Већ дуже време у Банат -

Transkript

1 NA[E NOVINE plus НАСТАВЉЕНИ РАДОВИ НА НОВОМ ПАРОХИЈСКОМ ДОМУ STAVQEN CREP 2 Већ дуже време у Банат - ском Новом Селу посто - ји потреба за још једним свештеником Српске православне цркве и то из више разлога. Најпре, из просте чињенице што број садашњих верника по Уставу СПЦ омогућава формирање две Парохије, а затим и из разлога што велики врој домаћина очекује да му за Крсну славу дође свештеник и очита је. Тај проблем је био пре дочен и Његовом преосвештенству епископу банатском господину Никанору и његовом вољом садашња новосељанска парохија ће бити подељена на две. Из тог разлога овог лета су у Новом Селу започели радови на изградњи новог парохијског дома. Изграђени објекат је повр - шине од око 200 квадратних метара. У њему ће се налазити библиотека, канцеларија и парохијски дом. У суботу, 12. септембра, стављен је цреп, претходно је уведена канализација, а следећи на реду су радови на мокром чвору и унутрашњем уређивању објекта. Највећи део средства за до - садаш ње радове обезбеђен је захваљујући добровољним при лозима парохијана и неких сеоских удружења и фирми. Ваља напоменути да подизање кровне конструкције и стављање црепа је урађено добровољним радом неколицине мештана (Владимир Богојевић, Не - дељ ко Појетар, Славко Кужић, Јово Тадић, Симо Малиновић, Душан Сукњевић, Лазо Мирковић). Тим поводом отац Радослав Радмановић је рекао: - Свима који су добровољно помагали изградњу неизмерно смо захвални, а посебно људима који су несебично својим радом учествовали у подизању крова из љубави према Цркви и Господу. Надамо се да ће и у будуће свако ко је мајстор у не ким пословима хтети да по - могне. Гледамо да се ухватимо у коштац са свим проблемима па да изглед храма и парохиј - ског дома буде на задовољство свих наших парохијана у Но - вом Селу. Од недавно плато испред храма краси и камена чесма са три извора воде чију изградњу је финансирао Влајко Васић. На чесми још треба да буде урађен мозаик Богородице и Христа. Милена Јовишић ПОГЛЕД НА СВЕ СТРАНЕ: СИНИША КОЈИЋ Поштовани читаоци, ето, након четрнаест година заједничког дружења стигосмо и до стотог броја Наших. Када би ову бројку упоредили са недељницима и месечницима у окружењу, то и није нешто. Међутим, када наше сеоско гласило упоредимо са сличним срединама и њиховим медијима, то и није тако лоше. Наиме, сем Старчевачких новина које су скоро професионалне, остала сеоска гласила нису ни близу Наших 100! И не само у општини илити граду Панчеву него и диљем земље Србије. Али није ми намера да овој стотки придајем толику важност. Намера ми је да се на овом месту, данас, пре свега, захвалим људима који су на било који начин помогли да један овакав медиј заживи и доживи значајнији јубилеј. Пре свега Ђорђу Зојкићу, иницијатору издања многих сеоских новина па на неки начин и овог нашег, покојном Ненаду Пејаковићу, коуреднику првих пет бројева, покојном Стевану Ђаконовићу, великом локалпатриоти и особи која је све ресурсе своје Завичајне збирке од почетка ставила у функцију Наших новина, Градимиру Аврамову, техничком уреднику од првог броја и великом пријатељу новина и села уопште, затим Васи Појетару, Душану Рајину, Влади Слијепчевићу, Чеди Кљајићу, Влајку Васићу, Зорану Кресићу, Миши Пролету, Драгомиру Келићу, Петру Гајићу, Валентину Цапрђи.. Био бих много грешан да на овом месту не поменем и оне који су новинама за све ово време давали душу : Дорелу Перњаку, Зорану Јовићу, Силвани Новаковић, Јеленки Новаковић, Зорану Лауташу, Милану Новаковићу, Бранку Чигоји, Илији Баба, Гордани Топић, Сорину Бољанцу, Данијели Глигорин, Јелки Новаковић и на крају незамењивој и највреднијој Милени Јовишић. Наравно, нисам заборавио ни Ранка Савичића- ђоку, фотографа који је својим фотографијама из сеоског живота заједно са нама овековечио једно раздобље. За неке субјективне за неке објективне али Селу јако неопходне Наше новине су доживеле дан да у историјату писане речи нешег насеља буду уписане златним словима као информативно гласило које је имало традицију.верујемо да ће време које долази бити нови изазов и најбољи суд уложеног вишедеценијског труда. До тада уживајте у Нашим!

2 3 NA[E NOVINE plus УКРАТКО УКРАТКО УКРАТКО УКРАТКО УКРАТКО УКРАТКО УКРАТКО УКРАТКО ЈАВНИ РАДОВИ У ОРГАНИЗАЦИЈИ ЈКП-БНС Национална служба за запошљавање је објавила конкурс за организовање јавних радова. Месна заједница Банатско Ново Село је конкурисала и дала гаранцију да ће организовати и обезбедити услове за спровођење јавног рада. За ивођача јавног рада одређен је ЈКП- БНС у чијој се организацији спроводи јавни рад на уређењу кишне каналске мреже. озелењавању и уређењу јавних површина и осталих зелених површина од значаја за насељено место. Жеља за већим обимом ових послова није услишена код комисије при Националној служби за запошљавање па је од захтеваних десет извршиоца одобрено пет. Међутим, у овој тешкој економској ситуацији и то се сматра успехом јер је ипак пет лица почело да ради и радиће наредних шест месеци на сређивању и умивању јавних површина. Директор ЈКП- БНС ће према потписаном уговору извештавати о резлтатима јавног рада Савет МЗ. * * * ИЗГРАДЊА ОТРЕСИШТА Месна заједница је код покрајинског Секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство конкурисала пројектом за изградњу отресишта приступних делова атарских путева на уласку у насеље. При изради идејног пројекта рачунали смо на мало већу цифру па смо конкурсном документацијом обухватили дванаест прикључака и за то тражили 5,6 милиона динара. Међутим, добили свега милион. Било како било, задовољни смо и овим средствима јер ћемо тако успети да урадимо и сва три отресишта. Управо је у току један други конкурс од истог Секретаријата а тиче се водоснабдевања па се надамо већим средствима. Пролетос смо по истом основу добили новац и реконструисали водоводну мрежу у улици Максима Горког. * * * КОНКУРС ЗА ДВОЈЕЗИЧНЕ НАТПИСЕ Своје право а и обавезу као сложена национална целина Месна заједница је искористила да конкурише код покрајинског Секретаријата за управу, прописе и националне мањине да нам се помогне у финансирању израде табли-натписа на јавним установама на српском и румунском језику. Достављен је подужи списак и ниједан јавни објекат није изостављен. Поднет је чак и захтев за путоказе у насељу који би показивали правац гробља, железничке станице, депоније, спортске хале, школе, цркава итд. Бранко Чигоја ПРВИ ПАНК РОК ФЕСТИВАЛ Усуботу, 4. јула, у Банатском Новом Селу одржан је Први панк рок фестивал новосељанских бендова у организацији кафеа Millenium. Осмишљен је с идејом да се окупе сви рокери из овог места и представе у целовечерњем програму што треба да да допринос афирмацији доброг старог панка и рока. Наступила су три бенда, од којих је новосељанска публика први пут имала прилику да чује два. На сцену је прво изашла новосељанско-панчевачка петорка предвођена фронтменом Слободаном Стаматовим. Окупљени у бенду Порок ови момци вежбају око две године са паузама. Оно што обрађују и што су те вечери отпрашили су песме панк-рок бендова који немају често прилике да се чују као што су Џукеле, Гоблини, Рибља чорба и други. Новосељанима већ добро познат Rocko bend и ове вечери је жестоко загрејао атмосферу обрадама бендова као што су Леб и сол, Роллинг стонес, Генерација 5, YУ група итд. Од фронтмена Ненада Ђурића сазнајемо да бенд постоји од године и до сад су имали преко 50 свирки. У плану им је промена репертоара која подразумева обраду домаће мање комерцијалне музике. Тренутно једини ауторски бенд у Новом Селу је панк-рок тројка 539 окупљена пре око годину дана. Фронтмен Милан Рајин истиче да су веома продуктивни, да раде само ауторске ствари и да им је жеља да се појављују на фестивалима. Иако је било пропуста у наступима бендова Порок и 359, нико им то неће узети за зло јер први пут су пред публиком. Важно је да рок и панк живе у Новом Селу. М. Јовишић РАВНОГОРЦИ НА ДВОДНЕВНОЈ ЕКСКУРЗИЈИ Чланови удружења Равногорац потрудили су се да ове године поклоничка екскурзија под називом Светињама у походе, траје два дана. Традиционално, сваког 2. августа, на Светог Илију, Новосељански монархисти организују поклоничка путовања широм Србије обилазећи културно-историјске споменике и света места. Упознај Србију да би је још више волео главни је мото ових дружења. Ове године чланови удружења: Никола Кужић, Душан Рајин, Никола Вучковић, Боба Радуловић, Драган Топић, Лаза Маглов, Душан Маглов, Душан Новаковић, Неђа Вишекруна, Синиша Којић, Стефан Вучковић, Тодор Кужић, Иле Лукић и Остоја Калаба у дводневној екскурзији обишли су Дивчибаре, Бајину Башту, Мокру гору, Овчар Бању (где су ноћили), као и пет Овчарско-кабларских манастира. Манастир Јовање

