Р Ј Е Ш Е Њ Е. О одобравању Студије утицаја на животну средину

Transkript

1 Р Е П У Б Л И К А С Р П С К А В Л А Д А МИНИСТАРСТВО ЗА ПРОСТОРНО УРЕЂЕЊЕ ГРАЂЕВИНАРСТВО И ЕКОЛОГИЈУ БАЊА ЛУКА Трг Републике Српске 1 Број: /14 Датум: године Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске, рјешавајући по захтјеву Инвеститора МХЕ МАРВЕЛ д.о.о. Калиновик, за oдобравање Студије утицаја на животну средину за пројекат ХЕС ГОРЊА НЕРЕТВА - Фаза I (МХЕ Гребенац Ушће, снаге 1,064 MW, МХЕ Мједеник, снаге 1,207 MW, и МХЕ Игашчица, снаге 0,675 MW), на ријекама Неретва и Игашчица, општина Гацко, а на основу члана 73. Закона о заштити животне средине ( Службени гласник Републике Српске број 71/12), члана 3. Правилника о пројектима за које се спроводи процјена утицаја на животну средину и критеријумима за одлучивање о потреби спровођења и обиму процјене утицаја на животну средину ( Службени гласник Републике Српске, број 124/12) и члана 190. Закона о општем управном поступку ( Службени гласник Републике Српске" број 13/02, 87/07 и 50/10), д о н о с и Р Ј Е Ш Е Њ Е О одобравању Студије утицаја на животну средину 1. Одобрава се Студија утицаја на животну средину за пројекат ХЕС ГОРЊА НЕРЕТВА - Фаза I (МХЕ Гребенац Ушће, снаге 1,064 MW, МХЕ Мједеник, снаге 1,207 MW, и МХЕ Игашчица, снаге 0,675 MW), на ријекама Неретва и Игашчица, општина Гацко. Инвеститор пројекта је МХЕ МАРВЕЛ д.о.о. Калиновик. Студија утицаја на животну средину је израђена у складу са одредбама Закона о заштити животне средине и подзаконским актима донешеним по основу Закона, а израђивач Студије је Бања Лука, институција овлашћена од овог Министарства. 2. Инвеститор МХЕ МАРВЕЛ д.о.о. Калиновик је дужан да у току изградње и експлоатације предметних минихидроелектрана, а у складу са рјешењима датим у Студији утицаја на животну средину, примјени мјере спречавања, смањивања или ублажавања штетних утицаја на животну средину, а посебно: 2.1. Мјере за заштиту ваздуха Зa вријеме изгрaдње: - Теретна возила и друга возила, којим ће се одвозити/довозити грађевински материјал, прије изласка на саобраћајнице очистити од остатака земље која се може наћи на точковима возила (Закон о основима безбједности саобраћаја на путевима у Босни и Херцеговини, Сл. гласник БиХ, брoj 06/06). 1

2 - Приликом транспорта сувог материјала, исти прекрити заштитном церадом у циљу смањења емисије прашине и загађења ваздуха. - Током застоја или било какве обуставе рада механизације, искључити моторе. - Брзину и рад транспортних средстава прилагодити условима пута. - Редовним (планским, периодичним) и ванредним техничким прегледима машина и возила која ће се користити приликом изградње објеката, осигурати максималну исправност и функционалност система сагоријевања погонског горива. - Користити уређаје, возила и постројења која су према европским стандардима, класификована у категорију с минималним утицајем на квалитет ваздуха. - Обавезно користити нискосумпорна горива, као енергенте, код којих је садржај сумпора испод 1%. - Примјенити све мјере неопходне да дисперзија лебдећих честица у ваздух буде што мања, током извођења грађевинских радова (ископ, утовар и истовар материјала), ублажавати мјерама заштите којима се емисије лебдећих честица доводе у граничне вриједности (оптимална влажност материјала, квашење и орошавање материјала). - Редовно одржавати и квасити приступне и друге градилишне путеве, као и манипулативне платое. - У циљу оцјене утицаја рада предметних малих хидроелектрана на стање квалитета ваздуха, пратити концентрације загађујућих материја у ваздух током изградње и током рада предметног објекта. - Орошавање пута вршити 2 до 4 пута у току дана. - Локалне саобраћајнице предвидјети тако, да не поремете локални и транзитни саобраћај у односу на ситуацију прије почетка изградње. - При изградњи приступних путева водити рачуна да нарушавање изгледа околине буде минимално. У току експлоaтaције: - У току експлоатације предметних енергетских постројења нису потребне мјере заштите ваздуха, јер је технолошки процес производње електричне енергије такав да нема утицаја на ваздух. - Након изградње објеката МХЕ на ријеци Неретви, неопходно је извршити поновно мјерење квалитета ваздуха, а уколико се уочи да је дошло до прекорачења вриједности прописаних Правилником о мониторингу квалитета ваздуха ( Службени гласник РС, број 39/05) и Уредбе о вриједностима квалитета ваздуха ( Службени гласник РС, број 124/12), прописати додатне мјере заштите. - У случају поправки, ремонта или текућег одржавања, користити уређаје, возила и постројења која су према европским стандардима класификована у категорију с минималним утицајем на квалитет ваздуха Мјере за заштиту вода За вријеме изградње: - Придржавати се мјера за уређење простора у току извођења радова на изградњи постројења, кроз услове наведене у пројектној документацији и локацијским условима. 2

3 - Користити технички исправну механизацију и превозна средства на градилиштима, за транспорт опреме и материјала. - Забрањено је прати машине и возила у зони радова, а правилном организацијом радова и надзором минимизирати могућност инцидентног загађења воде због немарности особља. - Забрањено је истресање ископаног материјала на обалу ријеке и водотока. - Прилазне саобраћајнице и манипулативне површине изградити на начин да се осигура одвод површинских вода прилагођен предвиђеној фреквенцији и терету транспортних возила који ће се кретати на наведеним локацијама. - Фекалне отпадне воде у насељу за раднике сакупљати у трокоморну, непропусну септичку јаму. - Септичку јаму редовно одржавати и чистити њен садржај путем предузећа овлаштеног за ту врсту активности или због једноставности на градилишту користити преносне еколошке санитарне тоалете које у сарадњи са најближом комуналном службом редовно одржавати и празнити. - Смјештај свих возила и механизације која користе течно гориво, мора бити на уређеном водонепропусном платоу, уз строгу контролу евентуалног загађења, односно процуривања. - Отпадне воде настале на градилишту не смију се испуштати у водоток. - Упоредо са изградњом минихидроелектране провести најповољније рјешење проблема миграције риба. - Течна горива чувати у затвореним посудама, смјештеним на сигурном мјесту, а у случају процуривања горива, одмах приступити ремедијацији загађене површине. - Обавеза инвеститора је да за предметни објекат прибави водну дозволу у складу са Законом о водама ( Службени гласник РС, број 50/06). У току експлоатације: - Прелив на водозахвату (тиролски водозхват) треба да омогући пропуштање неопходног еколошки прихватљивог протока (биолошког минимума), према одредбама члана 66. Закона о водама («Службени гласник РС» број 50/06.). - Са аспекта заштите параметара квалитета површинских вода, установити постојеће (нулто) стање квалитета површинских вода након завршене изградње минихидроелектране, на основу којег би се дао програм мониторинга за континуирано праћење хидролошких и параметара квалитета површинских вода. - Предвидјети уређење мјерног профила, уградњу аутоматске водомјерне станице, како би се вршила контрола испуштања биолошког минимума низводно од водозахватне грађевине. - Управљање минихидроелектраном је аутоматски, без сталне људске посаде, те није потребно пројектовање водоснабдијевања и третмана отпадних вода. - Уколико се у објекту предвиди санитарни чвор, отпадне фекалне воде одвести у водонепропусну септичку јаму, која ће се празнити по потреби, путем овлаштеног предузећа. - За потребе санитарног чвора обезбједити технолошку воду из водотока уз назнаку да «вода није за пиће». - Санитарне отпадне воде одводити складу са Правилником о третману и одводњи отпадних вода за подручја градова и насеља гдје нема јавне канализације ( Службени гласник РС, број 68/01). - Испод трансформаторског постројења машинске зграде, као и испод турбине изградити непропусне танкване, уљне базене, запремине довољне да могу 3

4 примити евентуално исцурјело турбинско или изолационо уље из система машинске зграде. - Плутајући нанос (пластична амбалажа, кесе, дрво), редовно сакупљати и одвозити у сарадњи са надлежном комуналном службом. - Водити рачуна о правилном управљању при испуштању воде намијењене одржавању биолошког минимума, а у циљу одржавања живота акватичних заједница, устаљеног режима и квалитета воде у ријечном кориту ријеке, низводно од објеката минихидроелектране Мјере за заштиту земљишта За вријеме изградње: - Наведене мјере заштите ваздуха и вода које се односе на сакупљање и каналисање отпадних и оборинских вода са манипулативних платоа и мјере које су предузете за складиштење и кориштење нафтних деривата, су уједно и мјере за заштиту земљишта. - Прије почетка изградње потребно је планирати приступне путеве за механизацију, те одлагалишта на локалитетима гдје ће бити најмања штета за биљни покров. - На цијелој површини унутар границе извођења радова, привремено уклонити површински слој земљишта и то попречним скидањем слојева са депоновањем материјала на привремене депоније дуж границе зоне радова. - Обзиром да се ради о подручју у којем преовладавају земљишта нижих бонитетних категорија, односно земљишта која имају минимални надслој хумуса, потребно је, уколико се при скидању површинског слоја наиђе на исти, оставити за касније хортикултурно уређење локације градилишта, чиме ће се умањити деградација педолошког слоја земљишта. - Проводити редовно и контролисано збрињавање комуналног и опасног отпада на прописан начин, односно забранити било какво привремено или трајно одлагање отпадног материјала на околно тло, осим на за то Пројектом организације градилишта и Планом управљања отпадом, предвиђеним мјестима, те осигурати непропусне контејнере за отпад. - Након завршетка радова санирати приступне путеве, привремена паркиралишта механизације и опреме, те уклонити вишак грађевинског и отпадног материјала са ширег простора, око мјеста грађења. - Сјечу шума, постојеће вегетације, свести на минимум, да се не би иницирали процеси клизања и ерозије тла. - Површине осјетљиве на ерозију заштитити средствима за стабилизацију, као и биљкама које спречавају ерозију. - Машински парк мора бити у исправном стању због спречавања процуривања уља и нафтних деривата у околину. - Гараже и платои на којима се врши евентуално прање и одржавање возила, морају имати систем за прикупљање употребљених вода и отпадних уљних материја и таложник са сепаратором. - Дистрибуција горива на градилишту је строго забрањена. - Након завршетка радова неопходно је све привремене објекте, позајмишта, предмете и материјале са површина кориштених за потребе градилишта, уклонити и изравнати све површине, уз њихово довођење у првобитно стање. - Водити рачуна да се материјали из ископа не отискују у ријечно корито и да се води рачуна о амбијенту окружења. 4

5 - Редовно контролисати исправност грађевинских машина, да не би дошло до неконтролисаног излијевања нафте или моторног уља. - У току грађења при манипулисању са нафтом и њеним дериватима, предузети максималне мјере заштите. - Могућност инцидентних ситуација свести на минимум добром организацијом грађења и надзором. - Добрим одабиром локације кампуса градилишта, позајмишта материјала и депоније отпадног материјала, ублажити и избјећи појаве ерозије, нестабилности падина и обрушавања терена. - Извођачима радова треба строго нагласити одговорност чувања цијеле околне вегетације и земљишта унутар и изван грађевинске зоне. - Сви радови морају се одвијати у оквиру димензија градилишта дефинисаног пројектном документацијом, како би се спријечила деградација околног земљишта, флоре и фауне. У току експлоатације: - На одговарајућим мјестима поставити контејнере затвореног типа за прикупљање комуналног отпада. - Одредити начин чувања и складиштења горива, мазива и уља, односно депоновања старог уља и мазива. - Бурад која ће се користити за чување горива треба да су од поцинкованог челичног лима, заварене конструкције и са по два челична обруча ради заштите приликом премјештања, утовара и истовара. - Манипулативни плато у кругу хидроелектрана асфалтирати или бетонирати, тако да се спријечи процуривање нафте и њених деривата у земљиште и евентуално цурење из моторних возила која се крећу у кругу хидроелектране. - Сва механизација која ће се користити треба да буде на асфалтираном или бетонираном платоу предвиђеном за паркинг. - У случају инцидената потребна је хитна интервенција у складу са оперативним плановима интервентних мјера у различитим инцидентним ситуацијама. - Строго контролисање манипулисања нафтом и нафтним дериватима уз максималне мјере заштите. - У случају да се горива, уља и мазива чувају у подрумским просторијама, подови требају бити такви да се искључује могућност стварања искри при помјерању буради, а под подрумске просторије мора бити непропусан и од ватроотпорног материјала. - Редовно одржавање и чишћење сабирних уљних јама испод турбина. - На мјестима која су највише захваћена ерозионим процесима, предвидјети одговарајуће мјере заштите од ерозије (шумско-мелиоративне радови), посебно на огољеним површинама. - Пројектант је у обавези да пропише и мјере заштите у инцидентним ситуацијама. - Предвидјети мјере заштите за процуривање уља из трансформатора и система за подмазивање лежајева. - Да не би дошло до ерозије и евентуалних клизишта, редовно пратити околни терен и подузети мјере стабилизације тла. - Терен који је искрчен због грађевинских радова, поново пошумити, да би се умањили ефекти могуће ерозије тла. 5

6 - Обавезно урадити Акциони план заштите у случају просипања опасних материја, у циљу спречавања загађења површинских и подземних вода, као и земљишта. - Ако дође до просипања нафте и уља, мора се одмах извршити чишћење тог простора посипањем апсорбента (екопора, пијеска или другог средства које може да упије ове материје) по загађеном земљишту и на крају механички одстранити загађено земљиште. - Сакупљено гориво и уље са посутим материјалом и одстрањено земљиште уклонити и депоновати на посебно предвиђено водонепропусно мјесто или у водонепропусни контејнер предвиђен за одлагање опасног отпада и наведена врста отпада не смије се мијешати и одлагати заједно са комуналним отпадом, већ одвојено у контејнер предвиђен за ову врсту отпада Мјере за управљање отпадом Зa вријеме изгрaдње: - Селектирано сакупљати грађевински отпад и комунални отпад. - На локалитету поставити довољан број контејнера за сакупљање комуналног отпада, а затим одвозити у сарадњи са комуналним предузећем са којим је потребно склопити уговор о сарадњи. - Отпадна уља и мазива и други опасни отпад сакупљати у посебним бачвама, складиштити на наткривеној и бетонираној површини и збрињавати у сарадњи са овлашћеном институцијом. - Уколико дође до неконтролисаног истицања опасних материја (гориво, уље) обезбиједити довољне количине адсорбенса и адекватне посуде за прихватање горива, а њихов даљи третман препустити овлашћеној институцији која треба да обави уклањање опасних материја и асанацију терена у складу са одредбама Закона о управљању отпадом ( Службени гласник РС, број 111/13). - Уговоре за збрињавање свих врста отпада закључити у складу са Правилником о условима за пренос обавеза управљања отпадом са произвођача и продавача на одговорно лице система за прикупљање отпада (Сл. гласник РС, број 118/05). У току експлоатације: - У процесу експлоатације објеката предвидјети селективни систем сакупљања отпада, као прве карике у процесу управљања отпадом. - Комунални отпад одлагати у затворене контејнере. - Искориштене нафтне деривате (уља и мазива) сакупљати и складиштити у металну бурад, заштићену од атмосферског утицаја и приступа неовлашћених лица, до збрињавања са овлашћеном институцијом. - Уговоре за збрињавање отпада закључити са овлашћеним институцијама у складу са Каталогом отпада ( Службени гласник РС, број 39/05) и Правилником о условима за пренос обавеза управљања отпадом са произвођача и продавача на одговорно лице система за прикупљање отпада ( Службени гласник РС, број 118/05). - Поштовати мјере и обавезе из Плана за управљања отпадом, према члану 22. Закона о управљању отпадом ( Службени гласник РС, број 111/13). 6

7 Основни циљ који се мора испунити кроз процес одвијања производног процеса је: - да се смањи утицај на животну средину и здравље људи, - да се смањи количина отпада, - да се обезбједи и промовише што већи проценат поновне употребе, рециклаже насталих продуката, као и безбједно одлагање отпада. Основна начела која се односе на производњу и продукцију отпада су: - Начело превенције које говори да треба избјегавати стварање и настајање самог отпада или смањити његову количину и штетност. - Начело опрезности које каже да ће се за спречавање опасности и штете користити све расположиве мјере заштите. - Начело одговорности произвођача које исте обавезује да у процесу производње одабире и користи најприхватљивија еколошка рјешења имајући у виду животни циклус производа, као и кориштење најадекватније технологије. - Начело загађивач плаћа, каже да произвођач или ималац отпада сноси све трошкове превенције, третмана, одлагања и мониторинга, као и евентуалне трошкове санације животне средине, које отпад може проузроковати. Основне мјере којима се може спријечити продуковање отпада те обезбиједити смањење количине и штетног утицаја отпада су: - Коришћење технолошких постројења и процеса који рацинално користе сировине и енергију уз минималну продукцију штетних остатака. - Задржавање сировина и насталих остатака унутар технолошког процеса у што већем проценту. - Производња производа који продукују минималну количину отпада и најмање штетних утицаја на животну средину и здравље људи. - Замјена сировина и материјала који проузрокују ризик када постану отпад Мјере заштите од буке За вријеме изградње: - Грађевинске радове који производе велику буку, изводити у одређеним временским интервалима и према одговарајућим прописима и стандардима. - Забранити коришћење грађевинских машина у ноћном периоду и ограничити их на радне сате и дане у седмици. - Радници на градилишту морају користити заштитну опрему од буке (заштита антифонима и штитницима на ушима). - У случају да поједине машине прекорачују дозвољене вриједности нивоа буке, потребно је забранити њихову употребу, односно користити модернију и технички исправну механизацију. - Мјеру заштите од буке обезбиједити кориштењем машина са смањеном емисијом буке у животну средину и подизањем зеленог појаса, уз правилан одабир и диспозицију дрвореда и другог зеленила у циљу формирања заштитних баријера, према сусједним објектима и саобраћајницама. - Инвеститор је у обавези да од произвођача опреме или од његовог заступника, захтјева да достави сву одговарајућу документацију о примјењеним конструктивним рјешењима и заштитној опреми од буке и вибрација, у складу са одредбама Закона о заштити на раду ( Службени гласник РС број 1/08). 7

