78000 Banja Luka / Jevrejska bb (1/3) Tel.: ; Fax.: Web:

Transkript

1 78000 Banja Luka / Jevrejska bb (1/3) Tel.: ; Fax.: Prodaja: Web: arsstudio@blic.net ISO9001:2008 Mati~ni broj: JIB IB [ifra djelatnosti: Broj reg. ulo{ka kod OS u Bawaluci + Ukupan upisan,upla}en i unesen kapital u visini od 5.000,00 KM ИЗМЈЕНА ДИЈЕЛА РЕГУЛАЦИОНОГ ПЛАНА ЗА ПРОСТОР ИЗМЕЂУ УЛИЦА БРАНКА ПОПОВИЋА И ДЕСПОТА СТЕФАНА ЛАЗАРЕВИЋА МАГИСТРАЛНОГ ПУТА БАЊАЛУКА - ПРИЈЕДОР И НОВЕ САОБРАЋАЈНИЦЕ У БАЊАЛУЦИ (ИЗМЈЕНА СЕ ОДНОСИ НА ПРОСТОР КП БР 471/18 КО БУЏАК) Н А Ц Р Т П Л А Н А Фебруар, год. Тел: ; Факс: ; arsstudio@blic.net

2 ПРЕДМЕТ: ИЗМЈЕНА ДИЈЕЛА РЕГУЛАЦИОНОГ ПЛАНА ЗА ПРОСТОР ИЗМЕЂУ УЛИЦА БРАНКА ПОПОВИЋА И ДЕСПОТА СТЕФАНА ЛАЗАРЕВИЋА МАГИСТРАЛНОГ ПУТА БАЊАЛУКА-ПРИЈЕДОР И НОВЕ САОБРАЋАЈНИЦЕ У БАЊАЛУЦИ (ИЗМЈЕНА СЕ ОДНОСИ НА ПРОСТОР КП БР 471/18 КО БУЏАК) - НАЦРТ ПЛАНА - НАРУЧИЛАЦ:»АРС СТУДИО«ДОО БАЊАЛУКА ЛОКАЦИЈА: КП БР 471/18 КО БУЏАК (ПОВРШИНА 0.16 hа) ВЕРИФИКАЦИЈА: СКУПШТИНА ГРАДА БАЊАЛУКЕ НОСИЛАЦ ПРИПРЕМЕ: НОСИЛАЦ ИЗРАДЕ: АДМИНИСТРАТИВНА СЛУЖБА ГРАДА - ОДЈЕЉЕЊЕ ЗА ПРОСТОРНО УРЕЂЕЊЕ»АРС СТУДИО«ДОО БАЊАЛУКА УЧЕСНИЦИ НА ИЗРАДИ: МИЛЕНКО РАДОШЕВИЋ, дипл.инж.арх. ЈЕЛЕНА СТАНИШИЋ, БРАНКИЦА ЈАЊИЋ, ДАЛИБОРКА МРАЗИЋ, МЛАДЕН ГАВРИЋ, ЗОРАН БЕКИЋ, дипл.инж.арх. дипл.инж.грађ. дипл. инж. ел. дипл.инж.маш. дипл.инж.грађ. Д И Р Е К Т О Р МИЛЕНКО РАДОШЕВИЋ, дипл.инж.арх. 2

3 С А Д Р Ж А Ј I II ОПШТА ДОКУМЕНТАЦИЈА ТЕКСТУАЛНИ ДИО А. УВОДНО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ Б. СТАЊЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ, УРЕЂЕЊА И КОРИШЋЕЊА ПРОСТОРА 1. Просторна цјелина 2. Природни услови и ресурси 2.1. Инжењерскогеолошке карактеристике и услови Географски положај Геолошки састав Инжињерскогеолошке карактеристике Сеизмолошке карактеристике Смјернице за провођење плана - геотехнички дио 3. Систем зелених површина 4. Типологија изградње 5. Зонирање територије 6. Валоризација наслијеђених фондова високоградње и нискоградње 7. Власништво над земљиштем 8. Могућности парцелације 9. Пословне дјелатности 10. Становање 11. Јавне службе и друге друштвене дјелатности 12. Заштита објеката културно-историјског и природног насљеђа 13. Услови заштите људи и добара за случај елементарних непогода, ратних катастрофа и технолошких акцидената 14. Могућности кретања лица са умањеним тјелесним способностима 15. Инфраструктура - комунална опремљеност и уређеност простора Саобраћај Хидротехника Електроенергетика Телекомуникације Топлификација и гасификација 16. Животна средина 17. Биланси коришћења површина, ресурса и објеката 18. Оцјена стања организације, уређења и коришћења простора 3

4 В. ПОТРЕБЕ, МОГУЋНОСТИ И ЦИЉЕВИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ, УРЕЂЕЊА И КОРИШЋЕЊА ПРОСТОРА 1. Пословне дјелатности 2. Становање 3. Јавне службе и друштвене дјелатности 4. Инфраструктура 4.1. Саобраћај 4.2. Хидротехника 4.3. Електроенергетика 4.4. Телекомуникације 4.5. Термоенергетика 5. Систем зелених површина, 6. Животна средина 7. Биланс потреба и могућности Г. ПЛАН ОРГАНИЗАЦИЈЕ, УРЕЂЕЊА И КОРИШЋЕЊА ПРОСТОРА 1. Организација простора 2. План намјене објеката и просторне организације 2.1. Становање 2.2. Пословне и привредне дјелатности 3. Општи урбанистичко-технички услови 4. Инфраструктура 4.1. Саобраћај 4.2. Хидротехника Водовод Канализација 4.3. Електроенергетика 4.4. Телекомуникације 4.5. Термоенергетика 5. Парцелација, грађевинске и регулационе линије 5.1. Парцелација 5.2. Грађевинске и регулационе линије 6. Систем зелених површина 7. Животна средина Заштита ваздуха Заштита вода Заштита земљишта Управљање чврстим отпадом 8. Услови за очување, заштиту и презентацију природног и културног насљеђа 9. Мјере енергетске ефикасности 10. Заштита од елементарних непогода, техничких опасности и ратних дејстава 11. Услови за уклањање баријера за кретање лица са умањеним тјелесним способностима 12. Биланс потреба и могућности Д. ЕКОНОМСКА ВАЛОРИЗАЦИЈА ПЛАНА 4

