А К Т У Е Л Н А П И ТА ЊА РЕ СТ И Т У Ц И Ј Е У СР БИ Ј И

Пре глед ни чла нак 349.412.2(497.11) doi:10.5937/zrpfns50-11665 Је ле на З. Ве се ли нов, управ ник по сло ва Ма т и ц е с рп с ке ve se li n ov.je le n a @g m a il.c o m А К Т У Е Л Н А П И ТА ЊА РЕ СТ И Т У Ц И Ј Е У СР БИ Ј И Са ж е т а к: Про цес ре сти ту ци је, у свом основ ном кон цеп ту, мо ра равно прав но по ста ви ти два ци ља: а) от кла ња ње учи ње них не прав ди, тј. по - в ра ћ а ј и м о в и не ра н и ји м в л а с н и ц и м а ко ји м а је он а од у з е т а и н т е р в е н ц и јом др жа ве; б) ствара ње усло ва за на ста ја ње тр жи шно ори јен ти са них при вред - н и х с у бје к а т а и п о с т и з ањ е в ећ е г с т еп ен а е ко н о м с ке с т а б и л н о с т и. Б е з т о га, ре с т и т у ц и ја б и и м a л а ог ра н и че н д о м а ш а ј. За кон о в ра ћ а њу од у з е т е имо ви не и обе ште ће њу до нет је тек 2011. го ди не, да кле у вре ме ка да је про цес тран сфор ми са ња сво ји не те као већ ви ше од две де це ни је. Ка да се про мена ма фун да мен т а л ни х п рин ци п а у ор га ни зо ва њу дру ш т ва за хва т а ју од но с и св о ји не, п р и н ц ип п ра в ич но с т и за хт ев а да св и с убје кт и, кол ико је т о мог у ће, бу ду у прав но једнакој позицији. Међутим, када је реч о реституцији, доно - ше ње м и п ри ме ном п ро п и са п рак т ич но је учи ње на п о средна дискриминација. У ра ду су отво ре на са мо нека актуелна пи та ња ре сти ту ци је ко ја се од но - се н а п о в ре д у о с н о вн и х п ра вн и х н ачел а: Ра зл ике у п ра вн ом п ол ож ај у л иц а ко ји ма је одузета и мо ви на; Ра з ли ке у мо гућ но ст и ма оствари вања п ра ва лица којима се одузет а и мо в и на вра ћа оп ш т и м за ко ном и за ко ном о ре с т и т у ци ји имо ви не цр ква ма и вер ским заједницама; Различит сте пен прав не сигур но - сти за ли ца ко ји ма се имо ви на вра ћа у на ту ри и за ли ца ко ји ма се на кна да да је у нов ц у и х а р т и ја м а од в ре д но с т и. Про бле м и у сп ро в о ђе њу з а ко н а ко је, н а ос нов у в ажећ и х законс к и х решења, п ра кт ично н и т е о р иј с к и, н ије мо г у ће раз ре ши ти, а ко ји су у ра ду при ка за ни има ли су за циљ да ука жу на по стоја ње озбиљ них не до ста така и противречности у тексту Закона и нео п ход - ност ње го ве из ме не и до пу не. К љу ч н е р е ч и: с в о ји н а, о д уз им ањ е и м о в и н е, р е с т и т у ц и ја, у с т а н о в а, уд р у ж е ње г ра ђа н а. 585

Је л е н а З. В е с е л и н ов, Актуелна питања реституције у Србији (стр. 585 600) 586 Н А ПО М Е Н Е О С ВО Ј И Н И Ре с т и т у ц и ја, по св ом о сновном с ад рж ају, о з н ач ав а в р аћ ањ е и мовине р а н и ји м в л а сн и ц и м а, ко јим а је т а и мовин а одуз ет а у в р еме д руг и х, би тно дру га чи јих дру штве них од но са. За то сма тра мо нео п ход ним да се, пре пре ласка на раз ма тра ње пи та ња ре сти ту ци је, учи ни кра так осврт на основ ни садр жај и функ ци је сво ји не. Сво јина је п р вен с т ве но еко ном ск а к а т е г о ри ја. Основ н и сад ржај својине, при сва ја ње еко ном ских до ба ра, мо же се (или мо ра) по сма тра ти и као својство чо ве ка као би о ло шког би ћа, а то зна чи као ин стинкт, при род ни на гон, део на го на за одр жа ње вр сте: у су шти ни она (сво ји на) је про ду же так на шег и н с т и н к т а са мо о д р ж а њ а. 1 П и т а ње сво ји не је, да к ле, фу н да мен т а л но ег зис т ен ц и ја л но п и т а њ е. Св о ји не не ма у п ри р о д и, в ећ с а мо у д ру ш т ву. 2 По в о - дом о с т в а ри в а њ а еко ном ског с а д р ж а ја св о ји не (п ри св а ја њ а), љу д и с т у па ју у р а з л и ч и т е ме ђу с о б не од но с е ко ју с у че с т о п р о т и в р еч н и и с у п р о т с т а в љ е н и. Ја в љ а с е и м пе ра т и в њи хо вог у р еђив ањ а, н уж но с т п ра вне р ег улат иве која ће умањити или искључити евидентне ризике спонтаног, неартикулисаног (само в ољ ног) р е а г о в а њ а. З а т о с у п р а в не но р ме ко је у р е ђу ју св о ји н ске од но с е од у в ек, у сви м пол ит и чк и м и п р а вн и м сис т ем им а, и м але и зуз ет а н зн ач ај. Да к ле, св о ји на је с т е п р в ен с т в е но еко ном ск а к а т е г о ри ја, а л и је ис т о в р е ме но и фу н да мен т а л н и п р а в н и и н с т и т у т ч и ји с е о снов н и кон цеп т и с а д р ж ај, по п р ав ил у, у р е ђују н ајв иш и м п р а вн и м а кт ом Ус т а в ом, а з а т и м р а з р а ђу ју дру гим за кон ским и под за конским правним ак ти ма. У те о ри ји пра ва, углав - ном је не спо рно д а односи св ојине и н а ч и н њи хо в ог у р е ђи в а њ а у в е л и кој ме ри опре де љу ју ка рак те ри сти ке, раз ви так и функ ци о ни са ње прав ног си сте - ма у це л и н и. Ра з у м љи в о је з а т о да п р о ме не у с т ру к т ури св оји нск и х однос а, а з а т и м п р а в н а р е г у л а т и в а ко јом с е т е п р о ме не у р е ђују, побуђују в ел ико ин те ресовање. Из не те по став ке на ла зе се у осно ви ове те ме. Кр оз ис т о ри ју, фил из офск а и пол ит и ч к а м и с а о, у сви м епо х а ма, ба ви ла се пи та њи ма сво ји не. Ан тич ки ми сли о ци схва та ју сло бо ду као из раз чо ве - ко вог до с т о ја н с т ва, и де ју сло б о де ве зу ју з а по ја м п ра ви чнос т и, а п рави чно с т за сво ји ну: да по је дин ци не до би ју не што што је ту ђе, а да им се не од у зи ма оно што је њи хо во. 3 Чо ве кова слоб ода и п ут еви њег овог ос т варивањ а основ - н а је Хе г е ло в а п р е о к у п а ц ија. О в ај це нт р а л н и п р о б ле м Хе г е л не по с р ед но повезује са сво ји ном: при ват на сво ји на је ну жни об лик у коме рад фундаментал но де лу је, а чо ве ко ва сло бо да уте ме ље на је у сво ји ни. То је осно ва на ко јој с е г р а де сви о сновн и и нс т ит ут и г р ађ а нског д руш т в а. 4 Ову иде ју у на шој 1 Ан дри ја Гамс, Св о ји н а, Цен тар за фи ло зо фи ју и дру штве ну те о ри ју, Бе о град 1987, 12 2 А. Гамс, 13 3 Пла тон, Д р ж а в а, (прев. А. Вил хар и Б. Па вло вић), БИГЗ, Бе о град 2002, 120 4 Хе г е л, О с н о в н е ц р т е ф и л о з о ф и је п р а в а, Ве се лин Ма сле ша, Са ра је во 1964.