8 - Заштита од штетног дејства буке може се обезбиједити мјерама техничке заштите и средствима заштите на раду. У току експлоaтaције: - У циљу спречавања емисије прекомјерне буке из објекта малих хидроелектрана на ријеци Неретви, потребно је редовно праћење исправности и одржавање техничких стандарда инсталисане опреме и уређаја. - Машинска зграда као највећи извор буке треба да буде звучно изолована тако да спријечи ширење буке. - Нису потребне мјере заштите становништва од буке у периоду експлоатације, а у току ремонта радници ће користити заштитна средства у заштити од буке За заштиту пејзажа За вријеме изгрaдње: - Забрана сјече и крчења постојећих шумских површина. - Предузимање мјера за заштиту од пожара. - Спречавање неуравнотежене експолоатације природних добара (камена, хумуса) - Правилно депоновање отпадног материјала који настаје при извођењу грађевинских радова на реализацији овог пројекта. - Подизање зелених засада од аутохтоног садног материјала уз машинске куће и водозахвате, а у циљу спречавања или смањења евентуалног негативног утицаја на пејзажне карактеристике цјелокупног овог подручја. У току експлоатације: - Забрана прекомјерне сјече и крчења постојећих шумских површина. - Пошумљавати голети погодних за пошумљавање. - Предузимање мјера за заштиту од пожара. - Спречавање неуравнотежене експолоатације природних добара (камена, хумуса) - Одржавања зелених масива у функцији смањења негативног утицаја на пејзаж Мјере за заштиту ихтиофауне За вријеме изградње: - Обезбјеђивање трајног еколошки прихватљивог протока воде (биолошког минимума). - Обавезна изградња рибљих стаза. - Изградња биоакустичних ограда за рибе у циљу усмјеравања риба према рибљима стазама. - Изградња електричних баријера за спречавање пролаза риба до турбина. У току експлоатације: - Обезбјеђивање трајног еколошки-прихватљивог протока воде (биолошког минимума). - Одржавање рибљих стаза проходним. - У сарадњи са надлежном организацијом за газдовање рибљим фондом, вршити периодично порибљавање наведених ријека аутохтоним рибљим врстама. 8

9 2.8. Мјере за заштиту флоре и фауне За вријеме изградње: - Успоставити мониторинг за све компоненте природе, како би се омогућило контролисање свих негативних утицаја на природно окружење у току изградње и рада електорпостројења. - Приликом извођења радова треба строго водити рачуна да се што мање наруши стабилност екосистема. - Извођење радова треба ограничити на границе обухвта радова које су дефинисане урбанистичким документима и извођење радова ван пројектованих није дозвољено, а ако се то деси треба омогућити нову процјену и нове услове заштите природе и под надзором одговарајућих стручњака. - У фази изградње ће се добити велике количине камена, земљишта и дрвета, које треба користити на овоме или на неком другом подручју, а у сагласности са другим надлежним службама. - Квалитетнију земљу из ископа користити за рекултивацију околног земљишта и насипа, а до употребе ову земљу депоновати на одређене локације и заштитити од ерозије. - Вишак земљишта, камена и дрвета се не смије депоновати дуж ријеке. - Забранити депоновање отпада на предметној локацији. - Постојећу вегетацију треба максимално чувати, а на обешумљеним површинама планирати шумско-мелиоративне радове. - Обезбједити трајни еколошки прихватљив проток (биолошки минимум) који ће омогућити обављање нормалне функције водених организама уз нормалну репродукцију и одржавање биолошке разноврсности водотока низводно од бране, а самим тим и постојећег екосистема. - Обавезна изградња рибљих стаза и биоакустичких ограда у циљу усмјеравања риба према рибљим стазама. - Током грађења обезбједити несметану проточност корита, како не би биле угрожене рибе и остали организми на низводним дионицама. - Приликом преграђивања корита ријеке предузети мјере заштите риба, тако да се рибе у сарадњи са риболовачким друштвом пребаце у проточни дио ријеке. - Све активности на градилишту одвијати у сарадњи са риболовачким друштвом и инспекцијом. - Придржавати се свих мјера заштите воде и ваздуха, јер оне уједно представљају мјере заштите за флору и фауну. - Приликом извођења радова и коришћења објекта максимално уложити напоре како би се сачувале све биљне и животињска врсте које су у категорији заштићених (ендемичне, ријетке и угрожене). - Извођач се обавезује да уколико се у току рада открије природно добро које је геолошко-палеонтолошко или минеролошко-петрографског поријекла, а за које се предпоставља да има карактер споменика природе обавјести Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслијеђа Републике Српске и предузму све мјере како се природно добро не би оштетило до доласка овалаштеног лица. У току експлоатације: - Заштитити водене и копнене екосистеме подручја. - Обезбједити трајни еколошки прихватљив проток (биолошки минимум) који ће омогућити обављање нормалне функције водених организама уз нормалну 9

10 репродукцију и одржавање биолошке разноврсности водотока низводно од бране, а самим тим и постојећег екосистема. - Инвеститор је дужан да обезбједи очување рибљег фонда, усаглашено са риболовном основом спортског риболовног друштва «Улог». - У циљу постизања што квалитетнијег вјештачког прираста препоручују се повремене контроле ефеката порибљавања, те на основу добијених резултата потребно је увести ефективне мјере за контролу ихтиопопулација, које подразумијевају излов и престанак уноса врста код којих се примијети нагло повећање бројности популације. - Планирано порибљавање треба спроводити у периоду мај октобар. - Порибљавати са млађи која посједује сертификат да нема вирусних, бактеријских и паразитарних болести. - Забрањено је порибљавање неаутотхоним врстама. - Обавезна изградња рибљих стаза и биоакустичких ограда у циљу усмјеравања риба према рибљим стазама. - Једна од најважнијих мјера заштите и очувања риболовног подручја те повећања укупне ихтиопопулације јесте заштита посебних станишта, рибљих плодишта, а то су станишта у која рибе у великом броју стижу у одређено доба године, током мријеста, у којима се размножавају. - Природна плодишта се не смију порибљавати, како би се сачувао потребни минимум аутохтоности неког воденог тока. - Након извршених радова обавезно спровести мјере рекултивације и санације терена (околног земљишта, насипа). - Формирати фитосанациони појас приобаља као намјенски појас који ће имати заштитну и еколошку функцију, а појас формирати од аутохтоних врста које су расле ту прије интервенције у простору. - Дефинисати објекте, параметре и локалитете за успостављање дуготрајног мониторинга уз неопходно уважавање науке и струке. - Мониторингу ће бити подвргнути флора, вегетација и фауна копнених и водених екосистема. - Послије пуштања у рад МХЕ неопходно је сагледати промјене настале при изградњи на овим биотичким компонентама екосистема - Праћење популација зообентоса, фитобентоса, зоопланктона и фитопланктона, како би се дошло до нових спознаја о понашању природних популација у новонасталим еколошким условима, што би имало велике користи у развоју фундаменталне и апликативне биологије. - Сачувати водене и копнене врсте биљака и животиња које су у категорији заштићених врста (ендемичне, ријетке и угрожене) Мјере за заштиту екосистема За вријеме изградње: - Приликом извођења радова водити рачуна о непотребном уништавању околних екосистема. - Приликом извођења радова треба водити рачуна да се што мање наруши стабилност екосистема. - Извођење радова треба ограничити на границе обухвта радова које су дефинисане урбанистичким документима и извођење радова ван пројектованих није дозвољено, а ако се то деси треба омогућити нову процјену и нове услове заштите природе и под надзором одговарајућих стручњака. 10

11 - Успоставити мониторинг за све компоненте екосистема како би се омогућило контролисање свих негативних утицаја на природно окружење. - Мониторинг треба вршити у току изградње и рада електорпостројења. - Уколико се деси евидентна штета за рибљи фонд и друге акватичне организме, инвеститор је обавезан извршити надокнаду и урадити програм санације екосистема, сходно Закону ο рибарству и Закону ο заштити природе Републике Српске. У току експлоатације: Константно вршити мониторинг станишта и врста од посебне вриједности Мјере за заштиту културног насљеђа и археолошких налазишта - Уколико се у току радова наиђе на археолошки локалитет, а за који се претпоставља да има статус културног добра, о томе обавијести Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа и предузети све мјере како се културно добро не би оштетило до доласка овлашћеног лица. - Уколико се у току радова наиђе на природно добро које је геолошкопалеонтолошког или минералошко - петрографског поријекла, а за које се претпоставља да има статус споменика природе, обавијести Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа и предузети све мјере како се природно добро не би оштетило до доласка овлашћеног лица Мјере зa услове живота у вандредним ситуацијама - За све инцидентне догађаје морају се напријед предвидјети јасне процедуре дјеловања на санирању посљедица и за наведене инцидентне ситуације, а то подразумева сљедеће активности: За санирање и локализацију загађења које би наступило у случају пробоја трафоа и истицања трансформаторског уља пројектом предвидјети одговарајуће диспозиционе елементе на тим објектима, а оне се састоје од сабирних канала испод трафоа и базена за сакупљање уља, како уље не би могло да доспије у ријеку. Све објекте је потребно пројектовати по свјетски прихваћеним критеријумима хидрауличке, статичке и конструкцијске стабилности, којима се остварује њихова максимална безбједност и опремити оскултационим инструментима за праћење понашања објеката током експлоатације, као и мрежом геодетских тачака и репера за праћење понашања (помјерања) конструкције по висини и у плану. Имајући у виду доказану чињеницу да у инцидентним ситуацијама човјек као доносилац одлука реагује недовољно поуздано, разрадити експертне системе као савјетодавне системе за понашање у појединим врстама инцидената, а ти експертни системи у виду одговарајућих софтвера, припремљени намјенски, треба да у својству савјетодавног система подсећају извршиоце санације на процедуре, начин и редослијед дјеловања, мјеста на којима се налази потребна опрема и материјал, распоред задужења људи и све њихове телефоне за случај хитног дјеловања. 11

12 2.12. Мјере за заштиту здравља људи За вријеме изградње: - Презентовати домицилном становништву насеља и заинтересованој јавности, негативне и позитивне ефекте имплементације пројекта, те отпоре и конфликте интереса због пејзажних, имовинских и других аспеката са разумијевањем и поштовањем размотрити и наћи адекватно рјешење. - У случају потребе изградити одговарајућу инфраструктуру (напајање струјом, као и путну инфраструктуру), како би се обезбиједила неометана комуникација локалног становништва између насеља и њихових имања. У току експлоатације: - Мјере заштите здравља становништва у току експлоатације МХЕ нису потребне, али треба сарађивати и помагати становништву да се адаптирају новом просторном садржају и искористе могућноси за развој привредних активности. - Обавеза Инвеститора је да изврши благовремено обавјештавање уколико се појави било који негативан утицај на здравље људи и животну средину у току изградње и експлоатације предметне МХЕ у складу са одредбама Закона о заштити животне средине и надлежностима Министарства здравља и социјалне заштите РС Мјере заштите инфраструктуре За вријеме изградње: - Обезбиједити континуитет локалне и некатегорисане путне мреже која ће омогућити ефикасно и рационално опслуживање свих локалитета који егзистирају у окружењу, а све у складу са захтјевом да се изградњом објеката МХЕ не наруши постојећа саобраћајна опслуженост локалитета. У току експлоатације: - Нису потребне посебне мјере за заштиту инфраструктуре, осим намјенског коришћења и редовног одржавања исте, а у складу са важећим законима Мјере у случају затварања постројења - Уклонити све предмете са локације и локацију вратити у задовољавајуће стање. - Извршити рекултивацију свих кориштених површина. 3. Приликом извођења радова на локацији и у току рада предметних постројења не смију се прекорачити граничне вриједности за загађујуће материје и то: 3.1. Вриједности квалитета ваздуха морају бити усклађене са граничним вриједностима нивоа загађујућих материја у ваздуху утврђене Уредбом о вриједностима квалитета ваздуха ( Службени гласник Републике Српске, број 124/12). Граничне и толерантне вриједности и границе толеранције за супор диоксид, азот диоксид, суспендоване честице (ПМ 10 ) и угљен моноксид, за заштиту здравља људи, дате су у сљедећој табели: 12

13 Период узорковања Гранична вриједност Граница толеранције Толерантна вриједност Сумпордиоксид Један сат 350 µg/m µg/m µg/m 3 Један дан 125 µg/m µg/m 3 Календарска година 50 µg/m 3-50 µg/m 3 Азотдиоксид Један сат 150 µg/m 3 75 µg/m µg/m 3 Један дан 85 µg/m 3 40 µg/m µg/m 3 Календарска година 40 µg/m 3 20 µg/m 3 60 µg/m 3 Суспендоване честице ПМ 10 Један дан 50 µg/m 3 25 µg/m 3 75 µg/m 3 Календарска година 40 µg/m 3 8 µg/m 3 48 µg/m 3 Угљенмоноксид Максимална дневна осмочасовна 10 mg/m 3 (10000 µg/m 3 ) 6 mg/m 3 (6000 µg/m 3 ) 16 mg/m 3 (16000 µg/m 3 ) вриједност Један дан 5 mg/m 3 (5000 µg/m 3 ) 5 mg/m 3 (5000 µg/m 3 ) 10 mg/m 3 (10000 µg/m 3 ) Календарска година 3 mg/m 3 (3000 µg/m 3 ) - 3 mg/m 3 (3000 µg/m 3 ) Циљна вриједност за приземни озон Циљ Период рачунања просјечне вриједности Циљна вриједност Заштита здравља људи Максимална дневна осмочасовна средња вриједност 120 µg/m 3 Концентрације сумпор диоксида и азот диоксида опасне по здравље људи, дате су у сљедећој табели: Загађујућа материја Концентрација опасна по здравље људи Сумпор диоксид 500 µg/m 3 Азот диоксид 400 µg/m 3 Концентрације приземног озона опасне по здравље људи и концентрације о којима се извјештава јавност, дате су у сљедећој табели: Сврха Период усредњавања Граница Обавештење 1 сат 180 µg/m 3 Упозорење 1сат * 240 µg/m 3 13

14 3.2. Дозвољени нивои вањске буке према Правилнику о дозвољеним границама интензитета звука и шума (Сл. лист СРБиХ, број 46/89), дате су у сљедећој табели: Највише дозвољени нивои вањске буке db (A) Подручје (зона) НАМЈЕНА ПОДРУЧЈА Еквивалентни нивои Leq Вршни нивои Дан Ноћ L 10 L 1 I Болничко, љечилишно II III IV V VI Туристичко, рекреацијско, опоравилишно Чисто стамбено, васпитнообразовне и здравствене институције, јавне зелене и рекреационе површине Трговачко, пословно, стамбено и стамбено уз саобраћајне коридоре Пословно, управно, трговачко, занатско, сервисно Индустријско, складишно, сервисно и саобраћајно подручје без станова Локације на којима су вршена мјерења за потребе припреме Студије утицаја на животну средину су сврстане у зону II (Туристичко, рекреацијско, опоравилишно). Дјеловање буке изван локације постројења не смије да прелази дозвољену границу за одређену зону Граничне вриједности за квалитет воде, односно дозвољене вриједности параметара у отпадним водама које се смију испуштати у површинске воде дефинисане су Правилником о условима испуштања отпадних вода у површинске воде ( Службени гласник Републике Српске, број 44/01). На основу анализа квалитета воде ријеке Неретве и њених притока, на којој се планирају изградити наведене МХЕ, према Уредби о класификацији вода и категоризацији водотока ( Службени гласник РС, број 42/01), спадају у прву категорију водотока. Граничне вриједности за квалитет воде, у складу са Правилником о условима испуштања отпадних вода у површинске воде, дате су у сљедећој табели: 14

15 Редни број Параметар Јединица мере 1. Температура воде C 30 Гранична вредност 2. ph 6,5-9,0 3. Алкалитет mg. CaCO 3 /l - 4. Електропроводљивост S/cm - 5. Остатак испарења-укупни mg/l - 6. Остатак-нефилтрабилни mg/l Остатак-филтрабилни mg/l - 8. Суспендоване материје по Imhoff-u ml taloga/l 0,5 9. Растворени кисеоник mg/l % засићења HPK mg/l BPK 5 mg/l Амонијачни азот mg/l 10 Амонијак mg/l Нитритни азот mg/l Нитратни азот mg/l Укупни азот mg/l Укупни фосфор mg/l Масти и уља mg/l Гвожђе mg/l Кадмијум mg/l Манган mg/l Никл mg/l Олово mg/l Укупни хром mg/l Цинк mg/l Параметри и класе квалитета површинских вода према Уредби о класификацији вода и категоризацији водотока, дати су у сљедећој табели: Параметар Класа квалитета површинских вода I II III IV V ph вриједност 6,8 8,5 6,8 8,8 6,5-9,0 6,5 9,5 <6,5;>9,5 Алкалитет, као CaCO 3 g/m³ > <50 Укупна тврдоћа, као CaCO 3, g/m³ > <70 Електропроводљивост, μs/cm < >1500 Укупне чврсте материје, g/m³ < >600 Укупне сусп.материје, g/m³ < >15 15

16 Параметар Класа квалитета површинских вода I II III IV V Растворени кисеоник, g/m³ > <3 Засићеност кисеоником, % <20 Презасићеност кисеоником >150 БПК5 при 20 C, g O2/m³ < >15 ХПК из KMnO4, g O2/m³ < >30 Амонијачни азот, g/m³ <0,1 0,1-0,2 0,2-0,4 0,4-1,0 >1,0 Нитритни азот, g/m³ <0,01 0,01-0,03 0,03-0,05 0,05-0,2 >0,2 Нитратни азот, g/m³ < >30 Фосфор, g/m³ <0,01 0,01-0,03 0,03-0,05 0,05-0,1 >0,1 PAH, mg/m³ <0,1 0,1-0,2 0,1-0,2 0,2-0,5 >0,5 PCBs, mg/m³ <0,01 <0,02 0,02-0,04 0,04-0,06 >0,06 Фенолни индекс, mg/m³ < >10 Минерална уља, mg/m³ < >100 Детерџенти, mg/m³ < >500 Гвожђе, mg/m³ < >1000 Манган, mg/m³ < >400 Олово, mg/m³ <0,1 0,1-0,5 0, >5 Кадијум, mg/m³ - 0, >5 Арсен, mg/m³ < >70 Укупни хром, mg/m³ < >50 Сулфатиi, g/m³ < >150 Хлориди, g/m³ < >200 Флуориди, g/m³ <0,5 0,5-0,7 0,7-1,0 1,0-1,7 >1,7 Укупни колиформи, N/100ml < *103-5*104 5*104-5*105 > Мониторинг Инвеститор је дужан проводити мониторинг у складу са тачком Студије утицаја на животну средину, а посебно: Мониторинг током изградње: Мониторинг ваздуха Предмет мониторинга Параметар који се осматра Мјесто вршења мониторинга Начин вршења мониторинга Вријеме вршења мониторинга Разлог због чега ће се вршити мониторинг одређеног параметра 16

17 Параметри квалитета ваздуха Праћење основних параметара за утврђивање квалитета ваздуха предметног подручја - према Правилнику о граничним вриједностима квалитета ваздуха Сл. гласник РС број 39/05 - Сумпорни оксиди: SO 2, - Азотни оксиди: NO,NO 2,NO X, - О 3, - Угљиководоници, - Укупне лебдеће честице (УЛЧ), - Параметри вјетра: брзина и смјер вјетра, - Хидрометеоролошки параметри: температура, релативна влажности и атмосферски притисак У оквиру пословних парцела извођења грађевинских радова Инсталисана комплетна станица са помоћном опремом за мониторинг квалитета ваздуха и помоћном опремом потребном за неометан аутоматски рад станице повремено у случају ицидентних ситуација Праћење параметара квалитета ваздуха и нивоа повећања загађења у односу на снимљено почетно нулто стање животне средине Мониторинг воде Предмет мониторинга Параметар који се осматра Мјесто вршења мониторинга Начин вршења мониторинга Вријеме вршења мониторинга Разлог због чега ће се вршити мониторин г одређеног параметра Квалитет воде -Параметри квалитета воде (ph вриједност; температура, о С амонијачни азот, g/m 3 ; нитритни азот, g/m 3 ; Нитратни азот, g/m 3 ; фосфор, g/m 3 ; талог након 0,5 h таложења, ml/l; укупне суспендоване материје g/m 3 ; уз обавезно укључену мутнућу и температуру воде. Мониторинг квалитета и квантитета на профилу ријеке најнизводнији профил у односу на локацију градилишта. Аутоматска опрема за мјерење квалитета воде и за мјерење протока и нивоа. Периодичан мониторинг квалитета вода у само у време извођења радова Праћење утицаја извођења грађевинск их радова на квалитет водотока -Проток воде ( на мјерним профилима) 17

