NATA[A MIQKOVI] Svet poznatih KAKO SE NEGUJU SLAVNE DAME. Medicina LO[ SEKS. Astrologija NAKIT U SKLADU SA ZNAKOM

NATA[A MIQKOVI] Broj 219 Nedeqa, 27. april 2008. Svet poznatih KAKO SE NEGUJU SLAVNE DAME Medicina NEZDRAV @IVOT, LO[ SEKS Astrologija NAKIT U SKLADU SA ZNAKOM Uskr{wa svetkovina RADOST NA TRPEZI SVE^ANI RU^AK Zanimqivosti BOJA AUTOMOBILA OTKRIVA KARAKTER Feng {ui RED U KU]I SKLAD U @IVOTU Tema PLUS OVO JE VREME @ENA

SADR@AJ 4-5 Svet poznatih KAKO SE NEGUJU SLAVNE DAME 6 [minka TRIKOVI POZNATIH MAJSTORA 7 Pri~a PLUS: Nata{a Miqkovi} OBAVEZNA KOCKICA ^OKOLADE UJUTRU 8-9 Trendovi IZABERITE IDEALNU FRIZURU 10-12 Sa modnih pista OTMENO, [IK I @ENSTVENO 13 Lekovita priroda KOPRIVA - POLIVITAMINSKI REZERVOAR 14 Medicina NEZDRAV @IVOT, LO[ SEKS 16 Pri~a iz pro{losti FABER@EOVA JAJA 21 De~ja planeta QUBAV PREMA PRIRODI U^I SE OD MALENA 29 Feng {ui RED U KU]I, HARMONIJA U @IVOTU 30-31 Putovawa AMSTERDAM GRAD PROVODA, LALA I DIJAMANATA 34 Astrologija NAKIT U SKLADU SA ZNAKOM savet plus Menta protiv glavoboqe Nema~ki neurolog Hartmut Gebel u okviru jedne studije dokazao je da kada se uqe mente prstima utrqa na ~elo, potiqak i slepoo~nice, glavoboqa nestaje u roku od 15 minuta. Kako? Rashla uju}i mentol blokira one receptore u ko`i koji podsti~u glavoboqu. Poma`e, tako e, kada na papirnu maramicu stavite pet do sedam kapi uqa od lavande i to povremeno miri{ete. 17-19 Uskr{wa svetkovina RADOST NA TRPEZI BOJA AUTOMOBILA OTKRIVA KARAKTER 24-25 Tema PLUS OVO JE VREME @ENA 22-23 Generalni direktor i glavni uradnik Kompanije Novosti a.d. Manojlo Vukoti} / Urednica dodatka Jelena Jovovi} Redakcija: Jasmina Jovanovi}, Qubinka Jevtovi}, Marijana Vasiqevi}, Zorica Ostoji}-Joksovi}, @eqka Duli}, Sawa Kosti}, Marija Pavkovi}, Jasna Jovanovi} Tehni~ki urednik Branislav Ogwanovi} / Telefon redakcije: 3028-137, faks: 3398-285, e-mail: zivotplus@novosti.co.yu život plus 3

SVET POZNATIH Sandra Bulok - jabuke Sandra Bulok ne krije da wenoj ko`i najvi{e prijaju jabuke. Ne samo da pojede oko pola kilograma dnevno, ve} iseckanim koluti}ima trqa lice jednom nedeqno i tvrdi da joj kiselina iz ovog vo}a poma`e da sa~uva bar{unast ten. Monika Belu~i - uqe crne masline Monika Belu~i zadivila je svet svojom lepotom, ali godine ~ine svoje. Da bi spre~ila pojavu bora, na lice stavqa uqe sve`e isce ene crne masline. Ketrin Zita Xons - jagode Ketrin Zita Xons vrlo je ponosna na svoje blistavo bele zube. Za wen ~aroban osmeh su krive sve`e jagode, kojima jednom nedeqno trqa zube. Sindi Kraford - sirovi krompir Sindi Kraford zna recept protiv sitnih bora oko o~iju. Slavna manekenka svakog dana na o~i stavi kolutove sirovog krompira i dr`i 15 minuta. Male tajne ~uv Prebogate holivudske zvezde i supermodeli, kao i na{e manekenke, glumice, TV lica - ~ine sve kako bi sa~uvale mladost i lepotu. Kao {to }ete pro~itati, one nemaju dovoqno poverewa u papreno skupe kremice i pomadice, pa same spravqaju prirodne vitaminske preparate za negu lica i tela. Svaka dama ima posebnu formulu lepote, zahvaquju}i kojoj pleni sa malog i velikog ekrana. Ena Popov Koluti}i krastavca - Retko stavqam maske jer imam odli~nu ko`u, zahvalnu i za {minku i za negu. Ipak, postoji ne{to {to je uvek dobrodo{lo da bi se lice odmorilo i revitalizovalo. To je stari, oprobani recept - koluti}i krastavaca. Jednom nedeqno, ohla ene, ise~ene komadi}e treba staviti na lice i posle petnaestak minuta ko`u isprati mlakom vodom. Efekat je odli~an, ko`a je bar{unasta i meka kao svila. ^ula sam i to da su sve maske daleko efektnije ako prethodno odstoje u fri`ideru. Borka Tomovi} Maska od ~okolade - Nekada sam nezi lica poklawala vi{e pa`we, ali kako su me obaveze pritisle imam sve mawe vremena. Ipak, ne{to {to mojoj ko`i uvek prija je maska od ~okolade. Jednostavno se priprema, jo{ jednostavnije nanosi, a lice je posle toga mekano i ne`no. Posle ~okoladnog tretmana ko`i se vra}a vla`nost, sjaj i elasti~nost. Ovakva maska postoji u ponudi mnogih kozmeti~kih firmi, ali je daleko boqe napraviti prirodnu varijantu - istopiti malo ~okolada, sa dodatkom mleka i putera. Eto dokaza da ~okolada nije samo neprijateq `enske linije, ve} da hrani i podmla uje ko`u. Xulija Roberts - uqe od {ipka Xulija Roberts ko`u hrani iskqu~ivo uqem od {ipka, koje stavqa svake ve~eri pre spavawa. 4 život plus Natali Portman - limun Te{ko je poverovati da preslatka glumica Natali Portman ima problema sa bubuqicama. Sa wima uspe{no izlazi na kraj zahvaquju}i kri{kama sve`eg limuna, kojima svako ve~e istrqa lice.

SVET POZNATIH enih lepotica Svaka dama ima posebnu formulu lepote, zahvaquju}i kojoj pleni sa malog i velikog ekrana An elija Vujovi} Med i banane - Posao kojim se bavim zahteva jaku {minku, lice trpi, pa mi je nega prirodnim preparatima izuzetno potrebna. Najefektniji recept koji mogu da preporu~im je prili~no jednostavan - ispasirate bananu, stavite je na lice i kada se dobro osu{i isperete mlakom vodom. Tako e, maska od meda je odli~na za negu ko`e lica, a mo`e da pomogne i ako imate problema sa ispucalim usnama. Efekti su sjajni, ko`a trenutno zablista i izgleda glamuroznije. Sve te male tajne pokupila sam od svoje majke, koja je ube ena da prirodni preparati imaju najblagotvornije dejstvo. Trebalo bi da to ~inim mnogo ~e{}e, ali mi i povremena upotreba prija. U prirodi postoji lek za svaki tip ko`e, samo je potrebno odabrati pravi. Andrijana Videnovi} Sve`e vo}e - Uh, sada kada sam u prilici da preporu~im neku dobru prirodnu masku prisetila sam se koliko sam neodgovorna prema svom licu i koliko ga zapostavqam. Dobra ko`a zahteva konstantnu negu, a kako nam je ritam `ivota prebrz, kratkotrajna re{ewa pronalazimo u raznim kremama i pomadama koje su naj~e{}e preoptere}ene hemijom i parfemima. Me utim, efekat obi~no izostane, pa se povratak prirodnim maskama name}e kao jedino re{ewe. Ono {to mojoj ko`i uvek prija su maske napravqene od sve`eg sezonskog vo}a, koje su prepune vitamina i vo}nih kiselina. Naj~e{}e sam na lice stavqala banane i jabuke pome{ane sa medom i to sve`e, iseckane na kolutove. Bilo bi po`eqno to raditi barem jednom nedeqno, jer lice posle toga izgleda ne`nije i odmornije. Posle napornog dana nema ni{ta lep{e od komadi}a vate natopqenih toplom kamilicom koje odmaraju umorne o~i. Kameron Dijaz - mleko u prahu Isti problem, ali u daleko ve}oj meri, mu~i i Kameron Dijaz. Wenu problemati~nu ko`u nije mogla da prikrije ni te{ka {minka, ali je simpati~an ^arlijev an eo uz pomo} travara i kozmeti~ara otkrio ~aroban piling: pome{a mleko u prahu sa malo vode i time istrqa lice, pa ispere mlakom vodom. Naomi Kempbel - mlevena kafa ^ak i savr{eno zgodna Naomi Kempbel ima celulit. Sa wim se bori tako {to na noge i zadwicu tri puta nedeqno nanosi sve`e mlevenu kafu razre enu sa malo vode, smesu omota folijom i dr`i 30 minuta. Sara Xesika Parker - uqe od ru`e i med Urbana heroina serije Seks i grad Sara Xesika Parker ~ist ten ima zahvaquju}i hranqivoj maski koju sama spravqa na slede}i na~in: pome{a ka{i~icu uqa od divqe ru`e sa ka{i~icom meda, smesu dr`i na licu 15 minuta, a zatim ispere mlakom vodom. Lusi Lu - uqe lotosa i badema Egzoti~na dama Lusi Lu ima mnogo pegica, koje od malih nogu poku{ava da kamuflira tonom {minke. Da joj to ne bi upropastilo ten, ujutru i uve~e lice hrani uqem lotosa i badema. Bjonse- ~aj od kamilice i lumun Tamnoputa peva~ica Bjonse ima masnu ko`u, ali to se ne vidi jer je svakodnevno bri`qivo ~isti ~ajem od kamilice u koji iscedi malo limunovog soka. M. D. P. Sofija Loren - paradajz i med Tajna neprolazne lepote Sofije Loren je u sve`em paradajzu, koji putena Italijanka izgwe~i, pome{a sa ka{i~icom meda i maslinovog uqa i na licu dr`i 20 minuta. život plus 5

