ПЛАН ПАРЦЕЛАЦИЈЕ ЗА ОБУХВАТ ВОДОВОДНОГ СИСТЕМА ЦРНО ВРЕЛО НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА БАЊА ЛУКА

Transkript

1 ПЛАН ПАРЦЕЛАЦИЈЕ ЗА ОБУХВАТ ВОДОВОДНОГ СИСТЕМА ЦРНО ВРЕЛО НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА БАЊА ЛУКА - ПОДСИСТЕМ СЛАВИЋКА И ПОДСИСТЕМ РАДОСАВСКА - БАЊА ЛУКА, јун 2014.год. 1

2 ДОКУМЕНТ : ИНВЕСТИТОР: ОБЈЕКАТ: ЛОКАЦИЈА: ПЛАН ПАРЦЕЛАЦИЈЕ ЗА ОБУХВАТ ВОДОВОДНОГ СИСТЕМА ЦРНО ВРЕЛО НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА БАЊА ЛУКА - ПОДСИСТЕМ СЛАВИЋКА И ПОДСИСТЕМ РАДОСАВСКА - ГРАД БАЊА ЛУКА, ЦЕНТАР ЗА РАЗВОЈ И УНАПРЕЂЕЊЕ СЕЛА ВОДОВОДНИ СИСТЕМ НАСЕЉЕ СЛАВИЋКА БРОЈ ПРЕДМЕТА: БРОЈ ДОКУМЕНТА: /13 од год. 841-П/2013 од год. НОСИЛАЦ ИЗРАДЕ: ВЕРИФИКАЦИЈА: "УРБИС ЦЕНТАР" д.о.о. Бањалука СКУПШТИНА ГРАДА БАЊА ЛУКА, НА... СЈЕДНИЦИ ОДРЖАНОЈ... год. УЧЕСНИЦИ НА ИЗРАДИ: мр РИСТО СТЈЕПАНОВИЋ, дипл.инж.грађ. ГОРАН ДИМИТРИЋ, дипл.инж.арх. ДРАГАНА ПАШИЋ, дипл.инж.саобр. мр МИЛАН ПРЖУЉ, дипл.инж.ел. СЛАВИЦА ПАШТАР, дипл.инж.ел. мр БРАНИСЛАВ БИЈЕЛИЋ, дипл.прост.планер ГОРДАН МИЛИНКОВИЋ, дипл.инж.геод. ДАЛИБОР ПАСПАЉ,геод.техн. ДИРЕКТОР: СНЕЖАНА МРЂА -БАЏА, дипл.инж.арх. 2

3 С А Д Р Ж А Ј: А. ОПШТА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЛИЦЕНЦА ОДЛУКА О ПРИСТУПАЊУ ИЗРАДИ ПЛАНА ПАРЦЕЛАЦИЈЕ ЗА ИЗГРАДЊУ ВОДОВОДНОГ СИСТЕМА "ЦРНО ВРЕЛО" НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА БАЊАЛУКА Б. ПРОГРАМСКИ ЕЛЕМЕНТИ И СМЈЕРНИЦЕ В. ТЕКСТУАЛНИ ДИО 1. УВОД 2. ПЛАНСКА ДОКУМЕНТАЦИЈА ВИШЕГ РЕДА 3. ПОСТОЈЕЋЕ СТАЊЕ СНАБДИЈЕВАЊА ВОДОМ 4. ПЛАНИРАНО РЈЕШЕЊЕ ЗА ИЗГРАДЊУ ВОДОВОДА 5. УСЛОВИ ЗА ПРОЈЕКТОВАЊЕ 5.1. Геотехнички услови 5.2. Хидротехнички услови 5.3. Саобраћајни услови 5.4. Електроенергетика и телекомуникације 5.5. План парцелације 6. КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКО И ПРИРОДНО НАСЉЕЂЕ 7. ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ 8. ГРАЂЕВИНСКЕ И РЕГУЛАЦИОНЕ ЛИНИЈЕ 10. ЕКОНОМСКА ВАЛОРИЗАЦИЈА ПЛАНА 11. ФОТО ДОКУМЕНТАЦИЈА Г. ГРАФИЧКИ ПРИЛОЗИ: 1. ПРЕГЛЕДНА КАРТА ВОДОВОДНОГ СИСТЕМА - СИНТЕЗНА КАРТА Р = 1: ИНЖЕЊЕРСКО- ГЕОЛОШКА КАРТА Р = 1: СИНТЕЗНА КАРТА ИНФРАСТРУКТУРЕ Р = 1: ПЛАН САОБРАЋАЈА И НИВЕЛАЦИЈЕ Р = 1: ПЛАН ПАРЦЕЛАЦИЈЕ, ПЛАН ГРАЂ. И РЕГ. ЛИНИЈА Р = 1:500 3

