I Napon kratkog spoja (e,)

Transkript

1 V TRANSFORMA TORSKA RAZVODNA POSTROJENJA 1 TRANSFORMATOR SNAGE U ELEKTRCNlM POSTROJENJMA 1.1 Preopterecenje transformatora Normalni trans forma tori prirodno hladeni, mogu se preopteretiti prema tablici 24. Specijalni transformatori mogu se trajno preopteretiti za 60%, a 100% u toku 12 casova, no ukupno sarno 500 casova godisnje. Tabl. 24 Preti.l0dno trajno opterecenje u % nominalne snage Dopusteno trajno preoptcrecenje u % nominalne snage 10% 20% 30% 40% 50% 50 3h h 30 mini h 30 min 15 min 75 2h h 30 min 15 min 8 min 90 h 30 min 15 min 8 min 4 min Dopusteno trajanje kratkog spoja. Posle trajnog pogona s nominalnim opterecenjem dozvoljene su sledece vrednosti trajanja kratkog spoja, ako je transformator prikjucen na jaku mrezu (sa cvrstim naponoro): Tabl Napon kratkog spoja (e,) Dozvoljeno trajanje kratkog spoja u sek. (tk) do 4 1, ,8 4,0 5,5 1.2 Podesavanje napona Mrezni transformatori inaju na namotaju vlseg napana ogranke pomocll kojih se maze podesiti prenosni odnos, odnosno napon koji transformator caj;:: mrezi. Podesavanje se vrsi pomoc:ll 111cnjaca napona sa fucicom lla poklopcu transw formatora u granicama ±4%, odnosno ±5~~ i to sarno kad je transformator iskljucen. Ako je potrebno da se napon transformatora regulise bez prekida pogona, primenjuju se regulacioni transrormatori koji mogu regulisati napon u granicama ±20% od nominalnog napona. KOlnandovanje regulacionim transform~torima maze se vrsiti pomoc:ll dugmadi koja upravljaju pogonsklm motorom regulatora. Vecinom sc, medutinl, primcnjuje automatsko komandovanje, pri cemu naponsko rele pokrece pogonski motor. Pored toga treba da postoji uredaj za rucno pokretanje. 1.3 Hladenje transformatora Suvi transformatori bez ulja se grade za snage do kva, ali se reteo upotrebljavaju preko 10 kva, jer transformatori sa uljem imaju manje dimenzije. S,[m'-] 8 0,8 7 O? 6 0, q4 3 0,3 2 o~ --- ~ /!~ 1/ ~~ ~ ~ //7~Vf k1(1~~v '/ '/ ;"7 9'// // 8 _ '//1/ Vv /-V ;//V V- i ~ GUBC U TRANSF. - ~[kwj Sl. USb - Preseci vazdusnib lmnala za transformatorske 166

2 U transformatorima sa uljem toplota prelazi sa namotaja na ulje, a cirkulacijom ulja preko posudc u okolinu. Posuda za ulje je od glatkog lima za snage do 30 kv A, ad talasastog lima do 400 kva i sa covima i radijatorima do oko kv A. Za velike tranformatore (preko 4000 kva) primenjuje se i vestacko hladenje ulja pomocu vode, iii vazduha. Fabrika transfonnatora u Mladenovcu za potrcbe rudnika proizvodi transformatore punjene nezapaljivom tecnoscu piralenom. Dimenzije su iste kao kad odgavarajucih t1'ansformatora sa uljem, ali in1 je cena veca za oko 30~~. Aka je transformator smesten u kabini ili celiji mora se voditi racuna 0 njenom ispnlvnonl provetravanju. Na slid llsb dat je dijagram iz koga se mogu odabrati neophodni preseci izlaznih vazdusnih kanala (S2) transformatorskih celija za razlicite visine celija (h), a pri cemu je obezbedeno normalno pro vetravanje i hladenje transformatora. Presek ulaznog vazdusnog kanala transfonnatorske celije (S d izracunava se iz preseka izlaznog vazdusnog kanala t1'an5- formatorske cclije (S2), vidi sl. 118c, a prema jednacini: S,=O,92' S c - Provetravanjc transformatorskih cclija _, h 1.4 Paralelan rad transformatora Uslovi za paralelan rad: 1 - sti sekundarni napon pri praznom hodu i isti odnos preobrazaja. 2 - Priblizno isti relativni napon kratkog spoja (s,). Naponi kratkog spoja ne smeju se mzlikovati vise od ± 10%. Veci transformator treba da ima manji napon kratkog spoja ~ lednak pomeraj faza izmeau prirnarne i sckundarne strane, to jest transformatori moraju imati iste satne uglove. U nekim slucajevima se 1110ze postici jednakost faza ciklicnom permutacijom krajeva jedne iii obeju straml, jednog od transformatora, koji treba da rade pamlelno Odnos nominalnih snaga trunsfolnutora ne treba da bude vee; od 3 : 1. Aka je adnos veci, postoji opasnost da manji transformator bude preoptcrecen. 1.5 zbor grupe sprezanja transformatora Uobicajene su u elektricnirn postrojenjima sledece grupe sprezanja: 1 - Y y 0 (zvezda-zvezda). Upotrebljava se kad se u transfonnatoru zei izbeci pomeranje faza izlllcdu obe naponske strane. Dozvoljeno je opterecenje nnlle tacke do 10%. Ako se zeli vece opterecenje nute tacke, potrebno je jos treci namotaj YyD " A B [ W AA, ~-~ o,(c n " Sprega transformatora Y y 0 A B :: W 'riff ~~: o abc ' Sprega transformatora Y z 5 spojen n trougao (tercijalni namotaj). Ova se sprega upotrebljava i u industriji za transformatore, koji napajaju mrezu niskog napona bez potrosaca za osvetljenje (vidi sliku 119 n kojoj je pokazana serna namotaja i vektorslci dijagram napona). 2 - Y z 5 (zvezda-dvostruka zvezda). Upotrebljava se za manje mreine transformatore (do 250 kva) sa nejednako opterecenim [azama i nultim vodom, aka je sekundarni napon nizak napon. Namotaj z ima oko 15,5% vise bakra od namotaja spregnutog u zvezdi (y) (vidi sliku 120). 169

3 ) 9.., 3 - Dy 5 (trougao -- zvezda). Upotrebljava se kao i sprega Yz 5 samo za vece snage. Jeftiniji je od sprege Yz 5 (vidi sliku 121). Dy5 0 a 4 B C, 8, A 8 C W 8 A,Kc [lllj '<jl rm cya YciS UUJ c<3j4, 6 a 6 c, b c b '. S Sprcga transformatora S Spregll transformatora Dy 5 Yd Y d 5 (zvezda-trougao). Upotreba za transformatore n elektranama (blole - veza) i za mrezne transformatore za transformaeijll sa jednog na drugi visoki napon. Ova sprega omogncuje prikljlleak Peterseno - a vag kalema na yisokom naponu (vidi sliku 122). Sprega Dd se za trofazne transformatore ne upotrebljava. zuzetno se 1110ze primeniti za ~3r.. trofazne grupe od po tri jedno-l.:«.,j fazna transfornlatora. \.J Osnovne dimenzije za srnestaj transformatora 1.6 Osnovni podaci i dimenzije za transformatore U tabliei 25 navedeni su neki osnovni podaci za transformatore proizvodnje»rade Konear«. Normalni visi nap on 10 kv, nizi napon 400/231 V. Visi napon moze se odabrati izmedu i V, a nizi izmedu 200 i 600 V. Skiea na sliei 123 i tabliea 26 daju osnovne dimenzije za. '~ smestaj transformatora iz tabhee ,--~ ~,<, Tabl.25 :~:a _ Napon Re. na- Gubici ~"'--:c=---_~ -pan krat- ViSi l Niti,~-"-':i~5::~oC~..l--~ _-~. " _Ul_~ -\ k=oo_"_.c:;~c.0_~_al_u (~_:_~_)r_uc:'wccu_7;_,~_j_0_u. 1 2!! 11m ~! " 2- '" ~~g j~~ ~ ~ ~j :f~~~ Q ' Hgg _=_~6~00;'~ ~ ~ -T~5~,0~-+~ ~gg ~ 2 5,5 Hgg dgg - ---'-----'~ ~--+-"..c::.: +-'_:..:.:.._ 630 ~ ';, ~ Tabl. 26 g " ~ '" Snaga Nap~~ ~ i -..-., kva V '" ' 50 -~ ,. ;;; Dimenzije za sn lestaj Duzina Sirina a b mm ~------~~~~-._"- 6 9 lao 11 SOD R ,T_e,zi.n-'.a vi~n"-- ulja ukupno kg

