Историја гради мостове

Transkript

1 Лист бањалучке Гимназије ГОДИНА XLVI БРОЈ 3 Мај ЦИЈЕНА 1 КМ Гимназијалци и угостили 27 ученика и 2 професора из Израела Историја гради мостове ПОКЛОН-РАЗГЛЕДНИЦА Маслачак Јелена Марчета, III2 Мој пасош за високо образовање Јупитеров жртвеник у Гимназији Приход од продаје Орфеја иде у фонд за наградни конкурс (стр. 13) ОД ГИМНАЗИЈЕ ДО ПЛАНЕТЕ ЗЕМЉЕ НАШИ ШАМПИОНИ ПУТУЈУЋИ ПОЕТСКИ УНИВЕРЗИТЕТ ГДЈЕ НА ЉЕТОВАЊЕ

2 Уводник Једни су се срећно вратили с екскурзије, други исполагали или само што нису положили пријемни за факултет, а исти ти већ су увелико прославили матуру. Трећи се спремају за упис у програм Међународне матуре, они мало старији у том програму исписали завршне испите... А пред свима нама распуст! Зар сте мислили да смо вас заборавили?! Па, наравно да нисмо. Мада, искрени да будемо, с тешком смо муком успјели да, током припреме овог броја, направимо баш прави избор за вас. Није лако бити објективан онда кад је баш твоја школа најбоља, а баш твој разред први или су, пак, управо твоји другари проглашени спортским шампионима. Нама, гимназијалцима, који смо одлучили да већ сад почнемо да се учимо новинарству, то је, ма како чудно звучало, у ствари, један огроман терет. Од нас се, наиме, очекује да, прије свега будемо објективни. А како бити објективан кад се све то тиче баш нас, који све то доживљавамо с тако много усхићења и поноса?! Е, да! Поносни смо, јер се из дана у дан показује да су гимназијалци, како садашњи, тако и они бивши, активни, креативни и итекако корисни друштву у коме живе. Зато вам у овом броју нудимо, како интервјуе с некадашњим гимназијалцима, а данас познатим личностима наше заједнице, тако и приче о низу активности у којима учествујемо ми, садашњи школарци. Наравно, у свему нам огромну подршку пружају наши професори и руководство школе и није чудо да и у овом броју нудимо читаву лепезу догађаја као што је величанствено откривање реплике најстаријег писаног споменика с ових простора, низ предавања, књижевних подневака и вечери, али и практичних информација, као што је упис у, све популарнији, програм Међународне матуре. У свему томе, како рекосмо на почетку, није лако отети се емоцијама, али ипак нам се чини да ћемо и овога пута успјети да вас информишемо о разноликим садржајима, да похвалимо оне које треба похвалити и упозоримо на стварни које би могле представљати проблем. Зато се сада сви лијепо опустите, одморите, уживајте уз наше редове, а ми вас, спремни, одморни и препланули, чекамо идуће школске године. Редакција П.С. Не заборавите на полеђину прекрасне разгледнице, коју вам дарујемо у овом броју, написати који искрени редак и поклонити је особи коју највише волите. Нека и она воли Бањалуку баш онолико колико је ми волимо! У овом броју читајте 9 10 Предавање министра Ранка Шкрбића у Гимназији Изабери свој пут Чланови фолклорне секције вриједно се припремају за наступе Његовање традиције уз квалитетно дружење 24 Утисци с екскурзије Путовање из снова залутало у облаке јаве Редакција: Вања Сафнер, Дајана Малетић, Ђорђе Михајловић, Емилија Јелић, Исидора Церовац, Јована Гранула, Марија Томић, Милица Кременовић, Мирјана Савиновић, Невена Стошић, Снена Карић и Соња Рашета. Фото: Ђорђе Умићевић Координатори: Иван Јевђовић и Натсанда Тадић Техничка припрема: Миљан Ступар Штампа: Графид, Бања Лука Контакт: Гимназија Бања Лука Змај Јовина 13, Бања Лука 051/ ; orfej.banjaluka@gmail.com 26 Рукометна екипа Гимназије освојила прво мјесто на општинском такмичењу Наши шампиони

3 У сусрет... Дан кад свако српско срце задрхти Мјесец јуни, осим што нас увелико уводи у љето, распуст, одмор (али и припреме за факултет и нове почетке), за већину Гимназијалаца представља и мјесец у коме се прославља најважнији датум у српској историји Видовдан. У политичком и духовном животу Срба овај празник симболизује читаву српску историју, историју народног пораза али и његовог уздигнућа, историју страдања и патње, али и и историју његове духовне и моралне снаге. Ово је дан на који су се дјевојке у неким крајевима умивале водом од траве видовчице, а на Косову је народ вјеровао да на Видовдан ноћу све воде на Косову потекну црвене као крв. А од Косовске битке до данас, преко Сарајевског атентата 1914., Резолуције Информбироа 1948., и Милошевићевог узлета и пада и године, Видовдан је био и остао судбоносан датум српске историје. И данас из званичног Брисела, који се често ослањао на симболику, стижу дојаве да ће Србија, заједно са осталим земљама западног Балкана, ући у Европску унију 28. јуна године, на стогодишњицу убиства аустроугарског надвојводе Франца Фердинанда, што би требало да симболизује крај вијека европских ратова. Бој на Косову, руска минијатура из 16. вијека Кобни Вид Управо на Видовдан, Слободану Милошевићу је године милионска маса клицала на Газиместану, а тачно 12 година послије, изручен је суду у Хагу. И сам догађај није био толико шокантан, колико датум изручивања, који су једни сматрали националним понижењем, а други као потпуно погрешан избор, јер је Милошевићу пружена још једна прилика да поново на Видовдан уђе у историју, како би се борио против свјетске неправде. О овом датуму, међутим, Милан Видојевић за Српску аналитику пише у једном сасвим другом контексту. Кнез Лазар, или неко из његовог блиског окружења, није случајно за битку изабрао дан српског бога рата! Световидов дан је увек био 15. јун и ту нема никакве дилеме, знало се да је на тај дан српска војска непобедива, као што се и показало. Питање очувања енергије овог датума, енергије победе на овај дан, је једино важно, а никакве промене календара не оправдавају пребацивање Видовдана у 28. јун, јер то више није дан победе. Колико се олако поигравамо датумима, годинама, бројевима који имају своје значење, показује и година које се одиграла битка. Деспот Стефан Лазаревић је на споменику који је подигао на Косову, у спомен косовским јунацима, лепо написао да се битка одиграла 15. јуна године од постанка света. Овај календар ар је био у употреби у Српској православној вној цркви до двадесетог века, до проглашења Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, када је на молбу краља Петра I избачен из употребе српски календар, а усвојен јулијански календар, како се остали не би увредили, пише Видојевић. Било како било, Видовдан је, без сумње, посебан датум за Србе и свако дијете ће вам рећи да се Косовска ска битка одиграла на Видовдан, 28. јуна године. А како пословица каже, историја нас учи животу, па тако ни овај дан није случајно остао и данас дан кад многи међу нама постају посебно поносни на свој народ, историју и традицију. ију. Свети Вит vs. Световид Важно је знати да је у словенској митологији Световид повезиван с ратовима и прорицањем. Описиван је као четвероглави бог чије су главе гледале на четири стране. Овако удружених глава, он може обухватити погледом све стране свијета (Свевид). Његов коњ бијеле боје чуван је у његовом храму и о њему су се бринули свештеници. Вјерује се да је доласком хришћанства Световид и даље остао у словенском народу кроз лик светог Вита, који је, опет, био дјечак старости између 7 и 12 година, син римског сенатора из Лукианије, који је у вријеме императора Диоклецијана и Максимилијана на разне начине, па чак и мучењем, покушавао да свога сина примора да се одрекне Христа, али је дјечак остао чврст у вјери. Са својим духовним оцем Модестом је побјегао у Лукианију, одакле је доведен у Рим да изгна демона из сина императора Диоклецијана. Св. Вит је то и учинио, али пошто је остао чврст у хришhанској вјери, био је мучен заједно са својим духовним оцем Модестом и гувернатом Кресцентијом. Као некада ап. Петра, на чудесан начин анђео их је избавио из тамнице и вратио у Лукианију, гдје су мирно скончали од рана задобијених приликом мучења. Три дана касније св. Вид се јавио знаменитој хришhанској дјевојци Флорентији, која је потом пронашла њихова тијела и часно их сахранила на истом мјесту гдје су и нађени. Успомена на ова три мученика, св. Вита, Модеста и Кресцентију, брзо се проширила у Риму, по Јужној Италији и Сицилији, а почетком 6. вијека на Сицилији је настао манастир св. Вита. Славио се широм хришћан- ског свијета 15. јуна по старом календару. мај ОРФЕЈ 3