4 А. ОПШТА ДОКУМЕНТАЦИЈА 4

5 Б. ПРОГРАМСКИ ЕЛЕМЕНТИ 5

6 В. ТЕКСТУАЛНИ ДИО 6

7 1. УВОД Центар за развој и унапређење села Града Бања Лука путем Одјељења за просторно уређење Града Бања Лука (број /10 од године) се обратио "УРБИС - ЦЕНТРУ", д.о.о. Бања Лука (број протокола 841-П-1/2013 од године) са захтјевом за израду Плана парцелације за водоводни систем "Црно врело" на територији Града Бања Лука. Захтјев се односи за дистрибутивну водоводну мрежу насеља која су студијском документацијом планирана да се снабдијевају водом (у коначном рјешењу) са водоводног система Цно врело. Планирани су следећи подсистеми за снабдијевање појединих насеља водом: подсистем "Звијезда", подсистем "Бронзани Мајдан", подсистем "Славићка", подсистем "Радосавска". Примарни дио система није предмет овог плана парцелације и исти је обрађен другом документом од године (План парцелације и урбанистичко - технички услови за изградњу регионалног водовода Доњи Перван - Петров Гај). Предмет овог плана парцелације је подсистем Славићка и подсистем Радосавска. Захтјев је разматран и обрађен у "УРБИС - ЦЕНТРУ", д.о.о. Бања Лука и упућен у даљу процедуру. Предметни План парцелације је разматран на Стручној расправи одржаној године гдје су изнесене одређене промједбе. Недостаци који су уочени су кориговани и као такав преднацрт Плана се упућује на усвајање надлежној скупштини и упућује на Јавни увид. Предметни План је усвојила Скупштина Града Бања Лука на... сједници одржаној... године. 2. ПЛАНСКА ДОКУМЕНТА ВИШЕГ РЕДА Постојећи плански документ вишег реда насеља смјештених на сјеверозападном подручју Града Бања Лука, која су предмет снабдијевања водом је Просторни план општине Бања Лука. Међу осталим важнијим документима, која обрађују проблематику снабдијевања водом насеља која гравитирају изворишту "Црно врело", треба споменути: 1. Студија руралног интегралног развоја на подручју кањона Врбаса и платоа Мањаче, Урбанистички завод Републике Српске, а.д. Бања Лука, Градска развојна агенција Града Бања Лука, Студија интергални руралног развоја на подручју сјеверозападног дијела Града Бања Лука, Урбанистички завод Републике Српске, а.д. Бања Лука, Градска развојна агенција Града Бања Лука, Студија снабдијавања водом са водоводног система "Суботица", Урбанистички завод Републике Српске, а.д. Бања Лука, год. 4. Стратегија руралног развоја Града Бања Лука, Урбанистички завод Републике Српске, а.д. Бања 7

8 Лука, Градска развојна агенција Града Бања Лука, Анализа могућности снабдијевања питком водом са изводишта "Црно врело" у сливу водотока Суботица - Гомјеница, "Хидротехника", д.о.о. Бања Лука, год. 4. Водовод у Пискавици, Технички школски центар, Пројектни биро, Бања Лука, Снабдијевање водом подручја Горња Пискавица, Хидротехника, д.о.о. Бања Лука, Изведбени пројекат Водовод "Јовићи"; Пројект Бања Лука, Пројекат за извођење, Водовод "Чокори"; Пројект-инжињеринг, Бања Лука, Главни пројекат, Водовод "Бронзани Мајдан"; Пројект-инжињеринг, Бања Лука, Пројекат за извођење, Локални водовод "Кмећани" са иворишта "Лужије" у М.З. Кмећани,Бања Лука, а.д. Пројект, Бања Лука Мастер план водоводног система Приједор, "Водовод" а.д. Приједор, д.о.о. "Хидротехника" Бања Лука, Бања Лука, фебруар План парцелације и урбанистички - технички услови за изградњу локалног водовода Дамјановићи - Грмуше у Доњим Колима, Урбанистички завод Републике Српске, а.д. Бања Лука, год. 12. План парцелације и урбанистички - технички услови за изградњу водовода у мјесној заједници Борковићи, Урбанистички завод Републике Српске, а.д. Бања Лука, год. 13. План парцелације и урбанистички - технички услови за изградњу водовода у Доњој Бистрици, Урбанистички завод Републике Српске, а.д. Бања Лука, год. 14. План парцелације и урбанистички - технички услови за изградњу локалног водовода за засеоке Ружевиће, Милојевиће, Киклиће, Милошевиће, Гајиће и Добраше у нјесној заједници Голеши, Урбанистички завод Републике Српске, а.д. Бања Лука, год. 15. План парцелације и урбанистички - технички услови за изградњу водовода у Горњој Бистрици (извориште Ђукића врело), Урбанистички завод Републике Српске, а.д. Бања Лука, год. 16. План парцелације и урбанистички - технички услови за изградњу регионалног водовода Доњи Перван - Петров Гај, Урбанистички завод Републике Српске, а.д. Бања Лука, год. 17. Регулациони план Бронзани Мајдан, Урбанистички завод Републике Српске, а.д. Бања Лука, год. 3. ПОСТОЈЕЋЕ СТАЊЕ СНАБДИЈЕВАЊА ВОДОМ Становништво сјеверозападног подручја Града Бања Лука (Суботица, Перван Горњи, Перван Доњи, Голеши, Борковићи, Бистрица, Пискавица, Мелина, Бронзани Мајдан, Кмећани, Стратинска, Славићка, Радосавска) се снабдијевају водом са више неувезаних водоводних система. Обично су изворишта ограничене издашности, тако да је у вријеме максималне потрошње воде (поготово у љетњем периоду) изражен недостатак довољних количина воде. Квалитет воде је такођер упитан, поготово код оних система који нису у надлежности одржавања Центра за развој и унапређење села Града Бања Лука (не врши се редовна дезинфекција и контрола квалитета воде). На подручју обухвата подсистема "Славићка" и подсистема "Радосавска" нема изграђених значајнијих водовода који би се могли интегрисати у планирани систем снабдијевања водом. Нјавише је заступљено снабдијевање водом са индивидуалних изворишта (копаних бунара, локалних врела и сл). 8