3 NA[E NOVINE plus ОДРЖАНА ДРУГА БАНАТСКА ТРУБА OVOGODI[WA SMOTRA SA ME\UNARODNIM KARAKTEROM Усуботу, 1. августа, Банатско Ново Село је било место окупљања најпознатијих дувачких оркестарафанфара из српског и румунског Баната. То није случајно јер у селу постоји традиција културу, одржана је друга Банатска труба Ове године фестивал је био међународног карактера захваљујући учешћу оркестра из Румуније, а место одржавања било је на платоу испред спо- На официјалном отварању присутнима су се обратили и између осталог рекли: Илије Баба, председник Организационог одбора: - Имамо посебну част да поново примимо у нашу средину фанфаре неких КУД-ова из српског и румунског Баната које ће нам и овог пута приредити тренутке задовољства. Ово је празник радости који нам доноси сусрет са пријатељима музике, са ствaраоцима и посланицима музике. Василије Крајњан, председник Савета Месне заједнице: - Банатско Ново Село са 8000 становника заслужује једну овакву манифестацију којом ћемо наставити стопама наших предака. Хвала свима онима који су на било који начин допринели да ова манифестација буде традиционална и да се оствари за добробит свих младих људи које се баве овом музиком. Немања Ротар, градски већник задужен за културу: - Пожелео бих вам да овај фестивал траје још много година, да се овде дружимо и окупљамо, да славимо лепе тренутке живота и да овај сунчан дан увек буде сунчан када свирају трубе Баната. манифестације на коме су говорили главни представници власти задужени за културу са покрајинског и локалног нивоа. На самом почетку фанфара Тинерету је извела српску и румунску химну. Затим су се присутнима обратили Илије Баба, председник организационог одбора фестивала, Васи- 4 да покрајински Секретаријат за културу управо приводи крају Стратегију развоја културе АП Војводине. У културној политици Покрајине значајно место заузима очување традиције и управо овај фестивал, иако најмлађи у Војводини, мора имати посебну пажњу због дуге традиције фанфара на овим просторима. - рекао је Срећков. И док је сунце тог првог августовског дана почело полако да залази а температура да се снижава, атмосфера у публици је постајала све при - јатнија и веселија захваљујући музици 11 дувачких оркестара. Поред домаћина, фанфаре Тинерету, на Банатској труби 2009 наступиле су и фанфара из Врани (Румунија), фанфаре културно уметничких друштава из Јабланке, Страже, Долова, Селеуша, Куштиља, Гребенца, Ритишева, Делиблата и Брас оркестар из Пан чева. На њиховим репертоарима нашли су се сплетови традиционалних српских и румунских мелодија, разни маршеви, а публика је посебно реаговала неговања дувачких оркестара дуга преко 70 година. У организацији новосељанских удружења, Аматерског музичког друштва Тинерету и Одеље- меника у центру села. Програм дешавања је започео у 17 сати дефилеом трубача од Ватрогасног дома кроз центар села до централне бине због чега је ња за културу и уметност Демократског савеза Румуна, а под покровитељством Савета Mесне заједнице Ново Село и покрајинског Секретаријата за саобраћај на магистралном путу био привремено заустављен. Тиме су најављени учесници, а затим је уследило официјелно отварање ове музичке лије Крајњан, председник Савета Месне заједнице и Немања Ротар, градски већник задужен за културу. Част да званично фестивал прогласи отвореним припала је Драгану Срећкову, помоћнику по - крајин ског Секретара за културу. Он је том приликом, између осталог, рекао: - Желим да скренем пажњу на популарне мелодије народне музике. Позитивна енергија и добре вибрације тог поподнева на Банатској труби 2009 у Но - вом Селу су потврда да су оправдане жеље домаћина да ова манифестација буде традиционална. Милена Јовишић

