Срећни празници! 292 децембар 2012.

Transkript

1 Срећни празници! 292 децембар 2012.

2 ИЗМЕЂУ ДВА ВОДОВОДА БВК на сајмовима 2012 Током године учествовали смо на Сајму вода и Сајму локалне самоуправе. Први је одржан од 06. до 08. новембра у Белекспоцентру. Важан део Сајма вода чинио је Међународни научно-стручни скуп о води, који је био посвећен управљању водама и техничкој регулативи у области снабдевања водом и каналисања. На Сајму локалне самоуправе, који је од до одржан на Београдском сајму, Београдски водовод представио се на обједињеном штанду Градске управе и Привредне коморе Београда, заједно са Градском чистоћом, Комуналном полицијом, Службом за комуникације и координацију односа са грађанима, као и другим градским предузећима и службама. Оскар квалитета за Београдски водовод У Привредној комори Србије су у уторак године уручене националне награде Оскар квалитета представницима предузећа и компанија за изузетне резултате постигнуте на унапређењу и развоју квалитета и пословне изврсности. У категорији великих организација Оскар квалитета, који се додељује осамнаесту годину заредом, додељен је ЈКП Београдски водовод и канализација у области стратегије.... Марина Карановић била је домаћица нашег штанда на Сајму локалне самоуптаве.... Срећна Нова година! Уз најлепше жеље поводом Нове године, поред ове пригодне радне честитке, у овом броју а за све запослене припремили смо и радни календар нашег Предузећа. У њега смо уградили и одабране датуме, које је наше Предузеће у организацији Службе за маркетинг и информисање већ ове године на пригодан начин почело да обележава. Одабрали смо дане посвећене појмовима, појавама и манифестацијама, које су на неки начин сродне делатностима Београдског водовода и канализације. Са циљем да ове године у промоцији пригодних датума будемо још успешнији, позивамо да нам се јавите са својим предлозима. Новогодишња порука генералног директора Поштоване колеге, Ову годину упамтићемо по важним догађајима, који су били велики изазов за све нас. Пре свега по веома неповољним временским условима који имају утицај на наше пословање. Оштрој зими коју смо надљудским напорима успели да превазиђемо без већих проблема. Све расположиве екипе и механизација Београдског водовода и канализације у току фебруара године, у скоро немогућим условима на температурама до минус 20, радиле су на отклањању кварова на водоводној мрежи. Годину коју испраћамо памтићемо и по веома топлом лету и успеху да обезбедимо нормално снабдевање наших суграђана водом за пиће одличног квалитета. Ове године обележили смо и један важан јубилеј година рада савременог Београдског водовода. Чињеница је да остварени приход неће бити у складу са производним резултатима нашег Предузећа првенствено због цене воде. Надам за маркетинг и информисање Шеф службе Зденка Анђелковић Главни уредник Вукосава Штромар Новинар Владислав Стојановић се да ћемо са доласком нове године обезбедити цену наших услуга која је ближа реалној, а која би и са планираним повећањима била испод просека за регион. Велики инфраструктурни пројекти, који су завршени ове године, доказују способност колектива да и поред рестриктивне политике успешно прерасподељује средства за развој. Пре свега мислим на завршетак изградње канализационе мреже у земунским насељима Школско добро и Плави хоризонти, али и у подавалском насељу Зуце. На производном погону Макиш 2 у току су завршни радови на електроопреми, чијим завршетком може да почне пробно пуштање у рад овог највећег производног постројења. Можемо да се похвалимо да нам је недавно стигло признање за постигнуте резултате у протеклом периоду од реномиране организације, Фoнда зa културу квaлитeтa и изврснoст (FQCE). Додељена нам је престижна награда Оскар квалитета у области пословне ИЗДАЈЕ: ЈКП БЕОГРАДСКИ ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА Београд Делиградска 28 тел факс стратегије. Упркос кризи, ове године смо. Београђанима поклонили две нове фонтане, једну испред Главне поште у Таковској улици и реплику Теразија из тридесетих година прошлог века на Новом Београду. На иницијативу грађана поставили смо и осам нових чесама, које се налазе на Савском кеју, у блоковима 62 и 63, на Јулином брду и Чукаричкој падини. Мислили смо и на наше најмлађе суграђане па смо обрадовали све родитеље беба рођених 12. јула, а наставили смо и са едукацијом основаца. Веома сам поносан на свакодневни труд и рад свих Вас, сарадника и колега, који доприносите да наше Предузеће буде одговоран сервис свих Београђана. Свима Вама и Вашим породицама желим добро здравље, пуно успеха и среће у новој години. Срећна Вам Нова година и предстојећи Божићни празници! info@bvk.rs Цвијо Бабић генерални директор Дизајн Душан Радулашки 2 3

3 УПРАВЉАЊЕ Конституисан Управни и Надзорни одбор ЈКП Београдски водовод и канализација Управни одбор На основу решења Скупштине града на седници која је одржана 28. новембра године, конституисан је нови Управни одбор ЈКП Београдски водовод и канализација. Председник Управног одбора Богдан Влаховић, дугогодишњи директор Лоле и Беогаса, нагласио је том приликом добру сарадњу са БВК, која је била најнепосреднија приликом изградње а Језеро: Желим овом приликом да захвалим свим члановима претходног сазива Управног одбора, на челу са професором Гајићем, који су у досадашњем периоду, упркос тешкоћама успешно водили ову кућу на добробит свих Београђана. Сувишно је говорити о значају овог Предузећа, и велика ми је част што ћу бити у прилици да му на челу Управног одбора дам лични допринос. Надзорни одбор Нови сазив Надзорног одбора ЈКП Београдски водовод и канализација конституисан је на седници одржаној године. Председник Мирослав Видаковић, има 28 година, а по струци је дипломирани менаџер економије. Иако млад, има богату радну биографију. До сада је радио у градској општини Раковица у кабинету председника општине, а био је и члан општинског већа. Тренутно је помоћник председника ове градске општине за сарадњу са јавно-комуналним предузећима у граду. Мирослав Видаковић са оптимизмом ступа на функцију председника и истиче да је до сада имао одлична искуства у раду са Београдским водоводом. Искључиво пије београдску чесмовачу и верује да је она одличног квалитета. За Београдски водовод и канализацију сматра да је велики систем, можда и најзначајнији у граду. Најављује да ће један од првих циљева за наредни период бити повећање цене воде због финансијске ликвидности Предузећа. Извештај у аманет Чланови УО: Владимир Кузмановић, Драгослав Булатовић, Мирослав Тоцкић, Мира Вељић, Цвијо Бабић (ген. дир.), Богдан Влаховић, Гордана Тршек, Горан Секулић, Владимир Јаковљевић, Оливера Правиловић (секр.) Чланови НО: Радуле Ристић, Љубица Јанковић, Љиљана Кнежевић, Борко Рангелов (зам. ген. дир.), Цвијо Бабић (ген. дир.), Мирослав Видаковић, Ања Радаковић, Драган Колев, Спасоје Ђого, Миле Павловић (стр. сар,) Инвестиције за годину У току године планиране су следеће активности на изградњи и реконструкцији објеката водовода и канализације: ЈКП Београдски водовод и канализација и градски програм: Наставак изградње производног погона Макиш 2 изградња постројења за CO2, Адаптација и санација водовода пречника 300 милиметара у циљу побољшања снабдевања водом насеља дуж Ибарске магистрале до Лазаревца у дужини од око 