9 4. ПЛАНИРАНО РЈЕШЕЊЕ Е ЗА ОБУХВАТ ВОДОВОДНОГ СИСТЕМА ЦРНО ВРЕЛО НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА БАЊА ЛУКА Овим планом парцелације се планира изградња дистрибутивне водоводне мреже водоводног система Црно врело за насеља на територији Града Бања Лука. Са водоводног система Црно врело на територији Града Бања Лука, планирани су следећи подсистеми дистрибутивне водоводне мреже, за снабдијевање следећих насеља: - подсистем Звијезда за снабдијевање водом насеља Перван Доњи, Перван Горњи, Голеши, Борковићи, Доња и Горња Бистрица и Горња Пискавица; - подсистем Бронзани Мајдан за снабдијевање водом насеља Суботица, Бронзани Мајдан, Мелина, Кмећани, Обровац, Стратинска; - подсистем Славићка за снабдијевање водом насеља Славићка; - подсистем Радосавска за снабдијевање водом насеља Радосавска. Цјевоводи, резервоари и пумпне станице Везано за подсистем Славићка, планирана је изградња сљедећих објеката на комплетирању дистрибутивне водоводне мреже за квалитетно снабдијевање водом: -Источни дио насеља ће се прикључити на дистрибуциону мрежу посистема Бањица. Планира се изградња новог цјевовода од резервоара Ђурића главица (кота прелива 355 мнм), кроз насеља Борковићи, Славићка и Радосавска. У насељу Славићка са овога цјевовода ће се снабдјети засеоци Чавићи, Рогићи, Малбошићи, Панџе, Грујићи, Петраши, Тошићи и Нишићи. - За западни ди насеља се предвиђа снабдијевање са главног цјевовода Црно врело - Петров Гај. Планира се изградња пумпне станице (ПС3) и резервоара (запремина V=200 м 3, кота 290 мнм). Од резервоара се планира секундарна дистрибуциона мрежа. Са дијела одвода подсистема ће се снабдијевати засеоци Преради, Трамошљике, Ритани, Кнежевићи и Стакићи. За више зоне насеља Трамошљике и Преради (изнад коте 260 мнм) биће потребно радити локалне подстанице за повећање притиска. Дио насеља Радосавска ће се прикључити на доводни цјевовод подсистема Звијезда, (који иде од резервоара Ђурића главица (кота прелива 355 мнм) и пролази кроз насеља Борковићи и Славићка. Са овог цјевовода ће се снабдијевати засеоци Радованчевићи, Граховци, Лакићи, Јаковљевићи, Касаловићи. Засеоци Сандаљи и Плављани се могу прикључити на главни дистрибуциони цјевовод Црно врело - Петров Гај. Цјевоводи су за притиске 10 бара. На секундарним прикључним цјевоводима гдје се јављају притисци већи од 7 бара, вршиће се смањење притисака монтажом одговарајућих редукционих вентила. Зоне санитарне заштите 3a објекте предметног водоводног подсистема, потребно је обезбиједити и спроводити мјере 9

10 заштите, начину одређивања и одржавања зона и појасева санитарне заштите, подручја на којима се налазе изворишта, као и водних објеката и вода намијењених људској употреби (Службени гласник републике Српске број 7/03). Уз цјевоводе је потребно остварити зону заштие мин по 3,0 м са сваке стране од осовине цјевовода, за потребе изградње и одржавања. Објекти препумпних станица и резервоара морају бити обезбијеђени одговарајућом оградом. Аутоматско управљање и телеметрија Рад регионалног водовода Црно врело (па тиме и подсистема Славићка иа Радосавска) планиран је да се одвија аутоматски без присуства сталне људске посаде уз повремену контролу и видео надзор објеката. Прање брзих филтара система Црно врело би било аутоматско на бази отпора (пада притиска у филтарској испуни). Дезинфекција (хлорисање) воде ће бити аутоматско на бази количина протицаја и заданог резидуалног хлора у дезинфикованој води. Дезинфекција воде је предвиђена након брзих филтара. Аутоматски рад пумпних станица остварује се помоћу оптичког сигналног кабла између пумпних станица и филтар станице и резервоара (полаже се дуж цјевовода) и регулатора нивоа воде у резервоару (искључивање и укључивање пумпе). Сви сигнали у пумпним станицама и резервоарима се преносе у објекат брзих филтара и хлорну станицу: нивои воде у резервоарима, пумпа ради или не ради, стање водомјера (количине пумпања) и притисци на потисном цјевоводу, притисци на прикључним цјевоводима, утрошак електричне енергије и сл. Сви ови подаци се обезбјеђују у свакој пумпној станици са трансмитерима који омогућавају пребацивање података у објекте пумпних станица и хлорне станице на SKADU. Ови подаци се даље прослеђују у централу за управљање водоводом (Центар за развој и унапређење села Града Бања Лука). Енергетско напајање објеката водоводног система Систем снабдијевања потрошача дистрибутивне водоводне мреже из регионалног водоводног система Црно врело на територији Града Бања Лука је у надлежности РЈ Електродистрибуција Бања Лука. Састоји се од независних напојних пумпних постројења: за подсистем Звијезда, подсистем Бронзани Мајда, подсистем Славићка и подсистем Радосавска. 5. УСЛОВИ ЗА ПРОЈЕКТОВАЊЕ 5.1. Геотехнички услови Инжењерскогеолошке карактеристике терена Инжењерскогеолошки услови обрађени су по подацима Основне геолошке карте размјере 1: листови Приједор и Бања Лука, нацрта Просторног плана града Бања Лука, те друге расположиве документације и теренског увида. Предметни обухват је приказан на одговарајућем графичком прилогу (Инжењерскогеолошка карта) овог плана парцелације. 10