4 5 NA[E NOVINE plus МОЖЕМО БИТИ ПАРТНЕРИ НА ОБОСТРАНО ЗАДОВОЉСТВО Банатско Ново Село спада у ред оних средина које имају релативно велики број регистрованих удружења својих грађана. Кад кажемо релативно, овде не мислимо на квантитет таквих организација већ управо на њихов квалитет. Наиме, рад, односно активност таквих удружења одавно је превазишао атар нашег села. Једно од таквих је свакако и Удружење пољопривредника Новосељански паори. Ова млада струковна организација (основани су прошле године) својим активностима у правцу одбране интереса сељака, стигла је не само на ступце и термине престоничких медија него и до врха саме Владе. А како је основни предуслов доброг рада сваке организације јединство њених чланова и добро вођство, за саговорника смо узели Зорана Сефкеринца, председника удружења паора. По занимању сте учитељ, међутим ваш живитни позив је бављење земљорадњом.који је мотив да учионицу пуну деце, чисто одело и годишњи одмор од преко два месеца замените најнеизвеснијим послом на светупољопривредом? Ја сам по природи особа која воли да ствара и могу да кажем да се не бих задовољио само радом у учионици. У струци сам радио веома кратко и на крају се определио за приватно предузетништво. Од сам држао текстилну радњу која је и у годинама кризе успевала да опстане и имала свој реноме. Након смрти деде који је био успешан пољопривредник брат и ја смо одлучили да наставимо и проширимо наше домаћинство. Вероватно ту има и нечег генетског пошто фамилија Сефкеринац живи у Банатском Новом Селу од оснивања и бави се пољопривредом. Колико је велико ваше газдинство и које пољопривредне културе су најчешће заступљене на вашим њивама? Моје и братово газдинство обрађује око 60 хектара. Као и на многим газдинствима у окружењу најзаступљенија култура је кукуруз, затим пшеница и сунцокрет. Увели смо и нове као што је просо, храна за птице, коју смо ове године произвели на око 6 ха. Пошто је наше газдинство оријентисано на мањем броју хектара и високо исплативе културе смо увели у нашу производњу. Тако сваке године радимо лековито биље на између 1-2 ха. То је бели слез а од ове године смо засновали плантажу шипка. На томе се свакако неће завршити асортиман култура па већ на зиму, кад буде више времена, разрађиваћемо нове пројекте и новине у производњи. Да се вратимо на основну тему. У Новом Селу је ранијих година било покушаја организовања пољопривредника. На жалост, сваки такав покушај био је политизован па је за последицу имао неминовни крах.чини нам се да ово ваше удружење не болује од такве болести.међу вама има страначки опредељених чланова како међу партијама на власти тако и у опозицији и добро функционишете. Где је по вама граница између страначке оданости и привржености програму и статуту једне овакве струковне организације? Први и основни задатак или циљ удружења је да олакша живот омладини и пољопривредницима на селу, и то је примарно. Већ на првом састанку смо договорили да нећемо у рад удружења мешати странке и политику. И то до данас, као што сте приметили, функционише одлично. Иза себе имам три подпредседника, секретара, благајника и сам рад удружења је јаван. Како сви живимо од пољопривреде нама је приоритет Програм и Статут удружења, које у себи садржи побољшање живота пољопривредника у селу. Основно је да нећемо више да будемо грађани другог реда. Једном речју, децу издржавамо од посла којим се бавимо, а све друго је неминовност за остварење циљева. Како смо већ дотакли програм можете ли нам укратко изложити основне смернице вашег рада и колико чланова бројите? Удружење пољопривредника Новосељански паори има 150 чланова, а од тога је активно између 50 и 70, углавном су то млади од година. Основне смернице нашег рада су: унапређивање пољопривредне производње; учешће пољопривредника у активностима која се тичу пољопривреде у МЗ; залагаћемо се за стварање удружења на нивоу регије (Банат); сарадња са стручним службама, институцијама као и са другим удружењима у земљи; оснивање манифестације ратара итд. С обзиром да је програм РАЗГОВОР С ПОВОДОМ ЗОРАН СЕФКЕРИНАЦ, председник Удружења Новосељански паори нашег удружења широк и свеобухватан ја ћу навести један од примера његове реализације а то је да смо успели да формирамо Комисију при савету МЗ која већ даје резултате тако што сагледава стање нашег атара и предлаже конкретне активности. Такође, наше удружење је направило изузетан контакт са јединим пољопривредником и уједно председником општине а то је Пера Миланков, председник општине Нова Црња. Наравно, успоставили смо изузетно добре односе са свим удружењима пољопривредника из читавог Јужног Баната. Ваше удружење се наметнуло јавности у селу а и шире, пре свега организованим протестом и најављеном блокадом међународног пута, због ниске цене откупа пшенице. Било је то средином августа.од тада па ево до данас имали сте бројне акције и сусрете са највишим преставницима власти како у Београду тако и у Новом Саду. Да ли су резултати оправдали толики труд? Наше удружење је у сарадњи и координисаној акцији са осталим удружењима и пољопривредницима из Јужног Баната изразило незадовољство у вези откупне цене пшенице, још пре почетка жетве. Јер, као и што се десило ове године, наша улагања су била за 50% већа, него понуђена цена (без зараде да се покрију трошкови производње) је између 10,75-15,00 динара. Ми смо инсистирали да нам министар пољопривреде у што краћем року организује састанак са откупљивачима и прерађивачима пшенице, уљаних култура и кукуруза са 5 најјачих фирми: Viktorija Grup, МК Grup, Delta, IST Point и Invej. Готово сам сигуран да није дошло до ових састанака а који се одржавају сваког месеца (ја сам представник Банатске регије) да би и сунцокрет и соја били плаћени по 13 динара односно 13,5 динара, а кукуруз 4 динара. Направљен је добар контакт између откупљивача и нас примарних произвођача, где је министар пољопривреде арбитар. А што се тиче мог ангажовања могу да кажем да сам своје удружење заступао часно и гласно. И оно је резлутирало низом састанака на највишем могућем нивоу: са министаром пољопривреде господином Сашом Драгиним (4 пута), у Скупштини Србије били смо гости Одбора за пољопривреду, затим имали смо низ састанака са шефовима одборничких група ДС, ЛСДВ, ДСС, НС. Такође имамо изузетну сарадњу са Асоцијацијом пољопривредника Војводине. Иако смо основани пре непуних годину дана све ово је велики успех Удружења пољопривредника Новосељански паори. Јер, најзад, и глас пољопривредника се чује и уважава. Поред овог ангажовања ви сте активни и као одборник Савета Месне заједнице и као председник Управног одбора Јавног комуналног предузећа БНС. Има ли додирних тачака у активности удружења и рада локалне самоуправе? Додирне тачке постоје - навешћу вам пример, када је 50 пољопривредника из Удружења Новосељански паори поравнало 250 км путева у нашем атару. Акцију смо извели брзо, ефикасно са нашим средствима а корист је била вишеструка. Што се тиче сарадње са градским институцијама ту има малих неспоразума. Наиме, када смо организовали и спровели ову акцију обратили смо се Секретаријату за привреду и пољопривреду града Панчева за помоћ али нисмо наишли на разумевање. Али, зато је Месна заједница изнашла начина да покрије утрошено гориво акције равнања пољских путева, па зар то није братски однос? И на крају једно провокативно питање. Да ли бисте били спремни да зарад интереса удружења рушите Владу Србије? Одговорићу кратко: Очекујемо долазак министра Саше Драгина у посету нашем удружењу средином октобра. Што значи нема потребе да рушимо Владу. Очигледно је из врха власти схваћено да са нама могу бити само партнери, на обострано задовољство.

