КУЛТ УРНИ ИНФО Културно-информативни лист СКЦ Wil, број 1 / јануар-јун 2017 извођачки ансамбл КУД-а Острог, понос Српског културног центра Wil Првих шест месеци и у својим просторијама Српски културни центар Wil вођен паролом За сваког по нешто а за све један -СКЦ Wil обележио је бројним дешавањима на културним, уметничким и едукативним пољима. Бројни наступи, похвале и речи подршке обележили су оправданост оснивања и постојања Српског културног центра Wil.
СКЦ ИНФО ЛИЧНОСТИ САША Марјановић /благајник СКЦ Wil/ Као члан Управног одбора и благајник СКЦ задужен сам за бригу о финансијама и није увек једноставно изборити се са свим проблемима међутим јака воља и жеља за успехом СКЦ-а побеђује све препреке МИЛИЦА Крсмановић /члан СКЦ Wil/ идејни творац картица СКЦ Wil Свака част на раду и труду свима вама који несебично одвајате своје време и залажете се и на овај начин да култура,фолклор и српство уопште опстаје и овде далеко од домовине. Дејан и ја се трудимо да вам помогнемо да истрајете у томе МАРКО Митровић /члан СКЦ Wil/ Поносан сам што се један овакав центар налази баш у Wil-у а и што сам део њега, наравно са својом породицом. Иако немам много слободног времена, чланови Управе увек могу рачунати на моју подршку у свему што раде. За концепт и визију Српског културног центра имам само речи хвале и зато: само напред у здрављу и весељу! ТАЊА Спиегел /члан извођачког ансамбла КУД Острог / Српски културни центар је својим оснивањем и отварањем понудио и нама младима једну новину и место за окупљање више. Волим тај осећај да смо своји међу својима а о фолклору нису потребне речи, фолклор је у срцу свих нас МИЛЕНА Трајстаревић /уметнички руководилац КУД Острог / Циљ ми је да на Смотри српског фолклора са припремним ансамблом "Острога" заузмемо што бољи пласман и тако покажемо да смо озбиљно, уиграно друштво 2
овек није јединка и у природи човека је потреба за припадношћу заједници веома изражена. Породица као темељ здравог друштва, те као прва и основна заједница чини најважнији фактор ка очувању и унапређењу целокупног социјалног карактера личности а идентитет једног народа се огледа кроз оцување како личности појединца тако и заједнице, неговањем језика, културе и традиције. Српски културни центар Wil замишљен као чувар вековних вредности, немерљивог блага које нам као народу припада, богате историјске и културне баштине, основан је са циљем унапређења и представљања како срба као народа тако и свега оног што су нам преци у аманет оставили. Стих који је звезда водиља Српског културног центра Wil гласи: Све ми дугујемо некој новој деци будимо потомци да би били преци... и говори сам за себе све, без посебног објашњења. Драгана Зимоњић у сарадњи са ТИМОМ Поред српске допунске школе и фолклора као главних носилаца српства на овом подручју, Српски културни центар Wil жели да приближи и позориште, ликовно стваралаштво, књижевност и много тога на један нов начин. Млади нараштаји у ери интернета, мобилних телефона суочени су са дефицитом опипљиве уметности, поготову на матерњем језику а како би их усмерио у циљу очувања правих вредности Српски културни центар Wil својим оснивањем нуди могућност избора и сарадње за сваког свог члана. Позоришне представе, креативне радионице, приче на српском језику само су део који је резервисан за најмлађе, како би од најранијих дана развијали језик својих предака а наравно и дружили се и играли са својим вршњацима. Фолклор не треба посебно представљати, својом богатом разноликошћу игре и ношње, краси сваку манифестацију у оквиру Српског културног центра Wil како националног тако и међународног карактера. Српски културни центар Wil је само карика у ланцу оних који се данас боре свуда у свету да се рец СРБИН изговара с поносом и поштовањем; и када кажемо да смо сви ми по мало Новак Ђоковић и да ће нас како предање каже само слога спасити, заиста и мислимо тако. А како је славни Стефан Немања на самртничкој постељи изговорио речи које и данас трају Запиши нас у књигу народа на овом свету да се зна да смо били, да јесмо и да ће нас бити тако и ми желимо да будемо део садашњости и будућности. настао је као жеља да све оно што заједнички стварамо и негујемо остане негде записано будућим генерацијама, неким новим уредницима. И трње и цвеће део су стазе којом свако од нас пролази а упорност је мајка сваког успеха, то не смемо заборавити. Идеја једног човека, Драгана Васиљевића поплочана упорношћу, слогом и сарадњом створила је Српски културни центар а и овај, у који сам се трудила да пренесем само један део атмосфере и позитивних емоција које су обележиле протекли период. Нека нам ово буде прво од многобројних издања. Живи, здрави, КУЛТурни и весели били! 3