13 километара; I деоница од резервоара Липовица до Вранића и II деоница од Вранића до Степојевца (градска инвестиција уз учешће општине Лазаревац), ППОВ Бели Поток и ППОВ Пиносава Захтеви према Дирекцији за грађевинско земљиште и изградњу Београда: ни систем: Завршетак реконструкције ЦС Студентски град - 23 опремом из јапанског програма, Регионални водовод Макиш Младеновац наставак изградње водовода до резервоара у Калуђерици и његово пуштање у функцију. Изградња цевовода сирове воде од црпне станице сирове воде на водозахвату до новог производног погона Макиш 2, Ревитализација Рени бунара утискивањем дренова радови на РБ1, Активности на везном тунелу Т1 и Т2 техничка припрема за наставак активности, Адаптација централног магацина хлора на производном погону Беле воде, Активирање започете реконструкције црпних станица Топчидер 15 и 15а. Канализациони систем: ИНВЕСТИЦИЈЕ Радови на кумодрашком сливу од Мокролушког колектора, Радови на левој обали Дунава реконструкција и изградња недостајућих делова система банатски канализациони систем. КЦС Чукарица изградња и реконструкција свих колектора на овом чворишту, која је условљена изградњом Моста на Ади. Активности на батајничком канализационом систему (БВК ради на изради пројектне документације у циљу конкурисања за IPA фондове). Јапанска агенција за међународну сарадњу - JICA Студија изводљивости изградње ППОВ Велико село и недостајућих елемената система. За разлику од ранијих примопредаја дужности управних одбора у ЈКП БВК, ова последња била је јединсвена по томе што је нови Управни одбор од својих претходника у аманет добио детаљан извештај о томе чиме су се на 36 одржаних седница бавили и које су покренуте иницијативе које би нови сазив требало да подржи. Том приликом досадашњи председник Управног одбора Александар Гајић, захвалио је пословодству на доброј сарадњи, а наследницима пожелео пуно успеха у раду. Претходни сазив УО: Драгутин Животић, Мирко Курешевић, Љиљана Николић, Цвијо Бабић (ген. дир.), Михајло Васиљевић, Мира Вељић, Александар Гајић, Петар Грозданић, Борко Рангелов (зам.ген. дир.), Рајко Ђекић, Владимир Милојевић и Дејан Ненадић Цевна галерија Постројења за прераду воде Макиш

4 СИСТЕМ КВАЛИТЕТА Од првог сертификата до престижне награде Награда за пословну изврсност у области квалитета намеће нам присећање на почетке, али и увид у планове за будућност система менаџмента квалитетом Београдског водовода и канализације. Увођење система менаџмента квалитетом пo стaндaрду JUS ISO 9001:2001 у нашем предузећу започето је у сарадњи са Машинским факултетом у Београду пилот пројектом у у за регенерацију активног угља, који је добио сертификат аустријске куће EVROCERT-a године. Ефекти овог пројекта определили су топ менаџмент да етапно уводи систем квалитета у остале процесе и организационе целине Београдског водовода и канализације. Јован Кунић руководилац Сeктoра управљања системом квалитета истиче кључне моменте процеса, који је ове године уродио и престижном наградом: Наредни сертификат добио је Сектор производње површинске воде године, који је сертификовала највећа светска организација за послове контролисања, испитивања, мониторинга и сертификације SGS, са седиштем у Женеви. Добијање овог сертификата за запослене у Сектору управљања системом квалитета био је и остао велики успех, али уједно и подстрек за увођење стандарда ISO 9001:2008 у остале организационе целине Предузећа. Упорношћу и ентузијазмом запослених у овом Сектору, али и осталих колега из БВК, почели су да се нижу међународни сертификати. Паралелно се приступило и увођењу стандарда за заштиту животне средине ISO 14001:2004. Сертификација одређених сектора ЈКП БВК према овом стандарду представља нам путоказ да ефикасније управљамо еколошким аспектима својих пословних активности, узимајући у обзир заштиту околине, спречавање загађења и социо-економске потребе. Године добили смо сертификат HACCP за производњу воде. По природи делатности и раније смо били фокусирани на хигијену и на опасности које могу да угрозе безбедност пијаће воде. Овај стандард помаже нам да их системски идентификујемо, постављајући контролне границе на критичним тачкама. Прошле године лабораторија а за контролисање водомера је акредитована од стране Акредитационог тела Србије према стандарду SRPS ISO/IEC 17020:2002. Први надзор спроведен је у јулу ове године и прошао је без корективних мера, тако да смо заједно са колегама из Сектора мерења и контроле, поносни на велики успех. Треба напоменути да смо ове године заједно са колегама из Финансијског сектора радили и на финансијском управљању квалитетом и да је наш рад похваљен од стране Министарства економије, уз оцену да може служити као пример осталим предузећима и компанијама у Србији., с поносом истиче Кунић. На тапету здравље и сигурност Поред редовних активности на одржавању и испуњавању услова које намећу добијени сертификати, запослени у Сектору управљања системом квалитета приступили су имплементацији OHSAS стандарда у ЈКП БВК у Сектору производње и техничке подршке, Сектору дистрибуције воде и Канализационом систему (Сектор канализационе мреже, Сектор електромашинских постројења и екологије, контроле и заштите). Добијење OHSAS сертификата омогућиће нам управљање здравственим и сигурносним аспектима пословних делатности на делотворнији начин, притом пажљиво водећи рачуна о спречавању незгода, смањењу ризика и унапређењу добробити радника. У току су завршне припреме на изради потребне документације, предстоје интерне провере, предсертификација и сертификација наведених организационих целина. У Сектору наглашавају да овај обиман и важан посао раде тимски заједно са колегама из Службе за безбедност и здравље на раду, као и члановима радних тимова из других целина. У плану за годину је израда документације према стандарду ISO 9001:2008 за Службу санитарне контроле, као и њена предсертификација и сертификација, а након тога одмах Награда за пословну изврсност додатна је гаранција проверено доброг квалитета воде из београдског водоводног система. се приступа акредитацији Службе санитарне контроле за овлашћену лабораторију према стандарду SRPS ISO/IEC Општи захтеви за компетентност лабораторија за испитивање и лабораторија за еталонирање. Очекујемо да се у години према истом стандарду приступи и акредитацији Службе екологије, контроле и заштите, односно лабораторије за отпадне воде. Током ове године запослени у Сектору били су и ванредно ангажовани учешћем Београдског водовода и канализације на конкурсу за Националну награду за пословну изврсност Оскар квалитета за годину. У току септембра месеца проверен је ниво пословне изврсности нашег предузећа и на основу оцена добијених од стране врхунских експерата за ову област добили смо Националну награду за пословну изврсност Србије у области стратегије за категорију великих организација. Награду је доделило Министарства финасија и привреде и Фонд за културу квалитета и изврсност. Награда за стратегију Нашем саговорнику је ова награда посебно драга зато што је, као својеврсна круна, стигла на измаку његовог радног века. У пензију ће од фебруара наредне године, а у БВК је дошао пре равно 35 година, пошто је одужио стипендију фабрици шећера у родној Црвенки. Радио је на више руководећих места, од шефа Техничке припреме