TRENDOVI [MINKA / REKREACIJA Besprekorna {minka na licu mnogih svetskih lepotica, delo je ruku Bobi Braun. Ova dama zara uje milione zahvaquju}i mejk-apu, obi~ne smrtnice ne mogu da priu{te wene usluge, ali zato se Bobi trudi da im pomogne besplatnim savetima. Ko`a Pre nano{ewa {minke, lice bi trebalo dobro o~istiti i naneti podlogu. Za masnu ko`u su najefikasniji losioni na bazi gela, dok je za normalnu i suvu u ovu svrhu najboqe koristiti hranqivu kremu. Karmin Najpre se uradi lagani piling usana vla`nim pe{kirom od frotira. Za neodoqiv izgled, najboqe je da karmin bude za nijansu, dve tamniji od prirodne boje, a odli~an efekat se posti`e i svetlucavim sjajem. Obrve Pincetom se prvo po~upaju sve dla~ice izme u obrva. Ako su retke, obrve se isti~u senkom u identi~noj boji kao kosa, koja se nanosi kratkim laganim potezima, od unutra{weg ugla obrve ka spoqa{wem. Senka za o~i Stavqa se pomo}u sun era, a da bi o~i do{le do izra`aja, sredwe tamna senka se nanosi i na dowi i na gorwi kapak, dok se svetlija stavqa iznad pregiba, sve do obrva. Maskara Uvek je dobar izbor maskara koja izdu`uje trepavice i ~ini ih gu{}im. Pre mazawa, dobro bi bilo da se trepavice uviju. Ajlajner Bobi Braun ajlajner preporu~uje samo ve{tim osobama sa sigurnom i preciznom rukom, dok je za neve{te boqe da koriste olovku. M. D. P. Trikovi za savr{en izgled Puder Idealna je nijansa koja najmawe odudara od boje tena. Za dnevnu {minku Bobi preporu~uje puder sa `utim pigmentom, kameni ili u obliku kreme, a za no}nu, prvo te~ni, a preko wega puder u prahu. Korektor Najboqe je da bude samo za nijansu svetliji od pudera, ina~e lice dobija izve{ta~en izraz. Korektor se nanosi tankom ~etkicom od korena trepavica do unutra{weg ugla oka i vrlo je va`no da se vrhovima prstiju dobro utrqa u ko`u. Rumenilo Prema mi{qewu ove Amerikanke, rumenilo je apsolutno obavezno, jer svaku `enu mo`e mnogo da prolep{a. Stavqa se velikom ~etkom na najistureniji deo obraza kada je dama nasmejana, a zatim se izjedna~ava prstima. Da bi {minka delovala prirodnije, rumenilo se nanosi u svim pravcima, a ne samo u jednom. NEGA Kako prikriti bore? Kako statistike pokazuju, potro{wa mu{kih kozmeti~kih sredstava stalno je u porastu. O~igledno, mu{karci vi{e nisu imuni na ulep{avawe. Jer, lep i negovan izgled poma`e ne samo u stvarawu boqeg li~nog imixa nego i osvajawu `enskih srca. O~i. Zbog stalnog `mirkawa, mr{tewa ili izvijawa obrva (glume}i iznena ewe), predeo oko o~iju br`e dobija bore. Ko`a oko o~iju je ina~e pet puta tawa od drugih delova lica. A ukoliko se redovno ne neguje, ko`a br`e stari, bore postaju dubqe, a u poznijim godinama mogu da se pojave i kese ispod o~iju. Kako spre~iti pojavu bora? Smawite pu{ewe i dug boravak u zadimqenim prostorijama. Ne skra}ujte no}i na u{trb sna. Kada je sun~ano vreme, nosite nao~are sa staklima koja {tite od ultravioletnog zra~ewa. Ko`u oko o~iju negujte kremom protiv bora. Kosa. Skoro svaki drugi mu{karac ima probleme sa ranim opadawem kose. Do opadawa dolazi zbog genetske predispozicije iz zbog uticaja hormona. Kako spre~iti? Da bi se popravila mikrocirkulacija u ko`i glave i da bi se na taj na~in spre~ilo gu{ewe korena kose, najboqi lek jeste masa`a kosmatog dela. Dok perete kosu, masirajte glavu 2-3 minuta. Osim toga, povremeno oja~ajte koren kose specijalnim pakovawima za kosu (u ampulama) koja sadr`e vitamine B5 i B8. TERETANA Boqi uslovi, ve}i mi{i}i Planirate da krenete u teretanu i nabacite mi{i}e pred leto. Ipak, pre nego {to uplatite termine za ve`bawe, dobro se raspitajte o svim uslovima, jer od toga zavisi kvalitet treninga. Bitno je da saznate odgovore na slede}a pitawa: - Koliko je dobro opremqena teretana i da li se sprave redovno odr`avaju? - Da li }ete na raspolagawu imati kvalifikovanog trenera, koji je u stawu da vam precizno i stru~no odredi program ve`bi? - Kakvi su higijenski uslovi, da li teretana ima svla~ionicu i tu{-kabinu? - Kolika je temperatura u sali za ve`bawe, po{to je ona bitan faktor za va{e zdravqe. Ako trenirate u prohladnoj prostoriji, ve}i je rizik da se povredite i dobijete upalu mi{i}a. - Da li je vazduh sve` i da li se sala redovno provetrava. Ukoliko ose}ate neprijatan miris znoja ili jak osve`iva~, zna~i da nije dobra ventilacija i da nema dovoqno kiseonika. M. D. P. 6 život plus

Nata{a Miqkovi}, autorka i voditeqka emisije Kqu~ PRI^A PLUS Obavezna kockica ~okolade ujutru Nata{a Miqkovi}, autorka i voditeqka emisije Kqu~ na RTS, u novinarstvo se zaqubila na prvi pogled. Stekla je visoko obrazovawe, ono joj je otvorilo vrata za svet, ali odabrala je da ostane ovde. Pronicqiva i direktna u ozbiqnim temama koje otvara u svojim emisijama, ona je i moderno odevena, doterana i diskretno na{minkana. Brzo `ivi i ka`e da u`itke pronalazi u malim stvarima, qudima koje voli, smehu i bliskosti. O privatnom `ivotu retko govori, a intimnu oazu ~uva za mali broj odabranih. Za @ivot plus otkriva sitnice koje joj zna~e, formule kojih se dr`i, rituale koje ne propu{ta, destinacije o kojima ma{ta... - Svako putovawe je posebno. Zaista imam neke ~udne neprobirqive mehanizme koji me teraju da u`ivam gde god da se na em. Za mene je san non-stop putovati, odredi{ta uop{te nisu va`na. Ipak Nata{a zna koju ta~ku na mapi sveta `eli da osvoji, a to je - Ju`ni pol, da vidi pingvine. Iz porodice, iz ku}e poneli ste ne{to ~ega se pridr`avate i {to je va{a formula koja glasi... - Svako bira put kojim ide. Sam bira, sam ide. Da li ste uspeli da u `ivotu koji `ivite odr`ite ona davna prijateqstva i {ta sa drugaricama i drugovima iz tog vremena danas razmewujete? - @iveo Facebook. I da smo hteli da odemo jedni od drugih nije nam se dalo. Osim kompjutera, {ta vam je jo{ ono ne{to bez ~ega ne mo`ete? - Kompjuter obavezno, i druga stvar je auto. Kako ste uredili i opremili va{ stan - kao savremen i moderan kutak, ili kombinovano - sa stilskim komadima? - Li~i na mene. Izgleda jednostavno, Nikuda ne idem bez mozga. Prevarih se jednom... Da li imate neke li~ne rituale kojih se ne odri~ete? - Kockica ~okolade ujutru. Da li je li~ni i profesionalni put koji ste izabrali ono {to ste `eleli. Da li biste ne{to promenili? - Mo`da i bih, ne znam. Ali, kako povratka nema, sada uzimam najboqe od svog izbora. Dama od pameti, {arma i stila, po va{em mi{qewu je... - Ru`ica \in i}. Mu{karac od pameti, {arma i stila je... - Rade [erbexija. Od ~ega najlak{e mo`ete da potonete, a {ta vas najbr`e oraspolo`i? Moj stan li~i na mene - izgleda jednostavno, minimalisti~ki je ure en, a zapravo je haoti~an Dama od pameti, {arma i stila je Ru`ica \in i}, a mu{karac, Rade [erbexija minimalisti~ki je ure en, a zapravo je haoti~an. Da li gajite cve}e? - Da. Ru`e i puzavicu na terasi. Ima tu jo{ svakakvog {areni{a... Da li vam je bli`i moto da idete kuda vas srce vodi ili ste pre za miks srca i razuma? - Miks. Nikuda ne idem bez mozga. Prevarih se jednom... Da li ~itate horoskop i da li mu verujete? - Znam pone{to. U horoskopu sam Vodolija, ali nisam od onih koji imaju astrologe. Poznate li~nosti su naj~e{}e etablirane kao neka vrsta vodi~a kroz stil, trendove, postali su modeli za razne kategorije. Gde vi pripadate? - Ne pripadam nigde. Muvam se okolo. Umete li da pripremite dobar ru~ak? - Samo ponekad. Kako izgleda va{ savr{eni dan? - Potro{im ja wega, ne on mene. Dan koji `elite da se vi{e ne ponavqa izgledao je... - Bol, samo bol. - Potonem od op{tih mesta, kad vidim da qudi ne ula`u trud u ono {to rade, a svemu dajem {ansu da me oraspolo`i. Ono {to je konstanta u va{em stilu je... - Jednostavno ludilo. J. Jovanovi} Foto S. Sari} život plus 7