АКТИВНОСТИ У ПРОТЕКЛОМ ПЕРИОДУ Свечаном отварању просторија присуствовали су амбасадор Босне и Херцеговине у ШвајцарскоЈ Анђелко Граховац и генерални конзул Републике Србије у Швајцарској Зоран Јеремић, који су заједно са председником Српског културног центра Wil Драганом Васиљевићем отворили просторије у Хубстрассе 104 у Wil-у. Уз присуство многобројних гостију,представника пријатељских КУД-ова Извор, Хомоље, Завичај и Вук Караџић, председника Заједнице срба Швајцарске Драгана Гаврића и многобројних пријатеља и симпатизера уз домаћинску атмосферу,богату трпезу и веселе звуке Српска Нова година дочекана је у свечаној атмосфери а Српски културни центар кренуо радосно у будућност у новим просторијама. 4
СЕМИНАР САВЕЗА СРПСКОГ ФОЛКЛОРА СВАЈЦАРСКЕ Семинар Савеза српског фолклора Швајцарске под називом Поштуј протокол одржан је почетком фебруара у просторијама Српског културног центра Wil. Александар Вељановић, магистар уметности приближио је представницима свих културно-уметничких друштава из Швајцарске одговоре на питања из области основе ритуала, протокола и церемоније,српске заставе и државних обележја, државних и верских празника и многих других интересантних тема. Професор Коста Петров покушао је да својим искуством приближи све могућности игре на 64 црно-бела поља, као и интелектуалне предности играња шаха. Једночасовном предавању присуствовали су како најмлађи тако и чланови у зрелим годинама а могућност пробних часова понуђена је заинтересованима. 5
Редовна скупштина одржана је 12. фебруара а на њој су чланови Управног одбора присутним члановима и гостима презентовали резултате рада у претходној години као и циљеве за будућност. Највећи успех у протеклој години је коначно изнајмљивање адекватног простора који нам је решио многе проблеме али и донео нове обавезе, како члановима Управног одбора тако и свима нама јер сматрам да је ово дом свих срба из региона а и шире, рекао је Драган Васиљевић председавајући скупштином. Финансијским извештајем благајник Саша Марјановић упознао је присутне са новчаним токовима у претходној години. Излагањем осталих чланова Управног одбора присутни су се упознали са плановима и циљевима у наредном периоду, Анита Гостић председник КУД-а ОСТРОГ говорила је о плановима и гостовањима у наредном периоду, Раде Готовчевић председник школског одбора о активностима у школи Св.Сава, Драгана Зимоњић, секретар СКЦ Wil о отварању библиотеке као и о чланству Српског културног центра. 6
ПОЗОРИШНА ПРЕДСТАВА Оно што је прошле године била новина у Wil-у ове године је добило свој наставак. Прошлогодишњим позоришним представама Бог те мазо са Зораном Карајићем у главној улози и Савршен крој са Драганом-Пелетом Петровићем и Слободаном Бодом Нинковић у главним улогама Српски културни центар отворио је своја врата свету глуме и позоришне сцене. Ове године позориште Хоризонт позоришном представом Гангстарбајтери улепшало је вече свим љубитељима позоришне уметности. На духовит начин приказали су причу о савременим гастарбајтерима жељним успеха и славе а обиље здравог хумора измамило је смех до суза сваком присутном гледаоцу. Предивно вече уз предивне глумце, искрено нисам се надала али представа је била феноменална а и прилика да упознам нове људе који се и на овај начин залажу за уметност овде у Wil-у. Хвала вам од срца -речи су Гордане Ороз из St. Gallena. 7