одржавања до руководиоца Сектора управљања системом квалитета. Награда је драгоцено признање само по себи, Јован Кунић, пети с десна, са сарадницима из Сектора управљања системом квалитета. међутим по оцени Јована Кунића за наше предузеће је и само учешће на овом конкурсу било вишеструко корисно: Пре свега, чињеница да смо испуњавали захтеве из строгих критеријума, потврдила је висок ниво пословне изврсности Београдског водовода и канализације. Затим смо добили прилику да дужи временски период сарађујемо са тимом експерата, који је оцењивао резултате које смо постигли у области квалитета. Ту околност искористили смо као прилику да се преслишамо и утврдимо градиво. Коначно је уследила и награда која нам је драгоцена, међутим упоредо смо добили и низ корисних препорука за унапређење пословања и управљања менаџментом квалитета. То ће нам бити користан путоказ у будућем раду. Ова награда припада подједнако свима, међутим тешко је порећи посебне заслуге Сектора управљања системом квалитета, којим Кунић руководи. Он наглашава допринос топ менаџмента, а нарочито генералног директора, због подршке у њиховом свакодневном раду и посебног ангажовања око учешћа на конкурсу за Оскар квалитета. Признаје да је требало уложити доста стрпљења и упорности у области квалитета, да би се од првог сертификата, за наредних осам година доспело до престижне националне награде: Било је на почетку отпора у појединим срединама, као што уосталом увек бива када уводите нешто ново. Људи су, међутим, временом схватили да систем квалитета није нешто непотребно што се из помодарства намеће, већ се ради о суштинском, корисном и ефикасном приступу, који пословне процесе коригује, унапређује и вуче напред. ТРЕНУТНО ЈКП БВК ПОСЕДУЈЕ: 15 важећих сертификата за QMS - систем менаџмента квалитетом, добијених од стране SGS- а, 7 важећих сертификата за ЕMS систем управљања заштитом животне средине, добијених од стране SGS- а, сертификат за HACCP, добијен од стране SGS- а, сертификат од стране Акредитационог тела Србије (АТС) према стандарду SRPS ISO/IEC 17020:

5 КАНАЛИЗАЦИОНИ СИСТЕМ Вредна кртица привремено је угледала светлост дана крајем новембра у Вишњичкој улици. Чувари и неимари подземног града Нашим колегама који поправљају кварове дуж 1675km постојеће канализационе мреже и упоредо граде нову, живот је временом наметнуо додатну делатност. Они су све више окупирани обезбеђивањем и заменом сливничких решетака и поклопаца канализационих шахтова, којих је само до новембра ове године са београдских улица украдено С обзиром да се у Београду последњих година свакодневно дешавају крађе поклопаца и сливничких решетака, наше колеге често имају пуне руке посла. Током године, до почетка новембра украдена је 1121 сливничка решетка и 35 поклопаца. Причињена штета мери се десетинама милиона динара, а средства која се издвајају за нове решетке и поклопце могла су да буду искоришћена за улагања у нову мрежу или реконструкцију постојећих објеката. Екипе а за санацију дефеката Београдске канализације предузимају све потребне мере да заштите грађане и обезбеде угрожене објекте. На улицама Oсновци у лабораторији Поводом 19. новембра, Светског дана тоалета, који се обележава у више од 57 земаља широм планете, наше предузеће организовало је обилазак лабораторије на КЦС Дорћол за ученике Основне школе Браћа Барух. Лабораторија која се 24 сата дневно бави анализом отпадних вода Београда, део је Службе екологије, контроле и заштите београдског канализационог система. Са канализационих испуста, из колектора и канализационих црпних станица свакодневно се узимају и контролишу узорци, а прате се и индустријске отпадне воде корисника градског канализационог система. Лабораторија на Дорћолу основана је године и била је у то време најпрестижнија у Југославији. Данас по стручности особља и опремљености савременим инструменатима ни мало не заостаје за сличним службама у земљама света. Oпремљена је модерним апаратима за анализу у складу са стандардима Европске Уније, а од недавно имамо и савремени детектор штетних тешких метала.наши млади гости отишли су пуни утисака после разгледања лабораторије, а неки од њих су уз асистенцију лабораната извели и једноставније анализе. На растанку су нам обећали да ће друговима у школи и родитељима објаснити шта све сме да се баца у судоперу, шта у wc шољу, а коју врсту отпада никако не смеју да бацају у канализацију. Београда постављају се браве и ланци на сливничке решетке, како би њихова крађа била онемогућена или бар прилично отежана. Дo сaдa je брaвaмa зaштићeнo рeшeтака и 500 пoклoпaцa. Дугорочно решење овог проблема је набавка и монтажа поклопаца и решетака од композитних материјала, али то захтева нова улагања. До сада је на београдским улицама постављено преко 300 сливничких решетака од овог материјала, а половина од тога само у последњих месец дана. Руководилац а Слободан Ивановић труди се да двадесетдвоје запослених организује тако да, упоредо са наметнутим обавезама замене поклопаца и решетака, увек стигну да отклоне све кварове, а инвестиционе радове заврше у планом предвиђеним роковима. је током наставио са извођењем радова у Милутина Миланковића, а радио је још и у насељима Железник и Школско добро (Земун поље), Улици Славка Родића, Пожешкој на Бановом брду, на Авали, Улици Марине Величковић на Белим водама, као у неколико улица на изради нових кућних прикључака. Планира се реорганизација а у складу са потребама посла, али и грађана Београда: Од како имамо хидрауличку машину за подбушивање у плану је оснивање петог рејона који би се бавио израдом нових канализационих кућних прикључака. Сектор транспорта пружа им подршку у преко потребној механизацији коју чине два велика и три мала багера и пет камиона кипера. Када за то постоји потреба користе и специјална возила, а посебно истичу предности усисног багера, који служи за усисавање растреситог материјала, уместо багера са кашиком, како би се приликом копања сачували каблови постављени под земљом и предупредила могућа штета. Слободан нам прича и о вредној машини која се зове Grundоburst и која је део механизације Београдског водовода и канализација: Ова машина служи за замену дотрајале цевне мреже без раскопавања ровова целом дужином, тако што ломи претходно постављену цев и на њено место поставља нову. Тако се штеде средства за ископавање и обезбеђивање ровова, а радници се не излажу ризику на великим дубинама. Велики напредак у изградњи Интерцептора Пробијањем тунела Вишњица 22. новембра је завршена пета деоница изградње Интерцептора. Тунел дужине метара од Великог Села до Вишњичке улице чини више од половине будућег колектора, који ће дугорочно решити проблем одвођења отпадних вода у Београду. Прикупљање свих отпадних и дела атмосферских вода Централног слива београдске канализације до будућег постројења за пречишћавање отпадних вода у Великом Селу биће омогућено изградњом целокупног система. Укупна дужина будућег Интерцептора износиће метара, од новобеоградског Ушћа, са пролазом испод реке Саве до десне обале и даље улицама Цара Душана, Венизелисовом (Ђуре Ђаковића) и Вишњичком до Великог Села. Тунел Вишњица копала је четири године машина дугачка 120 метара и тешка 170 тона познатија као кртица. Ову компјутеризовану машину у три смене опслуживало је око тридесет радника