5 Прилог бр. 1: Одлука о изради измјене дијела Регулационог плана за простор између улица: Бранка Поповића, Деспота Стефана Лазаревића, магистралног пута Бањалука - Приједор и нове саобраћајнице III ГРАФИЧКИ ДИО 1. ГЕОДЕТСКА ПОДЛОГА - са границама обухвата Плана Р 1: a. ФУНКЦИОНАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈА ПОСТОЈЕЋЕ ЈАВНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ Р 1: б. КАРТА ВЛАСНИЧКЕ СТРУКТУРЕ Р 1: ИЗВОД ИЗ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ГРАДА БАЊАЛУКА Р 1: а. ИЗВОД ИЗ УРБАНИСТИЧКОГ ПЛАНА ГРАДА БАЊАЛУКА Р 1: б. ИЗВОД ИЗ ВАЖЕЋЕГ РЕГУЛАЦИОНОГ ПЛАНА ИЗМЈЕНА ДИЈЕЛА РП ЗА ПРОСТОР ИЗМЕЂУ УЛИЦА БРАНКА ПОПОВИЋА ДЕСПОТА СТЕФАНА ЛАЗАРЕВИЋА МАГИСТРАЛНОГ ПУТА БАЊАЛУКА- ПРИЈЕДОР И ПЛАНИРАНЕ САОБРАЋАЈНИЦЕ У БАЊАЛУЦИ (Сл.гл. Града БЛ 26/09) Р 1: ИНЖЕЊЕРСКО-ГЕОЛОШКА КАРТА Р 1: ПЛАН ПРОСТОРНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ Р 1: ПЛАН САОБРАЋАЈА И НИВЕЛАЦИЈЕ Р 1: ПЛАН ИНФРАСТРУКТУРЕ: хидротехника Р 1: ПЛАН ИНФРАСТРУКТУРЕ: електроенергетика, телекомуникације и термоенергетика Р 1: ПЛАН ИНФРАСТРУКТУРЕ: синтезна карта Р 1: ПЛАН ГРАЂЕВИНСКИХ И РЕГУЛАЦИОНИХ ЛИНИЈА Р 1: ПЛАН ПАРЦЕЛАЦИЈЕ Р 1: 500 5

6 I ОПШТА ДОКУМЕНТАЦИЈА 6

7 II ТЕКСТУАЛНИ ДИО 7

8 А. УВОДНО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ Изради Измјене дијела Регулационог плана за простор између улица: Бранка Поповића и Деспота Стефана Лазаревића, магистралног пута Бањалука - Приједор и нове саобраћајнице у Бањалуци (Измјена се односи на простор к.п.бр. 471/18 к.о. Буџак), се приступило након што је Скупштина Града Бањалука донијела Одлуку о изради Измјене дијела предметног Регулационог плана, на сједници одржаној и године (Службени гласник Града Бањалука бр.19/15). Ова одлука покренута је на иницијативу предузећа Арс студио д.о.о. Бањалука, које захтјева да се на парцели, у његовом власништву (к.п.бр. 471/18 к.о. Буџак), измјени планско рјешење ради усклађивања са постојећим објектом (смјештеним на сусједној парцели) и реалне потребе за другачијом дефиницијом предметног простора која се појавила у току реализације важећег планског акта. Потребно је нагласити да је цијели поступак у складу са важећим Грађевинским дозволама, а да се Измјена врши због обликовања. Основни Регулациони план за простор између улица Бранка Поповића, Деспота Стефана Лазаревића, магистралног пута Бањалука - Приједор и нове Саобраћајнице је усвојен Године и мијењан је више пута, при чему је предметни простор био третиран документима - Измјеном дијела РП-а, из и важећом Измјеном дијела РП-а, из године. На простору обухвата предметне измјене у току је изградња колективног стамбенопословног објекта, за који су прибављени: Локацијски услови бр /14, издани (у децембру године), од стране Одјељења за просторно уређење Града Бањалука. Овим условима предвиђена је изградња објекта у двије фазе (Ламела 4 и Ламела 5). Грађевинска дозвола бр /14, за прву фазу изградње објекта ( Ламела 4 ) издана је у јулу године, од стране Одјељења за просторно уређење Града Бањалука. Грађевинска дозвола бр /15, за другу фазу изградње објекта ( Ламела 5 ) издана је у октобру године, од стране истог Одјељења. У фази прибављања грађевинске дозволе за изградњу наведеног објекта (у поступку израде техничке документације) Инвеститор је процјенио да би се повећањем спратности за једну пуну етажу (да се умјесто По+П+3+Пе повећа спратност на По+П+4+Пе), постигло боље обликовање планиране цјелине, нарочито у односу на већ постигнути израз и изграђене елементе обликовања. Наиме претходно наведна спратност (По+П+4+Пе) предметног објекта би у том случају била у складу са спратношћу изграђених ламела на сусједној катастарској парцели (Ламеле 1, 2 и 3) к.п.бр. 471/19 к.о. Буџак, на које се предметни објекат наслања својом јужном страном. Носилац припреме Плана је Носиоцу израде Плана доставио програмске елементе за израду плана који, између осталог, садрже: 8

9 Одлуку о изради измјене дијела Регулационог плана за простор између улица: Бранка Поповића, Деспота Стефана Лазаревића, магистралног пута Бањалука - Приједор и нове саобраћајнице, усвојену на сједници одржаној и године (Сл.гл. Града Бањалука бр.19/15) са образложењем и графичким прилогом обухвата; Извод из Просторног плана града Бањалуке из год; Извод из Урбанистичког плана Бањалуке из год; Извод из важеће планске документације - Измјене дијела РП за простор између улица : Бранка Поповића, Деспота Стефана Лазаревића, магистралног пута Бањалука - Приједор и нове саобраћајнице у Бањалуци, год. (графички прилог: План просторне организације); Списак издатих урбанистичко-техничких услова у предметном обухвату и непосредном окружењу; Програмске елементе и смјернице надлежних органа и организација достављење на захтјев носиоца припреме Плана, и то: - Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС; (мјере усаглашавања начина израде документа у дигиталном облику. - Водовод а.д. Бањалука, - ЈП Путеви Републике Српске, - Инспекторат за експлозивне материје и послове заштите од пожара, - Топлана а.д. Бањалука, - Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, Опште смјернице - програмске елементе за израду измјене дијелова Плана; Регулациони План је садржајно и методолошки усклађен са одредбама Закона о уређењу простора и грађењу (Службени гласник РС бр. 40/13) и Правилником о начину израде, садржају и формирању документа просторног уређења (Службени гласник РС бр. 69/13), те даје генералне услове и смјернице које ће бити подлога за израду детаљних урбанистичко-техничких услова који ће се радити за сваки појединачни објекат укључујући и све видове инфраструктуре. Просторни обухват Плана је дефинисан одлуком о изради и то на сљедећи начин: Предметни Локалитет обухвата простор на углу између два огранка улице Бранка Поповића, а односи се на катастарску парцелу к.п. бр. 471/18 к.о. Буџак, укупне површине 0,16ха. Радни тим за израду овог Регулационог плана је наведен, у комплетном саставу, у уводном дијелу елабората. Комплетност радног тима је омогућила да се сагледа проблематика простора обухвата Плана и да се мултидисциплинарно обради, те да се на тај начин постигну рјешења која могу да испуне захтјеве Инвеститора и корисника простора. Планска документација која је служила за израду овог Плана је Просторни план Града Бањалука из године, Урбанистички план Бањалуке из године, и важећа Измјена дијела Регулационог плана за простор између улица: Бранка Поповића, Деспота Стефана Лазаревића, магистралног пута Бањалука - Приједор и нове саобраћајнице из године. Сагледавајући Просторни план града Бањалука усвојен 2014.год, обухват РП-а који је предмет Измјене се налази у ужем урбаном подручју. 9