ДАМАМА С ЉУБАВЉУ Међународни празник жена 8.март, ове године је у просторијама Српског културног центра прослављен 10 дана касније, а како за славља никада није касно, даме су уживале уз разноврстан музички репортоар Дејана Миленковића, богату трпезу, цвеће и вино. Мушки део Српског културног центра пожртвовањем и ангажовањем у кухињи, шанку и свеукупној услузи показао је и на тај начин пажњу и наклоност припадницама лепшег пола. Комплименти су били обострани, мушкарцима за пажњу и организацију а дамама за лепоту и шарм којом су плениле те вечери. НАЈЛЕПШЕ ВАСКРШЊЕ ЈАЈЕ Иако су ове године Васкрс многи Чланови Српског Културног центар провели на одмору, они који су остали у Швајцарској, прославили су Васкрс уз шарена јаја и веселу атмосферу која прати најрадоснији хришћански празник -Васкрс. Идеја да бирамо најлепше васкршње јаје изазвала је одушевљење првенствено међу најмлађима. Жири је био састављен од најмлађег присутног члана, најстаријег присутног члана и члана који слави рођендан, а победница је била Ксенија Миљковић која је са баком нашарала јаје. Ксенија је за свој рад добила пригодан поклон а Српски културни центар своје јаје чуваркућу! 8
ÑËÀÂÀ ÑÂ. ÂÀÑÈËÈ Å ÎÑÒÐÎØÊÈ Ï рисуством многобројних гостију и чланова СКЦ-а обележена је клупска слава Св.Василије Острошки. Свештеник Бране Сарић се након обављеног славског обреда обратио присутнима речима: Драга браћо и сестре, сретан сам што вас данас видим у оволиком броју овде и што сте и на овај леп начин показали и својој деци и генерацијама које овде одрастају како се чува вера и традиција, без обзира на то где се човек налази. Поштујући себе и други ће нас више поштовати а снажном вером човек превазилази све невоље и тешкоће којих је у данашњем временеу много. Нека вас св.василије Острошки чува и штити јер носећи име овог свеца вас културно-уметничко друштво понело је и велику обавезу и завет на очување свега светог и српског. Свима желим срећну славу а Српском културном центру пуно успеха у будућности и да увек у миру и заједништву дочекује и слави као и данас. Како доликије након славског обреда на трпези су се нашле разне ђаконије које су и овај пут углавном биле дело мама и бака, чланица Српског културног центра.,, Српска допунска школа Свети Сава -Wil приредила је поздрав пролећу и на својеврстан начин поздравила долазак истог. Иако далеко од завичаја, деца су рецитацијама Мике Антића, Душка Радовића као и цртежима и радовима инспирисаним пролећем и завичајем украсила овај дан и просторије Српског културног центра. Раде Готовчевић председник школског одбора заједно са родитељима угостио је ученике и родитеље из српске допунске школе Херисау као и све присутне чланове. Захвалност је овај пут припала и Дуњи Бобуров, проф. књижевности која се својски потрудила да са својим ученицима дочара то пролеће у завичају, зелено, лепршаво и тананао баш као што је и сам завичај. л Ser bis l Wi к и Ку та р пс Ви Ср m ulturzen tru es K ch лту р н и Цен 9
ДАН СЛОВЕНСКЕ ПИСМЕНОСТИ Обележен је импозантним предавањем проф.књижевности Марије Гаћиновић а отворио га је млади солиста на кавалу Алекса Милетић, иначе ученик музичке гимназије Мокрањац из Београда. Кавал као претеча фруле недовољно познат и присутан међу данашњим генерацијама изненадио је све а Алекса је потврдио да га захваљујући свом таленту очекује светла будућност. Присустни ученици српских допунских школа обогатили су овај дан својим радовима бојећи слова азбуке, слике Ћирила и Методија и на тај начин обогаћујући своја сазнања о историји словенске писмености. Маријино предавање донело је нова сазнања не само ученицима допунских школа него и свим присутнима о томе ко су били творци словенске писмености и коме дугујемо све ово чиме се данас поносимо као народ а и које су нам то сличности и разлике са другим словенским народима и зашто се баш тако називамо-словени. Вредело је одвојити своје време за овакав догађај, био је закључак присутних. ЛЕТЊА ЖУРКА Чланови КУД-а Острог приредили су за своје родитеље а и пријатеље из осталих КУД-ова дружење у својим просторијама уз Елемент бенд и трубаче трубачког оркестра Дијаспора. Родитељи су уживали у представљању кореографије Пчиња као и у новој ношњи коју су чланови извођачког ансамбла с поносом представили. За сваког по нешто а за све један -СКЦ Wil био је те вечери не само слоган него и стварност. Од најмлађих до најстаријих свако је пронашао нешто за себе, уживајући у летњој ноћи. 10