4 РУБРИКА ДОГАЂАЈИ Маслачак однио побједу На почетку програма проглашени су побједници Орфејевог конкурса из области фотографије, при чему је прво мјесто припало фотографији Маслачак ученице Јелене Марчете, III2, друго фотографији Телефонирање Татјане Дедић, I10, а треће мјесто освојила је фотографија Темпо Тијане Јовић, II9. Своје радове су ауторке том приликом уручиле градоначелнику Бањалуке, његовој сарадници Биљани Јошић Бајић, те Мајклу Стекову, вршиоцу дружности шефа канцеларије ОSCE-a у Бањалуци, који је, такође присуствовао скупу. Јупитеров жртвеник у Гимназији 4 ОРФЕЈ мај Ове године и Гимназија се укључила у обиљежавање Спасовдана, крсне славе града Бања Лука, па је у нашој школи 14. маја организована манифестација коју смо назвали Граду и писму у част. Поводом двијехиљадите годишњице доласка Римљана на наше просторе, градоначелник Бањалуке Драгољуб Давидовић и директор Гимназије Зоран Пејашиновић открили су реплику римске аре која потиче, највјероватније из II вијека нове ере. Овај Јупитеров жртвеник најстарији је писани споменик са простора нашег града, а пронађен је исте године када је основана и наша школа. Жртвеник се чува у сарајевском Земаљском музеју, а ова реплика израђена је на иницијативу нашег директора, те финансирана од стране Административне службе града. Ова прилика је, међутим, искоришћена за још један лијеп гест. Наиме, Мајкл Стеков је недавно дошао у посјед изузетно вриједне оригиналне карте Бањалуке из давне године. Ријеч је о најстаријој познатој карти нашег града и то из времена када се око Кастела дешавао чувени Бањалучки бој. Стеков је за ову прилику направио веома лијепу и вриједну копију те карте и уручио је градоначелнику. Реплика жртвеник поставке на првом

5 ДОГАЂАЈИ Књижевни подневак у априлу Након прошлогодишњег гостовања пјесника Љубивоја Ршумовића, Дејана Алексића и Моше Одаловића, у склопу фестивала Дјечије царство, и ове године гимназијалци су имали прилику да се на Књижевном подневку, 13. априла друже са познатим пјесницима из Хрватске и Србије. Ове године с нама су били пјесници Енес Кишевић и Слободан Станишић, а дружење је протекло у веселом ћаскању, које је одушевило публику, претежно ученике четвртих разреда. Поред тога, ни Станишићева Оља, као ни пјесме Енеса Кишевића, публику никако нису могле оставити равнодушном. Поред пјесама, ученици су могли да чују и разне изреке, цитате и догодовштине, што је цијели овај сусрет учинило још занимљивијим. Невена Стошић, II10 а постављена је у амбијенту музејске спрату Гимназије Бивши гимназијалац у Кану За нашу школу овогодишњи филмски фестивал у Кану од посебног је значаја, будући да је на њему, са својим кратким играним филмом Ја већ јесам оно што желим да имам, учествовао и бивши гимназијалац Дане Комљен. Филм настао у продукцији Факултета драмских уметности у Београду позван је да учествује у такмичарском програму Cinefondation -а овогодишњег Међународног филмског фестивала у Кану. Ја већ јесам оно што желим да имам је испитни фим треће године филмске режије у класи професора Слободана Шијана. мај ОРФЕЈ 5

6 ИНТЕРВЈУ Душан Поповић, предсједник Школског одбора, о успоменама на гимназијске дане Ми смо поштовали ауторитет Предсједник Школског одбора бањалучке Гимназије, директор Архива Републике Српске, већ деценијама члан и делегат домаћих и међународних рукометних савеза, Душан Поповић, бивши је гимназијалац, који ове године прославља 40. годишњицу матуре. Велики пријатељ наше школе с нама је подијелио своје успомене на гимназијске дане, неке цртице из свог личног и пословног живота, али нас је посавјетовао и о важним стварима које се тичу управо нас, младих, на којима свијет остаје. Да почнемо један озбиљан интервју једним неозбиљним питањем. Познато Остали чланови Школског одбора бањалучке гимназије Гордана Касагић, дипломирани психолог, Гимназија Бања Лука, замјеник предсједника Јасминка Кривокућа, дипломирани економиста, Генерални директор Српских Пошта, члан Стојанка Штрбац, проф. биологије, Гимназија Бања Лука, члан Орлеанка Никодиновић, дипл. правник, мр информационих технологија, Поште Српске, члан Данко Михајловић, машински техничар, члан Дарко Кременовић, дипломирани правник, стручни сарадник у адвокаткој канцеларији Мирослава Микеша, члан 6 ОРФЕЈ мај нам је, наиме, да гости Вашег дома хвале кафу коју Ви скувате као најбољу у граду. Можете ли нам открити малу тајну великог мајстора? Jа се волим мало шалити, а моји драги пријатељи када дођу у посјету имају привилегију да им ја сам припремам кафу. Иначе моја јутарња кафа је посебан ритуал, који употпуним прегледом штампе на интернету. А када ми дођу пријатељи кафа је добра зато што увијек имамо лијепе теме за разговор, сазнам шта има ново у граду и у току сам са свим дешавањима. Кафа је уствари један мото за добар дијалог. Надамо се да Гимназија заузима посебно мјесто у тим дијалозима. Да ли се у Вама икада пробуди носталгија за гимназијским данима? Кроз своје школовање сам имао доста угодних и лијепих тренутака. Носталгија која се појави је везана за професоре. Наша Гимназија је била озбиљна школа и однос професора и ученика је био коректан. Ми смо поштовали ауторитет катедре и сваки професор који је на нас пренио своје знање је остао у нашим сјећањима и сада, након толико година. Тај однос је у неким стварима био и мистификација. Ево даћу вам само један примјер. Ја сам социологију на факултету полагао из свеске свог професора Милана Вукмановића, који је нама диктирао лекције јер нисмо имали књигу из социологије. Ево још увијек имам деформацију на прсту како сам пратио његова предавања. Као Бањалучанин, можете ли нам рећи како је наш град изгледао некад и какав је био друштвени живот Ваше младости? Ја нисам рођени Бањалучанин, али живим ту од малих ногу. Дјетињство сам провео у дијелу Бањалуке који се зове Долац, а огроман дио времена, ми дјеца, тада смо проводили на плажи Халиловац. Као момак сам прешао становати с друге стране Врбаса, а, ево, задњих четрдесет година станујем код парка Петар Кочић. Иначе, ми смо имали далеко мање садржаја у односу на вас и били смо спутавани друштвеним законима града. Тако напримјер нисмо могли да идемо на вечерње представе од 8 сати, већ смо ишли на ђачке представе, а први сусрети момака и дјевојака били су везани за шеталиште, корзо, али је и оно навече било затворено. Био је то шпацирунг са дискретно упућеним погледима и омијехом симпатији. Сљедећа фаза су биле игранке, које су биле одржаване на више мјеста и биле су распоређене према доби, па су тако млађи одлазили у Угоститељску школу или Чајавец, а старији у Дом културе. Ту су биле игранке које су имале један завидан ниво, а ја сам, рецимо, управо на једној од игранака упознао своју супругу. Било је интересантно то што је игранка почињала у седам, а завршавала се у десет. Родитељи су дочекивали своје кћерке и одмах их

