АУТОРИ ЛЕТОПИСА БОРИВОЈЕ АДАШЕВИЋ, рођен 1974. у Ужицу. Пише прозу. Књиге при ча: Екв ил иб р и с т а, 2000; Из т р е ћ е г к р а љ е в с т в а, 2 0 0 6. Ро м а н и: Чо век из ку ће на бре гу, 2009; Крф, 2011. М И Х А Е Л А Н ТО ЛО ВИ Ћ, р о ђ е н 1975. у Ау г с бу р г у код М и н хе н а, СР Немачка. Шко ловао се у Сомбору и Новом Саду. Историчар ( Истори о г раф ско де ло Ф ри д ри ха Мајне кеа докт орат одбран ио 2012. г од ине), б а ви с е с рп ском и ју г о с ло в е н ском ис т ори јом Х I Х и Х Х в ек а, ис т оријом Не ма ца у Ју го и сточ ној Евро пи, истори јом Не мачке, историјом историогра фи је и ме то до ло ги јом, пре во ди с не мач ког (Ге о рг Г. Игерс, Ис т ор и ј с ка на у ка у 20. ве к у к р и т ич к и п о г лед у ме ђ у на род ном кон т е кс т у, 2014). На уч не и струч не ра до ве, као и пре во де, об ја вљу је у пе ри о ди ци. А Н Д РЕА БЕ А ТА БИ ЦОК, ро ђе на 1987. у К и к и н д и. Основ не и мастер с т у д и је з а в р ш и ла на Од с е к у з а с рпск у к њижевно с т и јези к Ф илоз о фског ф а к у л т е т а у Но в ом С а д у, п и ше по е зи ју, п р о з у, огле де и к њи же в н у к рити ку. Књи га пе са ма: На с е љ а в а њ е п р а з н и н е, 2014. Д РА ГА Н А БО Ш КО ВИ Ћ, ро ђе на 1980. у Но вом Са д у. Д и п лом ирала н а Од с е к у з а с рп ск у к њи же в но с т и је зи к Ф и ло з о ф ског ф а к у л т е т а у Но вом Са ду. Пи ше есе је, сту ди је, крат ке при че и кри ти ку. Књи га при пов е д а к а : Ф а у н о м е н о л о г и ја, 2008. СР ЂА Н ВИД РИ Ћ, рођен 1987. у Зрењан ин у. П и ше есе је и к њи жев н у к ри т и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. С ЛО Б О Д А Н ВЛ А Д У Ш И Ћ, р о ђ е н 1973. у С у б о т и ц и. П и ше п р о з у, студије, есеје и књижевну крити ку. Од 2013. године је главни и одговорни уред ник Ле т о п и с а. О б ја в љ е не к њи г е: Де г у с т а ц и ја с т р а с т и, 1998; На п р о м а ји, 2007; По р т р е т х е р м е н е у т и ч а р а у т р а н з и ц и ји, 2007; Ко је убио мр т в у дра г у? ис то ри ја мо т и ва мр т ве дра ге у срп ском пе сни ш т в у, 2009; Fo r w a r d к р и м и ко м е д и ја, ро ман, 2009; Ц р њ а н с к и, Ме г а л о п о л и с, 2011; Ми, из бри са ни ви део-игра, ро ман, 2013. 935
А Л ЕКСА НД А Р ГА ТАЛ ИЦ А, р ођ ен 196 4. у Б е о г р а д у. П и ше п р о з у, драме, про у чава историју музике и преводи са старогрчког (Есхил, Соф ок ле, Еури п и д, А л ке ј, А н а к р е он т, С а п ф о, С о лон, М и м не р мо). Ро м а н и: Ли н и је ж и в о т а, 1993; На л ич ја, 1995; Крај, 2001; Еу р и п и д о в а с м р т, 2002; Не в и дљи в и п и ка р с к и р о м а н у п и с м и м а, 2008; Ве л и к и р а т, 2012. Књиг е п рипов едак а: Мим ик р ије, 1996; Век, 1999; Нај леп ше при че Алек сан дра Га т ал и це (и з б ор П. П ијанови ћ), 20 03; Београд з а с т ра н це, 2004; Ди ја л ог са оп се на ма, 2006; Днев ник по ра же них не и ма ра, 2006; 20 