TRENDOVI KOSA Ako `elite da promenite svoj izgled, najboqe je da po~nete od kose. Ovog prole}a stru~waci su ve} predstavili najnovije trendove u {i{awu i farbawu. Ne zaboravite da frizuru koju birate prilagodite svom stilu i karakteru. A ako se jo{ niste odlu~ili za frizuru koju `elite, pomo}i }e vam saveti na{ih poznatih stru~waka. [ta je moderno ovog prole}a Izaberite idealnu frizuru 4. Pravi je izbor za pristalice elegantnog stila i idealna je za sve~ane prilike. Zadwi deo je o{i{an stepenasto, a gorwi je o{i{an blago ukoso da bi se uklopio sa zadwim, i izbegao o{tri prelaz. Jedna strana kra}a je od druge, a u skladu sa tim je i asimetrija na {i{kama - na du`oj strani su kra}e i obrnuto. Za oblikovawe koristite debelu ~etku za ispravqawe kose. Na kraju nanesite samo sjaj. Poznata frizerka Boba Miliki} iz salona Boba u Zemunu, dala nam je nekoliko predloga: 1. Ova frizura idealno pristaje tinejxerkama koje vode ra~una o svom izgledu. Zadwi deo je stepenasto kratko o{i{an. Sa strane su ostavqeni du`i pramenovi, koji su {i{ani od unutra{we strane ka spoqa, kako bi se dobili blago istaweni {picevi. [i{ke su blago asimetri~ne i malo istawene. Frizura se lako odr`ava, dovoqno je da na mokru kosu stavite malo pene za u~vr{}ivawe, osu{ite je fenom ravno bez uvijawa i stajling gelom izvu~ete {piceve. 3. Ova frizura pristaje damama koje nagiwu le`ernijem odevawu. Kosa je stepenasto o{i{ana, sa diskretno istawenim {picevima. [i{ke su asimetri~ne i pokrivaju deo lica, nisu istawene. Najlak{e }ete je oblikovati penom za kosu ili figarom, na kraju nanesite malo laka. 2. Idealan izbor za talasastu kosu, koja se {iri i te{ko obuzdava. Na potiqku je nagla{en volumen, a dowi deo je o{i{an polukru`no. Gorwi deo je stepenast i svi pramenovi su sli~ne du`ine. Sa strane su ostavqeni du`i pramenovi. Prilikom oblikovawa, koristite penu za mokri izgled.

Najnovije trendove predstavio nam je ~uveni beogradski frizer Nenad Simeonovi} Cvrle iz salona Cvrle, na Slaviji, u Beogradu, koji se nedavno vratio iz Bolowe, gde je odr`an Sajam frizura, lepote, nege... 2. Ravno {i{ana kosa s jako izra`enim predwim delom i nagla{enim {picevima. Mo`e se kombinovati sa ravnim ili kosim {i{kama, kao i bez wih. Damama koje vole da u`ivaju u prefiwenom, ali seksi stajlingu, ova frizura ima vi{e razli~itih varijanti. Svaka boja se mo`e uklopiti. Sama frizura poru~uje da nikada nije bilo lak{e izgledati tako dobro. Prava kombinacija otmenosti i `enstvenosti. Foto S. Sari} 1. Jedna od veoma zanimqivih koloracija, pogodna za sve prilike. Pramenovi su ra eni posebnom tehnikom, uklapaju}i nesvakida{we nijanse sa prirodnom bojom kose. Takav sklop boja daje poseban efekat na stepenasto o{i{anoj kosi i uklapa se u stil kako mla ih, tako i osoba sredwih godina. Odr`avawe je veoma jednostavno, mo`e se fenirati po `eqi, na spoqa, ili blago na unutra. Preporu~ujem kori{}ewe preparata za odr`avawe boje, ili preparata namewenih kosi sa pramenovima. Ova frizura je pravi izbor, ako imate nameru da privu~ete pa`wu. 3. Minival sa blagim kovrxama je uvek moderna frizura. Izra en je sa najnovijim viklerima u frizerskoj industriji, koji u sebi sadr`e specijalnu za{titnu emulziju koja ne dozvoqava preparatu da isu{i kosu. Ova frizura je pogodna za sve generacije, zbog toga {to kosi daje bogat izgled i jednostavnost u odr`avawu. Mo`e se raditi na svakoj du`ini kose. Preporu~ujem kori{}ewe preparata namewenih kovrxavoj kosi, radi efektnijeg sjaja i boqeg formirawa lokni, kao i preparate za stajling, radi besprekornog izgleda tokom celog dana. Budite druga~iji od drugih 4. U~inite va{u dugu kosu zanimqivom pomo}u zanosnih dubokih ravnih {i{ki - veoma interesantan, potpuno druga~iji modni detaq. Mo`e se nositi kako na ravnoj, feniranoj kosi, tako i na kovrxavoj, izgu`vanoj. Jednostavne su za odr`avawe i pogodne su za mla e osobe. Usudite se da budete druga~iji od drugih. S. Kosti} Mu{ke frizure U trendu su dve varijante mu{kih frizura za ovo prole}e i leto, jedna je s malo du`om, a druga kra}om kosom. Mu{karac }e izgledati uredno, bitno je da je dobro pod{i{ana i da uvek ima ~istu i negovanu kosu. - Kod du`e kose akcenat je na stepenasto oblikovanim {i{kama i sva te`ina je na frontalnom delu glave, {to zna~i da su pramenovi o~e{qani prema licu, uokviruju ga i ponekad deluju malo nemarno - ka`e Aleksandar Kosti}, frizer beogradskog salana ID akademi. - Ovakve frizure preporu~ujem mu{karcima, koji su bez velikih poslovnih obaveza i koji vole le`erniji stil odevawa. Kod kra}ih formi frizura dolazi do izra`aja li~na energija. Stepenasto je pod{i{ana, ali i u ovoj varijanti su zastupqene {i{ke. A neklasi~ni izgled se posti`e oblikovawem kose preparatima za stajling, {to daje burniji izgled. Mu{karac deluje kao da je upravo po{ao na rok koncert. Prirodni izgled frizure, ka`e mladi frizer, pristaje poslovnom mu{karcu, samo da je dobro pod{i{ana. Za ve~erwe izlaske lako }e je promeniti u neki drugi stil stajling preparatima Loreala. M. K. život plus 9

TRENDOVI Otmeno, {ik i `enstveno foto S. Sari} - D. Mi{i} Sofisticirano i suptilno Modna manifestacija Jacobs fashion selecion na jedan dan preselila se u Skopqe, u Muzej savremenih umetnosti, gde su odr`ane revije makedonskog kreatora Nenada Sekirarskog, modne ku}e Afrodita mod kolek{n i brenda Samsonit. Modna ku}a AMC predstavila je novu kolekciju Pustiwska ru`a, inspirisanu sofisticiranim engleskim stilom odevawa i divqom Afrikom. Sakoi su upotpuweni plisiranim sukwama, sa dosta funkcionalnih xepova i detaqa od drveta i kosti. Kompanija Samsonajt prikazala je 20 10 život plus modela iz najnovije kolekcije ta{ni i torbi za putovawa vrhunskog dizajna, koje ispuwavaju potrebe. Nove modele za ovu sezonu predstavio je i poznati makedonski kreator Nenad Sekirarski. U kolekciji dominiraju suptilne forme modela koje isti~u energiju i duh `ene. Na modelima je prisutna i ru~na dorada koja daje poseban {arm svakom komadu ode}e. Mladala~ki i urbano Kreativni tim holivudske zvezde Xenifer Lopez predstavio je wenu najnoviju kolekciju, koja je nastala kombinovawem novih trendova i etnodetaqa. Haqine prate liniju tela, kratke {iroke jakne su sa tri-~etvrt rukavima, lagane tunike i bluze ne`no klize niz telo... Xej Lo devojka traga za stilom koji promovi{e ne`nu `enstvenost kombinovanu sa samopouzdawem i sofisticirano{}u. Unikatni modeli Linija gr~kog kreatora Joanisa Gia, koju je predstavio beogradskoj publici, izra ena je u Francuskoj. Isti~u se luksuzne i unikatne kreacije, koje se mogu na}i u prodaji {irom sveta u multibrend ekskluzivnim radwama.