7 40 година матуре Сада сви са једном малом зебњом ишчекујемо овај сусрет, пошто нас има по цијелом свијету. Прије свега смо јако радознали и питамо се ко ће све доћи. Сви размишљамо о томе како неко изгледа, како је, гдје је стао са послом, са породицом. Наравно биће шала, неко је мало пунији неко је посиједио или изгубио косу. Те су шале понекад и неслане, али их ми свеједно прихватамо с радошћу. Што је јубилеј старији, то је пуно значајнији за свакога човјека. Он је, прије свега, срећан што је доживио четрдесет година матуре. Било нас је око 170 матураната у генерацији и ако би дошло бар педесетак били бисмо јако срећни. Нормално као и свака матура, биће повезана са старим професорима, размијенићемо нове бројеве телефона и продубити наше контакте у нади да ћемо се и идући пут окупити у истом броју. водили кућама, тако да нисмо чак имали ни прилике да их ми отпратимо. Телевизија као медиј је тек била на свом почетку и тада су се гледале многе познате серије, а једна од њих је била Дуго топло љето. Сви смо ми долазили у Дом културе на игранку у седам сати, у холу је био телевизор, па смо прво гледали ту серију, а кад би се она завршили ишли смо на игранку. Одлазак у позориште је за нас такође била једна посебна свечаност за коју смо се сви посебно спремали и сматрали себе привилегованима у односу на друге, који нису могли ићи на представе. Завршили сте историју у Новом Саду. Како сте се опредијелили баш за тај предмет? Главни кривац за то је један од мојих професора историје Ђорђе Личина. Он се у мојим очима чинио као човјек склон авантуризму. Пловио је на броду као официр и ванредно студирао историју. Његов начин преношења историје био је специфичан, тако да је и мене заинтригирао. Иначе сам био склон друштвеним наукама, а он ми је дао и ту задњу инјекцију. Тако сам уписао историју, с намјером да радим као професор. То је, међутим, трајало релативно кратко, након чега сам се укључио у институт за историју, гдје сам радио преко двадесет година. Члан сте управних одбора Рукометног савеза Републике Српске, Рукометног савеза Босне и Херцеговине и делегат Међународне рукометне федерације (IHF), предсјеник савјета за спорт Бих, члан Савјета за спорт Бањалуке, делегат Свјетске рукометне федерације. Како сте успјели остати тако активни у спорту поред свих осталих обавеза? Ја сам читав живот присутан у спорту, а моја највећа љубав је рукомет. Пложио сам испит за рукометног судију, убрзо напредовао, дошао до савезног судије и имао среће да судим у једној од најквалитетнијих у свијету - бившој лиги Југославије. Поред посла у многим фирмама имао сам времена да се бавим тим активностима, јер је то за мене био спој угодног са корисним. Спорт оплемењује човјека и даје му могућност да садржајно употпуни живот. Захваљујући рукомету обишао сам много свјетских дестинација, ускоро би требало да идем у Црну Гору на квалификације за Европско такмичење, а у августу у Кореју на свјетско превенство. Поред спорта, као додатне активности, тренутно сте и предсједник Школског одбора Гимназије. Да ли ускоро можемо очекивати реализацију изградњу спортске дворане и још једне Гимназије? Ја ћу учинити све да се оба пројекта реализују. Они су доста извјесни и несхватљиво је да град Бањалука, с 220 хиљада становника, има само једну Гимназију. Мислим да је она заиста неопходна, нарочито што би се могла осмислити као специјализована, на примјер, матемтичка или информатичка. Што се тиче спортске дворане, онна је неопходна школи као што је Гимназија и мислим да постоји доста услова и предуслова да се то направи, прије свега ту је воља градоначелника Бањалуке да нам изађе у сусрет. Мислим да ће за овај мандат од четири године један пројекат сигурно угледати свјетло дана, а ја ћу бити незадовољан ако то не буду оба. Иначе, у самом Школском одбору имам изузетно квалитетне сараднике и поносан сам што је до сада све и једна сједница завршена једногласним одлукама. У нади да ће поменути пројекти бити реализовани, и уз жеље да Школски одбор и даље успјешно функционише, питаћемо Вас још само да ли, као бивши Гимназијалац, имате неку посебну поруку за нас, данашње школарце? Ни један човјек не треба бити пасиван. Свакоме бих топло препоручио да, на основу својих склоности, пронађе неки хоби и усклади га с осталим обавезама. Када то успије, видјеће колико је његов живот богатији и испуњенији. Како кинеска пословица каже: Ако мислиш улагати у читав живот, улажи у човјека. мај ОРФЕЈ ИНТЕРВЈУ Гимназија некад и сад Свака генерација има своје мишљење да је она револуционарна на одређен начин и да је она најбоља. Данашњи ђаци су доста самосталнији од моје генерације. Ми смо били везани и за родитеље и за професоре, док се ви данас сами орагнизујете, учите језике и информатички се образујете, будући да те две ствари представљају карту за одлазак у свијет. Иновативност данашње дјеце је пуно већа. Ми, на примјер, нисмо смјели навече да остајемо касно као млади данас, нисмо смјели да идемо у јавне објекте, јер ако би нас видио неко од професора, услиједиле би санкције. У Гимназији, као и у свакој школи били су пушачи и непушачи. Они који су пушили морали су то да раде у WC-у. Тако се један wc никад није употребљавао, он је искључиво био за пушаче, pa би често професори долазили да нас провјере. Било је доста згода и шала. Али је однос ученика према професору и књизи био другачији него сада. Сви који су ишли у Гимназију, планирали су послије нешто да студирају, а у моје вријеме јако висок постотак гимназијалаца је послије завршио факултет. Ми смо имали среће што смо лакше долазили до факултета, а и до посла. Данас је ситуација обрнута. Нетом сам слушао једну дјевојку која планира шта ће завршити искључиво практично и прагматично да би послије факултета могла лакше доћи до посла. Ноћни изласци, западни манир Иако сам увијек либералан и на страни данашње омладине, сматрам да је ноћно излажење од једанаест до три, четири ујутру непримјерено. То је западни манир који је везан искључиво за петак и суботу, а код нас је то постала свакодневица. Ипак, сматрам да се данашња омладина добро понаша с обзиром на ситуацију у којој се нашла. Ми смо ипак живјели једним лагодним животом. Родитељи су нам могли обезбиједити и љетовање и школовање, а данас је то доста тешко. 7

8 ИНФО-ТЕМА Упис нове генерације у програм Међународне матуре (International Baccalaureate) Мој пасош за високо образовање Након што су и ученици треће генерације, уз много труда и залагања, привели крају своје испите, пред нама је упис нове генерације, каже Лидија Диздар, координатор програма Међународне матуре у Гимназији Бања Лука. Према њеним ријечима, као и претходних година, ни ове године IB одјељење неће бројати више од 16 ученика, а жеља свих је да то буде 16 најбољих. Програм за најбоље Програм је заиста захтијеван и ученици морају да раде зрело и самостално, тако да је стварно потребно да то буду ученици навикнути на континуиран рад, објашњава Натсанда Тадић, професор теорије знања. Како објашњава даље, након тешког почетка и осредњих резултата, које су постигли ученици прве генерације, финансијско стање школе знатно је побољшано, тако да сада IB располаже квалитетно опремљеним учионицама, богатом библиотеком и врхунски едукованим наставним особљем, што је уродило одличним оцјенама друге генерације матураната IB. Иако је програм код нас још у повоју, бањалучки ученици су показали како могу остварити резултате равне онима које постижу ученици IB школа, које у свијету постоје и по више од 40 година, казала је Тадићева. Креативно, активно и корисно Програм је намијењен ђацима трећег и четвртог разреда средње школе, а током двогодишњег школовања, ученици су дужни обавити и низ ваннаставних активности, обједињених у предмет назван КАС (креативност, акција, служба). Захваљујући КАС активностима нашим ученицима константно се пружа шанса да путују, посјећују друге IB школе и учествују у низу активности и пројеката. Инсистира се на њиховом самосталном раду, размишљању, креативности и активном судјеловању у животу заједнице. Ове јесени наша школа ће организовати 2. међународни рафтинг/фолклор IB скуп, гдје ће се окупити IB ученици Конкурс ПРИЈАВЕ ЗА УПИС у програм Међународне матуре предају се 17. и 18. јуна у канцеларији координатора програма. Уз пријавни формулар потребно је доставити и свједочанства I и II разреда. ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ће се одржати 21. и 22. јуна (енглески језик и математика) ШКОЛАРИНА износи 200, 00 КМ мјесечно, а 50 % примљених кандидата, који остваре најбоље резултате на пријемном, ослобођено је од плаћања школарине у првој години. На крају прве године врши се тестирање, те они који тада буду уврштени у првих 50 %, бивају ослобођени од плаћања. За више информација обратите се на: 051/ или banjaluka.coordinator@gmail.com. 8 ОРФЕЈ мај 2010.