4 pogon 140 X 0,5 = 70 kw. Ukupna maksimalna snaga Pmax= = 210 kw. Prividna snaga motornog pogona bice iz1108i 2Cl..~ 100kVA 0,7 Reaktivna sllaga motornog pagona bice P,~ V P;M-P~f~ Vio6i -702 ~ 71,4kVAr --'1-"-- " SOO M ' J SOO i t, , ~ _~_~_1~_~_ ~ ~ : ~;~ ;:;; ~ ;;~ _ ,---~_gg_g_-,--_,---~_,---S_-_~~_~ L~_~~ 1~ ~~~J ~ ~~g_l~ ~~g_ Ukupni faklor snage transfonnatora biee (vidi sl. P max 210 cos 'P ~ V P2 m ::-+ P,2 ~ V 210~+~71,42 ~ 0,945 S a) 1.7 zbor snage transformatora Kad je poznata vrsta potrosaca i njegova instalisana snaga, onda se snaga manjih transformatora odreduje uzimajuci u obzir sacini1ac istovremenosti, kao i gubitak snage u elektricnoj nrezi. Zadalak 17 - zabrati transformator ako su dati sledeci podaci: visi napon V, niii napon 380/220 V; instalisana snaga privatnog osvelljenja 40 stanova po 10 kw (400 kw), insialisana snaga ulicnog osvetljenja 28 kw j instalisana snaga motora 140 kw za cos 'PM = 0,7. Sacinilac istovremenosti za privatno osvetljenje g~0,15+~!~'-_.0,15+ ~:~ ~0,28; za ulicno osvetljenje g = 1, a za motomi pogon g = 0,5. Maksimalna snaga za privatno osvetljenje 400 X 0,28 = 112 kw, za ulicno osvetljenje 28 xl = 28 kw i za motomi 172 Gubitak snage u mrezl 380/220 V biee, ako usvojimo maksimalni pad napona u% = 5% r% ~ u% ~_s.. ~ 5,6% cos 2 'P 0,9452 Snaga transformatora je veea za 5% od ukupne maksimane snage Pt ( +L)Pmox 100 ~ (1 + 0~56). 2~~~234kVA. cos'p 0,945 Usvajamo transformator nonmrane snage 250 kva, 10 /0,4/0,231 kv, ucestalosti 50 Hz. Transformator je u ulju za unutrasnju montazu, sa tockovima za pokretanje, sa konzervatofolt ulja i ugradenim termometrom. Sprega transformatora Dy 5. Dimenzije za smestaj X X 770 X 620 mm. Teiina sa nljem 270!cp_ 173

5 1.8 Zastita transformatora Za male transformatore do oko 250 k VA jedina zastita su topljivj osiguracl ii prekidaci sa p.rim~rnim okidacima. Sv e1t toga transfonnatori prcko 50 kva maju na pcklopcu dzep sa termometrom za kontrolu temperature.ulja. Veel transforlllatori imaju uredaj za signalisanje maks~rmlne tet1peratu:e. Transformatori preko 250 kva snabdevaju se Buho!coVl1: (Buchholz) releom za zastitu od unutrasnjih kvaro:,a. Vebki transfonnatori su zasticeni releima za makslmalnu struju a transfonnatori prcko 2,5 MW i diferencijalnom zastitom. Buholcov rele se prikljucuje na cev izmedu transformatora i konzervatora (dilatacionog suda). Principje pokazan na shc1124. /0 SJ Princip Buhokove zastite transformatora 1 - transformatorski sud; 2 ~ spojna cev; 3 ~ RuhalcaVa rele; 4 - gornji plovak; 5 - donji plovak; 6 - veza za signal upozorenja; 7 - vcza za okidac; 8 - konzervator; 9 - poklopac U obliku plovka; 10 - ventil za vazduh Rele je ispunjen uljem u kome se nalaze dva pl?vka. Ako u transformatoru usled nckog kvara dade do v.arlllce~ja~ poceee se u uja razvijati.g~sni.meh~rici koj~ se penj~. -u VJ~ 1 dospevaju u rele. U releu slskuju ulje usled cega ~ornj plovak 4 spada i iskljucuje signal za upozorenje..u. slucaju kratkog spoja se gasovi u lransformatoru naglo razvljujll, }ako da mlaz ulja kroz rele obara donji plovak 5, kojl ukljucl kontakt za iskljucenje prekidaca i na strani viseg i nizeg napona. Zastita ponloeu razvijanju gasova u ulju inla. tu predn<?st prema elektricnim vrstama zastite, 5to ana reagujc na sasvlffi male kvarove u transforrnatoru, koji posle izvesnog vremena nakupe dovoljno gasoya da rele reaguje., Jl i : il ' J " Buho1cov rele reagovaee lsto tako aka posuda transformatora propusta lllje i to kad se povrsina ulja spusti ispod odredene 11lere. 2_VRSTE TRANSFO MATORSKlH RAZVODNH POSTROJENJA.UJransfmLUaJQrskjnl. i razvodnim poslrcijenjima.se P"2l"0C!}~i. transformatora jcdan napon naizmenicne struje prcobrazava'-.{.~ lc_5{f-lig:c"t=f',1!',,'odr-elek:fr-icil"a energ-ija., "TnufsTo-rmatorshC-j:iosiro:' jenja pri elek{r-aii;im~i'-'-oorcllo~ poolzu napon alternatora radi ekonomicnijeg prenosa elcktricne energije. Transfo,~matorska postrojenja u,,rclz\lo{:l~li:rn eej;<trl_cnim ' _l11.re_znl1~..,_.obi~nq:_ inizuju visold ~~Eon 1~Teii -~~_~!'.--}~aji_~~_~j)~l.~:,~_~~g p~"{!: ~ ~~.~j!l~a. Osim toga, transto-rmatorska postrojcnja u elcktricnirn mrcz3ma visokog napona i dalekovodima mogu jedan visok nap on preobrazavati u drugi..~nsfo!!'.~~or~.2.--p'()sl'gje11e.~oz,,~cift,. bude J!rolaz!lQ, s.tg znaci.da_tlnjeg,tl!!4.?j~!jjz nj~..gq.jz!~ze vodovi-visokog lla_q.op,a.l icfu:''$!!~.jkrajnje), tqj~~k"o _da~sa""o_a9~a::a.ola~e.-yo ~~OV vi.~9j<o&-!!-,-!q~d_~?-_., oq ~l~,['~~:::_e~l~~odi,~lizi, n_~fj()~~ p~~ro-_ sacilfia. QaltLtransfonnruQTska razvociia"" fiostr-6e-11a 11lQliili. biti u zgradama, ili na otvorenanl prostoru. Transformatorska ~ilu_!:jlra<h1lla._deliq().. ~' nadzemnileoi:liemna:-manj" t~.stl1 fq!:.matorska p~<?jenia na _~,~yorenom pr'ostoru -inogu qi.!l~~stena i na stubovima <t1]lllsfonnatorske stal1lce~"ira -sfll~e"y; Podzemne transformatorske stanice dolaze u obzir u velikim gradovima. One se grade, kad Za nadzemne stanke nema dovoljno mesta, kad postoji smetnja saobracaju ii kad nadzemna stanica kvari estelski izgled okolil1e. Transformator se zajedno sa celim svojim razvodom visokog i niskog napona postavlja u podzemnu kabinn. Postoje 1 razvodna postrojenja bez transformatora, ona sluze sarno za razvod elektricne energije bez preobrazaja napona. 2.1 Transformatorska i razvodna posirojenja u zgradama.j Eh;kt'icn~2s_trol~nja u <l zgrada!!1~l'!. L~_",~~,,?':,!_ napone do 35 kv. lzuzelno se 1 zit vise napone elektricna postrajenja mogu postayljatl u zgfadaiua ako.se-iieraspolaic,ji..:.<l'lv.ijjno otvorenog prostora, ako je okqlni y:gduh.3!:.rulliljlr.as.).iiy. tako da bi zbog zi!pilial1os.tuzolalgra nloglo doci.\10.. elektricnog-presk6j(a-::::~-_ 174 r ' ~/ 175