Modno prole}e u Beogradu Za fatalne dame Francuska dizajnerka Kejt Mek privukla je veliku pa`wu kolekcijom Nud. - Poku{avam da defini{em fatalnu `enu, glamuroznu i seksi, kao i wena razli~ita raspolo`ewa, zahteve i potrebe. Kreiram ono {to ose}am i ne pratim slepo modne trendove - ka`e Kejt Mek. A u tom stilu su i modeli iz wene kolekcije - seksi, glamurozni, {ik, mladala~ki... Pro{arano cve}em Kreatorka Milena Radovi} kolekciju je namenila ne`nim, `enstvenim, romanti~nim, ali i jakim `enama. ^ine je haqine pro{arane qubi~astim, plavim, zelenim, ru`i~astim cvetovima. Napravqene su od muslina, svile, organdina... Kombinovawe razli~itih stilova Revijom kreatora Zvonka Markovi}a zavr{en je 11. Jacobs fashion selection. Wegovu novu kolekciju karakteri{e kombinacija razli~itih stilova, ~ipka, ru~na izrada, vez, plise... S. Kosti}

NEDEQA MODE U trendu su haqine i zlatno odelo foto S. Sari} Na 23. Beks fe{n viku, u organizaciji modnog studija Klik, prikazane su kolekcije doma}ih dizajnera, gostiju iz inostranstva, mladih kreatora i svetski poznatih brendova. Mu{karci od stila Uz odelo, bilo da je usko, klasi~no ili le`erno modna ku}a Azaro predla`e jednobojne ili prugaste ko{uqe s belom kragnom i man{etama, ali i pulovere pastelnih tonova preko ko{uqe. Kreatori modne ku}e Martini Vesto prikazali su klasi~na odela u teget i sivoj boji, kao i modele pastelnih tonova. Sorbino privukao pa`wu publike neobi~nim kombinacijama uskih pantalona, ko{uqe i sportske jakne. Srpska modna industrija Na zajedni~koj reviji predstavwene su na{e vode}e modnke ku}e. Zekstra je prikazala le`erna mu{ka odela pastelnih tonova i haqine za sve~ane prilike. Brend Bala{evi} dame je obukao u hit boje, `utu, ru`i~astu i zelenu. Modne ku}e Ivkovi} i Mona su predstavile jesewe kolekcije. Trikota`a je jednobojna i prepoznatqivog kolorita, kombinuje se uz 12 život plus natkolenice s vezenim {arama. A kreatorka modne ku}e Mona prikazala je modele od kariranih tkanina i dobro dizajnirane ko`ne modele. Moderna romantika Predrag Neri} je, osavremenio anti~ku togu u meke i lepr{ave haqine i le`erne komplete koji isti~u liniju tela. Romanti~ni modeli Tamare Radivojevi} izmamili su uzdahe `enskog dela publike. Inspirisano sportom Aleksandar Proti} je do{ao iz Lisabona sa modelima zanimqivih kombinacija tikota`e, neoprena, satena, ko`e i viskoze. Nove tendencije Lena Popovi} ka`e da je za svoju kolekciju inspiraciju na{la u spoju kontrastnih elemenata: de~ak-devoj~ica, blato-biser, prostaku{a-plemkiwa. - Koristila sam ostatke tkanina, koje sam spajala s novim prirodnim i ve{ta~kim materijalima - ka`e Lena. - Modele sam namenila `enama-devoj~icama i `enama-de~acima. Svetlana Trifunovi} je svoju kolekciji predla`e veselim, neobi~nim i nostalgi~nim `enama. Jelena Zdravkovi} se predstavila unikatnim modelima, koji su za dame izrazite individualnosti. Uniseks {ik U kolekciji Bate Spasojevi}a dominiraju haqine, kao obavezni deo `enske garderobe. Dizajnirao ih u qubi~astoj, pink i beloj, s crnim detaqima, a pored onih tesno pripijenih uz telo, uradio je i le`ernije varijante. Mu{karcima je predlo`io ode}u sportskog {ika. Ko`a, til, plastika U trendu je ko`a presvu~ena tilom, ka`e Irena Grahovac, kao i sukwa od providne plastike preko ko`nog {ortsa. U wenoj kolekciji su uski, dobro dizajnirani sako, u braon, `utoj, naranxastoj, zelenoj i qubi~astoj boji. Autorka predla`e mantil-haqine od nove degrado ko`e, u vi{e braon nijansi. M. K.

KOPRIVA LEKOVITA PRIRODA Polivitaminski rezervoar Kao korov raste na zapu{tenim mestima, pored taraba, puteva... Veoma je rasprostrawena, a qudi je nerado dodiruju, po{to `ari. Naravno, setili ste se da je re~ o koprivi ili `arigi (urtica dioica) koja ko`u pecka svojim oslobo enim sokovima, dovode}i do stvarawa plikova, prolaznog karaktera. Narod odavno zna za wenu lekovitost, gotovo u celosti. Za spravqawe leka se koriste list, koren i seme. A lek od koprive ima {iroku primenu. Koristi se za ~i{}ewe krvi, protiv Lisne va{i Vo}ari bi trebalo da znaju da se rastvorom od koprive mogu suzbiti i lisne va{i. Rastvor se pravi tako {to se posuda, zapremine deset litara, napuni sve`e ubranom koprivom sa stabqikom. Mo`e i dok je u fazi cvetawa, ali nikako kada dozre i pojavi se semewe. Zatim se prelije vodom, po mogu}stvu ki{nicom, tako da voda bude ~etiri-pet centimetara iznad koprive. Sve se ostavi da odstoji 24 sata, a zatim se te~nost procedi, i prska napadnuto vo}e i povr}e, najmawe dva puta u toku dana. Koristi se kod mawih napada va{i, koje uni{tava mravqa kiselina iz pripremqenog rastvora koprive. opadawa kose, le~ewe malokrvnosti, bronhitisa, reumatizma, groznice, ~ira na `elucu, prekomernog mokrewa, kamena u bubregu, zarastawa rana, nesanice, nervoze... A zbog svoje vitaminske i prehrambene vrednosti smatra se izuzetno zdravom i korisnom. U nutritivnom smislu kopriva sadr`i veoma mnogo belan~evina, ugqenih hidrata, masti, a od minerala kalcijum, fosfor, gvo` e, pa vitamine C, A, B2, karotin, pantotensku kiselinu... Na`alost, iako je pravi mali polivitaminski rezervoar, na na{im trpezama retko je zastupqena. Kako se kopriva bere? U prole}e i jesen se skupqa korewe. U prole}e se sakupqaju listovi i vr{ike, a kompletna biqka tokom cele godine. Seme se jedino skupqa u avgustu. Ovo je va`no da se zna zbog spravqawa lekova. Z. O. J. Recepti ^aj za `eludac i jetru ^aj se priprema od cele biqke. U dva litra vode stave se tri supene ka{ike usitwene koprive, da odstoje 10-12 sati. Posle toga, smesa se kuva poklopqena - pola sata. Kada se ohladi, procedi se i pije, tri puta dnevno pre jela, po jedna {oqa. Ovaj lek odvaja sluz iz plu}a, ~isti creva, jetru i `eludac. ^aj za ~ir na `elucu... Me{avina od deset supenih ka{ika li{}a i korena koprive, jedne ka{ike pelina, dve ka{ike bokvice i jedne ka{ike tucanih bobica od smreke, stavi se u litar crnog vina, da se natapa 12 sati. Posle toga, u postoje}u me{avinu dodaju se tri- ~etiri ka{ike meda, i kuva oko pola sata. Ostavi se poklopqeno da stoji dok se ne ohladi. Uzima se mlako, po jedna supena ka{ika - pre jela. Poma`e kod ~ira na `elucu i dvanaestopala~nom crevu, gihta, bubre`nih oboqewa i neuroza. PODBEL - LEK ZA GRLO Zajedno sa bokvicom, list podbela je omiqeni lek narodne medicine, koji se opran i premazan ma{}u, ili uqem, stavqa na ubode, posekotine, zagnojena i upaqena mesta. Koristi se i za obloge pri upali vena, ~ira potkolenice, opekotina, crvenog vetra i svih upala i otoka. Za lek se skupqa cela biqka, bez korena. Podbel raste na glinenom tlu uz potoke, ciglane, jarke ili nasipe uz obale reka i na `elezni~kim nasipima. Recept za upalu grla i promuklost: 40 g lista podbela, 50 g korena sleza, 30 g korena sladi}a i 10 g korena qubi~ice. Priprema: Tri ka{ike me{avine kuvati u 1/2 l vode, 10-15 minuta. Procediti i ponovo prokuvati sa tri ka{ike meda, pa piti dve-tri {oqice dnevno. Deci se daje ista me{avina ~aja, ali uz dodatak 50 g kamilice. M. Va. život plus 13