11 Геолошки састав и грађа терена Предметни простор се налази у западном дијелу Града Бања Луке и обухвата цјелокупно насељено мјесто Славићка, највећи дио насељеног мјеста Радосавска (без засеока Граховци у сјеверном дијелу), те мање дијелове насељених мјеста Борковићи, Бронзани Мајдан и Перван Доњи. Простире се у сливу ријеке Гомјенице, а надморска висина се креће од 163 m (долина Гомјенице) до 449 m (Ракитовача). Терен се полако издиже од долина ријека Гомјеница и Брколос. Генерално, ријеч је о брежуљкасто - брдовитом простору. У долинама доминира пољопривредно земљиште, док је виши брежуљкасто - брдовити терен у значајном дијелу покривен шумском вегетацијом. Предметни простор изграђују различити литолошко-стратиграфски чланови и комплекси. Централни дио обухвата од Земунице у Радосавској на сјеверозападу до Градине и долине Брколоса на југоистоку изграђују пермотријаски кварцни пјешчари и конгломерати. На њих се настављају алевролити и субграувакни пјешчари и кречњаци палеозојске старости, те кредни флиш (лапорци, пјешчари, лапоровити кречњаци, конгломерати и брече) на крајњем југоистоку обухвата (засеоци Марчете и Штрпци у Борковићима). Јужни дио обухвата граде тријаски добро услојени доломити са прослојцима кречњака. Простор од Стекића косе и Поповића брда ка долини Брколоса у централном дијелу обухвата чине стијене миоценске старости - лапори, лапоровити кречњаци, глине, пјешчари са угљем. У долини ријеке Брколос је присутан поточно - ријечни нанос (претежно суглине различитог петрографског састава) настао распадањем стијенских маса у залеђу. На источном ободу долине ријеке Брколос се налазе делувијалне наслаге (фрагменти слабо заобљени и измјешани са глином) настале распадањем матичне стијене. Аливијалне наслаге су присутне у долини ријеке Гомјенице (шљунак и пијесак) Инжињерскогеолошке карактеристике Савремени ријечни нанос (алувијалне наслаге) је шљунковит, пјесковит, најчешће са иловачастим покривачем или заглињен, различите дебљине. Наслаге које изграђују вишу терасу су углавном повољних инжењерскогеолошких карактеристика, док су оне ниже у приобаљу водотокова неповољне. У приобаљу већине ријечних и поточних токова налазе се наслаге поточно - ријечног наноса. То су наслаге различитог састава, глине, пијеска, шљунка различите гранулације. Као плавински материјал уз доње дијелове водотокова често се простиру лепезасто. Инжењерскогеолошке карактеристике су непогодне. Делувијалне наслаге су различите дебљине, различитог гранулометријског и хемијског састава, често различитих физичких карактеристика. Настале су акцијом површинског спирања стијенске распадине које у основи изграђује ове терене, тако да чини падинске засторе. Порозност ових наслага је најчешће неуједначена међузрнска, субкапиларна и капиларна, али може бити и пукотинска. Локално се могу формирати издани које битно умањују физичко - механичка својства. У цијелости, терени изграђени од ових наслага су условно стабилни или нестабилни на падинама већих нагиба или косинама засјека или усјека (на неогенима флиша, флишне распадине и дијабаз - рожне распадине). Иловачаста тла у оквиру миоценских стијена су слабо консолидована, слабо водопропусна до водонепропусна, а шљунковити дијелови често заглињени и добро консолидовани, те слабије водопропусни. У природним условима терен је стабилан. Кредни флиш представља хетерогени комплекс наслага по физичко - механичким особинама. Тријаски доломити са прослојцима кречњака имају повољне инжењерскогеолошке карактеристике. 11

12 Пермотријаске стијене представљају по физичко - механичким особинама хетероген комплекс, инжењерскогеолошки неповољан. Терени изграђени од кластичних карбонатних стијена палеозојске старости (доњи и средњи карбон) најчешће су покривени знатним наслагама делувијалног тла (од 1 m, па на више). Стијенске масе овог комплекса су различите чврстоће и различите пукотинске порозности Сеизмолошке карактеристике Према подацима Сеизмичке карте из Правилника о техничким мјерама и условима за грађење у сеизмичким подручјима, предметно подручје налази се у зони максимално очекиваног интензитета потреса VIII о MSK Геотехнички услови За пројектовање предметног водовода (дистрибутивне мреже) по одредбама Закона о уређењу простора обавезна су детаљна геолошка истраживања - веза Закон о геолошким истраживањима, а у циљу утврђивања стабилности терена и дозвољеног оптерећења тла, као и хидргеолошких података (максимални ниво подземне воде, водообилност и др). За пројектовање грађевинских објеката (резервоара и пумпних станица) по одредби члана 9 и 46 Закона о геолошким истраживањима, обавезна су геолошка истраживања. Правилником о мјерама зааштите начину одређивању и одржавању зона и појасева санитарне заштите подручја на којима се налазе изворишта, као и водних објеката и воде намјењених људској употреби (Сл. гл. РС 7/03) прописане су мјере заштите. Код провођења цјевовода испод бујичних токова и дијелова терена који су изложени испирањима од ерозије, извршити потребна осигурања. Изградњу водовода изводити на одговарајућем тлу познатих карактеристика. Водовод пројектовати тако да се за дејство основног оптерећења избјегну диференцијална слијегања. Оптерећење цјевовода које се преноси на тло мора да буде хомогено распоређено по цијелој контактној површини. Насипање терена вршити по геомеханичким подацима, тј. одговарајућем пројекту. На неконтролисано насутом тлу није дозвољено темељење грађевинских објеката, ни постављање објеката инфраструктуре. Засијецање терена, усјеци и сви ископи се морају изводити према геомеханичким подацима тј. пројекту. Темељење грађевинских објеката и водовода (цјевовода) не смије се изводити на неконтролисано насутом тлу. Дренажу површинских вода изводити по одговарајућем пројекту, у циљу обезбјеђења неконтролисаног проквашења тла што би имало штетно дејство. Пројектовањем и експлоатацијом овог простора морају бити примијењене мјере којима ће се обезбиједити уређење и очување тла као грађевинског земљишта и животне средине. Посебно се одређује обавеза заштите самих свих добара приликом ископа темељних јама. Затрпавањем ископа обезбиједити потребну стабилност. Мјере сигурности за вријеме извођења ископа и након тога одрерити пројектом. Стручним надзором према одредби члана 109 и 118 Закона о уређењу простора и грађења утврдити сагласност стања при извођењу радова према подацима пројекта, односно геолошких детаљних истраживања. За потребе пројектовања и изградњу грађевинских објеката, вршење грађевинских радова на површини и испод површине земље : (у овом случају водовода), обавезна је примјена одредби: 12