10 Основни плански документ за шире урбано подручје Града Бањалука је Урбанистички план Града из године. Урбанистичким планом Бањалуке из године предметни простор је намјењен за развој функције рекреације и спорта. У вријеме израде Урбанистичког плана, разматрани простор је третиран као периферни дио сјеверне зоне ужег урбаног подручја. Међутим, убрзани развој Града, је довео у питање многе од планских поставки тадашњег Урбанистичког плана, па тако и за простор дефинисан улицама Бранка Поповића, деспота Стефана Лазаревића и дионице магистралног пута Бањалука - М4 - Приједор и планиране саобраћајнице, који је поменутим Урбанистичким планом намијењен за развој функције спорта и рекреације, тако да је у циљу стварања законских претпоставки за грађење на простору из овог елабората, израђен године Регулациони план. Важећа Измјена РП-а је из г. Прије приступања изради предметне Измјене Регулационог плана урађено је ажурирање геодетских подлога, те на тај начин добијен радни материјал о представи терена у размјери 1:1000, на коме су даље рађене све активности везане за израду Плана. Значајан елемент у изради Плана представља валоризациона основа постојећег грађевинског фонда, на основу које су добијени сви подаци који се односе на изграђене физичке структуре, намјену, површину, бонитет, хоризонталне и вертикалне габарите објеката у непосредном окружењу предметног обухвата. У складу са одредбама Правилника о начину израде, садржају и формирању документа просторног уређења, Носилац припреме и Носилац израде документа усагласили су начин израде документа у дигиталном облику са Министарством. 1) Извод из планске документације вишег реда Простор измјене за простор између улица: Бранка Поповића и Деспота Стефана Лазаревића, магистралног пута Бањалука - Приједор и нове саобраћајнице у Бањалуци, обухвата парцелу к.п.бр. 471/18 к.о. Буџак. Локацију на сјеверо-западној и сјеверо-источној страни тангира градска приступна саобраћајница - огранак Улице Бранка Поповића. Референтна планска документација вишег реда: 1) Урбанистички план Бањалуке из год. 2) Просторни план града Бањалука, усвојен год. 3) Измјена дијела Регулационог плана за простор између улица : Бранка Поповића, Деспота Стефана Лазаревића, магистралног пута Бањалука - Приједор и нове саобраћајнице у Бањалуци, из год. Према Урбанистичком плану Бањалуке предметна локација предвиђена је за функције рекреације и спорта. Када је дошло до промјене власничке структуре, дио овог атрактивног простора у близини постојеће улице Бранка Поповића примарне градске саобраћајнице), почиње се претварати у стамбено-пословну зону, те је 2009 године урађена прва Измјена дијела Регулационог плана за простор између улица: Бранка Поповића, Деспота Стефана Лазаревића, магистралног пута Бањалука - Приједор и нове саобраћајнице у Бањалуци. Уочава се јасан тренд ширења вишеспратних, стамбенопословних објеката у овом дијелу града. 10

11 2) Законска основа за израду Измјене регулационог плана Закон о уређењу простора прописује обавезност доношења Регулационих планова за просторне цјелине града, за просторне цјелине на којима предстоји санација или реконструкција, за посебна подручја природних или заштићених градитељских вриједности и друга подручја. Скупштина Града Бањалука на сједници одржаној и године донијела Одлуку о изради Измјене дијела Регулационог плана за простор између улица: Бранка Поповића, Деспота и Стефана Лазаревића, магистралног пута Бањалука - Приједор и нове саобраћајнице (Службени гласник Града Бањалука бр.19/15). 3) Важећи Регулациони план Према важећом Регулационом плану»измјени дијела Регулационог плана за простор између улица: Бранка Поповића, Деспота Стефана Лазаревића, магистралног пута Бања лука - Приједор и нове саобраћајнице«, која је донесена год, предметна катастарска парцела намјењена је изградњи колективног стамбено-пословног објекта, спратности По+П+3+Пе. Југо-западну границу предметне парцеле тангира грађевинска парцела (к.п.бр. 471/19, к.о. Буџак) постојећег колективног стамбено-пословног објекта спратности Пo+П+4+Пе, који је изграђен године. У периферним дијеловима обухвата претходно поменутог плана, на сјеверо-западној, источној и јужној страни дефинисани су у већем постотку вишепородични стамбенопословни објекти. У средишњем дијелу обухвата плана дефинисана је мања површина за четири вишепородична стамбена објекта, док је неколико пословних објеката дефинисано у појасу уз постојећу примарну саобраћајницу Бранка Поповића (у источном дијелу обухвата. Обухват овог Плана је износио 8.05 ха. 4) Одлука о изради Регулационог плана и плански период Одлуку о приступању изради предметне Измјене дијела Регулационог плана за простор између улица: Бранка Поповића, Деспота Стефана Лазаревића, магистралног пута Бањалука - Приједор и нове саобраћајнице донијела је Скупштина Града Бањалука, на сједници одржаној и године (Службени гласник Града Бањалука бр.19/15). Измјена се односи на парцелу к.п.бр. 471/18 к.о. Буџак. Одлуком је плански период дефинисан на 10 година. 5) Просторна цјелина Просторна цјелина дефинисана је сљедећим просторним границама: - са сјеверо-западне стране саобраћајницом - огранком Улице Бранка Поповића; - са сјеверо-источне стране саобраћајницом - огранком Улице Бранка Поповића; - са југо-западне стране границом катастарске парцеле к.п.бр. 471/19, к.о. Буџак на којој егзистира постојећи колетктивни стамбено-пословни објекат, а 11

12 - са југо-источне стране границама парцела к.п.бр.484/5 и к.п.бр.484/1, к.о. Буџак. Обухват предметне Измјене РП-а износи 0.16 ха. 6) Носилац припреме и Носилац израде Плана и радни тим Носилац припреме Измјене дијела Регулационог плана за простор између улица: Бранка Поповића, Деспота Стефана Лазаревића, магистралног пута Бањалука - Приједор и нове саобраћајнице је Административна служба Града Бањалука - Одјељење за просторно уређење. Радни тим носиоца израде измјене Плана наведен је на првој страници елабората. 7) Усаглашавање ставова, стручне расправе Снимање постојећег стања и ажурирање геодетске подлоге урађено је у јуну године. Преднацрт Плана урађен је и разматран на Савјету за планирање, уређење простора, животну средину и комуналне послове, одржаном г, гдје је и усвојен. У складу са приједлозима и закључцима Одјељења за просторно уређење и Савјета за планирање, уређење простора, животну средину и комуналне послове, урађен је Приједлог нацрта Плана, који је разматран на Скупштинској комисији, дана г. и Скупштини Града Бањалука, одржаној дана г. гдје је утврђен Нацрт Плана. Након тога, Одјељење за просторно уређење Града Бањалука заказало је Јавни увид Нацрта Плана за период од до год. у просторијама: Носиоца припреме, Носиоца израде и Мјесне заједнице "Лазарево 2". Носилац израде размотриће све важеће примједбе, приједлоге и мишљења која буду достављена током јавног увида. Разматране примједбе биће, евентуално, уграђене у План, а све у циљу што реалнијег сагледавања простора и задовољења захтјева и потреба стварних корисника овог простора. Примједбе које нису основане биће одбијене уз писмено образложење. 8) Јавни увид и стручна расправа ) Приједлог Плана ) Преглед информационо-документационе основе У склопу информационо-документационе основе, разматрани су и узети у обзир: Урбанистички план Бањалуке додесен 1975 год. 12