MEDICINA Erektilna disfunkcija mo`e da bude simptom ozbiqnih bolesti Nezdrav `ivot, lo{ seks Stres, pu{ewe, neumereno konzumirawe alkohola, nezadovoqstvo i neaktivnost dovode do gojaznosti i hipertenzije, a posledica toga je i erektilna disfunkcija Za seks je kao i za tango potrebno dvoje, ali dok neke `ene glavoboqom opravdavaju odsustvo `eqe za seksom, svaki drugi mu{karac izme u 40. i 70. godine suo~ava se s impotencijom. O woj se do pre deceniju i po nije ni govorilo, ali savremena medicina je u me uvremenu zna~ajno napredovala i uvela medikamente za le~ewe impotencije. Dosada{wa iskustva iz sveta, pa i iz ordinacija na{ih urologa, seksologa i endokrinologa, sumirana po~etkom ovog meseca na okruglom stolu na temu erektilne disfunkcije, u okviru redovnog sastanka urologa Srbije, pokazuju da lekovi poput tadalafila (naziv po hemijskom sastavu) na neinvazivan na~in pospe{uju kardiovaskularni sistem. To je zna~ajna prednost. Za erektilnu disfunkciju kqu~ni su stawe endotela, krvnih sudova, insulinska rezistencija i hormonski poreme}aji. Erektilna disfunkcija ne stvara samo problem u posteqi qubavnika, nego mo`e da bude simptom ozbiqnih bolesti. - Savremeni, nezdrav na~in `ivota vidno uti~e na metabolizam, pa i seksualnu funkciju - rekao je prof. dr Cane Tuli}, zamenik direktora Instituta za urologiju KCS. - Stres, pu{ewe, neumereno konzumirawe alkohola, nezadovoqstvo i neaktivnost dovode do gojaznosti i hipertenzije, a posledica toga je i erektilna disfunkcija. Prof. dr Sava Mi}i}, direktor Instituta za urologiju i nefrologiju KCS, izneo je podatak da lekari koji se bave ovom problematikom, na primarnom, sekundarnom ili tercijalonom nivou zdravstva, u 95 odsto slu~ajeva mogu da izle~e erektilnu slabost. Problem se te{ko re{ava samo kada pacijent nema `equ, ali ako pacijent to `eli - medicina mo`e da mu pomogne. Dr \or e Nale, urolog i seksolog, objasnio je da je penis prozor kroz koji se gleda celokupno mu{ko zdravqe i da se upravo na tome zasniva novi koncept erektilne disfunkcije. Disfunkcija penisa mo`e da uka`e na mnogo ozbiqnije probleme, recimo kardiovaskularne. - Erekcija je transmisija sistemskog krvnog pritiska u penis - objasnio je dr Nale. - U seksualnom odnosu postoji linearna koleracija izme u mozga koji daje seksualni stimulus i emociju i endotela, tj. penisa gde uz prisustvo andogena dolazi do erekcije. Uloga hormona Starewem dolazi do smawewa nivoa testosterona kod mu{karaca i estrogena kod `ena, tj. do hormonalnog disbalansa koji uti~e i na seksualnu funkciju. Upravo zbog ove paralele jedan od predava~a na ovom okruglom stolu, prof. dr Goran Maru{i}, direktor Klinike za urologiju, KC Vojvodine govorio je o `enskoj erektilnoj disfunkciji i faktorima koji dovode do we. Kod oba pola je zna~ajna ova paralela disfunkcije, jer terapija PDE5 inhibitorima je pokazala pozitivne rezultate i kod `enske populacije. Uzimawem terapije tadalafilom do{lo je do poboq{awa seksualnog odnosa, kako kod mu{karaca koji su uzimali terapiju, tako i kod wihovih partnerki koje su imale pozitivan psiholo{ki u~inak. NOVO Prvi oralni probiotik Prvi oralni probiotik u svetu - lactogun - za za{titu zdravqa vaginalne flore stigao je i na na{e tr`i{te. Vaginalna mikroflora prirodna je za{tita protiv naseqavawa {tetnih bakterija i gqivica, a dokazano je da `ene sa poreme}ajem vaginalne mikroflore imaju pove}an rizik od razvoja urogenitalnih infekcija. Simptomi ovih upala su neugodni, peckawe, svrab i poja~an vaginalni sekret. Posebno su ugro`ene `ene pod terapijom antibioticima, pod stresom i one koje ~esto mewaju partnere. Neka stawa, poput menopauze ili {e}erne bolesti, mogu tako e da 14 život plus dovedu do disbalansa vaginalne mikroflore. - Lactogun sadr`i dva bri`qivo odabrana probiotika, jedina u svetu za koja je nau~no dokazana efikasnost delovawa unutar urogenitalnog sastava posle oralne primene - ka`e doc. dr @ivko Peri{i}, specijalista ginekologije i aku{erstva. - Ovi probiotici poma`u pri obnovi vaginalne mikroflore i tako na prirodan na~in spre~avaju neuravnote`enost mikroflore i posledi~ni razvoj upala. Lactogun je prvi preparat ove vrste na srpskom tr`i{tu. Mo`e da se kupi bez recepta. B. R. Dr Sr an Popovi} naveo je da je disfunkcija endotela, jednog od najve}ih endokrinih organa, predskaziva~ mogu}eg {loga. Savremena medicina ovom problemu posve}uje sve vi{e pa`we, {to je potvrdio i pro{logodi{wi novembarski skup seksologa u Lisabonu koji se bavio kardiolo{kom seksologijom. Po preporuci Ameri~ke agencije za hranu i lekove uvodi se novi terapijski metod u le~ewu benigne hiperplazije, a to je dnevna doza leka u koli~ini od 2,5 mg i 5 mg za usporavawe starewa krvnih sudova. Nijedan lek, pa ni tadalafil, napomenuo je prof. dr Sava Mi}i}, nije sto odsto bezbedan i sme se uzimati samo u dogovoru s lekarom. Ovaj lek se u Srbiji nalazi u slobodnoj prodaji u apotekama, u pakovawu od 20 mg. B. R.

ANTIOKSIDANSI MEDICINA Vitamini A, C i E usporavaju starewe Da bismo sa~uvali dobro zdravqe, oja~ali imunitet i o~uvali vitalnost, neophodno je da na{ svakodnevni jelovnik sadr`i namirnice bogate antioksidansima, to jest vitaminima A, C i E. Antioksidansi ina~e imaju va`nu ulogu u borbi protiv slobodnih radikala, odgovornih za preuraweno starewe. VITAMIN A Najvi{e ga ima u: {argarepi, zelenom lisnatom povr}u, paradajzu, paprikama, kajsijama, xigerici, mleku i `umancetu. ^emu slu`i: poja~ava vid u mraku, poboq{ava kvalitet ko`e, {titi od raka i usporava starewe. Nedostaje vam: ako imate probleme sa vidom, ako su vam ko`a i kosa suve, ako imate akne, patite od nesanice ili naglo mr{avite. Boqe se integri{e u kombinaciji sa: vitaminima B grupe (meso, povr}e) i vitaminima C i E. Pazite: izbegavajte da koristite {erpe i pribor od bakra i gvo` a jer uni{tavaju vitamin A. Dnevne potrebe: 600 mikrograma na dan (za `ene). VITAMIN C Najvi{e ga ima u: brokoliju, paprikama, rukoli, agrumima, jagodama, kiviju i diwi. ^emu slu`i: ja~a imuni sistem i {titi od infekcija, {titi od infarkta i nekih vrsta tumora. Nedostaje vam: ako patite od zadr`avawa te~nosti, ose}ate malaksalost, imate probleme s varewem, bolove u zglobovima i krvarewe desni. Boqe se integri{e u kombinaciji sa: namirnicama bogatim bioflavonoidima PRIPREMA HRANE Mawe vode, vi{e pare (crvene {qive, {umsko vo}e), kalcijumom (mle~ni proizvodi), magnezijumom (suvo vo}e, krompir i povr}e) i sa vitaminima A i E. Pazite: izbegavajte kombinaciju vitamina C i alkohola, antidepresiva, kontraceptivnih pilula, aspirina i kortizonskih preparata. Dnevne potrebe: od 60 mg (za `ene) do 130 mg (za pu{a~e). VITAMIN E Najvi{e ga ima u: maslinovom uqu i drugim biqnim uqima, avokadu, bademima i le{nicima kao i u klicama `itarica. ^emu slu`i: neutrali{e dejstvo slobodnih radikala, spre~ava sr~ana oboqewa i neke vrste tumora, pove}ava plodnost, smawuje menstrualne tegobe. Nedostaje vam: ako ste umorni, ako imate pro{irene vene, ako ose}ate bol u mi{i}ima. Boqe se integri{e u kombinaciji sa: vitaminima A i C i selenom (`itarice, povr}e, suvo vo}e, celer, meso, ribe, {koqke, sirevi). Pazite: svetlo i vazduh uni{tavaju vitamin E vi{e nego kuvawe ili zamrzavawe. Dnevne potrebe: 8 mg. Da li ste znali da svetlost i vazduh mewaju hranqivu vrednost namirnica? Tako }e, na primer, zelena salata, ma koliko izgledala sve`a, posle dva dana stajawa u fri`ideru, izgubiti veliku koli~inu vitamina. Hranqivu vrednost sve`eg povr}a najboqe }ete sa~uvati ukoliko ga dr`ite u hermeti~ki zatvorenim posudama: tako }ete ograni~iti prisustvo vazduha i usporiti proces oksidacije, a samim tim i gubitak najosetqivijih vitamina. Prilikom pripremawa, povr}e perite s malo vode kako biste sa~uvali {to ve}u koli~inu vitamina rastvorqivih u vodi (vitamin C i gotovo svi vitamini B grupe). Iz istog razloga, povr}e kuvajte u {to mawe vode, (ako je mogu}e tu vodu kasnije iskoristite za supu) ili ga kuvajte u ekspres loncu ili na pari. život plus 15