9 ИНФО-ТЕМА и наставници из Београда, Мостара, Подгорице, Прага, Сарајева и Скопја, како бисмо их упознали с природним љепотама, али и традицијом овог дијела БиХ, изјавила је координаторка Програма. Олакшан упис на факултете Скала оцјена у IB програму је од 1 до 7, а њихов збир, заједно с максимално три бода, која се стичу кроз израду завршног есеја и есеја из предмета теорија знања, носи 45. Сви ученици дужни су похађати наставу из математике, матерњег и енглеског језика, а поред набројаних, бирају и по три из неке од понуђених група предмета. Ученици сами одлучују која три предмета ће изучавати на вишем нивоу (с већим бројем седмичних часова), а које на нижем. Разлика између IB дипломе и цертификата је у њиховој валидности приликом уписа на факултете. Већина универзитета не прави разлику између једног и другог, али они најпрестижнији, попут Оксфорда, на примјер, као јасан услов постављају одређени број бодова као доњу границу. А управо шанса за упис на водеће свјетске факултете и јесте разлог због којег ученици бирају IB програм. Одабрала сам IB јер сам сматрала како ћу, кроз наставу која се одржава на енглеском језику, те с међународном дипломом коју не треба нострификовати и на којој не пише је ли стечена у Лондону, Каиру или Бања Луци, имати боље шансе да се упишем на неки од признатих европских факултета. Тако се и догодило и примљена сам на француски Поатје, прича ученица Милија Шимлеша, која је на прошлогодишњим испитима остварила укупно 32 од максималних 45 бодова. Дајана Малетић, IB1 Предавање министра Ранка Шкрбића у Гимназији Изабери свој пут Међу младима свакодневно круже питања о професионалној оријентацији, одабиру правог факултета и, уопште, животног пута, а веома корисно за све нас било је предавање које је у Гимназији одржао министар здравља и социјалне заштите Ранко Шкрбић. Министар нам је представио свој пут од гимназијских дана до позиције коју данас има, а заинтересовани матуранти постављали су му бројна питања. Морам да кажем да ми је част вратити се у своју школу и дати вам понеки савјет. А посебна ми је част што се данас, с вама, поново И сам осјећам као гимназијалац, казао је Шкрбић. Предавање је било веома занимљиво, па осим што смо могли смо да чујемо разне згоде из студентских дана нашег министра, чули смо понешто и о самом начину на који се руководи здравственом мрежом Републике Српске. Ученици су били одушевљени, а из школе изашли са спознајом да је испред њих један дугачак пут, којим треба правилно ићи, пут на којем ћемо пристајати на многе понуде, али и знати кад да кажемо не. мај ОРФЕЈ 9

10 школске АКТИВНОсТИ Чланови фолклорне секције вриједно се припремају за наступе Његовање традиције уз квалитетно дружење Тешко да у нашој школи иједна значајнија приредба може бити одржана без прелијепих кореографија које нам дарује фолклорна секција под вођством професора Мирослава Вулића. Наш први јавни наступ био је поводом Светог Саве године и од тада сваке године учествујемо на том догађају, прича професор Вулић. Он објашњава да озбиљно раде, да пробе имају два пута седмично и да је то понекад, посебно након наставе, веома напорно. 10 ОРФЕЈ мај Секција тренутно броји 30 чланова, од тога 23 играча и 7 чланова оркестра фолклорне секције, а на репертоару су кореографије: Глуво гламочко коло, Игре из централне Србије, Игре из околине Лесковца, Шопске игре, Крајишке игре, као и Игре из околине Грмеча. Већина чланова има, свако свој, омиљени сплет игара, па тако Тамара Стјепановић каже да највише воли Врање. Осим тога, она каже и да има велику жељу да са секцијом наступи на некој великој приредби, ван школе. Оно што је занимљиво је да су чланови секције уједно и чланови различитих културно-умјетничких друштава Бањалуке и околине, па су се на овај начин повезали и размијенили искуства. На овај начин доприносимо развијању пријатељских односа међу културно-умјетничким друштвима, као и очувању традиције свог народа, прича професор Вулић и додаје да секција има велику подршку свих професора и управе школе, а да им је жеља, заиста, да направе наступе и изван школе.

11 школске АКТИВНОсТИ У склопу Мјесеца екологије одржано предавање професора Војислава Тркуље Oд Гимназије до планете Земље Ученици трећег разреда програма Међународне матуре организовали су пројекaт под називом Мјесец екологије у склопу којег је сваке седмице, у периоду од 22. марта до 22. априла, обрађиванe посебнe темe и активности. Овим пројектом ученици су за циљ имали да подигну свијест гимназијалаца о важним питањима у вези са животном средином, као и са глобалним промјенама с којима смо суочени. Једна од важних активности, која се у нашој школи одиграла управо у склопу Мјесеца екологије је предавање предсједника Вијећа за ГМО у БиХ, професора Војислава Тркуље с Пољопривредног института у Бањалуци, који нам је представио основне предности и недостатке генетички модификованог сјемена, о коме се у свијету воде велике полемике. Марта године у БиХ је донесен закон о ГМО који регулише производњу биља на такав начин. Да би се избјегле многе контроверзе око нове технологије која се у БиХ појавила касније, него у осталим земљама Европе, закон је тај који регулише узгој. Ипак, у БиХ до сада нико није поднио апликацију за ауторизацију. У многим земљама постоје сертификати, који БиХ нема, како би се утврдило да ли производ садржи ген.у досадашњим истраживања, у којим и ја сам учествујем није откривен ни један производ таквог поријекла, објашњава Тркуља. Он нам је објаснио и како су у земљама Европске Уније одржавани бројни протести, будући да многи заговарају еколошку производњу хране. Они сматрају да ће то продубити јаз између богатог сјевера и сиромашног југа, да то никако неће промијенити стање глади у свијету и да ће једино власници таквих производњи имати користи. Мислим да такву врсту технологије нема потребе ни фаворизовати, ни осуђивати, јер се сви научници слажу да се кроз законодавство може створити јак оквир за комплексна истраживања, које би могло контролисати и производњу и конзумирање, објаснио је професор и тиме нам помогао да и ми, на одређени начин, подигнемо нашу свијест о околини у којој живимо и производима, које конзумирамо. Како истиче ученик Велибор Стаменић: Наш мото је: Од Гимназије преко Бањалуке до планете Земље знањем и дјеловањем можемо заштити климу и живи свијет на планети!. Емилија Јелић II3, Мирјана Савиновић II8, Марија Томић II9 и Соња Рашета IB1 мај ОРФЕЈ 11

12 МЕЂУНАРОДНА сарадња Гимназијалци угостили 27 ученика и 2 професора из Израела Историја гради мостове Почетком априла наша школа угостила је делегацију из израелског града Модина, те 27 ученика тамошње гимназије, који су били смјештени код својих вршњака из Гимназије Бања Лука. Посјета је трајала од 8. до 12. априла, а настала је у организацији Кабинета градоначелника Бањалуке, предсједника РС и премијера РС. Гимназијалци могу бити поносни што је свој допринос организацији овог важног догађаја дала и њихова школа. Сам план и програм посјете је организовала Административна служба града Бања Лука и њиме је било планирано да цјелокупна делегација осјети све чари Бања Луке, али и да научи више о страдању Срба, Јевреја и Рома у логору Јасеновац. Тако су, на дан обиљежавања страдања невиних жртава у спомен-комплексу Доња Градина, Градоначелник Бањалуке и представник управе града Модина заједно са по једним учеником наше школе и школе из Модина положили вијенце жртвама терора Другог свјетског рата. У духу своје вјере ученици из Израела кроз видан плач и душевно узнемирење на свој начин су одали почаст свим страдалницима. Ипак, живот иде даље, а млади су ту да поправљају грешке из прошлости. Тако је 9. априла у холу наше школе прослављен Кабалат Шабат, при чему су гости приредили програм у духу свог празника. Овом приликом Гимназија је угостила и чланове Јеврејске општине Бања Лука. Нипошто се не смије заборавити да је за ову посјету један од најзаслужнијих људи и велики пријатељ наше школе, Ари Ливне. Делегацији из Израела, као и њиховим домаћинима, био је уприличен и пријем код предсједника РС Рајка Кузмановића, а с циљем упознавања Пријем код предсједника РС 12 ОРФЕЈ мај 2010.