13 - Закона о уређењу простора (Службени гласник Републике Српске бр. 40/13); - Закона о геолошким истраживањима (Службени гласник Републике Српске бр. 51/04); - Закона о заштити животне средине (Службени гласник Републике Српске бр. 71/12); - Правилника о техничким норамтивима за пројектовање и извођење радова на темељењу грађевинских објеката (Службени лист СФРЈ бр. 15/90); - Правилник о техничким мјерама и условима за грађење у сеизмичким подручјима (Службени лист СФРЈ бр. 31/81, 49/82, 29/83, 21/88 и 52/90); - Правилника о садржини програма, пројеката и елабората геолошких истраживања (Службени гласник Републике Српске бр. 113/08); - Важећих стандарда из области геотехнике Хидротехнички услови Овим планом парцелације су дефинисани основни релевантни елементи за изградњу дистрибутивне мреже подсистема Славићка и подситема Радосавска у сасатву водоводног система Црно врело на територији Града Бања Лука. Текстуални и графички дио услова чине цјелину и обавезују како инвеститора, тако и пројектанте и извођаче радова у току реализације изградње објеката водоводног система, а такођер и кориснике у току коришћења водовода. Планирани објекти дистрибутивне водоводне мреже предметних насеља у саставу подсистема Славићка и Радосвска ће бити саставни дио регионалног водоводног система Црно врело на дијелу територије града Бања Лука. Код пројектовања је потребно одредити обухват снабдијевања и прорачунати потребне количине воде. Плански елементи за прорачун потребних количина воде и димензионисање цјевовода, пумпних станица и резервоара су: - плански период до 2030-е године, - конзумно подручје насеље Славићка, - планирани број становника, - планирани број грла стоке, - планирана специфична потрошња воде: по становнику (150 л/ст/дан), мала привреда (25 л/ст/дан), крупна стока (60 л/дан), средња стока (10 л/дан), живина (1,5 л/дан), - планирани губици воде у мрежи (12%). -Количине воде за заштиту од пожара се усвајају према законским одредбама које третирају ову проблематику у Републици Српској: Закону о заштити од пожара (Сл. гласник Републике Српске 71/2012); Правилника о техничким нормативима за хидрантску мрежу за гашење пожара (Сл. гласник Републике Српске бр. 39/13); Правилником о техничким захтјевима за заштиту гаража за путничке аутомобиле од пожара и експлозије (Сл. гласник РС бр. 19/10); Уредба о техничким норамативима заштите од пожара у објектима намијењеним за јавну употребу у којима се окупља или борави, односно ради већи број лица (Сл. гласник РС 32/2012). Квалитет воде у водоводном систему треба да одговара Правилнику о хигијенској исправности воде за пиће (Сл. гласник Републике Српске 44/03). За објекте водоводног система, предвидјети зоне санитарне заштите (резервоара, пумпних станица и цјевовода), према условима Правилника о мјерама заштите, начину одређивања и 13

14 одржавања зона и појасева санитарне заштите, подручја на којима се налазе изворишта, као и водних објеката и вода намијењених људској употреби (Сл. гласник Републике Српске 07/03). Дезинфекција водоводне мреже ће бити централна за цијели водоводни систем, на локалитету филтер станице. Прије изградње објеката водовода, прибавити сагласност власника земљишта на коме се налазе објекти предметног водовода (откупити потребне парцеле за приступне путеве, препумпне станице и резервоаре). Укопавање цјевовода прилагодити нивелационим елементима саобраћајница, климатским условима, саобраћајном оптерећењу (дубина укопавања цијеви треба да буде најмање са 1,20 м надслоја земље). Пречници цјевовода дистрибутивне водоводне мреже према хидрауличком прорачуну. Врсту материјала за пројектовање цјевовода усагласити са инвеститором (Центар за развој и унапређење села Града Бања Лука. Цјевовод опремити свим потребним фазонским комадима и арматурама које омогућују несметано функционисање водоводне мреже (вентили, пожарни хидранти, усисно-одзрачни вентили, муљни испусти, вентили за смањење притиска и слично). Водоводне арматуре се смјештају у одговарајуће армирано-бетонске шахтове. Објекте пумпних станица и резервоара снабдјети потребним количинама електричне енергије, прикључком на јавну елекро дистрибуциону мрежу, према додатним условима Електродистрибуције. Водоводни систем увезати у мрежу даљинског надзора и управљања, према условима потрошача на подручју Грдаа Бања Лука. Управљање изграђеним водоводним системом је потребно повјерити надлежним стручним институцијама (према одлуци Скупштина Града Бања Лука). На ове услове је потребно прибавити сагласности од предузећа која имају своје инсталације у коридорима куда ће се вршити полагање цјевовода дистрибутивне водоводне мреже. Сагласности је потребно прибавити од: Електродистрибуције и Телекома, те Јавног предузећа Путеви Републике Српске Саобраћајни услови Стање Предметна локација се налази на територији Града Бањалуке а припада водоводном систему Црно врело - подсистем Славићка и Радосавска. С обзиром да се ради о сеоском насељу постојећа водоводна мрежа је вођена дуж постојећих саобраћајница. Постојеће саобраћајнице су локални путеви а најчешће некатегорисани путеви. Ширина постојећих саобраћајница је од 2,75m до 5m, не асвалтирани путни правци, макадамски путеви. Преко поменутих саобраћајница предметна локација остварује колску везу како са ужим тако и са ширим окружењем. 14