6 ir:y -...' '" 'V) '", lr:j ~ ""':: -.".., ~ '/ 7 Razvodna zgrada u sklopu elektrane obicno se podize odvojen() Qd lll_asinske zgrade radi boljeg pristupa,,;a~voda vodova i dnevnog osvetljenja. Transformaton se smestaju U inasinskoj zgradi (6lok veza); lliu ra2:vodnoj ~gra~ Na slid 125 pokilzana' je skieaplanajednog transformatorskog i razvodnog postrojenja u'zgradrstarije'g tipa ~ Sl Transformaforsko razvodno postrojenje u zgradi 1 - transformatorska celija; 2 - dovod svezeg yazduha; 3 - otvor za lzlaz zagrejanog vazduha; 4 - cev za odvod ujja; 5 - celija za mali transformator; 6 celija za prekidace; 7 kanali za kablove; 8 provodni izolatori; 9 - sabirnice Tri yec.a tr~llsxoxmatpra"sa prirodnim hladenjepl smestena su up~seb~~k~\,ine.lqq."qjene pregradnim zidovima od ostalih j)rosf6i'ijii::,.~vez.. ~~<~h..,"la_zikroz.l~an~le.2' prolazl kroz otv. r U?O~_1!_,_~.~_ 2rt[~~~f2?'!t~.ra" ~~T,~l~._~O_.. tr,:?~f?r~~15,~_r_~ ~ lz1a~1 -K(02 otvore 3 u gornjem defu eellje. lseurelo ulje se skuplj~ ukahar ispodiransf orlnatora t eevin:a 4odvodl. U jamu za. skuptjiiiije-ulja-sto-dalje. od zgrade-,-.. :Vr"la.~'"_tak? zvedena ~a --sfn-"lucajl.lel( ptoj1j~.-':"fral1sform~tora -,,,ma_2tyarillu up,0lje. -Malrtraiisformatori za sopstvenu potrebu stamce 5, kao 1 naj)bns1cirnerni- transf()rin~t()ri_uraz~ '.' U _ sklgpce.1ije razvodnog )o~fr6jelija, -slieno kao i prekidae visokog napona 6. 1 t 1 f " ~-v------::~ ~_E--' - (R'azvodna postrojenja visokog n;~ona dele se na celije U koje se, smest Ull,'-j -S'ieduju _pojedini aparati visokog napona za generatore;- transformatorc i ogranke. Celije ogranicavaju sir-enj<c:pozafalstetll-()d...eksplo:iij":":::' Pregradnc celije u zidanom izvodenju sastoje se od celicnih okvira popunjenih plocama od heraklita i malterisanih gipsanim malterom, a u montazllom izvodenju sa umetnutinl plocama od azbestnog cenlcnta ili sa lirnenim pregradarna. Pregradne celije 35 kv izvode se samo u zidanom izvodenju pregrade. Debljina pregrade iznosi: 1/2 ii 1 opeke, 80 mm betona, iii 50 do 80 mm azbestnog cementa. Za zastitu razvodnih celija od slueajnih dodira predvidaju se prema otyorenoj strani pregradne pre cage, zatin zastitne rnreze na gvozdenoln okviru vi sine do 2 n, koji se nl0ze dati, kao i vrata od zicane rnreze. U slueaju pogresnog otvaranja rastavljaea pod cenjem stvara se elektrieni luk, koji moze preci na ahimice i kretati se duz sabimiea pod dejstvom elektromagnetskih sila izazivajuci teske kratke spojeve. Prenosenje elektricnog luka moze se spreeiti umetanjem pregrada od heraklitllih ploea prevucenih cementnim malterom sa provodnim izolatorima izmedu rastavljaea i sabirnica (lukobran). Time se postize, da se u slucaju kvara u nekoj celiji visokog napona u llajgorem slueaju uniste aparati u toj celiji, ali se spree; steta u susednim celijama. Na sliei, 125 pod 8 vidi se prolazak provodllog izolatora kroz pregradu. U tablici 27 navedeni su podaei 0 sirini hodnika u razvodnim postrojenjima visokog napolla. Tab.27 Sirina hadnika u mm -_.-_. Hodnik za nadgle-:- danje i transport Smestaj ce1ija Hodnik za posluzivanje sa jedne sa abe sa jedne sa abe strane strane strane strane Najrnanja dozy Prepofllcena za: napon 10 kv napou 20 kv napen 30 kv '.". 12 Elektrane i razvodna po!itrojcnja 177

7 Razmak iza razvodne table (niski napon): izrnedu delova pod naponom i zida mm, izmedu delova pod naponom 2000 mm. U tablici 28 navedeni su podaci 0 najrnanjirn dozvoljenim razmacinla u postrojenjima visokog napona u zgradama. Tab! VlSlna zastice- _~~!manjl razmak preved. od: ~ d 11h plovo a ". guste ' Razmak de d k. Napon il!ova po na-' nad podom u zasttne zastltne mreze ponoro hodmcima ogradc mreze iji lima _-,k"v'---,ii_ mm ' mm! mm mm l_n.~ 1 _ '~_-'. ----'_._... ~._.'~_--L""_H_"_'~_ izoiatora. ~a sliei s~ vidi_ postavljanje odvodnika prenapona E~~,- ~pojjnj~:if1:~_-a 1_~l~:_-zgr-ade~ -kao" i povezivanje llletall1ih cleloya 1-'! uzg_@~~'} ~~,~,~-?;_~ljljenje. Provo,dni. i zatezni, izq,latorl zasticuju se nadstresniearna od.. kise i sne!;a. Treba prcdvideti oluke nn krovu~:.cra:sel1.ebih()biazovale!edene svece koje dodiruju yoel visokqgnapona. Postoje razni tipovi transfornlatorskih stanica, cija konstrukcija zavisl od napona, snage i namene. Na sliei 126a e date su skiee tipiziranih celjja sa kablovskim prikljuccima sistema Sirnens...lL _~JH~qn[L_fi_~_,,~_~n~st!.';ni..; ZATEZV ZO.ATOR VENT/iN! ODVOoNK PROVO[)N/ ZOLATOR [OJ] L..--- B -+i a - Cciija sa jednim sistemom sabimica, bez lukobrana i sa kabloy. kanalom ~.'.---C.. '".'. 0 > Tl ---r'. ' b - C'clija sa jcdnim sistemom sabirnica, sa lukobranom i mblovskim kanalom c - Celija sa dva sistema sabirnica, sa lukobranom i kab- ovskim kana 10m S Detalj ""oda dalekovoda u zgradu Y.'ldOvi.. _~is!'.lp_l'l~,?~kojl!! ~"'~.Lizl~ze.iz... transfq:, rn."t'lrskog.l'."~oj~1j.~.. luogu ull.l..vazdj!s!lllk,!.'.'(),,".~i'.. l'l[l_sli.cl 126 da~ je detaij uvoda daleko~oda_!.zgradi p'.".ko rovoc1l11h~ lllc_kiq.a~l_,a"s"taylj{lcj,_, mernl_, tra_n~fq unatori "i, X:aQ1Q.Y?k~"",glav_e~ Celije za 10 ky mogu biti prizemne sa kablovskim kanalom ii na sprat sa podrumom. U izvodenju sa podrumoffi kablovsk rastavljaci su smesteni u podruffiu, a prekidac je smesten na pod * 179