13 МЕЂУНАРОДНА сарадња Доња Градина, сјећање на жртве начина функционисања и подјеле власти у нашој земљи, гости су посјетити и Народну скупштину РС. Током посјете желимо упознати Ваш град и сагледати све аспекте наших будућих односа. Између нас постоји много тога заједничког и имамо интерес за успостављање различитих видова сарадње. Питања младих и образовања видимо као најважније сегменте наше будуће сарадње, изјавио је Јорам Кармон. А да наш град има чиме да се похвали и у сфери туризма, спорта и вјерске и културне баштине Израелци су се увјерили кроз обилазак Рафтинг центра Кањон и манастира Крупа. И наравно, као и сви прави домаћини, гимназијалци су се побринули и за ноћни провод, тако да су гости, и за тако кратко вријеме посјете, ипак успјели осјетити свје љепоте нашег града. Како кажу наши гости ова посјета научила их је много чему, не само о домаћинима, него и о самима себи. ЂОРЂЕ Михајловић, III3 Редакција Орфеја и Управа школе расписују Пријем код градоначелника Градоначелник Бањалуке Драгољуб Давидовић примио је 9. априла израелску делегацију, коју је предводио Јорам Кармон, предсједник Градске општине града Модин. Давидовић и Кармон су разговарали о могућностима успостављања сарадње у различитим областима између два града, а Давидовић је окупљеним новинарима рекао да и ова посјета представља потврду политике нашег града да на међународном плану успоставља сарадњу са другим градовима. КОНКУРС за најбоље остварење у области кратког филма на тему Љето једног гимназијалца Услови конкурса: 1. Право учешћа имају сви гимназијалци, 2. Један аутор може послати највише два кратка филма (максимално 15 минута), 3. Рад се доставља под шифром, с тим што се рјешење шифре (име и презиме, адреса и број телефона аутора) доставља уз рад у посебној коверти, заједно са сажетом личном и умјетничком биографијом), 4. Трочлана професорска комисија ће одабрати најбоље остварење и прогласити побједника у сљедећем, октобарском издању Орфеја. 5. Висина новчаних награда за најбоља остварења зависи од броја проданих примјерака овог издања Орфеја, 6. Радове доставити у канцеларију помоћника директора Гимназије Бања Лука с назнаком За редакцију Орфеја. Рок за предају радова је 5. септембар Срећно! мај ОРФЕЈ 13

14 ПУТОПИс Гдје на љетовање??! Школска година се завршава, оцјене се полако своде, а љето је пред нама! С мање или више добрим успјехом, задовољни оцјенама или не, на крају ћемо, ипак сви одахнути и помислити шта?! Па, наравно, гдје на љетовање? Зато вам ваш Орфеј у овом броју доноси кратак опис најпопуларних дестинација за ово љето. Наиме, познато је да се већина нас најчешће загрије за Грчку, Египат и Турску (јер, све у свему, и нису много скупи ), али да ове дестинације, биле оне скупе или не, у огромном броју случајева, на крају ипак бивају замијењене добрим, старим Црном Гором и Хрватском. Да додамо свему овоме и однедавно све популарнију Шпанију и свјетску топ туристичку дестинацију Мексико?! Што да не? Распуст је. Сад више ништа није погрешно! Топ у свијету Мексико! Према истраживањима с интернета, Мексико ће и овог љета бити најпосјећенија туристичка дестинација. Држава с богатом прошлошћу нуди, изгледа, дословно, за сваког понешто. Постоје скупа и елитна одредишта попут Кабо Сан Лукаса и Канкуна, Зашто су грчка острва посебна? Осунчана топлим медитеранским сунцем, окупана свјежином мора, прекривена стољетним маслињацима и виновом лозом, окружена бескрајним плажама Човјек је још од најраније историје на овим просторима пронашао савршенство, градио палате, светилишта, тврђаве, манастире и цркве. Стара насеља бијелих кућа без кровова и уских улица које воде до рибарских лука подсјећају на прошлост и традиционални начин живота. Ипак, свако грчко острво је свијет за себе. И свако прича своју 14 ОРФЕЈ мај причу. Јединствена љепота, културно-историјско наслијеђе, здрава клима и гостољубиви домаћини само су неки од разлога због којих су грчка острва постала најпосјећенија нија европска туристичка дестинација. И поред велике економске кризе у којој се однедавно нашла, пријестоница античке културе, и даље је једна од топ туристичких дестинација, а њена прекрасна острва свакако су један од разлога за одабир управо ове земље за мјесто на коме ћете провести незаборавно љетовање. Шта посјећују туристи у Ег Туристичке агенције које организир посјету Египту обично имају програ трајање од 7 до 11 дана. У том раздоб могуће детаљније упознати све дест Египту, али туристи најчешће посјећ ве: Асуан, Луксор и Каиро с околино храмове, музеје, некрополе и незаоб рамиде које су својеврсни туристичк Египта и најјачи туристички магнет Африке. Па, зашто да то не пробате

15 али ако сте авантуристичког духа можете уживати и у еко-селима попут Тулума. Села се састоје од колиба у којима је струја доступна само преко ноћи, но зато ћете уживати у звуцима таласа и предивној природи што може само додатно подгријати опуштајућу атмосферу. Лијепа наша Хрватска Истина, иако је то сада сасвим друга држава, народ из БиХ толико је навикнут на љетовање у Хрватској, да се тамо заиста већина нас осјећа као код куће. Хрватска је земља која обилује природним љепотама, те које год мјесто посјетили или одабрали за свој одмор, увијек ћете у близини моћи пронаћи неки национални парк, парк природе или било коју другу природну ПУТОПИс љепоту која ће вас једноставно задивити. Љетовање у Хрватској је права прилика за одмор, будући да је то земља споменика прошлости, 1185 острва, медитеранских градића и нетакнуте природе. ипту? ају ме чије је љу није инације у ују градом, бројне илазне пии симбол цијеле и ви? Између Истока и Запада Земља зачина, кебаба, баклава и ратлука... романтична, егзотична и колоритна Турска, земља је у којој ће вас дочекати жамор уличних продаваца, пијачна врева, шаролики базари, радње пуне ручно рађених тепиха, јефтиног злата, коже и сувенира. Ова земља повезује два континента, културу истока са културом запада. Велико природно благо и непроцјенљиво историјско наслијеђе вам се разоткрива на сваком кораку док се крај вас нижу остаци старих цивилизација и древних градова невјероватне архитектонске љепоте. Турска је земља осмеха и игре, сунца, мора и планина, и надасве земља гостољубивих, срдачних и пријатних људи. Једно је сигурно Турска ће вам пружити незабораван одмор, уживања крај обале мора и добар провод у у градовима створеним за забаву. Добра, стара Будва На тако малом простору који захвата Црна Гора природа је била веома уносна. Не постоји тако мало мјесто у свијету које посједује толико природне љепоте, на мору 106 km пјесковитих и пјешчаних плажа, а на другом крају земље веома високе планине као што су И наравно, у овако тешком времену у којем живимо, понекад је чак и Црна Гора прескупа, а Мексико само сан за већину нас. Зато, драги наши, не заборавите никада да није важно гђе сте, већ је важно с ким сте. А пошто су гимназијалци једни другима одувијек били право друштво... Па, има ли онда ишта љепше, него окренути пар бројева телефона и за час се окупити на нашој прелијепој Абацији?! За Врбас нам не Дурмитор, Ловћен и Проклетије, одвојени кањонима Таре, Лима и осталих прелијепих ријека. А оно што је најбоље, како пишу медији, за невјероватних 99 евра Црна Гора ове године у пред и посттуристичкој сезони нуди туристима десетодневни одмор на својој обали. требају ни пасош, ни виза, ни новац. Само купаћи костим и добро расположење! март ОРФЕЈ 15

16 КРОЗ ГЕНЕРАЦИЈЕ Нови успјеси етно-групе Траг Оставили Москву без даха Прву награду у категорији фолклорне музике на 11. Mеђународном фестивалу хорова и фолклора у Москви освојили су, ни мање ни више, него наши Бањалучани и то, опет ни мање ни више, него, већином, бивши гимназијалци. Етно група Траг, вокално-инструментални састав који његује традиционалну музику Балкана, окупља десет чланова, а чак седам међу њима некада су ишли у нашу школу. Данас, осим што су појединачно, редом успјешни млади људи, они и као група имају чиме да се похвале. Бројни концерти и фестивали БиХ: Бањалука, Бијељина, Гламоч, Добој, Јаворани, Јахорина, Козарска Дубица, Лакташи, Мостар, Приједор, Прњавор, Сарајево, Теслић, Требиње Њемачка: Минхен Русија: више концерата у Москви Србија: више концерата у Београду Црна Гора: Херцег Нови Међународни фестивали у Бугарској, Грчкој, Италији, Француској и Шпанији Више информација на 16 ОРФЕЈ мај Љубав према народном стваралаштву У групи су окупљена четири женска вокала и шест инструменталиста, а акценат је на традиционалним инструментима, као што су фруле, гајде и тарабуке, али у саставу су и класични инструменти гитара и виолина, као и електронски клавијатура и бас, објашњава Валентина Милекић, умјетнички руководилац групе, професор српског језика и књижевности и апсолвент на Академији умјетности у Бањалуци, иначе, бивша гимназијалка. Према њеним ријечима, Гимназија је, заправо одиграла огромну улогу у упознавању садашњих чланова Траг -а и њиховом окупљању око истог циља. Кад је група тек била у повоју и борила се за афирмацију, професор Пејашиновић нам је помогао да се појавимо на једном наступу у Банском двору, који је тада за нас био још увијек само сан. Срђана и Драгана сам знала као момке из генерације који одлично свирају

