ŠKOLA GAJENJA JAGODE Prof. dr Nebojša Momirović

Transkript

1 SPECIJALNO IZDANJE ŠKOLA GAJENJA JAGODE Prof. dr Nebojša Momirović GAJENJE SORTIMENT ISHRANA ZA{TITA Cena: 200 dinara 7,40 KM 3,20 EUR 22 Kn 220 denara

2 Sve na jednom mestu za podizanje zasada jagodastog voća Zeleni hit d.o.o. Tošin Bunar 188a/39 Veleprodaja i ogledno polje Naselje 13. maj, Batajnički drum bb, Zemun Tel: 011/ Fax: 011/ Mob: 063/ Najboljom ishranom do vrhunskog kvaliteta i prinosa Dođite da uradimo hemijske analize zemljišta i vode za navodnjava vanje i da Vam preporučimo program ishrane Vaših zasada Pioniri u NUTRIGACIJI

3 Sadržaj Robna proizvodnja jagode... 4 Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća... 6 Dragi čitaoci, Neprestano osluškujući Vaše potrebe i povratne reakcije, primetili smo da je proizvodnja voća, a naročito proizvodnja jagodastog voća u fokusu Vašeg interesovanja. Nastavljajući praksu izdavanja specijalizovanih izdanja Poljoprivrednog lista, došao je red i na Školu gajenja jagode, koja je pred Vama. Nakon izdanja Škola gajenja povrća, koje je ostvarilo veliki uspeh, isti autor, prof. dr Nebojša Momirović, prenosi Vam svoje bogato iskustvo i iz praktične proizvodnje i primene najsavremnijih tehnologija gajenja jagode u zaštićenom i na otvorenom prostoru. Zahvaljujemo se prof. dr Nebojši Momiroviću na uloženom trudu i nadamo se da ćete bez obzira da li ste profesionalni proizvođač jagode ili ne, među brojnim tekstovima pronaći teme koje Vas interesuju. Svi prilozi i saveti u ovom izdanju su plod znanja i iskustva ekipe stručnjaka Zelenog hita i prof. dr Nebojše Momirovića, nastali kao rezultat višegodišnjeg eksperimentalnog rada i bavljenja proizvodnjom jagoda na vlastitom oglednom polju. Za preporučenu tehnologiju gajenja na bazi opreme i repromaterijala u vlastitoj ponudi ZELENI HIT u potpunosti odgovara. Korišćenje savremenih tehnoloških dostignuća u kontroli mikroklimatskih uslova u gajenju jagode... 8 Osnovni elementi kvaliteta i tržišnosti jagode i sitnog voća i kako ih ostvariti ODABIR SORTIMENTA Nabavka kvalitetnog sadnog materijala Hranljiva vrednost jagode ODABIR NAČINA PROIZVODNJE Tehnologija gajenja jagode u zaštićenom prostoru Izvozna šansa u proizvodnji jagode na otvorenom polju ISHRANA I NAVODNJAVANJE USEVA JAGODE ZAŠTITA USEVA JAGODE Recepti Glavni urednik: Violeta Margetić, dipl. ing. Direktor: Nebojša Margetić, dipl. ing. Tehničko uređenje i grafički dizajn: Prepress studio AGROTOP Štampa: Modriani, Golubinačka 54, Šimanovci Adresa redakcije: Vodovodska I deo 53, Beograd, Računovodstvo i pretplata: 011/ , Redakcija: 011/ , Tekući račun: Publikacija je upisana u registar sredstava javnog informisanja Republike Srbije pod brojem 3362 CIP katalogizacija: ISSN COBISS.SR-ID E- mail adrese: Urednik: urednik@poljoprivrednilist.co.rs, Direktor: direktor@poljoprivrednilist.co.rs Marketing: marketing@poljoprivrednilist.co.rs, Novinari: press@poljoprivrednilist.co.rs Knjigovodstvo: knjigovodstvo@poljoprivrednilist.co.rs Design i priprema: prepress@poljoprivrednilist.co.rs Pretplata: pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.co.rs Redakcija: redakcija@poljoprivrednilist.co.rs ŠKOLA GAJENJA JAGODE 3

4 TRŽIŠTE Robna Prirodni proizvodnja uslovi jagode i sitnog voća u svetlu novih tržišnih zahteva i globalnih promena u svetskoj ekonomiji i poljoprivredi za gajenje jagodastog voća Poslednjih par sezona promet jagode i sitnog voća obeležile su nove tendencije i kretanja uslovljena, prvenstveno otvaranjem tržišta, povremenim uvozom i velikom i raznovrsnom ponudom na domaćem i na okolnim tržištima. Takođe je došlo i do laganog pomeranja u načinu prometa, kao i do promena u potrošačkim navikama i u specifičnim vidovima tražnje za industrijsku preradu. U prethodne dve, ali i u ovoj sezoni zabeleženi su i prvi primeri izvoza jagode, maline i trešnje na strana tržišta, prvenstveno u Rusiju i bivše sovjetske republike, ali i u Sloveniju, Češku druge okolne zemlje i zemlje članice Evropske Unije. Prošla godina je obeležena velikim strukturnim promenama u svetskoj poljoprivredi i možemo slobodno reći da predstavlja svojevrsnu prekretnicu u globalnim kretanjima ove veoma važne privredne delatnosti. Najpre, došlo je do velikog skoka rasta potrošnje i cena energije fosilnih goriva, ali i drugih sirovina, u prvom redu povećanja cena mineralnih đubriva i svih drugih inputa u poljoprivredi od kojih u najvećoj meri zavisi cena koštanja poljoprivrednih proizvoda. U Evropskim okvirima doneti su strateški planovi razvoja koji podrazumevaju supstituciju oko 20 % energije iz nafte i gasa, onom iz obnovljivih izvora, uključujući i primarnu poljoprivrednu proizvodnju i sekundarne proizvode. U svetu, posebno u Kanadi i Sad značajan deo proizvodnje žitarica i uljane repice se troši za dobijanje bioetanola i biodizela. Brojne su nedoumice oko opravdanosti ovakvih tendencija, ali politička i vojna sukobljavanja oko kontrole strateških energetskih i sirovinskih izvora ukazuju na jednu sasvim novu ulogu poljoprivredne proizvodnje. S druge strane, potrošnja voća i povrća ima stalni trend rasta jer su ljudi veoma zabrinuti za svoje zdravlje. Naročito jagodasto voće koje sadrži visoke količine antioksidativnih materija sve više postaje predmet prometa, često i na vrlo velike udaljenosti. Jednodušna ocena svih proizvođača i prometnika svakako jeste da je vansezonski uvoz sveže jagode iz nekih zemalja Mediterana (Izrael, Španija, Italija i Grčka), u prvim godinama vrlo ograničenog obima, a u poslednjoj izvesno značajan po obimu i svojoj vrednosti, promenio u potpunosti standarde u pogledu navika i potreba domaćeg tržišta. U početku je s obzirom na relativno malu tražnju zbog slabije kupovne moći građana, uvoz većih količina bio skopčan sa vrlo visokim troškovima transporta, manipulacje i čuvanja, sa neizvesnm plasmanom. Zato je domaća jagoda iz zaštićenog prostora imala vrlo visoku cenu, te je bilo opravdano njeno gajenje uz relativno visoke troškove dopunskog grejanja. U bližoj budućnosti, vansezonski uvoz neće biti ograničen prvenstveno na velike lance hipermarketa, čije se dalje širenje može sa sigurnošću očekivati. U prometu jagode tokom sezone neće dolaziti do značajnijih poremećaja i velikih oscilacija cena, prvenstveno jer se kvalitetna (čitaj krupna, sjajna, dobro obojena) jagoda ne može proizvesti na tradicionalni način, dok proizvođači kod novopodignutih savremenih zasada još uvek ne vladaju u potpunosti adekvatnom tehnologijom gajenja jagode. Uvozom vansezonske jagode su dakle nametnuti novi standardi u pogledu tržišnosti, načina pakovanja i niza pratećih elemenata u distribuciji i prodaji, što omogućuje i naše pojavljivanje sa tržnim viškovima u ponudi zemljama prvenstveno u našem okruženju (CEFTA) ali i na udaljenijim tržištima. Veoma je značajno istaći neke komparativne prednosti koje u Srbiji imamo u odnosu na druge zemlje. Kada se govori o vansezonskoj proizvodnji, onda Mediteranske zemlje sve do sredine aprila imaju nenadoknadivu prednost u odnosu na naše proizvođače. Kasnije, visoke temperature kod njih ne dozvoljavaju uspešnu proizvodnju, dok se kod nas, osim gajenjem jagode u ravničarskim 4 ŠKOLA GAJENJA JAGODE

5 predelima, izmeštanjem proizvodnje na veće nadmorske visine može obezbediti kontinuirano snabdevanje većim delom godine. U ceni koštanja jagodastog voća uopšte, cena branja ulazi sa vrlo visokim procentom, te se u tom smislu zahvaljujući nižim troškovima radne snage, može ostvariti puna profitabilnost većih projekata. Obim proizvodnje kod većih robnih proizvođača, ili malih proizvođača povezanih u zadruge, kooperative, ili veće asocijacije treba da obezbedi svakodnevni izvoz punog vozila, u kontinuitetu tokom ugovorenog perioda plasmana. Pri tom treba imati na umu da transport do otkupnog mesta u kome će se upakovana roba složiti za transport, rashladiti do propisane temperature i utovariti na hladnjaču, mora biti što brži i efikasniji, te prednost imaju oni krajevi u Srbiji koji već imaju izgrađenu infrastrukturu, obučene ljude i koncentrisanu proizvodnju. Uz to, kao i kod drugog jagodastog voća, prirodni uslovi treba da pogoduju gajenju ove vrlo zahtevne vrste. Ove godine su cene koje su dobijali farmeri u Evropi bile oko 1,2 EUR za kilogram, pri čemu kooperativa (zadruga) obezbeđuje materijal za pakovanje, obezbeđuje doradu, pakovanje i plasman. U Hrvatskoj i Sloveniji asocijacije proizvođača jagode su ove godine izvozile za 1,7 EUR za kilogram. Dakle ako uzmemo da kooperative zadrže oko 30% za zajedničke troškove, onda možemo reći da je to manje više ujednačena i stabilna cena, te da naša gazdinstva za kvalitetnu jagodu mogu planirati cenu oko 100 din u otkupu. U toku juna i jula jagoda je skuplja, pa se u Italiji Elsanta iz regiona Trentino i Alto Adiđe prodaje za 3,4 EUR/kg, a približne su cene i u Sloveniji. Kod nas se u toku jeseni cena jagode kretala oko 4 EUR/kg što je značajno više nego u Italiji i Evropi, jer se vrlo mali deo proizvodnje nalazi u zaštićenom prostoru i obnavlja iz frigo živića svakog leta. Jagoda se u svetu u ovoj godini gaji na oko hektara, od čega u Evropi najviše u Poljskoj ha, zatim u SAD ha, Nemačkoj ha, Turskoj ha, Španiji ha i Italiji 3755 ha. Sobzirom da je najveći broj sorata koje se gaje u Srbiji poreklom iz Italije uputno je analizom kretanja proizvodnje po regionima ove evropske zemlje otkriti moguće trendove u pogledu kretanja proizvodnje jagode u svetu. Najpre treba znati da je ukupna proizvodnja povećana za 4%. U zaštićenom prostoru najviše se gaji u regionu Veneto, a od ukupne proizvodnje 80 % je pod plastikom, a na otvorenom polju se gaji samo na 710 ha. Na jugu Italije dispergovan je dobar deo proizvodnje: 826 ha Kampanija, 320 ha Sicilija, 270 ha Kalabrija i Basilikata 486 ha. U ravničarskom kontinentalnom delu jagode ima najviše u regionu Veneto 704 ha, potom Emilia-romanja 362 ha i Pijemont 158 ha. Letnja proizvodnja organizuje se u Trentinu i Alto Adiđe na površini od 231 ha. Najpribližniji našim uslovima su regioni Veneto i Emilija-romanja, uz napomenu da su kod njih zimske temperature mnogo blaže u odnosu na kontinentalnu klimu u Srbiji. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 5

6 GAJENJE JAGODE Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća Srbija ima izuzetne prirodne preduslove za proizvodnju jagodastog i sitnog voća uopšte. Geografska širina, karakteristike klime, reljefa i zemljišta svrstavaju Srbiju u red onih proizvodnih reona koji mogu da obezbede kontinuirano snabevanje Evropskog tržišta kvalitetnom robom tokom čitave sezone. Za razliku od zemalja sa južne hemisfere i onih u Mediteranu koje snabdevaju svetsko tržište u hladnijem delu godine, proizvodnja u Srbiji treba da počevši od maja meseca, pa sve do pojave prvih jesenjih mrazeva sredinom oktobra omogući dovoljno kvalitetne robe za sve veću tražnju uslovljenu značajem koji visok sadržaj antioksidanasa u jagodastom voću ima u zaštiti zdravlja potrošača. Zahvaljujućí vertikalnom termičkom gradijentu i obilju proizvodnih površina sa povoljnim prirodnim uslovima za gajenje na različitim nadmorskim visinama, jagoda i ostalo sitno voće se može proizvoditi tokom čitave sezone. U pojedinim reonima, kao što je npr. Arilje, Ivanjica, Javor i Sjenička visoravan, dostupnost vode za navodnjavanje, laka zemljišta kisele hemijske reakcije i prohladna klima bez magle sa velikim brojem sunčanih dana, mogu se postići veoma dobri rezultati, pri čemu, osim prirodnih uslova, već imamo obezbeđenu i infrastrukturu, iskusne proizvođače, te njihove asocijacije i stručnu službu. Drugi regioni u kojima imamo relativnu visoku koncentraciju proizvodnje jagode su Moravski sa proizvodnjom u pobrđu od Varvarina prema Velikoj Drenovi, kome gravitiraju i veći proizvođači podno Jastrepca i oko Aleksinca. Drugi regioni sa povoljnim zemljišnim i klimatskim uslovima su Mačvansko- Pocerski, Subotički i Podunavski sa brojnim mikrolokacijama izuzetne pogodnosti za gajenje jagode. Mnoge kotline u Srbiji sa lakim aluvijalnim zemljištima pogoduju gajenju jagode, ali niske temperature tokom zime i veliki broj dana sa maglom povećavaju rizik u proizvodnji. Osobine zemljišta Za gajenje jagodastog voća najboja su zemljišta lakog mehaničkog sastava, koja pripadaju seriji peskovitih ilovača sa manjim sadržajem gline od 30%, poželjno oko 20%. Struktura mora da bude vrlo izražena, nikako preterano fina, a najpoželjnija je veličina agregata od 1-10 mm. Na taj način zemljište će imati vrlo visoku poroznost i veoma dobre vodno-vazdušne osobine. Humusno akumulativni sloj treba da je moćan, dubine preko 50 cm i vrlo rastresit. Dubinom profila ne sme da se javi nepropusni glinoviti sloj, kao kod pseudoglejnih zemljišta, jer jagodasto voće ne podnosi slabo ocedna zemljišta. Dakle osobine kao što su brzina infiltracije, brzina filtracije odnosno kvalitet drenaže mora da budu izrazito preovlađujuće, jer se u protivnom zbog prevlaženosti korenovog sistema povećava osetljivost useva na oboljenja uvenuća i plamenjače. Jagoda preferira neutralna do slabo kisela zemljišta sa ph vrednošću 5,5 do 7,0. Pri tom treba imati na umu da na zemljištima sa sadržajem aktivnog kreča preko 6% jagodu ne treba gajiti, niti na jako zaslanjenim zemljištima koja imaju vrednost EC saturacione paste preko 2 ms/cm. Osetljivost prema agrohemijskim karakteristikama zemljišta je i sortna specifičnost. Tako se najosetljivije, po pravilu i vrlo ukusne i kvalitetne sorte gaje na lakim i dobro dreniranim zemljištima, a one adaptibilne i otporne na bolesti korenovog sistema mogu sa pretežnim uspehom da se gaje na nešto težim, ali dobro humoznim i propusnim zemljištima. Osobine klime Optimalne dnevne temperature za porast i razviće useva jagode su C, a optimalne noćne temperature su C. Jasno je da usevu jagode odgovaraju proleća sa manjim oscilacijama u dnevnm i noćnim temperaturama. Biološki mnimum za jagodu je 6 C, i praktično usev treba započeti sa forsiranjem u proleće kada se noćne temperature ustale oko ove vrednosti. Živići izmrzavaju kada je temperatura unutar bokora ispod -12 C, a ozbiljne štete u proizvodnji u vreme cvetanja nastaju na temperaturama od -2 C. U plodonošenju visoke temperature u opsegu od C uslovljavaju niz problema u fiziologiji useva. Sa visokim intenzitetom respiracije, posebno tokom toplih noći, smanjuje se akumulacija šećera u plodovima. Visoka osunčanost tokom dana i relativno sveže noći, presudne su za postizanje dobrog kvaliteta, ukusa i arome jagode, kao i sadržaja vitamina C u plodovima. Zato u brdsko planinskom području jagoda može imati izvanredan kvalitet i može na tržište pristići u vreme kada je tražnja veoma velika. 6 ŠKOLA GAJENJA JAGODE

7 Aqua SISTEMI ZA NAVODNJAVANJE PROJEKTOVANJE I MONTAŽA Vodeni topovi Parcijalno kružni rasprskivači Udarni rasprskivači Novi Beograd Milutina Milankovića 120a tel: 011/ , 011/

8 GAJENJE JAGODE Korišćenje savremenih Prirodni uslovi tehnoloških dostignuća u kontroli za gajenje mikroklimatslih jagodastog voća uslova u gajenju jagode Kako integrisati pravilno sve tehnološke operacije gajenja, koje osim visokih prinosa treba da omoguće i vrhunski kvalitet jagode? Odgovor na ovo pitanje podrazumeva potrebu sveobuhvatne analize osnovnih činilaca neophodnih za nesmetano odvijanje osetljivih fizioloških procesa tokom pojedinih fenofaza porasta i razvića gajenih biljaka, zatim pravilan izbor i poznavanje neophodnih repromaterijala i na kraju, ne sa najmanjim značajem, obezbeđivanje tehničko-tehnoloških sistema za proizvodnju sa visokim stepenom sigurnosti. Regulacija temperature, relativne vlažnosti vazduha i količine svetlosti, te pravilno navodnjavanje i ishrana, predstavljaju osnovne elemente ostvarivanja visoke tržišnosti, kako za gajenje jagode u zaštićenom prostoru, tako i za proizvodnju na otvorenom polju. Regulacija temperature Poželjno je da u godini zasnivanja useva, nakon jesenje berbe u toku zimskih meseci temperature vazduha u plasteniku bude oko 1-2 C u trajanju od najmanje 5 sedmica, ili se pak pribegava dopunskom osvetljavanju useva jagode kako bi se inicirao nov period zametanja jagode., U proizvodnji na otvorenom polju praktikuje se primena lutrasila, agrila ili sličnih flis termozaštitnih tkanina, kako temperature unutar bokora ne bi padala ispod - 4 do -7 C. Zbog toga što većina sorti jagode ozbiljno izmrzava na konstatnim temperaturama ispod -12 C neophodno je, naročito osetljivije rane i srednje rane sorte (Clery, Alba, Elsanta) prekriti debljom flis navlakom (Lutrasil 23 g/m 2 ), i na taj način obezbediti dobro prezimljavanje bez obzira na pojavu eventualnih golomrazica 8 ŠKOLA GAJENJA JAGODE

9 bez snega. U uslovima visokih temperatura tokom leta i obilnog navodnjavanja i ishrane azotom, često dolazi do kašnjenja ili čak izostajnja formiranja plodova. Uz to jaka osunčanost dovodi do pojave oštećenja plodova. Zbog toga je u letnjim mesecima kod nas neophodno koristiti mreže, ili neki drugi oblik zasene koji će redukovati intenzitet insolacije za 25 do 35% i mistere kako bi se uz smanjenje temperature povećala i relativna vlažnost vazduha. Količina svetlosti U objektima zaštićenog prostora, pravilan menadžment svetlosti predstavlja veoma važan element, gde se osim intenzitetom i odnosom direktne i difuzne svetlosti, može upravljati i kvalitetom, odnosno spektralnim sastavom svetlosti. Fotoselektivne folije omogućuju bolju zaštitu od fizioloških nedostataka, odnosno od oštećenja usled pojave patogena i štetočina. Tzv. antivirusne folije smanjuju napad vaši, bele mušice, te tripsa, grinja i minera, ali i pojavu sive truleži, što umnogome doprinosi boljem finansijskom rezultatu. U vansezonskoj proizvodnji jagode u Srbiji, količina svetla ne omogućuje gajenje jagode u gustinama većim od 10 živića/m 2, za razliku od Italije gde se u zavisnosti od tehničke savršenosti sistema broj penje i do 14 živića/m 2, a u Izraelu i do 20 živića/m 2. Uloga malč folije ili PP tkanih agrotekstilnih podloga je još značajnija sa aspekta tržišnosti. U reflektovanoj difuznoj svetlosti spektralni sastav može biti takav da posebno pogoduje intenzitetu boje i sjaja plodova, ali i u smanjenju osetljivosti na najvažnije bolesti i štetočina. U vansezonskoj proizvodnji sa grejanjem koristi se belo-crna folija ili beli agrotekstil kao podloga, ne samo zbog veće količine svetla, već i zbog manje pojave plamenjače u odnosu na crnu ili srebrno-braon foliju. U proizvodnji na otvorenom polju i srebrno braon i crna malč folija daju odlične rezultate, posebno one najkvalitetnije koje idealno prianjaju uz površinu zemljišta, jer su relativno male debljine mikrona, ali izuzetnog kvaliteta i postojanosti što im obezbeđuje pouzdano trogodišnje trajanje, nakon čega se u potpunosti uklanjaju sa parcele. Navodnjavanje Pravilno navodnjavanje je veoma važno sa stanovišta održavanja režima vlažnosti, ali i sa aspekta eventualne korekcije mikroklime, u prvom redu korekcije visokih temperatura zemljišta i prizemnog sloja atmosfere, posebno u noćnim časovima za vreme toplih noći u periodu plodonošenja i berbe. Na otvorenom polju kod zasnivanja useva na visokim letnjim temperaturama poželjno je u početku koristiti sistem za mikroorošavanje bez obzira na sistem kap po kap koji služi za fertigaciju. Visoka vlažnost vazduha i rashlađivanje folija i sadnica doprinosi ujednačenijem i bržem porastu i povećava procenat prijema frigo živića. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 9