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 п р а в но - фи ло з о ф ској м и с л и п ри х в а т а и р а з р а ђу је А н д ри ја Га мс: К а д а с е п ри л а зи п р о бле м у с ло б о де с а гле д и ш т а њ е ног п р а в но -но р ма т и в ног и з р а з а, она се ута па у сво ју ма те ри јал ну осно ву у сво ји ну. 5 Ш кола п ри родног п рав а у к љу ч у је св о ји н у у п ри р од н а п р а в а чо в е к а. С в о јин а је је д а н од че т и ри т е ме љ а на ко ји ма с е з а сн и в а це ло к у п н и кон цеп т: н и ко не мо же ог р а н и ча - в а т и д ру г ог у ж и в о т у, до с т о ја н с т ву, с ло б о д и и св о ји н и и в е л и к и (гл а в н и) ц и љ з б ог ког а с е људ и уд руж ују у з аједн иц у је оч ув а њ е св ојине 6. И знет а с т а но ви ш т а и ма ју је да н з а јед н и ч к и и ме н и т е љ. О на у п ри в ат ној св о ји н и не ви де пре пре ку оства ри ва ња чо ве ко ве сло бо де, већ на про тив, основ и услов њ е ног о с т в а ри в а њ а. Су прот но из не тим ста но ви шти ма, али упо ре до са њи ма, ра зи јао се концеп т с а би т но д ру г а ч и ји м п ри с т у пом. Пр е ма ови м с т а но ви ш т и ма, св о ји на (п р и в а т н а) је о с н о в а а н т аг он ис т и чке (к л ас н е) с т р у к т у р е д р у ш т в а, о н а је у з р ок т р ај н и х д руш т в ен и х п р от и вр ечнос т и, с у ко ба, р а т о в а, р е в о л у ц и ја. Н а а на л и зи и к ри т и ц и п ри ват не сво ји не, к ла си ц и марк си зма су за сно ва л и сво ју по зна т у т е о ри ју о о т у ђе њу рада и о т уђењу л и чнос т и: п рив атна сво јина, к ада је на ста ла, мо гла је на ста ти је ди но као ре зул тат оту ђе ног ра да. Оту ђе ни рад је њен п рави и звор, ње но п ра во по ре к ло. О т у ђе нос т чо ве к а, ње г о ве л и ч но с т и и о т у ђ ено с т з аједн иц е, пос т ал а је би тн а к а р а к т е р и с т и к а с т а њ а и од но с а. Сло бо да је, дак ле, и зг убљена не само за п рипа дн ике под ређе н и х д ру ш т вен и х гру па (не вла сни ке), већ исто та ко, ма да у дру га чи јим об ли ци ма, и за припа д н и ке по в л а ш ће н и х д ру ш т в е н и х г ру па, но си о це п р а в а св о ји не, в л а сн и ке к а п и т а л а и с р ед с т а в а р а да. О н и с у по с т а л и р о б о ви св о ји не и под р е д и л и с е н е у м и тн и м з акон им а њ ен о г р а зв и тк а. 7 П р е м а о в о м с т а н о в и ш т у, п у т е в и оства ри ва ња човекове слободе нужно воде кроз замршени ла виринт својинск и х однос а. О г ран ичењ е и л и па к по тп уно у к и да њ е п ри в ат не сво ји не ја в љ а се као не за о би ла зан услов, јер она ни је основ ни ти услов оства ри ва ња чо веко ве сло бо де, већ на про тив ње на еви дент на за пре ка. На тој осно ви раз ви ла с е т е о ри ја р ев о л уц ија која у св ојој о снови и ма наси лн у п р о мен у у одно си ма св о ји не. 8 Ова кав кон цепт, у пе ри о ду на кон Дру гог свет ског ра та, по стао је до м и н а н т а н и н а н а шем п р ос т ору, а л и р еал из ац ија и знет ог концепт а н ије да ла оче к и ва не ре зул т а т е. Наси лн и м од узи ма њем п ри ват не сво ји не и ње н и м пре но ше њем у сво ји ну др жа ве, др жав на сво ји на по ста ла је до ми нан тан, из рази то пре о владава ју ћи од нос. Основ на ка рак те ри сти ка овог одно са је об једиња ва ње, си м би о за еко ном ск и х фу н к ц и ја и д р жа в ног и м пе ри ју ма. По сле д и ца 5 А. Гамс, 86 6 Џ. Лок, Дв е р а с п р а в е о в л а д и (прев. К. Ча во шки, Н. Са вић), Уто пи ја, Бе о град 2002, 238 299 7 Карл Маркс, Еко ном ско-фи ло зоф ски ру ко пи си из 1844. го ди не. 8 Фридрих Ен гелс, Ан т и-ди рин г: п ро ле т е ри јат за у зи ма ја в н у в лас т и по мо ћ и т е в ла с т и пре тва ра у дру штвену својину средства за производњу, ко ја из ми чу из ру ку вла сни ка ка пи та ла. 587

Је л е н а З. В е с е л и н ов, Актуелна питања реституције у Србији (стр. 585 600) св е г а био је еко ном ск и не у спех, з а о с т а ја њ е у ме с т о п р о спе ри т е т а, з а о ш т р а - в ањ е п р от и в р ечнос т и у мес т о њихов ог п р е в л а д а в а њ а. С т в о р е н и с у ус ло ви за кон цен тра ци ју мо ћи код не ве ли ких дру штве них сло је ва или гру па, те су не сло бо да, по т и ск и ва ње п рава и п равна не си г у р нос т, са мо по сле д и це ова к вог с т а њ а. 9 1. Н Е К Е К А РА К Т Е РИ СТ И К Е ЗА КО Н А О ПО ВРА Ћ А Ј У ОД У ЗЕ Т Е И МО ВИ Н Е И ОБЕ Ш Т Е Ћ Е ЊУ На кон извршених крупних друштвених промена приступило се понов - ном ус по с т а в љ а њу д ру ш т в е ног си с т е ма на о сно в а ма г р а ђа н ског д ру ш т в а, у чи јој се осно ви на ла зи при ват на сво ји на као основ ни сво јин ски об лик. Рес т и т у ц и ја, т ј. вра ћа ње од у зет е и мовине ран ији м в ласн иц има, само је једа н од нео п ход них ко ра ка у укуп ном про це су тран сфор ма ци је дру штве них од но са. Рас пра ве о ре сти ту ци ји код нас тра ју ви ше од две де це ни је. По сма тра - но са ус т а в но -п ра в ног а спек т а, п ре т по с т а в ке з а ре с т и т у ц и ју с т во ре не су још 1988. го ди не аманд ма ни ма на Устав СФРЈ укла ња њем гра ни ца пра ва сво ји не: к в а н т и т а т и в н и х, к в ал ит ат и вн и х и фу н к ц и о н а л н и х и о т в а р а њ ем п р о с т о р а при ват ној сво ји ни у свим обла сти ма де лат но сти, прак тич но без огра ни че - ња. 10 Већ та да је по ста ло из ве сно да пра во но вих вла сни ка на нео гра ни че ну при ват ну сво јину императивно захтева да се отвори питање враћања својине р а н и ји м в л а сн и ц и м а (и њихови м н ас лед н и ц и м а), ко ји м а је ов а св о ји н а од у зе та ме ра ма д р жав не ин тер вен ци је у обла сти сво јин ск и х од но са. Ство ре ни су усло ви да о тпочне п роцес рес т ит уц ије. Овај п роцес не може се посмат рат и од в о је но од у к у п ног п р о це с а т р а н с ф о р ма ц и је св о ји н ск и х од но с а. То с у д в а де ла јед ног истог про це са са, у осно ви, истим ци ље ви ма и истим са др жа јем. О т у д а п р оце с р ес т ит уц ије, у св ом о снов ном кон це п т у, мо р а р а в но п р а в но по ста ви ти два ци ља: а) от кла ња ње учи ње них не прав ди, тј. вра ћа ње имо вине ра ни јим вла сни ци ма ко ји ма је она од у зе та ин тер венци јом др жа ве, у склад у с а ус по с т а в љ а њ ем но ви х еко ном ск и х и по л и т и ч к и х од но с а у д ру ш т ву; б ) ства ра ње усло ва за на ста ја ње тр жи шно ори јен ти са них при вред них су бје - к ат а и пос т из а њ е в е ћег с т е пе на еко ном ске с т а би л но с т и. Б е з т ог а, нас т ојањ е да се о т к ло не ра н и је у ч и ње не не п ра в де би ло би л и ше но јед ног свог зна чај ног с ад рж а ја и и м а ло би ог р а н и че н до м а ш ај. Пр а в но у р еђив ањ е ови х п ит ањ а 9 У те о ри ји су и да ље при сут не рас пра ве да ли се основ ни про бле ми на ла зе у са мом кон цеп ту или у на чи ну ње го ве ре а ли за ци је, уз нео п ход ну на по ме ну да је ју го сло вен ски концепт у вре мен ском пе ри о ду од 1950. до 1990. го ди не био бит но раз ли чит у од но су на ис ку ства д р у г и х д р ж а в а т з в. н а р од н е д е м о к р а т и је. 10 Ка сни ја устав на ре ше ња су, још у ве ћој ме ри, осна жи ла устав но-прав ни кон цепт за с п р о в о ђ е њ е р е с т и т у ц и је 588