КРЕАТИВНИ СВЕТ СКЦ-а У жељи да Српски културни центар буде уједно и креативни центар поводом васкршњих празника најмлађи су показали своју маштовитост правећи декоративне предмете којима су просторије Српског културног центра добиле нови, шаренији, радоснији и занимљивији изглед. А најмлађима су се придружиле маме а мамама баке... и настаде један стварни креативни свет. Активности најављене после годишњег одмора са нестрпљењем очекују сви, од најмлађих до најстаријих а до тада скупљамо тегле, шкољке, тракице, гранчице - све оно што свет маште чини посебним а! Библиотека, ризница правих вредности То да је књига најбољи човеков пријатељ чули смо небројено пута, међутим модерна ера донела је са собом нови тренд па је књига на неки начин запостављена а и сами књигољупци се жале да им пажњу одвлаче неке друге активности поред класичног недостатка времена и свакодневног стреса са којим смо сви суочени. Научници су међутим утврдили да само 15 минута читања дневно знатно ослобађа организам од стреса, побољшава концентрацију а о едукативној страни речи су сувишне. У циљу очуванај књиге као ризнице правих вредности Српски културни центар је од самог почетка имао у својој концепцији библиотеку а реализацију овог плана помогли су и помажу многи људи свесни потребе да се и на овај начин чува и негује култура,ј език и писмо. Министарство просвете Републике Србије изашло је у сусрет Српском културном центру и прве поклон књиге стигле су управо одатле. Уз свесрдну помоћ Нине Сумак, Јове Видића, Милета Вујчина и многобројних људи добре воље библиотека данас броји око 800 наслова домаће и светске књижевности. Библиотека Српског културног центра Wil званично је уписана у регистар српских библиотека у инистранству од априла месеца 2017. године. 11
ПЛАНОВИ ЗА БУДУЋНОСТ Велики део грађевинских радова завршен је у првој половини године и поносни смо којим темпом смо успели све да завршимо. Требало је много финансијских средстава, рада и труда и на овај начин се захваљујем још једном свим фирмама, појединцима, свим људима који су својим радом и залагањем помогли да велики део посла буде иза нас. Гардеробе за наше младе играче и просторија у којој ћемо уредно чувати ношњу су такође завршене а то нам је био један од примарних циљева -речи су Драгана Васиљевића, идејног творца и председника Српског културног центра. Оквирни планови за будућност везани су пре свега за неопходне инвестиције као што је вентилација у сали за играње и кухини, уређење тераса и сл. Улагање у будућност је свакако и усавршавање младих уметничких руководилаца а тим поводом Стефан Марјановић, Даниел Јосиповић и Ивана Митровић биће учесници Семинара о фолклору у Лугану крајем септембра ове године. Богато ангажовање на културно-уметничком плану очекује нас почетком друге половине године а од најважнијих културноуметничких догађаја убрајамо учесће на Sтаdт Fest Wil, Смотри дечијег фолклора, Сабор српског фолклора и сл. Након прошлогодишњег великог успеха Фестивал Златни септембар и ове године окупиће многобројне талентоване учеснике а жеља свих у Српском културном центру је да овај Фестивал прерасте у културну традицију јер је јединственост садржаја несвакидашња. Заступљеност талентованих извођаца солиста свих старосних група, ученика српских допунских школа, сликара, вајара обећава један богат фестивалски програм. У плану су и нове позоришне представе, књижевне вечери, клупско вече, креативне радионице и све оно што ће нас окупити под паролом За сваког по нешто а за све један-српски културни цетар Wil! МЛАДЕ НАДЕ Улагање у будућност је нешто што је циљ сваког друштва а млади нараштаји сами по себи су стубови развоја и реализовања нових визија будућности. Ивана Митровић, Стефан Марјановић и Даниел Јосиповић, три наде и будући уметнички руководиоци су уједно и чланови Управног одбора који својим радом, ангажовањем и мишљењем помажу развој Српског културног центра. Вредни и радни нижу успехе како у школи тако и у слободном времену које је испуњено активностима од којих је ипак на првом месту фолклор. Љубав према песми, игри, народној ношњи подстакла их је и на рад са млађим групама што је велики корак и сан сваког друштва. 12