15 План саобраћаја На графичком прилогу План саобраћаја и нивелације приказано је саобраћајно рјешење приступа планираном резервоару. Планирани приступ је ширине 3,5m и промјенљива ширина регулационе линије. Графички прилог План саобраћаја и нивелације је саставни дио овох услова. Планиране приступне и манипулативне површине су у функцији изградње водоводног система као и одржавања постројења. Урбанистичко - технички услови Овим урбанистичко - техничким условима прописују се општи и посебни услови које је потребно испунити да би сви планирани садржаји везани за саобраћај били доведени у услове квалитетног и поузданог коришћења у траженом обиму и по квалитету услуга, најмање до нивоа који се прописује овим урбанистичко - техничким условима. Сви ситуациони елементи саобраћајница и саобраћајних површина (осовине и габарити) дати на графичком прилогу План саобраћаја и нивелације, су обавезујући за пројектанте и извођаче радова. За све планиране саобраћајне површине као и реконструкцију постојећих обавезно урадити пројектну документацију. Могућа су мања одступања од планираних саобраћајних површина у фази израде пројеката за извођење уколико то произиђе из технички оправданих разлога, уз обавезу испуњења услова ефикасног и безбједног функционисања колског саобраћаја. При пројектовању саобраћајница предвиђених за одржавање и контролу планираних објеката коловозне површине димензионирати у складу са очекиваним саобраћајним оптерећењем, по важећим прописима. Нивелацију новопланираних саобраћајних површина ускладити са котом прикључка на приступни пут и околним простором уз задовољавање услова ефикасног одводњавања атмосферских вода. Коловозне засторе новопланираних саобраћајних површина радити са асфалтним материјалима или са шљунком (набијени туцаник). Приликом реконструкције постојећих или изградњом нових саобраћајних површина инвеститор је дужан придржавати се Закона о јавним путевима (Сл. Гл. РС 16/2010). Саобраћајну сигнализацију (хоризонталну и вертикалну) урадити у складу са одредбама Закона о безбедности саобраћаја на путевима РС (Сл.Гл. РС бр.63/2011.) 5.4. Електроенергетика и телекомуникације Стање Дуж планиране трасе, гдје је предвиђена изградња водоводног система Црно врело на територији града Бањалука - подсистем Славићка и Радосавска, нису положене подземне инсталације из области електроенергетике и телекомуникација које би ометале планирану градњу. Електроенергетска мрежа је, дуж трасе и шире, изведена надземно. Телефонска мрежа на предметном подручју је изведена дијелом кабловски, а дијелом надземно, а уз пут Бањалука Бронзани Мајдан постоји оптички кабл. 15

16 Трасе електроенергетске и телекомуникационе инфраструктуре дате су у графичком прилогу, који је саставни дио овог планског документа. План Планирани водоводни систем се у цијелости налази на подручју Града Бањалука. За потребе напајања уређаја (пумпи, сигналних уређаја, расвјете) у резервоарима потребно је обезбједити прикључак са нисконапонске мреже. Прикључак извести надземним водовима, одговарајућег пресјека са најближе дистрибутивне стубне трафо станице (СТС), а све према пројектној документацији и сагласности ЗП Електрокрајина а.д. Бањалука, РЈ Електродистрибуција Бањалука. На основу расположиве документације, сагледавања на терену, те на основу програмских елемента и препорука за димензионисање електроенергетских мрежа, са очекиваним вршним оптерећењем за пумпну станицу (ПС) подсистема Славићка Радосавска, предлаже се: НН прикључак извести са најближе могуће прикључне тачке (објекта) (удаљености око 150 метара) (НН прикључна тачка објекат је на к.ч.3154, а НН вод је планиран преко к.ч.:3154, 3155,3140/6 и 3141/1 к.о. Славићка. За потребе командовања препумним станицама предвидјети полагање сигнално-командних каблова од резервоара до припадајућих пумпних станица. Сигналне водове полагати на мин. одстојању 50cm од водоводних цијеви, на дубини од 80cm. По полагању каблова, прије затрпавања кабловског рова, извршити геодетско снимање кабла, за потребе катастра. Након полагања каблова, довести кабловску трасу у првобитно стање. Oбзиром на специфичниости и тежину терена на којој се предвиђа изградња водовода у оквиру пројектне документације ће се дефинисани сви детаљи везани за напајање појединих локација, за трасу и начин полагања НН и сигналних каблова. Приликом израде пројекта за извођење нисконапонских прикључака за планиране објекте, пројектант је дужан да се придржава Правилника о техничким нормативима за изградњу нисконапонских надземних и подземних водова. Инвеститор је обавезан, прије почетка извођења радова, од РЈ Транзитни Телеком Бања Лука тражити излазак стручног лица ради обиљежавања постојеће трасе оптичког или телефонског кабла на терену и одређивање услова заштите на мјестима колизије и укрштања ТК инфраструктуре са трасом водовода. Оптички и мрежни каблови су у путном појасу (мрежни и међумјесни каблови). Њихово оштећење би довело до прекида телефонског саобраћаја у општини Бањалука. Ово је наведено из разлога да извођач радова будемаксимално опрезан и да се откоп на критичним 16