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 ну жна је прет по ства ка успе шног од ви ја ња про це са ре сти ту ци је. Тре ба на - с т о ја т и да с е од г о в а р а ју ћ и м з а кон ск и м р е ше њи ма сви с убјект и р е с т и т у ц ије до ве д у у, ко л и ко г од је т о мо г у ће јед на к, ра в но п ра ва н по ло жај. У п р о т и в ном, у по ст у п к у њи хо вог сп ро вођења, н уж но долази до раско рака између закон ск и х ре ше ња и њи хо вог ствар ног зна че ња, тј. њи хо ве ре а ли за ци је. То се не по вољно од ра ж а в а на с т а њ е п ра вне сиг у рнос т и. Да т а кон с т а т а ц и ја, с а а спек т а ов е те ме, има по се бан зна чај. Проце с рес т ит уц ије, код на с, о тпоче о је са озби љн и м за к аш њењем. И ма о сно в а з а кон с т а т а ц и ју да т о н и је по с ле д и ца не спо р не с ло же но с т и ч и т а в ог ком плек са еко ном ских и прав них пи та ња већ, у ис тој ме ри, по сле ди ца суче љ а в а њ а ра з л и ч и т и х и н т е р е с а ко ји и у п ра в ној р е г у ла т и ви, т ра же п р о с т ор и о с ло на ц з а с опс т в е н у р е а л и з а ц и ју. За т о с е, не о п р а в дано и неп рих в а тљи в о к а сн и ло с а до но ше њ ем з а кон ск и х р е ше њ а о р е с т и т у ц и ји. З а кон о в р а ћ а њу од у з е т е и мо вине и о б еш т ећењу 11 до нет је тек 2011. го ди не, да кле у вре ме ка да је про цес тран сфор ми са ња сво ји не те као већ ви ше од 2 (две) де це ни је и када је према одредбама закона којима је уре ђи ва но тран сфор ми са ње сво - ји не, овај про цес умно го ме тре ба ло да бу де окон чан. У истом пе ри о ду ни је до нет ни је дан за кон ко ји би се односио на вра ћа ње сво ји не ра ни јим вла сници ма. На тај на чин, про цес ре сти ту ци је пот пу но је одво јен од укуп ног процеса т ран сфор ми сања сво јински х односа (п риват изације). Непостојање јасног кон сен зу са о по тре би до ношења закона о ре ституцији довело је до неоправ - д а ног з а к а ш њ е њ а у д о ношењу ов ог з акон а и д о п р и не ло д а у њ е г ов т е кс т бу де у нет о више одредби којима се пок ушава обесм исл и т и њег ова суш т и на, те оме сти про цес вра ћа ња од у зе те имо ви не ра ни јим вла сни ци ма. 12 Пр ед ме т п ри в а т и з а ц и је с у д ру ш т в е н и и д р ж а в н и к а п и т а л. Св а и мо вина ко ја је од у з е т а п ри ме ном п р оп ис а о а г ра рној р еф орм и, нац ионал и з ац ији, се к ве с т а ц и ји, к а о и д ру г и х п роп иса на основу који х је врше но под ржав ље ње, п р енет а је у опш т е н ар одн у, д рж а вн у и л и д руш т в ен у св о ји н у. С ам и м т и м п р ед ме т п ри в а т и з а ц и је, д ак ле п р едме т п р о д а је и мо ви не од с т р а не д р ж а в е д ру г и м п ри в ат н и м в л а сн и ц и ма, по по с т у п к у у т в р ђе н и м з а ко н и ма, би л а је и и мо ви на која је одузет а по о снову наведен и х з а ко на и ко ја је не са мо мо гла већ и мо ра ла би т и об у х ва ће на п ро п и си ма о ре с т и т у ц и ји. Про цес п ри ва т и заци је се од ви јао, а да про цес ре сти ту ци је ни је ни от по чео. На тај на чин, до шли смо у си ту а ци ју да се кроз про цес при ва ти за ци је про да је имо ви на ко ја је, у у к у п ном п ро це су сво јин ск и х односа, п рих вата ју ћ и ја сно ус по ста вље на на че ла, 11 З а ко н о в р а ћ а њу од у з е т е и м о в и н е и о б е ш т е ћ е њу, Слу жбе ни гла сник РС, бр.72/2011, 108/2013 и 142/2014. 12 Лу к а О. Б а т у р а н, Е ко н о м с к а а н а л и з а и н с т и т у т а п р а в а п р е ч е к у п о в и н е у З а ко н у о в р а ћ а њу од у з е т е и м о в и н е и о б е ш т е ћ е њу, З б о р н и к р а д о в а Пр а в н о г ф а к у л т е т а у Но в о м С а д у 4/2015, 1962. 589

Је л е н а З. В е с е л и н ов, Актуелна питања реституције у Србији (стр. 585 600) мо ра ла би т и п р ед ме т р е с т и т у ц и је и в ра ће на ра н и ји м в ласн иц има. Неп ра вде ни су от кло ње не, а учи ње не су но ве. За кон о враћању одузете имовине и обештећењу (чл. 10) садржи одредбу пре ма ко јој сти ца лац имо ви не ко ји је, на кон по др жа вље ња имо ви не, у скла ду са за ко ном сте као пра во сво ји не, оста је вла сник и др жа лац ства ри а ње го ва пра ва не сме ју би ти по вре ђе на. На пр ви по глед, ова кав став са гла сан је са прин ци пом пра вич но сти ко ји је је дан од основ них прин ци па, пре све га и мо ви нског п рав а. Међут и м, и ма о снов а з а кон с т а т а ц и ју да је ов а ко с т е че но св о ји н ско п р ав о, с т ечено п р от и вно у п р ав о ис т ом п ри нц ип у п р ави чнос т и, јер ако је би ло из ве сно да је од ре ђе на имо ви на од у зе та од ра ни јих вла сни ка и да тре ба (мо ра) би ти пред мет ре сти ту ци је, ни је би ло осно ва да се та ква имо ви на још јед ном про да је новом власнику. Повређен је принцип владавине п р а в а. 13 Ако др жа ва у мо мен ту про да је има до вољ но са зна ња да је имови на при па да ла дру гом, ра ни јем вла сни ку, ако та кво са зна ње има и ку пац (но ви сти ца лац), тач ни је ако је то ње му мо гло или мо ра ло би ти по зна то, та ква имо ви на ни је мо гла би ти пред мет но ве про да је, а да прет ход но не буде п р ед ме т р е п ри в а т и з а ц и је: она с е на л а зи у св о ји н и д р ж а в е (д р ж а в на и л и дру штве на) са мо за то што је дан ва жан за кон, ко јим се уре ђу ју пи та ња ре ститу ци је ни је до нет, а мо гао је или је мо рао би ти до нет. По сма тра но са по зиц и је п ра в а и ма мо с ле де ћу сит уац ију: п р ода в а ц-д р ж а в а зна да н и је не спор н и вла сник ма да је ње но вла сни штво фор мал но-прав но уне то у зва нич не еви денци је; ку пац, не ки дру ги за ин те ре со ва ни су бјект, зна или би мо рао зна ти, да ку пу је имо ви ну ко ја је ра ни је при па да ла дру гом вла сни ку, у крај њој кон се - квен ци зна да, фак тич ки, ку пу је имо ви ну од вла сни ка чи је се пра во сво ји не о снов ано мо же дов ес т и у п ит ањ е. Д руг и м р е ч и м а, у кон к р е т ном с л у ч а ју, фор мал но-прав но, све је у скла ду са ва же ћим прав ним про пи си ма. Имо ви на ко ја је пред мет про да је упи са на је у зва нич не еви ден ци је као др жав на или дру штве на, па се са тог аспек та ва ља ност прав ног по сла не мо же до ве сти у пи та ње. У ствар но сти, ово је са мо при вид. Ова кав по сту пак про да је оправ дано се мо же до ве сти у пи та ње и то са по зи ци је ва же ћег Уста ва. Устав Ср би је (члан 98) јем чи мир но ужи ва ње сво ји не и дру гих имо вин ских пра ва сте че - них на осно ву за ко на и утвр ђу је да пра во сво ји не мо же би ти од у зе то или ог ра н и че но с а мо у ја в ном и нт ер ес у у т в рђе ном на о сно ву з а ко на, у з на к на д у ко ја не мо же би ти ни жа од тр жи шне. Има осно ва за кон ста та ци ју да је, прили ком сва ке про да је имо ви не ко ја је при па да ла ра ни јим вла сни ци ма, а ко ја је мо гла или морала бити обухваћена процесом реституције, повређена цитира на од ред ба Ус т а ва. То зна чи да се п ри ва т и за ци ја, од носно п родаја и мов ине ра н и је г в л а с н и ка, в р ш и п ре и п о т п у н о не з а в и с н о од п о с т у п ка ре с т и т у ц и је 13 Ус т а в Ре п у б л и ке С р б и је ч л. 3: В л а д а в и н а п р а в а је о с н ов н а п р е т п о с т а в к а Ус т а в а и п о ч и в а н а н е о т у ђ и в и м љу д с к и м п р а в и м а... 590