13 Просторни план града Бањалука усвојен 2014.год. Измјена дијела Регулационог плана за простор између улица : Бранка Поповића, Деспота Стефана Лазаревића, магистралног пута Бањалука - Приједор и нове саобраћајнице у Бањалуци, донесена 2009.год. 13

14 Б. СТАЊЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ УРЕЂЕЊА И КОРИШЋЕЊА ПРОСТОРА 1. ПРОСТОРНА ЦЈЕЛИНА Простор локалитета, се налази на око 5км сјеверно од самог центра града. Обухвата комплетну катастарску парцелу к.п.бр. 471/18 к.о. Буџак, укупне површине 0,16 ха. На предметној парцели нема изграђених објеката. Сам обухват је дефинисан на углу између два огранка улице Бранка Поповића, саобраћајнице које се налазе сјеверно и западно у односу на предеметну локацију. Претходно поменути постојећи западни огранак улице Бранка Поповића се састоји од три дионице (развија се ка унутрашњости предметног блока), од којих је трећа позионирана у непосредној близини предметне локације - са њене источне стране. Приступ предметном простору (катастарској парцели), се остварује из претходно описаних огранака (сјеверног, западног и источног) улице Бранка Поповића. Важећим Регулационим планом на предметном простору је планирана изградња стамбено-пословног вишепородичног објекта, истих хоризонталних габарита и спратности до По+П+3+Пе. Што се тиче структуре у окружењу, стање изграђености је сљедеће: У окружењу локалитета југо-западно су изграђена три стамбено - пословна објекта вишепородичног типа становања, док се у непосредном окружењу југозападно и сјеверозападно налазе пословни објекти и индивидуални стамбени објекти; 2. ПРИРОДНИ УСЛОВИ И РЕСУРСИ 2.1. ИНЖЕЊЕРСКОГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ И УСЛОВИ Инжињерскогеолошке карактеристике Израда овог дијела Плана извршена је на основу Закона о уређењу простора, Закона о геолошким страживањима, Закона о заштити животне средине, Правилника о техничким нормативима за пројектовање и извођење радова темељења објеката, Правилника о техничким мјерама и условима за грађење у сеизмичким подручјима, и другим, којима је ова проблематика дефинисана. Инжињерско геолошки услови - карактеристике, обрађени су на основу података из Основне геолошке карте која је израђена у размјери 1 : са тумачем исте, те инжињерско- -геолошке карте урбаног подручја Града Бањалука која је израђена у размјери 1 : , карте микро сеизмичке рејонизације урбаног подручја Града Бањалука која је израђена у размјери 1 : , те друге документације, као и теренског увида. Разматрани простор са подацима о инжињерско геолошким карактеристикама тла, приказан је на тематској карти у размјери 1 :

15 Географски положај Простор који обухвата предметни Регулациони план, налази се у сјеверном дијелу ужег урбаног подручја Града Бањалука, на дијелу простране алувијалне равни западно од ријеке Врбас, који је од локације удаљен cca 1 километар. Апсолутне висинске коте на разматраном локалитету су око 148 м.н.м. У основи то је дно бањалучког неогеног басена - флувио-акомулативни облик рељефа. Отицај површинских вода са предметног простора је спор због велике заравњености терена. Дио терена је експлоатацијом шљунка геотехнички девастиран Геолошки састав Природни површински дио терена изграђује квартарни ријечни нанос: шљунак и пјесак у горњем дијелу заглињен. Укупна дебљина квартарног наноса износи око 5.0 метара, а лежи преко неогених језерских глина и лапора велике дебљине. Неогене глине и лапори тектонски су тангенцијално и радијално поремећени, а припадају генетски бањалучком басену Инжињерскогеолошке карактеристике Квартарни ријечни нанос: шљунковито-пјесковити нанос добро је до средње консолидован, добро водопропустан, лежи преко неогених језерских глина и лапора. Површински заглињен дио је слабије до средње консолидован, слабо водопропустан. Означени дио на Инжињерскогеолошкој карти као "геотехнички девастиран простор експлоатацијом шљунка до дубине око 4м' је знатно запуњен различитим насипним материјалом, који је неконсолидован, хетероген, па на том простору темељење објеката, изградња инфраструктуре и сл, мора бити пројектована на основу детаљног геолошког, односно геомеханичког истраживања. Ријечни шљунковити нанос има улогу хидрогеолошког карактера. Максимални ниво подземне воде је на апсолутној висини 145.6м±1м (око 2м испод природне површине терена) Сеизмолошке карактеристике Према одредбама и картама Правилника о техничким нормативима за изградњу обје-ката високоградње у сеимичким подручјима, разматрани простор се налази у зони максимално очекиваног интензитета потреса I - IX 0 MSK - 64, коефицијента сеизмичности Ks = Према карти сеизмичке микрорејонизације урбаног подручја Града Бањалука, разматрано подручје се налази у зони максимално очекиваног интензитета потреса јачине I - VIII 1/2 0 MSK - 64, коефицијента сеизмичности Ks = Смјернице за провођење Плана - геотехнички дио По основи одредаба Закона о уређењу простора, те Закона о геолошким истраживањима Сл.гл. РС 51/04, (чл. 2, 7, 9, 12 и 13) за потребе пројектовања 15

16 грађевинских објеката веће БГП од 400 m 2 потребна су одговарајућа геолошка истраживања у циљу утврђивања услова стабилности природних и техногених нагиба терена, те дозвољеног оптерећења темељног тла, при чему увијек треба уобзирити нивелациони план. За пројектовање и изградњу предметних објеката обавезна је и примјена одредаба: Закон о измјенама и допунама Закона о заштити животне средине ("Службени гласник Републике Српске", бр.79/15) Закон о заштити животне средине ("Службени гласник Републике Српске", бр.71/12) Правилника о техничким нормативима за грађење објеката високоградње у сеизмичким подручјима; Правилника о техничким нормативима за пројектовање и извођење радова на темељењу грађевинских објеката (Сл.лист СФРЈ 15/90); Правилника о техничким мјерама и условима за грађење у сеизмичким подручјима (Лист СФРЈ 31/81, 49/82, 29/83, 21/88 и 52/90) Правилника о техничким нормативима за темељење грађевинских објеката, као и стандарда из области геотехнике. Темељење конструкције објеката треба пројектовати, тако да се за дејство основног оптерећења избјегну диференцијална слијегања. Темељење објеката треба изводити на одговарајућем тлу, познатних карактеристика, Темељи дијелова конструкције не изводе се на тлу, које се по карактеристикама разликује значајно од тла на коме је извршено темељење осталог дијела конструкције. Ако то није могуће, објекат треба раздвојити на конструктивне јединице према условима тла. Примјена два или више начина темељења на истом објекту избјегавати, осим ако се за сваки начин темељења примјењује појединачно по конструктивним јединицама. Код темељења објеката треба дати предност конструкцијама темеља по слиједећем редосљеду: темељна плоча, роштиљ, тракасти темељи, повезани везним гредама у ортогоналном правцу или темељне стопе, повезане везним гредама у два ортогонална правца. Оптерећење које се преноси преко темељне конструкције на тло мора да буде хомогено распоређено по цијелој контактној површини. Подземне просторије пројектовати према условима хидрогеолошких података, односно хидрогеолошких истраживања како је прописима одређено. Темељење објекта, те изградња инфраструктурних објеката не смије се изводити на неконтролисано насутом тлу. Посебно се одређује обавезност заштите свих добара приликом ископа темељних јама. Затрпавањем ископа обезбиједити потребну стабилност. Мјере сигурности за вријеме извођења ископа и након тога одредити пројектом. Пројектовањем и експлоатацијом овог простора морају бити примјењене мјере којима ће се обезбиједити уређење и очување тла као грађевинског земљишта и животне средине. 16