18 Мониторинг отпада Предмет мониторинга Параметар који се осматра Мјесто вршења мониторинга Начин вршења мониторинга Вријеме вршења мониторинга Разлог због чега ће се вршити мониторинг одређеног параметра Параметри везани за збрињавање отпада Успоставити евиденцију о производњи, врстама отпада, прикупљању и коначном збрињавању отпада У зони грађевинских радова у току изградње. Услуга акредитоване организације Повремено, једном квартално Збрињавање отпада Мониторинг земљишта Предмет мониторинга Параметар који се осматра Мјесто вршења мониторинга Начин вршења мониторинга Вријеме вршења мониторинга Разлог због чега ће се вршити мониторинг одређеног параметра Квалитет земљишта Садржај хумуса, Садржај фосфора, калијума и азота, Окружење хидроелектране Услуга акредитоване организације по потреби у случају инцидентих ситуација Утврђивање промјена стања квалитета земљишта ph вриједност -тешки метале. Мониторинг буке Предмет мониторинга Параметар који се осматра Мјесто вршења мониторинга Начин вршења мониторинга Вријеме вршења мониторинга Мониторинг буке: - Вршити мјерења нивоа буке на отвореном простору на карактеристичним позицијама, на граници потенцијалном буком најугроженијих зона гдје би продукована бука могла бити изражена, у склопу мониторинга еквивалентног нивоа буке на и у околини објекта предметног хидроенергетског система. - Извршити мјерења нивоа буке код најближих стамбених објеката узимајући у обзир топографију и метеорологију, на почетку извођења радова на изградњи, а разлог овог мјерења је да се утврди ефикасност примјењених мјера заштите од буке и евентуални утицаји извођења грађевинских радова на локално становништво. - Прва мјерења треба урадити одмах по увођењу грађевинских машина на градилишта или одмах по почетку радњи које имају за посљедицу ширење буке у околину. - Послије тог првог мјерења, редовна следећа мјерења вршити сваких мјесец дана или по потреби, ако се приликом извођења радова на изградњи и експлоатацији објекта предметног хидроенергетског система појаве прекомјерни извори буке. 18

19 Мониторинг флоре и фауне Предмет Параметар који се мониторинга осматра Мјесто вршења мониторинга Начин вршења мониторинга Вријеме вршења мониторинга Разлог због чега ће се вршити мониторинг одређеног параметра Мониторинг флоре и фауне у току изградње Утврђивање и евидентирање штете нанесене флори и фауни у третираном подручју током изградње Праћење оштећења појединих врста флоре, као и праћење стабилности екосистема усљед евентуалног уклањања појединих врста дрвећа, грмља и зељасте флоре. Праћење квалитативног и квантитативног стања, те праћење здравственог стања ихтиофауне. Непосредно уз локацију објеката који се граде, У зони грађевинских радова и ближој околини. Стручно лице Стални мониторинг Стандардна истраживања популација животиња и птица, те консултације са специјалистима ловне дивљачи, фаунистима, орнитолозима, ихтиолозима и истраживачима из свих области Карактеристичне врсте појединих систематских категорија, посебно ловне дивљачи Мониторинг за вријеме експлоатације: Мониторинг ваздуха Предмет мониторинга Параметар који се осматра Мјесто вршења мониторинга Начин вршења мониторинга Вријеме вршења мониторинга Разлог због чега ће се вршити мониторинг одређеног параметра 19

20 Параметри квалитета ваздуха Праћење основних параметара за утврђивање квалитета ваздуха предметног подручја -према Правилнику о граничним вриједностима квалитета ваздуха Сл. гласник РС број 39/05 - Сумпорни оксиди: SO 2, - Азотни оксиди: NO,NO 2,NO X, - О 3, - Угљиководоници, - Укупне лебдеће честице (УЛЧ), - Параметри вјетра: брзина и смјер вјетра, У оквиру пословних парцела Инсталисана комплетна станица са помоћном опремом за мониторинг квалитета ваздуха и помоћном опремом потребном за неометан аутоматски рад станице Након изградње, једном годишње у складу са Правилником о мониторингу емисија загађујућих материја у ваздух (Сл. гласник 39/05) Праћење параметара квалитета ваздуха и нивоа повећања загађења у односу на снимљено почетно нулто стање животне средине Хидрометеоролошки параметри: температура, релативна влажности и атмосферски притисак Мониторинг квалитета водотока Предмет Параметар који се мониторинга осматра Мјесто вршења мониторинга Начин вршења мониторинга Вријеме вршења мониторинга Разлог због чега ће се вршити мониторинг одређеног параметра Параметри квалитета воде -Параметри квалитета воде (ph вриједност; температура, о С; амонијачни азот, g/m 3 ; нитритни азот g/m 3 ; нитратни азот g/m 3 фосфор g/m 3 талог након ml/l; 0,5h таложењ уз обавезно укљчену мутнућу и температуру воде; -Проток воде (на мјерним профилима) локација водозахвата и на испусном мјесту машинске зграде Аутоматска опрема за мјерење квалитета воде и за мјерење протока и нивоа. У фази рада хидроелектране четири пута у току прве године експлоатације МХЕ, а ради утврђивања физичко хемијских параметара. Након тога ако концентрације испитваних параметара не буду прелазиле ГВ према законској регулативи РС само у случају инцидентне ситуације. Одређивање укупног квалитета воде у ријеци 20

21 Мониторинг флоре и фауне Предмет Параметар који се мониторинга осматра Мјесто вршења мониторинга Начин вршења мониторинга Вријеме вршења мониторинга Разлог због чега ће се вршити мониторинг одређеног параметра Мониторинг флоре и фауне у току експлоатације Праћење стабилности екосистема флоре у непосредној бизини система. У широј и ужој зони система Стручно лице Стални мониторинг Праћење појава на екосистемима флоре у ужој и широј зони Праћење квалитативног и квантитативног стања, те праћење здравственог стања ихтиофауне. Праћење стања популација ловне дивљач Стандардна истраживања популација животиња и птица, те консултације са специјалистима ловне дивљачи, фаунистима, орнитолозима, ихтиолозима и истраживачима из свих области Оскултација Предмет мониторинга Параметар који се осматра Мјесто вршења мониторинга Начин вршења мониторинга Вријеме вршења мониторинга Разлог због чега ће се вршити мониторинг одређеног параметра Хидролошка мјерења у току експлоатације Мјерење водостаја (протицаја), Уређени мјерни профил низводно од преградног мјеста 50 до 150 m аутоматска водомјерна станица дневно -контрола испуштања прописања биолошког минимума 21

22 Визуелни прегледи у току експлоатације, обала ријеке, водозахвата, трасе цјевовода и машинске зграде Визуелни прегледи падине на ободу водозахватне грађевине, трасе цјевовода и падина око машинске зграде не Особље МХЕ (техничка служба осматрања (Оскултације) Врше се непрекидно периодично С циљем оцјене стабилности и регистровања потенцијалниh појава на локацији водозахвату траси цјевовода и локацији машинское зграде 5. Инвеститор МХЕ МАРВЕЛ д.о.о. Калиновик је дужан испунити и остале мјере утврђене у коначном облику Студије утицаја на животну средину. 6. Студија утицаја на животну средину за пројекат ХЕС ГОРЊА НЕРЕТВА - Фаза I (МХЕ Гребенац Ушће, снаге 1,064 MW, МХЕ Мједеник, снаге 1,207 MW, и МХЕ Игашчица, снаге 0,675 MW), на ријекама Неретва и Игашчица, општина Гацко коначни облик, урађенa у октобру године, је саставни дио овог рјешења. 7. Одобрење за грађење за пројекат ХЕС ГОРЊА НЕРЕТВА - Фаза I (МХЕ Гребенац Ушће, снаге 1,064 MW, МХЕ Мједеник, снаге 1,207 MW, и МХЕ Игашчица, снаге 0,675 MW), на ријекама Неретва и Игашчица, општина Гацко, издаје орган надлежан за грађење по прибављеном Рјешењу о одобравању Студије утицаја на животну средину. 8. Рјешење о одобравању Студије утицаја на животну средину престаје да важи ако носилац пројекта не прибави одобрење за грађење у року двије године од дана пријема рјешења. 9. Рјешење о одобравању Студије утицаја на животну средину подлијеже ревизији по службеној дужности или на захтјев одговорног лица, након пет година од дана доношења. О б р а з л о ж е њ е Инвеститор МХЕ МАРВЕЛ д.о.о. Калиновик је на основу Рјешења о утврђивању обавезе спровођења процјене утицаја и изради Студије утицаја на животну средину, број /12 од године, доставио Захтјев дана године, овом министарству и нацрт Студије утицаја на животну средину за пројекат ХЕС ГОРЊА НЕРЕТВА - Фаза I (МХЕ Гребенац Ушће, снаге 1,064 MW, МХЕ Мједеник, снаге 1,207 MW, и МХЕ Игашчица, снаге 0,675 MW), на ријекама Неретва и Игашчица, општина Гацко. Укупна инсталисана снага за предметне три минихидроелектране - Фаза I, износи 2,946 MW. Студија утицаја на животну средину је израђена у складу са одредбама Закона о заштити животне средине и подзаконским актима донешеним по основу Закона, а израђивач Студије је Бања Лука, институција овлашћена од овог Министарства. 22

23 ХЕС ГОРЊА НЕРЕТВА - Фаза I се састоји од МХЕ Гребенац Ушће, снаге 1,064 MW, МХЕ Мједеник, снаге 1,207 MW и МХЕ Игашчица, снаге 0,675 MW. МХЕ Гребенац Ушће је деривационо проточно постројење. Захват је лоциран на km од извора и ријешен је као преграда висине 12 m, са слободним преливом, темељним испустом и улазном грађевином. Цјевовод је пречника 1600 mm и дужине око 1150 m. Траса цјевовода иде десном обалом Неретве, једним дијелом непосредно уз корито ријеке, а већим дијелом је укопан у стару ријечну терасу. Машинска зграда је лоцирана на ушћу Гребенца у Неретву, односно на km , у близини машинске зграде МХЕ Гребенац - Крупац" која користи воде Гребенца. Основни технички и енергетски параметри су: Кота горње воде (КГВ) 800 mnm Кота доње воде (КДВ) 768 mnm Висина бране 12 m Средњи протицај 3,25 m 3 /s Инсталисани протицај 4,20 m 3 /s Дужина цјевовода 1150 m Пречник цјевовода 1600 mm Бруто пад 32 m Нето пад 30,10 m Инсталисана снага 1,064 МW Могућа годишња производња 4,12 GWh МХЕ Мједеник је деривационо проточно постројење. Захват је лоциран на km од извора и ријешен као преграда висине 6 m, са слободним преливом, темељним испустом и улазном грађевином. Цјевовод је пречника 1400 mm и дужине око 1870 m. Траса цјевовода иде лијевом и десном обалом риjeкe, како би се избјегли нестабилни локалитети терена. Машинска зграда је лоцирана на лијевој обали, на km Основни технички и енергетски параметри су: Кота горње воде (КГВ) 846 mnm Кота доње воде (КДВ) 803 mnm Висина бране 6 m Средњи протицај 2,99 m3/s Инсталисани протицај 3,60 m3/s Дужина цјевовода 1870 m Пречник цјевовода 1400 mm Бруто пад 43 m Нето пад m Инсталисана снага 1,207 МW Могућа годишња производња 4,86 GWh МХЕ "Игашчица" је деривационо проточно постројење. Захват је лоциран на km од извора и ријешен као преграда висине 8 m, са слободним преливом, темељним испустом и улазном грађевином. Лоцирана је на суженом дијелу корита, нешто узводније од новоизграђеног пута. Цјевовод је пречника 1000 mm и дужине око 1262 m. Траса цјевовода пресјеца пут, а затим иде лијевом обалом Игашчице, односно прати постојећу пјешачку стазу. Машинска зграда је лоцирана на ушћу Игашчице у Неретву, 23

24 која се налази на km од извора Игашчице, тако да се хидроенергетски користи само потез дужине 1200 m од ушћа. Основни технички и енергетски параметри су: Кота горње воде (КГВ) 903 mnm Кота доње воде (КДВ) 846 mnm Висина бране 8 m Средњи протицај 1,12 m3/s Инсталисани протицај 1,50 m3/s Дужина цјевовода 1262 m Пречник цјевовода 1000 mm Бруто пад 57 m Нето пад 53,95 m Инсталисана снага 0,675 МW Могућа годишња производња 2,53 GWh Достављена документација је била доступна заинтересованој јавности у просторијама општине Гацко од године до године. У складу са чланом 69. Закона о заштити животне средине, Студија утицаја на животну средину за пројекат ХЕС ГОРЊА НЕРЕТВА - Фаза I (МХЕ Гребенац Ушће, снаге 1,064 MW, МХЕ Мједеник, снаге 1,207 MW, и МХЕ Игашчица, снаге 0,675 MW), на ријекама Неретва и Игашчица, општина Гацко, уз копију захтјева, достављења на мишљење сљедећим субјектима: 1. Министарству здравља и социјалне заштите РС 2. Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС 3. Републичком заводу за заштиту културно историјског и природног насљеђа РС Мишљења достављена у поступку одобравања Студије су саставни дио Оцјене о примљеним примједбама заинтересоване јавности и прелиминарном стручном ставу инвеститора. Обавјештење о поднешеном захтјеву за одобравање Студије утицаја на животну средину, времену и мјесту одржавања јавне расправе и мјесту гдје је омогућен увид у документацију, објављено је у дневном листу «Глас Српске», дана године. Носилац пројекта је организовао јавну расправу о нацрту Студије утицаја на животну средину за пројекат ХЕС ГОРЊА НЕРЕТВА - Фаза I, дана године у сали општине Гацко, у којој су учествовали и представници овог министарства. Учеснике јавне расраве, са садржајем студије утицаја на животну средину су упознали представници Бања Лука, израђивачи Студије, институције која је овлашћена од овог Министарства за обављање дјелатности из области заштите животне средине, а о јавној расправи је сачињен записник, достављен Министарству дана године. Дана године, УРБИС ЦЕНТАР д.о.о. Бања Лука је доставио своје примједбе на нацрт Студије за наведени пројекат, у којима констатују да нису наведена заштићена природна добра у категорији природних ријеткости и љепота под заштитом, 24

25 нису наведени национални споменици, нема детаљне демографске анализе насељених мјеста у ширем обухвату Студије, нису наведени археолошки локалитети идентификовани у Археолошком лексикону Босне и Херцеговине, приказани резултати праћења квалитета ваздуха засновани на узорковању квалитета ваздуха на локацији која је удаљена око 13.4 km ваздушне линије од обухвата Студије и из тог разлога да резултати мјерења квалитета ваздуха нису релевантни и валидни за ову Студију, узорковање земљишта ради утврђивања квалитета земљишта на локацијима које су значајно удаљене од обухвата Студије, па због тога резултати утврђивања квалитета земљишта нису релевантни и валидни за ову Студију. Дана године Општина Гацко, Одјељење за инспекцијске послове је доставило своје мишљење о урађеној Студији и достављају Сугестију коју су добили од Одјељења за просторно планирање и цивилну заштиту, у којој наводе да приликом пројекта и изградње МХЕ Игашчица треба водити рачуна да се ни на који начин не угрози појас предметног цјевовода, јер је допуна водоводног система Вратло од виталног и дугорочног интереса за Општину Гацко, за шта постоје усвојене студије и документи просторног уређења. Дана године, Инвеститор МХЕ МАРВЕЛ д.о.о. Калиновик, је доставио прелиминарни стручни став о примљеним примједбама заинтересоване јавности, заинтересованих органа на Нацрт Студије утицаја на животну средину за наведени пројекат, у којем истичу да приликом пројектoвања и изградње МХЕ Игашчица" ће се водити рачуна, да се ни на који начин не угрози појас предметног цјевовода, ако буде изграђен прије него крене изградња МХЕ Игашчица", затим да је студија детаљно обухватила и идентификовала све потенцијалне утицаје на животну средину поменутог пројекта, као и приједлог мјера за њихово умањење или ублажавање. С обзиром на могуће негативне утицаје на животне средину, које се могу појавити током изградње и касније експлоатације хидроелектране, а које су идентификовани у оквиру студијског истраживања, Студија утицаја предвиђа план мониторинга стања животне средине у циљу контроле дјелотворности предложених мјера заштите животне средине. Све примједбе и сугестије које су релевантне за заштиту животне средине за наведени пројекат, су уважене и биће уграђене у допуњену студију. Студијом утицаја на животну средину дефинисан је механизам заштите уколико би дошло до откривања нових археолошких налазишта или евентуалног нарушавања постојећих. Министарство је, у складу са чланом 71. Закона о заштити животне средине, донијело Оцјену о примљеним примједбама заинтересованих органа и прелиминарном стручном ставу носиоца пројекта, дана године, којом је наложено достављање Студије допуњене у складу са мишљењима Министарства здравља и социјалне заштите, Републичког завода за заштиту културно историјског и природног насљеђа, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Записника са јавне расправе, УРБИС ЦЕНТАР д.о.о. Бања Лука и општине Гацко. Допуњена Студија утицаја на животну средину и посебни дио Студије Одговор на оцјену о примљеним примједбама заинтересованих органа и прелиминарном стручном ставу носиоца пројекта је достављена Министарству, дана год. У допуњеној Студији утицаја на животну средину и у извјештају о извршеним допунама Студије утицаја на животну средину на Оцјену Министарства, израђивач 25

26 Студије наводи да је Студија допуњена у складу са мишљењима Министарства здравља и социјалне заштите, Републичког завода за заштиту културно историјског и природног насљеђа, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Записника са јавне расправе, мишљења УРБИС ЦЕНТАР д.о.о. Бања Лука и Општине Гацко. У допуњеној Студији наводе да у поглављу Опис флоре и фауне, природних добара посебне вриједности (заштићених) ријетких и угрожених биљних и животињских врста и њихових станишта и вегетације, додате су Европске суве вриштине Natura 2000 код 4030 и Кречњачки сипар од брдског до алпијског дијела Natura код Даље наводе, да Средњовјековна некропола на лолалитету Стоичићи, Придворица Стоичићи налази се уз објекат Џамије чију парцелу тангира траса приступног пута која прати трасу постојећег пута и у којој је планиран цјевовод МХЕ Игашица (испод приступног пута). Планираним рјешењем се задржава постојеће стање без интервенција које би угрозиле овај локалитет. Локалитет Језеро се налази на територији општине Калиновик и није предмет ове Студије. Мјесто и остаци историјског споменика џамија у Придворици се налазе на листи националних споменика од године, а приједлог плана за подручје Горњег тока Неретве (за подручје хидроелектрана ХЕС Горња Неретва ) општина Гацко, је усвојен у октобру године, када тај локалитет није био уврштен у листу националних споменика. Из наведеног разлога поменути локалитет није евидентиран као културно исторјско наслеђе, али и поред тога реализацијом плана заштићени објекти нису угрожени, јер приступни пут са цјевоводом тангира парцелу Џамије. Уколико дође до откривања нових археолошких налазишта или евентуалног угрожавања постојећег локалитета, Студија прописује мјере заштите које је непходно спровести приликом реализације Регулационог плана и које су обавезујуће за све учеснике у изградњи. У студију су уврштени доступни подаци за 6 насељених мјеста у ширем обухвату Студије из Прелиминарних резултата Пописа становништва, домаћинстава и станова у БиХ години на територији Републике Српске (Републички завод за статистику РС, Бања Лука, 2013.). На крају закључују да све примједбе и сугестије које су релевантне за заштиту животне средине за наведени пројекат, су уважене и уграђене у допуњену студију. Након пријема допуњене Студије утицаја на животну средину, а у складу са чланом 72. Закона о заштити животне средине, рјешењем Министра број /14 од године, именован је «МАСТЕР», д.о.о. Бања Лука, институција која има овлашћење овог Министарства, да уради ревизију Студије утицаја на животну средину за пројекат ХЕС ГОРЊА НЕРЕТВА - Фаза I (МХЕ Гребенац Ушће, снаге 1,064 MW, МХЕ Мједеник, снаге 1,207 MW, и МХЕ Игашчица, снаге 0,675 MW), на ријекама Неретва и Игашчица, општина Гацко. Извјештај о ревизији достављен је министарству, дана године, са закључком да приликом израде Студије утицаја на животну средину у коначном облику, потребно је кориговати и допунити све недостатке констатоване у извјештају о ревизији и да је Студија прихватљива са техничког аспекта заштите животне средине, с тим да се уваже примједбе и коригују недостаци који су уочени приликом ревизије Студије утицаја. Извјештај о ревизији допуњене Студије утицаја на животну средину предметног пројекта, достављен је Инвеститору године. Инвеститор је доставио Студију у коначном облику у складу са примједбама и упутствима из извјештаја о ревизији, дана године. 26