10 GAJENJE JAGODE Osnovni elementi kvaliteta i tržišnosti jagode i sitnog voća i kako ih ostvariti? Kvalitet i tržišnost su osobine koji se međusobno veoma prepliću, trebalo bi da se podrazumevaju, ali u mnogome zavise od standarda i sistema kontrole. Pod kvalitetom jagodastog voća podrazumevamo obično standardima ili zakonom propisane vrednosti sadržaja suve materije (vrednost briksa), šećera, organskih kiselina, minerala, vitamina, zaštitnih, bojenih, ili nekih drugih korisnih materija, odnosno minimalno tolerantne vrednosti sadržaja nitrata, nitrita, drugih makro i mikroelemenata ili, češće, teških metala, rezidua pesticida ili nekih drugih štetnih materija. Osim u kvalitetu, tržišnost se ogleda u nizu drugih osobina kao što su: pravilnost tj. uniformnost oblika i veličine, boja, njen intenzitet i sjaj, čvrstina, transportabilnost, dužina čuvanja i konačno organoleptičke osobine, koje su vrlo često veoma diskutabilne i veoma mnogo zavise od navika u potrošnji stanovništva određenog područja. Ipak, kod jagode izbalansiranost šećera i kiselina, atraktivan ukus i miris, predstavljaju nezamenljive osobine, bez obzira što u veletrgovini, čak i na zelenim pijacama čvrstina ploda, intenzitet boje i sjaja, oblik i uniformnost ploda imaju često presudnu ulogu. Tržišna jagoda kod domaćeg potrošača podrazumeva jarko crvenu boju, visok sjaj, pravilnost oblika i veličine, ali nadasve važnim se smatra krupnoća, koja kod ekstra klase ide preko 30 g. Takođe, osobina koja postaje sve bitnija jeste čvrstina ploda, odnosno transportabilnost i dužina čuvanja. Osim što je uslovljena sortimentom, čvrstina puno zavisi i od pravilnog navodnjavanja i izbalanirane ishrane, sa visokim učešćem kalijuma i kalcijuma. TV emisija Svet poljoprivrede i mreži lokalnih tv stanica TV GALAKSIJA 32 ČAČAK Četvrtak Petak RTV BATOČINA Utorak Subota TV TOP 3 PROKUPLJE Subota Nedelja TV LESKOVAC Nedelja Ponedeljak TV BOR Subota Nedelja JP TV PIROT Nedelja TV AS KREPOLJIN Subota Nedelja TV 2000 LOZNICA Subota Nedelja STV NEGOTIN Subota Ponedeljak RTV VK KIKINDA Petak Subota RTV PATRIJA K23 SUBOTICA Subota Nedelja i sreda TV KANAL 9 KRAGUJEVAC Subota RTV LASTAVICA KRUŠEVAC Nedelja Ponedeljak TISA INFO KANAL NOVI BEČEJ Utorak Subota TV AS ŠABAC Nedelja TV JAGODINA Subota Nedelja TV JASENICE - SM. PALANKA Nedelja TV JEDINSTVO - NOVI PAZAR Nedelja TV JERINA - SMEDEREVO Nedelja TV KOPERNIKUS - NIŠ Subota TV KRONIK - VALJEVO Nedelja TV LAV - VRŠAC Subota Utorak TV SAT - POŽAREVAC Subota Petak TV SPEKTAR - SOMBOR Četvrtak i Subota TV POŽEGA Nedelja TV RESAVA - SVILAJNAC Sreda Četvrtak RTV PRIMA - BAJINA BAŠTA Nedelja RTV STRELA - VELIKI POPOVIĆ Nedelja Ponedeljak TV VALJEVO Subota ŠKOLA GAJENJA JAGODE na televiziji Urednik i voditelj Dejan Jovanović Produkcija Rainbow Beograd ENTER subota u 10 h, nedelja u 8 h i sreda u 6 h Agrotop marketing marketing@poljoprivrednilist.co.yu

11 Od dab bir sortimenta t Na oglednom polju preduzeća Zeleni hit traje ispitivanje većeg broja sorata od strane Ministarstva za poljoprivredu Republike Srbije, na osnovu čega možemo preporučiti veći broj sorti iz uvoza za različite sezone i namene gajenja, od najranijih, do vrlo kasnih sorata za otvoreno polje. Diverzifikacija proizvodnje jagode predstavlja veoma važan preduslov za stabilnu proizvodnju. Naime, gajenjem sorata različite dužine vegetacije u regionima sa različitim toplotnim sumama tokom vegetacione sezone i sa vertikalnim temperaturnim gradijentom, sezona berbe se maksimalno produžuje i time smanjuje pritisak na tržište i variranje cene. U tom smislu je neophodno uvesti u proizvodnju što veći broj sorata različite namene, od onih za svežu potrošnju, do sorti za duboko zamrzavanje i industrijsku preradu. Proširiti njihovo gajenje od nizijskih područja do brdsko planinskih krajeva, od krajnjeg juga, pa do najsevernijih područja Srbije. Iako se na Evropskoj i Američkoj sortnoj listi nalazi veliki broj kultivara, opredelili smo se da Vas upoznamo sa onim sortama koje se smatraju standardnim ili perspektivnim i relativno su novijeg datuma, a takođe i onim koje su obeležile prethodne decenije i sve se manje gaje, ili sa onim koje se gaje u specifičnim klimatskim uslovima, odnosno dužini dana. Podebljanim slovima označene su sorte koje na italijanskoj A listi (zvanična sortnaj lista) važe za najkomercijalnije, ili najviše gajene, kao i najperspektivnije za 2008 godinu. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 11

12 Rane sorte Alba je vrlo rana sorta koja u odnosu na Clery i Miss kasni sa zrenjem samo dan ili dva. To je vrlo krupna sorta, konusnih, vrlo uniformnih, jarko crvenih i sjajnih plodova, sa malim čašičnim listićima i veoma lepim vizuelnim utiskom. Odlične je adaptibilnosti i otpornosti na bolesti, pa se može upešno gajiti i na težim i nešto alaklnijim zemljištima. U dobrim uslovima prosečni prinos po živiću je od 0,8 do 1 kg. Kvalitet plodova je dobar i veoma postojan, tako da izuzetno podnosi transport i manipulaciju. Briks je na nivou sorte Clery, ali ima nešto viši sadržaj kiselina u plodu. Plodovi su vrlo čvrsti sa otporom penetracije g. Prosečna masa ploda je g, ali puno i vrlo krupnih plodova i preko 50 g. Kod ove sorte zametanje, porast plodova i zrenje su vrlo koncentrisani. Berba ne traje duže od desetak do petnaest dana, sa vrlo ujednačenim kvalitetom od početka do kraja. Clery je odlična rana sorta vrlo dobrog ukusa i arome, solidne čvrstine i šelf lajfa, visoke otpornosti i adaptibilnosti. Ima konusno-okruglaste plodove, dobrog ukusa i arome. Ova sorta nema izraziti potencijal rodnosti i u dobrim uslovima daje prinos retko veći od 0,5 do 0,6 kg po živiću. Nakon hladnijih zima prinos je vrlo ograničen i obično se svodi na 0,3 kg po živiću. Relativno dugo plodonosi, ali je u početku berba mnogo bolja, a plodovi krupniji, sjajniji i ukusniji. Osetljiva na sivu trulež u plastenicima. Boja je zadovoljavajuća, ali je sklona u određenim uslovima tamnjenju i matiranju. Dobrim programom navodnjavanja i ishrane može se izazvati remontantnost kod gajenja na supstratima. Miss je vrlo rana sorta, vrlo pravilnih, konusnih plodova, nešto svetlije boje. Ima visok sadržaj kiselina u plodovima i dobru postojanost u manipulaciji. Potencijal rodnosti nije izrazit, osim na jako lakim i humoznim i plodnim zemljištima. Ova sorta je jako osetljiva na bolesti korena i uvenuće prouzrokovano, bilo plamenjačom bilo fuzarioznim ili verticilioznim uvenućem, čak i padanjem rasada. 12 ŠKOLA GAJENJA JAGODE

13 Srednje rane sorte Asia je srednje rana sorta, koja zrenjem u odnosu na Clery i Albu kasni 3 dana. Biljke su bujne otporne na bolesti korena i na pepelnicu. Plodovi su krupni konusni, vrlo uniformni, izuzetne jarko crvene boje i sjaja, sa vrlo atraktivnm čašičnim listićima Zahvaljujući visokom sadržaju šećera, i izbalansiranom odnosu kiselina ukus je izuzetno dobar, vrlo blizu ukusu Elsante. Odlične je transportabilnosti. Prosečan prinos po biljci u dobrim uslovima je 0,9 do 1,1 kg. Prosečna masa ploda, 26 do 30 grama, a otpor penetraciji 30 do 35 grama. Odlična je i na otvorenom polju i u plastenicima i hidroponskoj proizvodnji. Jedna od najinteresantnijih novoselekcionisanih sorata. Antea je srednje rana sorta koja stiže 5 dana nakon sorte Clery. Plodovi su ujednačeni, izduženo konusnog oblika, srednje krupni do krupni. Plodovi su solidne čvrstine i nisu skloni površinskim povredama u čuvanju i manipulacijama, čak i na povišenoj temperaturi. Darselect je ranija francuska sorta koja spada među najukusnije i veoma gajene posebno u Nemačkoj i u Austriji. Plodovi imaju osrednju uniformnost i krupnoću, ali osim rustičnog izgleda i tamnije boje, odlikuje ih i veoma dobar ukus i aroma. Sklona je brzoj promeni boje u karmin crvenu na visokoj temperaturi. Elsanta je holandska sorta selekcionisana u Vageningenu koja u severnoj i centralnoj Evropi predstavlja standardnu sortu. U Italiji se gaji na većim nadmorskim visinama, posebno u kooperativama koje jagodu plasiraju van glavne sezone. Srednje rana sorta, par dana ranija od Marmolade, koja obilno zameće. Plodovi su srednje krupni, svetlije boje i mada nemaju izuzetnu čvrstinu, karakteriše ih izvanredan šelf lajf. Plodovi se beru na početku zrelosti, jer već tada ih odlikuje visok briks. Na taj način se dugo mogu čuvati u transportu i prodaji. Sorta je veoma osetljiva na nepovoljne uslove sredine. Treba je gajiti samo u prohladnoj klimi na većim nadmorskim visinama i na lakim, gotovo peskovitim i blago kiselim zemljištima, jer je izuzetno osetljiva na bolesti korena. Ako se izuzme visoka zahtevnost ove sorte u pogledu tehnologije gajenja, ostale osobine prvenstveno fantastično izbalansiran odnos kiselina i šećera i odličan ukus, još uvek izdvajaju ovu sortu kao vrlo atraktivnu, posebno za pijačnu prodaju. Eva je novija sorta pogodna za gajenje na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru. Ima vrlo kupne, uniformne plodove konusnog oblika, odlične čvrstine, crvene boje mesa i dobrog ukusa. Dobro se transportuje i čuva do prodaje. Maya ima biljke bujnog habitusa koje su otporne na većinu bolesti jagode. Plodovi su krupni, kupasti, izduženi i krupni jarko crvene boje sa naranžastom nijansom. Kasni u odnosu na Clery 4 dana u berbi. Vrlo pogodna za gajenje na siromašnijim i zamorenim zemljištima, gde ne raspolažemo dovoljnim količinama vode. Lako se odvaja plod, pa se troši manje radne snage u berbi. U plastenicima u ranoj proizvodnji nema dovoljno polena pa su prvi plodovi malo deformisani. Konzistencija plodova nije adekvatna za udaljena tržišta. Madalleine ima vrlo bujni habitus i produkciju velikog broja korenovih vratova. Cvasti su visoko u bokoru, pa u uslovima obilne ishrane azotom oplodnja često nije dobra. Sorta dobrog ukusa i intenzivne crvene boje koja brzo tamni i prelazi u karmin crvenu. Plodovi su solidne krupnoće, čvrstine i uniformnosti. Stiže 4 dana pre Marmolade. Pogodna za siromašnija zemljišta. Osetljiva je na antraknozu. Patty je sorta koja se u Italiji još uvek puno gaji u Veronskim plastenici- ŠKOLA GAJENJA JAGODE 13

14 - RAGGI-VIVAI - Ravena - GEOPLANT - Ćezena - PROPLANT - Budimpešta Sadni materijal vrhunskog kvaliteta odabranih sorata jagodastog voća, jabuke, kruške, breskve, nektarine, kajsije, šljive, trešnje. - HABERLI - NEW FRUITS

15 Asia Krupna, blistava, vrlo ukusna Alba Rana, krupa, sjajna i čvrsta Standard u proizvodnji na supstratu Roxana Vrlo rodna, obilna jesenja berba Thutop Prinosna i ukusna sorta Izuzetno rodna i slatka krupna sorta Krupna i slatka kupina za svežu potrošnju Tulameen Elsanta Tuchampion Loch Ness Standard za plasman u svežem stanju

16 Srednje rane sorte ma i u jesenjem periodu daje jako lepe i uniformne plodove i visok prinos, za razliku od prolećnog perioda kada nije u toj meri rentabilna. Za berbu stiže par dana ranije od Marmolade, ali su plodovi znatno mekši, iako izuzetnog sjaja. Odlične je otpornosti na pepelnicu i na bolesti korena, pa se preporučuje za terene na kojima se ponovo zasniva jagoda, a prethodno se ne vrši dezinfekcija. Sonata je nova holandska sorta sa ambicioznim planovima da zameni Elsantu. Ima krupnije plodove, tamnije crvene boje, u većoj meri konusnog oblika, ali još uvek rustičnog izgleda i nešto niže unformnosti. Po svojim organoleptičkim osobinama Sonata ni približno ne ispunjava standarde sorte Elsanta. Sugar Lia je nova talijanska sorta koju je selkcionisao profesor Faedi. Odlikuje je odličan ukus i aroma, visok sjaj i lepa boja, dobra uniformnost i čvrstina plodova. Spada u srednje rane sorte koje su vrlo atraktivne za gajenje i prodaju. Za branje stiže 2 do 3 dana nakon Albe. Srednje bujnog habitusa i osrednjeg potencijala rodnosti, ali odličnog ukusa i mirisa. Zahteva nova zemljišta sa malim pritiskom inokuluma i vrlo ranu setvu, kako bi se dovoljno razvila do zime.. Queen Elisa je odlična sorta koja je par dana kasnija od Albe. Biljke su bujne odlične adaptibilnosti na peplnicu i antraknozu. Plodovi su konusno okruglasti, čvrsti, dobrog ukusa i arome. Mada ima lep sjaj, ova sorta može poprimiti tamniju boju. Cveta veoma rano, a u našim uslovima plodonosi nešto iza najranijih sorti. Srednje kasne i kasne sorte Arosa je dan ili dva kasnija od Marmolade. Odlične konzistencije i odličnog ukusa i mirisa. Trpi veliku gustinu s obzirom na uspravan bokor i srednju bujnost. 16 ŠKOLA GAJENJA JAGODE

17 Srednje kasne i kasne sorte Dora je sorta novijeg datuma koja se odlikuje visokim prinosom i gotovo istovremenim sazrevanjem sa Marmoladom. Ima izvanredan potencijal rodnosti, koji se meri sa sortom Onda. Plodovi su vrlo krupni, konusnog oblika, tamnije crvene boje i sjajni. Za razliku od Onde imaju odličan ukus. Marmolada je sorta sa kojom obično započinje intenzifikacija proizvodnje, ali posle izvesnog vremena gubi na značaju, ali nikad u potpunostii ne nestaje iz proizvodnje. Krupnih i čvrsti plodova, sa briksom koji ne prelazi 5,7, sa ukusom koji nije izuzetan, čak i vrlo osetljiva na bolesti korena, ali još uvek vrlo adaptibilna i dobra, čak i u lošim uslovima navodnjavanja i ishrane. Gajiti je na devičanskom terenima za jagodu ili uz prethodnu dezinfekciju zemljišta. Onda je vrlo krupna sorta i vrlo prinosna koja se dosta gaji u Italiji, mada ukus a naročito miris ne predstavlja najaču stranu ove sorte. Cveta kasnije u odnosu na Marmoladu ali za berbu stiže otprilike u isto vreme. Solidne je otpornosti na gljivična oboljenja, ali dosta osetljiva na bakterioze. Roxanna ima veoma bujnu biljku, visoke otpornosti na bolesti korena, i tolerancije na Oidium fragariae i Xantomonas fragariae, delom i na Collectotrichum acutatum. Ima veoma krupne, uniformne, atraktivne plodove, izduženo-kupastog izgleda, srednje konzistencije, jarko crvene boje, dobrog ukusa i visoke komercijalne vrednosti. Vrlo je prinosna u jesenjoj proizvodnji i u hidroponskoj proizvodnji u vrećama. Prosečan prinos po živiću u dobrim uslovima je 1 do 1,2 kg. Prosečna masa ploda je grama, a otpor penetraciji visok g/cm 2, ali ne kao kod Albe. Berba kasni za Marmoladom 2 dana, Asiom 8 dana i 11 do 12 dana za Albom. Saint Pierre je nova sorta izuzetnog ukusa, vrlo krupnih atraktivnih plodova, ali ne tako visokog potencijala rodnosti. Karakterišu je vrlo krupni kupasti plodovi svetlije boje, sa krupnim čašičnim listićima. Boja u mnogome podseća na Elsantu, a ukusom Saint Pierre gotovo da prevazilazi sve ostale sorte. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 17

18 Thuchampion je švajcarska sorta, čiji je jedan od roditelja sorta Marmolada. Ima kupaste, lepo obojene i sjajne plodove, odličnog ukusa i mirisa. Što se tiče šelf lajfa ova sorta spada u veoma prihvatljive u pogledu mogućnosti izvoza. Zameće veliki broj cvetnih grana i plodova. Obavezno treba očistiti da ne bude više od 2 korenova vrata po živiću u jesenoj nezi zasada. Thutop je kasna sorta krupnih, vrlo slatkih plodova, sa malim sadržajem kiselina, ali sa briksom preko 7. Ima veoma visok potencijal rodnosti jer obilno zameće, a plodovi su krupni od početka do kraja berbe. Sorta je pogodna i za svežu potrošnju i za industrijsku preradu. Jako kasne sorte Jako kasne sorte Adria je jako kasna sorta koja za Marmoladom kasni oko 6 dana. Vrlo je slična po svojm osobinama sorti Record. Idea je jako kasna sorta izuzetnog kvaliteta koja se u Italiji uglavnom gaji u plastenicima, zbog visokog kvaliteta, odličnog ukusa i mirisa, čak i na visokim temperaturama. Raurica je jako kasna sorta sa uspravnim položajem listova, ne tako bujna. Ima krupne plodove osrednje konzistencije, koji u uslovima visokih temperatura često gube na kvalitetu i tržišnosti. Stiže 5 dana nakon Marmolade, a u brdsko-planinskom području čak 10 dana nakon Elsante. Record je sorta koja po svojim osobinama odgovara organskim sistemima zemljoradnje. Može se gajiti uspešno na slabim zemljištima, uz ograničenu agrotehniku i zaštitu od koletotrihuma, pepelnice i bolesti korena. Ima krupne, konusne plodove, nešto svetlije boje, izraženog sjaja i ne tako čvrste. Sadržaj vitamina C u plodovima je vrlo visok. Stalnorađajuće sorte Albion je američka sorta iz Kalifornije, solidne otpornosti na uvenuće i 18 ŠKOLA GAJENJA JAGODE