го ди на, 20 најб о љи х п р и ч а, 2013; Кад сам био мали, 2014. Дра ме: Чи о да са две гла ве, 2000; Св е ч а н о с т, 2003; Франц Каф ка: Про цес дра ма у два чи на, 2011. Е с е ји: Говори те ли кла сич ни?, 1994; Цр но и бе ло крат ка исто ри ја десет славних пијаниста ХХ века, 1998; Артур Ру бин штајн про тив Вла дим и р а Хо р о в и ц а и о б р н у т о, 1999; З л а т н о д о б а п и ја н и з м а, 2001; Кв а д р а т у р а н о т а о г л е д и о м у з и ц и, 2004; С т о л е ћ е у з м у з и к у (мо но г р а фи ја о А н д р е ји Пр е г е ру), 20 0 8; Ан е г д о т е о в е л и к и м м у з и ч а р и м а, 2010; Писац не станује овде, 2013. ВЛ А Д И М И Р Г ВО ЗД ЕН, р о ђ ен 1972. у Но в ом С а д у. П и ше с т у д и је, огле де, есе је и к њижевн у к рит ик у, п ревод и с енглеског. Објав љене к њиг е: Јо в а н Д у ч и ћ, п у т о п и с а ц о г л е д и и з и м а г о л о г и је, 2003; Чи н о в и п р и с в а ја ња од т еор ије ка п ра гм ат иц и т е кс т а, 2005; Књиж е внос т, к улт ура, утопија, 2011; Српска путописна кул тура 1914 1940 сту ди ја о хро нот о п и ч н о с т и с у с р е т а, 2011. При ре дио ви ше књи га. СЛАВ КО ГОР ДИЋ, ро ђен 1941. у Да бри ци код Сто ца, БиХ. Пи ше про зу, књи жев ну кри ти ку и есе ји сти ку. Од 1992. до 2004. је био глав ни и од г о вор н и у ред н и к Ле т о п и са, а 2008. до 2012. пот пред сед ник Ма ти це с рп ске. К њи г е п р озе: Вр хов ни сил ник, 1975; Д р уго л ице, 1998; Опит, 2004; Руб, 2010. Књи ге есе ја, кри ти ка и огле да: У в ид ик у с т их а, 1978; С л агање вре ме на, 1983; При мар но и нијанса, 1985; Поезија и окружје, 1988; Образац и чин огле ди о ро ма ну, 1995; Пе вач Бо шка Пе т ро в и ћа, 1998; Оглед и о Ве љ к у Пе т р о в и ћ у, 2000; Глав ни по сао, 2002; Пр оф ил и и с ит уац ије, 2004; Ра з мена да ро ва ог ле ди и зап иси о савременом српском песниш т в у, 2006; Са вре ме ност и на сле ђе, 2006; Кри тич ке раз глед ни це, 2008; Тра гања и све до че ња, 2011; Ог ле ди о Ив и Андри ћу, 2013; Срод с т ва и ра з да љи не огле ди и днев нич ки за пи си, 2014. Приредио ви ше књи га срп ских пи са ца. С ТА Н А Д И Н И Ћ С КО Ч А Ј И Ћ, р о ђ е н а 1951. у Н и ш у. П и ше п р о з у и по е зи ју. К њи г е п ри ч а : Гл а д н а т а м а, 1996; Мр тви смо озбиљ ни, 2001. Ро м а н и: Стра шне стра сне ве зе ро ман о љу ба ви и смр ти, 2002; Ту си, п т и ч иц е! р ом ан и н а дл ан у, 2004. Књи ге пе са ма: Уш ив ање с е нке, 1998; Мр е ж а, 1998; Ноћ у го лом вр ту, 2006; Вл а ж н и ц в и л, 2008; И по ве ди ме т а м о, 2010. 936