17 Стручним надзором утврдити сагласност земљаних радова, ископа темељних јама и сл. према подацима пројекта. 3. СИСТЕМ ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА Систем зелених површина има сложену функционалну структуру. Елементи који образују систем, различити су по својој намјени, по циљевима који се њима желе постићи, а такође и по начину композиције. Основне функције зеленила су побољшање санитарно - хигјенских услова, стварање повољних микро-климатских услова и амбијентално осмишљавање коришћењем естетско - декоративног изгледа зеленила. Зелене површине, односно њихово уређење као компонента урбанизације насеља, имају изванредан значај у животу и раду људи, па им је потребно дати третман битне инфраструктурне компоненте. Предметни обухват, са аспекта система јавних зелених површина, може се окарактерисати као дјелимично опремљен. 4. ТИПОЛОГИЈА ИЗГРАДЊЕ Типологија изградње у непосредном окружењу се по структури може дефинисати као хетерогена и директно је условљена конкретном намјеном, годином изградње и бонитетом објекта. У обухвату предметне Измјене дијела Регулационог плана није затечен ниједан изграђени објекат. 5. ЗОНИРАЊЕ ТЕРИТОРИЈЕ Као критеријуми за зонирање су коришћени: намјена простора, функционална диспозиција објеката, структура парцелације, степен регулације објеката, бонитет грађевинског фонда, степен изграђености простора, амбијенталне карактеристике простора, структура власништва над земљиштем, сабраћајна матрица, те карактеристични урбанистички параметри - коефицијент заузетости и коефицијент изграђености предметних зона и појединачних грађевинских парцела у оквиру зона. С обзиром да је ријеч о парцели која је у власништву подносиоца иницијативе за измјену дијела Плана, да се објекти и земљиште користе на исти начин по обухвату измјене, може се дефинисати једна зона. Предметна зона представља стамбено - пословну зону, колективног типа становања. 6. ВАЛОРИЗАЦИЈА НАСЛИЈЕЂЕНИХ ФОНДОВА ВИСОКОГРАДЊЕ И НИСКОГРАДЊЕ У склопу анализе постојећег стања није дата валоризација наслијеђених фондова високоградње јер у предметном обухвату нема изграђених објеката. Валоризација објеката нискоградње је дата у склопу области инфраструктуре. 17

18 7. ВЛАСНИШТВО НАД ЗЕМЉИШТЕМ Карта власништва над земљиштем је саставни дио графичког дијела предметног Регулационог плана, према којој се може констатовати да је земљиште у предметном обухвату у власништву подносиоца иницијативе за измјену дијела Плана. 8. МОГУЋНОСТИ ПАРЦЕЛАЦИЈЕ У овој Измјени регулационог плана нема потребе за новом парцелацијом јер ће се предметна катастарска парцела користити као јединствена грађевинска парцела за планирани стамбено-пословни објекат (колективног типа становања). 9. ПОСЛОВНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ Пословне дјелатности су констатоване у дијеловима приземља постојећих колективних стамбено-пословних објеката који су изграђени у непосредном окружењу предметног обухвата, на сусједним грађевинским парцелама. 10. СТАНОВАЊЕ Фукнкција становања (колективног типа), је констатована на дијеловима приземља и спратовима постојећих колективних стамбено-пословних објеката који су изграђени у непосредном окружењу предметног обухвата, на сусједним грађевинским парцелама. 11. ЈАВНЕ СЛУЖБЕ И ДРУГЕ ДРУШТВЕНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ Објекта друштвених дјелатности, као и објеката културе, духовне културе, школства и управе и администрације на овом простору нема. 12. ЗАШТИТА КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКОГ И ПРИРОДНОГ НАСЉЕЂА У предметном обухвату нема културно-историјског и природног насљеђа, евидентираног од стране Републичног завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа. 13. УСЛОВИ ЗАШТИТЕ ЉУДИ И ДОБАРА ЗА СЛУЧАЈ ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА РАТНИХ КАТАСТРОФА И ТЕХНОЛОШКИХ АКЦИДЕНАТА Заштита од елементарних непогода, техничких опасности и ратних дејстава на подручју Града Бањалука остварује се путем надлежног органа цивилне заштите (на нивоу Општине) који се налази у оквиру Републичке управе за цивилну заштиту. Мјере заштите од елементарних непогода обухватају превентивне мјере којима се спречавају непогоде или ублажава њихово дејство, мјере које се подразумијевају у случају непосредне опасности од 18

19 елементарне непогоде, мјере заштите кад наступе непогоде, као и мјере ублажавања и отклањања непосредних посљедица. У области заштите од елементарних непогода, ратних дејстава, као и других већих опасности потребно је предузети сљедеће мјере: уважавајући чињеницу да се предметни простор налази у подручју са израженом сеизмичком активношћу високог степена интензитета, стриктна је примјена прописа о асеизмичкој градњи, односно примјена сигурносних стандарда и техничких прописа о градњи на сеизмичким подручјима; стриктна примјена противпожарних прописа; контрола и санација противпожарне заштите у стамбеним и пословним објектима. 14. МОГУЋНОСТИ КРЕТАЊА ЛИЦА СА УМАЊЕНИМ ТЈЕЛЕСНИМ СПОСОБНОСТИМА Препоручује се примјена Правилника о условима за планирање и пројектовање објеката за несметано кретање дјеце и лица са умањеним тјелесним способностима (Сл. гл. РС бр. 93/13). 15. ИНФРАСТРУКТУРА - КОМУНАЛНА ОПРЕМЉЕНОСТ И УРЕЂЕНОСТ ПРОСТОРА Према постојећој евиденцији снабдјевеност основном комуналном и путном инфраструктуром је задовољавајућа. Предметне парцеле су снабдјевене водом са градске водоводне мреже, фекалним и оборинскиим колектором, електричном енергијом и телекомуникацијама САОБРАЋАЈ Локацији се приступа са постојеће саобраћајнице, постојећег огранка улице Бранка Поповића, који је позициониран западно у односу на предметну локацију. Претходно поменути постојећи огранак улице Бранка Поповића је изграђен у три дионице (развија се ка унутрашњости предметног блока). Трећа дионица је позионирана у непосредној близини предметне локације - са њене источне стране. Постојеће саобраћајнице су у потпуности изграђене према условима прописаним у важећем Регулационом плану, а што је уграђено и у овај Регулациони план. Постојећа саобраћајница је двосмјерна, њен попречни профил задовољава стандарде у погледу ширине, асфалтног застора коловоза, прегледности кривина, изграђености тротоара са обе стране, снабдјевености зеленилом и опремљености инфраструктуром ХИДРОТЕХНИКА У обухвату подручја Измјене дијела Регулационог плана, стање изграђености хидротехничке инфраструктуре има велики значај за квалитет и услове живљења на овоме простору. Хидротехничка проблематика изражена у оквиру обухвата Плана је : 19