VASKR[WA SVETKOVINA Jedna pri~a iz pro{losti - Faber`eova carska jaja Neponovqiva tajna za Uskrs Kada je Peter Karl Faber`e preuzeo od svog oca juvelirsku radwu 1872, imao je samo 24 godine. Zlatarski zanat wegovog vremena bio je vrednovan jedino na osnovu veli~ine i te`ine dragog kamewa i dragocenih metala. Porodica Faber`e vodi poreklo iz Francuske, ali, kao protestanti, bili su primorani da pobegnu iz domovine posle dono{ewa Edikta u Nantu, 1685. godine. Jedan deo porodice Faber`e nastanio se u Rusiji. Peter Karl ro en je 1846. godine, a obrazovawe je stekao u Sudbina Faber`eovih jaja Nema~koj, gde je i nau~io zlatarski zanat. Nakit koji je on dizajnirao uskoro je privukao pa`wu ruskog cara Aleksandra Tre}eg, koji se divio wegovim rukotvorinama, smatraju}i ih primerima ruske genijalnosti, a on je dobio zvawe snabdeva~a dvora Wegovog carskog viso~anstva. Od cara je dobio poruxbinu da napravi carsko jaje za caricu Mariju. Ono je caricu podse}alo na wenu domovinu i od tada je nastao dogovor da Faber`e napravi po jedno uskr{we jaje za wu svake godine. Tako je slavni majstor na~inio jo{ 11 Godine 1918, posle smrti Romanovih, Faber`eova kompanija bila je nacionalizovana, a ve}ina Faber`eovih jaja, zajedno sa carskim zlatom, srebrom, nakitom i ikonama, bila je odnesena u oru`arnicu u Kremqu. Nekoliko jaja nestalo je za vreme pqa~ki carskih palata. Geza fon Habzburg, stru~ni poznavalac Faber`eovih rukotvorina, pi{e: Sav ostali nakit i jaja bili su, po Lewinovom nalogu, poslati u Moskvu i tamo su ostali. Bili su izgubqeni u mra~nim prolazima Kremqa i wegovih magacina. Niko nije znao da se ona tamo nalaze. Ali, Lewinovi napori da se sa~uva rusko blago bili su uzaludni posle Staqinovog dolaska na vlast. On je po~eo da rasprodaje rusko carsko blago, kako bi do{ao do sredstava koja su mu bila potrebna za odr`avawe wegovog re`ima. Pre nego {to je pobegao, boq{evici su zatvorili Faber`eovog sina Agatona i nakratko ga pustili kako bi procenio konfiskovani nakit i drago kamewe carske porodice. Kustosi u Kremqu ~inili su sve {to su mogli, rizikuju}i da budu pogubqeni, kako bi sakrili najvrednije komade. Izme u 1930. i 1933. godine 14 carskih uskr{wih jaja bilo je prodato. Oti{li su u Pariz i London. ^ovek koji je uspeo da se domogne najve}eg broja Faber`eovih jaja bio je Arman Hamer, uspe{an biznismen, vlasnik naftne kompanije i li~ni Lewinov prijateq, ~iji je otac bio osniva~ komunisti~ke partije u Americi, pi{e Fon Habzburg. jaja, pre Aleksandrove smrti. Posle je Nikolaj Drugi, Aleksandrov sin, preuzeo i nastavio tradiciju. Bio je, tako e, dogovor da }e poklon za Uskrs uvek imati oblik jajeta, kao i da }e ono u sebi sadr`ati neki detaq koji je do dana isporuke ostajao tajna. Ovi projekti su postali vrhunski prioritet radionice i bili su planirani godinu dana unapred, a iznena ewe u jajetu ~uvalo se kao najstro`a tajna. Jedino {to je naru~ilac zahtevao bilo je da svaki komad mora biti unikat i da svako jaje mora u sebi da sadr`i iznena ewe. Inspiraciju za dizajn za ova jedinstvena umetni~ka dela Faber`e je nalazio u istoriji umetnosti - imitirao je ili kopirao ideje tokom svojih putovawa, ili ih je pronalazio u Ermita`u. Povodom krunisawa Nikolaja i wegove supruge Aleksandre, 9. maja 1896. godine u Vaznesewskoj crkvi u Moskvi, Faber`e je napravio Jaje krunisawa, koje je bilo ve}e i rasko{nije od svih ranijih radova. Povr{ina jajeta bila je prekrivena mre`om prstenova od lovora, napravqenih u zlatu, a u svakom sektoru nalaze se carski orlovi koji na grudima imaju sitne dijamante. Ali, iznena ewe u unutra{wosti jajeta bilo je jo{ ve}e dostignu}e: unutar jajeta nalazila se precizna reprodukcija ko~ije iz 18. veka kojom se Aleksandra dovezla na krunisawe, veli~ine 10 centimetara. Ko~ija je bila ru~no izra ena, a za to je bilo potrebno oko 15 meseci svakodnevnog rada, po ~itav dan, sedam dana u nedeqi, a ipak je zavr{ena u posledwem trenutku. Faber`e je imao najboqe dizajnere, najboqe majstore zlatarske ve{tine, najboqe juvelire, najboqe zanatlije koji su obra ivali drago kamewe, i najboqe minijaturiste. Na vrhuncu uspeha imao je vi{e od Iz Faber`eovih radionica iza{lo je 150.000 razli~itih komada nakita, od kojih je svaki bio unikat 500 zaposlenih, ~etiri zlatare u Rusiji i jednu u Londonu. Bio je genije koji je oko sebe okupio sve te umetnike i zanatlije koji su zajedno proizvodili neverovatna dela iz ma{te. Sve {to se ne bi prodalo do kraja godine - bilo bi uni{tavano. I, {to je jo{ interesantnije, nikad se nije ponavqao, a iz wegovih radionica iza{lo je 150.000 razli~itih komada nakita, od burmutica, privezaka, bro{eva, do tabakera. Na Me unarodnoj svetskoj izlo`bi, odr`anoj u Parizu 1900. godine, progla{en je majstorom zlatarstva Francuske, zemqe iz koje su, 215 godina ranije, izbegli wegovi preci. 16 život plus