17 мјестима ради искључиво ручно уз присуство овлаштеног лица Телекома Српске. На мјесту укрштања минимално вертикално растојање измећу каблова и цијеви треба да износи 0,3m. Код паралелног вођења удаљеност каблова од водоводних или канализационих цијеви је минимално 0,5m. Управљање цијелим системом могуће је вршити и даљински из контролно командног центра у коме би била смјештена сва потребна опрема ( PLC, GSM модем, SCADA softwere и остала пратећа опрема), што ће се дефинисати главним пројектом. Планиране радове извести према условима ЗП Електрокрајина а.д. Бањалука, РЈ Електродистрибуција Бањалука и уз поштивање препорука m:tel -a, РЈ Транзитни Телеком Бања Лука, које пропишу у својој сагласности. 6. КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКО И ПРИРОДНО НАСЉЕЂЕ Културно-историјско насљеђе Археолошка налазишта У предметном обухвату (цјелокупно насељено мјесто Славићка, највећи дио насељеног мјеста Радосавска, те мањи дијелови насељених мјеста Борковићи, Бронзани Мајдан и Перван Доњи) постоји неколико регистрованих археолошких локалитета и то: Чергића гробље, Радосавска. Средњовјековна некропола. Градина, Борковићи. Праисторијска градина. Градина (Курија), Славићка. Праисторијска градина. Обер, Радосавска. Праисторијско насеље. Петково брдо, Радосавска. Праисторијска некропола равних гробова. Земуница, Радосавска - Плављани. Праисторијско насеље и средњовјековна некропола. Градитељско насљеђе Комисија за очување националних споменика БиХ у предметном обухвату није издвојила ниједан национални споменик БиХ, као ни национални споменик са привремене листе. Природно насљеђе У предметном обухвату нема званично заштићених подручја природе. МИНИРАНОСТ ПОДРУЧЈА Предметни обухват није угрожен минираним површинама. 17

18 7.. ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Заштитом животне средине обезбјеђује се очување квалитета околине, очување природних заједница, рационално коришћење природних извора и енергије на најбољи начин за околину, као основни услов здравог и одрживог развоја. Основне потребе заштите се заснивају у заштити природних елемената животне средине и радом створених човјекових вриједности, а које могу битно да утичу на квалитет човјековог живота у њој. Заштита животне средине постићи ће се остваривањем више појединачних циљева, који се односе на: Заштиту подземних и површинских вода од загађења Заштиту земљишта од загађења Заштиту ваздуха од загађења Заштиту од буке Заштита природних и радом створених вриједности Услови елемената заштите животне средине уграђују се кроз саме услове појединих области инфраструктуре те је неопходно испоштовати законске прописе везаних за заштиту животне средине. Да би се објекат привео планској функцији, сви послови који се односе на изградњу објеката морају бити у складу са следећим законима : Законом о заштити животне средине - пречишћени текст (Службени гласник Републике Српске бр. 71/12) Законом о водама (Службени гласник Републике Српске бр. 50/06), Законом о заштити ваздуха (Службени гласник Републике Српске бр. 124/11),, Законом о управљању отпадом (Службени гласник Републике Српске бр. 53/02), као и Правилницима из ове области. 8. ГРАЂЕВИНСКЕ И РЕГУЛАЦИОНЕ ЛИНИЈЕ Грађевинским линијама је дефинисан хоризонтални габарит објеката пумпних станица и резервоара и њихове диспозиције. Дефинисане су грађевинске и регулационе линије: Простора намијењеног за изградњу објеката пумпних станица и резервоара; Грађевинске линије укупних парцела које се ограђују за објекте пумпних станица и резервоара. Регулационим линијама се дефинишу површине које ће служити као приступи за постојеће и планиране објекте. Грађевинске и регулациона линија дате су графички и нумерички на графичким прилозима План грађевинских и регулационих линија. Грађевинске и регулационе линије обавезујуће су за инвесгитора и све учеснике у реализацији изградње објеката. 9.. ПЛАН ПАРЦЕЛАЦИЈЕ Новопланирана траса водовода која је предмет овог плана парцелације се налази на дијеловима територије Града Бања Лука, подручје насеља Славићка и Радосвска. Прије почетка било каквих радова на траси, инвеститор је дужан уредити несметан прилаз актуелном простору. To значи да је обавезан договорити са корисницима, односно власницима 18

19 ангажованог земљишта несметан прилаз и рад на траси било директним споразумом или путем надлежног општинског органа (управа за геодетске и имовинско-правне послове). У току рада на цјевоводу, инвеститор, односно извођач радова је дужан осигурати несметан и безбједан саобраћај постојећим путним правцима. Након окончања радова, инвеститор је дужан уредити ангажовано земљиште и довести га у првобитно стање. Након ископа рова и полагања цјевовода, инвеститор односно извођач радова је дужан затражити од надлежног геодетског органа, или овлаштеног лица снимање изведеног дијела трасе ради евидентирања у катастру подземних инсталација. Доказ о овоме (елаборат) инвеститор односно извођач радова је дужан предочити комисији за технички пријем објекта. СПИСАК КАТАСТАРСКИХ ОПШТИНА И КАТАСТАРСКИХ ЧЕСТИЦА ПОДСИСТЕМ СЛАВИЋКА И РАДОСАВСКА: - Пумпна станица Славићка: к.ч. 3141/1, к.о. Славићка; Површина планиране парцеле 80m2. - Резервоар Славићка: к.ч и к.о. Славићка; Површина планиране парцеле 562m2. - Приступни пут резервоару Славићка: к.ч и 1807, к.о. Славићка; - Резервоар "Ђурића главица": к.ч. 241 и 242. к.о. Перван Доњи. Површина планиране парцеле 613m2. 19