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 ко ји би мо рао да прет хо ди при ва ти за ци ји или да са њом бу де па ра ле лан и и с т о в ре ме н и п ро це с. За кон о п лан ирању и и зг ра д њи 14 про ду био је овај проблем. У са мом при сту пу из гле да као да је овим за ко ном по ред оста лог отвор ен п у т з а к у по ви н у од р е ђе не и мо ви не од с т р а не од р е ђе н и х с у бје к а т а, п р е него што ова имо ви на бу де захваћена процесом реституци је, дакле пре доно - ше ња про пи са ко ји уре ђу ју ову област. На из ло же ни на чин, ско ро две де цен ије, од ви ја о с е п р о це с п р од аје т уђ е и мови не. У т ом п р о це с у н и је би ло т е ш ко уо ч и т и и н т е р е с е по је д и на ца и г ру па ко ји с у оч и глед н у п р а в н у п р а - зни ну успе шно ста ви ли у функ ци ју сво јих ин те ре са. Ка да се п роменама фу ндамента лн и х п ри н ц и па у ор га н и зо ва њу д ру ш т ва за хва та ју од но си сво ји не, прин цип пра вич но сти зах те ва да сви су бјек ти, коли ко је то мо гу ће, бу ду у прав но јед на кој по зи ци ји. Ме ђу тим, ка да је реч о рес т и т у ц и ји, до но ше њем и п рименом п роп иса, п ра к т и ч но је у ч и ње на по с ред на дис к ри ми на ци ја. Ра ни ји вла сни ци, са гла сно За ко н у, по де ље ни су у две ве ли ке г ру пе, ко је има ју би т но ра з ли чи т п рав ни по ло жај: а) вла сни ци чи ја је имо ви на кроз про цес при ва ти за ци је про да та дру гим но вим вла сни ци ма и б) они чи ја имо ви на се и да ље на ла зи у др жав ној од но сно дру штве ној сво ји ни и мо же би ти вра ће на. С јед не стра не има мо ви сок сте пен прав не си гур но сти за ли ца ко ји ма се и мо ви на вра ћа у нат ури, а с д руге ст ране висок сте пен не из весност и за ли ца ко ји ма се на кна да да је у нов цу или хар ти ја ма од вред но сти. Њи хо во пра во на мир но ужи ва ње сво ји не (члан 58 Уста ва) по сред но је по вре ђе но. 2. ПРАВ НИ ПО ЛО ЖАЈ УДРУ ЖЕ ЊА ГРА ЂА НА И УСТА НО ВА З а кон о в р а ћ ању одуз ет е и мовине и о б е ш т е ће њу р е г у л и ше и у р е ђу је услове, начин и по сту пак вра ћа ња од у зе те имо ви не или обештеће ње за одузету имо ви ну ако вра ћа ње имо ви не у на ту ри из не ког од законом предвиђе - них разлога није могуће. Закон (члан 2) методом енумерације, одређено набра ја св е п р о п и с е до не т е у период у у ком је в р ше но од у зи ма њ е и мо ви не б е з на к на де. За кон, за т и м (ч ла н 5) т а ко ђе ме т о дом ен у ме ра ц и је, на бра ја су бјек т е ко ји и мају п рав о на в раћ ањ е и л и о б еш т ећењ е. 15 Реч је о из ри чи тим прав ним 14 З а ко н о п л а н и р а њу и и з г р а д њи Слу жбе ни гла сник РС, бр. 47/03 и 34/06 (ва жио до 2 0 0 9. г о д и н е) 15 За кон о вра ћа њу од у зе те имо ви не и обе ште ће њу, чл 5: Пра во на вра ћа ње имо ви не или обе ште ће ње има: 1) д о м а ћ е ф и з и ч ко л и ц е ко је је б и в ш и в л а с н и к од у з е т е и м о в и н е, а у с л уч ај у њ ег ов е с м р т и и л и п р о г л а ш е њ а у м р л и м њ е г о в и з а ко н с к и н а с л ед н и ц и, у т в р ђ е н и у с к л а д у с а п р о - пи си ма ко ји уре ђу ју на сле ђи ва ње у Ре пу бли ци Ср би ји и са од ред ба ма овог за ко на; 2) за ду жби на ко јој је од у зе та имо ви на, од но сно њен прав ни след бе ник; 3) б и в ш и в л а с н и к ко ји је с в о ј у н е к а д а ш њу и м о в и н у ко ја је од у з е т а в р а т и о у с в о ји н у на осно ву те рет ног прав ног по сла; 591

Је л е н а З. В е с е л и н ов, Актуелна питања реституције у Србији (стр. 585 600) нор ма ма ко је се не мо гу дру га чи је ту ма чи ти. То зна чи да дру ги су бјек ти ли ца (фи зи ч к а и л и п р а в на) ко ја н и с у на б р о ја на, п р е ма и з ри ч и т и м од р ед ба ма З а - ко на, не ма ју п раво на повраћ ај и мовине и л и обеш т ећење. Закон зат и м, ис т и м ме то дом, на бра ја су бјек те ко ји не ма ју пра во на по вра ћај имо ви не или обе ште - ће ње. И ов де је реч о им пе ра тив ним нор ма ма, ко је не оста вља ју про стор за д ру г а ч и је т у ма че ње. Ни у јед ном ни у дру гом слу ча ју, да кле, ни код су бје ка та који и мају п раво на п овраћај и мов ине и обе ш те ће ње, ни т и п ак код с у бје ка т а ко ји то пра во не ма ју, не по ми њу се удру же ња гра ђа на уста но ве и дру ге ор ган и за ц и је, да кле, прав на ли ца ко ја су гра ђа ни сло бод но осно ва ли ра ди оствари ва њ а од ре ђе н и х д ру ш т ве но ко ри сн и х ц и ље ва. Ови х субјекат а са својс т вом прав ног ли ца у овом за ко ну јед но став но не ма. У с а мом п ри с т у п у, по ш т у ју ћ и ус т а в н и п ри н ц и п з а б р а не д ис к ри м и на - ци је и прин цип јед на ко сти пред за ко ном, сви су бјек ти ко ји су са гла сно важе ћим прав ним нор ма ма би ли но си о ци пра ва сво ји не ко ја им је за тим од у- зе та про пи си ма из чла на 2 За ко на, у скла ду са утвр ђе ним на че ли ма, мо ра ли би би ти об у хва ћени од ред бама Закона о вра ћа њу од у зе те имо ви не и обе ште - ће њу. Прав на ли ца на ста ла удру жи ва њем гра ђа на у свим прав ним си сте ми ма би л а с у и с ад а јес у носиоц и, с убјект и п р ав а св ојине. Пот пу но је не спор но д а је н а о с н о в у ц и т и р а н и х п р оп ис а (ч л. 2. З а ко н а) о в и м н о с и о ц и м а п р а в а с в о ји не од у з е т а и м о в и н а, је д н а ко ка о и с в и м д р у г и м с у бје к т и м а н а ко је с у се ови про пи си од но си ли. Ме ђу тим, ка да је реч о су бјек ти ма ко ји има ју прав а н а п о в р а ћ а ј и м о в и н е и л и о б е ш т е ћ е њ е, уд р у ж е њ а г р а ђ а н а, ус т а н о в е и 4) фи зич ко ли це ко је је за кљу чи ло уго вор о ку по про да ји са др жав ним ор га ном у пе - ри о ду од 1945. до 1958. го ди не ако се