19 Stalno rađajuće sorte visoko otporna na plamenjaču i na koletotrihum. Takođe ima solidnu otpornost na grinje. Kod dobre agrotehnike prinosnija je od sorte Dijamante, sa ujednačenijim branjem krupnih plodova prve klase. Ima nešto tamniju crvenu boju plodova od sorte Dijamante, ali daleko ujednačenije plodove po obliku i po veličini. Ima visok briks i solidan ukus. Diamante je američka sorta stalnorađajuće jagode, vrlo bujnog habitusa i odlične produktivnosti. Osetljiva je na antraknozu. Plodovi su vrlo krupni, nisu skloni tamnjenju na visokim temperaturama, odličnog ukusa i vrlo atraktivni. Nema bojazni da će sačuvati kvalitet i kada potpuno sazru na biljci. Irma je talijanska sorta veoma visoke produktivnosti u oba termina i u proleće i tokom leta. Ima lepe krupne plodove sa dobro izbalansiranim odnosom šećera i kiselina. Plodovi su krupni, konusnog oblika, svetle boje, izraženog sjaja, odlične čvrstine. Mara de Bois je francuska stalnorađajuća sorta jagode, sitnih i neubedljivih plodova, ali izuzetnog ukusa, koja se u Sloveniji plaća i do 7 Eur za kilogram preko leta. Seescape je američka stalnorađajuća sorta koja se odlikuje veoma ujednačenim osobinama. Stajanjem jako gubi na masi. Osim sklonosti kaliranju, ova sorta je osetljiva na pepelnicu i antraknozu. Pogodna za brdskoplaninska područja Selva je stalnorađajuća sorta iz Kalifornije koja se odlikuje visokom produktivnošću. Ima krupne konusne plodove, sjajne crvene boje, dobre uniformnosti, odlične čvrstine, sa veoma dobrim ukusom, slatke i sa finim kiselinama. Sorta se nalazi u velikom usponu. Sorte za područje Mediterana Mada se ove sorte vrlo retko gaje van Sicilije, regiona Basilicata na jugu Italije, te u Španiji, Turskoj na Kipru i na grčkim ostrvima, ipak ih taksativno Ocena tržišnosti u Brežicama, maj 2008, Slovenija Organoleptička ocena sa zadnje degustacije u Brežicama, maj 2008, Slovenija U Sloveniji je proizvodnja jagodastog voća u velikom usponu, sa jakom orijentacijom na izvoz na susedna tržišta u Evropskoj uniji. Prezentovane ocene su rezultat ocene kvaliteta i tržišnosti na skupu u Brežicama, kome je osim najviđenijih proizvođača jagodastog voća prisustvovali prometnici, stručno osoblje savetodavne službe, naučni radnici iz Slovenije i jugoistočne Evrope sa ciljem odabira sortimenta i trasiranja glavnih pravaca razvoja u narednih nekoliko sezona. navodimo sa napomenom da ih prethodno treba proveriti u našim agroekološkim uslovima Camarosa, Candonga, Pajaro, Paros, Thetis, Tudla, Ventana. Novi cilj selekcije u Italiji jeste čvrstina i transportabilnost kao kod sorte Camorosa, Candonga i Ventana za gajenje u kontinentalnim uslovima, sa namenom udaljenog transporta. Industrijske sorte I danas kada pomenemo otkup jagode za potrebe smrzavanja svako prvo pomisli na sortu Zenga Zengana, koja se i danas uspešno gaji, pogotovo na jugu Srbije u Leskovačkom i Prokupačkom kraju. Intenzitet obojenosti i aromatičnosti preporučuje ovu sortu i hladnjačari rado otkupljuju ovu sortu. Nažalost, slabija produktivnost ne omogućuje visoku profitabilnost u modernim sistemima gajenja Syria je novosekcionisana industrijska sorta sa briksom preko 8. Ima konusne plodove, intenzivne crvene boje i vrlo je pogodna za smrzavanje i industrijsku potrošnju. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 19

20 SORTIMENT Alba Komentar više Intenzifikacija proizvodnje obično započinje širenjem sorte Marmolada, zbog visoke adaptibilnosti, ne samo u pogledu variranja uslova proizvodnje, već i eventualnih grešaka u tehnologiji gajenja. Ova sorta se odlikuje velikim učešćem u ukupnom rodu krupnih, kupastih plodova, svetlije crvene boje sa prosvetljenjem na vrhu ploda. U odnosu na Marmoladu, sorta Madalleinne je introdukcijom došla nešto kasnije. Ova sorta stiže ranije, ima karmin crvene plodove, ali je i mnogo veće bujnosti, što u uslovima obilne ishrane azotom obično dovodi do slabije oplodnje, pošto su cvasti visoko postavljene u bokoru. Kada je reč o zaštićenom prostoru, za razliku od početnog trenda gajenja što ranijih sorata, sve se više uviđa da srednje rane sorte velikog potencijala rodnosti i odličnog kvaliteta i ukusa, imaju niz prednosti, prvenstveno uvođenjem sorte Elsanta, koja je danas manje više severnoevropski standard. Sorta poseduje izuzetan ukus i aromu, plodovi su vrlo lepe boje i sjaja, ali treba imati na umu da kod svih bujnih sorti, ishrana kalijumom mora biti znatno bogatija u odnosu na ishranu azotom. Elsanta u plastenicima uz pažljivu tehnologiju gajenja ima delimičnu remontantnost, odnosno specifičnom ishranom i navodnjavanjem može naknadno da rodi i do 200 gr po živiću. Ova sorta se dosta gaji u kontinentalnoj klimi i na otvorenom polju. Posebno je preporučujemo za brdsko planinski region i laka humozna zeljišta, gde u uslovima nižih temperatura i smanjenog pritiska inokuluma, može dati odlične rezultate. Najviše se gaji na području Mačve i već je veoma poznat ukus i aroma ove sorte. Izuzetno rana i dobra sorta Clary, zbog nižeg potencijala rodnosti ima više alternativa, poput sorte Alba, i drugih srednje ranih sorata Asia, Lia, Queen Elisa,. Sve rane sorte osetljivije su u hladnijim zimama na niske temperature i pogotovu onda daju slabiji rod. Inače su odličnog ukusa, sjaja, pravilnih, čvrstih i kupastih plodova. Najrodnija među njima je sorta Alba, dok se sorta Clery izdvaja velikom otpornošću na bolesti, dobrim ukusom i 2 dana je ranija od ostalih. Važan element u odabiru sortimenta je i osetljivost na bolesti, prvenstveno na plamenjaču i uvenuće, zbog čega recimo, vrlo rana sorta Miss nije ocenjena perspektivnom. Niz novih švajcarskih sorata, koje su veoma rodne, podjednako se sa uspehom mogu gajiti i za svežu konzumnu potrošnju, ali i za preradu, jer imaju visok briks i uz to izuzetnu boju i aromatičnost. Ove sorte osim čvrstine ploda odlikuje i odlična adaptibilnost i otpornost na bolesti, jer su stvorene ukrštanjem sorte Marmolada i jedne autohtone švajcarske sorte. Sorta Thuchampion oblikom ploda izuzetno podseća na Marmoladu, sazreva par dana pre od ove sorte i ima mnogo Asia Roxana bolji ukus, vrlo visok prinos i odličnu čvrstinu i sjaj. Sorta Thutop je malo kasnija, ali izuzetno dugo plodonosi. Ima izuzetno krupan, obojen i čvrst plod. Formira veliki broj cvasti i u osnovi i u kruni bokora. Izuzetno prinosna sorta. Mada nije izuzetno prinosna, sorta Saint Pierre po svojim osobinama tržišnosti i po izuzetom ukusu takođe zaslužuje veliku pažnju. Vrlo perspektivne sorte jagode u poslednje vreme dolaze iz selekcionog centra New Fruits u Ćezeni. Od početnih uspeha sa sortom Maja i Gemma, došli su do faze visokog učešća na proizvodnim površinama u glavnim proizvodnim reonima severne Italije sorte Alba i Roxanna, dok je Asia, koja je u postupku introdukcije jedna od svakako najperspektivnijih sorata. Svojim izduženo kupastim plodovima visokog sjaja, jarke crvene boje koja ne tamni, sitnim semenom, pravilnošću, ujednačenošću, krupnoćom i izuzetnom čvrstinom Alba konkuriše za lidersko mesto u izvozu na udaljenea tržišta. Nova sorta Lia (Sugar Lia) profesora Faedija takođe ima vrlo impresivan početak introdukcije. Sorta Antea prema vodećim stručnjacima predstavlja takođe vrlo perspektivnu sortu, a verujemo da će sa razvojem gajenja jagode u zaštićenom prostoru na supstratima u letnjoj proizvodnji zauzeti i kvalitetne fotoneutralne, odnosno stalnorađajuće sorte, mada se znalačkim navodnjavanjem i ishranom može indukovati i kod prolećnih sorti koje nisu remontantne još jedno solidno zametanje i berba otprilike 2 meseca nakon one prve. 20 ŠKOLA GAJENJA JAGODE

21 ŠKOLA GAJENJA JAGODE 21

22 SADNI MATERIJAL Nabavka kvalitetnog sadnog materijala Kategorija Dijametar sadnica Napomena Za sve vrste voća, povrća i cveća, te ukrasnog bilja i dendro materijala koji se predominantno razmnožava vegetativnim putem, zdravstveno stanje sadnog materijala predstavlja važan preduslov uspeha u proizvodnji, posebno god podizanja višegodišnjih zasada. Od momenta uvođenja klonske selekcije i kulture meristema u masovnu proizvodnju sadnog materijala, proizvodnja jagodastog i drugog sitnog voća dobila je sasvim nove dimenzije i vidove, uključujući i gajenje sa visoki stepenom zaštite od nepovoljnih spoljnh činilaca i kontrolom osnovnih elemenata mikroklime. Osim protivgradnih mreža, sve više su u upotrebi kvalitetni mrežarnici, nadstrešnice od polietilenske folije, moderni tunelski objekti, ali i pravi multibrodni plastenici i staklenici. Na tržištima sa probirljivim kupcima, visoke cene jagode i drugog sitnog voća opravdavaju vrlo visoke troškove vansezonske proizvodnje, jagode, maline ili borovnice, ili pak veoma visoke troškove transporta sa južne hemisfere. Roba koja u kontinentalne zemlje Evrope dolazi iz Mediterana ili iz Čilea, sa Novog Zelanda i ko zna odakle, često nije ukusa na koju su potrošači navikli, a često dođe i do velikih poremećaja, pa čak smrznuta malina ove zime i proleća vredi čitavo bogatstvo od 3,5 EUR za rolend dobrog kvaliteta. Da bi uspeli da ostvarimo profitabilnost sa ovako visokim troškovima amortizacije moderne opreme i tehnologije, jasno je da sadni materijal mora da obezbedi visoku produktivnost, neznatan rizik u pogledu zdravstvenog stanja sadnog materijala. Broj sadnica po gajbi/ kontejneru Broj sadnica po paleti Okvirna cena Fri A mm Sporije formiranje din Fri A mm Sporije formiranje din Fri A mm Otovreno polje din Fri A mm Otvoreno polje din Fri A mm Otvoreno polje din Frii A mm Za plastenike dn Fri A mm Za plastenike din Fri A mm Za plastenike din Fri AA+250 > 18 mm Za plastenike din Tray A mm Za staklenike din Tray A mm Za staklenike din Tray AA+ > 18 mm Waiting bad din Gp x 5 cm Zeleni živić otv.polje din Gp OW 4.5 x 5 cm Prezimeli živić otv. polje din Stoga je nabavka sertifikovanog, bezvirusnog sadnog materijala ili pak pouzdanog i vrlo kvalitetnog standardnog materijala od suštinskog značaja. Kako se proizvodi ovaj sadni materjal? Matične biljke se uvek dobijaju iz kulture tkiva i to je tzv bazni materijal koji služi za umnožavanje sertifikovanog sadnog materijala. Matične ili majčinske biljke gaje se u mrežarnicama ili u plastenicima u kojima je insekt proof mrežama, dezobarijerama i komorama sa duplim vratima na ulazu obezbeđena potpuna zdravstvena bezbednost, jer odsustvo vektora (vaši, grinja, tripsa i drugih štetočina) znači potpuno odsustvo virusnih oboljenja na tkivima iz vršnih meristema ili iz stolona, bilo da se vrši mikropropagacija za klasično gajenje frigo sadnica ili za dobijanje bezvirusnih zelenih živića. U uslovima umereno-kontinentalnog pojasa jagoda se razmnožava iz različitih kategorija frigo živića, sa ili bez pripadajućeg supstrata. Od toga u mnogome zavisi i potencijal rodnosti. Najskuplje su A++ trej sadnice, sa dijametrom korenovog vrata od preko 18 mm, smrznute sa pripadajućim supstratom na korenovom sistemu. 22 ŠKOLA GAJENJA JAGODE

23 P R A V E S A D N I C E

24 Hranljiva vrednost jagode Jagode ne sadrže mnogo kalorija 33 kcal, odnosno 137 kj (u 100 grama). Sadrže 0 % holesterola i 0 % masti, što ih preporučuje svima koji žele da smršaju, a da, uz to, unesu u sebe mnoge neophodne vitamine i minerale. Među njima su: beta-karotin (49 mikrograma u 100 grama), vitamin E (0,12 miligrama), B1 (0,031), B2 (0,054), B6 (0,06), PP (0,51), folna kiselina (0,016 mikrograma), bitoin (4), K (13), i, pre svih, vitamin C, koga ima čak 64 miligrama. Od minerala, značajno je pomenuti da u jagodi ima fluora (24 mikrograma), koji štiti zube, kalijuma (147 miligrama) koji pomaže u čišćenju organizma od otrova, blagotvorno delujući na bubrege, srce i kardiovaskularni sistem, ima i kalcijuma, fosfora, magnezijuma, gvožđa (pa je dobra u borbi protiv anemije). Prisutnost cinka, joda, ali i hroma, uz malu količinu saharoze, čini je dostupnom i dijabetičarima, a ima i broma pa oni Alergen Kako se jagode ubrajaju u grupu nutritivnih alergena, potreban je oprez naročito kod odojčadi koja počinju da se dohranjuju, što uz mleko podrazumeva postupno uvođenje novih namirnica. To znači da se jagode u njihovoj ishrani ne preporučuju pre šestog, odnosno od šestog do desetog meseca života, a ako su roditelji alergični na ovu voćku, ili postoji veća sklonost pojavi alergija, jagode ne treba davati pre 12. meseca, odnosno uvode se u ishranu između 12 meseci do navršene druge godine. Ako dođe do alergijske reakcije na jagode, potrebno je javiti se lekaru, a ovo voće, na žalost, treba izbaciti iz jelovnika. koji pate od nesanice treba da je jedu pre spavanja. Naravno, ima i biljnih vlakana koja poboljšavaju varenje hrane. Upotreba lista Listovi jagode sadrže dosta tanina koji se uspešno upotrebljava za lečenje proliva, deluje i kao diuretik, tj. podstiče mokrenje. Upotrebljava se protiv spoljašnjih hemoroida, kao i za ispiranje usta protiv lošeg zadaha. Čaj od lista jagoda pripravlja se tako što se 1 gram usitnjenog lista prelije šoljicom kipuće vode. Stoji 10 minuta, a potom se procedi. Uz sve to, jagoda gasi žeđ, jer sadrži 89,5 grama vode u 100 grama. Ona podstiče apetit, pa se preporučuje da se jede pre glavnog obroka. Za bolji rad jetre preporučuje se da se jagode jedu tri puta dnevno. Obiluju antioksidansima i fitonutrijentima, posebno fenolima, koji sprečavaju ili pomažu u lečenju teških i hroničnih bolesti kao što su dijabetes, kardiovaskularni problemi, maligna oboljenja, čir na želucu, a čak doprinose i smanjenju holesterola. Sami fenoli daju jagodama antikancerogena svojstva, a istraživanja su pokazala i da usporavaju starenje. Jagode su nezamenljive za osobe izložene sekundarnom pušenju, jer elagična kiselina u njima neutralizuje kancerogenu supstancu PAH iz dima cigareta. Za beljenje zuba i lica Listovi jagode sadrže dosta tanina koji se uspešno upotrebljava za lečenje proliva, deluje i kao diuretik, tj. podstiče mokrenje. Upotrebljava se protiv spoljašnjih hemoroida, kao i za ispiranje usta protiv lošeg zadaha. Čaj od lista jagoda pripravlja se tako što se 1 gram usitnjenog lista prelije šoljicom kipuće vode. Stoji 10 minuta, a potom se procedi. Jagode i alkohol Utvrđeno je da manja količina alkohola pomešana s jagodama ili kupinama, pojačava antioksidantnu snagu tog voća, što povećava karakteristiku spomenutog voća da neutrališe destruktivne molekule poznate kao slobodni radikali, koji oštećuju DNK i ćelijsku membranu. Ipak, konzmiranje jagoda s alkoholom ima i negativna svojstva, ako se uzimaju velike količine, pa se zato preporučuje umerenost u ispijanju koktela. 24 ŠKOLA GAJENJA JAGODE

25 Od dab bir načina n a proizvodnje o U obezbeđivanju što duže sezone prodaje jagode i radi iznalaženja optimalne tehnologije gajenja najbolje je odlučiti se za kombinaciju nekoliko mogućih opcija, odnosno tehnika i sezona gajenja, uključujući proizvodnju u plastenicima i staklenicima sa ili bez grejanja, proizvodnju u lakim i jeftinim jagodnim plastenicima, proizvodnju u niskim tunelima, proizvodnju uz zaštitu agrotekstilom ili proizvodnju na otvorenom polju. U cilju kontinuiranog nastupa na određenim tržištima veliku ulogu treba da ima i gajenje jagode u brdsko planinskom području, gde će on za berbu pristizati od sredine juna, pa se pravilnim odabirom sortimenta u Srbiji može obezbediti kontinuirano snabdevanje tržišta od kraja marta-početka aprila, pa sve do novogodišnjih praznika. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 25

26 GAJENJE JAGODE Tehnologija gajenja jagode u zaštićenom prostoru Proizvodnja jagode u zaštićenom prostoru ima niz ograničenja u našoj zemlji, koja su prvenstveno vezana za klimatske karakteristike regiona. Pošto jagoda predstavlja atraktivnu vrstu sa kojom se zbog relativno visoke vansezonske cene dosta trguje na udaljenim tržištima (cena trpi skup transport) onda krajnje domete u proizvodnji u zaštićenom prostoru treba sagledavati u odnosu na konkurenciju iz zemalja Mediterana. Jednostavna proizvodnja na zemljištu Vrsta objekta Plastenički objekat Plastenički objekat 5,3m x 30m (159m 2 ) 6,0m x 30m (180m 2 ) Model A Model B Pocinkovana konstrukcija Farbana konstrukcija Jednostruka folija Dvostruka folija duv Dvostruka folija Mreža za zasenu Supstrat Živici Agrotekstil Mulch folija Navodnjavanje Cena po m 2 (EUR) Broj živića po m Prinos po m 2 3 kg 4 kg Zasnivanje useva Kada obaviti sadnju jagode? Za sadnju treba koristiti deklarisane frigo živiće, koji se proizvode kulturom meristema i po svom potencijalu u prinosu, daleko prevazilaze živiće koje možemo koristiti za sadnju na otvorenom polju. Živići se razlikuju i po dijametru korenovog vrata i po tome nose različite oznake, a za sadnju u plastenicima se iskljućivo koriste više kategorije frigo sadnica, sa ili bez supstrata. Kada se sadnja obavlja na zemljištu, onda se koristi A kategorija živića, najčešće A 500, ređe A700, u poslednjoj dekadi jula. Gajenje jagode u plastenicima sa dopunskim grejanjem na organskim ili organo-mineralnim supstratima podrazumeva kategoriju A+ najčešće A+300, 350 ili 400 i poslednji rok setve zavisi od dužine vegetacije određene sorte, ali se obično svodi na sam početak avgusta. U staklenicima sa velikom količinom svetlosti, dopunskim osvetljenjem i punim grejanjem, sadnja se obavlja krajem avgusta, odnosno početkom septembra korišćenjem kontejnerskih frigo živića A, A+ i AA+ koji su u stanju da daju prinos g do zime i da odmah nakon prekida dormancije produžavanjem dužine dana nastave sa cvetanjem i produkcijom. Priprema sadnice za sadnju podrazumeva lagano otapanje sadnice i aklimatizaciju na sobnoj temperaturi, a potom njenu dezinfekciju u fungicidu i insekticidu, ili eventualni tretman u aminokiselinama, huminskim kiselinama ili nekim drugim biokativatorima ili regulatorima rasta. Pre nego što se potopi u rastvor nekog fungicida na bazi metalaksila (Ridomil Gold) sa sistemičnim delovanjem protiv Phytophtora fragariae ili Allieta protiv Fusariuma, Rhisoctonie, Phytiuma, i nekog insekticida npr. Prestige i dobro se ispere, neophodno je koren skratiti na dužinu od desetak centimetara. U sadnji je veoma važno da korenove žilice u zemljištu imaju potpuno vertikalni položaj i da ne dođe do njihovog povijanja u stranu ili na gore ka površini zemljišta, jer će to usloviti propadanje živića. Plastenički objekat - model A Plastenički objekat - model B U kojoj gustini zasnivati usev? Pogrešno je verovanje da se pravilnim rasporedom sadnica u vertikalnom uzgoju, u heksagonalnom rasporedu na piramidalnom uzgoju, ili na bilo koji drugi način hidroponskog gajenja može neograničeno povećavati gustina useva jagode. Brojnim ogledima je 26 ŠKOLA GAJENJA JAGODE

27 Hidroponska proizvodnja na supstratima Vrsta objekta Plastenički objekat Plastenički objekat Plastenički objekat 8,0m x 50m (400m 2 ) 8,0m x 50m (400m 2 ) 8,0m x 50m (400m 2 ) Proizvodnja na leji Proizvodnja u vrećama Proizvodnja na binorima Pocinkovana konstrukcija Farbana konstrukcija Jednostruka folija Dvostruka folija duv Dvostruka folija Mreža za zasenu Supstrat Živici Agrotekstil Mulch folija Navodnjavanje Cena po m 2 (EUR) Broj živića po m Prinos po m kg 7-8 kg 9-12 kg Proizvodnja na leji Proizvodnja u vrećama Proizvodnja na binorima dokazano da broj sadnica po jedinici površine zavisi od tehnike gajenja (na supstratima ili na zemljištu), odnosno od količine svetlosti u fazi formiranja plodova. Pa ipak, čak i u uslovima Izraela se u zimskoj proizvodnji sa obiljem svetla ne preporučuje gustina veća od 20 biljaka/m 2, na Siciliji 14 biljaka/m 2, u kontnentalnoj Italiji 12 biljaka/m 2, dok se na geografsoj širini Beograda ne preporučuju gustine veće od 10 biljaka/m 2. Ovaj broj živića se bez obzira na vrstu medijuma bez problema može rasporediti u jednoj horizontalnoj ravni i na taj način omogućiti pri gajenju jagode na supstratu pravilna distribucija svetlosti, vode i hraniva, odnosno ujednačeni mikroklimatski uslovi i razmena gasova u fotosintezi odnosno disanju. Kod vertikalnog uzgoja se značajno uvećavaju troškovi proizvodnje. Osim neadekvatne gustine, nepravlne distribucije svetlosti, vrlo veliko ograničenje je i nemogućnost ujednačenog navodnjavanja iishrane na koloni visine skoro dva metra. Živići nemaju prostora za formiranje dovoljnog broja korenovih vratova i na taj način se rod smanjuje i obično ne prelazi 4 do 5 kg/ m 2, što onda nikako ne opravdava povećana ulaganja. Sa nesavršenijim sistemom ishrane i posebno smanjenom efikasnošću drenaže, smanjuje se i gustina useva. Kada se jagoda gaji u vrećama odignutim od površine u plasteniku onda je maksimalna gustina 8 sadnica/m 2. Na ovoj gustini je dovoljno svetlosti za zametanje i produkciju, ali i za manipulaciju i berbu. Odizanje vreća je veoma značajno zbog bolje drenaže i manje opasnosti od sive truleži, pogotovo kod sorata sa dužim cvetanjem i plodonošenjem. Kada se jagoda gaji na visokoj leji i na supstratu onda je maksimalna gustina 6 sadnica po kvadratu površine plastenika. To je dobar sistem koji omogu- ŠKOLA GAJENJA JAGODE 27