5 NA[E NOVINE plus МЛАДИ ЋЕ ОСВОЈИТИ СВЕТ(21) RE^ IMA SINI[A DOGAN 6 Музика је вечита инспирација и задовољство и онима који је стварају тј. баве се њоме на неки начин, а и онима који је радије само слушају. Кад се човек још од малих ногу почне бавити музиком, она може много пружити без обзира ком правцу припадала. Од кад је у свету музике и шта је све постигао до сад, питали смо Синишу Догана, студента Факултета музичких уметности. Ево његове приче: - Зовем се Синиша Доган. Рођен сам године у Панчеву. Похађао сам Основну школу Жарко Зрењанин у Банатском Новом Селу. После сам уписао Средњу музичку школу Јован Бандур у Панчеву и завршио два одсека, теоретски и за хармонику у класи проф. Горана Тирнанића. Музичко образовање даље настављам на Факултету музичких уметности у Београду на одсеку за етномузикологију. Тренутно сам четврта година. Од другог разреда основне школе кренуо сам на часове хармонике код Сорина Бољанца. Он је био битан играч у мом животу све до мог уписа у средњу школу јер ми је приближио инструмент и захваљујући њему сам заволео музику. У то време сам ишао и на фолклор јер сам био дебељуца. Са нама је радио Мирослав Марчетић а онда наставио Зељковић. Пошто сам већ заволео хармонику, а волео сам на неки начин и фолклор, онда сам спојио једно и друго, па сам почео да свирам за фолклорне ансамбле. У почетку, кратко сам био члан оркестра Дома културе, али прво озбиљно друштво у ком сам свирао био је КУД Банат из Панчева. Од године с њима сам обишао Грчку, Шпанију, Мађарску, Румунију, Бугарску, Аустрију, Немачку, Црну Гору и нашу земљу. Свирао сам и у КУД Јединство, а у КУД-у Абрашевић сам од године био шеф оркестра скоро две године и то успешно. Затим су уследиле неке занимљивије понуде из Београда па сам свирао за плесну групу Симионов и са њима пуно путовао по Шпанији и Португалији. Сад у КУД-у Вукица Митровић из Београда коорепетирам и свирам концерте. Имају јако озбиљан оркестар на челу са Зораном Бакуцким. Скоро смо свирали на Белом двору, Студентском граду и на Вуку. Као хармоникаш или клавијатуриста свирао сам и у неколико бендова, као што су Виво бенд из Београда, тамбурашки оркестар Распућин из Панчева и новосељански рок Мрак бенд. У саставу Wекант, који изводи средњовековну балканску музику, свирао сам фрулу. До неког момента био сам индивидуалац, док нисам године упознао Предрага Томашевића, певача, с којим сам почео да сарађујем. Онда нам се придружио Далибор Јакшић, клавијатуриста, и основали смо бенд Адреналин. С нама у бенду је од скоро и Ангелина Хрњаковић као певачица. Бенд је пре годину дана морао да промени име и сад смо познати као Ултразвук. Наступамо по клубовима и кафићима као и на прославама, а обрађујемо домаћу народну и поп музику. Бенд је године наступио са ауторском композицијом коју сам ја написао на Panmusic фестивалу у Панчеву. Урадили смо музичке аранжамане и снимили је у студију мог доброг друга Душана Алагића у Београду. Наступ је био феноменалан. Узели смо четврту награду на фестивалу и награду публике и мислим да смо добро прошли с обзиром да је фестивал био интернационални и да је било јаких имена с наше музичке сцене. Најдража ми је награда публике јер је меродавно када ти публика покаже своје симпатије. Планови су ми да мало више времена посветим факултету и да га завршим. Са бендом жеља ми је да се појавимо још на неком фестивалу са ауторским песмама и де се медијски пробијемо. М. Јовишић НАДЕ ИЗ НОВОГ СЕЛА TALENTOVANA DECA IZ PORODICE [TEFAN Упородици Штефан из Новог Села одрастају три музичка талента. За музику се најпре заинтересовао четрнаестогодишњи Драган који од своје 12. године свира тенор трубу. Он је од априла године постао члан Музичког друштва Тинерету из Новог Села. По угледу на њега, у истом друштву почео је да свира и његов три године млађи брат, Ђорђе. Он од своје девете године свира џез трубу. Њихово интересовање за музику је почело из чисте дечије радозналости. Желели су своје слободно време да испуне нечим новим и занимљивим. Касније је та радозналост прерасла у љубав према музици. На иницијативу Саше Мандреша, њиховог учитеља, као и породице, Ђорђе је од септембра прошле године почео да похађа Нижу музичку школу Јован Бандур у Панчеву у класи професора Бориса Матијевића. Као члан школског оркестра већ је учествовао средином децембра прошле године на Брасс фестивалу у Сремској Митровици. Поред свега тога Ђорђе је одличан ученик, како у музичкој, тако и у основној школи у Новом Селу. Жеља му је да настави своје усавршавање и школовање у области музике. Драган и Ђорђе имају млађу сестру Марију која има девет година. Док су њена браћа полако улазили у музичке воде, Марија је из прикрајка гледала како то браћа свирају. Временом се и она заинтересовала за трубу и добила велику жељу да се бави музиком. Марија је постала члан Фанфаре Тинеретул пре месец дана и свира трубу као и њен брат Ђорђе. Први је и најмлађи женски члан фанфаре од кад постоје ови оркестри у Новом Селу. Упорна је у жељи да музички напредује, а Маријина жеља је да по угледу на брата Ђорђа упише музичку школу. Ова амбициозна и вредна деца су пример здравог одрастања. Буду ли истрајали у својим жељама и плановима, пред њима су велики успеси. Пожелимо им срећу на том путу! М. Јовишић