27 Дана године Министарство је затражило од ревидента да изврши контролу садржаја Студије утицаја на животну средину коначни облик, што је и учињено дастављањем потврде о усклађености наведене Студије са Извјештајем о ревизији, дана године. Студија утицаја на животну средину за пројекат ХЕС ГОРЊА НЕРЕТВА - Фаза I (МХЕ Гребенац Ушће, снаге 1,064 MW, МХЕ Мједеник, снаге 1,207 MW, и МХЕ Игашчица, снаге 0,675 MW), на ријекама Неретва и Игашчица, општина Гацко коначни облик, је саставни дио Рјешења о одобравању Студије. У складу са Законом о административним таксама ( Службени гласник Републике Српске број 100/11) уз захтјев је приложен доказ да је уплаћен износ од КМ за издавање рјешења за одобравање студије утицаја. Имајући у виду наведено, Министарство је према члану 73. Закона о заштити животне средине, одлучило као у диспозитиву. Ово рјешење је коначно у управном поступку, те против њега није допуштена жалба, али се може покренути управни спор подношењем тужбе Окружном суду у Бањој Луци у року од 30 дана од пријема овог рјешења. Тужба таксирана са 100 КМ судске таксе се предаје у два истовјетна примјерка непосредно Суду или му се шаље препоручено поштом. Уз тужбу се прилаже ово рјешење у оригиналу или препису. МИНИСТАР Сребренка Голић Достављено: 1. МХЕ МАРВЕЛ д.о.о. Калиновик 2. Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде 3. Министарству здравља и социјалне заштите 4. Републичком заводу за заштиту културно историјског и природног насљеђа 5. Општини Гацко Одјељењу надлежном за заштиту животне средине 6. Републичком еколошком инспектору 7. Евиденцији 8. а/а 27

28 СТУДИЈА О ПРОЦЈЕНИ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ А ХЕС ГОРЊА НЕРЕТВА - ФАЗА I ( МХЕ ГРЕБЕНАЦ УШЋЕ, МХЕ МЈЕДЕНИК, МХЕ ИГАШЧИЦА ) KOНАЧНА СТУДИЈА Октобар, год.

29 Инвеститор МХЕ Марвел д.о.о. Калиновик Документ СТУДИЈА О ПРОЦЈЕНИ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ А ХЕС ГОРЊА НЕРЕТВА - ФАЗА I ( МХЕ ГРЕБЕНАЦ УШЋЕ, МХЕ МЈЕДЕНИК, МХЕ ИГАШЧИЦА ) коначна студија Телефон и факс инвеститора Телефон: Факс: Радни тим на изради документа Љиљана Стојановић Бјелић, дипл.инж.техн. Сања Добрњац, дипл.инж.техн. Вања Шатара, дипл.инж.техн Дарко Јованић, дипл.инж.шум. Јадранка Иветић, дипл.инж.грађ. Добрила Тасовац, дипл.инж.пољ. Родољуб Јанковић, дипл.инж.маш. Фахрета Шушић, дипл.инж.геол. Биљана Даљевић, дипл. прост. планер Дарко Чворић, дипл.инж.саобр. Драган Закић, дипл.инж.елект. Марко Савић, дипл.инж.елект. Стојан Вујатовић, дипл.инж.арх. Бојан Биљановић,дипл. инж.арх. Велибор Вукојевић, маш.техн. Сања Бајић, дипл.информатичар Стручни сарадник: Проф.др Слађана Петронић, дипл.биол. ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР Мр Мирослав Вујатовић, дипл.инж.саобраћаја 2

30 ЛИЦЕНЦА ЗА ОБАВЉАЊЕ ДЈЕЛАТНОСТИ ИЗ ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ 3

31 САДРЖАЈ: ЛИЦЕНЦА ЗА ОБАВЉАЊЕ ДЈЕЛАТНОСТИ ИЗ ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ...3 Списак слика...7 Списак табела...7 Списак дијаграма ОПШТИ ДИО Уводно образложење Правни оквир Полазне основе за израду Студије Приложена документација ТЕХНИЧКИ ДИО Опис локације и подручја могућег утицаја пројекта на животну средину Копија плана катастарских парцела на којима се предвиђа изградња објекта или извођење активности, са уцртаним распоредом свих објеката у саставу комплекса Подаци о потребној површини земљишта у m 2 за вријеме изградње, са описом физичких карактеристика и картографским приказом одговарајуће размјере као и површине које ће бити обухваћене када објекат буде изграђен Разлог за избор предложене локације (ако је разматрано више могућности, описати исте) Приказ педолошких, геоморфолошких, геолошких, хидрогеолошких и сеизм.карактеристика терена Подаци о изворишту водоснабдијевања (удаљеност, капацитет, угроженост, зоне санитарне заштите) и подаци о основним хидролошким карактеристикама Приказ климатских карактеристика са одговарајућим метеоролошким показатељима Опис флоре и фауне, природних добара посебне вриједности (заштићених) ријетких и угрожених биљних и животињских врста и њихових станишта и вегетације Преглед основних карактеристика пејзажа Преглед природних добара посебних вриједности, непокретних културних добара у односу на објекте и активности Подаци о насељености, концентрацији становништва и демографске карактеристике Подаци о постојећим пословним, стамбеним и објектима инфраструктуре, укључујући и саобраћајнице Подаци о другим заштићеним подручјима, подручјима предвиђеним за научна истраживања, о археолошким налазиштима и посебно осјетљивим подручјима Приказ и оцјена постојећег стања животне средине, која би могла бити изложена значајним утицајима пројекта, укључујући податке о њеном постојећем оптерећивању Идентификовани извори eмисија Степен загађености ваздуха основним и специфичним загађујућим материјама Ниво саобраћајне и индустријске буке Ниво јонизирајућих и нејонизирајућих зрачења Квалитет површинских вода и угроженост отпадним водама индустрије, насеља и пољопривредне производње Ниво подземних вода, правац њиховог кретања и њихов квалитет Бонитет и намјена коришћења земљишта и садржај штетних и отпадних материја у земљишту Опис. пројекта, укључујући податке о његовој намјени и величини Опис физичких карактеристика цијелог пројекта и услови употребе земљишта у току градње и рада погона постројења предвиђених пројектом Опис пројекта, планираног производног процеса, њихове технолошке и друге карактеристике Приказ врсте и количине потребне енергије и енергената, воде, сировина, потребног материјала за изградњу и др

32 Приказ врсте и количине испуштених гасова, воде, и других течних и гасовитих отпадних материја, посматрано по технолошким цјелинама, укључујући: емисије у ваздух, испуштање у воду и земљиште, буку, вибрације, свјетлост, топлоту, зрачења Идентификација врста и процјена количине могућег отпада, приказ технологије третирања (прерада, рециклажа, одлагање) и свих врста отпадних материја Опис могућих утицаја пројекта, приказ могућих потенцијалних промјена у животној средини за вријеме извођења радова, редовног рада објекта, или активности и за случај несрећа већих размјера, као и процјена да ли су промјене привременог или трајног карактера Промјене квалитета ваздуха, воде, земљишта, нивоа буке, интензитета вибрација, зрачења, флоре и фауне Промјене квалитета ваздуха Промјене квалитета вода Промјене коришћења земљишта Промјене нивоа буке Промјене нивоа зрачења Промјене нивоа флоре и фауне Промјене метеоролошких параметара и климатских карактеристика Промјена екосистема Промјене насељености, концентрације и миграције становништва Промјена намјене и коришћење површина (изграђене и неизграђене површине, употреба пољопривредног земљишта) Промјене у комуналној инфраструктури Промјене на природним добрима посебних вриједности и културним добрима и њиховој околини, материјална добра укључујући културно-историјско и археолошко насљеђе Промјене пејзажних карактеристика подручја Промјене међусобних односа горе наведених фактора Опис метода које су предвиђене за процјену утицаја на животну средину Опис директних утицаја и било каквих индиректних, секундарних, кумулативних, краткотрајних, средњих и дуготрајних, сталних и повремених, позитивних и негативних утицаја Могући утицаји у пограничном подручју Опис мјера које ће носилац пројекта предузети за спречавање, смањивање, ублажавње или санацију штетних утицаја на животну средину, обухватају мјере за уређење простора, техничко технолошке, санитарно-хигијенске, биолошке, организационе, правне, економске и друге мјере Мјере које су предвиђене законом и другим прописима, нормативима и стандардима и роковима за њихово спровођење Мјере за заштиту ваздуха Мјере за заштиту вода Мјере за заштиту земљишта Мјере за спречавање и смањење чврстог отпада Мјере за заштиту од буке Мјере за заштиту пејзажа Мјере за заштиту екосистема Мјере за заштиту ихтиофауне Мјере за заштиту флоре и фауне Мјере за спречавање наноса Мјере за заштиту културно историјског насљеђа Мјере за заштиту постојећих објеката и комуналне инфраструктуре Мјере заштите здравља људи Мјере заштите инфраструктуре Мјере у случају затварања постројења

33 Планови и техничка рјешења заштите животне средине (рециклажа, третман и диспозиција отпадних материјала, рекултивација, санација) Друге мјере које могу утицати на спречавање или смањивање штетних утицаја на животну средину Програм праћење утицаја на животну средину ( мониторинг) који ће се спроводити прије и послије пуштања објекта у рад или прије започињања планиране активности Параметри на основу којих се могу утврдити штетни утицаји на животну средину Мјеста, начин и учесталост мјерења утврђених параметара Преглед главних алтернатива које је носилац пројекта разматрао и навођење разлога за изабрано рјешење с обзиром на утицаје на животну средину Усклађеност пројекта са планским докумнетима о заштите животне средине, другим плановима на основу посебних закона и плановима и програмима заштите животне средине јединица локалне самоуправе на које се пројекат односи и интерпретација Подаци о евентуалним тешкоћама са којима се носилац пројекат суочио због техничких недостатака, недостатака знања или недостатака материјалних и финансијских средстава ЗАКЉУЧАК Констатација да ли се реализацијом предметног пројекта могу или не могу обезбиједити потребни услови за заштиту животне средине Да ли је пројекат својом функцијом и техничким рјешењима безбједан у смислу утицаја на животну средину? Приједлог сталне контроле параметара релевантних за утицај рада објекта на животну средину, а који су наведени у студији Приједлог носиоцу пројекта и органу надлежном за заштиту животне средине у смислу даљих поступака НЕТЕХНИЧКИ РЕЗИМЕ Приказ и оцјена постојећег стања животне средине Кратак опис пројекта са подацима о његовој намјени и величина Опис могућих утицаја пројекта на животну средину Опис мјера за спречавање, самњивање или ублажавање штетних утицаја на ж. средину Скраћени преглед главних алт. које је носилац пројекта разматрао и навођење разлога за изабрано рјешење, са обзиром на утицаје на животну средину АНЕКСИ САГЛАСНОСТИ: ГРАФИКА

34 СПИСАК СЛИКА: Слика 1 Локалитет (преграда и акумулација) ХЕС "ГОРЊА НЕРЕТВА"; извор: GOOGLE EARTH, г Слика 2 Положај општине Гацко у Босни и Херцеговини Слика 3 Карта рељефа у широј зони утицаја изградње хидроелектране ХЕС Горња Неретва Слика 4 Карта литолошких јединица терена ХЕС Горња Неретва Слика 5 Линије трајања дневних протицаја на профилима захвата хидроелектрана МХЕ Игашчица и МХЕ Гребенац, период година Слика 6 Линије трајања дневних протицаја на профилима захвата хидроелектрана на Неретви, период година Слика 7 Карта горњег слива Неретве Слика 8 Средње мјесечне и максималне дневне количине падавина за Калиновик, период г Слика 9 Просторна расподјела падавина за период (Атлас климе СФРЈ, Савезни хидрометеоролошки завод, 1969.) Слика 10 Просторна расподјела средњих годишњих количина падавина у горњем сливу Неретве и сливу Требишњице за период (Инфраред, ЛИФЕ ТЦY/БиХ/042, Аппендиx 29, Д3.2.1а Метерологy,2004) Слика 11 Приказ реалане шумске вегетације Слика 12 Приказ границе Емералд подручја на разматраном подручју Слика 13 Мјесто узорковања Слика 14 Мјерна станица на предметној локацији Слика 15 Локације ХЕС Горња Неретва на плану просторне организације Слика 16 Гоогле приказ ХЕС Горња Неретва (МХЕ Гребенац - Ушће, МХЕ Мједник, МХЕ Игашчица) Слика 17 Гоогле приказ ХЕС Горња Неретва са околним мјестима Слика 18 Анемометар Слика 19 Попречни пресјек "Тиролског" водозахвата у дну Слика 20 Подужни пресјек "Тиролског" водозахвата Слика 21 Пресјек кроз таложник Слика 22 Животна средина културно историјска добра - Заштићена подручја природе Слика 23 Животна средина културно историјска добра - Културно насљеђе СПИСАК ТАБЕЛА Табела 1 Парцеле преградног мјеста Табела 2 Парцеле машинске зграде са манипулативним платоом Табела 3 Парцела одводног канала Табела 4 Парцела приступног пута са трасом цјевовода Табела 5 Парцела дијела регулисаног дијела водотока Игашчице Табела 6 Парцеле преградног мјеста Табела 7 Парцеле машинске зграде са манипулативним платоом Табела 8 Парцеле приступног пута са трасом цјевовода Табела 9 Парцеле површине регулисаног дијела водотока Неретве Табела 10 Парцеле преградног мјеста Табела 11 Парцеле акумулације Табела 12 Парцеле машинске зграде са манипулативним платоом Табела 13 Парцеле приступног пута са трасом цјевовода Табела 14 Парцеле мањег дијела цјевовода уз машинску зграду Табела 15 Површини земљишта у m 2 за вријеме изградње система Табела 16 Oсновни параметри МХЕ Табела 17 Преглед величина сливних површина на захватним мјестима Табела 18 Средње мјесечне и годишње суме падавина на сливу Горње Неретве Табела 19 Биланс вода на профилима захвата електрана у ХЕС Горња Неретва, период година Табела 20 Минимални средње мјесечни протицаји 95% обезбјеђености на профилима захвата електрана у ХЕС Горња Неретва Табела 21 Усвојене велике воде на профилима захвата посматраних електрана у оквиру ХЕС Г.Неретва Табела 22 Технички параметри хидроенергетског система Горња Неретва" Табела 23 Основни технички и енергетски параметри МХЕ Гребенац-ушће : Табела 24 Основни технички и енергетски параметри МХЕ Мједеник Табела 25 Основни технички и енергетски параметри МХЕ Игашчица Табела 26 Температурне карактеристике горњег слива Неретве за период

35 Табела 27 Средње мјесечне и годишње суме падавина за период Табела 28 Средње мјесечне и годишње вриједности влажности ваздуха за период Табела 29 Приказ шумске вегетације за ГЈ Горња Неретва и ГЈ Црвањ- Живањски -вегетацијске карте 1 : (бројеви означавају картографске јединице) Табела 30 Број становника на територији општине Гацко за период године Табела 31 Број становника на територији општине Гацко за период године Табела 32 Процјене броја становника на територији општине Гацко за годину Табела 33 Број становника општине Гацко у години Табела 34 Укупан број домаћинстава и станова општине Гацко у години Табела 35 Средње вриједности микроклиматских параметара за период мјерења од г Табела 36 Резултати мјерења квалитета ваздуха Табела 37 Дозвољени нивои вањске буке Табела 38 Резултати мјерења нивоа буке Табела 39 Резултати анализе плодности земљишта Табела 40 Листа критичних утицаја према ЕУ директиви за сектор хидрауличних објеката Табела 41 Природно кретање броја становника на територији општина Гацко за период г Табела 42 Унутрашња миграциона кретања у општини Гацко у периоду године Табела 43 Механичко кретање броја становника општине Гацко за период године Табела 44 Укупно кретање броја становника општине Гацко за период године Табела 45 Минимална сигурна радна удаљеност за обучене раднике према IЦНIРP Табела 46 Предложене мјере Табела 47 Мониторинг план Табела 48 Приоритетне области дјеловања на очувању животне средине побољшање тренутног стања, у складу са Акционим планом за животну средину БиХ (NЕАP) СПИСАК ДИЈАГРАМА Дијаграм 1 Вриједност температуре ваздуха изражена у ( C) Дијаграм 2 Влажност ваздуха изражена у (%) Дијаграм 3 Графички приказ смјера распростирања вјетра Дијаграм 4 Графички приказ брзине вјетра (m/s) Дијаграм 5 Графички приказ двадесетчетворосатног кретања средњих имисијских конц. СО 2 (µm/m 3 ) Дијаграм 6 Графички приказ једносатног кретања средњих имисијских концентрација СО 2 (µg/m 3 ) Дијаграм 7 Графички приказ двадесетчетворосатног кретања средњих имисијских конц. NO 2 (µm/m 3 ) Дијаграм 8 Графички приказ једносатног кретања средњих имисијских концентрација NО 2 (µg/m 3 ) Дијаграм 9 Графички приказ осмосатног кретања средњих имисијских концентрација озона О 3 (µg/m 3 ) Дијаграм 10 Графички приказ двадесетчетворосатног кретања средње имисијске конц. лебдећих честица (µg/m 3 ) Дијаграм 11 Природно кретање броја становника општине Гацко за период године Дијаграм 12 Укупно кретање броја становника општине Гацко за период године