НЕ МА ЊА ЂУ КИЋ, ро ђен 1981. у Са ра је ву, БиХ. Со ци о лог и по лити ко лог, пи ше сту ди је, уџ бе ни ке и на уч не ра до ве из обла сти те о риј ске со ц и о ло г и је. Док т о ри ра о је 2013. г о д и не на Фа к ул т е т у по л и т и чк и х наука у Ба њ а л у ц и ( И н с т ру мен т и со ц и ја л не кон т р о ле по је д и на ца, д руш т вен и х г ру па и ја в ног м ње њ а у са вре ме ном д ру ш т ву ), где је до цен т. Об ја в ље не књи ге: Те о ри је кул ту ре (ко а у тор М. Ро мић), 2010; Увод у кла сич не со циоло шке т е о р и је (ко а у т ор И. Ш и ја ко ви ћ), 2010; Про бле м о бје к т ив но с т и у со ци о ло ги ји сазна ња, 2012; Ме ди ји и кул тур ни иден ти тет. Ути цај мед и ја н а к ул т у рн е а с п ир ац ије м л ад и х у РС (гру па ау то ра), 2012; Ли чн о с т и з а је д н и ц а. На ц р т з а је д н у с о ц и о л о г и ј у с в и је т а ж и в о т а, 2013; Со цијално ста би ли зи ра ју ћа уло га меди ја (гру па ау тора), 2013; Социјална конт р о л а, 2014; Ес ха то ло ги ја и по ли ти ка. Огле ди о срп ској иде ји, 2014. Б РА Н И С Л А В Ж И ВА НО ВИ Ћ, р о ђ е н 198 4. у Но в о м С а д у. П иш е по е зи ју, е се је и к њи жев н у к ри т и к у. К њи г е пе са ма: По г ле да ло, 2010; Ц р но све тло, 2012. Д А Н И ЛО ЈОК А НО ВИЋ, ро ђен 1956. у Подго ри ц и, Ц р на Го ра. П и ше по е зи ју и про зу, пре во ди. Књи ге пе са ма: Дру га чи ји мо ти ви, 1981; Мо гућн о с т и з б о р а, 1984; Ер о с н а ко л е н и м а, 1992; Но је в г а в р а н, 1994; Трам вај з а Кол х и д у, 1997; Не у м и т н е п е с м е, 2002; Ме р ом р у ж а и в е т р о в а, 2004; Из а б р а н е п е с м е, 2011; С л о в а н аш и х и м ен а, 2 014. К њи г а п р и п о в е д а к а : Не н а п и с а н е п р и ч е, 20 0 9. Мо но г р а фи ја : О и м е н у и п о р е к л у Јо ка н о в и ћ а, 2010. Пре вео је књи ге: Бо го мил Ђу зел, Мрак и мле ко, 1987; Еф тим Клетни ков, Пе сме за Ог ње на, 1990; Михаил Булгаков, Под пе том, 1996. Прире дио ви ше књи га и ан то ло ги ја. М И ЛОШ ЈО Ц И Ћ, р о ђен 1988. у Но в ом С а д у. П и ше по е зи ју, к р атк у п р о з у, е с е је, к њи же в н у и фи л м ск у к ри т и к у, п р е в о д и с е н гле ског. Је д а н је од уред ни ка и осни ва ча Ме ђ у т и м а (me dju t i m.o r g он л ајн ч а с о п ис з а к њи жев но с т, у ме т но с т и к ул т у ру) и је да н од у ред н и к а и по к ре т а ча сај т а Зинг! (e -z i ng.t k сајт посвећен Ку рсу к реа т и вног п и са ња на Фи ло зоф ском фа кул те ту у Но вом Са ду). ВЛ А Д И М И Р К ЕЦ М А НО ВИ Ћ, р ођ ен 1972. у С ар ајеву, Би Х. П ише р о м а не, п ри по в е т ке, сце н а ри је и ко л у м не. О б ја в љ е не к њи г е: По с л е д њ а ш а н с а, 1999; С а д р ж а ј ш у п љ и н е, 2001; Ф е л и кс, 2007; Топ је био врео, 2008; Сиб и р, 2011; З и д о в и ко ји с е р у ш е, п ри по в е т ке, 2012; Т ит о, п ог ов ор (ко а у т о р П. М а р ко в и ћ), 2 012; Das ist Прин цип, 2014; К а и н о в о ж и љ а к (ко а у т о р Д. С т о ји љ ко ви ћ), 2014. ЛОЈД КРЕЈ МЕР (LLOYD S. KRA MER), ро ђен 1949. у Ме ри ви лу у Тене си ју, СА Д. Пр о ф е с о р је моде рне ис т ори је н а Ун и в е р зи т е т у С е в е р н а 937