28 GAJENJE JAGODE ćuje veću fleksibilnost, brzu promenu sadnog materijala i intenzivnu proizvodnju sa smanjenim rizikom u slučajevima nedovoljnog vladanja znanjem u oblasti fertigacije useva. Po sadnici je veća količina supstrata pa je i puferna sposobnost daleko viša, te greške nisu katastrofalnog karaktera. Kada se jagoda gaji na zemljištu, onda u zavisnosti od kvaliteta plastenika treba praktikovati gustinu 4 do 5 živića po kvadratu. Treba napomenuti da jagoda stiže uvek ranije ukoliko su vreće tokom kasne jeseni i zime na površini zemljišta, koje još uvek zbog svog visokog toplotnog kapaciteta doprinosi bržem kretanju useva u proleće. Negovanje useva do jesenje berbe Ukoliko se zasad zasniva na vreme, polovinom jula najkasnije u poslednjoj dekadi jula, onda u plastenicima obezbeđujemo dovoljno dugu sezonu da možemo isforsirati usev da posle jesenje berbe, dovoljno razvije vegetativnu masu i formira rodni potencijal za sledeće proleće i da ne kasni u cvetanju, zametanju i berbi, niti da se smanjuje prinos u nekom većem procentu. Treba imati na umu da jesenji rod iscrpljuje sadnicu i da kasna setva po pravilu znači kašnjenje zametanja narednog proleća i smanjenje potencijalnog prinosa. Zato pravovremena sadnja u dobrim i potpuno kontrolisanim uslovima ima esencijalni značaj za uspeh u proizvodnji. Regulacija mikroklimatskih uslova je takođe veoma značajna u pravilnom zasnivanju useva. Zasenjivanje mrežama sa 30 % zasene ditrektno smanjuje temperaturu kao i uporeba mistera, povećava se relativna vlažnost vazduha i ubrzava ukorenjavanje. U ovakvom režimu tek posađene sadnice razviju dovoljan potencijal da iznesu u narednih 6 nedelja do 2 meseca od sadnje od 50 do 100 grama po živiću, kod ranih i srednje ranih sorata, pa sve do 300 g kod srednje kasnih sorti visokih kategorija žiivća A+ ili A++. Kombinacijom dobrog provetravanja, zasenjivanja i orošavanja, poželjno je održati temperaturu od 25 do 28 C i na taj način dovoljno vegetativno razviti sadnicu do momenta cvetanja. Ukoliko je mlada biljka previše generativna onda treba pristupiti uklanjanju suvišnih cvetova ili čitavih cvetnih grana. Stolone koje se javljaju treba redovno uklanjati kako ne bi neproduktivno trošili stvorene asimilate. Voditi računa o higijeni i fitosanitarnim pravilima. Obavezno je nošenje rukavica i njihova redovna zamena pri prelasku iz objekta u objekat. Nakon svake pauze neophodno je detaljno pranje ruku ili opreme koja se koristi u plasteniku. U zavisnosti od vremena sadnje i ranostasnosti sorte, te kategorije živića, berba obično započinje 6 do 8 nedelja nakon sadnje. Septembar je mesec u kome postoje povoljni uslovi za nesmetano zrenje i u godinama kada miholjska jesen ima nešto duže trajanje obično se može produžiti do prve dekade oktobra, što smatramo krajnjim momentom da se uklone svi preostali zeleni i nerazvijeni plodovi, sa čitavom cvasti. Negovanje useva do zimskog mirovanja Nakon berbe i uklanjanja zaostalih cvetova usev se vegetativno forsira korišćenjem vodorastvorljivih formulacija u ishrani sa odnosom NPK Od prve dekade oktobra do početka novembra koristi se u potpunosti asimilacioni potencijal za što veću organsku produkciju i akumulaciju rezervi i formiranje rodnog potencijala za narednu godinu. Ukoliko se bez obzira na opterećenost jesenjim rodom u bokoru formira više od 2 do 3 korenova vrata, onda ih laganim kidanjem treba ukloniti, jer će u protivnom na proleće veliki broj korenovih vratova, nekad i desetak, usloviti preobilno zametanje, sitnije plodove, koji neće imati dovoljno tržišnosti. Ishrana potom dobija novu dimenziju i fertigacijom i folijarnim putem primenjuje se kalijum nitrat sa ciljem da se u biljci formira što više plastičnih materija, poveća viskozitet u ćeliji i smanji sadržaj vode u intercelularnom prostoru. Tako se povećanom otpornošću biljke pripremaju za bolje prezimljavanje i manje štete od mrazeva. U stanju dormancije zasad provodi narednih nekoliko meseci. Relativnim zasušivanjem zasada od kraja oktobra do početka decembra i prvih jačih zahlađenja i ledenih dana, povećava se otpornost korena i smanjuje opasnost od propadanja usled infekcije nekim gljivičnim oboljenjem. Na ovaj način su biljke optimalno pripremljene za prezimljavanje. Ukoliko zasadu u jednostavnijim plastenicima prete vrlo niske temperature, onda usev pre prvih jačih zahlađenja treba pokriti agrotekstilom. Termozaštitne barijere od lakog netkanog tekstila, omogućuju idealno prezimljavanje i brzo kretanje u proleće. Prekid dormantnosti i inicijacija cvetanja Na prekid dormantnost i na incijaciju formiranja cvetnih pupoljaka u najvećoj meri utiču temperature, dužina dana i u letnjem periodu nakon prolećne berbe, zasušivanje. Ukoliko se jagoda u staklenicima sa punim grejanjem gaji u hidroponskoj proizvodnji iz kontejnerske sadnice kategorije A++ sa sadnjom početkom septembra, onda je neophodno da se dopunsko osvetljenje praktikuje do 22 sati u toku večeri, odnosno dužina dana 14 do 16 sati, kako bi jagoda nakon 6 nedelja od završetka prvog ciklusa berbe nastavila normalno sa cvetanjem. U takvoj tehnologiji gajenja neophodno je održavati noćne temperature u opsegu 13 do 18 C, a dnevne 21 C. Drugi način jeste snižavanje temperatura u plasteniku na nivo niži od 7 C u trajanju od 500 sati, odnosno tri ne- 28 ŠKOLA GAJENJA JAGODE

29 delje za fotoneutralne sorte, dok se kod sorata dugog dana (većina sorti koje se gaje u kontinetalnom klimatu) praktikuje temperatura 1,5 do 2 C u trajanju od 5 nedelja. Negovanje useva do berbe Kada se noćne temperarure u plasteniku bez grejanja ustale na 5-6 C započinje se sa čišćenjem zasada jagode i njegovim prolećnim forsiranjem. Staro sasušeno lišće, donji listovi koji dodiruju malč foliju, promrzli i li ljubičasti listovi sa deficitom fosfora se uklanjaju i iznose iz plastenika. Odmah potom se pristupa zaštiti useva primenom bakarnih preparata, preko primene Ridomila i nekog akaricida, do faze cvetanja kada se posebna pažnja posvećuje zaštiti od sive truleži. Prema našim iskustvima najbolje je da se noćne temperature u zaštićenom prostoru sa dogrevanjem održavaju na 12 do 13 C, a da se dnevne temperature do cvetanja održavaju na 16 do 18 C. Relatvna vlažnost vazduha ne bi trebalo da prelazi 55%. Polinacija Polinacija je veoma značajan aspekt gajenja jagode u zaštićenom prostoru. U zavisnosti od načina i tehnologije gajenja za te namene se koriste različite vrste solitarnih insekata, ali u poslednje vreme košnice sa bumbarima imaju najčešću primenu. Posebno je značajno korišćenje bumbara u polinaciji u vrlo ranoj proizvodnji jagode u zaštićenom prostoru, kada su ose i pčele u prirodi malobrojne, a plastenici većim delom dana zatvoreni. Aktivnost većine polinatora je optimalna na temperaturama 16 do 18 C, dok su bumbari aktivni već od 8 C. U uslovima nižih temperatura u plasteniku i veće relativne vlažnosti, naročito kod nekih sorti je količina polena nedovoljna za pravilnu oplodnju pa dolazi do različitih deformacija plodova. Da bi se u polinaciji bumbarima postigli dobri rezultati neophodno je pravilno odrediti momenat unošenja košnice. Takođe je od presudnog značaja pravilno normiranje veličine društava prema broju sadnica. Ukoliko košnice unesemo ranije od početka masovnog cvetanja, sa većim brojem bumbara od optimalnog, velika aktivnost može dovesti do oštećenja plodova. Osim redovnog navodnjavanja, ishrane i zaštite zasada jagode, mere nege obuhvataju i redovno uklanjanje stolona i po potrebi uklanjanja viška cvetnih grana kod jako generativnih sorata. Berba i pakovanje jagoda Mada se tehnici berbe posvećuje relativno slaba pažnja, treba napomenuti da je ovo vrlo osetljiva operacija, od koje u velikoj meri zavisi ukupan uspeh u proizvodnji i prodaji. Naime, za samo par dana u plodu se drastično menja sadržaj šećera i kiselina, od čega presudno zavisi ukus i kvalitet, ali i tržišnost ubranih jagoda. Pavilno otkidanje, bez jakog pritiska na plodove, uredno slaganje i kalibracija u PET posudice i kasnije u gajbe, brzo rashlađivanje pre otpreme, imaju veoma veliki značaj u postizanju dobre cene i privlačenju kupaca. Prezrela jagoda gubi na tržišnosti, smanjuje se konzistencija, matira sjaj, a boja često dobija vrlo tamnu nijansu. Prezrela jagoda na visokim temperaturama povećava respiraciju tkivima, pa se u velikoj meri smanjuje postojanost u trgovinama, tzv. šelf lajf. Negovanje useva posle prolećne berbe i obnavljanje zasada Kod nekih sorata dugog dana, u izvesnoj meri je moguće inicirati i drugo zametanje. Naša iskustva ukazuju da su to sorte Clery i Elsanta, ali ovakva tehnika zahteva dosta znanja, podrazumeva preciznu metodologiju zasušivanja i kontrole ishrane i vrednosti EC. U protivnom treba pratiti sledeću tehniku. Polagano zasušiti usev u trajanju 3 do 4 sedmice. Zatim se pristupa uklanjanu nadzemne mase na visini 3 do 4 cm iznad korenovog vrata. Preliminarno ispitivanje nije ukazalo na značajnije preimućstvo u vegetativnom obnavljanju ukoliko se na svakoj biljci ostavi 2 do 3 najmlađih listova kao vodilice, iako je regeneracija bila nešto brža. Posebno je to bez značaja ukoliko se ima u vidu da hemijska zaštita onda može u potpunosti uništiti inokolum i prekinuti ciklus zaraze. Nakon kalusiranja ostataka lisnih drški pristupa se primeni bakarnih preparata u koncentraciji 0,4%, a potom kod olistavanja primeni metalaksila, fosetil aluminijuma i fosfitne forme fosfora u folijarnom tretiranju i kroz sistem kap po kap. Usev se normalno hrani sa ciljem ujednačenog vegetativnog razvoja, najpre u odnosu NPK 1:1:1, a potom 2:1:3, uz obavezno unošenje magnezijum sulfata i mikroelemenata ŠKOLA GAJENJA JAGODE 29

30 o Ponuda sorti frigoživića jagoda firme AGRO-FertiCrop Subotica u 2008 god. Firma Agro-FertiCrop od ove godine na našem tržištu nudi sertifikovani sadni materijal-sadnice jagoda, frigo živiće, renomiranih italijanskih proizvođača. Takođe, kao i predhodnih godina, agronomska stručna služba firme Agro-FertiCrop pruža na terenu kompletnu pomoć proizvođačima jagoda u vidu davanja tehnologije proizvodnje, lične posete proizvođačima kao i davanjem stručnih saveta. Živić predstavlja sadnicu jagode, to jest, najkorišćeniji oblik sadnog materijala za vegetativno razmnožavanje jagoda. Živić se razvija iz adventivnog pupoljka na nodusu (članak) stolona. Postoji nekoliko vrsta sadnica jagoda: zeleni, čekajući, frigo i kontejnerski. Frigo živići su živići koji se čuvaju u hladnjačama gde one miruju i na taj način se čuvaju i do 10 meseci. Frigo ili ohlađeni živići na osnovu prečnika korena dele na četiri klase: A++, A+, A i A-. Firma Agro-FertiCrop nudi frigo živiće A+ (12-18 mm) i A (8-11 mm) klase i to sledeće sorte: ALBA izuzetno rana sorta Ćezena, Italija. Bujna biljka, visoke produktivnosti, tolerantna na bolesti. Plod velik i ujednačen, lepog, duguljastog izgleda, izuzetno otporan, sjajno crvene boje, odličnog ukusa i mirisa. Berba je laka zahvaljujući ujednačenom zrenju i lakom ubiranju plodova. Vrlo rana sorta, širokog polja uzgajanja. Daje odlične rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju. MAYA - srednje rana sorta Ćezena, Italija. Bujna biljka, visoke produktivnosti, tolerantna na bolesti. Plod velik i ujednačen, lepog, duguljastog izgleda, izuzetno otporan, crveno blago narandžaste boje, visokog sjaja, odličnog ukusa i mirisa. Berba je vrlo produktivna zahvaljujući ujednačenosti zrenja i veličine plodova. Srednje rana sorta. Daje odlične rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju. Ne podnosi preterano azotna đubriva. ROXANA srednje kasna sorta Ćezena, Italija. Izuzetno bujna biljka, visoke produktivnosti, tolerantna na bolesti. Plod izuzetno velik i ujednačen, lepog, duguljastog izgleda, izuzetno otporan, sjajno crvene boje, odličnog ukusa i mirisa. Berba je vrlo produktivna zahvaljujući ujednačenosti zrenja i veličine plodova Srednje kasna sorta. Daje odlične rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju. Odlična kvalitativna i kvantitativna produktivnost plodova u jesenjoj proizvodnji i kod uzgajanja u visećim sistemima. DORA srednje rana sorta Verona, Italija. Srednje bujna biljka, srednje do visoke produktivnosti. Plod vrlo velik, pravilnog, izduženog oblika, vrlo ujednačen, sa okruglim ili duplim vrhom, crvene boje, srednjeg sjaja, čvrste peteljke, izuzetno otporan, veoma slatkog ukusa. Pogodna za gajenje na otvorenom polju i u plastenicima. Izuzetno dobar jesenji prinos u plastenicima. IRMA srednje rana sorta Verona, Italija. Vrlo bujna biljka visoke produktivnosti. Plod velik, izduženo koničnog oblika, pravilan, srednje ujednačen, oštrog ili duplog vrha, vrlo sjajno crvene boje, slatko kiselkastog ukusa. Srednje rana sorta, pogodna za gajenje na otvorenom polju. U plasteničkoj proizvodnji daje izuzetno dobar jesenji prinos. ONDA srednje rana sorta Ćezena, Italija. Srednje bujna biljka visokog prinosa. Otporna na antraknoze i glavne bolesti, ali je osetljiva na bakterije. Kasno cveta. Plod velikih dimenzija, koničnog ili okruglo koničnog oblika, ujednačen, otporne i suve površine, intenzivno crveno narandžaste boje, ujednačene i vrlo sjajne, srednje slatkog ukusa. Izuzetno izraženo srce. Srednje rana sorta, pogodna za gajenje na otvorenom polju. U plasteničkoj proizvodnji takođe daje dobar prinos. 30 ŠKOLA GAJENJA JAGODE

31 Tehnologija proizvodnje Frigo živiće 2 dana pre rasađivanja staviti u šupu, ili neko drugo tamno i pokriveno mesto da bi se prilagodio uslovima spoljne sredine. Parcelu navlažiti dan pre sadnje. U zemljište, pre rasađivanja, uneti mineralno đubrivo Cropcare ( ) kg/ha, organsko đubrivo Fertor ili Siforga ( kg/ha) kao i neki insekticid (Galation, Rovocid ili Foxim 1 kg/100m 2 ). Trake za navodnjavanje postaviti ispod folije, rupe za sadnju (6 8 cm) bušiti preko folije. Prilikom rasađivanja živić staviti u rupu tako da 3-4 zelena lista budu van folije. Sadnicu dobro pritisnuti. Posle rasađivanja, ukoliko se radi o manjoj površini ručno zaliti rastvorom Ferticare u koncentraciji od 0,2 0,3% (20-30 grama na 10 litara vode) i to pola litre (0,5 l) po živiću. Veće površine prilikom prvog navodnjavanja preko sistema kap po kap tretirati rastvorom Ferticare , kg/ha. U ovaj rastvor dodati i Previcur Energy (0,1%) radi zaštite živića od truleži. Prinos t/ha i više Osnovno đubrenje na srednje teškim zemljištima u zavisnosti od obezbeđenosti hranivima izraženo u kg/ha Vrsta đubriva Obezbeđenost zemljišta hranljivim elementima slabo srednje dobro CROPCARE ili CROPCARE CROPCARE ili CROPCARE CROPCARE ili CROPCARE Nedeljne doze đubriva u tehnologiji fertigacije, na otvorenom i u zaštićenom prostoru, gajenje na zemljištu sa primenjenim osnovnim đubrenjem Period Vrsta đubriva Kg/ha Napomena Sadnja, zaliti FERTICARE ,2% rastvor Ukorenjavanje (jesen-proleće) FERTICARE Ca-nitrat Intenzivan porast (jesen) FERTICARE Do zametanja prvih plodova(proleće) Ca-nitrat 30 Intenzivan rast plodova FERTICARE ili KALIUM NITRAT Pred zrenje i tokom berbe FERTICARE Nakon berbe, do kraja vegetacije FERTICARE KALIUM NITRAT Navodnjavati svaki dan u 2 navrata (pre i posle podne) od po 1 2 sata, odnosno do normalne vlažnosti (80 85% PVK). Đubrivom Ferticare nastaviti prihranu 3 4 dana po sadnji i to 15 grama/m 2 /nedeljno (ili ručno koncentracija 0,2 0,3%). Posle, kada se jagode prime i isprave, ići sa Ferticare grama/m 2 /nedeljno. Voditi računa o zdravstvenom stanju useva i prilagoditi zaštitu. Ovakvim uzgojem uz primenu prave tehnologije proizvodnje (koju ćete dobiti za proleće) jagode pripremamo da u proleće daju pun i pravi prinos (1kg/živiću). Folijarna prihrana Hranljive materije primenjene direktno na listove pomažu brži oporavak od nedostatka pojedinih elemenata, ali u slučaju dobre snabdevenosti popravlja se kondicija biljke i njena otpornost. Zato se predlaže primena folijarnih đubriva svakih 7-10 dana, zajedno sa sredstvima za zaštitu bilja. Dejstvo folijarnog đubrenja je brzo, ima veliki značaj u regeneraciji biljaka, pomaže biljci da prebrodi nepovoljne periode. PHOSFIK je đubrivo specijalnog stimulativnog dejstva, pomaže i poboljšava efikasnost sredstava za zaštitu, a tretmani primenjeni pre cvetanja povoljno utiču na količinu i kvalitet ploda. Folijarna prihrana jagode Razvojni stadijum Vrsta đubriva Koncentracija % Cilj tretmana Nakon sadnje i FERTICARE ili 0,3-0,5 pospešivanje rasta tokom razvoja rozete FOLICARE Zn Od početka cvetanja, FERTICARE ili poboljšanje kvaliteta i 0,5-0,7 razvoj ploda FOLICARE B zametanja FERTICARE ili kondicioniranje za prinos Nakon berbe 0,5-1,0 FOLICARE Zn u sledećoj godini U prvoj polovini vegetacije kondicioniranje, PHOSFIK ,4-0,6 2-3 puta prevencija Jedan tretman Nedeljno Nedeljno Nedeljno, prema potrebi u podeljenim dozama Dva do tri tretmana Tretman jagoda: - umakanje korena u rastvor koncentracije 0,3% pre sadnje - tretman u vegetaciji 10 l/ha, putem sistema kap po kap sa višom dozom vode - jesenji tretman: l/ha sa mnogo tečnosti, primena sistemom kap po kap - folijarna prihrana 2,5-3 l/ha, sa mnogo tečnosti, 2-3 puta za vreme sezone počevši pre cvetanja. Za sva pitanja, kao i eventualne probleme obratiti se našoj stručnoj službi dipl. ing. Milutin Karas 063/ dipl. ing. Vuk Vujasinović 063/ dipl. ing. Malina Petrović 063/ dipl. ing. Radenko Nikolić 063/ dipl.ing. Aleksandar Lazar 063/ dipl. ing Boban Stanković 063/ Uvoznik za Srbiju: AGRO-FertiCrop, Subotica; Pap Pala 17, tel/fax: 024/ office@agro-ferticrop.co.yu ŠKOLA GAJENJA JAGODE 31