у суд ском по ступ ку утвр ди да је оште ће но ви си ном ку по про дај не це не има пра во ис кљу чи во на обе ште ће ње, у скла ду са овим за ко ном, ума ње - но за ви си ну ис пла ће не ку по про дај не це не; 5 ) ф и з и ч ко л и ц е с т р а н и д р ж а в љ а н и н, а у с л у ч а ј у њ е г о в е с м рт и и л и п р ог л аш ењ а умр лим, ње го ви за кон ски на след ни ци, под усло вом ре ци про ци те та. П р е т п о с т а в љ а с е д а п о с т о ји р е ц и п р о ц и т е т с а д р ж а в о м ко ја н и је у р е ђ и в а л а в р а ћ а њ е и м о в и н е а ко д о м а ћ и д р ж а в љ а н и н м о же д а с т е к н е п р а в о с в о ји н е и н а с л е д и н е п о к р е т н о с т и у тој др жа ви. Пра во на вра ћа ње имо ви не или обе ште ће ње не ма: 1) ф из и чко л и ц е с т р а н и д р ж а в љ а н и н, од н о с н о њ е г о в и з а ко н с к и н а с л ед н и ц и, з а ко је је оба ве зу обе ште ће ња пре у зе ла стра на др жа ва по осно ву ме ђу на род ног уго во ра; 2) ф и з и ч ко л ице с т р а н и д р ж а в љ а н и н, од но с но њ е г о в и з а кон с к и н а с л ед н и ц и, ко ји с у и б е з п о с т о ја њ а м е ђу н а р од н о г у г о в о р а, о б е ш т е ћ е н и и л и и м је п р ав о н а в р аћ ањ е и м ов ин е при зна то пра вом стра не др жа ве; 3) л и ц е к о ј е ј е б и л о п р и п а д н и к о к у п а ц и о н и х с н а г а к о ј е с у д е л ов ал е н а т ер ит ор ији Ре пу бли ке Ср би је, за вре ме Дру гог свет ског ра та, као ни ње го ви на след ни ци. О т к л а њ ањ е п о с л е д и ц а од у з и м а њ а и м о в и н е ж р т в а м а Хо л о к а у с т а и д р у г и м ж р т в а м а фа ши зма на те ри то ри ји Ре пу бли ке Ср би је, ко је не ма ју жи вих за кон ских на след ни ка, уре - ди ће се по себ ним за ко ном. По с т о ја њ е р е ц ип р оц ит ет а с а с т р а ном д рж а в ом и ме ђу н а р од ног у г о в о р а, у см и с л у ов ог чла на, утвр ђу је Аген ци ја по слу жбе ној ду жно сти. 592

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 д р у г е о р г а н и з а ц и је г р а ђ а н а о с н о в а н е у с к л а д у с а з а ко н о м п о т п у н о с у и з о - с т а в ље н и, м а да с у о в и с у бје к т и, н о с и о ц и п ра в а с в о ји не, п о тп ун о несп орн о, п о с т о ја л и и т ад а ( у в р ем е д он ош ењ е з акон а и д р уг и х п р оп ис а који м а је имо ви на од у зе та) а по сто је и са да ка да се имо ви на вра ћа. И з о с т а в љ а њ ем уд ру же њ а и ус т а но в а и з к ру г а с у бје к а т а ко ји м а је д а т о п р а в о н а по в р а ћ ај или обе ште ће ње за од у зе ту имо ви ну, оста ју без од го во ра пи та ња о кри те - ри ју ми ма ко ји су при том по слу жи ли као основ за ова кав при ступ. Ово пита ње до би ја на зна ча ју ако се има у ви ду да ме ђу тим прав ним ли ци ма има и удру же ња и уста но ва чи ји се зна чај ни по јед ном кри те ри ју му не би мо гао до ве сти у пи та ње. Не ка од њих су, по свом тра ја њу, ста ри ја од мо дер не српске д р ж а в но с т и, а не к а по св ом п р е с т и ж у и у гле д у п р ед с т а в љ а ју с т о же р не ус т а но в е од на ц и о на л ног значаја: Мат ица с рп ск а, Срп ск а а к а де м и ја на у к а и умет но сти, Бе о град ски уни вер зи тет, Цр ве ни крст, а за тим и дру га удру же - ња и уста но ве ко ји ма је од у зе та имо ви на. Сви ови су бјек ти по сто ја ли су у в р е ме до но ше њ а з а ко на и д ру г и х п р о п и с а ко ји ма је и мо ви на од у з е т а, а по - сто је и са да ка да се имо ви на вра ћа. За то, има раз ло га да се отво ри пи та ње да ли је у кон крет ном слу ча ју реч о за бо ра вно сти, о про пу сту при ли ком прав ног нор ми ра ња ко ји ни је уо чен у при пре ми За ко на ни ти у рас пра ви па је за то усво јен у пред ло же ном тек сту. Ову прет по став ку, по ред оста лог, де мант у је до но шењ е За ко на о в ра ћ а њу ( р е с т и т у ц и ји) и мо ви не ц р к в а ма и в е р ск и м з а јед н и ца ма. 16 Ни је пред мет ове те ме да раз ма тра по је ди не прав не нор ме са др жа не у З а ко н у о в р а ћ а њу ( р е с т и т у ц и ји) и мо ви не ц р к в а ма и в е р ск и м з а јед н и ца ма. 17 Има мо у ви ду сам за кон ко ји је по свом основ ном са др жа ју у скла ду са опре дељ ењ ем да с е р ан ији м в л асн иц има, ( у к ључ ују ћ и и ц р к в е и в е р ске з а јед н и це) вра ти имо ви на ко ја им је од у зе та. Са тог по ла зи шта сам за кон, као це ли на, у пот пу но сти је у скла ду са Уста вом. Раз ма тра мо, ме ђу тим, у све тлу овог з а ко на, по ло ж ај д ру г и х уд ружењ а г рађана, п р а вн и х л и ца којима је и мови на та ко ђе од у зе та. Оправ да но се отва ра пи та ње: по ком прав ном или дру гом к р и т е р и ј у м у ц р к в е и л и в е рс ке з аједн иц е и м ај у д р уг и и б и т н о д р уг а ч ији п р а в н и по ло ж ај од о с т а л и х уд ружењ а и ус т а но в а, п р а в н и х л и ца, о сно в а н и х и ре ги стро ва них у све му у скла ду са уста вом и за ко ном. 18 У овом де лу неопходно је да будемо по тп уно јасн и: ни ко не оспо ра ва пра во цр ка ва и ве р ских з а је д н и ц а, а л и с е о с н о в а н о п о с т а в љ а п и т а њ е з а ш т о д р у г а н е п р о ф и тн а 16 Слу жбе ни гла сник РС, бр. 46/2006 17 За кон је био пред мет оце не устав но сти пред Устав ним су дом Ср би је. Устав ни суд н и је п ри х в а т ио и н и ц и ја т и в е з а оце н у ус т а в но с т и. И па к, и ма ра з ло г а да с е од р е ђе не од р ед б е овог за ко на да ље раз ма тра ју уз мо гућ ност по кре та ња но ве ини ци ја ти ве по дру гом прав ном осно ву. 18 вид. Стефан Са мар џић, На ту рал на ре сти ту ци ја у Ср би ји пе ри од ге ста ци је, Зборник ра до ва Прав ног фа кул те та у Но вом Са ду 4/2012, 449 593