К а р о л и н а, у Че пе л Х и л у. О б ја вио је ви ше к њи г а ме ђу ко ји м а с е ис т и ч у: По че так Но вог све та: ин те лек ту ал ци и ис ку ство ег зи ла у Паризу 1830 1848, 1988; Ла ф а је т у д в а с в е т а: ја в н а к ул т у р а и л и ч н и и д е н т и т е т и у д о б у р е в о л у ц и ја, 1996; На ц ио н а л из а м: п о л и т и ч ке к ул т у р е у Ев р о п и и А мер иц и 1775 1865, 1998; Нац ио н а л и з а м у Ев роп и и А мер иц и. Пол ит ике, к ул т у р е и и д е н т и т е т и о д 1775. г о д и н е, 2011. Са Са ром Ма зом уре дио је При руч ник за за пад ну исто риј ску ми сао, 2002. (М. А.) Ј Е Л Е Н А М А РИ Ћ Е ВИ Ћ, р о ђ е н а 1988. г о д и не у К л а до ву. Ф и ло лог србиста, ба ви се срп ском књи жев но шћу, пи ше по е зи ју, про зу, есе је и крит и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. И ГОР М А Р О Ј Е ВИ Ћ, р о ђ е н 1968. у Вр б а с у. П и ше р о м а не, п ри че, е с еје и д р аме, п р ев од и с а ш п а нског. К њи г е п рипов ед ак а: Т р аг ач и, 2001; Ме д и т ер ан и, 2006. Ро ма ни: Обм ан а Б ог а, 1997; Дв ад ес е т ч ет ир и з ид а, 1998; Же га, 2004; Шнит, 2007; Пар тер, 2009; Мајчина рука, 2011; Београђан ке, 2014. Књи га есе ја: Кроз гла ву, 2012. И ВА Н Н ЕГ РИШО РА Ц, р о ђ е н 1956. у Трс т ен ик у. П иш е п о ез иј у, про зу, дра ме и књи жев ну кри ти ку. Од 2005. до 2012. го ди не био је глав ни и од го вор ни уред ник Ле т о п и с а, а од апри ла 2012. је пред сед ник Ма тице с рп ске. К њи г е пе са ма: Т р у ла ја бу ка, 1981; Ра к ља р. Же л у да ц, 1983; Зем љо п ис, 1986; Абра ка да бра, 1990; Топ ло, х ладно, 1990; Хоп, 1993; Везници, 1995; Пр и л о з и, 2002; По т а ј н и к, 2007; Св е т и л н и к, 2010; Ка м е н а ч т е н и ја, 2013. Ро ман: Ан ђе ли уми ру, 1998. Дра ме: Фре ди уми ре, 1987; Куц-куц, 1989; Ис тра га је у то ку, зар не?, 2000; Ви диш ли сви це на не бу?, 2006. Сту ди је: Лег и т и м а ц и ја з а бе ск ућн ике. Српс ка не оав а нга р дн а п оез ија п оет ичк и иден титет и раз ли ке, 1996; Лир ска ау ра Јо ва на Ду чи ћа, 2009. Пред седник је Уре ђи вачког одбора Српске енцик лопедије, том 1, књ. 1 2, 2010 2011, том 2, 2013. П Е ТА Р П ИЈА НО ВИ Ћ, р о ђ е н 19 49. у К а м е н м о с т у код И м о т с ко г, Х рв а тс к а. П иш е о г л ед е и с т уд ије о н ов ијој с р пс кој п р оз и. О бјав љ ен е к њи г е: По е т и ка р о м а н а Б о р и с л а в а Пе к и ћ а, 1991; Пр о з а Да н и л а Ки ш а, 1992; Па вић, 1998; По е т и ка гро те ске: п ри по ве дач ка уме т нос т Ми о дра га Б у л а т о в и ћ а, 2001; На ив на при ча срп ска ау тор ска про за за ма ле љу де и в е л и к у д е ц у: ж а н р о в и и м од ел и, 2005; К њ иж е вн о с т и с р пс к и јез и к (у џб ен и ц и), 20 0 8, 2010; Срп ски кул тур ни круг: 1900 1918, 2012; Модерн а т р а д и ц и ја о г л е д и и з с рпс ке к њиж е вн ос т и, 2012; Из аз ов и г р ан и чн е к њи ж е в н о с т и, 2014; Срп ска кул ту ра 1900 1950, 2014. САШ А РАДОЊИ Ћ, р ођ е н 196 4. у Тр а в н и к у, Би Х. П и ше по е з и ју, п р о з у, е с е је и к њи же в н у к р и т и к у. К њи г е п е с а м а : Ли ц а н а л и ч ја, 1987; 938