36 1. ОПШТИ ДИО 1.1. Уводно образложење Студија о процјени утицаја на животну средину пројекта ХЕС ГОРЊА НЕРЕТВА - ФАЗА I ( МХЕ ГРЕБЕНАЦ УШЋЕ, МХЕ МЈЕДЕНИК, МХЕ ИГАШЧИЦА се односи на хидроелектране на ријеци Неретви, на простору општине Гацко. Анализом ће бити обухваћени слиједећи елементи и фактори: људи, флора и фауна, земљиште, вода, ваздух, клима и пејзаж, материјална добра, културно и природно наслијеђе, међудјеловање претходно наведених фактора. У циљу што ефикасније заштите и унапређења животне средине Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију је на основу члана 5 став 2. Правилника о условима за обављање дјелатности правних лица из области заштите животне средине, овластило Пројект а.д у Бањалуци за обављање дјелатности из области заштите животне средине. МАРВЕЛ д.о.о. Калиновик је према члану бр. 6. постојећих рјешења имао обавезу да у року од шест мјесеци потпише уговор са овлаштеним правним лицем о изради Студије о процјени утицаја животну средину пројекта ХЕС ГОРЊА НЕРЕТВА. С обзиром да су се појавиле потешкоће приликом израде УТУ-услова и да још нису добијени УТУ услови за све МХЕ на ријеци Неретви - општина Калиновик, Инвеститор је по добијању Локацијских услове за МХЕ на ријеци Неретви (МХЕ ГРЕБЕНАЦ УШЋЕ, МХЕ МЈЕДЕНИК, МХЕ ИГАШЧИЦА - општина Гацко) склопио уговор са Пројект а.д. Бања Лука о изради Студије о процјени утицаја на животну средину. Разматрајући удаљеност објеката МХЕ који припадају истом водотоку, која је мања од 6 km и да се ради о објектима малих хидроелектрана снаге испод 5 МW и да не постоје препреке за интегрално посматрање пројекта ХЕС ГОРЊА НЕРЕТВА - ФАЗА I (МХЕ ГРЕБЕНАЦ УШЋЕ, МХЕ МЈЕДЕНИК, МХЕ ИГАШЧИЦА - општина Гацко, приступило се изради Студије о процјени утицаја на животну средину пројекта ХЕС ГОРЊА НЕРЕТВА - ФАЗА I (МХЕ ГРЕБЕНАЦ УШЋЕ, МХЕ МЈЕДЕНИК, МХЕ ИГАШЧИЦА). У складу са Рјешењем Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС, инвеститор је дужан доставити овом Министарству Студију о процјени утицаја на животну средину ради вођења даљег поступка процјене утицаја на животну средину. У поступку израде ове Студије кориштена је приложена пројектно-техничка документација те различити литературни извори из ове области који су били доступни. 9

37 Правни оквир Процјена утицаја на животну средину подразумијева идентификацију, утврђивање, анализу и оцјену директних и индиректних утицаја пројекта с обзиром на слиједеће елементе и факторе: - људе, флору и фауну, - земљиште, воду, ваздух, климу и пејзаж, - материјална добра и културно насљеђе, - међудјеловање фактора наведених у алинејама један, два и три. Законом о заштити животне средине се дефинише цјелокупни поступак процјене о утицају на животну средину. Процјена утицаја на животну средину је поступак оцјењивања прихватљивости пројеката у односу на животну средину, као и одређивање потребних мјера заштите животне средине, како би се негативни утицаји свели на најмању могућу мјеру, те постигао висок ниво заштите животне средине. Овај поступак се одвија у оквиру свих фаза развоја пројектне документације од планирања до нивоа главног пројекта. Имајући у виду законске обавезе Закона о заштити животне средине Сл.гласник 71/12 као и Правилник о пројектима за које се спроводи процјена утицаја на животну средину и критеријумима за одлучивање о обавези спровођења и обиму процјене утицаја на животну средину Сл. гласник РС бр. 124 /12, новопланирана постројења за производњу електричне енергије МХЕ ГРЕБЕНАЦ УШЋЕ планиране инсталисане снаге 1,064 МW, МХЕ МЈЕДЕНИК" планиране инсталисане снаге 1,207 МW и МХЕ ИГАШЧИЦА планиране инсталисане снаге 0,675 МW спадају у постројења за која је обавезна процјена о утицају на животну средину. Законом се прописује да сви погони који се налазе на листи дефинисаној подзаконским актом могу бити изграђени само уколико имају еколошку дозволу издату у складу са одредбама тог закона. Поред тога, нити једна овлашћена институција не може издати грађевинску дозволу нити било коју другу неопходну дозволу, укључујући еколошку дозволу, за пројекте који подлијежу процесу процјене утицаја на животну средину, уколико подносилац захтјева уз захтјев није приложио копију одобрене Студије утицаја на животну средину. Интеграција процјене утицаја на животну средину у пројектни циклус може бити од велике користи инвеститору јер Студија утицаја на животну средину може дати правовремене информације у кључним фазама пројектног циклуса. Прелиминарни налази из Нацрта студије утицаја на животну средину могу указати на неке практичне измјене у пројекту којима је могуће избјећи или умањити негативни утицаји на животну средину, или на бољи начин сагледати еколошке користи. Инвеститор може изразити жељу да усвоји ове измјене у раној фази планирања пројекта тако да је Коначну Студију о утицаја на животну средину могуће базирати на ревидованом плану, описујући умањене утицаје и скромније потребе за управљањем утицајима. Слично томе, релевантно министарство има могућност да прегледа и коментарише пројекат, и ако је потребно, захтјева измјене да би се избјегли или умањили негативни утицаји на животну средину прије него се донесу неопозиве пројектне одлуке. Законом о електричној енергији ( Службени гласник Републике Српске, бр. 8/08, 34/09, 92/09 и 1/11) успостављају се правила за производњу и дистрибуцију електричне енергије на простору Републике Српске и домаће трговине у име Републике Српске, те регулише успостављање и рад електроенергетског система. Закон регулише области електроенергетске политике, обављање електроенергетских дјелатности и њихово регулисање, издавање дозвола и друго. 10

38 Уредбом о производњи и потрошњи енергије из обновљивих извора и когенерације ( Службени гласник Републике Српске, бр. 28/11 и 39/11) утврђују се циљеви и мјере за подстицање производње електричне енергије из обновљивих извора енергије и когенеративних постројења, начин обезбјеђења и кориштења средстава за подстицање, те индикативни и оквирни циљеви учешћа енергије из обновљивих извора у бруто финалној потрошњи енергије. Циљ Уредбе је да се, у интересу сигурности снабдијевања, очувања животне средине и спречавања климатских промјена, промовише употреба обновљивих извора енергије и ефикасне когенерације, осигура констатно и разумно повећање удјела енергије из обновљивих извора у укупној потрошњи енергије у Републици Српској, те омогући економична употреба природних ресурса и одрживи развој Полазне основе за израду Студије Рад на изради Студије о процјени утицаја на животну средину обухвата слиједеће задатке: сакупљање релевантне документације која ће послужити у изради Студије о процјени утицаја на животну средину и то: топографских подлога, тематских карти подручја, претходно урађених студија и анализа за предметно подручје, стратешких студија и планова заштите на државном и ентитетском нивоу; идентификацију постојећег стања животне средине и могућих утицаја на животну средину; квантификацију могућих утицаја и посљедица на животну средину; квалитативну и квантитативну анализу утицаја на животну средину; учешће на јавној расправи у матичној општини у којој се налази предметни објекат на којој ће заинтересоване службе, организације и појединци бити у могућности да искажу своје ставове, приједлоге и примједбе, а консултант ће исте у реалној и разумној мјери уградити у предметни документ; израду плана заштите животне средине од потенцијалних негативних утицаја током изградње и експлоатације; израду плана мониторинга животне средине током изградње; израду одговарајуће документације прецизиране овим пројектним задатком. Инвеститор се обавезао да ће доставити сву неопходну документацију која се односи на документ Студије, односно квантитативне резултате мјерења, испитивања, научно техничког доказивања итд. Пројект а.д. Бања Лука је у свом раду користио постојећу техничку документацију у вези са предметним пројектом, као и до сада израђене Студије и анализе утицаја за подручје на коме се предметни објекат налази, Национални план активности на заштити и унапређењу животне средине (NEAP), као и законе, прописе, правилнике и упутства која регулишу активности у вези планирања и пројектовања предметног објекта и активности на заштити и унапређењу животне средине. 11

39 Дана године одржана је јавна расправа у општини Гацко коју су водили представници Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС. Нацрт предметне Студије су презентовали представници Пројект а.д. Бања Лука, а након тога су се у расправу укључили и остали присутни. Расправа је затворена од стране представника Министарства, а записник је водио представник инвеститора. У складу са чланом 70. став 4. Закона о заштити животне средине, носилац пројекта је доставио Записник са одржане јавне расправе у законом прописаном року. У складу са чланом 70. став 5. заинтересованој јавности је остављен рок 30 дана за подношење примједби, у писаној форми носиоцу пројекта у вези са захтјевом и нацртом Студије. Министарство је запримило стручно мишљење сљедећих субјеката: 1. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, 2. Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске, 3. Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа и 4. Урбис центар д.о.о. Бања Лука На основу запримљених мишљења Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске је год. под бројем /14 донијело Оцјену о примљеним примједбама заинтересоване јавности, заинтересованих органа и прелиминарном стручном ставу носиоца пројекта на примједбе. У складу са Оцјеном Министарства извршена је допуна Студије о процјени утицаја на животну средину за ХЕС ГОРЊА НЕРЕТВА - ФАЗА I (МХЕ ГРЕБЕНАЦ УШЋЕ, МХЕ МЈЕДЕНИК, МХЕ ИГАШЧИЦА ). Носилац пројекта је у складу са чланом 71. Закона о заштити животне средине (Сл.гл.РС бр.71/12) доставио допуњену Студију, укључујући и посебни дио студије Одговор на оцјену о примљеним примједбама заинтересоване јавности, заинтересованих органа и прелиминарном стручном ставу носиоца пројекта на примједбе на нацрт Студије о процјени утицаја на животну средину пројекта МХЕ ХЕС ГОРЊА НЕРЕТВА - ФАЗА I (МХЕ ГРЕБЕНАЦ УШЋЕ, МХЕ МЈЕДЕНИК, МХЕ ИГАШЧИЦА ) у којем је дат кратки преглед примљених мишљења заинтересованих органа са образложењем да ли су и на који начин примљена мишљења била узета у обзир приликом израде Студије утицаја. На основу Рјешења Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске бр /14 од год. ревизија Студије утицаја на животну средину пројекта ХЕС ГОРЊА НЕРЕТВА - ФАЗА I (МХЕ ГРЕБЕНАЦ УШЋЕ, МХЕ МЈЕДЕНИК, МХЕ ИГАШЧИЦА ) је повјерена Мастер доо Бања Лука. Извјештај о ревизији Студије утицаја на животну средину се налази у прилогу ове Студије, а урађен је и посебан додатак Одговори на Извјештај о ревизији Студије утицаја на животну средину пројекта ХЕС ГОРЊА НЕРЕТВА - ФАЗА I (МХЕ ГРЕБЕНАЦ УШЋЕ, МХЕ МЈЕДЕНИК, МХЕ ИГАШЧИЦА ). Сви одговори и појашњења на примједбе стручне ревизије су уврштени у коначну верзију Студије утицаја. Закључак стручне ревизије је да је допуњена Студије о процјени утицаја на животну средину пројекта ХЕС ГОРЊА НЕРЕТВА - ФАЗА I ( МХЕ ГРЕБЕНАЦ УШЋЕ, МХЕ МЈЕДЕНИК, МХЕ ИГАШЧИЦА је прихватљива са техничког аспекта и са аспекта заштите животне средине, уз уважавање примједби и недостатака уочених приликом ревизије. 12

40 1.3. Приложена документација 1. Технички извјештај - извод из идејног пројекта, ENCOS d.o.o. (Energy Consulting Sevices), год 2. Избор оптималне варијанте хидроенергетског коришћења, Извјештај о обиласку терена (I, II/1, II/2, II/3), ENCOS d.o.o., (Energy Consulting Sevices), год. 3. Избор оптималне варијанте хидроенергетског коришћења ријеке Неретве узводно од Улога, МАРВЕЛ д.о.о. Калиновик, год. 4. Избор оптималне варијанте хидроенергетског коришћења ријеке Неретве узводно од Улога АНЕX 2. Геолошке подлоге, МАРВЕЛ д.о.о. Калиновик, год. 5. Студија изводљивости Књига 3., ЕНЕРГОИНВЕСТ, Сарајево, год. 6. Студија о утицају хидроелектране Улог на животну средину, Пројект а.д. Бања Лука, год. 7. Идејно рjешење и претходна студија оправданости ХЕ Неретва Улог, Институт за водопривреду Јарослав Черни, Београд, год. 8. Предстудија економске оправданости ХЕ Неретва-Улог: Институт за водопривреду Јарослав Черни, Београд, год. 9. Претходна процјена утицаја на животну средину хидроелектране Улог : Институт за примијењену геологију и водоинжењеринг ИПИН д.о.о. Бијељина, год. 13

41 2.ТЕХНИЧКИ ДИО 2.1 Опис локације и подручја могућег утицаја пројекта на животну средину Простор на коме се гради хидроенергетски систем Горња Неретва је дефинисан положајем хидроенергетског система дуж ријеке Неретве, односно од хидроелектране Улошки Бук у Општини Калиновик, па до преграде MХЕ Игашчица на ријеци Игашчици. Планирана је изградња седам мањих хидроелектрана, груписаних у један хидроенергетски систем назван ХЕС Горња Неретва. Обухват се простире дуж Неретве дужине око 20-ак км, односно од прве хидроелектране, тј. Улошког Бука, тачније њене машинске кућице и приступа на исту са локалног пута, па до преграде на ријеци Игашчици. Хидроенергетски систем ХЕС Горња Неретва, тј. њених седам мањих хидроелектрана у енергетском смислу представљају суштински један систем, и могу се посматрати као цијелина, с тим да се један дио налази на подручју општине Калиновик, а други дио на подручју општине Гацко. МХЕ Игашчица, МХЕ Мједеник, МХЕ Гребенац-Ушће се налазе у потпуности на територији општине Гацко. Остале МХЕ, односно Улошки Бук, Плачикус, Трновица, и Гребенац-Крупац административно припадају општини Калиновик. Обухват на подручју општине Гацко захвата простор од преграде на ријеци Игашчици, па до Гребенца која је и граница између катастарских општина Гацко и Калиновик. Мјеста Крупац и Мједеник су гранична насеља општине Гацко, а у ширем подручју, ван граница обухвата налази се и насеље Улог. У непосредном окружењу који припада општини Гацко, нема евидентираног становања, једино постоји неколико девастираних објеката, који сведоче о томе да је ово некад било насељено подручје. Саобраћајна инфраструктура, а самим тим и повезаност насеља у окружењу је лоше развијена. Насеља у овом дијелу слива ријеке Неретве су дуго времена била међусобно повезана искључиво пјешачким стазама. Тек почетком овог вијека је дуж ријеке прокрчен пут, дужине око 40 км, који повезује насеље Улог са раније изграђеним путем Чемерно Калиновик преко планине Зеленгоре. Од Улога до извора Неретве постоје само два моста преко ријеке Неретве и то у насељима Тухобић и Мједеник, а унутар посматраног обухвата на територији општине Гацко, припада само мост у насељу Мједеник које је од Улога удаљено око 20 km. Предметно подручје гравитира насељу Улог. Просторни план Републике Српске до не идентификује природна и културно - историјска добра на подручју простирања хидроенергетског система на току Неретве. 14

42 Слика 1 Локалитет (преграда и акумулација) ХЕС "ГОРЊА НЕРЕТВА"; извор: GOOGLE EARTH, година 15

43 Опис макролокације МХЕ "Гребенац", МХЕ "Мједеник" и МХЕ "Игашчица" налазе се на југоистоку Републике Српске, односно Босне и Херцеговине, на подручју општине Гацко, док се цјелокупан хидроенергетски систем "Горња Неретва" простире на дијеловима територије општина Гацко и Калиновик. Општина Гацко налази се између сјеверне географске ширине и источне географске дужине. Обухвата површину од 736 км 2. На источном дијелу граничи са Републиком Црном Гором, на западу са општином Невесиње, док је сјеверна граница са општинама Фоча и Калиновик, а јужна са општином Билећа. Слика 2: Положај општине Гацко у Босни и Херцеговини МХЕ "Гребенац " и МХЕ "Мједеник" се налазе на основном току ријеке Неретве, док је МХЕ "Игашчица" на потоку Игашчица, који је десна притока ријеке Неретве. 16

44 Копија плана катастарских парцела на којима се предвиђа изградња објекта или извођење активности, са уцртаним распоредом свих објеката у саставу комплекса За потребе изградње хидроенергетског система ХЕС Горња Неретва (дио хидроенергетског система који се налази у општини Гацко) израђен је плански документ Регулациони план за подручје горњег тока Неретве (за подручје хидроелектрана Хес Горња Неретва ) Општина Гацко, а на основу којег су урађени Урбанистичко технички услови за изградњу хидроелектране " Хес Горња Неретва" Општина Гацко за МХЕ "Игашчицу", МХЕ "Мједеник" и МХЕ "Гребенац-Ушће" из којег су преузети доље наведени подаци о катастарским парцелама од којих се формирају новопланиране парцеле предметних хидроелектрана. На графичким прилозима бр. 3.0.,3.1.,3.2.,3.3., урађеним на подлогама достављеним од стране Инвеститора, представљен је план катастарских парцела на којима се предвиђа изградња објекта или извођење активности, са уцртаним распоредом свих објеката и акумулације хидроелектране. У првој фази изградње, граде се хидроелектране које припадају општини Гацко, односно три мале хидроелектране и то: МХЕ "Игашчица", МХЕ "Мједеник" и МХЕ "Гребенац-Ушће". Из наведеног документа произилази да се за потребе изградње предметних хидроелектрана, односно њених објеката, формирају следеће парцеле: 1. За потребе изградње МХЕ Игашчица - парцела преградног мјеста, - парцела машинске зграде са манипулативним платоом, - парцела одводног канала, - парцела приступног пута планираним објектима хидроелектране са трасом цјевовода која се већим дијелом смјешта у труп приступне саобраћајнице, - парцела која представља површину дијела регулисаног тока ријеке Игашчица. Збирни број катастарских честица са припадајућим катастарским општинама дат је на следећим табелама. Табела 1 Парцеле преградног мјеста Катастарска општина Ангажоване парцеле, к.ч.бр. Укупна површина (m²) К.О. Бор ач к.ч.бр.437 и 528/ Површина парцеле преградног мјеста износи m². Катастарска општина Табела 2 Парцеле машинске зграде са манипулативним платоом Ангажоване парцеле, к.ч.бр. Укупна површина (m²) К.О. Бор ач к.ч.бр.491, 437, 506/1 и 506/ Површина парцеле машинске зграде са манипулативним платоом износи m². 17

45 Катастарска општина К.О. Бо рач Табела 3 Парцела одводног канала Ангажоване парцеле, к.ч.бр. Укупна површина (m²) к.ч.бр. 506/1 319,67 Површина парцеле одводног канала износи 319,67 m². Катастарска општина Табела 4 Парцела приступног пута са трасом цјевовода Ангажоване парцеле, к.ч.бр. Укупна површина (m²) К.О. Борач к.ч.бр.437,438, 442,444, 445,457,462/1, 491, 492/1, 492/2, 493, 494, 495/1, 495/2, 496/1, 496/2, 497/1, 497/3, 501, 502,506/1, 516 и 674/ Површина парцеле приступног пута са трасом цјевовода износи m². Катастарска општина Табела 5 Парцела дијела регулисаног дијела водотока Игашчице Ангажоване парцеле, к.ч.бр. Укупна површина (m²) К.О. Бора ч к.ч.бр. 437, 506/1, 507 и Површина парцеле дијела регулисаног дијела водотока Игашчице износи m². Према горе наведеним табелама укупна површина парцела за потребе изградње МХЕ Игашчица је ,28 m². 2. За потребе изградње МХЕ "Мједеник": - парцела преградног мјеста, - парцела машинске зграде са манипулативним платоом, - парцела приступног пута са трасом цјевовода која се већим дијелом смјешта у труп приступне саобраћајнице, - парцела површине регулисаног дијела водотока Неретве. Збирни број катастарских честица са припадајућим катастарским општинама дат је на следећим табелама. Табела 6 Парцеле преградног мјеста Укупна Катастарска Ангажоване парцеле, к.ч.бр. површина општина (m²) К.О. Борач к.ч.бр.147 (ријека Неретва), 2649/1 и 2651/ Површина парцеле преградног мјеста износи m². 18