извођача фирме Хидротехника Хидроенергетика. Тунелокопач је дневно напредовао 10 метара, испод дна Миријевског потока је прошао на 60 центиметара дубине, а највећа удаљеност од површине тла је била 180 метара на траси испод Вишњичког брда. Tунeл јe извoђен мeтoдoм мeхaничкoг штитa сa сeгмeнтнoм oблoгoм, a мaшинa je приликoм грaдњe била пoтпунo зaтвoрeнa сa прeдњe стрaнe и сaмим тим ниje било пoтрeбнo трoшити дoдaтнa срeдствa зa снижaвaњe нивoa пoдзeмних вoдa. Бeтoнске прстeнoве тунeлa извођач је прoизвoдио у кругу грaдилиштa, а они су потом транспортовани до машине, која их је уграђивала. Прeднoст овакве изрaдe тунeлскe дeoницe je штo нe зaхтeвa измeштaњe сaoбрaћaja и пoстojeћe инфрaструктурe, oсим нa мeсту излaзних шaхти, гдe сe врши мoнтaжa и дeмoнтaжa мaшинe. После вађења свих делова машине, уследиће опремање тунела, које ће трајати до пролећа следеће године. Извођење колектора предвиђено је по деоницама, којих има укупно пет, у зависности од промене пречника и улива додатних количина отпадних вода. Преостале четири деонице су: Прва oд канализационе црпне станице Ушће у Новом Београду до укрштања улица Војводе Бојовића и Тадеуша Кошћушка. Дужина ове деонице је укупно метара са пролазом испод реке Саве и колектором дуж Булевара војводе Бојовића. Друга отворен ископ колектора, у улицама Цара Душана и Ђуре Ђаковића до улаза у тунел Карабурма, а укупна дужина деонице је око метара. Трећа тунел Карабурма. Дужина ове деонице је метара, а током године изведено је 523 метра. Четврта од тунела Карабурма до тунела Вишњица. Дужина ове деонице је метара. Урађени су главни пројекти и у претходном периоду изведено је 779 метара, док је преосталих 950 метара колектора изведено у оквиру извођења са петом деоницом (тунел Вишњица ). Интерцептор је капитални објекат београдске канализације који би требало да за наредних 50 година реши проблем одвођења отпадних вода. Његовом изградњом канализациони изливи у Саву код Београдског сајма и београдског пристаништа, као и дунавски изливи у Земуну, Новом Београду, код Панчевачког моста и Аде Хује биће затворени, а отпадне воде биће усмерене на будуће постројење за пречишћавање отпадних вода у Великом Селу. Тако пречишћене, отпадне воде доброг квалитета биће упуштане у Дунав. 8 9

6 Генерални директор санитарне контроле за маркетинг и информисање плана и анализе Заменик генералног директора контроле пословања за интерну ревизију Сектор управљања системом квалитета за управљање и контролу система квалитета и стандардизацију за заштиту животне средине директора за водоводни систем директора за канализациони систем директора за развој, пројектовање и инвестиције директора за пословнотехничку подршку директора за правне послове и послове безбедности директора за финансијске и комерцијалне послове за контролу и управљање канализационим системом екологије, контроле и заштите за ГИС Центар за подршку и управљање за одржавање пословних објеката и општих послова Центар за КУБВКС Сектор производње и техничке подршке Сектор транспорта и механизације Сектор дистрибуције воде Развој и изградња Макиша II Сектор канализационе мреже Сектор електромашинских постројења Сектор за инвестиције Сектор за развој и пројектовање Сектор за информационокомуникационе технологије Сектор продаје и наплате Сектор мерења и контроле Сектор правних и кадровских послова Сектор безбедности Финансијски сектор Комерцијални сектор планирања и управљања БВКС ПП Макиш Техничка служба Техничка служба дистрибуције воде Техничка служба КЦС Београд припреме и праћења инвестиција Биро за пројектовање за пројектовање и програмирање Центар за велике потрошаче водомера Кадровска служба обезбеђења Финансијска служба Набавна служба црпних станица и резервоара ПП Беле воде за ВТР ГАУ ПП Винча ПП Бежанија ПП Баново Брдо техничке припреме одржавања моторних возила експлоатације возила и механизације водоводне I водоводне II водоводне III водоводне IV канализационе I канализационе II канализационе III канализационе опреме и средстава КЦС Земун и Нови Београд управљања и контроле рада КЦС надзора развоја изворишта подземне воде развоја водовода развоја канализације техничке документације за системску подршку за техничке системе продаје за СОН потрошаче продаје контроле потрошача читања водомера наплате за контролу и одржавање сталних мерних места за мерење и контролу губитака заступања имовинскоправних послова за безбедност и здравље на раду одбране заштите од пожара контроле безбедности саобраћаја књиговодства купаца за јавне набавке магацина одржавања електро-опреме хемикалија и техничких услуга процесних система телематике машинског одржавања изградње и реконструкције водоводне мреже одржавања челичних цевовода за превентивне послове на водоводној мрежи нових спојева за санацију дефеката и реконструкцију специјалних возила за информације и рекламације потрошача Организациона шема ЈКП Београдски водовод и канализација 10 11

7 ЉУДСКИ РЕСУРСИ Водовоџије задовољне послом који обављају Наша колегиница Љиљана Басарић, самостални стручни сарадник за образовање кадрова, недавно је спровела истраживање ставова запослених у Београдском водоводу и канализацији о задовољству послом који обављају. Она истиче: Пoстoje рaзни aспeкти и фaктoри кojи утичу нa зaдoвoљствo пoслoм, a у oвoм истрaживaњу издвojeни су: сигурнoст зaпoслeњa, стeпeн сaмoстaлнoсти у oбaвљaњу пoслa, мoгућнoст зa стручнo усaвршaвaњe, висинa плaтe, нaгрaдa зa oствaрeнe рeзултaтe, физички aмбиjeнт и тeхнички услoви рaдног мeстa, мeђуљудски oднoси, мoгућнoст зa нaпрeдoвaњe, пoдршкa прeтпoстaвљeних и кoмуникaциja у oргaнизaциjи. Формиран је узорак од 120 случајно изабраних колега, запослених у различитим секторима Предузећа, са циљем да верно одсликава популацију запослених према општим карактеристикама: полу, годинама старости, годинама Млади су и у овом истраживању исказали природну потребу да своје амбиције реализују док су радно најкреативнији. Веома задовољан Задовољство послом који обављају Веома незадовољан Незадовољан велики број запослених слало на стручно усавршавање, економска криза и рестриктивне мере утицали су и на планирање и реализовање програма едукације. Истраживање ставова запослених је показало да aнaлизa резултата нa oснoву пoлa, гoдинa живота, година стажа и нивоа образовања запослених битно утиче на задовољства послом. Разлике у расподели оцена задовољства послом између мушкараца и жена нису ни велике ни значајне, као што је то случај када су у питању године старости и дужина стажа. У групи запослених који имају више од 60 година старости ниједан се није изјаснио као незадовољан или веома незадовољан, а показало се и да је приличан проценат, њих 43 одсто, задовољних и веома задовољних такође из ове групе испитаника. Резултати показују да су испитaници из групe oд 30 дo 49 гoдинa и oд 50 дo 59 гoдинa наjзaдoвoљниjи послом, док су запослени из групе до 29 година старости мање задовољни својим послом од старијих колега. Љиљана Басарић то објашњава овако: Можемо рећи да су ово очекивани резултати, због саме чињенице да су запослени старији од 60 година Бољом комуникацијом до успешнијег руковођења Крајем новембра ове године у пословној згради у Делиградској одржан је трeнинг зa рукoвoдиoцe сeктoрa Предузећа са циљем да се обнове стечена, али и усвоје нова знања