20 снабдијевање водом за санитарне, пожарне, евентуалне технолошке и остале потребе - водовод; сакупљање и одвођење отпадних вода из насеља - фекална канализација; сакупљање и одвођење површинских вода од падавина у насељу - кишна канализација; Водовод Предметна локација припада градском подручју које се снабдијева водом са градског водоводног система. Обзиром да се локација налази на коти од cca 148,00 м.н.м, припада првој висинској зони снабдијевања водом, чију висинску зону диктирају резервоари са котом дна од 210,00 м.н.м. На разматраном подручју Измјене дијела Регулационог плана стање изграђености постојеће инсталација градског водовода је следеће: секундарни цјевоводи Ø160 mm у улици - огранак Бранка Поповића, који се на источној страни прикључује на примарни цјевовод профила 500 мм - у Ул. Бранка Поповића. Изведени цјевовод је од полиетилена са минималним надслојем од 1.20 метара. Секундарни водовод је опремљен подземним против-пожарним хидрантима. Положај постојеће водоводне мреже у околини обухвата Измјене дијела РП је уцртан на графичком прилогу, План инфраструктуре - хидротехника. Канализација У обухвату предметног подручја постоји изграђена канализациона мрежа. Прикупљање и одвођење отпадних вода са предметног подручја се врши путем градског канализационог система - фекални и оборински колектори. Главни канализациони колектори у обухвату Плана су: фекални колектор профила Ø300мм у улици - огранак Бранка Поповића, који се на источној страни прикључује на мјешовити колектор профила Ø500мм - у улици Бранка Поповића. оборински колектор профила Ø300мм у улици - огранак Бранка Поповића, који се на источној страни прикључује на оборински колектор профила Ø300мм - у улици Бранка Поповића. Положај постојећих колектора је уцртан у графичком прилогу, План инфраструктуре - хидротехника ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТИКА Постојећи вишепородични стамбено-пословни објекти у окружењу (на сусједним грађевинским парцелама), предметног обухвата Измјене дијела регулационог плана, снабдјевају се електричном енергијом из постојеће трафостанице МБТС Лазарево 2, која је 20

21 позиционирана у непосредној близини предметног обухвата на његовој југоисточној страни. Претходно наведни објекти су, на постојећу трафостаницу МБТС Лазарево 2, прикључени преко подземне кабловске НН мреже. Постојећа трафостаница је прикључена подземно - кабловски на средњенапонску мрежу. Постојећа саобраћајница - огранак Ул. Бранка Поповића је снабдјевена инфраструктуром јавне расвјете, која је изведена одговарајућим свјетиљкама које су постављене на конусне жељезне стубове ТЕЛЕКОМУНКАЦИЈЕ У профилима постојећих саобраћајница - огранак Улице Бранка Поповића које тангирају обухват Измјене дијела РП разведена је телекомуникациона инфрастгруктура подземног, кабловског типа, са кабловским правцима довољног капацитета за нове објекте. У саобраћајници која тангира предметну локацију са западне стране положена је секундарна ТТ канализација, која се сјеверно прикључује на примарну ТТ канализацију положену у профилу постојеће саобраћајнице која тангира предметну локацију са сјеверне стране. Претходно описана ТТ инфраструктура се прикључује на главну ТТ канализацију положену у профилу улице Бранка Поповића са њене западне стране (у коју је положен главни телефонски и оптички кабл Бањалука-Градишка), и која је сведена на аутоматску телефонску централу АТЦ "Лазарево" ТОПЛИФИКАЦИЈА И ГАСИФИКАЦИЈА На разматраној локацији, која је обухваћена овом Измјеном дијела плана, не постоји изграђена вреловодна мрежа система даљинског гријања. Снабдијевање постојећих објеката се врши из индивидуалних топлотних извора - сопстевних котловница. 16. ЖИВОТНА СРЕДИНА Процес изградње и урбанизације простора неминовно доводи до нарушавања квалитета природних услова живљења. Интензивнија изградња уз магистрални пут, и заузимање пољопривредног земљишта, резултирала је интензивнијом деградацијом простора која за резултат има негативне посљедице по квалитет животне средине као и укупни квалитет људског бораква у предметном простору. Због све тежих посљедица које проузрокује такво стање, последњих година се придодаје све већа пажња заштити животне средине. Поменуте деградације се манифестују у различитим облицима, пре свега као: 1. Загађивање вода (површинских и подземних); 2. Загађивање земљишта и нагомилавање чврстог отпада; 3. Загађивање атмосфере; 4. Појава буке и др. 21

22 Разматрање проблематике заштите животне средине постаје актуелно тек у посљедњих неколико година, што као посљедицу има недостатак великог дијела података о тренутном стању животне средине, односно евиденцију контроле и мјерења загађења. Извори утицаја на квалитет ваздуха могу се условно подијелити на: 1. Линијске изворе загађења (саобраћајнице) 2. Тачкасте изворе загађења (котловнице, ложишта и сл.) Загађење атмосфере настаје од гасовитих продуката сагоријевања односно емисијом полутаната у процесима сагоријевања различитих врста горива који се употребљавају најчешће у саобраћају, или као енергенти било у привредним или индивидуалним активностима. Квалитет ваздуха како на ширем урбаном подручју тако и у овом дијелу Плана има промјенљиве вриједности у различитим периодима годишњих доба. Комунална бука је једна од пратећих проблематика свих урбаних цјелина. Међутим, с обзиром да претходно нису рађена никаква мјерења еквивалентних нивоа комуналне буке ова област у оквиру предметног документа неће се моћи квантитативно изразити ни анализирати. Уклањање отпада представља један од битних услова за спречавање ширења заразних болести, загађења основних природних елемената животне средине и уопште за одржавање јавне хигијене. Опслуживање простора услугама сакупљања комуналног и других осталих категорија отпада тренутно врши комунално предузеће КЈП Чистоћа а.д. Бањалука, које одвози у контитуитету комунални отпад са овога простора. 17. БИЛАНСИ КОРИШЋЕЊА ПОВРШИНА РЕСУРСА И ОБЈЕКАТА Према валоризационој основи постојећег стања, у простору обухвата Плана, установљени су слиједећи урбанистички параметри: Површина обухвата 0.16 ha Укупан број становника 0 Укупна бруто грађевинска површина надземних дијелова објеката 0 m 2 Укупна површина под објектима 0 m 2 Коефицијент изграђености (однос тлоцртне површине свих етажа објеката и укупне површине 0 грађевинске површине) Коефицијент заузетости (однос тлоцртне површине свих објеката и укупне површине грађевинске површине) 0 22