Је л е н а З. В е с е л и н ов, Актуелна питања реституције у Србији (стр. 585 600) прав на ли ца, удру же ња и уста но ве, осно ва на и упи са на у ре ги стар у скла ду са за ко ном, у к љу ч у ћи и ус т а но ве од на ц и о на л ног зна ча ја, не ма ју ис т а т а ква п ра в а. Од го вор на ово пи та ње не мо же би ти дат на на чин ко ји ће по твр ди ти п ра вн у о сно в ано с т т ак вог п рис т упа. Н и по јед ном п ра в но од р ж и вом о сно ву, оста ла не про фит на прав на ли ца од ко јих је, са свим из ве сно на пот пу но исти на ч и н од у з е т а и мо ви на, не мо г у би т и и з о с т а в љ е на и з к ру г а с у бје к а т а ко јима се вра ћа ра ни је од у зе та имо ви на. Устав ни суд Ср би је је на сед ни ци на ко јој је раз ма трао устав ност за кона о вра ћа њу имо ви не цр ква ма и вер ским за јед ни ца ма кон ста то вао да се за ко но да вац опре де лио за ка скад ну де на ци о на ли за ци ју, од но сно за по - с т у п н у де н а ц и о н а л и з а ц и ју по в рс т и и мо ви не и по с у бјек т и м а с а к р ај њи м ци љем спро во ђе ња оп ште де на цио на ли за ци је ко јом тре ба да се окон ча вра - ћ а њ е и мовине би в ш и м в ла сн и ц и ма у Ср би ји. 19 О в а к в о с т ановиш т е з а хт ев а по се бан осврт. Пр во, отва ра се пи та ње да ли има осно ва да се у круг пи та ња ко ја р а с п р а в љ а и оце њу је Ус т а в н и с уд у к љу ч у ју п р о п и си ко ји н и с у до не т и а за ко је се прет по ста вља да ће би ти до не ти. Пре ма на шем ми шље њу, Устав ни с уд мо же да ра з ма т ра с а мо по с т о је ће в а же ће п р о п и с е и њи хо ву уск ла ђе но с т са за ко ном, али не мо же прав да ти еви дент не прав не пра зни не у по сто је - ћ и м п р о п и си ма, не к и м д руг и м п р е тпос т ав љ ен и м, буд ућ и м п р оп исима који ни су до не ти, не ула зе у круг по зи тив них про пи са, а са мо се прет по ста вља да ће би ти до не ти. 20 У при лог ова квој кон ста та ци ји иде и чи ње ни ца да је на кон усв а ја њ а За ко на о в ра ћ а њу ( р е с т и т у ц и ји) и мо вин и ц рк в ама и ве рск и м за јед ни ца ма до нет је ди но оп шти За кон о вра ћа њу одузете имовине и обе - ш т е ће њу, ко ји не о бух в ат а (о с т ал а) уд ружењ а, ус т анов е и л и д руг е о бл ике ор га ни зо ва ња у скла ду са за ко ном. И знет и м п ри с т у пом, уд ру же њ а, ус т а но ве и д ру г е ор г ан изац ије г рађана, као прав на ли ца, по де ље на су у две гру пе: а) цр кве и вер ске за јед ни це на јед ној и б) оста ла удру же ња, уста но ве и дру ге ор га ни за ци је на дру гој стран и. Њи хов п р а в н и по ло ж ај у однос у н а п и т а њ е п р а в а н а по в р а ћ ај од у з е т е имо ви не, у скла ду са ва же ћим прав ним про пи си ма, бит но је раз ли чит. Ова кон с т ат а ц и ја не т р а ж и до дат но о б р а з ло же њ е. Н а и ме, код по с т о ја њ а ов а к в е раз ли чи то сти, ко ја је еви дент на, оправ да но је отво ри ти пи та ње да ли је, у кон к р е т ном с л у ча ју, на ру шен ус т а в н и п ри н ц и п о з а б р а н и д ис к ри м и на ц и је. Пре ма из ри чи тој од ред ба уста ва (члан 21 став 1) пред уста вом и за ко ном 19 И н и ц и ја т и в а з а оце н у ус т а в нос т и З акон а о р е с т и т у ц и ји и мо ви не ц р к в а м а и в е р ск и м за јед ни ца ма ни су при хва ће не, http: //www.ustav ni.sud.rs /pa ge /vi ew/sr -Latn -CS/0-101423/ini cija t i ve - z a - o c e n u - u s t av n o s t i - z a ko n a - o - r e s t i t u c i ji -i m o v i n e - c r k v a m a -i -ve r s k i m - z a j e d n i c a m a - n i s u - p r i hv a c e n e, 27. април 2016. 20 Вид. С. Са мар џић, 449: За кон о ре сти ту ци ји цр кве не имо ви не са мо је је дан од ни за за ко на ко ји је у наш прав ни си стем ушао пре ко ре да. Ни је са свим ја сно обра зло же ње до но шења lex spe ci a lis без да по сто ји основ ни за кон ко јим се ре ша ва ју питања опште реституције. 594

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 сви су јед на ки и да ље сва ко има пра во на јед на ку за шти ту без дис кри минац ије. Ова прав на ли ца су у ства ри гра ђа ни ко ји су се ор га ни зо ва ли, основ а л и уд р у ж е ње ра д и о с т в ар ив ања н еког д о з в о ље н о г д р у ш т в е н о ко р и с н ог циља. За то се ци ти ра не одредбе Устава, ко је се од но се на за бра ну дис кри - ми на ци је, исто вре ме но од но се и на гра ђа не и на прав на ли ца ко ја су они о с н о в а л и. К а да је р еч о уд ру же њи ма, ус т а но в а ма и д ру г и м о р г а н и з а ц и ја ма гра ђа на, не јед на кост је еви дент на. Све оне има ју очи глед но бит но не јед нак по ло жај у од но су на јед но зна чај но пи та ње: на пи та ње по вра ћа ја или обеште ће ња ра ни јим про пи си ма од у зе те имо ви не. Ако се по ђе од ове кон ста - та ци је, из о ста вља ње прав них ли ца свих уста но ва и удру же ња осим цр ка - ва и вер ских зајед ни ца од мо гућ но сти ре сти ту ци је пред ставља нарушавањ е ус т а в ног п ри н ц и па з а б р а не д ис к ри м и на ц и је. 3. О СПРО ВО ЂЕ ЊУ ЗА КО НА Пр а к с а не д в о см и с ле но по т в р ђу је по с т о ја њ е о з би љ н и х недос т ат а к а и п р о т и в р еч но с т и у т ек с т у З акона. С асви м очек ив ано, ја вил и с у с е п р облем и ко је на осно ву ва же ћих за кон ских ре ше ња, прак тич но ни те о риј ски, ни је мо - г у ће р а з р е ш и т и. У не к и м с ег мен т и ма, р е з ул т а т и п ри ме не ов ог З а ко на п рибли жа ва ју се ап сур ду. За ко ном (члан 5 став 1 тач ка 2) утвр ђу је се да пра во на по в ра ћ ај и мо ви не и о б еш т ећењ е и ма з ад у ж би на ко јој је од у зе т а и мо ви на, од но сно њ ен п р а в н и с лед б е н и к. З а кон, ме ђу т и м, не с а д р ж и од р ед бу п р е ма ко јој би се ра ни јем вла сни ку, удру же њу или уста но ви, прав ном ли цу осно ваном у скла ду са за ко ном, вра ти ла за ду жбин ска имо ви на, ко ју су им по је дин и ис т а к н у т и г р а ђа н и, з а д у ж би на ри, п р е не л и у св о ји н у р а д и о с т в а ри в а њ а ја сно од ре ђе них ци ље ва. Та ко на при мер Срп ска ака демија наука и умет но - с т и н и је з а д у ж би н а, а л и с у јој б р ој н и з а д у ж би н а р и пок л ањ ал и одр еђ е н у имо ви ну; Ма ти ца срп ска, та ко ђе, ни ка да ни је би ла ни ти је мо гла би ти за дужби на, али је увек би ла ин сти ту ци ја од не спор ног на ци о нал ног зна ча ја, ко јој с у и с т а к н у т и п р и в р ед н и ц и и н а у ч н и и ја в н и р а д н и ц и, к а о з ад уж бин ар и, по кла ња ли или оста вља ли имо ви ну или де ло ве сво је имо ви не. Да кле, за дуж би на је в р ед но с т ко ја је у од р е ђе ном пе ри о д у на о снову в ољ е з ад уж бинара по с т а л а в л а сн и ш т в о СА Н У, М а т и це с рп ске, Б е о г р а д ског у н и в е р зи т е т а и л и не ке д ру г е ус т а но ве и ор г а н и за ц и је, ос т а је из ва н до ма ша ја За ко на, са мо за т о што ови су бјек ти ни су за ду жби не, ваћ вла сни ци број них за ду жби на (за дужбин ске имо ви не). Ова кву си ту а ци ју, ме ђу тим, за кон не по зна је. У свим до са да по кре ну тим слу ча је ви ма до не та су исто вр сна ре ше ња са ша блон ском кон с т а т а ц и јом ка ко је у т вр ђе но да под но си ла ц за х т е ва н и је а к т и в но ле г и т и м и с а н сход но ч л а н у 5 З а ко на о в р а ћ а њу од у з е т е и мо ви не и 595