32 GAJENJE JAGODE Izvozna šansa u proizvodnji jagode na otvorenom polju Proizvodnja jagode na otvorenom polju i pod nastrešnicama ima veliku perspektivu u bliskoj budućnosti, ukoliko se ostvare neke neophodne pretpostavke. Tu pre svega jako važnim smatramo pravilnu reonizaciju, koja bi omogućila da izborom odgovarajućeg sortimenta obezbedimo kontinuirano snabdevanje domaćeg i stranog tržišta kvalitetnom robom čitave sezone, najpre iz ravničarskih, a potom i planinskih područja čak do 1000 m nadmorske visine, gde za to postoje dobri preduslovi. Naše komšije u Sloveniji i Hrvatskoj već uveliko izvoze jagodu u Austriju i Nemačku i postižu veoma dobre cene. Sa otkupom jagode za izvoz u Rusiju započelo se pre par godina. Bez obzira na početno nesnalaženje, slabu organizaciju i vrlo često nekorektnosti u pakovanju i otpremi, ne treba sumnjati da će se ovaj trend povećanja izvoza dalje nastaviti. Odabir parcele i poštovanje plodoreda Za gajenje jagode biraju se ocediti tereni sa izrazitom osunčanošću, zaštićeni od jakog vetra i sa adekvatnim osobinama zemljišta. Proizvodnja jagode na lakim, humoznim zemljištima, koja se za sadnju pripremaju intenzivnom osnovnom obradom, nakon unošenja dobro zgorelog stajnjaka ima velike šanse za uspeh, uz kasnije poštovanje osnovnih agrotehničkih principa. Najvažniji preduslov u modernoj proizvodnji jagode na otvorenom polju jeste mogućnost navodnjavanja. Pošto se jagoda gaji na foliji, onda sistem kap po kap ne obezbeđuje samo neophodnu vodu za porast i razviće useva, već na taj način primenjujemo i sva potrebna hraniva, kao i neka hemijska zaštitna sredstva u kontroli bolesti i štetočina jagode. Stoga, do parcela pogodnih za gajenje jagode nije lako doći. U dolinama reka i kotlinama, gde je voda za navodnjavanje relativno lako dostupna i imamo laka i humozna zemljišta, česta je pojava magle i poznih prolećnih mrazeva. U pribrežju je veći problem pronaći laka, peskovita zemljišta i dostupan izvor vode za navodnjavanje. Jagoda je izuzetno osetljiva na bolesti korena te se poštovanju plodoreda posvećuje veoma velika pažnja. Treba izbegavati preduseve koji su osetljivi na istu grupu gljivičnih oboljenja, u prvom redu krompir, paradajz i papriku, druge vrste jagodastog voća, ali i neke druge povrtarske useve. Za sigurnu proizvodnju treba znati da se usev jagode na istu parcelu ne vraća za 6-7 godina. Ukoliko se ne može praktikovati pun plodored onda treba primeniti četvoropoljnu rotaciju (šećerna repa, kukuruz, soja, pšenica), a potom površinu izuzeti iz rotacije i gajiti jagodu 2-4 godine u zavisnosti od produkcije i zdravstvenog stanja zasada. U Italiji se jagode i na otvorenom polju i u lakim plastenicima gaje samo jednu jesen i jedno proleće, a potom se uz dezinfekciju pristupa zasnivanju novog zasada u četvoropoljnom ili tropoljnom plodoredu. Agrotehnika zasnivanja zasada jagode Kod zasnivanja zasada neophodno je blagovremeno i u potpunosti inkorporirati sve žetvene ostatke preduseva. Laka zemljišta koja nisu sklona stvaranju plužnog đona dovoljno je orati na dubinu 35 do 40 cm, dok je za teža i loše drenirana zemljišta poželjno obaviti podrivanje. Kod ponovnog zasnivanja zasada najpre treba ukloniti sve nadzemne biljne ostatke, a nakon skidanja folije i uklanjanja traka nije loše razrivanjem banka na površinu izbaciti i ostatke korena, pa ih setvospremačem sakupiti i ukoloniti sa parcele. Potom treba obaviti intenzivno podrivanje i rahljenje zemljišta na dubini 50 do 60 cm, nađubriti zemljište zgorelim stajnjakom, a potom izvršiti dezinfekciju basamid granulatom i hlorpikrinom ili nekim drugim preparatima. Unošenje t/ha dobro zgorelog stajnjaka je veoma značajno kod zemljišta koja nisu idealna za gajenje jagode, jako vezanih zemljišta koja imaju viši sadržaj gline, 32 ŠKOLA GAJENJA JAGODE

33 ili pak kod peskovitih, malo humoznih zemljišta. Jagoda se gaji na visokoj leji pokrivenoj polietilenskom folijom, čime je aktivnost korena optimalna, pošto ne dolazi do prevlaživanja, a usev u proleće ranije prispeva, pošto se zemljište brže zagreva. Plodovi su krupniji, obojeniji i čisti, tako da imaju daleko veću tržišnu vrednost. Dopunska obrada ne sme da podrazumeva puno prohoda teškom mehanizacijom, da se zemljište ne bi previše sabilo pre podizanja leja sa folijom i sistemom kap po kap. Tada se unosi i potrebna količina mineralnih đubriva, najbolje što kvalitetnijih vodorastvorljivih, koja sadrže i huminske kiseline, magnezijum ali i neophodne mikroelemente. Preporučujemo unošenje , pa čak i 800 kg/ha Multi Comp Base đubriva, a sve u zavisnosti od plodnosti zemljišta. Ovo đubrivo je formulisano od najkvalitetnijih potpuno vodorastvorljivih komponenti, diamonijum fosfata i kalijum nitrata, pri čemu su u postupku granulisanja upotrebljene huminske kiseline iz laverdita i inhibitori nitrifikacije (nitrapirin) i niz drugih komponenti koje mu daju izuzetnu upotrebnu vrednost. Tokom izvođenja dopunske obrade, ili tokom samog formiranja bankova, unosi se inkorporacijom potrebna količina zemljišnih insekticida radi kontrole žičnjaka, grčica, rovaca i drugih zemljišnih štetočina, naročito nakon razoravanja travno-leguminoznih smeša, ili nakon razoravanja lucerke. Unošenje 8 kg/ha preparata Force često nije dovoljno, pa se odmah nakon pripreme leja, postavljanja folije i traka za navodnjavanje pristupa navodnjavanju pre sadnje i tom prilikom primenjuje 1 do 1,5 l/ha Talstara. Kada obaviti sadnju jagode? Za sadnju treba koristiti deklarisane frigo živiće, koji se proizvode kulturom meristema i po svom potencijalu u prinosu, daleko prevazilaze klasičan način umnožavanja jagode. Živići se razlikuju i po kategoriji i dijametru korenovog vrata i po tome nose različite oznake A-, A+ i AA+. Živići A++ tzv. (waiting bad) mogu prolećnom sadnjom dati pristojan rod već u godini zasnivanja na otvorenom polju, kao i sadnica iz kontejnera koja je u zelenom stanju prezimela u zaštićenom prostoru. U umereno kontinentalnom pojasu se sadnja viših kategorija frigo živića obavlja od kraja maja do kraja jula, pri čemu se kod iskusnih proizvođača i u dobrim uslovima proizvodnje može očekivati inicijalni rod po živiću od 50 do 300 g u zavisnosti od sorte, snage živića i uslova i tehnike gajenja. Krajem avgusta do polovine septembra jagoda se zasniva iz bezvirusnih zelenih živića, jer još uvek ima vremena za njihov vegetativni razvoj i formiranje roda u narednoj godini. Frigo živići se sade nakon prethodnog laganog odmrzavanja na sobnoj temperaturi u trajanju 2 do 3 dana. Pre sadnje izvrši se skraćivanje korena na 9-10 cm i dezinfekcija živića u rastvoru Ridomila i nekog insekticida npr. Prestige. U samoj sadnji živić ne sme dugo da bude na visokoj temperaturi, već se što pre nakon iznošenja iz vlažnog i tamnog prostora, pažljivo rasađuje u zemljište tako da se koren slučajno ne povije vrhovima uvis, što onemogućava pouzdan prijem. Pre sadnje treba pravilno obaviti zalivanje, kako visoke temperature ne bi usporile ukorenjavanje i prijem živića. Treba voditi računa da obilnim i čestim navodnjavanjem sistemom kap po kap ne izazovemo slab prijem, truljenje i propadanje živića. Visoke temperature pod malč folijom na jako vlažnom, ili potpuno saturisanom zemljištu prosto skuvaju mlade živiće. Kod julske sadnje i visokih letnjih temperatura, često se u prvih 2 do 3 nedelje od sadnje praktikuje redovno orošavanje mikrorasprskivačima koji se nakon dve do tri nedelje uklanjaju kada se frigo živići pravilno ukorene i počnu vegetativno da razvijaju. Orošavanjem se smanjuju temperature i povećava relativna vlažnost vazduha što izuzetno pogoduje porastu i razviću jagode, bez bojazni od infekcije patogenima. U našim kontinentalnim uslovima klime najbolje je sadnju obaviti polovinom jula, najkasnije do kraja jula početka avgusta, ali samo ako raspolažete sadnicom dijametra preko 10 mm. Napominjemo da je vrlo važno među redovnim merama nege, pedantno i redovno uklanjati stolone i cvasti, kako bi se usev dovoljno vegetativno razvio i dovoljno izbokorio do nastupanja jesenjih mrazeva. Poželjno je da se po svakom živiću formira najmanje 2-3 korenova vrata, odakle će se nakon zime jagoda ponovo razbokoriti i zemetnuti plodove. Ukoliko slabije razvijen bokor opteretimo rodom već u jesen, narednog proleća imaćemo kašnjenje cvetanja, plodonošenja i mali rod. U septembru i u oktobru trudimo se da živić fertigacijom i folijarnom ishranom pripremimo za nastupajuću zimu. Zato ishrana kaljum nitratom ima veoma veliki značaj. Od polovine oktobra do polovine novembra, smanjujemo zalivanje i ishranu i usev pripremamo za prezimljavanje. Ukoliko zasadu prete jake golomrazice, suvi vetrovi i zaleđivanje banka ispod folije na težim zemljištima koja nisu najbolje drenirana, onda usev pre ŠKOLA GAJENJA JAGODE 33

34 GAJENJE JAGODE prvih jačih zahlađenja treba pokriti agrotekstilom. Termozaštitne barijere od lakog netkanog agrotekstila, naročito one veće debljine 23 g/m 2 omogućuju idealno prezimljavanje i u uslovima golomrazica (nekoliko dana oko i ispod -10 C) i na negativnim temperaturama blizu 0 C (visoka zasićenost vlagom). Kada se u proleće stabilizuju noćne temperature na oko 5-6 C, uklanjamo sve promrzle i oštećene listove, kao i starije donje listove koji leže na foliji. Rano prolećni tretman podrazumeva obaveznu primenu bakarnih preparata, nakon čega se primenjuju i Ridomil i Alliette u narednim tretmanima, a u folijarnom đubrenju i aminokiseline i fosfitna đubriva. Nadalje ishrana putem sistema kap po kap prati okvirni program ishrane. Mere nege u gajenju jagode na otvorenom polju podrazumevaju u velikom broju slučajeva, naročito kod težih tipova zemljišta nastiranje slamom između bankova, kako se za vreme padavina plodovi u zrenju ne bi prljali ili primili zarazu, a berači mogli svoj posao da obavljaju nesmetano i odmah posle kiše. Nakon završetka berbe usev se jedno vreme održava vegetativno, a najkasnije do polovine jula izvrši se potpuno uklanjanje nadzemne mase košenjem, nakon čega ponovo sledi program zaštite, ishrane i navodnjavanja. Polovinom septembra se proređuje broj korenovih vratova na 2 do 4 u zavisnosti od bujnosti sorte, a od početka oktobra se usev zasušuje. Od polovine novembra, a najkasnije od polovine decembra kod ranih i osetljivih sorata vrši se prekrivanje jagode lutrasilom u cilju zaštite od izmrzavanja. Usev se obično gaji tri godine i u slučaju prosečnih meteoroloških uslova, bez elementarnih nepogoda, uz dosledno poštovanje preporučene tehnologije, naporan rad, istrajnost, moguće je postići prinose od 20 t/ha za rane, pa čak i do 35 t/ha za visokorodne kasne sorte. Prinosi u Španiji i Italiji, gde se svake godine obnavlja zasad i koristi samo jednu godinu, gde se zemljište detaljno dezinfikuje i gde se primenjuje vrlo napredna tehnologija gajenja, dostignuti su prinosi od 45 t/ha. 34 ŠKOLA GAJENJA JAGODE

35

36 GAJENJE JAGODE Predračun repromaterijala za zasnivanje 1 ha jagode odnosi se na parcelu 33 x 300m = 1 ha ukupno Cene su date sa uključenim PDV-om koji za frigo sadnice i đubrivo iznosi 8 %, a za opremu za navodnjavanje, folije i lutrasil iznosi 18%. Podsticajna sredstva od strane Ministarstva za poljoprivredu u 2008 godini iznose dinara/ha, a povraćaj za folije i agrotekstil 15%, dok za sistem za navodnjavanje kap po kap čitavih 50% od fakturne vrednosti umanjene za vrednost PDV-a, dok je u marginalnim područjima povraćaj i veći. Naša ocena je da proizvodnja jagode i drugih vrsta jagodastog voća za svežu konzumnu potrošnju i za izvoz ima veoma dobru perspektivu i da predstavlja značajnu razvojnu šansu Srbije u bliskoj budućnosti. Najvažnije pretpostavke za uspešan nastup na stranim tržištima jesu, odgovarajući obim proizvodnje, kontinuitet u snabdevanju kvalitetnom robom, dobra organizacija posla i efikasan sistem prenosa savremene tehnologije u neposrednu proizvodnju. Vrsta repromaterijala Specifikacija j.m. kom Cena po j.m. ( ) Cena ( ) Cena ( ) Malč folija Srebrna o. R = 5 cm 40 x 30 cm 1,2mx1000mx25mic rolna Đubriva MultiCopmBase 14:13:20+2MgO 50 kg vreća Živići jagode A Dijametar mm Kom , , Navodnjavanje Kap po kap T tape m kolut Priključna spojnica sa ventilom Kom Layflat 50mm Kom PE 50 M Obujmica 50 x ¾ Kom Spojnica M ¾ x 25 Kom Lakat spojnica 25 x 25 Kom Muf ¾ x ¾ Kom Mix Rite fertilizaciona pumpa ¾ Kom PE 25mm/3,2 M Ventil M/F 1 1/2 Kom Spojnica M 1 1/2 x 50 Kom Spojnica F 2 x 50 Kom Filter 2 mrežni inox Kom Filter 2 disk Kom Teflon traka Kom , UKUPNO 10, Opcija: rana proizvodnja LUTRASIL 23 g/m m 9720 m , , ŠKOLA GAJENJA JAGODE

37

38 Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća Tekst. M.V. ili pišite na: NARUDŽBINE IZ SRBIJE: Poljoprivredni list, Vodovodska I deo 53, Beograd Pozovite na: ŠKOLA GAJENJA prodaja-pretplata@poljoprivrednilist.co.yu JAGODE

39 NARUDŽBINE IZ BIH: Pozovite na: ili pišite na: Poljoprivredni list - predstavništvo, Pilanska bb (Banjalučki velesajam) Banja Luka ŠKOLA p_list@blic.net GAJENJA JAGODE 39

40 Sve za jagode na jednom mestu Po pitanju savremenog uzgoja jagoda firme ATP IRRIGATION iz Beograda i PLANTAŽA MILETIĆ iz Subotice nastavljaju svoju saradnju započetu pre 4 godine. U godini uveden je niz novina. U tehnologiji VERTIKALNOG UZGOJA JAGODA od ove godine za nove proizvođače uvodi se obavezna obuka. Praksa je pokazala da je obuka neophodna. Cilj obuke je da se eliminišu početničke greške i da proizvodnja bude lakša, kvalitetnija i efikasnija, da se investicije brže otplate i da počnu brže da donose prihod. Obuka će se izvoditi u Surčinu kod G-dina Bate Miloševića. G-din Bata je već prošao dva proizvodna ciklusa u tehnologiji vertikalnog uzgoja jagoda. Kada je prvi put posadio jagodu nije imao nikakva predznanja ni o plasteničkoj proizvodnji ni o uzgoju jagoda u plastenicima. Pokazao je veliku zainteresovanost za ovaj vid uzgoja jagoda, potpuno je ovladao tehnologijom i početnicima može biti od velike pomoći njegovo iskustvo. Početnici će u Surčinu moći da vide kako G-din Bata uspešno proizvodi jagode u namenskom, hobi plasteniku i da nauče sve od sadnje jagoda do tehnike navodnjavanja i prihrane vodotopivim đubrivima. U aprilu godine u Srbiji registrovan je PRVI RASADNIK ZELE- NIH SERTIFIKOVANIH KONTEJ- NERSKIH SADNICA JAGODA. Po dobijanju svih neophodnih dozvola za uvoz baznog materijala, proizvodnju i promet sadnica, PLANTAŽA MILETIĆ je u Holandiji kupila licence za njihovu dominantnu sortu ELSANTA i za industrijsku sortu SENGA SENGANA. Uvezen je bazni sadni materijal i formiran je rasadnik na površini od 1 ha. Lokacija za rasadnik je izabrana u saradnji sa stručnim službama, tako da po kvalitetu tla, lokaciji, neophodnim zonama izlocaije i svim drugim parametrima rasadnik ispunjava sve neophodne kriterijume za uspešnu proizvodnju sadnog materijla. Sklopljeni su svi neophodni ugovori sa nadzornim službama pod čijom kontrolom se na PLANTAŽI MILETIĆ odvija poizvodnja sadnica a u cilju dobijanja sertifikovanih, bezvirusnih sadnica. Ovo je početni korak u proizvodnji sadnica a za narednu godinu proširuje se asortiman sa još nekoliko najnovijih holandskih i italijanskih sorti jagoda. Pored zelenih, kontejnerskih, krenuće i proizvodnja frigo TRAY PLANT sadnica. Od ove godine firme ATP IRRIGA- TION i PLANTAŽA MILETIĆ u ponudi imaju kompletnu opremu i tehnologiju za uzgoj jagoda na otvorenom. To podrazumeva vrhunski sadni materijal širokog sortimenta, kvalitetne folije, mašine za izradu bankova i postavljanje folije i kvalitetnih sistema navodnjavanja otpornih na zapušavanje čak i kada u vodi ima dosta gvožđa i kamenca, zatim đubriva, sredstva za zaštitu i ambalažu. Za stare i nove proizvođače urađena je i brošura sa upustvima za gajenje. Brošura i filmovi na CD-u će za nove proizvođače biti sastavni deo opreme, a proizvođači koji su već u poslu dalje konsultacije će moći da rade samo kada savladaju upustva iz brošure i vode dnevnik radova. Novim proizvođačima isporučujemo NAMENSKE konstrukcije plastenika sa kompletnom unutrašnjom opremom za navodnjavanje i orošavanje, najnovije supstrate, vrhunske frigo sadnice i ambalažu za pakovanje. Novo je to što će se vršiti ugovaranje proizvodnje i otkup industrijskih i svežih, konzumnih i klasiranih jagoda. 40 ŠKOLA GAJENJA JAGODE

41 Min. površina za ugovaranje je 0.5ha i min. rok ugovaranja je 4 godine, odnosno dva ciklusa sadnje. Preko ProCredit Bank obezbeđeni su povoljni krediti. Tehnologija po kojoj će se proizvoditi jagode obezbeđuje prinose od t/ha a stručna služba će kontrolisati primenu tehnologije. Zainteresovani proizvođači će moći da dobiju upitnike za prijavljivanje za jedan od savremenih vidova proizvodnje jagode ili da ih skinu sa sajtova ili Proizvođači koji žele da se bave savremenim uzgojem jagoda često su u dilemi koja sadnica je najbolja, da li saditi frigo ili zelenu kontejnersku sadnicu. Proizvođači mora da se prvo opredele u kom periodu godine žele da imaju berbu i u kojoj količini i da osnovu toga se opredele za tip sadnice. Generalno, frigo sadnica se sadi u zatvorenom prostoru i plodovi se beru već posle 6 nedelja. Na taj način tokom godine sezona branja može trajati 6-10 meseci. Ako se frigo sadnica sadi na otvorenom, po pravilu se uklanjaju cvetovi i ne dozvoljava se jesenji rod. Samo NA- JKVALITETNIJA frigo sadnica ( kom/gajbi) posađena u tehnološkom roku i na otvorenom može u jesen doneti mali rod, ali proizvođači MORAJU ZNATI da jesenji rod nosi RIZIK. AKO SE FRIGO SADNICA SADI KASNO ILI AKO SE OSTAVI VELIKI JESENJI ROD I BERE DO KASNO U JESEN, POSTOJI OPASNOST DA U PROLEĆE JAGODA NEĆE CVETATI ILI ĆE DATI KASNO SAMO 1-2 CVETNE GRANE!!! Pravilo je da se sitnije frigo sadnice (veći broj u gajbi 700 do 800 kom) sade ranije (početak jula, čak i kraj juna) u odnosu na krupnije sadnice (manji broj komada u gajbi 250 do 500 kom). Za sadnice kategorije 500 kom u gajbi optimalno vreme sadnje je u drugoj polovini jula. U zavisnosti od sorte prolećni rod je na nivou g/sadnici, odnosno na nivou 20 t/ha. Prinosi na nivou 30-40t/ha postižu se sa zelenim, kontejnerskim sadnicama. To su rezultati koje su u našem klimatskom podneblju potvrdili proizvođači širom Srbije. Praktično nisu zabeleženi prinosi ispod 25 t/ha. Svetski značajan rezultat u proizvodnji jagoda od preko 1.2kg/sadnici primenom savremene tehnologije od pripreme zemljišta preko izrade bankova propisane visine, pravilnog postavljanja sistema navodnjavanja, prihrane i zaštite, ostvario je na svojoj plantaži G- din Živko Guljan iz Surduka. Zelena kontejnerska sadnica se sadi u drugoj polovini jula, ne daje jesenji rod, ali je prolećni rod u zavisnosti od sorte na nivou od 1kg i više. Sadnjom u optimalnim rokovima sadnica na kraju jeseni već ima po 6-7 vratova iz kojih u proleće izbija 10 i više cvetnih grana sa po 7-8 do 10 cvetova. Sadnjom zelene kontejnerske sadnice postiže se prinos koji je duplo veći u odnosu na frigo sadnicu, a prema tome za isti rad dobija se i značajno veći prihod. Savremeni uzgoj jagoda zahteva da se tehnologija ispoštuje 100% i u takvojvarijanti biznis je profitabilan. Tržište traži izuzetno velike količine i konzumne i industrijske jagode i ATP IRRIGATION i PLANTAŽA MILETIĆ su spremni da ispune očekivanja i proizvođača i domaćih i ino kupaca jagoda. BEOGRAD ATP IRRIGATION 011/ , , 063/ SUBOTICA PLANTAŽA MILETIĆ, 024/ , 063/ ŠKOLA GAJENJA JAGODE 41