17 КРОЗ ГЕНЕРАЦИЈЕ У Москви Група Траг је у период 23. априла до 2. маја одржала бројне концерте у Москви, а само отварање 11. Међународног фестивала хорова и фолклора одвијало се у Храму Христа Спаситеља. Најважнији наступи групе Траг били су солистички концерт у Театру без имена, концерти у Музеју хармонике и Музичкој школи Радост, као и завршна церемонија затварања фестивала и проглашења побједника у великој сали Конзерваторијума у Москви. Поред тогам одржали су и концерте у организацији Српске православне цркве, а као велику част, чланови Траг -а доживљавају чињеницу да су једини ансамбл из Републике Српске који је до сада наступио у Московској филхармонији, гдје су одржали цјеловечерњи цонцерт. гитару и хармонику, а боље смо се упознали на екскурзији гдје смо Срђан и ја представљали своје разреде на музичком такмичењу. Ја сам тад пјевала Зајди, зајди, а он ме пратио и побиједили смо. Данас нас је, ево, свих десет, окупила љубав према народном стваралаштву, прича Милекићева. Тако су млади музичари, у жељи да изворну музику спасу од заборава, али и да је приближе уху данашње публике, традиционалне ритмове и мелос уткали у сопствене аранжмане и тиме овој музици удахнули свој израз и дух нашег времена. Концерти широм свијета У мају објављен је први албум групе Траг под називом Звуци Балкана. На албуму се нашло 15 нумера с простора Босне и Херцеговине, Србије, Црне Горе, Македоније и Бугарске, а посебно мјесто посвећено је музици Лијевча поља. Народна музика тог подручја мање је позната публици, јер, у ствари, тек недавно истражена и забиљежена, казала је Милекићева. Поред пјесама с подручја БиХ, на репертоару групе су и пјесме из Србије, Црне Горе, Македоније и Бугарске, а до сада су чланови Траг -а поменуте пјесме извели на многим значајним манифестацијама у РС и иностранству. Само у прошлој години одржали смо око 40 концерата и освојили многа признања и награде, поносни су чланови. А зар немају чиме да се поносе?! Мало ли је кад московска публика громогласним аплаузом и овацијама поздрави наступ и тиме наговјести побједу. мај ОРФЕЈ 17

18 KУлТУРА МАРТ, АПРИЛ, МАЈ Музичка дешавања у граду Плави бас: Танкер, Рикол, Сопот, Плави Подрум; ДФК Лету штуке; ДФК Magma & Consecration & Monument; ДФК Шкабо БГ Синдикат; ДФК Block Out; ДФК As I Fall (промоција ЕП албума Memory of a cold day ); ДФК Ајс Нигрутин и Тимбе; ДФК Дамир Урбан; ДФК Перо Деформеро, Дегенек; ДФК Елементал; ДФК Негатив; Тврђава Кастел Партибрејкерс; Тврђава Кастел Ове године очекују се још бољи и квалитетнији провод и дружење Rock Оpen Oвогодишњи Rock Open Air фествал одржаће се, као и прошле године, на тврђави Кастел и то у трајању од три дана, од 24. до 26. јуна. Очекује се богат програм, а позорница ће бити постављена на простору дјечијег игралишта, које је довољно да прими око 12 хиљада посјетилаца. Због одазива који ће можда бити и већи, биће формирано и камп насеље у околини Кастела. Једно од важних обиљежја фестивала је онлајн одабир демо бендова, гдје сви заинтересовани, преко веб странице, могу дати глас својим фаворитима. Поред побједника, међутим, публика ће моћи слушати и бројне друге, како домаће, тако и стране бендове, чија имена обећавају незабораван провод. Организатори сваке седмице на својој веб адреси ( com) постављају наградна питања и додјељују пет једнодневних улазница, а све што треба да урадите је да одговорите на питања у вези с учес- препоручује књиге 18 ОРФЕЈ мај Крос Џејмс Патерсон Годинама послије неразријешеног убиства супруге Марије, психолога Алекса Кроса позива бивши партнер Џон Сампсон да му помогне у случају за који се испоставља да је повезан с Маријиним убиством. Да ли је коначно добио прилику да ухвати њеног убицу? Круг Лажи Дејвид Игнејшус Роџер Ферис је војник у рату против тероризма. Добија задатак да продре у мрежу терористе Сулејмана, a jедини човјек који му може помоћи је челник јорданске обавјештајне службе. Може ли му Ферис вјеровати?

19 KУлТУРА Аir ницима фестивала или садржај истог. Исидора Церовац, IV8 ПРОГРАМ ФЕСТИВАЛА Четвртак 18:00-18:20 - Другопласирани бенд са ДЕМО ТОП ЛИСТЕ БЛ РОА 18:35-19:00 - Првопласирани Банд са ДЕМО ТОП ЛИСТЕ БЛ РОА 19:15-19:45 - Motherfunky - Приједор, БиХ 20:00-21:00 - Атлантида - Београд, Србија 21:15-22:15 - Ватрене улице - Загреб, Хрватска 22:30-23:30 - Азил 5 - Нови Сад, Србија 23:45-01:00 - Myland - Милано, Италија 01:00-02:15 - Осми путник - Сплит, Хрватска Петак 18:00-18:45 - VENUS - Мостар - БиХ 19:00-19:45 - Lunaffair - Беч, Аустрија 20:00-21:00 - SHEITANS - Жупања/Орашје, ХР/ БиХ 21:15-22:15 - LORD OF THE LOST - Хамбург/Њемачка 22:30-23:30 - Pi experience - Каракас/Венецуела 23:45-01:00 - Ray Wilson - GENESIS & Берлински симфонијски ансамбл - Велика Британија/Њемачка 01:00-02:15 - Dado Topić & Time after Time - Хрватска Субота 18:00-18:45 - FOUR ROSES - Бања Лука, БиХ 19:00-19:45 - HUMAN - Тузла, БиХ 20:00-21:00 - Раскршће - Зрењанин, Србија 21:15-22:15 - ЛЕНЕ КОСТИ - Љубљана, Словенија 22:30-23:30 - SHADOWSIDE - Сантос/Бразил 23:45-01:00 - MM classic WHITESNAKE feat. Stefan Berggren - Велика Британија/Шведска 01:00-02:15 - РИТАМ НЕРЕДА - Нови Сад, Србија Историјски спектакл Робин Худ Одметник поново на филмским платнима Убједљиво највећа атракција у бањалучком биоскопу Палас ових дана је историјски спектакл Робин Худ, који је своју премијеру доживио на овогодишњем Канском фестивалу. Филм Ридлија Скота је тридесет и први филм који се бави популарним одметником из енглеске усмене књижевности. Овога пута, међутим, заплет филма заправо завршава онђе гђе у већини верзија обично почиње онда кад се Робин отисне у шуму. У главним улогама појављују се Расел Кроу и Кејт Бланшет, а филм је на репертоару биоскопа Палас у терминима: 16:15, 19, 21, Пети лептир Урош Петровић Напета и узбудљива прича о наглом одрастању дјечака из београдског сиротишта, који открива да није повезан само са тајанственим људим и њиховим духовима, већ и са чудесним, провидим лептирима. Једрење Џејмс Патерсон и Хауард Роган Рајски одомор породице Дан на самом почетку наслућује им паклено путовање. Јахта је нестала. Посада је преживјела. Нико не зна гдје су. Неко жели да буде сигуран да се Данови никада не врате кући. Савршен породични одмор претвара се у кошмар. У шуми Тана Френч Имаш дванаест година. Љетњи је распуст. Играш се у шуми са два најбоља друга. Нешто се деси. Нешто страшно. Друго двоје дјеце никада није пронађено. Двадесет година касније, Роб Рајан, једино дијете које се вратило кући, детектив је у даблинској полицији. Нико не зна ништа о његовој прошлости. мај ОРФЕЈ 19

20 РУБРИКА УМЈЕТНОсТ Мала школа импр Свјетски дан позоришта Представа Народни посланик у режији Николе Пејаковића Свјетском дану позоришта поводом Свјетског дана који се обиљежава 27. марта позоришта. прикључило се и На- На овај дан сва свјетска родно позориште РС, а тај позоришта организују дан је ансамбл Народног разне манифестације уз позоришта извео представу читање поруке коју, по изник Народни послабору Међународног позо- по тексту Бранислава ришног института, пише Нушића у режији Николе драмски умјетник великог Пејаковића. угледа. Ове године за ту Прије почетка представе улогу изабрана је енглеска глумица НПРС-а глумица Џуди Денч. Слађана Зрнић прочитала Марија Томић је међународну поруку 20 ОРФЕЈ мај 2010.