8 celije. Celije za 35 lev normalno se izvode sarno 11a sprat, odnosno sa podrumol1l. Celije sa jedninl sistemom ~sabirnica mogu biti sa i bez lukobrana i postavlja se uza zid. Celije sa dva sistema sabirnica izvode se uvek sa lukobranom kao slobodno stojece celije. Celije sa jednim sistemom sabirniea imajll sa prednje strane zastitnu 111rezu sa eventualno ugradenim instrumentirna U tabl. 28a date su osnovne lllcre celija sa jednllt sistemom sabirnica, a u tabl. 28b sa dva sisienla sabirnica prcma podacima preduzeca»rade Koncan<. Djmenziju T (korak, duzina celije) vidi 11 sl. 126f. Celije za 10 lev predvidene su za,nagu iskljucenja F,=. 250 kva i 1,,= 800 A, a <'elije za 35 kv za F,= 400 leva,,= 600 A "-_..,,_----1L "il ""... ll ~L "L Jj ~ =!!mw""l~llr lrlm( 11~~:Dr... r '1 "r~r iipt!'., "p ", if,.i 1(111 '' ' l,: Bl "~ 0: lir@111 AAL =Lrtllri L4Di ~i " F:! ~.±- ii 'W' itw 8 1 L~!L... ll L-.1 ~-::.:.-.q ~~ ~_T<~ ~ T'... ~. ~-.--~ SJ. 126f ~ Prednja strana cejije sa jednim sistemom sabirnica... i -'-B~ ~ S. 126d - Celi.ia sa jednim sistemom sabirnica, sa lukobranom i podrumom. : 1. i <11 ' S. 126e - CeliJa sa dva sistema sabirnica, sa lukobranodl i podrurnnodl i pogonskim uredajima na llskoj ploci ii ormanu (vidi sliku 126f). Celije sa dva sistema sabirnica imaju sa prednje strane poslumi orman sa dvokrilnim vratima po celoj sirini ceije. ' ~ samo vrata (mreza). 2 - sa malom plocom za instrumente, 3 _ sa posluznom plotom, 4 - sa posluznim ormanom Tabl. 28a Napon kv 10 -~------"---.. "-~~---~~"""'" Sa jednim sistemom sabirnica 1 Vidi Prednja ~tr~1 ~ 1'-"-1~-1-1 -'-:~!i~ sliku korak mm,, ~ S.-2-6a-----;-r: ngg 400 ~;-;~;-.;g:;;-g-+ "~--~"'gga " ~Tc'--, SJ. 126bl ~~ mg :ggg ~:gg SJ.26d T, ~~ "...J -~ 1 f; l~gg j~gg 1 ~ggg S. 126d T ! ,.. T, 2:...:1"'00o:...J..,,--'--""""""_--' , 181

9 l~~ Tab!. 28b ~o~ ~:~~ ;~s~~~ 'Sa d~~ sistel:;;a sabirnica ~-"----- lev Jjaca mm T m~ --- _ n~~ ~~!!, _'_O '-S_lc_12_6_C_T1110~-ko-m-l '-1 ~";;;;;- ~~ '_? -5530~-OoO '''., ~_~26e i _~!_~.:._126c, pneuma!. ' ' ' 1 10 Sl. 126e i, 2300 ' motkom : 1 _35 s~._1_2~jpne~~,a! _7 _ 1_4_40_0_1_2 75~i n.4;7_ 'A.//,,) r." 2.2 Primer male tipske zidane transformatorske stanice \ '-' 01-'.,.- ':---' 10000/ V..,-1'/ '~ Ova se transformatorska staniea podize za elektrifikaciju c l'!la l~re:rl<:_o,na eliei;;hll'ls"l]a:=i'?dg()-vara-matiin"snliglimaifo -,j,~4,;:;.i.ri~60._~~ A. S!,~_l:~~_._~~_,1?~~a"dL,u _~ljh~.u,~aje"'_c_dvon?ug~lone_ ule sa ullutrasl1jom osnovom 2 X 2 -m,-~a:' aka -7,"5 -rii~-vislrie -s~c'faviiinf-- betoliski1nkr6vom~_~ qrsa-1(o,si~f-kr ovo~11i'a" >avevoce _sa'~crepom. TransCorm:atorskii"stailica do 250 kv A ima osnovu2,2 x 2,2 m, aostaloje-isto-:-podstanlce je izdignut 30 em'iziiriuok6tilog.1i':idliit,,-;:d<j:-sespreciprodiranje vode. Sianiea jebez'-poiluge. Ra~,'!.9c_pisko!>._g"p(}lla ~ristupacap,]0 za-kontrolu i rukovanje..qe.~,.l!!il.s"a.. uj).o~troj.e.lj~:vis{)kc,rii,,-pona.-:visina'voaova. VisoKb..&. _nj.illj.lj}.umd,-',.$;.ml iom.1..m.j!,el"k0!l~~ro;)ilo1ic'~~~lici j e prjkljucena.!lu"qgrana.k:yoda visokognapona,s tim da na prvolll stullji=qg.'!..n),(aj)'!de liniislel rajt".~lj~c: Time je omogueeno da se stanica iskljuc!- oez'prekida rada glavnog voda. Ventilacija stanice vrsi se kroz dva otvora 0,8 x 0,4 m. Jedan je dole iza transfonnatora "-'prema--uliizllim'"-vrafiiii-a-:-a-- drugi gore ispod serklaze. Na unutrasnjoj strani olvora za ventilaciju smestene su zastitne mreze. S obzirom na man kolicinn ulja u transformatoru ne predvida se narociti uredaj za oticanje ulja, vee se za to koristi cev, koja sluzi za izlaz zastitnog uzemljenja. Ova cev vodi u drenaznu rupu sa sljunkom dubine oko 50 cm. Na sliei 127 dat je detaljan crtez ove staniee. Brojevi na sliei oznacuju sledeee: 1 - transformator 10 /0,4 kv: 2 - tro "-"'-, , ~A Sl D ± ~ r;; "o~~ r;;.-,,- y; ~ f r;; L, y)?; - 95f --l PR 5 K 8-S' Tipska zidanar transforrnatorska stanica za 10/04 kv. " /, 'J.-' ~ ~ 0'! J do i60kva 183

10 poini rastavljae; 3 - jcdnopo]na posto1ja za osigurace; 4 - cevni oslgurac 10 kv; 5 - uvodna ploea visokog napona; 6 - nosac potpornih izolatora; 7 - potporni izolatori 10 kv; 8 _. kuke za visoki napon; 9 - poluzni pogon 10 kv; 10 - nosac pogonske rueice; 11 - pogonska rueiea; 12 - leziste za osovinu rastav jlca: uvodno uie 25 mm2; 14 - bakarna sipka 8 mm 0; 15 - bakarnc papucice; 16 - koncentricne stcz<lljke za ; 17 - nosac sina 08 nlm; 18 - nosae odvodnika pren2po11a; 19 - odvodnik prenapona 10 kv; 20 - zaslitna ograda; 21- lestvc; 22 - razvodna tabla (elektricni deo); 23 - odvodnici prenapona niskog napona; 24 - konzole za niski napon; 25 - OOA A 184 R 5, FF h ' 6'70.,.;~ \ 1'- j..j,...!!anca. ~ R4Z~OON.4 PlOC ~ Elektricna serna tipske transformatorske stanice r-," " zastitna n1reza; 26 - traka za uzemljenje 25 >( 2 mm; 27 - nosac trake za uzemljenje; spojniee za uzemljenje; 29 _. uzemljivae 40x31111n; zidni zavrtanj sa rnatieorn; 31 - zuvrtanj sa mati com ; 32 - zavrtanj bez rna bee; 33 - spojni vcdovi niskog l1apona i pribor; 34 - ccv za odvodenje ulja. Primedba: nulti vod se uzemljuje na prvom stubu do stanice. Na slici 128 je data tropolna elektricna sema za ovu transformatorsku stanieu. Transformator ima spregu Yz 5 S obziroll1 da se raeuna sa nesimetricnim opterecenjem faza. Transfor w mator je na primarnoj strani osiguran sa 3 jednopolna osiguraca visokog napona, a na sekundarnoj strani sa tropolnin1 automatskim prekidacem, ii sa topljivin1 osiguracima. Rastavljac je tropolni sa pogonon1 pomocll poluge i rucice. Dvod visokog napona u stanicu je predviden kroz olma od stakla.!) Odvodnici prenapona postavljaju se ispad uvoda visokog napona. Svaka stanica ima tri trofazna odvoda na 8trnni niskog napona. Za ucvrsclvanje vodova niskog napona najpodesniji su otponski (Schaeckel) izolatori. Mogu se upotrebili i izolatori N 95 sa ravnim potporama na konzoli. Vodovi niskog napona u stanici polazu se u armiranim izolacionim cevima na zidu. Veza izmedu transfornlatora i razvodne ploce niskog napona izvodi se bakarnim provodnicima preseka 70 mm', dok se presek provodnika za odvode odreduje prema predvidenom opterecenju. Zastitno uzemljenje izvedeno je poeinkovanim trakama, 25 X 2 mm. Na zastitno uzemljenje se prikljucuje i uzemljenje odvodnika prenapona. Nulla tacka niskog napona uzemljuje se na prvom stubu mreze niskog napona (pogonsko uzemljenje). Predviden je povrsinski uzemljivac (gvozdena traka). Duzina uzemljivaca odreduje se prema terenu, tako da se postigne otpor od oko 10 oma. D povoljnom tlu zadovoljice duiina od 20 do 30 m. Dzemljivac se ukopava oko 70 cm duboko. Crtez razvodne table dat je na slici 129. Brojevi oznacuju sledece: 1 - rastavni topljivi osiguraci; 2 - kontakti za raslavne osigurace; 3 - tropolni poluini prekidac; 4 - jednopolni poluini prekidac; 5 - dvopolne prikljucnice; 6 - osiguraci 1) U savremenom izvodenjuje uvod visokog napona u transformatorsku stanicu preko provodnih izolatora. 185