Је л е н а З. В е с е л и н ов, Актуелна питања реституције у Србији (стр. 585 600) о б е ш т е ће њу. 21 С а гл а сно з а ко н у, би ло ко је уд ру же њ е, ус т анов а и л и д руг а о р г а н и з а ц и ја, ф о р ма л но -п р а в но не мо же и ма т и а к т и в н у ле г и т и ма ц и ју. Сви захтеви удружења и установа за враћање имо ви не од би је ни су због не до - с т а тк а а к т и вн е л ег ит им ац ије. Не од рж ив о с т п ос т ојећ и х п р а вн и х р еш ењ а са д р жа н и х у За ко н у о вра ћа њу и мо ви не и обе ш т е ће њу п роизлази, п ра кт и чно из сва ког по је ди нач ног слу ча ја. Ра ди при ме ра ци ти ра мо са мо јед но обра зло - же ње утвр ђе но је да Ма ти ца срп ска има свој ство прав ног ли ца у скла ду са за ко ном и ста ту том и да иста пред ста вља је дин стве ну и са мо стал ну, књижев но, на уч но и кул тур но дру штво, а не за ду жби ну, те бу ду ћи да је утврђе но да је п ред ме т на не пок ре тно с т одузет а к а о в ласн иш т во Мат ице с рпске, ко ја не ма с т а т ус н и т и о б л и к з а д у ж би не ко јој је и мо ви на од у зе т а не спор но је утвр ђе но да ни су ис пу ње ни усло ви пред ви ђе ни чла ном 5 за ко на ко ји пропи су је ко има пра во на вра ћа ње имо ви не. 22 Ис ти чу ћи још јед ном да се, иа ко је имовина фор мал но од у зе та од Ма ти це срп ске, ра ди о одузетој задужбинској и мо ви н и кон с т а т у је мо да ов а к в ом о бр а з ло же њу н и је по т р е ба н до дат н и ко мен т а р. Пр о т и в в е л и ког бр о ја р е ше њ а и з ја в љ е не с у ж а л б е, а л и у п р едме т и ма у ко ји ма је од л у че но по ж а л ба ма, н и јед на ж а л ба н и је у в а же на. Јед но с т а в но, с а гл а сно в а же ћ и м п р о п и си ма, не до с т а т а к а к т и в не ле г и т и ма ц и је ви ше је не го очи гле дан. Ту жбе под не те Управ ном су ду из истог раз ло га, пре ма на шој оце ни, не ма ју мно го из гле да на успех. Оне би, евен ту ал но, мо гле да има ју из гле да на успех је ди но ако би Устав ни суд при хва тио да рас пра вља и од лучу је о не у став но сти за ко на ко ји је, без одр жи вог осно ва и обра зло же ња, из о - ста вио ши рок круг прав них ли ца из ка те го ри је су бје ка та ко ји ма се вра ћа ран ије одузет а и мовина, т ачн ије о евиден тној п ра в ној п ра зн и н и ко ја, по на шем м иш љењу, до во д и у п и та ње ње г о ву са гла снос т са Ус та вом Ре п у бл и ке Ср би је. По ред то га, це л ис ход но је у ч и н и т и и на по ре у п рав ц у по к ре та ња и н и ц и ја т и ве з а и з ме не з а ко на ко ји ма ће с е уд ру же њ а и ус т а но в е, к а о не спо р н и но си о ц и п рава својине, об у х ва т и т и као су бјек т и ко ји и ма ју п ра во на по вра ћај и мо ви не и о б е ш т е ће њ е. У прак си се јављају и нејасноће прили ком од ре ђи ва ња прав ног след бе - н и к а з а д у ж би на. При под но ше њу з а х т е в а з а по в р а ћ ај и мо ви не А г ен ц и ји з а р е с т и т у ц и ју је би ло не о п ход но п ри ло ж и т и до к а з о п р а в ном с лед б е н и ш т ву и д руг е до ка зе да је зад ужбина п ра вн и след бе н и к за д у жби не ко јој је и мо ви на од у зе та, од но сно до ка зе да је сту пи ла као прав ни сук це сор у ње на пра ва и оба ве зе. Има јући у виду да се приликом доношења нових прописа о задужбина ма ме њао и ор ган ко ји је во дио ре ги стар за ду жби на, би ло је нео п ход но 21 Ре ше ње Аген ци је за ре сти ту ци ју под руч на је ди ни ца Но ви Сад пред мет бpoj: 46 - -012842/2014 22 Исто 596

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 п ри ба ви т и док азе о пос т ојању р ег ис т рац ије з а д у ж би не у ск ла д у са в а же ћ и м з ако н им а з а с в е п е р и о д е од н а с т а н к а з а д у ж би н е. М и н и с т а р с т в о к у л т у р е Ре пу бли ке Ср би је је, ка ко се на во ди у ре ше њи ма, на осно ву чл. 24 За ко на о з а д у ж би на ма, ф он до ви ма и ф о н да ц и ја ма и з 1989. г о д и не и з да в а ло р е ше њ а ко ји м а је у т в рђив ало д а је з ад уж бин а у п ис ан а у р ег ис т а р з а д уж бин а ко ји во ди Ми ни стар ство кул туре. Решењем се одобрава обнавља ње ра да за дуж би не. И з н а в е де ног п р о и з л а зи д а је н а д ле ж н и д р ж а в н и о р г а н Ре п у бл и ке Ср би је (Ми ни стар ство кул ту ре) на тај на чин утвр дио да се упра во ра ди о ис т ој з а д у жбин и, односно о и дент и чном п ра в ном л и ц у ч и ји је ра д об но в љен са ис т и м ц иљ ем. Након доношењ а новог Закона о з ад уж бинама 2011. г о д ине у п ис у р е г и с т а р в р ш и А г ен ц и ја з а п ри в р ед не р е г и с т р е к а о по в е р е н и по с а о. Све за ду жби не су то ком свог тра ја ња мо ра ле да ускла де сво је ак те са по зитив но прав ним про пи си ма па та ко и да се ре ги стру ју код над ле жног ор га на. Ме ђу тим, при утвр ђи ва њу континуитета заду жби не, од но сно прав ног следб е н и ш т в а А г ен ц и ја з а р е с т и т у ц и ју т у ма ч и у п ис у р е г и с т а р (ч л. 24 З а ко на о за ду жби на ма, фон до ви ма и фо н да ци ја ма из 1989. го ди не и чл. 29 За ко на о зад у ж би на ма и з 2011) к а о кон с т и т у т и в н и а к т, у см и с л у о сн и в а њ а з а д у ж би не. Сасви м је ра зу м љи во да је з ад уж бина в р еме ном ме њ а ла сво ју п ра в н у фор м у и на ч и н р е г и с т р о в а њ а, је р с у т о ус ло в љ а в а ле п р о ме не ко је с у на с т а ја ле п р е св е г а у п р а в н и м п р о п и си ма д р ж а в е. Ја сно је да уко ли ко у про пи са ном ро ку н е б и д о ш л о д о р е г и с т р а ц и је у н о в ом р е г и с т р у, з а д у ж б и н а б и п р е с т а л а ф о р м а л н о - п р а в н о д а п о с т оји п а је т акв а п р е р е г и с т р а ц и ја б и л а у с л о в ускла ђи ва ња са но вим про пи с и ма. Ме ђу тим, Аген ци ја за ре сти ту ци ју, ре ше - њи ма ко ји ма од би ја вра ћа ње имо ви не уко ли ко је до шло до ове вр сте ре гистра ци је упра во то на во ди као раз лог за од би ја ње зах те ва. На овај на чин је по сту па ју ћи орган, пот пу но не тач но, на нео др жив на чин из ме нио вре ме оснива ња за ду жбина да ју ћи свом упи су кон сти ту тив ни ка рактер, иако је задужбина основана п ре више децен ија. Тако је субјек т има којима је дозвољено у чеш ће у по ступ ку ре сти ту ци је, у прак си нео сно ва но ус кра ће но то пра во. У кон крет ним слу ча је ви ма ра ди се о за ду жби на ма под упра вом Ма тице с рп ске ко ја је у ск ла д у с а с т а т у т и ма з а д у ж би на, у в р еме одузимањ а би ла прав ни след бе ник у сми слу но си о ца свих пра ва и оба ве за на имо ви ни за дужби не, па је та ко њен прав ни след бе ник оста ла и да нас. Кон ти ну и тет за дужби на та ко не би смео би ти до во ђен у пи та ње, јер се ра ди о ин сти ту ци ји ко ја тра је већ 190 го ди на. За кон у круг ли ца ко ја има ју пра во на по вра ћај имо ви не убраја задужбину ко јој је имо ви на од у зе та, од но сно ње ног прав ног след бе ник а, с т о г а је зи ч ко, а на р о ч и т о ц и љ но т у ма че њ е св а к а ко дозв ољ ав а да п ра вн и след бе ник за ду жби не сва ка ко не мо ра би ти за ду жби на. Уско ту ма че ње За ко на од стра не ор га на ко ји га спро во де је пот пу но непри хва тљи во. Нор ме За ко на чи ји је основ ни циљ да се имо ви на вра ти не би сме ле би ти ту ма че не на на чин да се што ве ћи број зах те ва од би је, већ упра во 597