6 7 NA[E NOVINE plus Strana u~enika Osnovne {kole NA[A [KOLA Већ смо у осмом разреду, а као да смо јуче пошли у школу. За ових осам година научили смо доста тога... Почевши од тога како да се понашамо до свега осталог. За то су једино заслужни наши наставници који су увек били уз нас, који су трпели све наше несташлуке и увек нам давали нову шансу. Они су били ти који су могли да дигну руке од свега, да нас оцењују само на основу онога из књиге, тј.да нам ништа не објасне, али не, трудили су се и успели да неке од нас изведу на прави пут и само њима можемо да захвалимо за све ове године. Да није било њих сад не бисмо знали ни како да напишемо како се зовемо, ни да саберемо два броја... Сад као осмаци правимо се важни јер смо најзрелији и најстарији у школи. Не знамо да ли је то добро или не, али уживамо у томе. Хала у којој сада радимо физичко васпитање је феноменална и јако смо задовољни. Чак сви имамо исту опрему, што веома лепо изгледа. У протеклој години смо имали разне ANKETA Почела је нова школска година и школа је добила нове ђаке-прваке. Ево неких утисака и коментара девојчица и дечака који су овог септембра први пут сели у ђачке клупе и коментара неких мало старијих генерација. Питали смо прваке, затим трећаке,а на крају настаријеосмаке како им је у нашој школи: Марија Бубњевић, Исидора Живановић I-2 -Лепо нам је у школи. Лепо се осећамо јер смо окружене добрим другарицама и друговима. Омиљени предмет нам је ликовно и желимо да постанемо сликарке. Михајло Алексић I-2 -Полако учим слова и бројеве. Учитељица је добра. Већ сам стекао неке најбоље другове и другарице. За сада ми се школа свиђа и волим да долазим у њу. ТРЕЋАЦИ СУ НАМ РЕКЛИ: Нина Чулибрк, Нера Петровић III-3 Мислимо да је школа лепа, свашта смо до сада научиле. Волеле бисмо да се направи квиз знања, да буде више еколошких акција и да се чешће одржавају приредбе, маскембали,културне изложбе и изложбе животиња... ОСМАЦИ СУ НАМ РЕКЛИ: Маја Јаковљев, Драгана Стојчић VIII-2, VIII- 4 Школа је лепа,већ дуго смо у њој и биће нам јако жао када будемо морали да је напустимо. Учење није ни тешко ни лако,али ако се трудиш, сигурно ћеш упети и бити награђен добром оценом! Наставници су доста добри и праведни.увеле бисмо неке промене као што су на пример школске униформе,нову опреме за кабинете... И на крају шта директорка школе Сузана Стојковић мисли о свему томе. Донет је нови закон Министарства просвете да ће од сада оцена из владања улазити у акције које су после награђиване журкама за ученике од V до VIII разреда. За то је заслужан ученички парламент који је много допринео школи. Имали смо и неколико предавања о алкохолу, цигаретама, дроги, сексу која су нам помогла да схватимо озбиљност свега тога и запитамо се пре него што урадимо нешто непромишљено. Наша школа јесте као и свака друга, али опет има нешто што је чини посебном, а то смо ми, ученици, наставници и сви чланови школе... Најлепши период живота јесте Основна школа и тај период никада нећемо заборавити. Сандра Чакардић VIII-3 просек и утицати на општи успех ученика. Мислим да ће се овај закон поштовати. Размишљали смо да се уведу униформе,али смо одустали од тога. Има проблематичних ђака, али дисциплина у школи није лоша! Аутори: Жарко Новаковић, Анђела Манојловић, Тамара Дивљак, Кристина Бољанац VII-3 ПЕСМОМ ПРОТИВ НАСИЉА Када си бесан или љут не узимај камен,прут! Другарици пружи цвет, а другу лепу реч. Кад је свађа руку пружи, не ударај и не ружи! Ружне речи сваком шкоде, а ударци много боле. Зато буди добар, фин осмехни се срцем свим, јер ћеш тако срећан бити, а и друге усрећити. Свако од нас срећу носи, у рукама, џепу, коси... И ти своју негде имаш, зато немој да је скриваш. Пронађи је и подели, и тебе ће да весели. Поверуј ми кад ти кажем, овом песмом ја не лажем! Нина Чулибрк III - 3 ИМАМО ПРАВО Имамо право да се дружимо, Да градимо и да рушимо. Имамо право! Имамо право да искажемо наша осећања и мишљење. Имамо право да слободно време проводимо како нам је најбоље. Имамо право! Имамо право, кад смо срећни, да се смејемо. Имамо право, када нешто не знамо, да учимо. Имамо право, када нам треба помоћ, да питамо и кад нам се чита, да читамо. Имамо право! Имамо право да се веселимо, да поклањамо и да делимо. Имамо право! Сви имамо своја права. Сви имамо права иста, Јер права су злата вредна, Јер права су Божја листа. Атанасије Симић IV2

7 NA[E NOVINE plus ПОВОДОМ СТОТОГ БРОЈА "НАШИХ" OD KREATIVNOSTI DO PROFESIONALNOSTI Ето, припаде ми част да напишем коју реч у стотом броју "Наших новина". Кажу јубиларном. Па нека буде тако, иако, по мени, нешто што успе да достигне цифру 100, је себи аутоматски обезбедило место у историји. Због тога, "Нашим новинама" упућујем све честитке, на упорности, истрајности и перманентности. То што честитам "Нашим новинама" и што им желим дуговечност не значи да су сви текстови били по мојој мери, и не значи да им нисам замерао. Напротив... Али одлика новинарства и јесте у томе да не буде по мери, да негде-некоме и стане на жуљ, па ако је потребно и да га доживотно обележи. Све према заслузи. "Наше новине" су обележиле једно временско и историјско раздобље, поставши сведок дешавања и друштвених померања једног веома тешког и конфузног периода које још називамо транзицијом и које је оставило болне ожиљке у свим сегментима друштвених активности, па тако није могло заобићи ни новинарску професију, ни Банатско Ново Село. Свих ових година, оснивања и гашења локалних листова у панчевачкој Општини, сада у Граду Панчеву, разговарало се о дилеми, да ли нам је потребно толико локалних листова, а да нико није поставио основно питање, да ли су медији који се финасирају из градског буџета у довољној мери пратили дешавања у сеоским месним заједницама иако су за то добијале новац. Очигледно да превасходни разлог овог јубилеја потиче управо од слабости "великих" медија, и од третирања сеоских средина као мање важних. Што значи да је постојање "Наших новина" проистекло из потребе, не само за бољим информисањем грађана овог насељеног места, већ и из потребе за подстицање свеукупног развоја села. Тако су "Наше" најављивале, једно по једно: асфалтирања, копање бунара, решавање проблема водоснабдевања, почетак изградње па и завршетак спортске хале, проширење гробаља... Признајем да, када сам у "Нашим" прочитао да су Новосељани себи поставили циљ да изграде канализацију, а да је многе улице у Панчеву још увек немају, цела идеја ми је изгледала илузорна. Па ипак, читајући "Наше", број за бројем, канализација не само да ми је постала видљива и остварљива, већ сам почео да је сматрам највећим кораком у низу других корака, који су начинили људи из врха Месне заједнице и добронамерни грађани ка урбанизацији овог села. Рекао сам село? Пардон! У поређењу са селима које познајем имамо све предуслове да постанемо градска општина. А, као да сам и о томе прочитао КАО ДА ЈЕ БИЛО ЈУЧЕ... (Г. Аврамов) Када протекне четрнаест година и када се појави јубиларни 100. број "Наших новина" неизбежна је реминисценција на протекло, могуће и немогуће. Да је неко рекао да ће бити таквог јубилеја, било би тешко поверовати. Појава "Наших", тешке године, године неизвесности, ратова, избеглиштва, санкција, изолација, беспарице, муке... пробудила је у свима нама, сарадницима - Наду. Озбиљни, аналитички чланци, разложан Оптимизам уредништва, велики напор и решавање проблема "у ходу" показали су нам пут у Боље. Схватили смо да мора да постоји Жеља и Воља, али пре свега да треба пуно да се Ради. "Наше новине" су показале да, уколико животна воља постоји, без обзира на околности, резултат је сигурно позитиван, а уколико је нема - нема ничега. Та воља да се преживи и живи је огледало "Наших". Проблеми, мали и велики, једне племените средине видели су се у листу, осетила се та иста племенитост, сећање на прошлост, историју Банатског Новог Села, са дивним примерима дивних људи и њиховог труда и жеље да буде Боље, пробудиле су велику наду и у свима нама и читаоцима и сарадницима. Направљена је Институција, Институција незаборава која обавезује и све оне који ће доћи и наставити исти посао. Бавећи се и историјом, "Наше" су ушле у историју као незаобилазни доказ виталности, оптимизма, храбрости и племенитости. Завичајна збирка Стевана Ђаконовића, као редовна рубрика, активности Дома културе, активности Месне заједнице у решавању битних животних питања за грађане Банатског Новог Села, активности општине Панчево у пружање средстава и помоћи, аналитика рада органа самоуправе, годишњи извештаји, извештаји са избора за локалну самоуправу, Покрајину, Републику, преношење историјских података из 19. и почетка 20. века о дешавању у Банатском Новом Селу и Војводини генерално, помогло је да житељи схвате да су корени ту, да стабло неће и не сме да се погне уколико се племенито негује, а то су "Наше новине" урадиле. Наше животе су "Наше" сачувале између корица листа и оставиле документарну вредност будућим нараштајима који ће имати чиме да се подиче и шта да науче. Редакција је избегавала политикантство - гледајући и вагајући и лево и десно, тако некад није било јасно где је вага, а она је била на средини. То је увек најбоље, најправичније. Хвала редакцији, уредништву на пожртвовању и жртви, хвала што је то бесплатан лист, хвала донаторима. Да је више листова, као што су "Наше", живот би био лепши, ми бисмо били лепши. Тако, да овако скромно, у једној реченица - ДРАГИ ПРИЈАТЕЉИ, ХВАЛА ВАМ НА ПОКЛОНУ КОЈИ СЕ ТЕШКО МЕРИ РЕЧИМА КАД ЈЕ СРЦЕ ПУНО. П.С. Зашто ми је увек у ушима реч Мике Антића када размишљам о "Нашим новинама", па, можда је одговор у стиховима вољеног писца:... Одлута месец, путник плавокос, У магли сокаци ћуте, Полегну кише као зрео откос, Ветрови теку путем. Дрхти пред кућом багрем голи Рапавих, мрких плећа, Јесени дођу да их волим, Јесени да сам срећан понешто у "Нашим"!? Можда звучи интригантно, али ко зна... Оно што ме посебно радује јесте третирање тема које осликавају вишенационални карактер места (више никада нећу рећи села). Свесни смо и једни и други и трећи... да је Банатско Ново Село одвајкада било вишенационално, да се само још будале баве тиме ко је први, ко други а ко трећи... Овај аспект је веома битан, и он гарантује даљи развој. Сваки повратак прошлости, који превазилази границе научног истраживања угрожава будућност и развој. Па ипак можемо да кажемо да смо први! Имамо јако развијене међуљудске односе, изврсне односе двеју месних цркава, безброј мешовитих бракова из којих су се родили вредни мештани као аргумент за остајање Банатског у називу места. Писала недавно о томе и Милена Јовишић у "Нашим" и подвукла у једној реченици: "Узајамно поштовање, уважавање и неговање ових различиторсти су богаство које ће понети нове генерације као део свог идентитета." Ускоро ће на свим институцијама и на улазима у место, након 20 година поново стајати двојезичне табле. Без обзира што закон налаже ову обавезу, Новосељани ће овим чином не само испоштовати закон, већ потврдити са поносом да је једно од челних места на међународном путу Е-97. То ће индирекно гарантовати сигурност капитала, подстаћи странце да инвестирају своје паре у будућу индустријску зону о чему смо вероватно читали у "Нашим"... јер нико не улаже у несигурно, у раздор и неслогу. Читали смо и о "политичкој слози". Ово је термин који су измислили управо Новосељани, беспрекорним функционисањем Савета Месна Заједнице, упркос политичкој разноликости. Пратиле су "Наше" и ми у њима свих ових година, развој културног живота Банатског Новог Села. Шта рећи, него опет упутити све похвале људима из културе, аматерима Дома културе и пре свега њеном директору Сорину. Неизоставни део културног живота је постао Алтернативни културни клуб (АКК). О активностима ових младих људи, смо последњих десет година читали на страницанама "Наших новина". Промотер урбаног духа у сред Банатске равнице, Зоран Јовић звани Летач, је најзаслужнији за доделу Повеље "Про Футуро" ("За будућност") од стране Центра "Ин медиас рес" овом удружењу, које подстиче, младост, креативност, оригиналност и модернизам. Читали смо у "Нашим" о свему и свачему, и ето, стигосмо тако до стотог броја али и до питања куда даље? Остављамо да одговор на ово питање пронађу сами творци овог листа, а ако им затреба помоћ ту смо и ми да им се нађемо у невољи, да их подржимо и подстакнемо да буду још бољи, још оригиналнији и креативнији, јер се после стотог броја грешке више не праштају. Валентин Мик, новинар и књижевник