11 UZ 25; 7 - glave za osigurace k ; 8 - umeci za osigurace; 9 - osiguraci UZ; 10 _.. gla va osiguraca K; 11 - umeci osiguraca; 12 - koso zidno grlo; 13 - sijalice; 14 - trofazno elektricno brojilo 380/220 V; S - brojilo za javno osvetljenje 220 V; 16 - strujni transformatori; 17 - bakarne sine; 18 - izolovana zica G 2,5 mm'; 19 - redne stezaljke za 2,5 mm; 20 - kompletna limena tabla; 21 - pertinaks ploea; 22 - radne stezaljke za 35 mm'. Prvobitno se nap on kontrolisao pomocu probnih sijalica preko prikljucnih kutija. U savremenim konstrukcijama je u razvodnu tablu ugraden voltmetar sa prebacaeem (vidi sliku 136 i 137). 1) R --r-----'---- 2) R----~----~ s-+--~-- T --!--+--,-- S--~ T~~ R / \, R T RT RSB-ST o 011$=~;=j V RO RS SO~f)RT S. 128a - Serna veze prikljucka voltmera s prebacacem 1 - merenje linijskih napona 2 - merenje linijskih i faznih napona Na s1. 128a pod 1) prikazana je sema veze voltmetra sa prebacaeem za merenje samo linijsleih napona, a pod b) voltmetar sa prebacacem za merenje inijskih i faznih napona. Razvodna tabla je smestena u otvoru 990 X 900 mm u zidu, taleo da je pristupacna spolja. Na zadnjoj strani ploee smestaju se potrebni strujni transformatori i stezaljke, leoje treba da omoguce prikljucak instrumenata. Strujni transformatori ce se upotrebiti ako je jacina stmje koju treba meriti 186 TO ST preko 100 A, iii ako su elektriena brojila za manju struju nego sto je struja u vodovima. Raspored na tab i se odreduje prema raspolozivim aparatima (vidi sl. 129). S. 129 ~ Razvodna tubla tipske zidane transformatorske stanice Zadatak 18 - Pretpostavimo da transformatorslea stanica od 50 kv A ima tri odvada malesimalne snage: dva od po 23 kw za privatno osvetljenje i motorni pogon i jedan od 4 lew za ulicno osvetljenje. Odrediti velieine osiguraea, preleidaca i elektrienih brojila. Topljive osigurace visokog napona izabracemo koristeci tablicu. z tablice dobijamo za 6 kv i 50 kva osigurae visokog napona od 15 A. Rastavljac 6 kv usvojicemo od 200 A privremeno leao najmanji normiran. Glavni osigurac na strani nisleog napona 380/220 V odredicemo prema sllazi transformatora P [1 ~~-. -~--_~--~ ~76A. V3.V J!3.380 ' 187

12 Usvajamo osiguracc velike snagc prekidanja eel 80 A (vidi ta blicll 51). Osigurace za elva odvoda po 23 kw odredi6cmo uz pret postavku da je cos «= 0,8 iz Usvajamo osigurace UZ 60/50 A Struja u odvodu ulicnog osvelljenja je P 4000 J4~-~--'-~ 18,2A U 220 Usvajamo osigurace UZ 25/20 A. Poluzne prckidace odredicemo prcma struji imajuci u vidu da sc izraduju za nominalne struje: 15,25,40,60, loa, 2CO, 400, 600 i 000' A. Za glavni preki'elac usvajamo tropolni polui'ni prekidac ad 100 A, za prvi i drugi odvod odgovara prckidac oel 60 A, a za odvod ulicnog osvelljenja dvopolni poluzni pre kidac od 25 A. Buduci da imanlo na raspolaganju trofaz11o elektricllo brojilo 380/220 V, 3 X 5 A, moramo predvideti strujne trans formatore 75/10 A (vidi labl. 52). Za odvod ulicnog osvetljenja usvajamo jednofazno elektricno brojilo 220 V, 10/30 A. lednofazna brojila se proizvode za slruje: 5j10, 5/15 i 10/20 A za direktan prikljucak i n/5 A za prikljucak preko strujnog transfofmatora. Trofazna brojila za 5/15, 10/30,20/60 A za direktan pri kljucak i n /5 A preko strujnih transformatora, gde brojilac znaci nominalnu struju, a incnilac trajno dopustenu struju (skra). Za cetvorozicni sistem se moraju upolrebiti brojila sa tfi kretna sistema, a za trofazni trozicni sistenl mogu docl U obzir i brojila sa dva kretna sistema. ) :~~~.e 3 1 1, JeDa ran:o d D~POS t"'" ro]ed]!!,. ~ ~ / lliillyeuen.im... el,kt[icllilllpo~trojen jilu~.. vi.sokoglla.p_().lla_~. f,rui!3te...se_.celije..izradeue. od.gvozdene.konsl.r11kcijc.i. ljma One_.. _ ~ ~~~~_~l.t~~ u_.~~brikama_i na lieu lllcstu brzo lllontiraju. Prednost Dve k(:mstrukcije Je seritska p~oizvodl1ja, aka i 'brza_ iii.ontaza, l!i~jlp9j[~.p.a)1 jirpsjqf, mali investicioni.tr()~j.~.qyi _ Jj_~Shl<:)_S~~_~l}_~ zamena delova _._.~_""..,_. ~._m_ " Na slici pokazana jc skica oklopljene 6cUje za unu. trasnju montazu proizvodnje»elektrosrbija«, a u tablici 29 njcllc osnovllc dimenzije U lllm. t=-o c t Oklopljena celija za unutrasnjll montazu -pokretni deo za izvlacenje na tockovillla; 2-nepokretan deo; 3- prekidac sa malo ulja; 4 - provodni izolatori koji imaju ulogu rastavljaca; 5 -strujni transformatori; 6-naponski transformatori; 7 -sabirnice; 8 - kablo'{ska glava dovodnog kabja; 9 - tabla sa instrumentima Celije su opremljene svim potrebnim aparalima j instru. menlima, a konstruktivno su podeljene na dva dela. Prednji deo 1 je pokretan, tako da se njegovim izvlacenjem prekida struja i time zamenjuje uloga rastavljaca. Postoje razl1i tipovi ovih 6elija: dovodne, transformatorske i merne, Dovodne celije mogu biti za vazdusni iii kablovski prikljucak. U pogledu smestaja celije se grade kao samostalne, hoene" za vrsne i sredisne, sto 189