46 Катастарска општина К. О. Б ор ач Табела 7 Парцеле машинске зграде са манипулативним платоом Ангажоване парцеле, к.ч.бр. Укупна површина (m²) к.ч.бр.2651/ Површина парцеле машинске зграде са манипулативним платоом износи m². Катастарска општина Табела 8 Парцеле приступног пута са трасом цјевовода Ангажоване парцеле, к.ч.бр. Укупна површина (m²) К.О. Борач к.ч.бр.2651/1, 102, 147, 148, 2649/4, 2649/1, 664, 508, 437, 506/1, 507 и ,38 Површина парцеле приступног пута са трасом цјевовода износи ,38 m². Катастарска општина Табела 9 Парцеле површине регулисаног дијела водотока Неретве Ангажоване парцеле, к.ч.бр. Укупна површина (m²) К.О. Борач к.ч.бр. 2651/1, 102, 147, 148, 2649/4 и 2649/1, 506/1, 506/2 и 506/ ,29 Површина парцеле регулисаног дијела водотока Неретве износи ,29 m². Према горе наведеним табелама укупна површина парцела за потребе изградње МХЕ Мједеник је ,34 m². 3. За потребе изградње МХЕ "Гребенац-Ушће": - парцела преградног мјеста, - парцела акумулације, - парцела машинске зграде са манипулативним платоом, - парцела приступног пута са трасом цјевовода која се већим дијелом смјешта у труп приступне саобраћајнице, - парцела мањег дијела цјевовода уз машинску зграду. Збирни број катастарских честица са припадајућим катастарским општинама дат је на следећим табелама. Табела 10 Парцеле преградног мјеста Укупна Катастарска Ангажоване парцеле, к.ч.бр. површина општина (m²) К.О. Бора ч к.ч.бр 2651/ Површина парцеле преградног мјеста износи m². 19

47 Катастарска општина Табела 11 Парцеле акумулације Ангажоване парцеле, к.ч.бр. Укупна површина ( m²) К.О. Борач к.ч.бр 2651/ Површина парцеле акумулације износи m². Табела 12 Парцеле машинске зграде са манипулативним платоом Катастарска општина Ангажоване парцеле, к.ч.бр. Укупна површина (m²) К.О. Бора ч к.ч.бр 2649/1, Површина парцеле акумулације износи m². Табела 13 Парцеле приступног пута са трасом цјевовода Катастарска општина Ангажоване парцеле, к.ч.бр. Укупна површина (m²) К.О. Борач к.ч.бр. 2649/1, 147, 1/9, 1/10, 1/8, 1/14, 1/7, 1/13, 2651/ Површина парцеле акумулације износи m². Табела 14 Парцеле мањег дијела цјевовода уз машинску зграду Катастарска општина Ангажоване парцеле, к.ч.бр. Укупна површина (m²) К.О. Борач к.ч.бр. 2649/ Површина парцеле мањег дијела цјевовода уз машинску зграду износи m². Према горе наведеним табелама укупна површина парцела за потребе изградње МХЕ Гребенац-Ушће је ,56 m². Површина планирана за изградњу МХЕ Игашчица : Површина планирана за изградњу МХЕ Мједеник : Површина планирана за изградњу МХЕ Гребенац-Ушће : ,28 m² ,34 m² ,56 m². Укупна површина потребна за све три МХЕ, односно дијела хидроенергетског система (1. фаза) који се налази у општини Гацко ,18 m². 20

48 Подаци о потребној површини земљишта у m 2 за вријеме изградње, са описом физичких карактеристика и картографским приказом одговарајуће размјере као и површине које ће бити обухваћене када објекат буде изграђен Тачан податак о површини земљишта у m 2, која ће бити обухваћена грађевинским радовима за вријеме изградње, биће дефинисана од стране извођача, а изградња објеката за које је предвиђено формирање парцела одвијаће се у границама планираних парцела које су дефинисане Урбанистичко-техничким условима. ХЕС Горња Неретва у општини Гацко је дио хидроенергетског система који се састоји од укупно седам хидроелектрана, међутим у овој првој фази обрађује се само дио система који се налази у општини Гацко, у складу са претходно урађеном планском документацијом, а који се састоји од три мале хидроелектране у систему (МХЕ Игашчице, МХЕ Мједеник и МХЕ Гребенац-Ушће ). Ријеч је углавном о малим проточно деривационим хидроелектранама које се састоје од објекта водозахвата, машинске зграде, цјевовода, те пратећих објеката, односно приступних саобраћајница и слично. У сљедећој табели, је дат груб прорачун о потребној површини за вријеме изградње система: Табела 15 Површини земљишта у m 2 за вријеме изградње система Објекти Преградно мјесто МХЕ Игашчица Машинска зграда МХЕ Игашчица Парцела одводног канала Приступни путеви са трасом цјевовода Парцела дијела регулисаног дијела водотока Игашчице Преградно мјесто МХЕ Мједеник Машинска зграда МХЕ Мједеник Приступни путеви са трасом цјевовода Парцела дијела регулисаног дијела водотока Неретве Преградно мјесто МХЕ Гребенац-Ушће Акумулација Машинска зграда МХЕ Гребенац-Ушће Приступни путеви са трасом цјевовода МХЕ Игашчица МХЕ Мједеник МХЕ Гребенац-Ушће Површина обухваћена објектима и грађевинским радовима (m 2 ) до ,28 m². до ,34 m². до ,56 m². Картографски приказ ових површина се налази на графичком прилогу бр. 1 који представља извод из Плана парцелације из Урбанистичко техничких услова за изградњу малих хидроелектране на ријеци Неретви - " Хес Горња Неретва" Општина Гацко. 21

49 Разлог за избор предложене локације (ако је разматрано више могућности, описати исте) Да би се расположиви природни хидропотенцијал горњег тока ријеке Неретве искористио у техничком и енергетском смислу на што рационалнији начин израђена је студија Избор оптималне варијанте хидроенергетског коришћења ријеке Неретве узводно од Улога. У оквиру те студије за дефинисање цијелог хидроенергетског система било је најбитније дефинисати техничка и диспозициона рјешења за МХЕ "Улошки Бук" и МХЕ "Плачикус", односно потез ријеке Неретве од ушћа потока Бабовитац до Улога. Остале хидроелектране у систему су практично једнозначно дефинисане. Технички и диспозиционо све хидроелектране су рјешене тако да се максимално користи расположиви пад, односно њихови објекти се готово наслањају један на други. То значи да су коте доње воде узводне и горње воде низводне хидроектране међусобно идентичне, односно сва постројења слиједе једно друго са нултим међусобним растојањем, осим постројења МХЕ "Мједеник" и МХЕ "Гребенац УШЋЕ", гдје је то растојање око 240 m Приказ педолошких, геоморфолошких, геолошких, хидрогеолошких и сеизмолошких карактеристика терена Педолошке карактеристике терена Предметно подручје је изразито планинско са свим карактеристикама брдско-планинског рељефа. У подручју обухвата преовладавају дистрични камбисоли (смеђа кисела земљишта) док се на мањим локалитетима у ријечним долинама срећу алувијалноделувијална кисела тла. Смеђа кисела тла на флишу Смеђа кисела тла на флишу се простиру дуж цијелог подручја гдје су планиране МХЕ, односно заузима појас паралелно долини ријеке Неретве са обе стране ријечне долине. Заузима већи дио посматраног подручја. Обзиром на надморске висине и инклинације терена највеће површине ових земљишта налазе се под листопадним шумама. Вегетацију на овом подручју чине квалитетне букове шуме док су пољопривредне површине на блажим падинама и у близини насеља а углавном се користе као оранице и ливаде. Дубина тла варира. Већином су средње дубока тла пјесковитог, иловастог до глиновитог текстурног састава. Обзиром да је пјешчар процентуално највише заступљена компонента овог флиша, односно матичног супстрата, чешће се срећу тла лакшег текстурног састава и киселе актуелне реакције. Алувијално-делувијална кисела тла Алувијално-делувијално кисело тло се налази на мањим локалитетима тока ријеке Неретве у подручју насеља Крупац као и узводно од Крупца на подручју планиране МХЕ "Мједеник". То су тла која су настала у уским ријечним долинама таложењем материјала врло различитог по свом саставу и то ерозионим процесима и доношењем честица ријечним токовима. Зависно од природе нанешеног материјала код алувијално-делувијалних земљишта овог подручја постоје знатна варирања у морфологији. То су претежно дубока скелетоидна тла најчешће киселе реакције. У односу на производну способност знатно су боља тла од околног брдског подручја. 22

50 Искључиво се користе као ораничне површине код којих је плодност ограничена дубином шљунковитог материјала и могућношћу чешћих поплава. Скоро све површине алувијалноделувијалних земљишта су угрожене од брдских водотока тако да им је то један од ограничавајућих фактора у пољопривредној производњи. Геоморфолошке карактеристике Сливно подручје ријеке Неретве узводно од међуентитетске границе износи око 500 км 2. Од слива Требишњице и Доње Неретве раздвојено је Црвњем, површи Морина и Вучевом. На крајњем југоисточном ободу слива доминира површ и превој Чемерно (дио масива Лебршника). У овом простору је формирана вододјелница између три слива: Неретве Дрине - Требишњице. Од слива Босне и Дрине раздвојено је планинским масивима Трескавице, Лелије и Зеленгоре. Ријека Неретва извире под Гредељом, сјеверозападно од планинског превоја Чемерно, у виду изворишне челенке коју формирају прстасто распоређени мањи извори и токови. Ради тога, она у најгорњем дијелу тока има бујични карактер. Неретва се са својом долином пружа средином сливног подручја, чији је генерални правац пружања југоисток - сјеверозапад На потезу тока узводно од Улога Неретва прима неколико мањих притока. Са десне стране међу веће спадају Игашчица, Гребенац, Бабовитац, Томишки и Туниски поток, Клиштица и Грабовик, док су са лијеве стране важније притоке су Журац и Међедак. Бројни извори и врела (стални и повремени) знатно мање издашности налазе се на обје долинске стране Неретве. Већу издашност имају врела на десној долинској страни, на хипсометријски вишим дијеловима долине - контакт флиша и карбоната. У вези са хидрографском мрежом, напомиње се да поред сталних површинских водотока, у које спада већи број притока, постоје и повремени токови чија је егзистенција условљена понирањем вода у подземље или пресушивањем извора. У геоморфолошком погледу овај планински предио чине површи са којих се издижу врхови, гребени високих планина као што Зеленгора и Црвањ. С обзиром на, претежно кречњачко - доломитски састав терена, у оквиру ових површи развијени су крашки облици у виду увала и зона са вртачама. На горњем дијелу тока Неретве у близини Улога долина има развучен V облик са асиметричним странама, будући да је формирана у моноклиналној структури нагнутих флишних седимената од лијеве ка десној обали. У подручју Улога корито ријеке је на коти 640 m.n.m., а изворишна зона се налази између изохипси 1200 и 1350 m.n.m. 23

51 Слика 3 Карта рељефа у широј зони утицаја изградње хидроелектране ХЕС Горња Неретва Геолошке карактеристике Сливно подручје Неретве узводно од међуентитетске границе изграђено је претежно од седиментних стијена мезозоика, а само незнатним дијелом у грађи терена учествују и терцијарни седименти. Обзиром на литолошки састав седимената, највећу заступљеност имају карбонантне наслаге мезозоика, за којима долазе кластични седименти мезозоика и терцијара, па затим далеко мање заступљене остале творевине. Релативно велика заступљеност карбонатних седимената у грађи, условила је крашке карактеристике овог подручја. Ако се анализира заступљеност стијена према геолошким формацијама, може се рећи да су на овом подручју најраспрострањенији тријаски седименти, развијени у сва три хоризонта и имају континуитет у таложењу, а заузимају површину већу од 50% сливног подручја. Друго мјесто по заступљености имају кластични седименти креде, распрострањени у централном и ЈИ дијелу сливног подручја. У геолошкој грађи сливног подручја учествују слиједеће литостратиграфске јединице: 24

52 Тријас је, поред највећег распрострањења које има на овом подручју, разноврстан и по литолошком саставу. Почев од доњег тријаса, гдје су заступљене углавном кластичне наслаге, силикатног састава, до горњег тријаса са доломитима. Може се набројати релативно велика шароликост у заступљеним литолошким члановима као што су: пјешчари, лапорци, глинци, глинени шкриљци, рожнаци, туфови, ефузивне и интрузивне магматске стијене, те карбонатне стијене кречњаци и доломити у свим могућим варијантама. Горњи тријас, представљен је кречњацима и доломитима. Поред тога, на карти су издвојена пространа подручја као средњи и горњи тријас, а одликују се првенственодоломитским саставом, затим долазе доломитични кречњаци, кречњаци и рожнаци. Заступљен је дуж југозападног обода сливног подручја Црвањ Морине - Вучево. Кречњачко - доломитске масе средњег и горњег тријаса имају највећег учешћа у геолошкој грађи терена сливног подручја, па према томе, и крашке особине тих маса имају сразмјерно томе знатног удјела на хидрогеолошке односе. Креда је представљена двјема фацијама, кречњачком и флишном. На предметном обухвату је заступљена флишна фација. Флишни седименти леже трансгресивно и дискордантно на тријаским седиментима, а често су у тектонском контакту са овима. Представљени су пјешчарима, лапорцима, пијесковитим и лапоровитим кречњацима Дебљина флишних наслага у подручју Горње Неретве је велика. У пуном развоју, дебљина износи цца 1200 m. У оквиру кредног флиша је преградни профил МХЕ Улошки Бук, а доводни тунели овог објекта као и сам профил смјештени су у 4.и 5. -ом пакету. Слично флишним седиментима јуре, кредни флиш је, са хидрогеолошког аспекта, као и са становништа искориштења воде (избор акумулација), веома значајан, обзиром на функцију коју има у терену. Квартар је представљен сипарима и моренским материјалом. Унутар сливног подручја имају мало распрострањење, мада локално гледано, заузимају велика подручја на планинским висовима Височице, Трескавице, Зеленгоре и Црне Горе. Тектоника терена је веома сложена и компликована. Овај терен, према тектонској скици Југославије, припада двјема крупним тектонским јединицама и то Зони мезозојских кречњака и палеозојских шкриљаца и зони Високог крша. Унутар посматраног терена могу се издвојити структурно-фацијалне јединице, међу којима су најважније (по ауторима основне геолошке карте): Јединица Црвањ-Морине, са Дурмиторским флишом, је најважнија за ово подручје. Изграђена је од тријаских наслага (кречњака и доломита, затим од седимената кредног флиша). Према сјевероистоку ова јединица залијеже на линији Љубуча-Придворица под Дурмиторску навлаку. Јединица Бјелашница-Височица изграђена од доломита и кречњака средњег и горњег тријаса, а навучена на јединицу Црвањ-Морине, ван подручја слива на СЗ. Јединица Турови-Баре-Кути-Думош, простире се у подручју Трескавице, Лелије, Зеленгоре и Недавића. Структурно-фацијална јединица Црвањ-Морине са зоном Дурмиторског флиша је најважнија. Кредни флиш је убран у наборе хектометарских величина, а према сјевероистоку близу Дурмиторске навлаке флиш је боран у мање наборе декаметарских и метарских величина. 25

53 Набирање је изражено унутар тријаских и кредних седимената. Поред наборне тектонике, знатно је изражена и радијална тектоника. Поред тзв.уздужних расједа, који најчешће чине навлачне линије између тектонских јединица, постоје и нормални расједи са правцима пружања паралелно, дијагонално и управно на динарску директрису. Овим расједима одвојени су крупнији блокови терена. Најзначајнији међу њима су расједи Језеро Обрња и расјед Трешњевица. У вези са изложеним основним елементима структурно-тектонске рејонизације може се констатовати да су преградно мјесто МХЕ Улошки Бук и деривациони органи смјештени у структурно-фацијалној јединици Црвањ-Морине са зоном Дурмиторског флиша. Тектонски покрети у овом подручју одвијали су се у више фаза. Главна убирања су се одиграла на почетку и при крају горње креде, када се зона Високог крша благо убире и на њу се са сјевероистока навлаче творевине тих простора са уздизањем и набирањем. Накнадним тектонским покретима, вјероватно крајем еоцена или у олигоцену долази до убирања и навлачења и у зони Високог крша, али та се навлачења одвијају и у сјевероисточним просторима, јер ове масе прекиривају и палеогене седименте. Даља разламања су створила депресије у којима су таложени неогени седименти, док су вертикални покрети крајем квартара издигли ове просторе и претворили их у високе планине. Даља издизања током квартара проузроковала су формирање кањона Неретве, Љуте и других ријека. Слика 4 Карта литолошких јединица терена ХЕС Горња Неретва 26

54 Хидрогеолошке карактеристике терена Сливно подручје Горње Неретве изграђено је од стијенских маса које се међусобно разликују према хидрогеолошким особинама и функцијама, и то: - хидрогеолошки колектори пукотинско-кавернозне порозности јако водопропусни, - хидрогеолошки колектори претежно пукотинске порозности слабо водопропусни, - комплекс хидрогеолошких колектора и изолатора пукотинске порозности водонепропусни до водопропусни. Предња класификација стјенских маса дата је генерално за боље сагледавање хидрогеолошких односа у сливу, као и водообилности унутар одређеног дијела тока Неретве у односу на остала подручја. Хидрогеолошки колектори пукотинско-кавернозорне порозности представљени су кречњацима и доломитима тријаса и горње креде. Оне се, у цјелини узевши, могу сматрати добро водопропусним стијенама, у којима се подземне воде крећу концентрисаним подземним каналима. На површини, терен грађен од ових стијена практично је безводан, са локалним појавама повремених површинских токова. Ово су уједно и главне масе у терену унутар којих се акумулирају подземне воде, чије се дренирање врши путем крашких врела која су карактеристична за одређене контактне зоне, односно за ерозиони базис ријеке Неретве. Као што је раније споменуто, ове стијенске масе запремају релативно велико пространство и дају крашка хидрогеолошка обиљежја подручја Трескавице, Лелије и Зеленгоре, затим Црвња са међупростором. Хидрогеолошки изолатори пукотинске-прслинске порозоности, практично водонепропусни, представљени су кластичним седиментима доњег тријаса, затим флишним наслагама претежно лапоровито-пјешчарског састава (горњекредни флиш) и терцијарним седиментима. Доњетријаске стијене су углавном водонепропусне, а седименти сенонског флиша у фацији лапораца и пјешчара такође се могу сврстати у хидрогеолошке изолаторе, који најчешће у датим односнима имају функцију баријере. Терцијарни седименти најчешће се представљају повлатним хидрогеолошким изолаторима. Комплекс хидрогеолошких колектора и изолатора представљен карбонатно-кластичним кредним флишом са зонарним смјењивањем ових маса, као и седиментима вулканогеноседиментних стијена средњег тријаса. Сеизмолошке карактеристике Према сеизмолошкој карти СФРЈ,1987, објекти ХЕС Горња Неретва се налазе у граничном подручју 7 и 8 0 степена МКС скале за повратни период од 500 година. 27