Је л е н а З. В е с е л и н ов, Актуелна питања реституције у Србији (стр. 585 600) с у п р о т но. П и т а њ е а к т и в не ле г и т и ма ц и је мо гло би би т и спо р но т ек к а да би ви ше ус т а но в а, з а д у ж би на и л и њихови х п р а в н и х с лед б е н и к а п р е т ен до в а ло на исту имо ви ну. У до са да из не тим кон ста та ци ја ма ја сно се ви ди да је про цес ре сти туци је у Ср би ји, ка да се ра ди о корисницима реституције, нормиран по принци пу сви су пред за ко ном јед на ки са мо што су не ки ви ше јед на ки. 23 Тако уоч ав а мо још једн у к ат ег орију л иц а ч ија с у п р ав а пов р аћ ај и мовине пот пу но нео прав да но су спен до ва на. У За ко ну о по вра ћају имовине и обеште - ће њу (члан 5 тач ка 1) су изостављена лица ко ја су те ста мен тал ни на след ниц и би в ш и х в л а сн и к а од у з е т е и мо ви не. О снов н и п ри н ц и п на с лед ног п р а в а је да онај ко је сте као имо ви ну са њом сло бод но рас по ла же. При ме ном овог п ри н ц и па т е с т а мен т а р н и на с лед н и ц и и ма ју п р ед но с т у од но с у на з а кон ске на с лед н и ке, је р а ко по с т о ји т е с т а мен т, в о љ а о с т а ви о ца с е мо р а ис по ш т о в а - т и. И з у з е т а к је је д и но н у ж н и де о. 24 За кон на не при хва тљив на чин, као субјек т е ко ји и ма ју п р а в о на в р а ћ а њ е и мо ви не по зна је је д и но з а кон ске на с ле - д н и ке, а т е с т а мен т а л не по т п у но ис к љу ч у је. З а кон о н а с ле ђи в а њу 25 (члан 2) на во ди два осно ва на сле ђивања: на основу за ве шта ња (те ста мен та) и за конско, с тим што се за кон ски ред на сле ђи ва ња при ме њу је ка да за ве шта ње не пос т оји. Не вид и с е р а злог з а и зос т ав љ а њ е т е с т а ме н т а л н и х н а с лед н и к а у овој ка т е г о ри ји ов ла ш ће н и х л и ца за под но ше ње за х т е ва за повраћај и мовине, од но сно обе ш т е ће ње. На овај на ч и н За кон о ре с т и т у ц и ји је у су п ро т но с т и са од р ед б ом 59 Ус т а в а Ре п у бл и ке Ср би је ко ји м с е ја м ч и п р а в о на с ле ђи в а њ а, у скла ду са за ко ном. ЗА К ЉУ Ч А К У те о ри ји пра ва, углав ном је не спор но да од но си сво ји не и на чин њи ховог уре ђи ва ња у ве ли кој ме ри опре де љу ју ка рак те ри стике, развитак и функцио ни са ње прав ног си сте ма у целини. Разумљиво је зато да промене у структури сво ји нск и х од но са, а за т и м п ра в на ре г у ла т и ва ко јом се т е п ро ме не у ре ђу ју, по бу ђу је в е л и ко и н т е р е с ов а њ е. У с л у ча ју до но ше њ а з а ко на о р е с т и т у ц и ји до ш ло је до нео п ра в да ног ка ш ње ња. Текс т За ко на о враћању одузет е и мовине н и је оп ра в да о оче к и в а њ а. У овом т ек с т у п ри к а з а н и су са мо не к и од м но г и х, еви дент них не до ста та ка законског текста. Поједине одредбе су неприхватљиве са ста но ви шта те о ри је пра ва, а прак са сва ко днев но не дво сми сле но по твр ђује по сто ја ње озбиљ них не до ста та ка и про тив реч но сти у тек сту За ко на. 23 С. Са мар џић, 445 24 Реч је о за шти ти ди рект них по то ма ка од пот пу ног ис кљу че ња од на сле ђа. 25 З а ко н о н а с л е ђ и в а њу, Слу жбе ни Гла сник РС, бр. 46/95. Ви ди: Од лу ку УС РС, IУ бр. 358/95 101/2003-18 598

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 Када се п ро менама фу ндамент а лн и х п ри н ц и па у ор г а н и зо ва њу д ру ш т ва з а х в а т ају односи св о ји не, п р и н ц и п п р а в и ч но с т и з а х т е в а д а св и с у бје к т и, ко л и ко је т о мог у ће, бу д у у п ра в но јед на кој по зи ц и ји. За т о је у ра д у по с е б на па ж њ а по св е ће на л и ц и ма ко ја н и с у о б у х в а ће на З а ко ном о в р а ћ а њу од у з е т е имо ви не и обе ште ће њу. Прав на ли ца на ста ла удру жи ва њем гра ђа на у свим п р а в н и м си с т е м и м а би л а с у и с ад а јес у носиоц и, с убје кт и п р ав а св ојине. По тп у но је неспорно да и м је к а о носиоц има п ра в а св о ји не од у з е т а и мо ви на јед на ко као и свим дру гим су бјек ти ма на ко је су се ови про пи си од но си ли. Ме ђу тим, ка да је реч о су бјек ти ма ко ји има ју пра ва на по вра ћај имо ви не или о б е ш т ећ ењ е, у д р уж ењ а г р ађ ан а, ус т ан ов е и д р у г е о р г а н и з а ц и је г р а ђ а н а осно ва не у скла ду са за ко ном пот пу но су из о ста вље ни, ма да су ови су бјект и но си о ц и п р а в а св о ји не, по т п у но не спо р но, по с т о ја л и и т а да, у в р е ме до - но ше ње про пи са о од у зи ма њу имо ви не, а по сто је и са да ка да се та имо ви на в р а ћ а. И мо ви н а је, по с е б н и м з аконом, в р аћен а јед ино ц рк в а м а и в е рск и м з а јед н и ца ма које, у о снови, и мају ис т и п ра вн и по ло ж ај к а о о с т а ла уд ру же њ а гра ђа на и уста но ве. Сто га је оправ да но отво ри ти пи та ње да ли је ова квим присту пом учи њена повреда уставног принципа за бра не дис кри ми на ци је. Исто - в р е ме но це л исход но је у ч и н и т и на по р е у п р а в ц у по к р е т а њ а и н и ц и ја т и в е з а из ме не за ко на, ко је су се и у те о ри ји и у прак си по ка за ле као ну жне и хит не. Овим из ме на ма за ко на би сва ли ца ко ји ма је од у зе та имо ви на мо ра ла би ти об у х ваћена као су бјек т и ко ји и ма ју п ра во на по вра ћај и мо ви не и обе ш т е ће ње. За кон о вра ћа њу од у зе те имо ви не и обе ште ће њу има и низ дру гих не до ста - та ка чи ја је из ме на нео п ход на, јер се ра ди о ве о ма сло же ној ма те ри ји ко јом с е по р ед в ра ћ а њ а и мо ви не ра н и ји м в ла сн и ц и ма у ск ла д у с а ус по с т а в љ а њ ем но в и х е ко ном с к и х и по л и т и ч к и х од но с а у д ру ш т ву, с т в а р а ју и ус ло в и з а на с т а ја њ е т р ж иш но оријент исан и х п рив р ед н и х субјек ат а и пос т и з ањ е већег с т е пе на еко ном ске с т а би л но с т и. Пра в но у р е ђи в а њ е и з не т и х п и т а њ а, ко ја с е у сво јој су шти ни од но се на за шти ту сво ји не као основног, Уста вом за га ранто ва ног пра ва, ну жна је прет по став ка за ус по ста вља ње прав не др жа ве и влада ви не п р а в а. 599