13 'i.; \, ~.;:;-, """,, " ~j"~:> "'".... daje mogucnost kombinovane izgradnje u obliku jednorednih ii dvorednih ':elija sa jednim iii vise hodnika za posluzivanje, Tab!. 29 -'-=~ Nl:_:_.~_ _'n i 2-~ ~oo 1 ~50 35 kv., ,~ D E F ' Na sliei 131 prikazana je skica oldopljene transformator, skejr~ill"eza spoljnu lllontazu 10/0,4 kv, 400 kva, sa6 odvod0: nisk.og napona. Ukupna duzina u jednoln redli--7~ erq,iivodnj'tpreduzeca»energoinvest«u Sarajevu. Limenioklop jeizraden od.celicnihlimova debljine 3mm, 1.itiC;~,s~st~vljeni 'lje~ zavarivanja sa prelelapanjem, talec> da,semogu laleo demontirati. Stanica je podeljena imenim pre-. ~'adama na visoleo. naponslei deo, na. transfcirmatorski boles!lils~,(m_9j~9n_sj(i-_deo.,visi la-c~lijaje 2200 lum, a siri~la mm. D.!!~i:a,P9Jed}njh celija zavisi od njihove nanlenc. ;-----: ~ ;ost~o~r"'h "''.ruj6oljnom :... J >"ru~" Oblici izgradnje transformatorskih stanica a - smestaj u jednoj zgradi; b - na otvorenom prostoru smesteni su sarno transformatod; c - na otvorenom prostoru imesteno je postrojenje viseg napona; d - na otvorenom prostoru postavljeno je postrojenje viseg napona i transformatori; e - celo postrojenje izvedeno je na otvol"enom prostoru Jt'J S ~....., j Skica oklopljene transformatorske stanice za spoljnu montazu 10/0,4 kv, 400 kv A, sa 6 odvoda niskog napona 2.4 Razvodna postrojed,ia Da otvoredom prostl!!:!!.. j!! Na slici 132a pokazano je resenje trans[ormatorske stanice 35/10 lev»hidromontaze«_. Maribor. Postrojenja 35 kv i 10 kv smestena su u posebne oklopljene blokove dok su transformatori smesteni napolju u otvorenom prostoru. Blokovi 35 lev i 10 kv prileljuceni sn na dalekovode preleo provodnih izolatora, a veza transformatora sa boleom 10 lev je pomocu leabla. Na sl. 132b data je jednopolna serna, a na sl. 132c crtez osnove iste stanice. Razvodna postrojenja se grade leaa nislea i visolea (visespratna). Visoka postrojenja zauzimaju manje mesta. Niska 191

14 .. "> ~ '" S> ~ u ~ ~ 0 ~ ~! ~ M, e "",.WWOS nj. -- (prizemna) imaju preimucstvo u pristupacnoj visini svih aparata i pribora, sto olaksava pregled i opravku. Na slid 133 pokazan je primer razvodnog postrojenja na otvorenom prostoru u niskoj izgradnji. Na slid 134 pokazan je deo razvodnog postrojenja sa transformatorom na otvorenom prostoru u visokoj izgradnji. Rastavljaci za oba sistema sabirnica postavljeni su visoko na stubu., UlWOS OJ.,.,.-~ lq -('j ~ ~ ~ '" '" 0 u 0 0 >. 0 ~ " ~.. " i b -Jedoopolna serna transformatorske stanice prema a Ele.ktrane i tazvodna postrojenja 193

15 ~~~ '_M_..:'1.5c:,.., _ S. 132c - Crtcz osnove TS sa a d Ae An. ~.... OVV' ~.5 Transformatorske stanke na stubu,}, \_.l<.4',,_.el~k:trifikacijusela i retko naseljenih podrucja pri- _menj~j':l, s~,_,_,!~~!:?-sj~.r,matorske stanice montirane----ria--"'arvenoni".illlll1ozdel1ojl.. res,tkastom. stubu~ Na slici 135 dat je crtez transformatorske stanice na stubu proizvodnje preduzeca )}Elektrosrbija«. S Razvodno postrojenje oa otvorenom prostoru u niskoj izgradnji 1 - lancani izolator; 2 - betonski stub; 3 - portaini stub; 4 - odvodnik prenapona; 5 - tropoini rastavljac; 6 - naponski transformator; 7 - strujni transformator; 8 - prekidac suage; 9 - komanda prekidaea Deo transformaiorske stanice ua otvorcnom prostoru u visokoj izgradnji 1 - stub; 2 - rastavjac; 3 - prckidac; 4 - transformator; 5 - vagon za transport delova Transformatorska stanica ua stubu "' 195

16 Elementi transformatorske stanice i stuba se fabrikuju, '1_J,a'ierenuzit nekoliko sati sklapaju,stanica se gradi za snage transformatora od 10, 20, 30, 50 i 100 kva i za primarne na J.lone-L1Q3kV.DQyo'i visokog napona je uzetoli13>;lomm 2 iii 3 X 16 mm2 Cu. Za snagu 10 do 30 kva moguca su tn odvoda ilski;iinapona sa maksimalnim presekom:"3 x16+10 m~; 'oj ><T6+ 10 mm2 i 2 X 10 mm2cu. Za snagu od 50kVA moguca "'Sa tri odvoda: 3X25+16mm2, 2x25+16mm 2 i 2x6mm 1 Cu... Z~snaguod 100 kva moguca su cetiri odvoda i to tri do '3 x mm2 i jedan 2 x 16 mm2cu. Visina ve~anjaprovodmka "'yisol(ognaponaje 8,18 m a niskog 6,50 m. Transfonuatorska stanica izradena je kao krajnja i prola];n,,:-jzra4e~~j~ naesetkastomcelicno~ stubu}z.clvaodnosno 20 -DO 'fn- 18 tri d_ela n1t~dllsobno povezana zavrtnjima. Omogucava snabdey,anje elektrifnom energijom podrucja u precniku od 2 km. Od kratkog spoja na strani visokog napona ttailsformator stiti topljivi osigurac visokog napona kod1binovan sa rastav jacem. Pregoreli osigurac pada, pa je sa zemlje vidljiv kvar. Strana niskog napona zasticena je od kratkog spoja prekidaeima i topljivim osiguracima. Razvodna tabla niskog napona smestena je u razvodni orman pri dnu stuba. Dimenzije razvodnog ormana iznose: za snagu kv A X 570 X 000 mm, za 50 kv A X 550 X 000 mm i za 100 kv A 420 X 570 X 1000 mm. Odvodi na tablama za kva zasticeni su sa top jivim osiguracima, a za snagu 100 kv A glavni odvod i jos jedan odvod zasticeni su automatskim prekidacima, ostali odvodi imaju polufue prekidace i topljive osigurace. Na slici 136 data je elektricna serna transformatorske,tanice od 100 kv A, a na slici 137 crtez razvodnog ormana. Razvodna tabla izvedena je na konstrukciji od limenih profita L20x20x3 mm. Dimenzionisanje automatskog prekidaca sa elektro-magnetskom i bimetalnom zastitom vrsi se prema nominalnoj struji transformatora. Za transformator od 100 kva iznosi nominalna struja Sl l,;ttt ~.m,'zvool zvool ZVOD ~ EJektricna serna transformatorske stanice oa stubu od 100 kv A ~ 152 A V3 x 380 Biramo prekidac od 200 A sa mogucnos6u podesavanja okidaca od 125 do 200 A, prema tablici 50. Kad se vrata ormara otvore, pon10cll prekidaca na pritisak (21 na slici 136) automatski se up ali sijalica 20. Za nesmetan rad instrumenata u slucaju hladnoce iii vlage ugraden je u tabeli elektricni grejac od 200 W proracunat za zagrevanje ormara 20 C iznad okolne sredine. Za prikljucak grejaca postoji na tabli utikacka kutija 19. Paljenje i ga~enje ulicnog osvetljenja je pomocu aulomata, tako da je obezbeden rad stanice bez posluge. zvodi i uvodi provodnika su preko stezaljki od 60 A, 100 A i 200 A, koje su u ormaru rasporedene pred ulaz cevi odvoda i dovoda u njega. 197