21 УМЈЕТНОсТ есионизма Путујући поетски универзитет Будући да је историја умјетности једна од најљепших области изучавања прошлости, а с друге стране, опет, област која гимназијалце, чини се, исувише мало занима, одлучили смо се у овом броју посветити управо јачању вашег интересовања за ту неопходну грану нашег постојања. Наиме, према подацима истраживања оствареног у нашој школи у семпембру прошле године, свега девет одсто ученика показало је интересовање за умјетност. Након ове мале приче о импресионизму, надамо се да ћемо вас бар мало заинтереовати да баците понекад око на какву историју умјетности. Ништа ружно, сасвим је извјесно, тамо не можете видјети. Осим тога, за свачији укус наћи ће се понешто, зар не?! Импресионизам је, наиме, правац у сликарству, настао у Француској крајем 19. вијека. Настао је као реакција на реализам, с којим је био повезан и веома сличан, мада, ипак, више везан за научна открића Исака Њутна, те је повезан са закључком да је бијела свјетлост састављена од боја. Сликар Мане средином 19. вијека излаже два своја дјела и тиме званично настаје овај правац, али га је овим именом тек касније, желећи да се наруга сликарима, назвао новинар Луј Лерој. Импресионисти су, мећутим, објеручке Интересовања гимназијалаца Архитектура Биографије умјетника Дизајн интеријера Филм Историја умјетности Књижевност и књижевна критика Мода Музика Сликарство прихватили крштење и тим их именом зовемо до данас. У ствари је у питању слика зачетника правца, Клода Монеа, под називом Импресија, рађање сунца. Поред Монеа, један од најпознатијих импресиониста је и Пјер Огист Реноар, а на нашим просторима су то Јосип Рачић и Надежда Петровић. Емилија Јелић, II3 Из међународне поруке... Свјетски дан позоришта је прилика за светковину позоришта кроз мноштво његових облика. Позориште је извор забаве и инспирација, те има могућност уједињавања бројних различитих култура и народа цијелога свијета. Али, позориште је више од тога и пружа могућност образовања и информисања. Представе се одржавају широм свијета, и не само у традиционалном позоришном окружењу. Позориште се догађа у малом афричком селу, у подножју планине у Јерменији, на малом острву у Тихом океану. Потребан му је само простор и публика. Позориште нас може насмијати, расплакати, али мора нас натјерати на размишљање и дјеловање. Позориште настаје тимским радом... Књижевно вече једног од данас најзначајнијих српских пјесника Рајка Петрова Нога донијело је прољеће у препун гимназијски хол. Његову биографију представила нам је Сања Громилић, препустивши ријеч омиљеном професору српског језика, Живку Малешевићу, кoji je истакaо да Ногoв поетски израз посједује орфејску свијест, те да самим тим поезија може да хуманизује и оплемењује овај свијет. Након критичког осврта професора, иначе великог обожаваоца Ногa, ученице четвртог разреда су нам изрецитовале неколико његових пјесама. О пејзажима у којимa је рођен и живио осам и по година сазнали смо гледајући један дио биографског филма. Говорећи о стећцима и записима на њима рекао је да би се можда цијела поезија могла звати епитафом, зато што је она чувар онога што је било или је могло бити. Многи његови пријатељи који се појављују у филму имали су само велике ријечи хвале. Међу њима је био и Момо Капор који је рекао за пјесника да је путујући поетски универзитет и да је све о поезији научио управо захвaљујући њему. По завршетку филма Рајко Петров Ного нас je убацио у свој времеплов. Слушајући рецитације пјесама путовали смо заједно с њим кроз вријеме и простор његове прошлости, a oсмијех ученика, професора и других посјетилаца није напуштао њихова лица ни након завршетка овог дивног дружења. Исидора Церовац, IV8 мај ОРФЕЈ 21

22 КВАлИТЕТАН ЖИВОТ Модно освијештена омча Неки извори тврде да је кравата поријеклом хрватски декоративни одјевни предмет, који постаје модни тренд у Европи у првој половини 17. вијека. За све гимназијалце који ће тек да се украшавају овим предметом, а међу којима ће многи, кравату први пут везати тек за матуру, ево неколико кратких упутстава за брзо и исправно везање кравате: 1. Закопчајте кошуљу до краја и пребаците кравату око овратника. Шири дио кравате треба висити двоструко више од тањег дијела кравате. Поставите кравату као на слици првог корака, шири крај преко тањег Узмите шири дио кравате и омотајте га око тањег дијела, мало ниже од вашег врата. 3. Пребаците шири дио кроз обруч који се формирао, како је показано на слици четвртог корака. 4. Провуците шири дио кравате кроз чвор, као на слици петог корака. Пажљиво затегните крајеве 5. кравате. Једном руком 6. ухватите тањи крај кравате, а другом руком ухватите чвор и повуците га према врату. Немојте превише стегнути кравату. Видите?! Ништа страшно! ОРФЕЈ мај Оригами лабуд Оригами је традиционална јапанска вјештина израђивања модела од папира. Захтијева стрпљивост и прецизност. Уколико желите некога да дујете, занимљив оригами модел обра- може бити и диван поклон. он. Требаће вам: много папира пира и маказе. За почетак требате исјећи правоугаоник од папира. Овај правоугаоник ће вам бити узор за остале (требаће вам 500 правоугаоних листића). Мјере можете сами одредити, а папир исијеците, по узору на овај, још 499 листића. Сада правите троуглиће како ко је показано на слици. 1. Пресавити по средини 2. Опет пресавити по средини, овај пут вратити у стање првог корака, морате моћи видјети и куда пролази средња линија 3. Сада ћете савити папир тако да се половине горње ивице саставе уз средњу линију коју сте правиетли у другом кораку, примјећујете да два дијела прелазе најдужу линију насталог троугла 4. Преврните папирић и савијте ивице ка горе према најдужој линији троугла 5. Дијелове који прелазе оквире троугла савијте ка горе и добили сте једнакокраки троугао 6. Пресавијте троугао тако да се краци поклопе Уколико сте све кораке направили како треба, добили сте фигурицу у облику правоуглог троугла. На седмој слици сам означила неке дијелове са,,руке, а неке са,,џепови. Уколико оно што сте направили нема ове дијелове, нешто сте погријешили, радите поново. Требате направити још 499 истих фигурица. Када сте то направили, попут лего коцкица, од овог ћете склопити лабуда. Руке иду у џепове и то је сва мудрост! Желите то поклонити некоме? Пробајте све направити посебнијим и на сваки од 500 правоугаоника напишите нешто тој особи. Нема понављања!

23 КВАлИТЕТАН ЖИВОТ Орфеј савјетник Редови I и II: заједно се састоје од 60 троуглића, које ћете саставити у кружну базу. У један џеп иде рука једног троугла, а у други џеп рука другог троугла. Нижите даље и спојите (прстенасто поредано). Примјећујете да база има два реда. III: Додајете трећи ред (30 троуглова) навлачећи једну руку једног и другу другог у џепиће троугла којег додајете. IV, V и VI: радите исто као и за трећи ред. VII: додајте по 12 троуглића на једну и другу половину базе (на шест троуглића из шестог реда нисте ништа додали). VII: додајте по 11 троуглића на седми ред. Полако градите крила. Са сваким новим редом додајете троугао мање. У осамнаестом реду ћете имати по један троугао са једне и друге стране. Сада имате два крила, која се дижу из шестог реда. Једно од другог их дијели по три троугла са сваке стране. Реп Додајте три троугла на ниво шест са једне стране (код друге ће ићи врат и глава). На седми ниво иде четири троугла, на ниво осам три троугла, на ниво девет два троугла и на ниво десет један троугао. Глава Од тридесет троуглића ћете направити врат. Овај пут, у џепиће једног троугла улазе ручице које припадају једном истом троуглу. Савите све у благо латинично слово с. Главу ћете намјестити на ниво шест. Ово можете и налијепити да стоји сигурније. Постоље Имате још 80 троуглова. Правићете два прстена. Слажете троуглове исто као што сте радили кад сте правили врат. Један прстен треба да има 35, а други 45 троуглова. Ставите мањи круг у већи, па лабуда на све то. Одговара психолог Вања Курузовић orfej.banjaluka@gmail.com Некад ми се чини да, без обзира колико имам слободног времена, не стижем да обавим све што би требало. Како да организујем своје вријеме? Често можемо чути људе како у журби говоре када би дан трајао бар један сат дуже, чини ми се да бих тада све стигао урадити. С обзиром да је то немогуће, морамо покушати искористити наша 24 сата на најбољи начин. То значи планирати вријеме, како оно радно, тако и вријеме предвиђено за неке друге активности. Први корак у организацији времена јесте прављење распореда. Психолози препоручују да се направи листа задатака по датумима, а неки савјетују да та листа буде и окачена на неком видљивом мјесту, тако да у сваком тренутку можемо виђети шта је сљедећи задатак. Постављање циљева, дијељење задатака на мање и смишљање награда којима ћемо сами себе наградити након успјешно обављеног задатка су такође неки од трикова који се користе за што бољу организацију времена и редовно испуњавање обавеза. Неки људи чак имају обичај да прецртају обављене задатке и на тај начин мотивишу сами себе да и даље теже ка испуњавању нових задатака. Наравно, планирање времена не подразумијева слијепо праћење онога што стоји у распореду. Треба уживати у животу и правити такве планове у којима ће увијек бити мјеста за одмор и забаву! мај ОРФЕЈ 23

