly from the Bronze Age, the age of migrations, Middle Ages, and swords of the new age, till the beginning of XX century. Besides them, the sabres of various peoples and provenience, and the time of their origin are very interesting, dating from XIII to XX century. Among them are the Turkish, Hussar, Cossack sabre, officer and parade sabres. The yataghans (long Turkish daggers) stand out with their beauty and attractiveness, originating mostly from the Balkan arsenal centers, especially those made in Constantinople. Different kinds of daggers and knives, as well as various samples of protection weapons are not far behind for their beauty. Weapons for striking are also very interesting and extraordinary, and among them are the spiked (fighting) clubs and maces. Weapons from Indonesia and Oceania, presented to the Museum by Palić, a teacher from Vršac, in 1946, are also very attractive and interesting. They are a bow, a bludgeon, various kinds of spears and arrows, originating from different islands of Indonesia and Oceania. It can be concluded that the variety in weapons from this collection, as well as its presence in the region of southeast Banat, is understandable, especially when we take into consideration the events that had been happening over the history in this area. With the arrival of Turks to the Balkans and their conquest of Banat in 1552, new kinds of weapons also arrived in this region, such as yataghans, some kinds of knives and daggers. Numerous risings and rebellions of the opressed peoples were the reason for the presence and the variety of cold steels above all, which is mostly the subject of our exhibition. 84

85 ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА Стари инвентар Историјског оделења ГМВ од год. Књига улаза Историјског оделења од год. Књиге инвентара Археолошког оделења ГМВ Књига инвентара Етнолошког оделења ГМВ Књига инвентара Историјског оделења ГМВ Барачки Станимир, Сарматски налази из Ватина, Рад војвођанских музеја, 20, Нови Сад, 1971, стр Бејтић Алија, Повијест и умјетност Фоче на Дрини, Наше старине, IV, Сарајево, Бирташевић Марија, Мачеви вуковци у југословенским збиркама, Весник Војног музеја, 13 14, Београд, 1968, стр Богдановић Бранко, Хладно оружје Србије,Црне Горе и Југославије век, Београд, Вински Зденко, Осврт на мачеве раног Средњег века у нашим крајевима, весник Војног музеја ЈНА 2, Београд, 1955, стр Војна енциклопедија, Београд, Јаворник Иван, Кратак преглед развоја заштитног оружја, Весник Војног музеја ЈНА 1, Београд, 1954, стр Јаворник Иван, Заштитно оружје у збиркама Војног музеја ЈНА, весник Војног музеја ЈНА, 2, Београд, 1955, стр Карамехмедовић Мухамед, Умјетничка обрада метала, Сарајево, Каталог оружја, одликовања и печата, Матична служба Историјског музеја Србије, Београд, Петровић Ђурђица, Дубровачко оружје, Београд, Петровић Ђурђица, Прилог датирању јатагана према месту израде, Весник Војног музеја ЈНА 3, Београд, 1956, стр Петровиђ Ђурђица, Самострели из збирке Војног музеја ЈНА, Весник Војног музеја ЈНА 4, Београд, 1957, стр Петровић Ђурђица, Оружје из Индонезије и Океаније у Народном музеју у Вршцу, Рад војвођанских музеја, 12 13, Нови Сад, 1964, стр Петровић Ђурђица, Оружје Кавказа, Весник Војног музеја, 13 14, Београд, 1968, стр Радовић Анђелија, Занатско оружје Балкана XVII-XIX век, Београд, Рајковић Љубинка, Збирка јатагана Војног музеја ЈНА, Весник Војног музеја ЈНА, 1, Боград, 1954, стр Рајковић Љубинка, Развој хелебарде од XIV XVII века, Весник Војног музеја ЈНА, 2, Београд, 1955, стр , Старо балканско оружје, каталог изложбе Етнографског музеја у Сплиту, Сплит, Старо оружје,каталог изложбе Музеја Пожешке котлине, Славонска Пожега, Ћурчић Вејсил, Старинско оружје у Босни и Херцеговини, Гласник Хисторијског музеја у Сарајеву, LV, 1943, Сарајево, Хладно и ватрено оружје са опремом из збирки Народног музеја Крагујевац, каталог изложбе Народног музеја Крагујевац, Крагујевац, Шерцер Марија, Старо оружје, Загреб, Шерцер Марија, Старо оружје на мотки, Загреб, Шерцер Марија, Јатагани, Загреб, Шерцер Марија, Мачеви, бодежи, ножеви, Загреб, Шерцер Марија, Сабље, Загреб, Шерцер Марија, Оружје у прошлости, Загреб, Аlbrecht Dürer 85

86 САДРЖАЈ CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд :623.44( )( ) /.446(091)( ) ПЕТРОВИЋ, Драгутин Хладно оружје из збирки Градског музеја Вршац / [аутор каталога и изложбе] Драгутин Петровић ; [фотографије Иван Калнак]. - Вршац : Градски музеј, 2005 (Вршац : Tuli) стр. : илустр. ; 20 x 23 cm Тираж Напомене и библиографске референце уз текст. - Summary. - Библиографија: стр. 85. ISBN Градски музеј (Вршац) а) Градски музеј (Вршац) - Збирка оружја - Изложбени каталози б) Хладно оружје - Изложбени каталози COBISS.SR-ID

87

88