17 Na slici 136 i 137 brojevi oznacnjn sledeci materijal: 1 - odvodnik prenapona Za spoljnu montazu za 12 kv, 3 komada. 2 - jednopolni rastavljac - osigurac za 10 kv i 15 A, 3 komada. 3 - trofazni transformator u ulju za nl0ntazu na stubu, 1O±4%/0,4/0,231 kv, 50 Hz, 100 kva, sprega Yz 5, sa konzervatorom za ulje, 1 komad. 8 - isto kao pod topljivi osiguraci sa podnozjima TZ 60, kapama K i odgovarajucim umecima, 3 konmda isto kao pod 9. - automat za paljenje i gasenje ulicnog osvetljenja, 1 komad topljivi osigurac sa podnozjem TZ 25 A, kapom K i umetkom od 15 A, komad. 13 _. voltmetar sa skalom od 0 do 250 V, kvadratnog oblika 144 x 144 mm, komad ampermetar sa skalom od 0 do 250 A, kvadratnog oblika 144x 144 mm, komad. S - tl'ofazno brojilo za prikljucak na strujni transformator 200/5 A, 3 x 380/220 V monofazno brojilo za ulicno osvetljenje ad S A, 220 V, komad voltmetarski prebacac P f»skra«, 1 komad topljivi osigurac sa podnozjem TZ 25, kapom K, i umetkom 10 A, komad utikacka kntija za na zid ad 10 A, komad sijalica od 40 W, 220 V, Za osvetljenje ormara, komad prekidac na pritisak 6 A, 220 V, komad. St Razvodni orman transformatorske stanice na stubu od 100 kva 4 - tropolni automatski prekidac '" elektromagnetskom i bimetalnom za,titom i mogucnoscu regulael]e 125 do 200 A, za montazu u razvodni ormar, komad. 5 - strnjui transformator 200/5 A, kv, S VA, klase 1. 3 komada. 6 - tropolni poluzni prekidac s rucieom spreda od 60 A, komad. 7 - isto kao pod brojem 4, sarno sa mogu6noscu regulisanja ad 80 do 125 A, 1 komad Usmeracke stanice \; Jednosmerna'strujajepLitrebna"zaefektrY8nu vucu, hemijsku industriju i drnge potrebe. Naizmenicna struja se maze usmeravati u jednosmernu pomocll grupe motor-generator, obrtne llslnerace, kontaktne llsmerace, usmerace sa ziyinirn parama, usmerace sa razredenim gasovima, elektroliticke i SUVe usll1erace. Za potrebe industrije i elektricne vuce dolaze U obzir usmerace sa zivinim parama. Usmerace sa zivinim parama imaju posudu ad stakla za manje struje ( A i nap one V) iii od celi- 1m za jace struje ( A i napone V). z posude je iscrpen vazduh, tako da u njoj ostaju sarno zivine pare pod pritiskom ispod 0,001 mm zivinog stnba. Stakleni sud je zavaren, a celicni sud je sastavljen od delova, tako da se 199

18 vakuum mora odrzavati pomocu crpki. U celicnoj posudi se nalazi katoda od iive i anoda od grafita. Anoda je vezana za krajeve sekundara transformatora, a katoda se preko potrosaca vezuje sa zvezdistem transformatora. U toku pogona jedan deo katode je usijan i on emituje elektrone. To je takozvana katodna mrlja sa temperaturom od oko 3000 e. Elektroni se krecu ad i! i + ====::1 ±::J === + Sl. 138 ~ Serna usmeracke stanice sa celicnom iivinom usmeracom 1 - transformator; 2 - prigusnice; 3 - celicna pasuda; 4 - pomocni transforrnator; 5 - uredaj za podesavanje napana glavnog transformatora; 6 - sabirnice niskog napana; 7 - motor i rotaciona crpka; 8 - vaku~ umski rezervoar; 9 - crpka sa zivinom parom; 10 - povratni ventn; 11 - anoda za paljenje (upaljac); 12 - pobudne anode; 13 - transformator za pobudne anode i upaljac; 14 - prigucni navoji; 15 - automatski prekidac , katode ka anodi, koja nije usijana (oko 600 o q. Usvojen smer struje je onaj nasuprot kretanju elektrona. Anoda ne emituje elektrone, jer nije usijana, prema tome struja maze teci sarno u jednom smeru - izvan usmerace, od katode (+), preko potrosaca ka anodi (-), a u posudi usmerace od anode ka katodi. Na slici 138 data je serna usmerackog postrojenja sa Zvinim parama i celicnom posudom 3. Transformator 1 ima primarni namotaj vezan u zvezdu, a sekundarni u dvostruku zvezdu sa sest faza. zmedu transformatora i sest anoda nalaze se prigusni navoji 2, koji sluze za ogranicenje struje kratkog spoja na strani jednosmerne struje. Stvaranje zivine pare u pocetku Tada postize se pomoeu anode za paljenje, odnosno upaljaca 11. Pre pocetka paljenja prekidac 15 je ukljueen i struja prolazi kroz navoj anode za paljenje, usled cega se kraj anode zagnjuri u zivu. Pri zagnjurivanju u zivu, napon upaljaca je prenl0sten, pa se anoda za paljenje izdize iz zive pomoeu opruge. Pri tom nastaje elektrieni luk, koji omogueava uspostavljanje struje izmedu pobudnih anoda 12 i pobudnog transformatora 13. Kada se dovoljno zive ispari, moze se uspostaviti struja izmedu glavnih anoda i katode. Pobudne anode 12 odriavaju izvesnu minimalnu struju ispod koje bi se luk ugasio kad optereeenje opadne. Za rad usmerace potreban je vis ok vakuum od 0,0001 do 0,003 1l11l1, koji se odrzava pomocu dye crpke vezane na red. Na sud usmerace prikljucena je crpka sa zivinim parama 9. Ova crpka ne moze da radi neposredno sa atmosferom. Zbog toga se ispred nje postavlja rotaciona crpka 7 koja smanjuje pritisak do ispod 20 mm Hg. zmedu ove dye crpke nalazi se rezervoar 8 i povratni venti! 10. Rotaciona crpka radi samo povremeno, kada vakuulll U rezervoaru 8 opadne. Podesavanje napona u izvesnim granicama moze se postic; menjanjem broja navojaka po fazi transformatorskog primara. U sirim granicama napon se moze podesavati upotrebom obrtnog transformatora. Potpuno regulisanje napona od nule do ll10ze se postici upotrebom anodnih re etki, gubilaka. pune vrednosti prakticno bez U velikim usmeracama moraju se anode hladiti pomocu prirodnog i prinudnog strujanja vode iii ulja. 201

19 Postoje vrste usmeraea specijalne konstrukcije sa uprav jaekim resetkama, koje preobrazavaju naizmenienn struju u jednosmernn i jednosmernu u naizmenienu prema smeru prenosenja energije. Ovi uredaji se nazivajn mutatori. Oni nalaze primenu u elektrienoj vuei i industriji. Motori za pogon dobijaju jednosmernu struju. Pri koccnju, na primer elektricne zeleznice 11a padinama, motori rade kao generatori proizvodeci jednosmernu strujll. Jednosmerna struja se u mutatoru preobrazava u naizmenicnu i vraca u naizlllenicl1u mrezu. Atmosferska praznjenja izazivaju prenapone usled direktnog udara groma u elektricne vodove, iii sto je cesce. lisled elektrienog praznjenja u blizini eleklricnih vodova. Naelektrisani oblak izaziva lokalno staticko punjenje u vodovima. Pri naglom praznjenju oblaka u blizini vodova, punjenje se naglo oslobada i rasprostire u vidu prenaponskih talasa na obe strane voda. Ovi prenaponski talasi mogu dospeti u elektricno postrojenje i tamo naneti stetu. Opasnost se smanjuje zastitom od atmosferskih praznjenja. Varnicari sa rogovima predstavljaju zastareli naci11 zastite od prenapona. Nalaze primenu za zastitu izolatora visokog napona za spoljnu montazu od elektrienog preskoka kako bi se toplotno dejstvo elektrienog luka ispoljilo sto dalje od izolatora. Princip dejstva je prikazan Varnicar sa rogovima na slici 139. Struja pri praznjenju kroz varniear obrazuje omeu, sto je uzrok stvaranja magnetskog polja. Magnetsko polje deluje na elektrieni luk, koji zamenjuje provodnik sa strujom, razvlaceci ga, dok se ne ugasi. Razvla~ cenje i gasenje luka pomaze i strujanje zagrejanog vazduha. 202 Cevni odvodnici se primenjuju za male transformatorske stanice od 6 do 35 k V i za zagtitu izolatora dalekovoda svih napona. Skica cevnog odvodnika pokazana je na slici 140. U cevi od izolacionog materijala 1 nalazi se elektroda 2, koja zatvara gornji deo,cevi. Na donjem delu cevi nalazi se uvllcena * suplja suprotna elektroda 3. zmedu elektrode 2 i zasticenog dela 4 nalazi se jos i vazdusni 2 prostor L. Ako dode do prenapona, onda se rastojanja A izmedu obe elektrode 2 i 3 premosti elektrienim lukom, koji ispari jedan deo izolacione cevi 1. Gas pomesan sa vazduhom izlazi pod pritiskom kroz supljinu suprotue elektrode i pri tom gasi luk izmedu elektroda. J Cevni odvodnik prenapona 1 - cev od izolacionog materijala; 2 - elektroda; 3 - suplja elektroda; 4 - provodnik Ventilni (katodni) odvodnici najvise se primenjuju za zastitu od prenapona u elektrienim postrojenjima svih napona. Na slid 141 dat je crtez ventilnog odvodnika prenapona proizvodnje»elektrosrbija«. S VentURi odvodnik prenapona 1 - veza sa vodom; 2 - metalna kapa; 3 - opruga; 4 - porculansko telo; 5 - serijski varnicar; 6 - porculanski nosac varnicara; 7 - promcnljivi otpor; 8 - dno porculanskog tela; 9 - veza sa zemljom 203