USKR[WA SVETKOVINA Obojeno jaje na trpezi Vaskrs, najve}i hri{}anski praznik radosti, nezamisliv je bez obojenih jaja. Prvobitno iskqu~ivo crveno, a u modernim vremenima sa raznim {arama, vaskr{we jaje uvek iznova budi veru u nov `ivot, u obnavqawe, u dolazak prole}a i vaskrsewe, {to mu i jeste osnovni smisao. U kombinaciji svetog i profanog, izme u `rtvenih rituala u prole}e i sve~anosti posve}ene Isusu Hristu i wegovom vaskrsewu, nastao je obi~aj poklawawa jaja. Danas se jaja prave od ~okolade, a u pro{losti su izra ivana od skupocenih materijala. Jaja od porcelana bila su uobi~ajeni vaskr{wi poklon u ruskoj carskoj porodici, dekorisana monogramima vladara, likovima Bogorodice i Hrista. Iz carske Rusije ova moda se preselila po ~itavoj Evropi. U oslikavawu naro~ito su se isticale Francuska, Nema~ka i Italija. U Italiji, u Muranu, primera radi, majstori staklari su stvarali fantasti~ne modele jajeta. Ipak, najve}i umetnik u oblikovawu jajeta bio je slavni Karl Faber`e, carski zlatar na ruskom dvoru. Iz tog vremena, ostao je zapis da je ruski car Sve o jajetu Nutricionista Svetlana ]ulibrk-pribakovi} isti~e da je danas naro~ito va`na nabavka i ~uvawe jaja: - Jaja koko{i slobodnih u prirodnom okru`ewu sadr`e vi{e fosfata i vitamina B 12 u odnosu na koko{i zatvorene na farmama. U nekim zemqama ova jaja se odvojeno prodaju sa posebnim oznakama, zbog prednosti koje imaju. U svakom slu~aju, pri kupovini jaja posebno treba obratiti pa`wu na ~isto}u quske. U Aleksandar Tre}i, svojoj carici Mariji, za Vaskrs poklonio ~udesno Faber`eovo jaje. @umance od zlata, u ~ijoj se unutra{wosti nalazilo malo zlatno pile, dve carske krune i - jedan skriveni ovalni rubin! Tradicija je, na`alost, prekinuta boq{evi~kom revolucijom. Uprkos nadolaze}em ateizmu u komunisti~kim zemqama, nikada se u potpunosti nije prekinula tradicija farbawa vaskr{wih jaja. Iskreni vernici ostali su do kraja odani ovom najradosnijem hri{}anskom prazniku. Z. O. Joksovi} suprotnom, ne~isto}a sa quske prodire kroz pore unutar jajeta i doprinosi wegovom br`em kvarewu. Pre kori{}ewa, treba da se proveri sve`ina jaja. U vaskr{woj svetkovini, qudi razmi{qaju uglavnom o simboli~koj vrednosti jajeta, zanemaruju}i nutritivnu. A na{a sagovornica isti~e i wegovu hranqivu stranu. - Jaje je veoma korisna namirnica i ima veliku hranqivu vrednost. Celo jaje sadr`i oko 12 odsto belan~evina, 12,5 odsto masti i dosta holesterola. Belan~evine su veoma kvalitetne zato {to sadr`e aminokiseline u odgovaraju}oj srazmeri. Zbog ovoga jaja ~esto mogu da zamene meso u ishrani. Osredwe jaje Restlovi uskr{wih jaja Posle vaskr{wih praznika, u svakoj ku}i ostane poneko izlupano i nepojedeno {areno jaje. I ta {arena jaja, uglavnom, jedemo - do posledweg, iako od wih mogu da se naprave jednostavna, a ukusna predjela. Koja i kakva, preporu~uje nutricionista Svetlana ]ulibrk-pribakovi}. Salata mimoza Potrebna je glavica zelene salate, 4 kuvana jajeta, veza rotkvica, 2 struka mladog crnog luka, ka{i~ica senfa, so, biber, maslinovo uqe, sir}e balzamiko, vinsko ili obi~no. Priprema se tako {to se zelena salata ise~e na tanke rezance, izme{a sa iseckanim mladim lukom, rotkvicama i belancima kuvanih jaja. Ovako spremqena salata prelije se prelivom napravqenim od senfa, sir}eta i uqa, koji se na kraju posoli i pobiberi. Na kraju, odozgo, nastru`u se `umanca kuvanih jaja. Gibanica od rezanaca Potrebno je: 505 grama rezanaca, 5 kuvanih jaja, 200 grama spana}a, struk mladog belog luka, 250 grama sira sa 25 odsto masno}e, ~a{a jogurta bez masno}e, so, biber, uqe. Rezanci se skuvaju i ocede, a zatim izme{aju sa izdrobqenim sirom. Na drugoj strani isecka se spana} i po `eqi za~ini soqu, biberom i belim lukom. U podmazan sud za pe~ewe sipa se polovina rezanaca sa sirom, preko toga se stavqa za~iwen spana}, pore aju oqu{tena kuvana jaja, i na kraju se sve prekrije ostatkom rezanaca. Prelije se jogurtom i zape~e u vreloj rerni na 200 stepeni. sadr`i i oko 265 miligrama holesterola. Jedna tre}ina jajeta otpada na `umance, u kome je skoncentrisan najve}i procenat hranqivih materija - 30 odsto su masti sa lecitinom i holesterolom, 16 procenata su belan~evine. Poseduje i dosta minerala kalcijuma, gvo` a i fosfora, ali i vitamine A, D, E i vitamine B grupe. U tvrdo kuvanom jajetu najvi{e ima vitamina A i B 12. U odnosu na `umance, belance sadr`i mnogo belan~evina, malo masti, dok holesterola nema uop{te. Zbog ovakvog sastava, kalori~nost mu je mawa u odnosu na `umance ~ak {est puta. Ali je zato u wemu jedini va`an vitamin B 2 riboflavin. život plus 17

NA TAWIRU Uskr{wi ru~ak Quta salata Za 6 osoba: 100 g crnog luka, limun, 2-3 ka{ike senfa, quta papri~ica, 6 ka{ike maslinovog uqa, 50 g iseckanih oraha, 350 g mocarele, 200 g krastavaca, 250 g paradajza, malo zelene salate, per{un, so i biber. Limun dobro operite, iscedite 3-4 ka{ike soka, a koru iseckajte na tanke rezance. Pome{ajte limunov sok, senf, so, biber, iseckanu qutu papri~icu i maslinovo uqe. Sitno iseckajte orahe, mocarelu, krastavac i paradajz, a dobro opranu zelenu salatu isecite na rezance. Iseckanu salatu, paradajz, krastavac i orahe izme{ajte i prelijte pripremqenom smesom od uqa, pa pospite iseckanim per{unom. Krem-~orba Za 4 osobe: 2 ka{ike uqa, 300 g krompira, glavica crnog luka, 800 ml supe od povr}a, 300 g smrznutog gra{ka, nana, 100 g krem-sira, so i biber. Oqu{teni krompir i crni luk iseckajte na kocke, pa kratko propr`ite na zagrejanom uqu. Zatim prelijte supom, dodajte so i biber, pa kuvajte 15 minuta. U to stavite 200 g gra{ka i kuvajte jo{ pet minuta. ^orbu izmiksujte, dodajte preostali gra{ak i jo{ malo kuvajte. Pre servirawa ume{ajte krem-sir i ukrasite listovima nane. Medaqoni s gra{kom Za 2 osobe: ruzmarin, 2 glavice crnog luka, 2 ~ena belog luka, 400 g gra{ka, paradajz, 2 ka{ike maslinovog uqa, 150 ml belog vina i 4 sviwska medaqona po 75 g. Gra{ak stavite u kqu~alu vodu da se blan{ira i procedite. Iseckan crni i beli luk propr`ite na zagrejanom uqu, dodajte gra{ak, iseckan paradajz i ruzmarin. Sve to dinstajte s belim vinom. Medaqone propr`ite na zagrejanom uqu, da porumene s obe strane. Servirajte ih s gra{kom. Tele}e rolnice Za 4 osobe: 3 struka mladog luka, 100 g urmi, ka{ika prezli, so, biber, 8 tele}ih {nicli, 2 ka{ike senfa, 3 ka{ike maslinovog uqa, 2 ~ena belog luka, 2 ka{ike ke~apa, 150 ml {erija, 400 ml tele}e supe, per{un. Opran i o~i{}en mladi luk isecite na kolutove. Izvadite ko{ticu iz urmi i iseckajte ih. Beli i svetlozeleni mladi luk, urme i prezle izme{ajte, posolite i pobiberite. Tele}e {nicle izlupajte tu~kom i na svaku rasporedite smesu s mladim lukom, pa urolajte. Rolnice stavite u smesu koja se sastoji od ka{ike senfa i uqa, a zatim stavite u fri`ider da preno}i. Rolnice propr`ite na 2 ka{ike zagrejanog maslinovog uqa. Iseckan beli luk i zeleni deo mladog luka propr`ite na uqu u kojem su se pr`ile rolnice. U to dodajte ke~ap i preostali senf, pa sve dinstajte jedan minut. Zatim prelijte {erijem i ostavite da vri nekoliko minuta, pa dodajte supu. Vratite rolnice i nastavite kuvawe, oko 50 minuta, na umerenoj vatri. Rolnice izvadite, a sos procedite. Rolnice servirajte sa sosom i ukrasite listovima per{una. 18 život plus Aromati~na sviwetina Za 4 osobe: timijan, ruzmarin, 5 ka{ika uqa, 2-3 ~ena belog luka, 1 kg sviwskog karea, so, biber, 2 paradajza iz konzerve, 2 glavice crnog luka, 150 ml belog luka i 300 ml supe od mesa. Timijan i ruzmarin izme{ajte s tri ka{ike uqa, pa dodajte izgwe~en beli luk. Meso posolite i pobiberite i propr`ite na zagrejanom preostalom uqu, da porumeni sa svih strana. Zatim meso uvaqajte u za~ine, stavite u podmazanu posudu i pecite u rerni zagrejanoj na 180 stepeni oko 2,5 sata. Oce en paradajz i crni luk isecite na kocke. Crni luk propr`ite na uqu u kojem se meso pr`ilo. U to dodajte belo vino i kuvajte na jakoj vatri da alkohol ispari. Zatim dodajte supu i nastavite kuvawe da uvri polovina supe. Sos propasirajte kroz cediqku, vratite u posudu, stavite paradajz i kuvajte jo{ nekoliko minuta. Na kraju sos posolite i pobiberite. Pe~eno meso isecite na {nite i servirajte sa sosom.