55 Ерозиони процеси Све промјене на површинском слоју земљишног рељефа сливног подурчја које настају као посљедица дјеловања климатско метеоролошких прилика геолошке и педолошке подлоге, вегетационог покривача, везане за откидање, одношење, транспорт и таложење честица тла сагласне су појму ерозије земљишта. На проучаваном сливу су заступљени разноврсни облици ерозије чије се дјеловање огледа у виду површинског спирања (површинска ерозија), одношења земљишта у танким слојевима различите дебљине (линеарна ерозија), кретање крупнијих одломака стјеновитог земљишта (осулинама распадинска ерозија), појаве бразди и јаруга (мјешовита и дубинска ерозија) и појаве хемијског разлагања кречњака у знатном обиму. На мањим површинама описани облици ерозије се јављају у основој форми, а на већим најчешће у комбинацији. У горњим токовима, зона вододјелница, издвојених хидролошких јединица најприсутнија је крашка ерозија. Ерозиони процеси овога подручја настали су као резултат деградације вегетационог покривача (непланско искоришћавање шума и пашњака на нагнутим теренима) на геолошкој и педолошкој подлози која је у постојећим климатско - метеоролошким условима у знатној мјери подложна ерозији. Важно ја напоменути да је на предметном подручју присутан изражен тренд опадања интензитета ерозионих процеса што је посљедица драстичног смањења притиска становништва на пољопривредно земљиште као и на површине под шумском вегетацијом. Од процеса ерозије на овом подручју су најизразитији процеси флувијалне ерозије који се манифестују одронима, разарањем обала, еродирањем и покретањем моћних плавина насталих друготрајним таложењем наноса. Овај вид ерозије забиљежен је како у главном току, тако и притокама вишег реда. 28

56 Подаци о изворишту водоснабдијевања (удаљеност, капацитет, угроженост, зоне санитарне заштите) и подаци о основним хидролошким карактеристикама Ријека Неретва извире под Гредељом, сјеверозападно од планинског превоја Чемерно, у виду изворишне челенке коју формирају прстасто распоређени мањи извори и токови. Ради тога, она у најгорњем дијелу тока има бујични карактер. Неретва се са својом долином пружа средином сливног подручја, чији је генерални правац пружања сјеверозапад-југоисток. Сливно подручје Горње Неретве обухвата југоисточни дио Босне и сјеверни дио источне Херцеговине и практично је од сусједних сливова разграничено високим планинским гребенима. У сливном подручју углавном су планине са котама око 2000 mnm. На потезу тока узводно од Улога Неретва прима неколико мањих притока. Са десне стране међу веће спадају Игашчица, Гребенац, Бабовитац, Томишки и Туниски поток, Клиштица и Грабовик, док су са лијеве стране важније притоке су Журац и Међедак. Бројни извори и врела (стални и повремени) знатно мање издашности налазе се на обје долинске стране Неретве. Већу издашност имају врела на десној долинској страни, на хипсометријски вишим дијеловима долине-контакт флиша и карбоната. У вези са хидрографском мрежом, напомиње се да поред сталних површинских водотока, у које спада већи број притока, постоје и повремени токови чија је егзистенција условљена понирањем вода у подземље или пресушивањем извора. Од осталих хидрографских облика у овом подручју треба споменути и језера као што су: Језеро код Улога, Штиринско и Котланичко језеро на Зеленгори. Обзиром на облике и надморску висину сматра се да су ова језера глечерског поријекла. На дијелу тока Неретве од Улога до извора (око 30 km), планирана је изградња више мањих хидроелектрана, груписаних у један хидроенергетски систем назван ХЕС Горња Неретва". У овом дијелу тока планирана је изградња седам малих хидроелектрана: МХЕ "Улошки Бук", МХЕ "Плачикус", МХЕ "Трновица", МХЕ "Гребенац-Крупац", МХЕ "Гребенац ушће", МХЕ "Мједеник", МХЕ "Игашчица". Предмет ове Студије су сљедеће три хидроелектране, чији су основни параметри приказани у табели број 16. Табела 16 Oсновни параметри МХЕ No МХЕ Водоток Стационажа захвата/бране Стационажа стројаре Тип електране 1 Игашчица Игашчица 5+500/I ДП 2 Мједеник Неретва ДП 3 Гребенац- Ушће Неретва ДП 29

57 Табела 17 Преглед величина сливних површина на захватним мјестима Профил Водоток Површина слива(km 2 ) Гребенац ушће Неретва 89,000 Мједеник Неретва 80,000 Игашчица Игашчица 30,507 Дио тока Неретве узводно од насеља Коњиц се сматра горњим током и хидролошки је изучаван на основу континуираног осматрања на три сталне водомјерне станице (основна мрежа) ВС Коњиц, ВС Главатичево и ВС Улог. У сврху изучавања хидроенергетског кориштења овог потеза, а у складу са тада важећим распоредом предвиђених акумулационо-прибранских постројења, на локацијама захвата/брана установљене су четири допунске водомјерне станице привременог карактера ВС Љута/Н (ХЕ Коњиц), ВС(ХЕ) Главатичево, ВС (ХЕ) Љубуча, ВС Недавић (ХЕ Улог). Сталне водомјерне станице су хидролошки изучаване од стране ХМЗ БиХ и у оквиру израде техничке документације предвиђених хидроелектрана до нивоа Идејних пројеката, а привремене, као допунске подлоге, у сврху прецизирања хидролошких показатеља на локацијама објеката. Разматрано подручје обухвата ток Неретве у дијелу гдје је планирана изградња седам малих хидроелектран, од којих се у овој Студији обрађују три. Падавине су анализиране на основу 25 станица у широј зони слива, а остали метеоролошки елементи на основу станица Улог и Калиновик, као јединих климатолошких станица са задовољавајућим и расположивим фондом података. Станица Улог би карактерисала климатске услове у зони објеката ХЕ Улошки Бук, Плачикус и Трновица, а станица Калиновик, уз остале метеоролошке податке, осталу зону слива. Расподјела падавина је у тијесној вези са физичко-географским карактеристикама слива и карактером атмосферске циркулације у току године. У погледу карактеристика режима падавина, анализирано подручје се налази на граници зоне прелаза из маритимног у континентални плувиометријски режим. За ову тврдњу најбоља је илустрација расподјела падавина у току године (Табела 18) која показује да се на већем дијелу анализираног подручја максималне вриједности средње мјесечних количина падавина јављају у току јесени и зиме, што је једна од одлика маритимног плувиометријском режима. С друге стране, појава врло високих средње мјесечних количина падавина на појединим локалитетима и у појединим годинама у мају и јуну мјесецу указује и на карактеристике умјерено континенталне климе. 30

58 Табела 18 Средње мјесечне и годишње суме падавина на сливу Горње Неретве На основу обрађених података са кишомјерних станица може се констатовати релативно уједначен режим падавина у сливу Неретве до станице Коњиц. Највише падавине су у највишим, ободним дијеловима слива, гдје у зони Чемерна прелазе 1900 mm. Јасно је да су варијације годишњих количина падавина значајне, па се илустративно наводи да су се у периоду обраде кретале од 2650 mm у години у Чемерном до најнижих 939 mm у Калиновику године. Може се констатовати хомогеност унутар годишњег распореда падавина до Недавића, изузимајући станицу Калиновик код које се повећавају љетне падавине због утицаја континенталног падавинског режима. Максималне мјесечне падавине су на цијелом сливу до Улога у периоду октобардецембар, а минималне у периоду јули-август, што јасно указује да су падавине на сливу (посебно дуж тока Неретве) у зони утицаја медитерана, односно маритимног режима падавина. На основу података станице Улог видимо да су максималне мјесечне падавине такође у периоду октобар-децембар, а минималне у периоду јули-август, што указује да су падавине и у Улогу у зони утицаја медитерана, односно маритимног режима падавина. Број дана са падавинама је доста уједначено распоређен по мјесецима и падавине, када их има, су веће од 1,0 l/m 2. Сходно просјечним сумама падавина и максималне дневне падавине се најчешће јављају у јесењим и зимским мјесецима. 31

59 Падавине су заступљене цијеле године у просјеку 127 дана (115 дана за Р>1.0 l/m 2 ) и чешће су у зимским мјесецима, док је знатно мањи број дана са снијегом, 18 дана, односно 39 дана са задржавањем сњијежног покривача. На основу података станице Калиновик, која се налази у широј зони разматраног слива, може се видјети да су максималне мјесечне падавине такође у периоду октобардецембар, а минималне у периоду јули-август, али су просјечне суме падавина у односу на станицу Улог мање (како годишње, тако и мјесечне). Израженији је утицај умјерено континенталне климе са варијацијом како просјечних, тако и максималних дневних падавина. Осмотрене су максималне падавине од 141,3 l/m 2. Знатно је више кишних дана, просјечно 156 у току године и више је заступљен снијег који пада у просјеку 38 дана, док се снијежни покривач већи од 1 cm задржава у просјеку 79 дана у току године. Хидролошке подлоге Једина стална водомјерна станица на којој се прате воде овог подручја је ВС Улог и налази се на најнизводнијем профилу потеза Неретве обухваћеног ХЕС Горња Неретва. До данас није било значајнијих хидролошких истражних радова на узводном дијелу слива, изузев што је у марту године постављена водомјерна станица на водотоку Гребенац која је радила до септембра године. Како су све електране разматране овом студијом проточног типа, све обраде енергетских могућности проточних електрана захтијевају тачност прорачуна на бази дневних протицаја. Зато је одабран период година као основа за све проточне електране због расположивости дневних података протицаја са ВС Улог. Мале воде на профилима захвата електрана дефинисане су на основу процентуалног односа протицаја 95% обезбјеђености, добивеног на бази минималних мјесечних протицаја, и средњег вишегодишњег протицаја на ВС Улог, примјењеног на биланс сваког профила. Велике воде су дефинисане детерминистичком методом, односно примјењена је метода сложеног јединичног синтетичког хидрограма и СЦС метода за прорачун ефективних падавина. Примјена ове методе је уобичајена у ситуацијама када других података нема. На десној притоци Гребенац-Крупац била је основана привремена водомјерна станица и располагало се са подацима једнократних дневних осматрања водостаја у периоду март септембар године. Било је могуће формирати хидролошку годину септ август 2007., обзиром да је било довољно мјерења протицаја за формирање линије протицаја. Посредним путем, на основу података осматрања на ВС Главатичево-нова у и години (добијених од ХЕ на Неретви Јабланица са њихове обновљене осматрачке мреже станица) и дефинисаних корелационих веза протицаја, добили су се протицаји на ВС Улог, а затим учешће Гребенца у билансу вода на профиу ВС Улог. Тиме је омогућена процјена средњих протицаја на ВС Гребенац за потребни период година. Средњи протицај за хидролошку годину 2006/07 износи 1,04 m 3 /s, а за обрађени период 1,13 m 3 /s (на ушћу водотока 1,17 m 3 /s). Добијени резултати за Гребенац су омогућили да се методом аналогије срачуна вишегодишњи средњи протицај на захвату МХЕ Игашчица, који износи 1,12 m 3 /s (на ушћу водотока 1,20 m 3 /s). Водотоци су сусједни, сличних метеоролошких услова, сличне геолошке грађе и дренирају се из исте подземне издани па је било могуће примјенити метод аналогије. 32

60 Табела 19 Биланс вода на профилима захвата електрана у ХЕС Горња Неретва, период година Профил Водоток Површина слива (km 2 ) Средњи проток (m 3 /s) Спец. отицање (l/s/km 2 ) МХЕ Мједеник Неретва 80,000 2,99 37,42 МХЕ Гребенац ушће Неретва 89,000 3,25 36,56 МХЕ Игашчица Игашчица 30,507 1,12 36,59 Линије трајања протицаја на профилима захвата предвиђених хидроелекрана Линије трајања протицаја на профилима захвата разматраних хидроелекрана дате су на основу линије трајања дневних протицаја периода година (без и године) на ВС Улог. Пребачене су на профиле захвата на основу модулне криве и дојивеног биланса вода за сваки профил. На сљедећим сликама приказане су линије трајања за МХЕ "Мједеник", МХЕ "Гребенац Ушће" и МХЕ "Игашчицу". Слика 5 Линије трајања дневних протицаја на профилима захвата хидроелектрана МХЕ Игашчица и МХЕ Гребенац, период година. 33

61 Слика 6 Линије трајања дневних протицаја на профилима захвата хидроелектрана на Неретви,период година Мале воде Мале воде на профилима захвата хидроелектрана дефинисане су само на нивоу минималних мјесечних протока због потребе дефинисања еколошког протока. У случају ХЕС Горња Неретва та величина је веома значајна јер се ради о деривационим постројењима. Према Закону о водама еколошки прихватљив проток се дефинише као проток 95%-тне обезбјеђености добивен на основу годишње серије минималних мјесечних протицаја у профилу захвата вода. На основу анализа протицаја и рачуна вјероватноће појаве у профилу ВС Улог тај проток износи 0,620 m 3 /s или 6,9 % просјечног вишегодишњег протицаја. Тај проценат примјењен на билансе вода на профилима ХЕС Горња Неретва дефинише еколошки проток за сваку електрану. 34

62 Табела 20: Минимални средње мјесечни протицаји 95% обезбјеђености на профилима захвата електрана у ХЕС Горња Неретва Qepp (m 3 /s) Qepp* (m 3 /s) Профил Водоток Qsr. (m 3 /s) 1 2 МХЕ Мједеник Неретва 2,99 0,206 0,328 МХЕ Гребенац - Ушће Неретва 3,25 0,224 0,357 МХЕ Игашчица Игашчица 1,12 0,077 0,122 Велике воде У недостаку података осматрања и мјерења на предметном потезу Неретве, за оцјену великих вода кориштена је метода јединичног синтетског хидрограма и СЦС метода за прорачун ефективних падавина. Табела 21Усвојене велике воде на профилима захвата посматраних електрана у оквиру ХЕС Горња Неретва Профил Qvv 10% (m 3 /s) qvv 10% (m 3 /s) Qvv 1% (m 3 /s) qvv 1% (m 3 /s) Qvv 0,1% (m 3 /s) qvv 0,1% (m 3 /s) МХЕ Мједеник 74 1, , ,331 МХЕ Гребенац Ушће 80 1, , ,193 МХЕ Игашчица 26 1, , ,511 35

63 Преглед хидроелектрана разматраних Студијом Табела 22 Технички параметри хидроенергетског система Горња Неретва" Назив постројења МХЕ Гребенац - ушће Инсталиса на снага Могућа годишња производња Стационажа Захват Маш. зграда Пад постројења бруто нето kw GWh km km (m) (m) , МХЕ Мједеник , МХЕ Игашчица 657 2, МХЕ Гребенац - Ушће МХЕ Гребенац - Ушће је деривационо проточно постројење. Захват је лоциран на км од извора и ријешен је као преграда висине 12 m, са слободним преливом, темељним испустом и улазном грађевином. Цјевовод је од пластике армиране стакленим влакнима - ГРП, пречника 1600 mm и дужине око 1150 m. Траса цјевовода иде десном обалом Неретве, једним дијелом непосредно уз корито ријеке а већим дијелом је укопан у стару ријечну терасу. Машинска зграда је лоцирана на ушћу Гребенца у Неретву, односно на км , у близини машинске зграде МХЕ Гребенац - Крупац" која користи воде Гребенца. Табела 23 Основни технички и енергетски параметри МХЕ Гребенац-ушће : Кота горње воде (KGV) Кота доње воде (KDV) Висина бране 800 mnm 768 mnm 12 m Средњи протицај 3,25 m 3 /s Инсталисани протицај 4,20 m 3 /s Дужина цјевовода Пречник цјевовода Бруто пад Нето пад Инсталисана снага Могућа годишња производња 1150 m 1600 mm 32 m 30,10 m 1,064 МW 4,12 GWh 36

64 МХЕ Мједеник МХЕ "Мједеник" је деривационо проточно постројење. Захват је лоциран на кm од извора и ријешен као преграда висине 6 m, са слободним преливом, темељним испустом и улазном грађевином. Цјевовод је од пластике армиране стакленим влакнима - ГРП, пречника 1400 mm и дужине око 1870 m. Траса цјевовода иде и лијевом и десном обалом како би се избјегли нестабилни локалитети терена. Машинска зграда је лоцирана на лијевој обали, на км Табела 24 Основни технички и енергетски параметри МХЕ Мједеник Кота горње воде (КГВ) 846 mnm Кота доње воде (КДВ) 803 mnm Висина бране 6m Средњи протицај 2,99 m 3 /s Инсталисани протицај 3,60 m 3 /s Дужина цјевовода 1870 m Пречник цјевовода 1400 mm Бруто пад 43 m Нето пад m Инсталисана снага 1,207 МW Могућа годишња производња 4,86 GWh МХЕ Игашчица Ово је деривационо проточно постројење. Захват је лоциран на km од извора и ријешен као преграда висине 8 m, са слободним преливом, темељним испустом и улазном грађевином. Лоцирана је на суженом дијелу корита, нешто узводније од новоизграђеног пута. Цјевовод је од пластике армиране стакленим влакнима - ГРП, пречника 1000 mm и дужине око 1262 m. Траса цјевовода пресјеца пут, а затим иде лијевом обалом Игашчице, односно прати постојећу пјешачку стазу. Машинска зграда је лоцирана на ушћу Игашчице у Неретву, која се налази на км од извора Игашчице, тако да се хидроенергетски користи само потез дужине 1200 m од ушћа. 37

65 Табела 25 Основни технички и енергетски параметри МХЕ Игашчица Кота горње воде (KGV) 903 mnm Кота доње воде (KDV) 846 mnm Висина бране 8m Средњи протицај 1,12 m 3 /s Инсталисани протицај 1,50 m 3 /s Дужина цјевовода 1262 m Пречник цјевовода 1000 mm Бруто пад 57 m Нето пад 53,95 m Инсталисана снага 0,675 МW Могућа годишња производња 2,53 GWh Хидротехничке инсталације На простору изградње објеката мини хидроелектране нису идентификоване водоводне инсталације за јавно снабдијевање становништва водом. При изградњи објекта МХЕ, о овоме је ипак потребно водити рачуна: ако се наиђе на локалне цјевоводе и сл. исте је потребно на адекватан начин измјестити, како би задржали своју функцију. На простору изградње објеката мале хидроелектрана не постоје изграђене инсталације канализације за одвођење отпадних вода које би реметиле планирану градњу. 38

66 Приказ климатских карактеристика са одговарајућим метеоролошким показатељима Клима као елемент вредновања простора Клима је један од основних природних ресурса чије познавање је изузетно значајно за планере и доносиоце одлука у готово свим привредним дјелатностима, а посебно када су у питању објекти, као што су хидроелектране, чија ће експлоатација трајати дужи временски период. Из тога разлога електропривреда, као и друге значајне гране привреде, треба да свој развој и функционисање ускладе одговарајућим климатским условима, како би се максимално искористили потенцијали природних ресурса и ублажиле посљедице климатских ризика. Израда климатских карактеристика неког мјеста или области захтјева детаљно разматрање свих климатских фактора, свих климатских елемената и свих физичкогеографских особености области за коју се раде климатске карактеристике. За те циљеве се користе сви расположиви подаци са метеоролошких станица за период осматрања од најмање тридесет година, као и друге врсте расположивих података и информација. У оквиру студија и елабората, намјењених за потребе израде развојних и стратешких планова, раде се климатске анализе и подлоге које помажу планерима и доносиоцима одлука да дефинишу и примјене критеријуме и прописе у односу на еколошке захтјеве и заштиту природне средине, код планирања и пројектовања, затим код проналажења најповољнијих економско-техничких рјешења при избору локација и врста појединих објеката и постројења, као и код експлоатације у различитим временским стањима. Савремена знања и фонд расположивих података о времену и клими и њиховим промјенама, такође, омогућују предвиђање будућих климатских догађања и уочавање позитивних и негативних утицаја на човјека и привредне дјелатности, што има практичну вриједност у проналажењу оптималних рјешења при планирању и управљању у свим друштвено-економским активностима Климатски елементи и климатски фактори Клима једног мјеста или области је условљена климатским факторима од којих су најзначајнији: географски положај (географска ширина и дужина), рељеф земљишта, распоред копнених и водених површина, састав земљишта, вегетација и општа циркулација атмосфере. Географски положај као климатски фактор неке области испољава положајем у односу на копно и море и одређује степен њене континенталности или маритимности. Критеријуми на основу којих се преовлађујућа континентална клима дијели од преовлађујуће маритимне климе су количина падавина, режим падавина и температурни режим. У областима са континенталном климом више падавина се излучи у топлој (мјесеци IV- IX), а мање у хладној (мјесеци X-III) половини године. Обрнуто је у областима са маритимном климом. Максималне мјесечне количине падавина у областима са континенталном климом јављају се љети, а минималне зими. У области са маритимном климом максималне мјесечне количине падавина се јављају у јесен, а минималне љети. 39