42 ISHRANA JAGODE Ishrana i navodnjavanje useva jagode Dobro izbalansirana ishrana predstavlja, ipak, najznačajnije oruđe u postizanju visokih prinosa i dobrog kvaliteta i tržišnosti jagode. Predozirana ishrana azotom u odnosu na kalijum, slabi imunološki sistem biljke, čime se otvaraju putevi infekcije fitopatogenima, naročito bolestima uvenuća i pojačava intenzitet napada i brojnost populacije štetnih insekata. Kod jagodastog voća kalijum čini čak 60% ukupnog sadržaja suve materije ploda i praktično je nemoguće u fazi porasta i zrenja plodova jagode izvan odnosa NPK 2:1:3 do 2:1:4 dobiti odgovarajuću boju, sjaj, sadržaj šećera i dobar ukus. Ishrana kalcijumom je takođe veoma bitna za čvrstinu plodova i njihovu dobru ispunjenost. Magnezijum je veoma značajan jer ulazi u sastav hlorofila. Posebno treba istaći potrebu da u odnosu na kalijum i kalcijum, magnezijum ima izbalansiran odnos u ishrani. Potrebe zasada jagode za azotom -N Generalno možemo reći da su za vrlo visoke prinose jagode - i do t/ha, potrebne količine azota od 120 kg/ha. Od ove količine azotnih hraniva vršimo umanjenje u sledećim slučajevima: - za 20 kg/ha u slučaju da gajimo manje prinosne sorte (25-30 t/ha), - za 20 kg/ha ukoliko je zemljište veoma bogato organskom materijom i ima povoljnu mikrobiološku aktivnost i brzu mineralizaciju, - za 20 kg/ha u slučaju da u zasnivanju zasada primenjujemo stajnjak ili huminske kiseline, Uticaj forme azota na ph zemljišta - za 15 kg/ha ukoliko smo za predusev imali jednogodišnje mahunarke ili pak razorali višegodišnje travno-leguminozne smeše. Đubrenje azotom uvećavamo u odnosu na generalnu preporuku u sledećim slučajevima: - za 20 kg/ha u slučajevima ekstremno visokih prinosa iznad 40t/ha, - za 20 kg/ha na posnim, siromašnim zemljištima, sa niskim sadržajem humusa, - za 30 kg/ha ukoliko se zasad zasniva na strništu u istoj sezoni radi mikrobiološkog razlaganja žetvenih ostataka, - za 20 kg/ha u slučajevima ekstremno visokih temperatura i padavina, na lakim zemljištima u fazi zasnivanja zasada, zbog brze mineralizacije i ispiranja, - za 20 kg/ha ukoliko su zime tople, a padavine od oktobra do februara iznad 300 mm, zbog jakog ispiranja. Potrebe zasada jagoda za fosforom -P Za visoke prinose zasad jagode treba prema generalnoj preporuci ishraniti sa kg/ha P 2 O 5, u zavisnosti od obezbeđenosti zemljištem i pristupačnosti fosfora. Ukupni razmenljivi fosfor u zemljištu često nije podatak koji nam može dati pravu sliku o njegovoj pristupačnosti. Na zemljištima bogatim krečom, sa alkalnom hemijskom reakcijom ili na jako kiselim zemljištima dolazi do imobilizacije fosfora i stvaranja sekundarnih i tercijarnih jedinjenja koja su teško rastvorljiva. Dobar pokazatelj pristupačnosti fosfora je njegov 42 ŠKOLA GAJENJA JAGODE Pristupačnost fosfora u zavisnosti od hemijske reakcije zemljišta sadržaj u zemljišnom rastvoru. Minimalno potrebnim za visoke prinose jagode smatra se sadržaj od ppm. U zavisnosti od planiranog sortimenta i prinosa jagoda, potrebne količine fosfora uvećavaju se, ili umanjuju od zadate vrednosti za 20 kg/ha. Potrebe zasada jagoda za kalijumom Zasad jagoda se u zavisnosti od obezbeđenosti kalijumom i -К njegove pristupačnosti đubri sa kg/ha K 2 O. Na lakim zemljištima je neophodno u ishrani primeniti gornje vrednosti kalijuma koje se dopunski uvećavaju za 35 kg/ha u slučaju ekstremno visokih prinosa, odnosno umanjuju za istu količinu kod ranih i manje prinosnih sorata. Zasad jagode je veoma osetljiv na Pristupačnost kalijuma i njegovo usvajanje

43 poremećaje u usvajanju hraniva. Ukoliko dođe do poremećaja ravnoteže, praktično je veoma teško izvodljivo u istom proizvodnom ciklusu doći do kvalitetnih pomaka. Istakli smo više puta da se jagoda gaji na zemljištima koja su blago kisele hemijske reakcije, od ph 5,5 do ph 7, optimalno 6,2. Na alkalnim zemljištima bogatim krečom (iznad 6%) ne preporučuje se gajenje jagode, ili su prihvatljive samo određene sorte. Kada usled obilnog navodnjavanje uz prisustvo ugljene kiseline u zemljišnom rastvoru dođe do rastvaranja previsokih vrednosti Ca 2+ onda se smanji usvajanje magnezijuma, čak i ako ga ima dovoljno u zemljištu. Za uspešnu proizvodnju jagodastog voća neophodno je da sadržaj Ca u zemljištu bude iznad 500 mg/100 g, a sadržaj magnezijuma za lakše tipove zemljišta iznad 55 mg/100 g zemljišta. Najčešći problem u ishrani je obezbeđenost gvožđa i njegova pristupačnost u alkalnoj Pristupačnost makro i mikro hraniva u zavisnosti od ph zemljišta sredini, kada obično dolazi do njegove precipitacije i stvaranje nerastvornih jedinjenja. Drugi veliki problem je nedostatak cinka, kojim su naša zemljišta inače veoma slabo obezbeđena, posebno u uslovima prevlaživanja i alkalne hemijske reakcije zemljišta. Kada se javljaju i kako se manifestuju pojedine hloroze? Jak deficit u ishrani gvožđem se manifestuje kao jaka hloroza celih liski koje su slabo razvijene. Obično se javlja na najmlađem lišću iz centra bokora. Ukoliko se hloroza javi relativno rano, onda treba primeniti veliku količinu helatnog gvožđa, najbolje u formi EDDHA u jednokratnom zalivanju, tzv drenčing. Obično se hloroze javljaju u momentu intenzivnog porasta plodova. Tada je navodnjavanje intenzivno i najčešće nakon naglog prelaska iz oblačnog i hladnijeg vremena u sunčani i topli period dolazi do prosvetljenja vršnih listova. Tada treba primenjivati helatno gvožđe, magnezijum sulfat sa izrazito kiselom hemijskom reakcijom, kalijum nitrat sa cinkom i azotnu kiselinu, da bi ph zemljišta spustili na 6,2, što je optimum za jagodu. Ukoliko se fertigacijom i folijarnom primenom ne uspe, onda nakon uklanjanja starih listova i obnavljanja zasada tokom leta treba ispraviti deficit i narednu sezonu dočekati sa izbalansiranom akumulacijom svih makro i mikroelemenata u živiću. Preporuke za hidroponsku ishranu i navodnjavanje jagode gajene na supstratima Preciznost ishrane i navodnjavanja zasada jagode determinisana je prvenstveno količinom supstrata po jednoj sadnici. Ona se kreće od 1-2 l pa do 4-5 l po živiću u zavisnosti od načina i tehnike gajenja i od sastava supstratne smeše. Normalno je da veća zapremina supstrata i veća puferna sposobnost i vododržljivost omogućuju jednostavnije sisteme za fertigaciju, dok ograničena zapremina supstrata u kojoj se formira korenov sistem sadnice podrazumeva komjuterizovan i vrlo precizan sistem fertigacije. Najpre treba istaći da se jagode gaje samo na organo-mineralnim smešama, a gotovo nikad na inertnim smešama poput kamene vune ili poliuretanskim penama. Razlog za to je ukus i miris, koji je gotovo nemoguće postići bez adekvatne mikrobiološke i fermentne aktivnosti u zemljištu ili supstratnoj smeši. Jagoda slabo uspeva na EC vrednosti zemljišnog rastvora višim od 1,7 ms/cm, a u samom zrenju 1,5 ms/cm. Na takvim vrednostima u grodanu je nemoguće ostvariti boju i visok briks a time i sadržaj šećera, a sadržaj antioksidanasa i polifenola je takođe značajno manji. Koji su to organski materijali koji se koriste za pripremu supstrata? Najčešće se koriste različite vrste treseta, oplemenjene, sa ph vrednošću oko 5. Beli treset, grube strukture ima prednost nad crnim tresetom, u slučajevima kada se supstratna smeša priprema za duže proizvodne cikluse i ne želi se brza mineralizacija. Kod zamene supstrata i živića svake proizvodne sezone većim učešćem crnog treseta omogućuje se brži vegetativni porast neposredno nakon sadnje i veći rod u jesenjoj proizvodnji, ali kasnije u proleće, a naročito u drugoj godini nailaze problemi vezani za relativno brzu mineralizaciju i kompakciju supstratne smeše. U tim uslovima se smanjuje aerisanost medijuma, pa se u anaerobnm uslovima usled prevlaženosti podiže ph rastvora i dolazi do precipitacije gvožđa i cinka i pojave njihovog deficita. Veoma dobar materijal su i kokosova vlakna koja su u stanju da vežu prilično visoke količine soli i na taj način smanje rizik od eventualnih grešaka u ishrani. Što se tiče mogućih grešaka u pravilnom doziranju vode i hraniva, onda je moguće rešenje izvesna koli- ŠKOLA GAJENJA JAGODE 43

44 ISHRANA JAGODE jedinjenja usled dužeg stajanja do upotrebe, čestu potrebu mešanja više različitih formulacija đubriva i velika angažovanost obučenih ljudi na poslovima fertigacije. Ovaj sistem je prihvatljiv u hobi gajenju i na malim proizvodnim površinama. Drugi sistem je primena dozer pupi koje su redno ili paralelno vezane i obično ih ima dve ili tri. Organizujemo ih obično kao tank A i tank B između Shema 1. Šema fertigacije useva jagode kombinacijom dozer pumpi čina bentonita, specijalne vrste gline koja ima relativno visoku koloidnu moć i vododržljivost, ali sa druge strane akumulira velike količine soli, koje se nakon izvesnog vremena slabije ispiraju u odnosu na druge organo mineralne supstratne smeše. Od minerala se za pripremu supstratnih smeša koriste ekspandirani perlit ili vermikulit u zavisnosti od sezone gajenja jagode. Perlit je hladan mineral, niske adsorpcione sposobnosti, koji se obično koristi u letnjoj proizvodnji stalnorađajućih jagoda, dok je vermikulit izuzetnih termičkih osobina i odličan je u zimskoj nom sistemu već je ishrana bazirana na građenju vrednosti konačnog EC iz vrednosti pojedinačnih matičnih rastvora i same vode za navodnjavanje. Visina drenaže, odnosno količina hranljivog rastvora koja se ocedi iz vreća sa supstratom zavisi od visine zalivnih normi i učestalosti navodnjavanja, a određuje se na bazi kumulativne radijacije i iznosi obično 5 do 30%. U hidroponskom gajenju jagode na supstratima, najčešće prihvaćen standard jeste receptura 165 do 185 ppm N, 70 do 85 ppm P 2 O 5, 265 do 420 ppm K 2 O, čak 240 ppm CaO zimi, odnosno proizvodnji, pri čemu je u stanju da adsorbuje i određenu količinu magnezijuma. Najčešći sistem koji se primenjuje od samog početka jeste doziranje konačnog rastvora iz tankova, koji su najčešće zapremine 1000 l preko male elektro pumpe. Prednosti ovog metoda fertigacije jeste niska cena za sistem navodnjavanja i ishrane, a mane su veoma brojne. Najpre, ovakav način rada podrazumeva moguću precipitacijutaloženje pojedinih soli nerastvorenih kojih je postavljena dozer pumpa koja u vodu za navodnjavanje unosi potrebnu količinu kiseline. Treći sistem je primena miksera i komjutera, vrlo složenih fertigacionih jedinica, koje ne rade na proporcional- 44 ŠKOLA GAJENJA JAGODE

45 Mg 2+, Na +, i anjona HPO 4-,NO 3 - HCO 3 -+, SO Nakon upoznavanja sa sastavom vode za navodnjavanje vrši se balansiranje potrebnih hraniva i formiranje matičnih rastvora, tako da konačni sadržaj kalcijuma i magnezijuma recimo uključuje i one vrednosti sadržane u samoj vodi za navodnjavanje. Postoje tri osnovna koncepta fertigacije, koji se razlikuju po složenosti, ali i po preciznosti. Prvi koncept podrazumeva primenu složenih NPK đubriva za hidroponsku proizvodnju, koja u svom sastavu ne sadrže amidnu formu azota ili ureu. U sva tri koncepta konačan rastvor mora biti neutralan, u pogledu odnosa katjona i anjona u rastvoru za fertigaciju. Dakle, obzirom na sve navedeno, najbolje je da se za ishranu zasada jagode na supstratima u nesavršenim uslovima koriste specijalna kristalna vodorastvorljiva đubriva za hidroponiku koja ne sadrže amidnu formu azota i imaju visok sadržaj mikroelemenata. U hidroponskoj ishrani u prvom delu vegetacionog ciklusa se koristi formulacija sa više amonijačnog azota, a kasnije u ishrani preovlađuje nitratni azot. Dati primer odnosi se na ishranu jagode gajene na supstratu u uslovima okoline Beograda. Podaci o hemijskom sastavu vode za navodnjavanje odnosi se na bušeni bunar dubine 86 m. ph EC Tvrdoća Soli Ca ++ Mg ++ K + + NH 4 Na NO 3 H 2 PO 4 SO 4 HCO 3 Cl - Fe ms/cm o nem g/l 7,3 0,67 23, ,014 Na osnovu proračuna, u ishrani treba uneti 18 ppm NH 4 +, 719 ppm NO 3-, 93 ppm H 2 PO 4 --, 215 ppm K +, 32 ppm Ca ++, 50 ppm SO 4 -- i 7 ppm H +. Količina đubriva na 1000 l vode. Tank A Tank B Kalcijum nitrat 175 g Monokalijum fosfat 134 g Amonijum nitrat 68 g Kalijum sulfat 228g Kalijum nitrat 194 g Magnezijum sulfat - Kompleks mikroelemenata 2,8 g Azotna kiselina 617 ml 165 ppm CaO leti i 40 do 70 ppm MgO, uz ph vode za navodnjavanje 5,5-6 i EC 1,7 ms/cm, odnosno 1,5 ms/cm, u zrenju jagode. Kada se tome dodaju sortne specifičnosti u zahtevima za hranivima, te brojni problemi sa pojavom deficita mikroelemenata, u prvom redu gvožđa i cinka, onda zaista uviđamo svu kompleksnost ove problematike. Ako se uzme u obzir EC vrednost konačnog rastvora prostih soli makro i mikro elemenata, lako se da zaključiti da voda za navodnjavanje ne sme biti opterećena viškom rastvorenih katjona i anjona, odnosno EC vrednost ne bi trebalo da prelazi 0,5-0,6 ms/cm. Redovna kontrola drenaže odnosno oceda pokazuje u kojoj meri je količina rastvora prilagođena potrebama biljaka. Po pravilu vrednost ph i EC ne bi trebalo da se razlikuje od dozirane vrednosti više od 10-20%. Ukoliko se vrednost elektroprovodljivosti poveća, onda pristupamo ispiranju u trajanju jedan do dva dana u zavinosti od količine i sastava supstrata. Ukoliko je vrednost ph visoka, onda je pojedinačna norma mala, a učestalost navodnjavanja velika, pa dolazi do prevlaživanja korena. Analiza vode za navodnjavanje mora da obuhvata osim vrednosti ph i EC, sadržaj sledećih katjona: H +, NH 4+, K +, Ca 2+, Formulacija vodorastvorljivih đubriva za ishranu jagode na supstratima Odnos amonijačne i nitratne forme je usklađen tako da uz dodatak kalcijum nitrata i magnezijum sulfata možemo imati sve potrebne makro i mikroelemente. Drugi sistem je kombinacija prostih soli: monamonijum fosfata, kalcijum nitrata, magnezijum sulfata, kalijum nitrata i kalijum sulfata, te helatnog gvožđa i drugih mikroelemenata, uz dodatak fosforne kiseline. Mikroelemnti mogu da se dodaju i u izbalansiranom kompleksu u helatnom obliku, koji nije podložan precipitaciji u baznoj sredini. Treći sistem je baziran na monokalijum fosfatu i na azotnoj kiselini i uz ostale proste soli i mikroelemente ovo je svakako najviše korišćen sistem u hidroponskom načinu israne u Srbiji. Polyfeed me MgO+me -Sadržaj N(NO3): 11,3% 9,0% -Sadržaj N(NH4) 5,7% 2,0% -Sadržaj N(Ukupno): 17% 11,0% -Sadržaj P, kao P2O5: 10% 11,0% -Sadržaj K, kao K2O: 27% 33,0% -Sadržaj Mg, kao MgO: 2,0% Ovim izbalansiranim formulacijama se još po potrebi dodaju azotna kiselina, kalcijum nitrat, kalijum sulfat, magnezijum sulfat i amonijum nitrat da bi se postigao željeni odnos makrohraniva, dok se eventualna korekcija gvožđa može postići unošenjem EDHHA helatnog gvožđa. -Sadržaj mikroelemenata Fe 1000ppm Mn 500ppm B 200ppm Zn 150ppm Cu 110ppm Mo 70ppm ŠKOLA GAJENJA JAGODE 45

46 ISHRANA JAGODE Program ishrane jagoda vodorastvorljivim đubrivima Haifa Chemicals (Planirani prinos tona /ha) by Prof. dr Nebojša Momirović REDNI BROJ PRIH- RANE FENOFAZA U KOJOJ PRIHRANJUJEMO OPTIMALNO VREME PRIHRANE CILJ PRIHRANE NAZIV ĐUBRIVA PREPORUČENA KOLIČINA ZA 1000 SADNICA JEDNOGODIŠNJE DVOGODIŠNJE 1. Na početku vegetacije iza čišćenja (šišanja) jagoda od starog i promrzlog lišća Formiranje novog korena i cvetova Polyfeed MgO +ME kg 2 kg 2. Intenzivan rast lista jagode dana nakon prve prihrane Intenzivan porast lista Polyfeed ME kg 2-2,5 kg 3. Na početku cvetanja Rast lista i pravilno formiranje plodova Ca nitrat + Mg Nitrat / Sulfat kg kg 2 kg kg 4. Zametanje i rast plodova Intenzivan rast plodova Polyfeed Mikro ili Polyfeed Mikro kg 2 kg 5. Pred početak berbe s ovom prihranom može se dodati Multimicro FE ukoliko je potrebno Intenzivan rast plodova Polyfeed ili Polyfeed MgO+ME kg kg 6. U berbi jagoda 1-2 puta zavisno od potrebe odnosno opterećenosti biljke plodovima Intenzivan rast plodova Polyfeed MgO ili Polyfeed MgO+ ME kg kg 46 ŠKOLA GAJENJA JAGODE