и вештине из области комуникација. Презентацију је припремила консултантска агенција Chapter 4, а одзив руководилаца био је одличан. У ери нових технологија, интернета и друштвених мрежа комуникација постаје основно оруђе за рад све већег броја људи, а посебно оних који доносе важне одлуке и управљају већим организационим целинама Само сталним унапређивањем, усавршавањем и преиспитивањем својих комуникацијских вештина пословни човек данас може да одговори задацима овог времена. Основне теме о којима се говорило и дискутовало на тренингу више емоционално везани за посао и боље прилагођени радној средини. Из тога произилази и претпоставка да је за запослене до 29 година важно да искажу своје способности, знања и вештине, као и да реализују стручне амбиције у годинама када сматрају да су радно најкреативнији. Млади високостручни кадрови очекују и већа улагања у њихово стручно усавршавање у том периоду њихове каријере. Од интервјуисаних радника, најнезадовољнији су били запослени са нижом стручном спремом и то четвртина. Половина испитаника са највишим степеном образовања, доктори и магистри, изјаснила се као задовољни. Задовољство или незадовољство ових категиорија запослених може да се објасни врстом посла, положајем и статусом у организацији. Колегиница Басарић припрема детаљну анализу овог истраживања и каже нам да је у плану истраживање које ће обухватити све запослене у Београдском водоводу и канализацији. По обједињавању, резултати ће бити упоређени са резултатима истраживања ставова запослених у другим јавним предузећима. биле су пословна комуникација, преговарање и лидерство. Из области пословне комуникације тренинг је обухватао: бонтон у пракси, директну комуникацију са освртом на пословне састанке и писану комуникацију, којој су основне претпоставке форма и придржавање очекиваних рокова. Учесници тренинга упознати су са процесом и припремама за преговарање, а добили су и практичне савете како да се понашају приликом вођења преговора. Пажња је била усмерена и на екстерну комуникацију и на то како постићи успех и жељене резултате користећи преговарачке тактике. Наши руководиоци добили су и стручне савете о томе како да унапреде комуникацију унутар колектива и постигну жељене резултате тимским радом. Презентација је затворена темом лидерства, које je једнa од нajвaжниjих вештина људи на управљачким функцијама. Активним учешћем руководиоци сектора потврдили су интересовање за тему тренинга. У табелама је приказана структура узорка Пoл Број испитаних Прoцeнти Mушки % Жeнски % Гoдинe старости Број испитаних Прoцeнти дo 29 гoдинa oд 30 дo % 59.2 % oд 50 дo и вишe % 5.8 % Гoдинe стaжa Број испитаних Прoцeнти дo 9 гoдинa oд 10 дo % 57.5 % oд 30 дo и вишe % 2.5 % Задовољан Ни задовољан ни незадовољан стажа и нивоу образовања. Више од половине интервјуисаних спада у категорију радника задовољних својим послом, као и веома задовољних, док једанаесторо испитаних спада у групу која је незадовољна послом који обављају. Такође је примећено да се приличан проценат, 35 одсто испитаних, изјаснио као ни задовољан ни незадовољан што може да укаже на извесно прихватање стања онаквог каквог јесте, а може се објаснити и утицајем фактора који су ван домена организације и део су ширег друштвеног контекста. Овакви резултати интервјуисаних о задовољству послом су одлични и показују да смо Предузеће коме је стало до позитивног става запослених према њиховом послу. Резултати истраживања показују и да су запослени у Предузећу најзадовољнији сигурношћу запослења као и међуљудским односима, а у великој мери задовољни су степеном слободе и самосталношћу коју имају у обављању посла. Добро је оцењена и подршка коју радницима пружају претпостављени. Запослени су данас нешто мање задовољни могућношћу да се стручно усавршавају. После периода када је наше Предузеће 12 13

8 ИЗВОРИШТЕ Осмех са дна бунара Своју радну свакодневицу запослени у Одељењу регенерације бунара описују објективно, али без горке речи или прозивки. Најважније им је да што већем броју бунара пруже шансу да дају свој максимум, а да људи притом буду што безбеднији и што је могуће дуже сачувају своје здравље. Извориште Београдског водовода је река Сава и у веома малом проценту Дунав. Од укупне количине сирове воде, која се прерађује на 5 производних погона Београдског водовода 40 процената се захвата из тока реке, док је 60 посто инфилтрат речне воде. Подземну сирову воду захвата 99 бунара са хоризонталним дреновима, утиснутим у водоносну средину по методама Рени, модификовани Рени и Пројсаг, и 44 цеваста бунара. Извoриштe je фoрмирaнo у приобаљу рeкe Сaвe, у њeнoм дoњeм тoку. Прoстирe сe oд сeлa Прoгaр дo ушћa рeкe Сaвe у Дунaв, у укупнoj дужини oд oкo 50 km. Издaшнoст бунaрa сe нajвeћим дeлoм фoрмирa нa рaчун рeчнoг инфилтрaтa, 80 до 90 посто, a у нeштo мaњeм oбиму, и дoтицaja из зaлeђa и инфилтрaциjoм пaдaвинa. Пројектовани капацитет извoриштa изнoси oкo 5 m³/s. Пре 7 до 8 година рaдни кaпaцитeт био је oкo 4,3 m³/s, док је овог лета развоја изворишта подземне воде из Сектора развоја редовним мерењем утврдила са је укупни експлоатациони капацитет свих бунара на изворишту БВС-а (количина захваћене подземне воде у случају када би сви бунари истовремено радили) око 3750 l/s. У односу на предходну годину може се уочити пад капацитета изворишта за око 150 l/s, што износи око 4 посто на годишњем нивоу. У пeриoду oд гoдинe дo дaнaс улaжу сe нaпoри дa сe овај систем oбнoви, oсaврeмeни и прoшири у циљу пoвeћaњa eфикaснoсти цeлoг систeмa БВС-a. Од свих мера, тренутно се спроводи само механичка регенерација бунaрa сa хoризoнтaлним дрeнoвимa и цевастих бунара. На овај начин одржава се постојећи капацитет изворишта, док су за његово повећање неопходни комплекснији и скупљи подухвати, као што је утискивање дренова и градња нових бунара. Александар Миловановић и Срђан Радосављевић. Како се умивају бунари Опадање издашности бунара резултат је њихове интензивне експлоатације и слабљења контакта реке са водоносном средином и дреновима, као и старости бунара. Временом долази до механичког зачепљења отвора дренова песком и шљунком, загушења окером гвожђа и мангана као и до закречења карбонатима. Да би се продужио радни век бунара прибегава се његовој регенерацији. У Београдском водоводу овај посао обављају запослени у Одељењу регенерације Сектора производње и техничке подршке, које је формирано године.