Ро го ња и л и т ра г ич ни пје сник м и но т а ур, 1988; Ка т а лог чи т ача в ремена, 1989; Те т о в и р а њ е а н ђ е л а, 1992; Пе с м е ч уд н и х л и ц а, 2011. Књигe при ча: Се в е р н о од р ом ан а, 2002; Швед ски сто но те и фу сно те, 2014. Ро ма н и: Пр и р у ч н и к з а п а у н а, 1993; Т р а кт а т о ш еш ир им а, 1995; Три укра де на р о м а н а, 1999; К л у б љу б и т е љ а С м е н е 8, 2009. При ре дио: Ц р т е ж ко ји ка п љ е (а л м а н а х н о в е в ој в о ђ а н с ке п о е з и је), 1988; Ре ч н и к с рп с ке п у т о п и сне про зе, 1995. ГО РА Н А РА И Ч Е ВИ Ћ, р о ђ е н а 196 4. у Но в ом С а д у. Б а ви с е т е о ријом к њи жев но с т и и с рп ском к њижевнош ћу Х I Х и Х Х века, п ише с т уд ије, е с е је и п р и к а з е, п р е в о д и с е н гле ског и ф р а н ц у ског. О б ја в љ ене к њиг е: Чи т а њ е ка о к р е а ц и ја, 1998; Б и бл и о г р а ф и ја с рп с к и х н е к р о л о г а (ко а у т о ри М. Бу јас и М. Кле ут), 1998; Ла з а Ла з а ре в и ћ ј у н а к н а ш и х да н а, 2002; Е с е ји Ми л о ш а Ц р њ а н с ко г, 2005; Ком е нт ар и Дн е вн ик а о Ча рн ојев ић у Ми ло ша Ц р њан ског, 2010; Крот итељи с удбине о Ц р њан ском и Ан дри ћу, 2010; Д р у г и с в е т е с е ји о к њи ж е в н о с т и: и с т о р и ја, т е о р и ја, к р и т и ка, 2010. При ре ди ла ви ше књи га. Д Е ЈА Н С ТО Ј И Љ КО ВИ Ћ, р о ђ е н 1976. у Н и ш у. П и ше п ри по в е т ке, ро ма не, есеје и сце на ри ја. К њи ге п ри ча: Ле ва с т ра на дру ма, 2007; Low li fe, 20 08. Ро ма н и: Кон с т ан т и но во раскршће, 2009; Ду ге но ћи и ц р не за с т а ве, 2012; Зна ме ње ан ђе ла, 2013; Каинов ожиљак (коаутор В. Кецманови ћ), 2014. Књиге есеја: Кисело & слатко записи о стрипу 2001 2011, 2011; Велике српске битке, 2014. СР ЂАН В. ТЕ ШИН, ро ђен 1971. у Мо кри ну код Ки кин де. Књи жевн и к и но ви нар, п ише песме, п рипо ве тке, ро мане, есеје, д раме и к њижевн у к ри ти к у. Д ра ма: Co a ted brain / По хо ва ни мо зак, 1996. Књи га пе са ма: Све то Т р ој с т в о Ге о рг ија Зец о вс ко г, 19 9 7. И з аб р а не ко л у м не: А л т е р н а т и в н и во д ич к роз Ва в и лон (п ри ре д ио Н. Уш у мо ви ћ), 20 08. Ро ма н и: Ан т о ло г и ја н а ј б о љи х н а с л о в а, 2000; Ка з и м и р и д р у г и н а с л о в и, 2003; К р о з п у с т и њу и пра ши ну, 2005; Ку ва ро ве кле тве и дру ге га до сти, 2006. Књи ге при пов е д а к а : Сја ја н н а с л о в з а п а н т о м и м у, 1997; Ис п о д ц р т е, 2010; Пр ич е с Мар са, 2015. При ре дио је ви ше ан то ло ги ја, па но ра ма и из бо ра крат ких п ри ч а. ВЕ С Н А Т РИЈ И Ћ, р о ђ е н а 1975. у К р а љ еву. П и ше е с е је и к њи же в н у к ри т и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. При р е д ио Б р а н и с л а в К А РА НО ВИ Ћ 939