8 9 NA[E NOVINE plus DESET GODINA SA VAMA! Sve čestitke redakciji i čitaocima povodom 100. broja Naših novina

9 NA[E NOVINE plus НОВИ УСПЕСИ НОВОСЕЉАНА НА СПОРТСКО-РЕКРЕАТИВНИМ ИГРАМА PRVI 10 На теренима Спортско рекреативног центра у Зрењанину у суботу, 26. септембра, Новосељанска спорт ска експедиција побрала је све симпатије, пехаре и ме даље. Учесници сеоских ре креа тивних игара имали су прилику да се надмећу у следећим областима: ТАКМИЧАРСКЕ ДИСЦИПЛИНЕ - надвлачење конопца, - пикадо (појединачно и екипно ) - шах (појединачно и екипно), -мали фудбал, -стрељаштво (појединачно и екипно) РЕКРЕАТИВНЕ ИГРЕ -бадмингтон, - мини голф, - кош у буре, - шут у мини гол, - набацивање обруча АТЛЕТСКИ ТРОБОЈ - бацање камена с рамена, - скок из места, - трчање у џаку У дисциплини пикадо потврћен је апсолутни примат док су у малом фудбалу, шаху и надвлачењу конопца новосељани били близу врха. Међутим, зато је шампионски успех постигнут на полигону спретности у рекреативним играма. Овде су наши били убедљиви како екипно тако и у појединачним дисциплинама. Да ствар буде још интересантнија, свих пет наших такмичара освојили су и прва пет места: 1.Сретко Јакшић 22 бода, 2.Жељко Јакшић 19 бода, 3.Светко Новаковић 19 бода, 4. Стеван Јовић 18 и 5. Љупко Тегелтија 18 бодова. Све у свему, на крају, када су се сабрали резултати са свих надметања Месна заједница Банатско Ново Село са 14 бодова освојила је убедљиво прво место. И један интересантан детаљ. У финалној борби надвлачења конопца између наше екипе и представника Месне заједнице Зелено поље пукао је конопац. Како се то десили на половини наше екипе, судије су победу доделиле Зеленопољцима. НОВОСТИ ИЗ СПОРТСКЕ ХАЛЕ Након двомесечне летње паузе почетак школске године означио је уједно и почетак рада нове спортске дворане у селу. Осим редовне наставе физичког васпитања, планирано је да се од средине октобра крене и са школама кошарке, одбојке и рукомета. Наравно, ово све зависи од броја заинтересоване деце. Комисија за спорт Савета Месне заједнице је на свом последњем састанку предложила да се за рад у овим школама ангажују само квалитетни тренери који већ имају искуства у раду са децом. Такође, на истом састанку предложене су и цене коришћења дворане тако да ће: 1.коришћење спортске хале без икаквог грејања по сату коштати динара, 2. коришћење хале са грејањем свлачионица и коришћењем топле воде бити динара по сату, 3. да ће коришћење комплетног грејања (и самог терена ) бити динара, 4. да ће за одигравање званичних утакмица цена услуга по сату бити динара. Почетком октобра новосељани ће имати прилике да бесплатно прате рукометне мечеве РК Пролетер-агрожив из Банатског Карловца, члана Друге савезне лиге, као и кошаркашке утакмице женског Кошаркашког клуба Југобанат, члана Прве Б лиге, такође из Банатског Карловца. Наше Јавно комунално предузеће БНС, коме је хала дата на управљање, као и њен оснивач Савет Месне заједнице, чини све како би овај објекат био технички опремљен и безбедан за децу и спортисте. Међутим, то није довољно. Потребно је и да запослени у школи а посебно школска деца, чувају заједничко добро и пријављују свако наношење штете. Јер, хулигана има на све стране. Тако је летос, приликом обијања дворане и извршене преметачине њених просторија, појединац или група криминалаца имала намеру и да нанесе штету овом објекту. Покушали су, за неверовати, да уз помоћ хидранта пусте воду по паркету. На срећу нису се снашли са вентилима иначе би хала претрпела вишемилионску штету. И на крају једна лепа вест. Одборници Градске скупштине су 29. септембра изменом и допуном свог буџета, за грејање Новосељанске спортске дворане, определили пола милиона динара. Овом одлуком ће се омогућити