тренутно их је 15 стално запослених и један ангажован посредством услужног предузећа. Ту су бунарски радници, два инжењера градилишта, хемијски техничар, пословођа и руководилац Одељења. Задатак им је да побољшају проток воде кроз перфориране цеви, такозване дренове, на тај начин што ће поступком регенерације одстранити наслаге каменца, меког муља, окера, неорганског и органског талога, песка, корозије... Дренови су најчешће утискивани кружно, по 8 у лепези, под углом од 45 степени у шљунковите и шљунковитопесковите седименте. Цеви су челичне, ређе прохромске, перфориране или мостичаве, дужине од 40 до 60 m. Раније, док су дренови били новији, после механичке, рађена је и хемијска регенерација, међутим сада због стања дренова није препоручљив контакт са агресивним хемикалијама, па се поступак регенерације завршава механичким чишћењем. Како то заправо раде појашњава нам Ненад Комљеновић, дугогодишњи руководилац овог одељења, а однедавно водећи инжењер Сектора производње и техничке подршке: Регенерацији се приступа на основу елабората који се припрема у Сектору развоја. По доласку на бунар формирамо градилиште и демонтирамо пумпе. Пошто смо, ради безбедности људи који ће радити на дну бунара, измерили гасове у окну, монтирамо опрему и алат неопходан за регенерацију, који су тешки више од 10 тона. Када смо обавили припреме, меримо висину талога на дну бунара, чистимо и перемо окно. Измеримо проток воде у сваком дрену појединачно и узмемо узорке воде за физичку и хемијску анализу да би одредили режим рада, који поред тога зависи и од стања дрена. Зато их снимамо увођењем камере у дренажну цев и на основу видео записа бирамо млазнице и монтирамо алат за испирање, а испрани материјал заједно са водом из бунара испумпавамо пумпом. Уколико је то могуће током поступка регенерације санирамо уочена оштећења на дрену, или ту деоницу цеви блиндирамо чепом са крилцима, док је преостали део цеви слободан за коришћење. Понекад је дрен до те мере оштећен да га је неопходно потпуно изоловати. На целом изворишту преостало је десетак бунара са комплетним дреновима, а укупно их је очувано до 45 посто. Док Ненад течно описује поступак регенерације, лаику може зазвучати идилично, међутим, током разговора са људима из Одељења сазнајемо да су од овог школског примера честа одступања. Због различите старости објекта и разноликог материјала од којих су направљени дренови, као и начина експлоатације, сваки бунар је прича за себе, а сваки радни дан ових људи непоновљив је сплет нових изазова. Сваки дан нови изазов Бранко Миливојевић, однедавно руководилац Одељења, можда је и најпозванији да опише њихову радну свакодневицу, јер је од године прешао пут од бунарског радника до руководиоца. Поред познавања поступака и процедура, за овај посао је неопходно да човек буде вредан, окретан и сналажљив, да би благовремено обавио сваку фазу посла и да би се снашао у непредвиђеним ситуацијама, истиче Бранко и наводи само пар примера када ваља стићи и утећи : Догађало се да затварач промера 250 mm треба набацити на отворени млаз воде брзине 100 l/s, и то што пре да вас надолазећа вода не би потопила. Људи су такође били у неприлици да се хитно евакуишу из бунара, а при том су били за патос приковани наносима крупног материјала, који је покуљао из дрена. Седимо у приколици која је стара равно 30 година и у коју је смештена приручна хемијска лабораторија. Тренутно логорују крај бунара 85 у Прогару. Напали су га пре две недеље и то им је девети бунар ове године. Зависно од стања бунара на сваком проведу од 20 до 30 дана. Понекад током године регенеришу и 12, али у последње време то није случај, јер због екстремних летњих врућина у периоду када потрошња воде у граду енормно порасте луксуз је одрећи се и бунара мале издашности. Између две регенерције, а често и у сред посла на неком бунару, позивају их да као специјалци интервенишу у акцијама где су неопходне јаке пумпе и обучени људи за рад у дубини и на висини. Ако нешто слично не искрсне, планирају да до краја ове године заврше и Рени 12 на Ади, где су се преселити почетком децембра. Зими се по традицији примичу граду, из простог разлога што је тада тешко путовати по завејаном приобаљу. Дуго ће памтити како су лане разбијали лед у води до појаса и уз помоћ трактора из оближњег села, отимали опрему из реке, која је преко ноћи потопила градилиште, а с јутарњим мразем га заковала ледом. Бунар на коме тренутно раде описују као мртав, јер је пре почетка њихове интервенције давао само 4 литре у секунди. Срђан Радосављевић, изашао је из бунара, где се пре који минут заједно са Александром Миловановићем осмехивао пред објективом. Срђан је у у од године, на месту бунарског радника. Поред честих непријатних изненађења, истиче да им тешко пада и специфична микроклима, коју карактерише температура од 12 степени и огромна влажност. Нарочито су непријатни и по здравље опасни чести прелази из бунара са оваквим условима у спољашњу средину, где су разлике у температури лети и до 30 степени. Није зато никакво чудо што у овом одељењу већ дуго нема подмладка. Ненад Комљеновић, први и Бранко Миливојевић, четврти с лева, са једном сменом Одељења за регенерацију крај бунара 85. УТИСКИВАЊЕ НОВИХ ДРЕНОВА На освнову истраживања која је од године у три наврата спровела развоја изворишта подземне воде, процењује се да се утискивањем 5 до 6 нових дренова у одабраним бунарима БВС-а, динамиком од 3 до 5 бунара годишње, може обезбедити додатни капацитет од око 50 до 70 l/s по бунару. На тај начин, у периоду од неколико наредних година, укупан капацитет изворишта би се подигао на око 5000 l/s, чиме би се обезбедила будућност и стабилан рад изворишта подземне воде

9 СИНДИКАТИ Стара и Нова година из синдикалног угла СУСРЕТИ Милорад, Мића Родић, пети с лева,са колегама крај реплике Теразијске фонтане. Док своде биланс године, челници репрезентативних синдиката нашег предузећа реално процењују наступајућу Биће, кажу, тешко и додају да ћемо се са предстојећим искушењима лакше изборити ако своја очекивања од Нове године ускладимо са властитим доприносом. Зато своје чланове позивају да активније учествују у синдикалној свакодневици. На почетку разговора, као симбол добре међусобне сарадње, запосленима заједнички честитају наступајуће новогодишње и Божићне празнике, и поручују: Свим колегама и њиховим породицама желимо да их у Новој години прати срећа и добро здравље. Да сви имамо довољно воље, знања, снаге, али и услова, да дамо највећи могући допринос важној и одговорној делатности, коју обављамо на добробит свих Београђана. Драгутин Животић, председник Самосталног синдиката подсећа да је година коју испраћамо јубиларна: Упркос кризи достојно смо обележили велики јубилеј Београдског водовода. Увек ћемо памтити да је у догађајима које смо тим поводом организовали значајну улогу имао и патријарх Иринеј. Драго ми је што је и наш синдикат био у прилици да да свој допринос обележавању јубилеја, јер смо на тај начин исказали и поштовање према бројним генерацијама наших колега, које су дуги низ година градиле и унапређивале Београдски водовод. Током године учествовали смо у преговорима и потписивању ПКУ, којим су подједнако задовољни и репрезентативни синдикати, као и Оснивач. То значи да смо направили реалан и примењив акт. Верујем да ћемо до краја ове, или на самом почетку Нове године са послодавцем и колегама из Независног синдиката направити једнако добар Уговор код послодавца. Биће то прилика да истакнемо специфичности наше делатности, али и да ближе одредимо нека недоречена или двосмислена решења из Закона. Што се тиче спорног члана Закона о ограничавању зарада у јавном сектору, о томе смо већ доста говорили, а овом приликом ћу истаћи слогу и заједништво, које су овим поводом исказали синдикати комуналног сектора. Било је то први пут да овакав облик протеста организујемо на градском нивоу. Прилика је и да истакнем подршку коју нам је том приликом пружио Оснивач. Криза нам је наметнула да се током целе године бавимо материјалним положајем чланства више него икада раније, због великог броја захтева за различите видове материјалне помоћи. До средине новембра исплатили смо 756 позајмица у укупном износу од 31 милион