20 10. ЕКОНОМСКА ВАЛОРИЗАЦИЈА ПЛАНА 20

21 1. УВОД Свака изградња у основи је лимитирана претходном изградњом саобраћајне, хидротехничке, електроенергетске и телекомуникационе инфраструктуре, односно уређењем грађевинског земљишта по етапама и у цјелини. Имајући у виду важећу законску регулативу из ове области, програм уређења грађевинског земљишта се третира као врло сложен мултидисциплинаран документ који доноси Скупштина општине у складу са својом Одлуком о уређењу грађевинског земљишта. У складу са Законом о уређењу простора и грађењу ( Службени гласник РС бр. 40/13) утврђују се оријентациони трошкови уређења грађевинског земљишта (трошкови припремања и опремања грађевинског земљишта), односно ради се економска валоризација Плана, а на основу елемената (идејних рјешења) из Регулационог плана за предметни обухват. 2. ОСНОВНИ ЦИЉЕВИ ИЗРАДЕ И ДОНОШЕЊА ПРОГРАМА РАМА Основни циљеви израде и доношења програма су: дефинисање програмског основа за привођење намјени грађевинског земљишта у складу са предметним Планом, сагледавање свих прописаних радњи и активности на пословима припремања и опремања грађевинског земљишта, глобално сагледавање свих трошкова (изражених у конвертибилним маркама) на припремању и опремању грађевинског земљишта на простору Плана. утврђивање укупне цијене трошкова за планирану градњу. На бази овако дефинисаних циљева израде и доношења Програма, одговарајући органи општине могу дефинисати стратегију и доносити одговарајуће инвестиционе одлуке везано за изградњу и уређење грађевинског земљишта, укључујући и модалитете изградње, односно модалитете финансирања изградње. 3. ТРОШКОВИ ИЗГРАДЊЕ 3.1. ТРОШКОВИ ИЗГРАДЊЕ ХИДРОТЕХНИЧКЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ Изградња цјевовода, пумпне станице и резервоара: - Бустер пумпна станица "Славићка": ,00 КМ - Потисни цјевовод од пумпне станице "Славићка" до резервоара "Славићка": Ø110 пн 6 бара, 490 м... Укупно: ,00 КМ - Резервоар "Славићка", запремина 200 м 3 : ,00 КМ -Главни спојни цјевовод од резервпара Ђурића Главица до Радосавске, 21

22 укупно м:: Ø160 пн 6 бара, м м Ø160 пн 10 бара, м м Укупно: ,00 КМ -Секундарна дистрибуциона мрежа у насељима Славићка и Радосавска (профили Ø50 до 110 мм), укупно м: Укупно: ,00 КМ УКУПНО ПОДСИСТЕМ СЛАВИЋКА И РАДОСАВСКА: ,00 КМ 3.2. ТРОШКОВИ ИЗГРАДЊЕ ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ 1) Опис радова НН мрежа на бетонским стубовима са СКС; 150 m Износ (КМ) Трошкови изградње електроенергетске инфраструктуре износе: ТРОШКОВИ ИЗГРАДЊЕ ПРИСТУПНИХ И САОБРАЋАЈНИХ ПОВРШИНА 22

23 3.4. ТРОШКОВИ ОТКУПА ЗЕМЉИШТА ЗА ИЗГРАДЊУ ПЛАНИРАНИХ ХИДРОТЕХНИЧКИХ ОБЈЕКАТА - Пумпна станица Славићка: к.ч. 3141/1, к.о. Славићка; Површина планиране парцеле 80m2 x(10 км/m2)=800 km. - Резервоар Славићка: к.ч и к.о. Славићка; Површина планиране парцеле 562m2 x(10 км/m2)=5 620 km. - Резервоар "Ђурића главица": к.ч. 241 и 242. к.о. Перван Доњи. Површина планиране парцеле 613m2 x(10 км/m2)=6 130km. Трошкови откупа земљишта за изградњу хидротехничких објеката (УКУПНО): КМ 4. УКУПНА ВРИЈЕДНОСТ ПЛАНИРАНИХ РАДОВА НА ИЗГРАДЊИ ХИДРОТЕХНИЧКИХ, ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКИХОБЈЕКАТА, УРЕЂЕЊУ ПРИСТУПНИХ ПОВРШИНА, ТЕ ОТКУПА ЗЕМЉИШТА ПОТРЕБНОГ ЗА ЛОЦИРАЊЕ ХИДРОТЕХНИЧКИХ ОБЈЕКАТА ТРОШКОВИ ИЗГРАДЊЕ ХИДРОТЕХНИЧКЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ: ,00 КМ ТРОШКОВИ ИЗГРАДЊЕ ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ: 7.500,00 КМ ТРОШКОВИ УРЕЂЕЊА САОБРАЋАЈНИХ ПОВРШИНА: 2.300,00 КМ ТРОШКОВИ ОТКУПА ЗЕМЉИШТА: ,00 КМ ТРОШКОВИ УКУПНО: ,00 КМ

24 11. ФОТО ДОКУМЕНТАЦИЈА - Подсистем одсистем Славићка и Радосавска 24

25 Постојећи резервоар Ђурића главица Дио насељ Радосавска 25

26 Локалитет планиране пумпне станице у Славићкој Локалитет планиранога резервоара у Славићкој 26

27 Радосавска Радосавска 27

28 Радосавска 28

29 Г. ГРАФИЧКИ ПРИЛОЗИ 29