Jagwetina s vrgawima Za 4 osobe: 600 g jagwe}eg filea, ~en belog luka, ruzmarin, timijan, 600 g vrgawa, 150 g praziluka, 2 ka{ike maslinovog uqa, 20 g maslaca, malo vermuta, 100 ml slatke pavlake za kuvawe, so i biber. Ruzmarin, timijan i izgwe~en beli luk izme{ajte, pa u to uvaqajte jagwe}i file. Beli luk prepolovite po du`ini i isecite na {tapi}e, a vrgawe iseckajte. Pripremqeno meso pr`ite na zagrejanom uqu da porumeni sa svih strana, posolite i pobiberite, a zatim uvijte u foliju. Uvijeno meso stavite u posudu i pecite jo{ oko 40 minuta. Pe~eno meso ostavite da stoji u foliji da se malo prohladi. Vrgawe propr`ite na zagrejanom maslacu, zatim dodajte praziluk i pr`ite jo{ 5 minuta. Sve to prelijte vermutom i supom. Kad alkohol ispari, dodajte slatku pavlaku i kuvajte jo{ 3-4 minuta. Na kraju posolite i pobiberite. Jagwetinu servirajte ise~enu na {nicle, uz praziluk i vrgawe. Puweni {ampiwoni Za 4 osobe: 8 velikih {ampiwona, 2 mawe glavice crnog luka, ka{ika uqa, so, biber, 100 g barene {unke, 125 g gaude i 450 g barenog spana}a. [ampiwonima odsecite dr{ku i iseckajte ih. Iseckan crni luk kratko propr`ite na zagrejanom uqu i dodajte iseckane dr{ke. Sve to propr`ite 2-3 minuta, posolite i pobiberite, pa ostavite da se prohladi. Barenu {unku i gaudu isecite na kocke, dodajte propr`enom luku, prome{ajte i filujte {ampiwone. Spana} rasporedite u podmazani vatrostalni sud, odozgo pore ajte filovane {ampiwone, pa stavite u rernu zagrejanu na 180 stepeni da se pe~e oko 40 minuta. Filovano belo meso Za 4 osobe: 2 paradajza iz konzerve, per{un, 2 ka{ike prezli, 50 g sremskog sira, 2 ka{ike rendanog ov~ijeg sira, 4 ka{ike maslinovog uqa, 4 {nicle pile}eg belog mesa po 250 g, so, biber i ruzmarin. Oce en paradajz isecite na kocke i pome{ajte sa iseckanim per{unom, prezlama, sremskim sirom, rendanim sirom i 2 ka{ike uqa. Belo meso zasecite po du`ini i u wega stavite pripremqenu smesu, posolite i pobiberite, pa otvor pri~vrstite ~a~kalicom. Puweno belo meso propr`ite na preostalom zagrejanom uqu. Zatim meso stavite u rernu zagrejanu na 180 stepeni i pecite oko pola sata. Filovano meso servirajte s ruzmarinom i obarenim pririn~em. Beogradska torta Potrebno je: 6 jaja, 220 g {e}era, 200 g oqu{tenih, samlevenih badema, 50 g bra{na, strugana kore od limuna, 500 ml mleka, 3 kesice vanilin-{e}era, 50 g gustina, 5 `umanaca, 250 maslaca i 80 g pr`enih listi}a badema. Odvojite `umanca od belanaca, pa `umanca penasto umutite sa 200 g {e}era. Dodajte mlevene bademe i bra{no, a kada je smesa ujedna~ena, lagano sastavite s dobro umu}enim belancima. Testo preru~ite u okrugli kalup, koji ste prethodno podmazali i bra{nom posuli. Pecite 30 minuta u rerni zagrejanoj na 180 stepeni. Pe~enu koru ohladite i podelite na tri dela. Mleko i 2 kesice vanilin- {e}era kuvajte do vrewa, ume{ajte gustin, ali pazite da se ne stvore grudvice. @umanca, 100 g {e}era i kesicu vanilin-{e}era penasto umutite i sastavite s prohla enim kuvanim mlekom. Kuvajte da dobijete gust krem, a zatim ostavite da se ohladi. Maslac penasto umutite i sastavite s ohla enim kremom. Tri ~etvrtine krema iskoristite za mazawe kora, a ostatkom krema prema`ite spoqa{wi deo torte. Na kraju pospite listi}ima badema. ^ITAOCI KUVAJU Sladak kupus s ov~etinom Potrebno je: glavica kupusa, mast, 1 kg ov~jeg mesa, 2 glavice crnog luka, 2 paprike paradajza, ka{ika aleve paprike, biber, so i {oqica sir}eta. Glavicu kupusa isecite na krupne komade. U duboki sud stavite rastopqenu mast, pa naizmeni~no re ajte komade kupusa i ise~enog ov~jeg mesa. Na kraju, stavite ka{iku masti, seckani crni luk, filete paprika, seckan paradajz, alevu papriku, biber i so. U drugoj posudi pome{ajte litar vru}e vode sa {oqicom sir}eta i lagano prelijte slo`eni kupus. Kupus kuvajte 2 sata na laganoj vatri, uz povremeno dolivawe vru}e vode. Iznutrice s jajima Potrebno je: 2 kg iznutrice (tanka creva, bubrezi, srce, crna i bela xigerica), 1-2 glavice crnog luka, uqe, malo vegete, biber, so, ka{ika aleve paprike, {oqica pirin~a i 2 jajeta. O~i{}enu i dobro opranu iznutrucu stavite u posudu, prelijte vodom i kuvajte nekoliko sati. Kad je iznutrica dobro omek{ala, procedite i isecite na komadi}e. Sitno seckan crni luk propr`ite na zagrejanom uqu da dobije zlatno `utu boju. Dodajte seckanu iznutricu i pr`ite jo{ desetak minuta. U to dodajte vegetu, malo bibera, so, alevu papriku i prethodno opran pirina~. Nalijte vodom da sastojci ogreznu i stavite u zagrezanu rernu da se pe~e, da ispari sva voda. Pred kraj prelijte umu}enim jajima i pecite jo{ nekoliko minuta. Jelo mo`ete da servirate i toplo i hladno. [emso ^uqevi}, kuvar hotela Palma, Novi Pazar Puwene tele}e {nicle Potrebno je: 6 tele}ih {nicli sredwe veli~ine, 6 ribqih {tapi}a, 2 paradajza, senf i za~insko biqe. Tele}e {nicle istucajte da budu tanke i s jedne strane prema`ite senfom. Paradajz oqu{tite i sitno iseckajte, a isto uradite s ribqim {tapi}ima. Seckan paradajz i ribu izme{ajte, dodajte, po NA TAWIRU POKLONI SOKOVNIK Zora Miti}, Narodnih heroja 16, Pirot PEGLA Jovanka Ludo{ki, Matije Gubca 9, Pan~evo ukusu, za~insko biqe. Na {nicle rasporedite pripremqenu smesu, uvijte je kao pala~inku i pore ajte ih u podmazan vatrostalni sud. Pecite oko 30 minuta u rerni zagrejanoj na 170 stepeni. Musaka s piletinom Potrebno je: 500 g pile}eg belog mesa, 200 g suvog vrata, 200 g ka~kavaqa, jaje, ~a{a pavlake, senf i vegeta. [nicle belog mesa izlupajte, pore ajte u podmazani vatrostalni sudu, pospite vegetom i prema`ite senfom. Preko belog mesa rasporedite suvi vrat, prema`ite pavlakom i pore ajte listove ka~kavaqa. Sve to prelijte pavlakom umu}enom s jajetom. Pecite da porumeni u rerni na sredwoj temperaturi. Sne`ana Ubovi}, Pou~ki Desan~i}a 8, Zrewanin Pita s pa{tetom Potrebno je: 3 jajeta, kesica pra{ka za pecivo, konzerva pa{tete, ~a{a pavlake, 100 g sira, susam, kim, pakovawe kora za pitu i malo maslaca. Jaja umutite, dodajte pavlaku, sir, pa{tetu, pra{ak za pecivo i malo kima. Smesu dobro izme{ajte da se ujedna~i. Smesom filujte kore i uvijte u rolat ili u trouglove kao baklavu. Pore ajte u podmazan pleh, prema`ite preostalom smesom, pospite susamom i pecite u zagrejanoj rerni. Uskr{wi kola~ Potrebno je: 200 g margarina, 100 g {e}era, 8 jaja, 200 g ~okolade, 250 g mlevenih oraha i ka{ika ruma. @umanca odvojte od belanca, pa `umanca penasto umutite s {e}erom. Uz mu}ewe, dodajte omek{ali margarin, rastopqenu ~okoladu, orahe i rum. Kad ste smesu ujedna~ili, lagano dodajte umu}en sneg od belanaca. Smesu preru~ite u podmazan i oblo`en pleh i pecite u zagrejanoj rerni. Prohla en kola~ prelijte glazurom od ~okolade i, po `eqi, ukrasite {lagom. Dragana, Petar i Sa{a Blagojevi}, Nemawina L2/14, Para}in TOSTER Magdalena Gak, Ru`e [ulman 13/34, Zrewanin život plus 19