10 11 NA[E NOVINE plus Čestita Našim novinama jubilej!!! РЕАГОВАЊЕ ЛЕТАК А НЕЧИТАК! Последњих дана поштански сандучићи а и бројне сеоске тарабе преплављене су летком који се на један Удбашки начин осврће на рад Савета Месне заједнице.удбашки, јер, како да назовемо политички памфлет који је пун оптужби, клевета, инсинуација, и који, на крају крајева, није ни потписан. Ово је најбољи доказ да ни сами аутори не верују у оно што шкрабају. Зато нема имена ни презимена, а ни назива политичке организације којој припадају, јер, веома добро знају, да би за ове клевете неко могао дебело да одговара. Овако, на већ виђен и опробан начин, скривајући се иза папира који трпи све, душебрижници, чистунци разних фела, добротвори и творци васколиког сеоског благостања, псују и пљују. И не смо то, пишу и обзнањују, видовњачки наричу и криминални свет откривају. Благо нама. Ех, да нам је знати само где су се свих ових година скривали, ко их је склонио са светлости бајне, зашто нико да их примети за послове сјајне. Али манимо шалу. Таман када смо помислили да је ниво политичке културе у нашем селу сјајан пример толеранције различитости који може бити пример сличним срединама не само у окружењу, ради се све ово. И то обичном посматрачу можда и не представља никакву новост. Међутим, нама који се свих ових година бавимо локалном политиком ова нервоза политичких опонената говори само о једном, а то је, да је све оно што смо протеклих година радили на добробит грађана села, најбољи доказ њихове немоћи. Константни политички пораз је у умовима ових људи од нас створио не противнике, него непријатеље. Не комшије и суграђане, него душмане које треба стрељати. И ето, таман када смо помислили да ће припадници организације чији је главни мото Снагом Наше Савести бити промотер једног новог раздобља на политичком небу Србије, па и села, грдно смо се преварили. Није шија него врат што би рекао наш народ. Све оно негативно што је красило некадашњу једноверну организацију и њихов месни одбор у селу, сада се истиче као најјаче оруђе њихове идеологије. Бацање прашине у очи уместо конретних предлога за решавање још увек бројних проблема у Селу и Граду, јесте и биће смисао њиховог поимања политике. И зато све ово. Јер, у неком наредном политичком одмеравању снага већ унапред знају како ће проћи. Никако! Синиша Којић, члан Савета Месне заједнице у ПЕТ мандата

11 NA[E NOVINE plus КРЕАТИВНОСТ КРИСТИНЕ БИЛАНОВИЋ НА ДЕЛУ DIZAJNIRAWE NAKITA Ж енска потреба за сталним улепшавањем позната је одавнина. Поред шминке, накит је посебан детаљ којим жене покушавају да истакну своју лепоту или да скрену пажњу на њу. Не само што воли да га носи, наша суграђанка Кристина Билановић бави се дизајном накита који сама израђује. Кристина је основну школу завршила у Новом Селу где је и живела до пре пар година док се није удала у Панчево. По професији је економски техничар, а жељу да студира дизајн ентеријера још није себи остварила, али од тога није ни одустала. Од године почела је да се бави прављењем и креирањем накита. У ту причу је ушла случајно када јој је један породични пријатељ понудио три кофера пуна делова за накит и показао јој шта све може од тога да направи. Пре тога Кристина је била велики љубитељ накита и имала навику да накит, који јој досади после неког времена, преправља. Зато јој се ова понуда учинила изузетно примамљивом. Као веома енергична особа и живахног духа, Кристина не воли униформисаност. То се огледа и у њеном креирању накита јер не прави серије. Сваки комад је уникатан, било да су у питању наруквице, огрлице или минђуше. Става је да не може свако да носи све и то објашњава: - Првенствена идеја ми је да упознам људе, а онда да проценим какав би накит тој особи пристајао. Сматрам да не може 100 девојака и мушкараца да носе исту огрлицу јер неко је више дама, неко енергичан, дивљи итд. Приметила сам доста грешака код људи из окружења па волим да се умешам и кажем своје мишљење, и сви воле да чују мој савет. Десило ми се да су ме људи нашли преко интернета и тражили ми да им направим нешто. Ја им тад тражим слику и проценим какав би им накит одговарао.-рекла је Кристина. Кристина каже да је прављење накита потпуно други свет за њу. То је нешто што је испуњава и умирује. Када јој дође испирација или потреба да ствара, тада обично у њеном, малом али са укусом уређеном стану, настане креативни неред. Највише јој се допада рад са дрветом и то кокосовим, бојено јарким бојама (пинк, циклама, плаво жуто), али ради и комбинације метала са имитацијама драгуља као и накит од полудрагог камења као што су месечев камен, хематит, малахит, јаспис, оникс, седеф, рубин, аметист итд. Кристина је до сад имала једну изложбу свог накита на Регионалном фестивалу алтернативне културе-рефракт године у Новом Селу. Необичну поставку која је висила у ваздуху на средини изложбеног простора пратио је видео материјал у ком се види како накит настаје у Кристининим рукама.она истиче да је вома задовољна реакцијом људи и како је изложба реализована јер је то био несвакидашњи догађај. ИЗ ЗАВИЧАЈНЕ ЗБИРКЕ СТЕВАНА ЂАКОНОВИЋА ЛИСТ СРПСКИХ ПИСАЦА У РУМУНИЈИ ПРИРЕДИЛА: М. Јовишић Књижевни живот је тромесечник за књижевност Срба у Румунији чији је издавач Савез Срба са седиштем у Темишвару. На српском језику су до сад излазили Алманах Живот који је године покренут у Темишвару, а светлост дана су угледала само два броја. Први број часописа под називом Нови живот појавио се године, а од год. почео је да излази под називом Књижевни живот. Главни и одговорни уредник овог листа је Славомир Гвозденовић, а Иво Мунћан оперативни уредник. Овом приликом представићемо 153. број Књижевног живота који је изашао у јануару године. На насловној страни истакнуто је да је Удружење књижевника Србије матична организација српских писаца у земљи и дијаспори. На годишњој скупштини овог удружења у Београду наводи се да је присуствовало и десетак српских писаца из Румуније. Они су такође учествовали на сусрету писаца у Панчеву поводом Међународног дана матерњег језика а у организацији Еврорегионалног центра In medias res. У 153. броју Књижевног живота представљене су песме између осталих Славомира Гвозденовића, Љубице Рајкић, Благоја Чоботина, Николе Вујчића, Развана Вонкуа, Луриана Станескуа, Верољуба Вукашиновића, а проза Чедомира Миленовића и Светомира Богданова. Две стране су посвећене лику и делу сликара Паје Јовановића, а по једна страна афоризмима и тексту из области етнографије. 12 Посебан изазов за ову младу дизајнерку накита био је позив Зорана Јовића-Летача, координатора Алтернативног културног клуба, за учешће у Дечијој стрип радионици у Глогоњу. Кристина је учила децу техникама прављења накита, а то ново искуство они су преточили у стрип од чега је одштампана стрип књижица коју наша саговорница с поносом помиње. Кристина је особа пуна креативних идеја које нису везане само за накит. Последње на чему је радила заједно са својим супругом, Николом Билановићем, графичким дизајнером, је дизајнирање једног, на модеран начин осмишљеног сувенира, за сеоску славу Духове у Новом Селу ове године. У питању су магнети за фрижидер са оригиналним мотивима карактеристичним за ово место и прилику. На трима варијанатама магнета налази се дух који грли две цркве (румунску и српску), други који прелеће наше плодне њиве и трећи који поручује Дон т wоррy, бе хаппy уз двојезични натпис. Док наша саговорница вредно ради на накиту и новим пројектима, о њој и њеном накиту можете више сазнати на интернету на адреси /nakitbutinche или у продавници ММ у тржном центру прекопута Дајмонда у Панчеву. пред голубом под небом старом раном Милена Јовишић ово је потоп људи какав ваздух какви бакрачи на бедра. овај је чамац љуска од Рима вражје весло у ноћној мори наказа у муклом послу Славомир ГВОЗДЕНОВИЋ НА ДРУГОЈ НЕКОЈ ПАЛУБИ...и вејала је девичански месечина па су се и најљући пси у предграђу уплашили. А вејавица те је бесрамно миловала. А ја сам се разбеснео гледајући како те пахуље љубе, што си им допуштала да ти стану на дојке, Што се ниси бранила хоћу рећи. ЈЕСАМ ЛИ ЈА ТО ВИДЕО ЧИКАГО бал вампира на мичигенском Језеру раскречену лепотицу травестију Теслу у сну Борхесовом како се гаси и гаси и одустаје ко смрзло дрво у чељусти рибе шта ме је то снашло Наредне седмице Ниси више долазила Па ни недељу дана после. Стара је пећ бивала исто усијана, вино је стајало нетакнуто у запечаћеној флаши, а мирис дуња се још осећао. Иво МУНЋАН