47 NEDOSTATAK KALCIJUMA - KOVRDŽANJE TERMINALNIH LISTOVA -Ca Prvi tretman kod inicijalnog formiranja plodova Folijarno Poly Ca-LSA 15% CaO 50ml /10 l vode NEDOSTATAK MAGNEZIJUMA - NEKROTIRANJE STARIJIH LISTOVA Nakon uočavanja simptoma (pri naglom prelasku iz hladnog i oblačnog u toplo i vrlo sunčano vreme) -Mg Folijarno- zalivanje 100 g/10 l vode 3-5 g/m2 jednokratnim zalivanjem Magnisal / Bittermag NEDOSTATAK GVOŽA - HLOROZA ( ŽUĆENJE ) LISTA Folijarno- zalivanje Prvi tretman nakon čišćenja jagoda od starog lišća 10g /10 l vode (na početku vegetacije, a kasnije po potrebi) Multi Micro Fe EDu zalivanju kod jakog -Fe Đubrivo se dodaje zajedno DHA 6% deficita dodaje se 0,5-1 g/po s navodnjavnjem ili folijarno sadnici NEDOSTATAK CINKA - HLOROZA ( ŽUĆENJE ) LISTA -Zn Količina za jednu sadnicu Đubrivo se primenjuje navodnjavanjem u intenzivnom porastu plodova Multi KZn Na alkalnim zemljištima primenjuje se 1-1,5 g/sadnici NEDOSTATAK BORA - OPADANJE CVETOVA I DEFORMISANOST PLODOVA -B Cvetanje Đubrivo se dodaje zajedno s navodnjavnjem ili folijarno Folijarno Multi Micro Bor feed OPŠTE ZAOSTAJANJE U PORASTU-PROBLEMI SA BOLESTIMA U svim fenofazama na 10 do 15 dana Đubrivo se primenjuje folijarno 100 ml /10 l vode Folijarno Polyamin + Multi ProteK 20 ml + 30 g /10 l vode KREDIT I LIZING OD 5-7 GODINA KAMATA 3-7%, SA I BEZ UČEŠĆA Voćarski traktori japanskog proizvođača Kubota B serije od 14-30KS sa pogonom na sva četiri točka, pogodni za rad u baštama, voćnacima i vinogradima. Specijalna NOVA M SERIJA voćarskih traktora od 60-95KS, svojim gabaritima prilagođena voćnacima i vinogradima. Bez kabine i sa komfornim kabinama sa klima uređajima, zaobljenim staklima radi veće preglednosti i karbonskim filterima. 3 GODINE GARANCIJA. Pored toga veliki izbor poljoprivrednih i komunalnih traktora do 128 KS. Obezbeđeni servis i delovi u garantnom i vangarantnom roku. Lake freze i mulčeri hrvatskog proizvođača GRAMIP DUBRAVA. Traktorske freze zahata 0,85 do 2m, dubine kopanja do 15 cm. Mulčeri za usitnjavanje biljnih ostataka, idealni za potrebe voćarstva i vinogradarstva za usitnjavanje granja debljine 2,5;5;10cm. Fiksni i bočno pomerljivi (hidrauličnim ili mehaničkim putem) kompjuterski balansirani rotori, zaobljeno kućište (bolji protok materijala). Prskalice i atomizeri, nošeni i vučeni AGROMEHANIKA KRANJ Cisterne CREINA od 1200 do 20000l Podsticajna sredstva MPŠV za kupovinu cisterni, atomizera i prskalica u iznosu od 50%. Nudimo Vam i proizvode sledećih firmi: Ul. Beogradska Ugrinovci tel: 011/ / fax: 011/ office@milurovic.com milurko@sezampro.yu

48 Suncem do premijum kvaliteta Prednosti sušar e? raznovrsnost ekonomska nezavisnost ujednačen kvalitet kontrola procesa isključen uticaj čoveka definisano vođenje procesa određivanje vršne temperature sušenja i određivanje završne vlage CE standard HACCP standardi štedi energiju PREMIJUM kvalitet SUŠARA NA SUNČEVU I ELEKTRIČNU ENERGIJU NTIM tehnologi iz Beograda je na tržište izneo izuzetno energetski ekonomičnu sušaru koja pre svega koristi sunčevu energiju za procese sušenja: lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja, gljiva, voća i povrća. Ova tehnološka novina na Novosadskom poljoprivrednom sajmu je izazvala veliko interesovanje potencijalnih korisnika zato što daje produkte sušenja u premijum kvalitetu, a pored osušene materije daje i poluproizvod u obliku sakupljene isparene tečnosti, koja se može dalje prerađivati. Ova sušara je patentno zaštićena i plod je srpske pameti. NTIM d.o.o. Patrijarha Dimitrija Beograd Tel./Fax office@ntim.rs

49 YARA - novo ime kompanije Kemira GrowHow o stari džakovi KEMIRA - bivši proizvodi, još uvek na tržištu YARA - budući izgled starih proizvoda novi džakovi FERTICARE FERTICARE FERTICARE FERTICARE FERTICARE FERTICARE FERTICARE FERTICARE FERTICARE FERTICARE HYDRO FOLICARE B FOLICARE B FOLICARE Cu FOLICARE Cu FOLICARE Zn FOLICARE Zn CROPCARE YaraMila Cropcare CROPCARE STANDARD YaraMila Cropcare MULTICARE Yara Mila Multicare POWER Yara Mila KALCIJUM NITRAT CALCINIT / TROPICOTE / NITRABOR KALIJUM NITRAT KRISTA K KALIJUM SULFAT - prah i granul. KRISTA SOP - prah i granul. NAPOMENA: NE MEŠAJTE KRISTALONE SA NOVIM YARINIM A STARIM KEMIRINIM PROIZVODIMA. PROIZVODNJA GORE NAVEDENIH PROIZVODA JE U BIVŠIM KEMIRINIM FABRIKAMA! I dalje jedini zastupnik za Srbiju: AGRO-FertiCrop, Subotica, Pap Pala 17, tel/fax: 024/ office@agro-ferticrop.co.yu

50 ZAŠTITA JAGODE Zaštita useva jagode Zeleno uvenuće Prouzrokovač: Verticillium dahliae i V. albo-atrum Javlja se na pojedinačnim biljkama ili u oazama, a potiče iz zemljišta u kome se održava godinama. Zaražava sprovodna tkiva micelijom i produkcijom konidija. Proizvodi toksine u ksilemu čime smanjuje usvajanje vode i smanjuje turgor zaraženih biljaka. Naročito se ispoljava kod mlađih useva. Stariji listovi se uvijaju duž centralnog nerva. Mlađi listovi iz centra rozete ostaju zeleni i uspravni iako je biljka delimično zakržljala. Živić je slab, nerazvijen, kompaktan, a donji listovi žute. Na korenovom vratu ili u osnovi lisne drške na preseku se primećuje jasno izražen mrki prsten. ogršticu za zelenišno đubrenje ili gajiti recimo brokoli ili kelj pupčar, te celokupnu masu žetvenih ostataka inkorporirati u zemljište. Kada se bolest pojavi treba ukloniti zaražene biljke iz zasada i ne popunjavati zaražena mesta. Gajiti otporne sorte jagode. Hemijsko suzbijanje podrazumeva detaljnu dezinfekciju zemljišta. Otkako je metil bromid izbačen iz upotrebe i zabranjen, koristi se najviše dazomet (basamid granulat), metam sodijum odnosno vapam te hlorpikrin. Plamenjača jagode Prouzrokovač: Phytophthora fragariae var. fragariae Gljivično oboljenje koje se javlja posebno na težim, prevlaženim i loše dreniranim zemljištima, u hladnijem delu godine. Inokulum dugo ostaje u zemljištu. Manifestuje se crvenkastim, kasnije mrko braon truleži korenovog vrata koji na kraju pocrni i zadeblja poput pacovskog repa. Biljka zaostaje u porastu, a stariji listovi nekrotiraju i dobijaju oranž, crvenu ili žućkastu boju. Za prevenciju plamenjače veoma je Tamo gde se javlja ovo oboljenje poželjno je da rotacija traje najmanje 7 do 8 godina, što je ujedno i period odmora zemljišta, obavezan kod podizanja matičnjaka. Tokom prekida u gajenju jagode, treba izbegavati i druge vrste jagodastog voća, povrtarske vrste iz familije pomoćnica: pradajz, papriku i plavi patlidžan, a najbolje je zemljište zauzeti višegodišnjim travno leguminoznim smešama. Neposredno pred pripremu zemljišta jako je dobro inkorporitati ozimu važno obezbediti dobru drenažu podizanjem visokog banka cm, a kod hobista i čitavih 35 cm. Podriti na dubinu od 40 do 50 cm u jesen međuredni prostor. Dezinfikovati oruđa i opremu ukoliko prelazite sa parcele na parcelu. Gajiti otporne sorte. Hemijsko suzbijanje je moguće primenom sistemičnih fungicida poput fosetil aluminijuma (Alliete) ili fosfita, potom metalaksila (Ridomil Gold). Tretirati frigo sadnice prilikom sadnje, kod prolećnog kretanja useva i nakon letnjeg uklanjanja nadzemne lisne mase (košenja). Crna trulež korena jagode Prouzrokovač: Rhizoctonia fragariae, Coniothyrium fuckelii, Cylindrocarpon spp., Hainesia lythri, Idriella lunata, Pyrenochaeta sp., Pythium spp. Fusarium sp. Ramularia spp. Oboljenje je kompleksna kombinacija gljivičnih prouzrokovača, često praćena i napadom nematoda, naročito na težim zemljištima. Simptomi su gubljenje svežine i bele boje korenovih žilica, njihovo parcijalno ili potpuno odumiranje, i na kraju pocrneo i sasušen izgled. U preventivnom pogledu je veoma važno izbeći teška zemljišta i zasušivanje korena u fazi prijema frigo živića. U plodored treba uključiti travno leguminozne smeše i poštovati u potpunosti ograničenje u prekidu gajenja jagode. Ne treba zasnivati jagode na zemljištu na kome se javljala crna trulež korena. U hemijskom suzbijanju dezinfekcija basamid granulatom daje odlične rezultate, ali je ne treba praktikovati na temperaturama iznad 30 C. Za dezinfekciju se može koristiti i metam sodijum i hlorpikrin. U novije vreme solidne rezultate 50 ŠKOLA GAJENJA JAGODE

51 daje primena fosetil aluminijuma (Allieta) i fosfitnih đubriva, kao što je Multi Protek. Antraknoza jagode Prouzrokovač: Colletotrichum acutatum, Colletotrichum fragariae, i Colletotrichum gloesporoides. Ozbiljno gljivično oboljenje koje napada liske, lisne drške, stolone, korenove vratove i plodove. Najdestruktivnija je trulež korenovih vratova koju izaziva Colletotrichum fragariae i trulež plodova zasadu, te je preventivna primena fungicida izuzetno važna. Pegavost lista Prouzrokovač: Mycosphaerella fragariae bespolna Ramularia brunnea Gljivično oboljenje koje prezimljava u obliku sklerocija na inficiranim listovima. Iz njih se na mrtvim listovima u proleće razvijaju konidije i obično kišom šire na mlade i zdrave listove, koji jedino i mogu biti inficirani u slučaju da su najmanje 1 sat potpuno prevlaženi. Jako ozbiljnom bolešću, dok je u nekim manje značajna. Kod nas je značajna samo na nekim sortama, mada na većini komercijalnih sorti za sada ne predstavlja veću opasnost. U nekim zemljama D. obscurans prouzrokuje trulež plodova. U našoj zemlji nema podataka o njenoj pojavi na plodovima. Glavne štete od ove bolesti nastaju u drugoj polovini leta u vidu paleži starijih listova. Usled toga nastaje slabljenje biljaka i smanjenje prinosa u narednoj godini. P. obscurans parazitira koju izaziva Colletotrichum acutatum. Obično se javlja za vreme jako toplog vremena. Simptomi na tkivima su crne, izdužene lezije koje izazivaju venjenje i propast celih biljaka. Na lezijama se za vreme toplog i vlažnog vremena razvijaju narandžasto- crvene spore. Inficirani korenovi vratovi otvrdnu i poprimaju mrko-crvenu ili crnu boju. Na plodovima se razvijaju beličaste vodenaste pege koje poprimaju mrku do tamno mrku boju, dijametra do 3 mm uvećavajući svoje dimenzije. Na ulegnućima se pojavljuju narandžaste ili crvenkaste spore. Spore prezimljavaju na biljnim ostacima, bilo sasušenom lišću ili na mumifikovanim vlažno vreme i temperature iznad 10 C favorizuju lisnu pegavost u proleće, ali i nakon obnavljanja useva u leto. Listovi dobijaju prvo tamno crvene ili ljubičaste pege, sa sivim ili skoro belim oreolom, dijametra oko 3 mm, koje kasnije izbele u sredini. Bolest napada i plodove i često se manifestuje sa jednom ili dve mrke pege, ali ih može biti i desetak. Tačke su smeđe do crne, tvrde i ne razvija se vlažna trulež. U slučaju da su biljke inficirane u proleće, neophodno je kod obnavljanja useva spustiti visinu reza na 0,5 cm iznad korenovih vratova. Bakarni preparati plodovima, odakle se kišom ili mehanički prenose. Zaraza se intenzivno širi ukoliko je lišće vlažno, naročito uz optimalnu temperaturu od C. Čak 90 % plodova može biti zaraženo za manje od nedelju dana, naročito u fazi zrenja. U prevenciji oboljenja vrlo je važno maksimalno izbegavati navodnjavanje rasprskivačima i precizno uklanjanje zaraženih delova i inokuluma. Antraknozu je teško zaustaviti nakon što se pojavi u daju odlične rezultate bakar oksihlorid, bakar hidroksid ili bakarsulfat, hlortalonil u matičnjaku i to samo ukoliko se ne primenjuje Omite u kontroli grinja. Iprodion, koji se koristi u suzbijanju sive truleži, ima solidan efekat i na lisnu pegavost. Palež lista jagode Prouzrokovač: Dendorophoma obscurens (Phomopsis obscurans) Javlja se širom sveta gde god se jagoda gaji. U nekim se područjima smatra samo biljke iz roda Fragaria. Uopšte posmatrano, bolest počinje da se ispoljava u vidu nekoliko (5-6) manjih, kružnih, crveno purpurnih pegica na listu. U začetku pege imaju sivkasti centar, pa izgledom u velikoj meri podsećaju na one koje prouzrokuje Mycosphaerella fragariae. Duž većih nerava pege su eliptične, a kasnije se mogu uočiti tri zone u okviru pege - spoljna zona je purpurno cvene ili žućkaste boje, koja se vremenom menja u zelenu; srednja zona je svetlo mrka, a unutrašnja zona pega je tamno mrka. U centru pega se formiraju piknidi čiji se vratovi probijaju kroz epidermis. Starije pege, koje se formiraju duž glavnih nerava, razvijaju se u krupne pege u obliku latiničnog slova»v«. Ako se na listu formira veći broj krupnih pega, tada dolazi do njegove paleži i sušenja. Gljiva se održava tokom zime u formi micelije ili piknida u okviru pega na izumrlim starim listovima jagode koji ostaju pričvršćeni za biljku. Primarne infekcije se ostvaruju početkom vegetacije konidijama koje raznose kišne kapi. Vetar ne raznosi konidije. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 51

52 ZAŠTITA JAGODE Sakupljanje i uništavanje zaraženih listova posle berbe je korisno zbog smanjenja izvora zaraze. Za ovu bolest nisu razrađene posebne mere suzbijanja. U područjima u kojima je bolest značajna, mogu se primenjivati fungicidi u periodu posle berbe, pa do kraja vagetacije. Postoji izražena razlika u osetljivosti sorti jagode prema ovoj bolesti. Pepelnica jagode Prouzrokovač: Podosphaera aphanis rec. Sphaerotheca macularis f. sp. Fragariae, Oidium fragarie Gljivično oboljenje koje prezimljava na inficiranom biljnom tkivu u uslovima visoke vlažnosti tokom zime, obično na starom sasušenom lišću. Konidije počinju da klijaju nakon 6 sati i završavaju ciklus nakon 24 sata nezavisno od temperature. Bela prevlaka na naličju listova sačinjena je od konidija i od spora. Siptomi su vrlo jasni i pre nego što siva prevlaka na naličju postane jasno uočljiva, liske se uvijaju i kovrdžaju, a naličje prekriva beličasto-sivkastom navlakom, koja kasnije poprimi ljubičastu ili crvenkastu boju. U ranu jesen su mnoge sorte koje su fotoperiodski relativno neutralne vrlo osetljive na pepelnicu. Napada kod orošavanja kišenjem čak i plodove. U kontroli ove bolesti veoma je važno uništavanje i uklanjanje kompletne nadzemne lisne mase košenjem na visini 3 do 4 cm iznad korenovog vrata prilikom redovnog obnavljanja useva nakon prolećne berbe. Treba odabrati otporne sorte. Takođe treba voditi računa da obično preparate na bazi propikonazola, azoksistrobina i kvinoksifena, te primenu sumpornih preparata poput kumulusa ili kvašljivog sumpora, ili triadimefona (Bajletona), heksakonazola (Anvil) u težim slučajevima. Treba izbegavati preobilnu ishranu azotom u slučaju česte pojave ovog oboljenja. U suzbijanju penkonazolom (Topas) ne treba primenjivati više od 2 tretmana godišnje, azoxistrobin (Quadris) samo jednom i do 3 tretmana kvinoksxifenom(crystal). U integralnoj zaštiti preporučuje se soda bikarbona (85% rastvor), kalijumov sapun (kaligrin) odnosno kalijum bikarbonat, ulje semena jojobe itd. Siva trulež Prouzrokovač: Botrytis cinerea Prezimljava u obliku sklerocija ili micelije na starim listovima, lisnim drškama ili mumifikovanim plodovima. Konidije inficiraju cvetne drške, cvetnu ložu, ređe latice, dok su najosetljiviji prašnici i kasnije formirani plodovi. Sa povećanjem gustine zasada, povećava se i opasnost od sive truleži. Cvetna drška postaje polako braon boje, a lezije na zelenom ili već beličastom plodu razvijaju se polako zrenja a njihovo rashlađivanje brzo. Česta berba neophodna je ukoliko vreme pogoduje sivoj truleži (česte kiše). Obnavljanje useva vrši se 2 do 4 nedelje nakon završetka berbe. Uklanjanje cvetova врши се u godini zasnivanja zasada na otvorenom polju iz frigo živića. U proleće se vrši i čišćenje od mrtvih sasušenih listova koji leže na foliji. Neophodna je pravilno izbalansirana ishrana, sa dosta kalijuma, kalcijumа i magnezijuma u odnosu na azot. Hemijsku zaštitu treba započeti na početku cvetanja i ponavljati je u regularnim intervalima, naročito kod kišovitog vremena. Kada započne zrenje i berba hemijska zaštita je zakasnela, nepotrebna i neefektivna. U hemijskoj kontroli se mogu koristiti svi botricidi, ali je kombinacija Ciprodinil + Fluodioksonil pepelnicu prati i napad grinja, koji je često isprovociran i određenim preparatima koji se primenjuju. Hemijsko suzbijanje podrazumeva i deformišu često plod. U uslovima jake infekcije siva trulež je vidljiva na većini plodova. Berba plodova treba da je na početku u preparatu Switch vrlo efikasan. Voditi računa da su dva tretiranja obično dovoljna i ne upotrebljavti ga više od 2 puta u sezoni, čak i ukoliko je to neophodno. Preparati poput vinklozolina (Ronilana), prosimidona (Sumileksa) i iprodiona se danas retko koriste u hemijskom suzbijanju. Azoksistrobin (Quadris) se primenjuje u najviše 2 tretmana tokom sezone. Takođe se može dosta uspešno koristiti i fenheksamid (Teldor). 52 ŠKOLA GAJENJA JAGODE

53 Viroze jagode Viroze jagode su veoma značajne bolesti. Sitemičnog su karaktera, a to znači da je svaka ćelija zhvaćena bolešću. Ima više vrsta viroznih oboljenja jagode. Moguće je da jedna biljka bude istovremeno zaražena sa više virusnih bolesti. Više viroza nanose veće štete. Što se duže jagoda gaji dolazi do većeg broja virusnih oboljenja usled čega se prinos smanjuje. Istraživanjima je utvrđeno da jedan zasad jagode za tri godine može biti zaražen virozama sa preko 90%. Zato mnogi proizvođači jagodu gaje kao jednogodšnji ili eventualno kao dvogodišnji usev. Gajenjem jagode kao jednogodišnjeg useva, uz uslov da se za sadnju koristi zdrav sadni materijal, izbegava se zaraza biljaka sa više viroza a time i smanjenje prinosa. Jagoda se vegetativno razmnožava pa se viroze prenose sa majčinske biljke na živiće. Zato se za podizanje zasada nikada ne sme koristiti sopstveni sadni materijal. Njime se mogu preneti viroze ali i druge bolesti i štetočine što diretno utiče na smanjenje prinosa. Kako se boriti protiv viroza? Osnovna mera borbe protiv virusnih ali i drugih bolesti jagode je proizvodnja i sadnja zdravog sadnog materijala. Sadnjom zdravih živića u zdravo zemljište stvaraju se preduslovi za kvalitetan i visok prinos jagode. Najvažnije štetočine useva jagode i njihovo suzbijanja Zemljišne štetočine Zasad jagoda trpi velike štete od larvi žičnjaka, grčica i podgrizajućih sovica. Zato je veoma važno u zasnivanju useva primeniti zemljišne insekticide i kasnije po potrebi intervenisati putem sistema kap po kap. Najviše se upotrebljava fenitrotion + malation (Galation G-5) koji za uspešno delovanje treba da se po celoj površini primeni u dozi 40 kg/ha, neposredno pred podizanje bankova. Odlične rezultate i veću perzistentnost postići ćemo sa preparatom Force. Lisne nematode Opasne štetočine koje se razvijaju i na begonijama i u povoljnim uslovima generacija se razvija za samo 15 dana. Izazivaju zaostajanje u porastu i propadanje biljaka. Mlađi listovi su umanjeni, deformisani i imaju crvenkastu nijansu. Mladi zalisci iz centra bokora su uvijeni, kržljavi, a u zasadu se uočavaju jasne sivo-crne trake, odakle lisne nematode migriraju na mlade listove. Stolone su kraće a plodovi sitni i deformisani. Puževi golaći Deroceras reticulatum Iako su izrazito polifagni i hrane se repom, na žitima, repici, suncokretu, kukuruzu, najćeše se javljaju u mrkvi, krompiru, duvanu, salati, paradajzu i jagodi izazivajući od kraja leta do narednnog proleća velike štete. Osetljivi su na sušu i masovno se javljaju samo kada je relativna vlaga 40-80% i temperatura 5-20 C. Vaši Chaetosiphon fragaefolii, Vaši korena Aphis forbesi Beskrilne forme prezimljavaju na biljnom materijalu. U proleće se razvijaju bespolne generacije, čim se temperatrure ustale na 5-6 stepeni i zasad započne porast i razviće. Vaši prenose opasna virusna oboljenja jagode virus ivičnog žutila jagode SYEV, virus uvijenosti jagode SCV i virus kovrdžavosti SMV Bifenetrin (Talstar), iako daje dobre rezultate i deluje osim na vaši i na grinje i na leptirastu, te ima relativno kratku karencu od 7 dana, ne treba primenjivati u usevu jagode jer izuzetno toksično deluje na pčele i ose i smanjuje polinaciju. Grinje Tetranichus urticae Izuzetno polifagna štetočina koja napada preko 200 vrsta kulturnih biljaka, prezimljava na korovima. Brzo se razmnožava u povoljnim uslovima, na temperaturi 23 do 30 C i relativnoj vlažnosti manjoj od 50 %, kada se nova generacija razvije za samo 7 do 10 dana. Populacija grinja izaziva promenu boje na listovima i zaostajanje u porastu plodova. Populacija se veoma brzo razvija, najčešće tokom jula, a u plastenicima tokom aprila i maja, da bi tokom leta imala 6-7 generacija. Najbolje su se pokazala 2 tretmana na 7-10 dana u proleće, odnosno na 5-7 dana u leto. Prvi pregled obično vršimo pred cvetanje. Suzbijanju se pristupa kada se na liski uoči prisustvo do 2 jedinke. Od akaricida najčešće primenjujem dikofol ili insekticide sa akaricidnim delovanjem. Odlično su se u preventivnoj primeni neposredno pred cvetanje pokazali preparati na bazi abamektina, u prvom redu Vertimec i Armade, ali je izuzetnu zaštitu pružio i abastate u kombinaciji sa okvašivačem Silvet. Primena endosulfana (Tiocida, Tiodan, Tioneksa) praktikuje se samo u težim slučajevima, prvi put 1-2 dana pre cvetanja i drugi tretman dana posle prvog. U letnjem periodu, nakon obnavljanja useva mogu se primenjivati i klofentezin (Apolo), propargite (Omite) i fenazakvin (Demitan). ŠKOLA GAJENJA JAGODE 53