динара и 270 неповратних материјалних помоћи у просечном износу од 7000 динара. Рекреативне и превентивне одморе користило је пет стотина наших чланова, који су о трошку синдиката боравили на седам различитих дестинација. Настојали смо да фаворизујемо наше одмаралиште у Врњачкој Бањи, где је боравило 150 чланова Самосталног синдиката, а то ћемо чинити и у наредном периоду. Драгутин Животић Радуле Ристић, председник Независног синдиката међу значајне догађаје године издваја потписивање ПКУ: Почетком јесени овим чином завршен је дуг период преговарања са Оснивачем. У том процесу смо активно учествовали и дали свој печат посредством УСС Слога комуналне делатности Београда. Предстоји нам да једнако озбиљно приступимо изради Колективног уговора код послодавца. И коначно, на овом плану нам предстоји оно што је заправо најважније, а то је да у наредном периоду пратимо спровођење ових уговора у пракси и ако затреба одбранимо права нашег чланства, али и свих запослених. Стицајем околности, гро наших активности концентрисао се у јесен. Таман када смо предахнули задовољни повољним Колективним уговором, ступио је на снагу Закон о утврђивању максималне зараде у јавном сектору. Спорни трећи члан овог закона извео нас је на Трг. Упоредо смо предузели и низ других корака у сарадњи са осталим синдикатима комуналног система, али и Оснивачем. Коначно смо успели да издејствујемо брисање овог члана. Сматрамо то значајном победом законитости и правде, јер поред тога што је био у супротности са Законом о раду и са самим Уставом, овај члан је са људског аспекта био крајње Радуле Ристић неправичан, јер је ударио на највећу сиротињу. На нивоу Предузећа у фокусу нашег интересовања били су услови рада запослених, тачније, њихова баезбедност и здравље на раду, а бавили смо се и радним временом. Оно што је новина је наш Информатор, који је спорадично излазио и раније, а сада смо га изнова покренули. Желим овом приликом да нагласим да нас на то није навело незадовољство информисањем запослених. Напротив, врло смо задовољни билтеном и листом који издаје за маркетинг и информисање. Уосталом и сами смо иницирали да се после извесне паузе, покрену ова интерна гласила. Наш Информатор нешто је друго. То је аутентично синдикално средство информисања, покренуто са циљем да унапреди комуникацију унутар Независног синдиката. Намера нам је да се огласимо и према споља, истицањем синдикалних тема и проблема, које у сарадњи са пословодством и осталим синдикатима треба да решавамо на добробит свих запослених. Мотива за синдикални ангажман имамо довољно, а током имаћемо и додатни у чињеници да је јубиларна двадесета година деловања Независног синдиката у ЈКП БВК Вода као судбина Сви ми запослени у БВК, без обзира којим послом се бавимо, дајемо свој допринос води и живимо од воде. Ретки су међу нама примери, а можда је овај о коме ћемо причати и јединствен, да човек ради толико разноликих послова, који су нераскидиво повезани са водом, као што је то случај са Милорадом, Мићом Родићем. Он је буквално цео свој радни, а и добар део животног века, провео на води, крај воде, али и у води. У Предузеће је дошао године на место машинисте у црпној станици и стао у строј бројних људи, који на различите начине обезбеђују сложен и скуп транспорт питке воде широм брдовитог Београда, од производних постројења до славина потрошача. Зарад воде је Мића силазио и дубоко у утробу земље. Доле, на дну бунара у изградњи, знао је често и две смене заредом са колегама да решава наизглед нерешиво. Ваљалао је, наиме, уз непрекидно штектање машине под притиском од 240 атмосфера, са простора од непуних шест метара у пречнику, утискивати дренове који су досезали и 80m дужине. И коначно, ево нас на реци. Мића и река се знају, узајамно воле и изнад свега - поштују. Мића често ради на реци и крај реке, а уз реку и живи. Са неколико колега из Предузећа дели несвакидашњи стамбени простор у макишком приобаљу. Са породицама живе у адаптираним просторијама бивше црпне станице, а баш испод Мићиног стана је бунар дубок 30 метара, увек до трећине испуњен подземним водама. У привременом смештају са супругом је подигао два сина и одатле ће 31. децембра кренути на своју последњу смену, а од Нове године у заслужену пензију, са места руководиоца Одељења дизел агрегата и пловних објеката а одржавања пословних објеката. Ради низ разноликих послова. Са посадом је често на скели Топчидерка или у чамцу Језеро, а памти и бродове Врело и Беле Воде. Када смо га замолили да пред крај радног века са нама подели понеку успомену и да се за лист фотографише, био је искључив само са колегама. Одабрао је да то буде пред репликом Теразијске фонтане у Милутина Миланковића, коју су ови људи саградили почетком године у скоро немогућим условима. Излили су том приликом 125 кубика бетона и у фонтану уградили 610 квадрата гвожђа. Упоредо су изградили 44 шахта и поставили укупно 20 чесама, што јавних што намемских. Порадио је Мића осим поменутог,током своје последње радне године још много тога, чиме би се с пуним правом подичиле и много млађе колеге. Драган Перић је међу најактивнијим добровољним даваоцима крви. Рапорт давалаца крви Чланови Удружења добровољних давалаца крви имају разлога да задовољни испрате годину, зато што су у оквиру три редовне и исто толико ванредних акција успели да прикупе укупно 346 јединица крви, а у више наврата дали су и тромбоците. Активисти Удружења запосленима у Новој години желе пуно среће и добро здравље. Позивају колеге да им се догодине придруже и дају крв већ у јануару, када се по традицији организује прва акција. Они којима то здравствено стање не допушта могу на неки други начин да се активирају и помогну да Удружење буде што успешније и у прилици да што већем броју људи помогне у тренуцима када је то најпотребније

10 НОВОГОДИШЊА ПРИЧА Породични бизнис Ма дај Дејане, ко би приметио после 15 година, покушава Ана да ме утеши док ми пегла матурско одело за прославу годишњице. Срећа да се нисам угојио, ланух брзоплето. Ниси имао од чега, узврати Ана јетко. Него, зашто славите 3. јануара када сте матурирали у мају. Да Неша распрода новогодишње залихе ; опет се укопах што Ани није промакло. Е, баш уме!, објави она свечано и прострели ме оним звездастим погледом који обично значи А ти Деки, баш не умеш! Зато спремно обећах да ћу покушати. Трућао сам нешто о томе како осећам да ће баш та ноћ преокренути наш живот, како су то све моји стари другови, неки од њих сигурно су успели, бла, бла, бла...