12 13 NA[E NOVINE plus Ф Дом културе,,3.октобар упућује честитке ПОВОДОМ ЈУБИЛЕЈА СТОТОГ БРОЈА НАШИХ НОВИНА олклорни ансамбл и оркестар Дома културе су сигурно најактивнији представници нашег места. Освајају бројне, значајне награде а у последње време су све више присутни и на међународној сцени. У самом Дому културе имали смо прилику да угостимо госте из Украјине, Канаде, Румуније, Словеније, ансамбле са Косова, са Југа Србије,...Испред Дома културе свирали су Кубанци, Шпанци,...Били смо домаћини волонтерском кампу и упознали младе из Немачке, Јужне Кореје, Италије, Пољске, Финске... АКК из места нам је такође омогућио да слушамо извођења Француза, Македонаца, групе из САД-а,...Ускоро нам гостује Рита Брага певачица из Португала,.. Једном речју поносни смо што постајемо део света. Да се вратимо на оне,,најактивније и уместо текста прикажемо заиста предивне фотографије са њихових гостовања и посета. Нека слике говоре о нашој мисији повезивања међу људима и народима а Нашим новинама честитамо јубилеј - СТОТИ БРОЈ! ИЗ ИСТОРИЈЕ ЗА ИСТОРИЈУ СРПСКО РУМУНСКЕ ВЕЗЕ КРОЗ ВЕКОВЕ У наредних неколико бројева Наших новина покушаћемо да се позабавимо, укратко, српско румунским односима до почетка 19. века. Узорно заједничко живљење ова два народа у Банату пре и након оснивања националних држава представља својеврстан феномен пријатељских и добросуседских односа два народа на Балкану. За добре познаваоце ових односа није стран ни податак да су ти односи били добри још и у средњем веку. Наиме, зна се, на пример, из турских извора, да су у Маричкој бици године, на страни Срба, а на позив краља Вукашина и деспота Угљеше, учествовале и румунске војне формације. Такође, а опет из турских извора може се сазнати, да су и у Косовској бици године раме уз раме са Србима ратовали и Румуни. И касније кроз векове многобројни су примери заједничке борбе за ослобођење од турске а затим и аустријске окупације... (Коришћен материјал из књиге Николе Гавриловића Срби и Румуни ) ЗНАЧАЈ СРПСКЕ ЈЕРАРХИЈЕ У СПРЕЧАВАЊУ УНИЈАЋЕЊА ПРАВОСЛАВНОГ ЖИВЉА У МОНАРХИЈИ СРЕДИНОМ 18. ВЕКА Јурисдикција Карловачке митрополије над православним Румунима у Хабсбуршкој монархији био је доказ непрестане бриге српских владика и митрополита за очување румунског верског и националног интегритета. За све време док Румунима није призната националност, него су сматрани за племе, српски јерарси су се трудили да се Илирске привилегије које је српски народ добио прошире и на Румуне у Угарској, тако да су обе националности, српска и румунска, нормативним актима државних органа биле сматране за јединствену илирску нацију. Колики је значај ове јурисдикције над православним Румунима у времену од до године у очувању прадедовске вере говори и следећи пример: Године прослављена је у Араду стогодишњица устоличења првог епископа Румуна, Нестора Јоановића, бившег игумана манастира Бешеново на Фрушкој Гори, на владичанском престолу Арадске епархије. Том приликом, епископ арадске дијецезе др Григорије Кошма, сазвао је ванредну седницу Епархијске скупштине на којој је, измећу осталог, било речи и о односима Румунске православне цркве премав српској јерархији у прошлости. Епископ Григорије је том приликом рекао: Српски народ, са својим владикама и својим царским привилегијама, био нам је у то доба од велике користи. Пре две стотине година, за време сеобе Срба у ове крајеве, они су нас обухватили, нас православне Румуне у Угарској, у своје црквено окриље. Ми смо у то време с једне стране били сапети роботништвом тог времена, а са друге државна власт и католичка црква користиле су се свакојаким смицалицама да нас лише нашег закона, и гонећи нас на унију, хтели су да нас привуку на царски закон, диктиран из Беча. Међутим, православна црква наше једноверне браће Срба, управо у то време великих погибељи за нашу веру, пружила нам је своју заштитничку руку. Безбројне и дуготрајне су биле борбе које је водила српска јерархија да би нас сачувала од те погибељи, и то не само овде, у пределима Арада, него и у Ердељу. Стога, данас ми смо дужни да се сетимо са захвалношћу на оне борце за слободу православља. Објављивање овог прилога помогао је покрајински Секретаријат за информисање.

13 NA[E NOVINE plus 14

14 15 NA[E NOVINE plus