20 Ventilni odvodnik se sastoji od serijskog varmcara 5 i promenljivog otpora od silicijum karbida (karborunduma) uz dodatak vezivnog sredstva 7. kv )/APON OGRANCENJ4 Promenljivi (nelinearni) atpor ima osobinu da mu otpor naglo opada kad napon raste. Dijagram promene otpora sa naponom pokazan je na slici o 6"00 LN ARN! OTPOR lj6r 1000 {500 A Dijagram promene otpora sa naponom Serijski varniear ima zadatak da po prestanku prenapona odvoji odvodnik prenapona od provodnika. 3.2 Uzemljenje u elektricnim postrojenjima ~L-/ Cilj uzemljenja je zastita osoblja od napona dodira i koraka, zastita materijala i veca sigurnost pogona. Zastitno uzemljenje ~ Ono nije vezano za pogol1sko strujno kolo, nego za izolovane delove postrojenja koji nisu pod naponom, ali usled proboja izolacije mogu doci pod opasan napon. Uzemljuju se kueista generatora, transformatora i drugih masina, zatim postolja izolatora, rastavljaea, prekidaea, metalne konstrukcije eelija, razvodnih tabli i slieno. Pogonsko (radno) uzemljenje - Ono moze povremeno iii trajno ueestvovati u funkciji strujnog kola, kao na primer usled nesimetrije u elektricnoj mrczi iii usled atmosferskih praznjenja. Uzemljuju se zvezdista alternatora i transformatora, odvodnici prenapona, Petersollovi kalemovi, navoji mernih transformatora i slieno. Spajanje i razdvajanje uzemljenja - Zastitna uzemljenja iznad i ispod 1 kv treba medusobno povezati ako sn u istoj pogonskoj prostoriji. U tom slueaju vaze propisi za postrojenja iznad 1 kv. Konstrukcije razvodnih tabli niskog napona pristupaene sa spoljne strane llestruenom oso blju ne smeju se prikljueiti na zajednicko zastitno uzemljenje, nego ih treba prikljuciti na uzemljivae za oblikovanje potencijala. Vidi sliku 143. Pogonska uzemljenja ispod 1 kv i zastitna uzemljenja iznad 1 kv izvesti razdvojeno (najmanji razmak 20 m) ako je mreza iznad 1 lev nadzemna. Medusobno se mogu povezati 204 " { 1 (ne moraju) aka je mreza visokog napona u celini kablovska, iii ako pogonsko uzemljenje sluzi samo za vlastite potrebe postrojenja. Pogonska nzemljenja mernih transformatora i odvodnika prenapona iznad 1 kv vezuju se na zastitno uzemljenje iznad 1 lev. Pogonska uzemljenja zvezdisnih otpornika i Peterson~;;;ili kalemova iznad 1 kv ne treba spajati sa pogonskim uzemljenjima ispod 1 kv. S Uzemljenje transformatorske stanke 1 - spoljna razvodna tabla; 2 - resetka za oblikovanje potencijala; 3 - zastitni uzemljivac visokog napona,,,,, ;>----l'::==::j L Napon dodira i koraka - U slueaju proboja izolacije kroz uzelrij.vac tece siruja zeinljospoja z u zemlju. Kako pri tome struja mora da savlada omovski otpor tla, to se u zemlji javljaju padovi napona. Potencijal zemlje u okolini uzemljivaca se smanjuje sa udaljenjem od uzemljivaea od ''z asimptotno ka null Praktieno se smatra da je potencijal zemlje na oko 20 ill od uzemljivaca zanemarljiv (manji od 5% od ''z)' Promena potencijala tla sa uda jenoscu od uzemljivaea pokazuje =: kriva na slici. Covek koji na rastojanju od 1 m Uednog koraka) dodirne masu masine iii aparata sa 08-1m.01 m tecenom izolacijom izmedu faza i zemlje imace izmedu ruke i -20m -20m stopala napon dodira Ako eovek prilazi uredaju sa osteeenom izolacijom biee izlozen izmedu oba stopala naponu koraka Uk= '1'.- '1'2 Duzina koraka usvaja se 1 m. Ako naponi dodira i komka prelaze dozvoljene vrednosti pristupa se oblikovanju po- > c?

21 ~ tencijala, na primer povezivanjem uzemljivaca u kanture aka zasticenog postrojenja, kao sto se vidi na slici 145. Na taj nacin se U d i Uk smanjuju ua dozvoljenc vrednosti. [ 1 ~:a=~=t:r:':k'~ -CEV POSTROJEHJE VSOKOG NAPONA r. 1'7:5' /;\ /:~;", ', Tabl Vreme iskljueenja zemljospoja u s.. Napon dodira pri uredajima s neposredno uzernljenim zvezdis- tern u V a) izvan ograde Dozvoljeni naponi dodira i koraka - Najvisi dozvoljeni napon dodira i koraka u 1'0- strojenjima do 1 k V iznosi 50 V po JUS-u (po nemackim VDE pro pi sima 65 V), a u postrojenjima iznad 1 kv iznosi 125 V. Medutim, dozvoljeni naponi dodira i koraka zavise i od vremena iskljucenja zemljospoja. U tablici 30 navedeni su 1'0- daci prema "Tehnickim propisima za izvodenje uredaja jake struje za pogonski napon iznad V". Sluzbeni list FNRJ br. 6/57 od 6. [ebruara ,8 0,6 0,4 0,2 0, b) unutarograde _ a) na vro prometnim saobracajnim putevi ~ ;J ma izvan uredaja j ~ b) na drugim mesti- Napon rna izvan uredaja, a ,,~ ~ koraka unutar ograde.. c) unutar ograde pri ), ~j...,,..,~ i.i 206 upotrebi izolovane obuce :, / 1 l i Uzemijivacki vodovi - Dozvoljeno opterecenje vodova do uzemijivaca zavisi od struje zemljospoja i dato je u tablici 31. Tabl. 31 Presek mm Dopus~enastruja tokom s u ka Trajno dopustena struja u A -- cclik alumin, bakar celik alumino bakar ,5 150*) 250') 480') 3, *) 320*) 590') 4,5 7,0 240*) 430*) 780*) 6,0 10,0 420*) 760*) 1 380*) 12,5 20,0 2,5 4, ,0 11,5 16,0 32,5 *) Vazi sarno za trakastc provodnike..."",i., f'\..., ~Q:.i ;; J.f i.lcl ~\... Najmanji dozvojen presek za neizolovane vodove postavljene u zemlji iznosi: za pocinkovan eelik 100 mm2, za bakar 50 mrn 2 Polaganje aiuminijuma u zemlju se izbegava. Za nezasticene vodove van zemlje: za pocinkovan celik 50 mm 2, za auminijum 35 mm 2 i za bakar 16 mm 2 Za razvodna postrojenja preporucuju se vodovi od 1'0- cinkovane celiene trake preseka: za glavni vod do 200 A trajne struje 1 X (30 X 4) mm, do 300 A trajne struje 2 X (30 X 4) mm, za kratke prikljueke 1 X (20 X 2,5) mm. Veza sa uzemijivackim vodom - Delove koje treba uzem jiti ne treba vezivati na red, nego ih treba povezati paralelnirn spojnim provodnicima na sabirni uzemijivacki vod (slika 146). Glavni sabirni vod postavlja se na,. syaki sprat kao prost provodnik, ili ~ u velikim postrojenjima u vidu prste- W na, pa se pomocu spojnih proyodnika -i+,,--..:!k----.ii""- t na njega prikjnce delovi koje treba b f f uzemljiti. Ovaj sabirni zemljovod, pre-t -++ma velicini postrojenja, treba na jed-,.. Q nom ii vise mesta povezati sa zemljom S Uzemljenje potpornih izolatora. pomocu yertikalnih provodnika. Pri H eiektricnom preskoku za zastitno uzem a - pogresno vezivanje (sa Jenje mogu u zemljovodu nastati opasni prenaponi. z tog razloga tre- birni vod je prekinut) b pravilno (uzemljivacki vod nije prekinut) 207