54 ZAŠTITA JAGODE Trips Thryps tabaci, Franckiniella occidentalis Javlja se u proizvodnji jagode u zaštićenom prostoru. Nanosi velike štete i tripsa, preventivno delujemo i protiv grinja i protiv bele mušice. Ukoliko dođe do jačeg napada neophodno je primeniti spinosad (Spintor, Laser) vrlo efikasno i početku obično nekim kombinovanim insekticidom, kao što je abastate (Vertimec) tretiranjem neposredno pred cvetanje, čime osim vaši i tripsa, preventivno prenosi opasna virusna oboljenja. Prag štetnosti je kada u redu, na deset dužnih metara, konstatujete makar jednu odraslu jedinku. Suzbija se obično nekim kombinovanim insekticidom, akaricidom kao što je abamektin (Vertimec) i kasnije imdaklopridom (Confidor), tretiranjem neposredno pred cvetanje, čime osim malo toksično jedinjenje ili se leti prska danitolom, najčešće u kombinaciji sa mineralnim uljem. Bela mušica Trialeurodes vaporarioum Javlja se u proizvodnji jagode u zaštićenom prostoru. Nanosi velike štete i prenosi opasne viruse. Suzbija se u delujemo i protiv grinja i leptiraste. Odmah pošto na lepljivim pločama uočimo prve jedinke treba pristupiti hemijskoj zaštiti primenom buprofezina (Elisa) i acetamiprida (Mospilan, Tonus), a kasnije se može intervenisati i pirimofos metilom (Aktelik). Jagodin cvetojed (Anthonomus rubi) Ovi insekti odsecaju cvetne pupoljke u proleće, i ako su zastupljeni u većem stepenu, mogu znatno da umanje prinose. Ženka polaže jaja u cvetni pupoljak, a potom pravi zarez na cvetnoj dršci koja se lomi, dok cvetni pupoljak vene i otpada. Jagodin cvetojed spada u red Coleoptera, porodicu Curculionidae. Glavni domaćin ove štetočine je jagoda, iako napada i malinu i druge vrste iz porodice Rosaceae. Odrasli oblik je 2 do 4 mm dugačak, crveno-smeđe boje, prekriven finim sivim dlačicama. Jaja jagodinog cvetojeda su bela, glatka i sjajna, ovalnog oblika. Larva je 3 do 3,5 mm duga, bele boje s crnom glavom. Prezime odrasli Pri hemijskom suzbijanju vreme tretiranja je od primarnog značaja, jer ova štetočina razvija samo jednu generaciju godišnje. Potrebno je često nadgledati zasad i pratiti pojavu ove štetočine. Za suzbijanje se najčešće koriste piretroidi i preparati na bazi endosulfana i fosalona. Korisno je suzbijanje okolnih divljih biljaka u blizini zasada jagoda, kao i uklanjanje zaraženih pupoljaka i cvetova. oblici ispod starog lišća i drugih biljnih otpadaka. Ima jednu generaciju godišnje. Odrasli oblici se javljaju u proleće. Kratko vreme se hrane mladim lišćem i cvetovima, a zatim dolazi do kopulacije i do odlaganja jaja. Ženka rilom buši rupu u pupoljku cveta i tamo odlaže jaje. Takav pupoljak se ne razvija, već suši, a na kraju i otpada. Ujedno uništi i dršku cveta tako da se cvet obesi, po čemu su štete koje pravi ova štetočina lako prepoznatljive. 54 ŠKOLA GAJENJA JAGODE

55 ŠKOLA GAJENJA JAGODE 55

56 Orjentacioni program zaštite jagoda REDNI BROJ PRSKANJA FENOFAZA U KOJOJ PRSKAMO OPTIMALNO VREME TRETIRANJA BOLEST ILI ŠTETOČINA NA KOJU CILJAMO NAZIV PREPARATA PREPORUČENA KONCENTRACIJA SREDSTVA KOLIČINA SREDSTVA ZA 10 lit VODE 1. Na početku vegetacije iza čišćenja (šišanja) jagoda od starog i promrzlog lišća Gljivična i bakterjska oboljenja Trulež korena (Fitoftora) preventivno koristimo folijarno tretiranje a kurativno zalivanje Bakarni preparti 0,30-0,70% g RIDOMIL GOLD PLUS (prskanje) ili RIDOMIL GOLD PLUS (zalivanje) 0,35-0,40% 4 kg/ha gr cca 0,1 gr po sadnici i 1 dcl vode 2. Intezivan rast lista jagode dana nakon prvog prskanja pegavost lista, pepelnica jagodin savijač, cvjetojed, vaši, pipe Topas 100 EC % 2-5 mil Karate Zeon 0,025-0,030% 2-3 mil 3. Na početku cvatnje dana iza drugog prskanja antraknoza, siva trulež, pegavost lista, pepelnica jagodin cvjetojed, pipe, savijači, lisne vaši Quadris 25 SC % 10 mil Karate Zeon 0,025-0,030% 2,5-3,0 mil Prskanje po potrebi na temelju praćenja štetočina Pratiti štetočine na starom listu s donje strane (prag štetnosti je dva pauka po listu). U plastenicima se javlja ranije pauci - grinje, trips Vertimec 018 EC + Mineralno ulje 0,08% + 0,25% 8 mil + 25 mil 4. Zametanje i rast plodova Oprez: vrlo važno tretiranje. Proveriti ima li lisnih vašiju. Ovo je zadnji termin za insekticide pegavost lista, pepelnica antraknoza, siva trulež Quadris 25 SC % 10 mil Switch 62,5 WG 0.08% 8-10 gr 5. Pred početak berbe (paziti na karencu) antraknoza, siva trulež Switch 62,5 WG 0.08% 8-10 gr Siva pegavost lista Pepelnica Trulež korena - Fitoftora Trulež ploda - Botritis Antraknoza Lisna vaš Jagodin cvetojed Pauk - grinja Suzbijanje korova Jedan do dva tretmana u toku vegetacije kad korovi izniknu i dostignu veličinu 4-5 cm. Kasniji tretman je otežan, učinak lošiji, a veća opasnost da sredstvo dospe na list jagode. NAPOMENA: Obavezno koristiti štitnik na prskalici i ne prskati po vetrovitom vremenu 56 ŠKOLA GAJENJA JAGODE Reglone forte 1.0% 100 ml u 10 l vode NAPOMENA: Ovo je orjentacioni program zaštite jagoda. Neke promene su moguće što zavisi od godine i uslova za razvoj bolesti i štetočina. U gore navedenom programu gde se koriste dva preparata u jednom prskanju treba ih odvojeno rastvoriti u vodi pa tek onda dodati u prskalicu, zatim dobro promešati i potrošiti u roku od 1 sat. Sve do trećeg prskanja (zavisno od tipa i kvalitete prskalice ) utrošak vode treba biti lit, a kasnije minimalno 80 lit na 1000 m 2 (cca 4500 sadnica). Vrlo je važno kvalitetno oprskati jagode jer od toga zavisi učinak preparata.

57 Folijarna prihrana jagoda tečnim đubrivom FLORAVIT Super Savremena intenzivna proizvodnja jagode podrazumeva uvođenje novih tehnologija i usavršavanje postojećih, sve u cilju postizanja veće rodnosti i kvaliteta proizvoda. Optimalni uslovi proizvodnje podrazumevaju dobar program ishrane uz obaveznu primenu folijarnih đubriva. Folijarna ishrana je značajan postupak kojim se da se predupređuje nedostatak hraniva i povećava kvalitet proizvoda. FLORAVIT tečna đubriva spadaju u visokokvalitetna tečna đubriva izbalansiranog sadržaja NPK hraniva u kombinaciji sa mikroelementima, bez hlora i teških metala. Nizak rast i gust sklop fiziološki aktivnog lišća jagode omogućava laku apsorpciju i asimilaciju hraniva što je posebno značajno u proizvodnji pod polietilenskom folijom i u početnom razvoju biljke dok je koren još nedovoljno razvijen. FLORAVIT super je kompleksno NPK tečno djubrivo sa dodatkom gvožđa i ostalih mikroelemenata u helatnom obliku, namenjeno prihrani voća, povrća i ratarskih kultura. Utiče na povećanje krupnoće i kvaliteta plodova, ubrzava njihovo sazrevanje, povećava sadržaj šećera u plodovima i intenzivira boju mesa i pokožice. SASTAV: AZOT (N) 7%, FOSFOR (P 2 O 5 ) 7%, KALIJUM (K 2 O ) 8% Mikroelementi: Fe, Cu, Mn, Zn, Co, Mo. Azot (N) utiče na bujnost lisne mase, razvoj korenovog sistema i stabla. Značajno povećava prinos gajene kulture. Fosfor (P) obezbeđuje brže sazrevanje plodova, a period sazrevanja se skraćuje za 8 14 dana. Kalijum (K) deluje na bolje formiranje cvetnih pupoljaka, zametanje plodova, kao i njihov kvalitet. FLORAVIT super obezbeđuje pravilan razvoj jagode tokom celog vegetacionog perioda, te omogućava iskorišćavanje potencijala rodnosti sorte i ostvarivanje planiranih prinosa. Prihrana FLORAVIT super-om ima veoma važnu ulogu ne samo u formiranju bokora, već utiče na krupnoću, boju mesa i pokožice, sadržaj šećera, čvrstoću i kvalitet plodova jagode Vreme i način primene: Kod jagoda u rasađivanju početi folijarnu prihranu četiri nedelje nakon rasađivanja ili u fazi pravog lišća, izvode se tri do četiri tretmana u razmaku od dvadeset dana. Kod već formiranih zasada može se tretirati već po pojavi prvih pupoljaka tri do četiri puta u razmaku od deset dana Koncentracija primene je u od 0,2-0,3 %. Oštećene biljke od insekata, suše, grada ili mraza prilikom primerne pesticida obavezno prihraniti tečnim đubrivom koje će pospešiti oporavak biljke. Mešanje pesticida i tečnih dubriva se može obaviti osim preparata na bazi sumpora, bakra i alkalnih mešavinih kreča i to sledećim redosledom: voda -FLORAVIT super -pesticid. Folijarnu prihranu obavljati po tihom vremenu, popodne ili po oblačnom danu, ali uvek pod jakim pritiskom da bi se list što bolje nakvasio. Sva FLORAVIT tečna đubriva se potpuno rastvaraju u vodi i ne kristališu, a samim tim se mogu nesmetano koristiti u sistemima za navodnjavanje (kap-po-kap) i to u koncetraciji 0.1 %. dipl. inž. zaštite bilja Svjetlana Aleksić

58 Ul. Beogradska Ugrinovci tel: 011/ / fax: 011/ A LPINASTAR D.O.O. je ekskluzivni distributer sitne mehanizacije za područje Srbije. U našoj ponudi nalazi se kompletan asortiman vodećih evropskih proizvođača sitne mehanizacije ALPINA i BENASSI. ALPINASTAR D.O.O. zasniva svoj rad na bogatom trgovačkom iskustvu i tradiciji koja datira još od godine. Za razliku od kupovine kod drugih, ALPINASTAR D.O.O. svojim kupcima pruža mnogo više: - tehničke savete stručnjaka u pravilnom izboru mašine - instruktažu- obuku rukovaoca - servisne usluge- kako na terenu, tako i u našem servisu u predstavništvu firme - uredno snabdevanje potrošnim materijalom i rezervnim delovima, u garanciji i van garancije Danas u svojoj ponudi ALPINASTAR D.O.O. nudi kompletan asortiman profesionalnih mašina za vodoprivredu, šumarstvo, povrtarstvo, voćarstvo, održavanje zelenih površina (fudbalski stadioni, parkovi) na velikom broju distributivnih mesta širom Srbije. Srbija, Beograd, Vidikova;ki venac 104D Tel: 011 / Niš, Jugovićeva 41, 018 / e mail: info@alpinastar.co.yu

59

60 RECEPTI Torta sa jagodama Pripremiti: 3 biskvitna lista za tortu, 0,5 decilitra od narandže. Za kremu: malo likera 500 grama jagoda, 3 listića crvenog želatina, 5 listića belog želatina, 5 decilitara slatke pavlake, 50 grama šećera. Za ukras: 3 decilitra slatke pavlake, 8 10 sitnih jagoda, 2 kašike sitno narendisane čokolade. Biskvitno testo poprskati malo razvodnjenim likerom. Želatin namočiti desetak minuta u hladnoj vodi. Umutiti slatku pavlaku sa šećerom i dodati oceđeni želatin. Na kraju umešati sitno naseckane jagode. Kremom slepiti listove torte i staviti u frižider da se dobro stegne. Pre posluživanja umutiti slatku pavlaku sa šećerom u šlag, omazati tortu i ukrasiti jagodama i narendisanom čokoladom. Sorbet od jagoda Sastojci: 60 gr šećera 1 dl vode 120 gr jagoda 2 kašike soka od limuna Voćni šnit Za biskvit potrebno: 6 jaja, 6 kašika šećera, 6 kašika brašna; Za fil potrebno: 1/2 litra mleka, 100 grama šećera, 250 grama maslaca, 250 grama prah šećera, 500 g jagoda Za glazuru: šlag pena, 2 pudinga od vanile, 1 kesica voćnog želatina. Za biskvit umutiti penasto jaja i šećer, dodati brašno i peći. Ohlađeni biskvit iseći na pola. Za fil odvojiti jedan deo mleka i razmutiti puding. Ostatak mleka i šećer staviti da prokuva. U prokuvano mleko sipati razmućen puding i skuvati ga. Krem ostaviti da se ohladi. Umutiti maslac i šećer u prahu, pa mu dodati ohlađen krem. Na biskvit staviti krem i prekriti drugom korom. Drugu koru premazati filom, pa na njega složiti isečene jagode. Umutiti šlag i njime premazati stranice torte. Voćni želatin razmutiti u 3 decilitra vode i preliti tortu i jagode. Vodu i šećer prokuvajte, zatim ohladite i izmešajte sa prethodno izmiksovanim jagodama i sokom od limuna. Stavite u zamrzivač na 2-3 sata odnosno dok se ne naprave kristalići leda. Pre posluživanja sorbetu dodajte votku i šampanjac. 60 ŠKOLA GAJENJA JAGODE

61 Beze torta s jagodama Pripremiti: beze kore: 6 belanaca 300 g šećera u prahu sok od 1 limuna krem: 6 žumanaca 12 kašika šećera 70 g gustina 7 dl mleka vanilija 3 listića želatina dodatno: 1 kg jagoda šlag Za ukras: 3 dl slatke pavlake, 8 10 sitnih jagoda, 2 kašike sitno narendisane čokolade. Umutiti čvrst sneg od belanca a zatim dodati limunov sok i postepeno šećer u prahu. Podeliti na tri dela, za tri korice. Peći u plehu, na prethodno namazanom i brašnom posutom papiru. Rernu treba zagrejati na 125 stepeni a kada se ubaci korica smanjiti na 100 stepeni i sušiti sat vremena. Kore ne treba dirati dok se skroz ne rashlade. Želatin izlomiti u posudi i preliti sa malo hladne vode. 6 kašika šećera i vaniliju dodati u mleko i staviti da se kuva. 6 žumanaca umuti penasto sa preostalih 6 kašika šećera. Kad posvetli dodati gustin, dobro promešati, sipati u kipuće mleko i na laganoj vatri neprekidno mešati dok se ne zgusne. Skinuti sa šporeta i dodati želatin, mešajući dok se sav ne rastopi. Desetak jagoda ostaviti u hladnjaku. Preostale jagode prepoloviti i naređati preko korice, pa premazati polovinom krema (i u krem ubaciti malo jagoda). Ponoviti sve sa drugom koricom i preklopiti sa trećom. Ostaviti u hladnjaku najmanje 12 sati. Umuti šlag i poređati prestale jagode. Slatko od jagoda Potrebni sastojci: 1 kg jagoda 1/5 kg šećera sok od limuna Za slatko odabrati jagode najboljeg kvaliteta i arome. Oprati ih, odstraniti peteljke, staviti u emajlirani sud i pošećeriti, a zatim nakapati sokom od limuna. Ostaviti jagode da prenoće da bi očvrsle. Sutradan sud sa jagodama staviti na vatru i kuvati. Pred kraj kuvanja dodati sok od limuna, koji se prethodno rastvori u vodi. Prilikom kuvanja sud treba protresati, a penu skidati kašikom. Kad sok sa kašike kaplje u gustim kapima znak je da je slatko kuvano. Ohlađeno slatko pakovati u tegle i pokriti celofanom. Marmelada Sastojci: 500 g jagoda 500 g šećera pola limuna (sok) 4 lista želatina (beli) Jagode oprati, očistiti i mikserom ih malo izmiksirati (kao kada se rukom izgnječe). Sipati u šerpu, dodati šećer, limunov sok i staviti da se kuva. Kuvati oko 8 min. Za to vreme, listove želatina koje smo prethodno potopili hladnom vodom i ostavili 5 min. da u njoj stoje, zalijemo sa 2 kašike vrele vode i stavimo da se zagreje. Pri zagrevanju želatina paziti da ne provri. Izvadimo želatin, iscedimo ga (rukom) i dodamo gotovoj marmeladi. Dobro promešati i odmah, tako vruću masu, sipati u tegle s hermetičkim zatvaračima. Na isti način, priprema se i marmelada od malina, šljiva, jabuka, borovnica. Džem od jagoda (za 6 tegli od 250 ml) Potrebno je: 1 kg jagoda, pomorandža, 1 kg šećera, 5 kašika likera od pomorandže po ukusu Oprati jagode, očistiti ih i iseći na komadiće. Dobro oprati pomorandžu vrelom vodom i oguliti koru. Voće i šećer pomešati u velikoj i dubokoj činiji i ostaviti da stoji pokriveno oko 3-4 sata. Onda dodati isitnjenu koru od pomorandže. Uz neprestano mešanje početi sa kuvanjem voćne mase, a kada provri, krčkati oko 4 minuta uz mešanje. Po ukusu dodati liker od pomorandže. Sklonite sa šporeta, poklopite, ostavite da se ohladi, a onda ponovo kuvajte džem još 4 minuta. Sipati džem u tegle i odmah zatvoriti. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 61

62 Jedan časopis za sve poljoprivrednike GODIŠNJACI U prodaji su kompleti - GODIŠNJACI časopisa Poljoprivredni list od broja 1 do 12, 13 do 24, 25 do 36, 37 do 48 i 51 do 63 MEKI POVEZ po ceni 600 RSD možete poručiti na O11/ pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.co.yu Pretplatnik Poljoprivrednog lista možete postati tako što ćete iznos od 1200 RSD uplatiti na naš račun i uplatnicu poslati na našu adresu: Vodovodska I deo 53, Beograd ili fax: SPECIJALNA IZDANJA Ukoričeno meki povez 300 RSD možete poručiti natelefon O11/ pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.co.yu KOMPLET IZDANJA Ruže i VRT Brojevi od 1-6 ukoričeno meki povez po ceni od 300 RSD možete poručiti natelefon O11/ pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.co.yu Narudžbe i pretplata za čitaoce iz BiH Tel/fax: GSM: Pilanska bb (Banjalučki velesajam), Banja Luka p_list@blic.net

63

64