23 18. ОЦЈЕНА СТАЊА ОРГАНИЗАЦИЈЕ УРЕЂЕЊА И КОРИШЋЕЊА ПРОСТОРА При дефинисању циљева развоја и утврђивању просторно-програмског концепта, врши се анализа појединих елемената и даје се оцјена постојећег стања, уз истовремено уважавање захтјева и потреба савременог живота. У ту сврху, анализирају се природни и створени услови датог простора, односно, природне карактеристике, намјена површина, постојећа изграђеност и инфраструктурна опремљеност. За предметну локацију, одређује се степен повољности и то у три категорије: повољне површине које подразумијевају површине које не захтијевају значајне техничке мјере и немају негативних посљедица на простор и животну средину, условно повољне површине обухватају оне дијелове анализираног подручја који захтијевају извјесне додатне трошкове и техничке мјере у сврху побољшања услова изградње, неповољне површине које подразумијевају велика ограничења и трошкове за изградњу. На основу идентификације и критичког осврта информација са тематских карата, преузимају се појединачне информације и прави се синтезна оцјена природних и створених услова и повољности за изградњу. Резултат су хомогене цјелине или потези у којима дјелују исти фактори који пружају повољне, условно повољне и неповољне услове за изградњу. У групи природних услова анализирани су: нагиби, носивост и стабилност терена, хидрогеолошке карактеристике и сеизмичност. Са аспекта природних услова, простор је повољан. У групи створених услова анализирана је: постојећа намјена површина, изграђеност и инфраструктурна опремљеност. Цјелокупан простор третира се као повољан са становишта нове изградње. Са аспекта инфраструктурне опремљености, простор обухвата Измјене дијела регулационог плана је представљен као повољан, с обзиром на постојећу саобраћајну повезаност и инфраструктурну опремљеност. Анализирајући наведене елементе, простор је повољан за планирану градњу. 23

24 В. ПОТРЕБЕ МОГУЋНОСТИ И ЦИЉЕВИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ УРЕЂЕЊА И КОРИШЋЕЊА ПРОСТОРА Након наведених података о општем стању уређености простора у обухвату Плана и података о планирању може се констатовати да су исказане потребе, од стране подносиоца иницијативе за измјену дијелова Плана, да се овај простор планском изградњом на што рационалнији начин доведе у стање примјерно локалитету и постојећој намјени у окружењу. Циљеви организације и уређења простора могу се исказати у сљедећем: утврдити карактеристике појединих елемената градске средине; дефинисати карактеристике физичких структура у простору; дати оцјену стања саобраћајног система и саобраћајне инфраструктуре; дати оцјену стања паркирања; дефинисати развијеност инфраструктурне мреже; утврдити кроз концепцију однос обухваћеног простора по садржају и функцији према осталим контактним зонама, став према ранијим планским документима; одредити потезе интервенције у смислу, градње нових објеката; опредјелити се у интервенцији према урбанистичко-архитектонском третману за подручје блок, улични потез и појединачни објекат; планским опредјељењем формирати простор задовољавајућег урбаног стандарда; просторно и функционално дефинисати комплекс; заснивати рјешења на економској рационалности што подразумјева посебан приступ кориштењу градског грађевинског земљишта; формирати грађевинске линије на начин да се формирају квалитетнији урбани улични фронтови. 1. ПОСЛОВНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ Видљиво је да се у окружењу обухвата Измјене дијела РП, мијења тренд доминантне намјене у окружењу, те је становање у форми вишепородичног становања већ изграђено у комбинацији са пословањем. На предметној локацији је планиран развој пословања и то на нивоу приземља планираног колективног стамбено-пословног објекта. 2. СТАНОВАЊЕ Развој становања је планиран на спратним етажама планираног колективног стамбенопословног објекта, а остављена је могућнност и у приземљу. Планирано становање је вишепородичног типа, у комбинацији са компатибилним дјелатностима пословања (смјештеним у приземљу). 3. ЈАВНЕ СЛУЖБЕ И ДРУГЕ ДРУШТВЕНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ 24

25 У оквиру обухвата предметног Регулационог плана не предвиђа се изградња објеката намјењених смјештају јавних служби или других друштвених дјелатности. 4. ИНФРАСТРУКТУРА 4.1. Саобраћај Када се планира у простору прије самог почетка неопходно је поставити одређене циљеве који се желе постићи, као и стандарде из појединих области којима се тежи. У овом случају, имајући у виду изграђеност простора одређени су слиједећи циљеви и то: рјешавање потреба паркирања, у складу са захтјевима проистеклим из намјене, постојећих и планираних садржаја; дефинисање површина за безбједне и ефикасне пјешачке токове; раздвојити кретања према циљевима и врстама корисника; сагледати шири обухват и планиране правце развоја саобраћајне инфраструктуре; 4.2. Хидротехника У оквиру обухвата Измјене дијела Регулационог плана за простор између улица : Бранка Поповића и Деспота Стефана Лазаревића, магистралног пута Бањалука - Приједор и нове саобраћајнице у Бањалуци, разматрани су следећи актуелни аспекти хидротехничке инфраструктуре: Снабдијевање водом за санитарне и потребе заштите од пожара Одвођење и диспозиција употребљених отпадних и оборинских вода Оцијењено је да је простор обухвата Измјене дијела Регулационог плана, опремљен примарним инсталацијама градског водовода и канализације Електроенергетика У непосредној билизини, на јужној страни обухвата измјене Плана, изграђена је МБТС Лазарево 2, јачине 630 kva, са које се напајају три постојећа колективна ст.-пословна објекта, који су позиционирани на парцелама у блоку. Претходно описана МБТС нема слободног капацитета за напајање новог потрошача - планираног предметног колективног стамбено-пословног објекта. У складу са врстом планираних садржаја, и на основу програмских елемента и препорука за димензионисање електроенергетских мрежа, за предметни обухват се израчунава потребна електрична енергија са очекиваним вршним оптерећењем. Према техничком рјешењу надлежне Електродистрибуције поменути трансформатор, јачине 630kVA, замјениће се новим - јачине 1000 kva. 25