24 ИМПРЕсИЈЕ Да л памтиш још Венецију?! Браво, професоре!!!...отвори ми своја врата... И у најзаноснијим тренуцима Звезда Туристи опремљени на јапански начин Путовање из снова залутало у облаке јаве Неке ствари се једноставно никад не заборављају, заувијек остају дио нас и њих се увијек радо сјећамо. У нашим главама, главама средњошколца једну својеврсну прекретницу и круну нечега о чему се много размишља и за шта се дуго припрема, свакако представља матурска екскурзија. Тако су и ове године вицематуранти осјетили све чари незаборавног пута кроз Италију, Француску и Шпанију. У новим патикама и тренеркама, те кишне суботње зоре испред Гимназије су, на дуго ишчекивани пут, кренула четири аутобуса. Пут кроз Хрватску и Словенију прошао је неопажено, а прво стајалиште на дугом путу је било италијанско љетовалиште Лидо де Јесоло. Иако је киша ромињала, неколицина најхрабријих своје прве сате екскурзије провела је на прелијепој пјешчаној плажи, повремено се купајући у не баш топлом мајском Јадранском мору. Венеција је прво туристичко мјесто које смо обишли и гдје смо прве новце 24 ОРФЕЈ мај свог џепарца потрошили на сувенире, венецијанске маске и укусне италијанске пице. Слиједио је дуг и исцрпљујући пут до Шпаније, али оно што нас је чекало у Шпанији и љетовалишту Љорет де Мар вриједило је сваке секунде пута. Три незаборавна дана проведена у Шпанији красиле су посјете Барселони и њеним знаменостима, међу којима ваља издвојити посјету Ноу Кампу, стадиону ФК Барселона, луци Барселоне Барселонети, Акваријуму, Готској четврти, те главној улици у којој смо сви уживали How much? Сунчање, цјенкање са Бангдалешанима који увелико српски говоре ( How much? 40 euros, У пуно пет, може дај...лијепи ви, лијепе дјевојке у Бањалука...), изласци у диско клубове, фламенко вече и сангрија, забаве на плажи, црнци са ролексима од пет евра... у шопингу (кад нас видите у школи слободно нас питајте гдје смо купили нову мајицу...). На путу за Француску, у Шпанији посјетили смо Далијев музеј који нас је очарао својим погледом на сликарство. У Француској смо одсјели у предивном мјесту на француској обали Сан Рафаел, а Азурна обала, Кан, Ница, Кнежевина Монако, Монте Карло остављали су нас без даха и дали нам новог простора за маштање и замишљање себе како живимо у једном од ових мјеста. Задње стајалиште на путу из снова била је прелијепа Верона са својим љубавним причама о Ромеу и Јулији (али и другим несрећно окончаним љубавима). Опет субота, али овог пута субота вече и вријеме за крај предивног, незаборавног и хоћу опет путовања. И наравно, да не заборавимо својеврсни хит...отвори ми своја врата Извођача није потребно наводити... Ђорђе Михајловић, III3

25 БИсЕРИ Ђачки бисери Професор: Нећете ми сви у згради Владе радити, ви ћете мени купус садити, горе на балкону. *** Професор: Којим јединицама изражавамо индуктивност? Ученик:... Професор: А, којим јединицама изражавамо незнање? Ученик: Петичастим јединицама. *** Професор: Ово сунце неко баш намјести мени у очи! Ученик: Ма никакав проблем, сад ћемо ми помјерити сунце. *** Професор: Ја могу исплести приглавак док ти завршиш са одговором. *** Ученик који је добио један из одговора прекиде професорку: Па што ме то нисте питали? Професорка: Нисам се сјетила да то знаш. *** Професор: Замисли како је зими кад је све бијело, иста боја покрије све смеће. Ученик: Видјели смо Вас у излогу(паноу). Професор: У којем, са сухомеснатим производима или са паприкама? *** Ученик: Немојте ме питати имам већ два кеца. Професорка: Нека, нека даћу ја теби још једног па сам мирна к о лањски снијег. Facebook група Најјаче извале Гимназије Бања Лука Топ 5 извала : 1. Ученик:,,Професоре,звонило је! Професор: Није звонило док не каже Душан Кецман!!!! 2. Узима професор Слободан Станић Маји телефон, а Маја ће: Професоре, немојте ми узети телефон молим вас, зваће ме мама. Слободан искулира и стави телефон на катедру, кад послије пар минута вибрира телефон. Маја: Ето, сигурно ме мама зове. А професор чита наглас: Јеца-опасница. Мама, Мајо, је ли? 3. Ученик моли разредну да га пусти са седмог часа, а она каже да мора питати професорку. На то ће ученик: Али док се професорка попне уз степенице онако живахна, мени прође утакмица! 4. Професор Змијањац се обраћа једном ученику: Па, па теби је школа... мачак...реп...на мачковом репу... Ученик: Ма мени је школа задња свирала на рупи. 5. Професор Кошчица: Дјевојко па ти си једина добила један! Ученица: Па шта ћу кад сам најљепша, а Ви знате да љепота и памет не иду скупа. мај ОРФЕЈ 25

26 спорт Рукометна екипа Гимназије освојила прво мјесто на општинском такмичењу Наши шампиони На општинском такмичењу средњих школа у рукомету у мушкој категорији, након што је извојевала сјајне побједе у утакмици против Електро-техничке школе Никола Тесла, и у утакмици против Угоститељске школе, екипа наше школе заслужено је добила мјесто првака.,,уз велику мотивацију, утакмицу смо почели јаким нападима и снажном одбраном, чиме смо од почетка имали велику предност у головима, објашњава ученик IV3, Никола Максимчук, члан рукометашке екипе, који је својом сјајном игром допринио побједи. Највише погодака постигао је Борислав Мандић, ученик IV4, а како даљ објашњава Максимчук, сви наши рукометаши посебно су захвални професорима Шипрагићу и Вулину. Поносни смо што играмо за нашу школу и што смо освојили општинско такмичење и захвални професорима који нас воде. Потрудићемо се да наставимо овакву игру и покушамо освојити и регионално такмичење, казао је он. Постава Драган Широњић (капитен), Дејан Млиновић, Милорад Кецман, Никола Максимчук, Игор Аничић, Борислав Мандић, Милан Мирковић, Стефан Вучић, Милош Ловре, Никола Ћубић, Александар Мандић, Вања Бабић и Срђан Летина. Уз бројне гледаоце, међу којима је било највише Гимназијалаца који су дошли да подрже своје другаре и своју школу, прво полувријеме је завршено резултатом 12:0 у корист Гимназије, а након другог полувремена, резултат је био 21:12 у корист Гимназије. Побједа је крунисана пехаром и медаљама. Милица Кременовић, IV7 Бањалучанима КУП БиХ 26 ОРФЕЈ мај Фудбалери нашег Борца подарили су ове године својој Бањалуци најљепши поклон, освојивши, по први пут, Куп БиХ. У реванш утакмици финала Купа пред препуном Грбавицом одиграли су фудбалери Борца неријешено 2-2, што је било довољно да, након 1-1 из Бањалуке, стигну до трофеја у Купу. Утак мици је присуствовало више од 12 хиљада гледалаца међу којима је било и близу 500 навијача Борца. Такође су присутни били и високи представник Валентин Инцко, као и бројни познати фудбалски радници попут Сафета Сушића, Мехмеда Баждаревића и Миралема Пјанића.

27 Фото-прича Планинарска секција To be continued...

28 Фотографије које су освојиле друго и треће мјесто на Орфејевом мартовском конкурсу 2. мјесто Телефонирање Тајана Дедић Старовић, I10 3. мјесто Teмпо Тијана Јовић, II9