само да је умирим и побегнем од оног погледа. Нисам се освртао и ништа нисам чуо, али заклео бих се да је за мном потајно просула воду. ** Домаћин и организатор забаве, Луди Неша, једини из разреда који није никада матурирао, дочекивао нас је пред својом новом кафаном грађеном у стилу Баш ми добро иде! Једнако обучен спроведе ме театрално до стола и посади на почасно место, између Наде и Цеце, јединих девојчица које су залутале на наш мушки смер. Наравно, одмах је постројио своје кафанско особље, да нас тобоже упозна: Ово су вам три најбоље..... из разреда!. Онда ме тресну по раменима, обиђе око мене загледајући успут упадљиво моје одело, па објави на сав глас: Деки, фура ретро, ако, ако, баш ти добро чучи. Чучало не чучало, то ми је једино, промрмљах искрено, на шта се Луди Неша зацерека: За шалу увек спреман Деки, ако, ако,... него да видимо ко још фали. Загледах и ја око стола. Из скупих одела извиривале су овлаш патиниране главе мојих школских другара: Зврле, Цвеки, Сале, Гага,... Домаћин је однекуд ископао и нашу прастару разредну, која се у уштирканој белој кошуљици кочоперила у челу стола. Неша је церећи се, у пролазу обгрли око рамена и дрекну јој на уво: Остала си увек иста, члан савеза комуниста! Разредна му заузврат показа своју дворедну протезу све до осмица. Још пре 20 година била је глува као топ, па нас је ваљда зато и заволела. Баш сам се чудио зашто у углу једна крај друге стоје две подједнако окићене јелке, кад једна од њих са микрофоном закорачи према столу и дрекну на сав глас: Моји су другови,.... Другови спремно прихватише. ** Ана је добро проценила да ће ово бити пословна пијанка са певањем, а судећи по фацама ни пуцање није било искључено. Између две здравице размењивали су визит карте и укуцавали бројеве у мобилне. Неки су помињали и успешне очеве, док Зврле није пресекао: Мани маторце, мој не зна ни шта радим. Право да вам кажем, често не знам ни сам, али зар је то уопште важно док ми добро иде, ха, ха, ха,.... Тако је Зврле, брате дрекну Неша приносећи још две флаше вискија, задовољан поводом за још једну до дна. Баш сам се трудио да укапирам чиме се ко од њих бави и да, ко бајаги успут пласирам своју пословну понуду у стилу, ето баш сам тренутно између два пословна подухвата, па ако је неко расположен док имам луфта. Прилика никако да се укаже, а где год да погледам прате ме Анине звездице: Тргни се Деки, ево прилике, све су то твоји другари. Питај, моли ако треба... чупај нас Деки како знаш из ове радничке колоније у којој свако свакоме завирује у лонац и у кревет. Избави Срђана из прадедине гарсоњере и од његових уклетих папагајки.... Једино сам схватио да Цеца држи теретану, а Нада ланац соларијума. Или је можда обрнуто, углавном обе су биле затегнуте и преплануле. Плашио сам се да неко не истрчи и прозове ме да објавим свој пословни биланс, пре него што галантно понудим ортаклук. Зато ме трже Цецин пијани врисак крај увета: Јууу Деки... Шта је? Јел то теби неко рикнуо! Где?, упитах, блесаво се осврћући око себе, као да по поду тражим леш покојника. Поглед ми паде на властити ревер на коме је још стајала трака флора са очеве сахране. Панталоне сам ту и тамо облачио, али сако је стајао нетакнут у плакару осам година. Пресече ме у стомаку поглед на свиленкасто ткање у коме су се ројила зрнца фине прашине. Па јел рикно?, била је упорна Цеца. Збланут, као да је први пут видим, промуцах устајући Ко... а то... није... овај, јесте још јесенас женин ујак, скинућу то да не слуђујем рају. ** Док сам у Нешином мермерном тоалету перорезом парао траку са ревера, пролете ми пред очима дан после матурске вечери, са свим ситним детаљима. Лежао сам тешко болестан од првог пијанства и кроз магновење слушао како се отац и мајка препиру, зато што овај упорно хоће да ме буди. Ма пусти дете, видиш да је уморан. Није јадничак имао снаге ни да скине одело, запомагала је мајка. Наравно, кад је мртав пијан, одбруси отац. Ма немој, а ти никад ниси био пијан. Па и нисам, узврати он, па охрабрен моралном предношћу одлучно приђе кревету, нестрпљив да ми баш тог преподнева уручи давно припремљену породичну реликвију. С муком придигох капке, спреман да се изненадим и обрадујем дединим папагајкама у скорелој кожној футроли, па да продужим боловање у тишини. Пошто је обавио своју свету дужност отац ми задовољно намигну: А сад се синко одмори, знаш куда идемо поподне. Наравно да сам знао. Води ме на рејон, да ме последњег радног дана лично преда свом наследнику пословођи. Иако је као техничара могао да ме смести и у канцеларију, отац се држао породичне традиције и оне занат је златан. Док сам поподне посртао поред оца, који иначе у животу није много дрвио, а поготово је избегавао крупне речи, на моје чудо он равно четири пута за тај непуни километар до рејона свечано објави: Дејане, сине од тебе очекујем да на послу сачуваш дедин и мој образ и да стекнеш свој!. Мало је фалило да после четвртог заклињања изланем како ја образ већ имам, али поглед ми у правом тренутку паде на очеву огромну водоинсталатерску десницу. ** Прошло је 15 године. Сачувао сам и папагајке и образе. Кажу да сам и свој стекао. Тог тренутка био сам, међутим, на добром путу да стекнем и вечни женин презир, ако не пожурим из овог тоалета и не обавим оно што сам јој брзоплето обећао. Био сам свестан да би наглим уласком лако подстакао Лудог Нешу на неки несташлук, а с друге стране, неспреман да освежену успомену на оца излажем његовом суровом хумору. Зато сам одлучио да сачекам музику, па да се у њеној пратњи неприметно дошуњам до стола. Чим је певаљка пустила глас, ја банух у салу. Погрешно! Неша истог момента ућутка музику па дрекну на сав глас: А сада да чујемо чиме се бави наш тајанствени Деки. У сали тајац, сви извили вратове у мом правцу, а Цеца чак нестрпљиво придигла набилдану стражњицу. Неким чудом и глува разредна знатижељно изви обрве. Ништа ексклузивно,... чуо сам себе, па охрабрен мирноћом и уверљивошћу сопственог гласа и продужих у истом стилу: Водим заправо један добро уходан породични бизнис... Осокољен њиховим фацама, које се по команди сложише у гримасе изненађења помешаног са завишћу и поштовањем, додадох на крају, тобоже резигнирано: Знате не бих сада о томе... Дискрецију поштујемо, него реци ти нама Деки дечкоњо, онако описно у стилској фигури, јел капље?, није се дао Неша, а оно са стилском фигуром изрекао је нарочито гласно, погледајући значајно у разредну која нам је предавала српски. Ту сам те чекао, Нешо сероњо, помислих у себи па узвратих полетно Не да капље, Нешо брате, него цури, цури само тако!, Ма немој а где то, примаче се Неша знатижељно. Па на улици... али не брини ортаци су на терену. Радимо дању и ноћу и веруј ми да једва постижемо. Неша ме скроз слуђен снисходљиво поглади по ретро реверима, па чак услужно ишчупа пар кончића преосталих од опараног флора. Него мани посао, време је за песму, дотукох га, па онако у пролазу однекуд вешто ћушнух певаљки у деколте 20 ЕУР које сам то поподне мазнуо из Срђанове касице. Не знам шта је отпевала, као што не знам ни шта се после тога дешавало. Било је рано да кренем, па сам стешњен између препланулих бутина, које ми се после мог наступа још ближе примакоше, одлучио да побегнем тамо где се једино могло у моје друго пијанство у матурском оделу. ** Пробуди ме пред праскозорје оштар бол у левој потколеници. Покушао сам да осмотрим повреду, међутим, било је потпуно мрачно и однекуд јако тесно. Једва сам се сагнуо и напипао само подеротину на ногавици. Док сам се с муком пењао уз металне лествице, кроз отвор шахта, на савршено округлом комаду неба, опазих две мајушне примакнуте звезде. Неко други у мом стању их не би ни приметио, зато што су биле једва нешто светлије од јутарњег неба, али мени нису могле да промакну. Биле су то Анине очи. Иако сам знао да је будна, тихо сам се крај кревета пресвлачио за посао. Па Деки, јел имаш нешто да ми кажеш?, упита једног момента, тобоже тек пробуђена. Имам Ана, одвратих спокојно. А шта то, збрза она без даха, усправљајући се на узглављу. Окрпи ми касније матурске панталоне. Сутра је татина годишњица. В. Штромар 18 19

11