26 Изградњом новог објекта доћи ће до повећања бруто-грађевинске површине (БГП) за стамбене и нестамбене дјелатности тако да је планирана укупна БГП за предметни локалитет износи: Подземна гаража - око 975 m2, Пословних простора - (приземље) око 975 m2 и Стамбених простора - (етаже спратова и повучене етаже), око 5850m2 (cca 96 стамбених јединица - станова). Бруто грађевинска површина стамбено-пословног објекта из овог документа износи cca 7800м 2, што намеће потребу за изградњом, проширењем и повећањем капацитета постојеће електроенергетске мреже. Полазећи од задатих програмских елемената и подлога за димензионисање електроенергетских постројења, за планирани објекат је потребно обезбиједити cca 250kW Телекомуникације Претплатничка и разводна ТТ мрежа капацитираће се према потребама планиране изградње. До свих извода од мини кабловског окна планирати да се поставе најмање по двије цијеви 40mm или 50mm, а унутар објекта до извода, по рјешењу пројектанта, цијев или каналица Термоенергетика С циљем рационалног коришћења топлотне енергије при загријавању грађевинских објеката, а такође и њене рационалне производње, у области топлификације се предвиђа: изградња нових објеката и система: - изградња система централног снабдијевања објекта топлотном енергијом, са примјеном енергетски ефикаснијих рјешења, - термоизолације објеката како би се просјечна специфична потрошња енергије за гријање објеката приближила потрошњи у савременим објектима, какви се данас граде у Европи, та потрошња не прелази 70 kwh/god./m 2, са тежњом ка континуираном смањивању, стварање могућности за употребу алтернативних горива, на основу конкурентности цијена, поузданости снабдијевања горивом, те еколошког значаја, предност дати домаћим енергентима, што веће учешће алтернативних извора енергије за гријање (енергија сунца, биомасе и сл.). 5. СИСТЕМ ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА 26

27 На основу програмских елемената и матрице која је добијена детаљним вредновањем задатог простора, издвојиле су се основне потребе и циљеви у домену уређења зелених површина. Уређење зелених површина има за приоритетан циљ побољшавање микроклиматских и санитарно-хигијенских услова на посматраном простору. Такође се намеће и незаобилазна естетска компонента која се остварује правилним рјешавањем односа изграђених и озелењених површина, гдје појединачни елементи хортикултурног уређења потенцирају и оплемењују архитектонске елементе и цјелокупни амбијент изграђених структура. Зелене површине, односно њихово уређење као компонента урбанизације насеља, имају изванредан значај у животу и раду људи, па им је потребно дати третман битне инфраструктурне компоненте. Примарни циљ квалитетно формиране зелене матрице, јесте формирање пријатног амбијента за кориснике овог простора уз неоспорну позитивну функцију у контексту регулације микроклимата. 6. ЖИВОТНА СРЕДИНА Савремени концепт заштите животне средине захтијева континуирано праћење степена аерозагађења, хидрозагађења, педозагађења, биљног покривача, фауне, хигијенског стања средине, здравственог стања људи, буке, вибрација, штетних зрачења и других појава и показатеља стања животне средине. Општи критеријуми за заштиту животне средине од производних објеката полазе од међународно утврђених еколошких принципа који се могу свести на слиједеће: Најбоља политика заштите животне средине заснована је на превентивним мјерама, што подразумијева благовремено спречавање еколошки негативних утицаја на животну средину, уместо уклањања њихових посљедица; У процесу доношења одлука о изградњи привредних и инфраструктурних објеката мора се анализирати и јасно утврдити утицај њихове изградње и рада на квалитет животне средине. Да би се испунили сви предвиђени захтјеви овог Плана, дефинишу се и одређена рјешења која се заснивају како на дефинисању заштите основних природних елемената тако и на заштиту слободних простора, градске баштине, мреже зелених површина и културног пејзажа. Основне потребе заштите се заснивају у заштити природних елемената животне средине и радом створених човјекових вриједности које су дио ове урбане цјелине, а које могу битно да утичу на квалитет човјековог живота у њој. Заштита животне средине овог Плана постићи ће се остваривањем више појединачних циљева, који се односе на: Заштиту вода од загађења (свеобухватно каналисање и пречишћавање отпадних вода из објеката); Заштиту земљишта од загађења (спречавање депоновања отпада на за то непредвиђеним мјестима, итд.); Заштиту ваздуха од загађења (кроз обезбјеђење јединственог система топлификације, контролисање аерозагађења од саобраћаја, као и поштовање мезо и микроклиматских услова при избору локација за потенцијалне загађиваче); Заштиту од буке (кроз адекватно планирање саобраћајница и саобраћајних токова и контролисања саобраћајне буке, као и различите мјере заштите, почевши од 27

28 правилног лоцирања извора буке у односу на пријемник, смањења стварања буке и спречавања њеног ширења у околину, итд.); Заштиту вегетације и фауне, при чему се мисли на вегетацију планирану Регулационим планом. У том смислу неопходно је правилном диспозицијом загађивача, адекватним уређењем система зелених површина итд. обезбиједити такве услове који ће битно утицати на унапређење квалитета живљења и амбијенталних вриједности овог Плана. 7. БИЛАНС ПОТРЕБА И МОГУЋНОСТИ Биланс потреба и могућности у овом простору дефинисао је програмски задатак достављен од стране подносиоца иницијативе за измјену дијела Плана, као и могућности које разматрани простор пружа за нову изградњу. 28

29 Г. ПЛАН ОРГАНИЗАЦИЈЕ УРЕЂЕЊА И КОРИШЋЕЊА ПРОСТОРА 1. ОРГАНИЗАЦИЈА ПРОСТОРА Основна концепција уређења простора у оквиру просторне цјелине наметнула се као посљедица намјене дефинисане планском документацијом рађеном у претходном периоду, природних и створених услова овог простора, те програмских задатака достављених од стране подносиоца иницијативе за измјену дијела Плана. Простор обухваћен израдом Плана дефинисао је површине сљедећих намјена: Површине за изградњу новог колективног стамбено пословног објекта; Површине намјењене за поплочане пјешачке површине; Површину намјењену за колску рампу; Озелењене површине унутар преметне грађевинске парцеле; 2. ПЛАН НАМЈЕНЕ ОБЈЕКАТА И ПРОСТОРНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ План просторне организације је приказан на графичком прилогу бр. 04 и дефинише основну концепцију лоцирања планираних садржаја и остваривања квалитетних корелација са постојећим садржајима, као унутар обухвата, тако и у непосредном окружењу. Основна концепција уређења и коришћења простора, који је предмет обухвата ове Измјене Регулационог плана, је базирана на намјени површина дефинисаним важећом Измјеном Регулационог плана из год, постојећој намјени површина, као и на конкретним програмским задацима достављеним од стране подносилаца иницијативе за измјену дијела Плана. Овом Измјеном дијела Регулационог плана предвиђено је повећање вертикалних габарита - за једну пуну спратну етажу, на планираном стамбено-пословном објекту, вишепородичног типа становања, те дефинисања пјешачког пасажа у дијелу приземља предметног објекта на западној страни, као и уређење слободних површина у оквиру предметне грађевинске парцеле. Главни приступ до планираних садржаја у оквиру предметног локалитета ће се остваривати са постојеће саобраћајнице - огранак Ул. Бранка Поповића. Планирано је да се потребе за паркирањем обезбједе у оквиру предметне парцеле - подземне гараже и у оквиру постојећих паркинг површина јавног карактера, реализованих у оквиру претходно описане саобраћајнице - огранак улице Бранка Поповића. У оквиру предметног локалитета, планирана је изградња стамбено-пословног објекта вишепородичног типа становања, са уређењем приступних и партерних површина, те организовањем паркинга у предметној подземној етажи. Планирана спратност предметног објекта је По+П+4+Пе, са повученом грађевинском линијом повучене етаже у зони према постојећој саобраћајници - огранак Ул. Бранка Поповића (позициониран сјеверно у односу на предметну локацију). 29