67 И најзад, у континенталним областима прољеће (мјесеци III, IV V) је топлије од јесени (мјесеци IX, X, XI), док је у областима са маритимном климом супротно. Географски положај области, такође, условљава и утицај опште циркулације атмосфере, односно распореда и дужине трајања циклона и антициклона изнад посматране области. Рељеф земљишта је најважнији климатски фактор, јер се са промјеном висине, облика и орјентације рељефа мијењају сви климатски елементи. Са висином се смањује притисак, температура ваздуха, притисак водене паре, а повећавају се количина падавина, брзина вјетра, као и висина и трајање сњежног покривача. Различити облици и орјентација рељефа имају на истој географској ширини различиту дужину осунчавања и интензитета Сунчевог зрачења. То условљава разлике у билансу зрачења, а што утиче на све климатске елементе. Утицај водних површина (ријека, језера, канала и водених акумулација) као климатских фактора је условљен знатно већом специфичном топлотом воде у односу на ваздух и тло. Специфична топлота воде је око два пута већа од специфичне топлоте тла, и преко четири пута већа од ваздуха. Ова чињеница даје води велики топлотни капацитет, што има утицаја на топлотни режим у ближим областима око водених површина. Поред тога, изнад водених површина је повећано испаравање, односно повећан садржај влаге у ваздуху, што има за посљедицу чешћу појаву магле, нарочито у зимској половини године. Састав земљишта и вегетација дјелују као климатски фактор преко биланса зрачења (албедо, терестричко зрачење, апсорпција топлоте). Слика 7 Карта горњег слива Неретве Долина горњег дијела слива Неретве окружена је са свих страна високим планинама. Са сјеверне и источне стране ограничена је планинским вијенцом Лелије, Зеленгоре, Чемерна и Лебршника, који чине развође између изворишта Неретве с једне стране, и изворишта Сутјеске с друге стране, односно ријечних токова који припадају јадранском и црноморском сливу. 40

68 Висина вододјелнице сливова је од 1700 до 1900 метара. Са западне и јужне стране од слива ријеке Заломке одвајају га Црвањ, затим површ Морина и Зивањ са висинама по ободу слива истог реда величине. Неретва настаје од више мањих извора и токова у подручју Чемерна и Вучева. Дужина тока од извора до пројектоване бране Недавићи је око 35,3 km са просјечним, уравнатим падом тока око 1%, и просјечном надморском висином од око 1120 метара. Од извора па до мјеста Улог долина ријеке Неретве се пружа по средини сливног подручја у правцу југоисток-сјеверозапад. Од Улога скреће на правац југ-сјевер, а затим непосредно послије Недавића поново прелази на правац југоисток-сјеверозапад, да би од Јабланице прешла на правац сјевер-југ. Од извора дуж цијелог горњег тока Неретва прима велики број притока, од којих су најзначајније Бистрица, Игоштица, Гребенац и Клиштица са десне, и Језерница и Ликач са лијеве стране Основне климатске карактеристике подручја ХЕС Горња Неретва Карактеристике климе једног мјеста или подручја одређује се на основу података о вриједностима, промјенама и просторној расподјели климатских елемената и појава. За одређивање и праћење промјена метеоролошких параметара и климатских карактеристика под утицајем хидроенергетских објеката, као и глобалних климатских промјена, детаљније обрађени и разматрани само климатски елементи и појаве који су најосјетљивији на те утицаје (температура и температурни екстреми, падавине-чврсте и течне, висина и трајање сњежног покривача, влажност ваздуха, честина јављања магле и др.). 41

69 Слика 5. Приказ топографије и распоред метеоролошких станица у горњем сливу Неретве и у сливу Требишњице (Infrared, LIFE TCY/BiH/042, Appendix 29, D3.2.1a Meterology,2004) У том циљу остварен је увид у расположивост историјских климатских података коришћењем архивске грађе и метеоролошких годишњака за бившу Југославију, објављених од стране Савезног хидрометеоролошког завода. С обзиром да су са територије посматраног слива на располагању били само подаци са климатолошких станица Калиновик и Улог, и то непотпуни у погледу захтијеваног тридесетогодишњег периода, остварен је, такође, увид у базу метеоролошких података којом располажу Хидроелектране Требишњице, као и у резултате климатских студија у оквиру пројекта хидроелектране Улог. Коришћене су, такође, и карте Атласа климе СФРЈ за период година, климатске подлоге Просторног плана Републике Српске за период године, као и Студија климатских карактеристика истраживаног подручја ријеке Бистрице у профилу водозахвата хидроелектрана Б-1, Б-2 и Б-3 на ријеци Бистрици. На основу прикупљених информација, извршен је избор метеоролошких станица за које су у наведеним студијама идентификовани прекиди у њиховом раду. Прикупљене су информације о методама интерполације недостајућих метеоролошких података и расположивим софтверима који су засновани на тим методама, и као најповољнији изабран је софтверски пакет Гстат који је конципиран на дигиталној топографији и садржи стандардан коцригинг метод за интерполацију метеоролошких података у условима сложене топографије. Користећи одабрани софтвер, извршена је интерполација недостајућих података, и то интерполација мјесечних количина падавина, средњих мјесечних температура ваздуха, средњих мјесечних вриједности релативне влажности ваздуха и напона водене паре, након чега је извршена анализа просторне расподјеле температуре ваздуха и падавина. 42

70 На основу спроведене анализе расположивих временских серија климатских елемената закључено је да географски положај и сложени рељеф ширег подручја хидроелектране Улог условљавају да се на релативно кратком растојању смјењују различити типови климе. Због близине Јадранског мора и отворености долине Неретве према југу утицај медитеранске климе се осјећа и у подручју локације хидроелектране Улог. Међутим, због планина које се дижу непосредно уз обалу мора, достижући висину и преко 2000 m, долази до релативно брзог ишчезавања утицаја Јадранског мора са повећањем надморске висине, па се горњи слив Неретве одликује умјерено континенталном климом, док су околни виши планински дијелови изнад 1000 метара надморске висине, под утицајем субпланинске климе. Температурне карактеристике горњег слива Неретве Температура ваздуха је климатски елемент код кога се највише одражава доминантни утицај физичкогеографских и локалних услова рељефа, што је посебно изражено у области слива Неретве (Слика 6). Анализа средњих мјесечних температура ваздуха показује да је температурни режим слива Неретве под јаким утицајем Јадранског мора. Температурне карактеристике на локалитету на коме су планирани хидроенергетски објекти, као и дуж рјечне долине, показују да се та област налази у прелазној зони између медитеранског и континенталног температурног режима са просјечном годишњом температуром ваздуха од 9.0 o C do 10.0 o C, годишњим колебањем температуре од 17.4 o C и амплитудом апсолутних екстремних температура ваздуха од 57.8 o C. Табела 26 Температурне карактеристике горњег слива Неретве за период a) Средња мјесечна температура ( o C) Станица I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII God. Калиновик Улог , б) Апосолутна максимална температура ваздуха( o C) Станица I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Goд. Калиновик Улог в) Aпсолутна минимална температура ваздуха ( o C) Станиц I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Goд. Kалиновик Улог

71 Слика 6. Просторна расподјела температуре ваздуха за период (Атлас климе СФРЈ, Савезни хидрометеоролошки завод, 1969.) Просјечна годишња температура од 7-8 о C сјеверних и сјевероисточних дијелова горњег слива Неретве, због специфичног положаја околних Динарских високопланинских вијенаца и отворености у правцу сјевера, је посљедица честих продора поларног ваздуха који доспијева из сјеверних ширина Атлантског океана, средње и сјевероисточне Европе и Сибира. Изражено годишње колебање температуре ваздуха од 18.4 о C, као и висока амплитуда апсолутних екстремних температура ваздуха од 61.9 о C за Калиновик за период , одражава доминантан утицај физичкогеографских и локалних услова рељефа на формирање умјереноконтиненталног режима климе на том подручју. Зиме су на разматраном подручју прилично хладне са просјечним температурама у опсегу до минус 0.6 о C, док средња љетна температура износи свега 15.9 о C. Јесени, са просјечном температуром од 8.5 о C, су топлије од прољећа, који имају просјечну температуру од 6.7 о C, што је посљедица маритимног утицаја на поднебље овог подручја. Температурни екстреми су израженији у котлинама него на већим надморским висинама, што је посљедица учесталије појаве приземних температурних инверзија. Велика учесталост дана са мразом (минимална температура мања од 0.0 о C,), дана са јаким мразом (дани са минималном дневном температуром ваздуха нижом од минус 10 о C) и ледених дана (дани са максималном температуром ваздуха испод 0 о C) представља такође значајну карактеристику климе ширег подручја локације малих хидроелектрана. 44

72 Слика. 7 Просторна расподјела средњих годишњих температура ваздуха на ширем подручју горњег слива Неретве и слива Требишњице за период (Infrared, LIFE TCY/BiH/042, Appendix 29, D3.2.1а Meterology,2004) Режим падавина У погледу карактеристика режима падавина, подручје горњег слива Неретве се налази на граници зоне прелаза из маритимног у континентални плувиометријски режим. Расподјела падавина у току године (Табела 27. и Слика 7.) показује да се на већем дијелу анализираног подручја максималне вриједности средњих мјесечних количина падавина јављају у току јесени и зиме, а минималне у току љетњих мјесеци, што је одлика маритимног плувиометријског режима. Табела 27 Средње мјесечне и годишње суме падавина за период ( l/m 2 ) Станица I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Goд. Чемерно Гацко Калиновик Улог 111,2 114,8 96,8 121,4 150,2 148,1 113,0 102,8 132,9 138,1 172,4 154,

73 200 KALINOVIK, period P (mm) Px / dan P(mm), Px / dan I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Srednje mesečne i maksimalne dnevne količine padavina za Kalinovik, period Слика 8 Средње мјесечне и максималне дневне количине падавина за Калиновик, период година (l/m 2 ) Просторни распоред годишњих сума падавина у широј околини локације хидроелектране Улог (Сл. 8 и Сл.9.) указује да ово подручје у току године прима знатну количину воденог талога, и то у просјеку mm у непосредној околини хидроенергетских објеката, а у вишим предјелима око mm (Калиновик и виши планински предјели који припадају сливу Неретве). Слика 9 Просторна расподјела падавина за период (Атлас климе СФРЈ, Савезни хидрометеоролошки завод, 1969.) 46

74 Режим падавина анализираног подручја карактерише релативно велики број дана са падавинама у току године. У Калиновику, који има знатно мању количину падавина од Улога, регистровано је 156, а у Улогу 127 дана са падавинама. Снијег се на овом подручју јавља углавном од новембра до априла, а у вишим предјелима изнад 500 m надморске висине, од октобра до маја мјесеца. Средњи годишњи број дана са снијегом за Улог износи 26, док је у Калиновику у току године у просјеку регистровано 38 дана са снијегом. Средњи број дана са сњежним покривачем на анализираном подручју се креће у опсегу од 18 дана у Улогу до 79 дана у Калиновику. Вјетар Слика 10. Просторна расподјела средњих годишњих количина падавина у гоњем сливу Неретве и сливу Требишњице за период (Infrared, LIFE TCY/BiH/042, Appendix 29, D3.2.1а Meterology,2004) Струјања ваздушних маса условљена су расподјелом ваздушног притиска, али сложени локални топографски услови могу битно утицати на модификацију праваца и брзина вјетра. Тако је утицај планинских вијенаца који окружују долину ријеке Неретве доминантан када је у питању режим вјетра на разматраном подручју. Преовлађујући вјетрови на ужој локацији хидроелектране Улог су из правца сјевера и југа, а што је посљедица утицај планина које каналишу вјетар у наведеним правцима. Учесталост тишина је веома изражена и оне од укупног броја случајева појаве вјетра у току године учествују са преко 50%. Такви услови тихог времена погодују образовању и дугом задржавању магли које су карактеристичне за ово подручје. 47

75 Влажност ваздуха Средње мјесечне вриједности напона водене паре (Табела 28.) прате годишњи ход температуре ваздуха, при чему се најниже вриједности од 4.9 mbar јављају у јануару, док се максимум од 13.4 mbar јавља у јулу. Средња годишња релативна влажност ваздуха износи 81% у Улогу и 79% на подручју Калиновика. У периоду од октобра до марта мјесеца релативна влажност ваздуха је виша од средње годишње, усљед нижих температура ваздуха и релативно велике учесталости појаве магле. У анализираном дијелу тока Неретве, највећа вриједност релативне влажности ваздуха јавља се у периоду новембар-јануар и износи око 85%, док се најмања вриједност јавља најчешће у току љета и креће се од 72-75% (Табела 28 б). Табела 28 Средње мјесечне и годишње вриједности влажности ваздуха за период а) Средњи напон водене паре (mб) Станица I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Goд. Калиновик б)релативна влажност ваздуха (%) Станица I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Goд. Kалиновик Улог Појава магле Поред утицаја на термички режим, режим падавина и режим вјетра, локални топографски услови доприносе и појави магле. У котлинама и дубоким долинама зими се јављају температурне инверзије (појаве раста температуре ваздуха са повећањем надморске висине), које понекад могу бити веома интензивне и дугог трајања, што има за посљедицу појаву великог броја дана са маглама. Тако је у околини Улога број дана са маглом 31, док је у котлинама планинских вијенаца, који окружују долину Неретве, тај број знатно већи. Осим рељефа, и ријеке повећањем влажности ваздуха утичу на образовање и задржавање магле у рјечним долинама. 48

76 Опис флоре и фауне, природних добара посебне вриједности (заштићених) ријетких и угрожених биљних и животињских врста и њихових станишта и вегетације Природно-географки услови овога подручја условили су развој вриједног и интересантног живог свијета у ближој и широј околини планираних електро-енергетских постројења. Сливно подручје ријеке Неретве обилује високим природним вриједностима и представља рефугијално-реликтни центар у коме су нашле уточиште многе биљне и животињске врсте. Горњи ток ријеке Неретве са ближим и ширим окружењем красе најзначајније природне вриједности сачуване у изворном облику. Обиље чисте воде, клисуре, кањони, слапови, водопади, планински масиви Зеленгора, Лелија, Лебршник, Трескавица, Височица, Бјелашница, Прењ, кањони; Неретве, Ракитнице и језера: Борачко и Блатачко. Будући НП Игман, Бјелшница, Височица и Прењ, Чврсница и Чабуља. Изградњом ХЕ Улог природне вриједности од Улога до Главатичева су дефинитивно нарушене. Свијест о високим природним врједностима и заштити овога изузетног подручја датира од прије 50 година када је и донешена Одлука о заштити, међутим до реализација адекватне заштите приодних вриједности није дошло до данас. Нажалост, планиран је и формиран велики броја електро-енергетских постројења у сливном подручју ријеке Неретве, која су нарушила природни склад и равнотежу екосистема (географско-геолошке феномене, водопаде, ријетку флору и фауну). У флористичком погледу ријечни слив Неретве представља станиште више од половине укупног броја таксона флоре Босне и Херцеговине. У ширем смислу ријечни слив Неретве обухвата око 170 ендемичних и реликтних врста. Највећи број ендемских врста се налази у средњем и горњем ријечном слива. Планине ендемског центра имају 22 ендемичне врсте, док су 4 стеноендемичне врсте на планини Чврсници. Ове врсте припадају илирском и аркто-алпском флорном елементу. Неке од врста, које чине ендемични биљни генофонд терцијарних рефугијума слива ријеке Неретве су: Херцеговачки звончић (Campanula hercegovina Degen & Fiala), херцеговачка мљечика (Euphorbia barrelieri Savi subsp. hercegovina (Beck) Kuzmanov), тиловина, зановјет (Petteria ramentaceae (Sieberi) C. Presel), модро ласиње (Moltkia petraea (Trrat.) Griseb.), крашко звонце (Edraianthus tenuifolius (Waldst. & Kit) A. DC.), Нојмајерова смиљевина (Peucedanum arenarium Waldst. & Kit. Subsp. neumayeri Stoj. & Stef.), лијепи петопрст (Potentilla speciosa subsp. illyrica Sojak), бухач (Tanacetum cinerariifolium (Trevir) Sch. Bip.), крупнолисна рајхардија (Reichardia macrophylla Vis. & Pančić), Панточеков димак (Crepis pantocsekii (Vis.) Latzel), срчаница (Onosma stellulata Waldst. & Kit), хрватски врисић (Micromeria croatica (Perss) Schott) и многе друге. Све наведене врсте се налазе на Црвеној листи заштићених врста флоре и фауне Републике Српске и на Прелиминарној Црвеној листи васкуларне флоре Босне и Херцеговине. Флора у горњем току Неретве на подручју ХЕС «Горња Неретва» саставни је дио субмедитеранске и субмедитеранско-планинске фитогеографске области. Од дендрофлоре најзначајнији градитељи шумских екосистема су: храст китњак (Quercus petraeae (Mattuschka) Liebl.), храст цер (Quercus cerris L.), буква (Fagus sylvatica) и обични граб (Carpinus betulus L.). Са мањим учешћем у изградњи шумских и шибљачких екосистема учествују: црна јова (Alnus glutinosa (L.) Gaertner), црна топола (Populus nigra L.), ракита (Salix purpurea L.), сива врба (Salix incana L.), горски јасен (Fraxinus excelsior L.) црни граб (Ostrya carpinifolia Scop.), црни јасен (Fraxinus ornus L.), крта врба (Salix fragilis L.), ракита (Salix purpurea L.) и сива врба (Salix incana L.). 49

77 Б А Њ А Л У К А Од грмова често су присутне врсте: лијеска (Corylus avellana L.), глог (Crataegus monogyna Jacq.), дивља ружа (Rosa canina L.), трнина (Prunus spinos), свиб (Cornus sanguinea L.), црвена зова (Sambucus racemosa L.) и друге. У изгрдњи ливадских екосистема учествује велики бтој врста васкуларне флоре. Најчешће врсте које изграђују ливадске заједнице су: Arrhenatherum elatius (L.)Beavu, Anthoxanthum odoratum L., Holcus lanatus L., Lathyrus latifolius L., L. pratensis L., Filipendula vulgaris Moench, Leucanthemum vulgare Lam., Trifolium repens L. T. pratense L., Т. pannonicum Jacq., T. montanum L., Vicia cracca L., Tragopogon pratensis L., Orchis morio, Festuca pratensis Hudson, Alopecurus pratensis L., Bromus racemosus L., Poa pratensis L., Trifolium patens L., T. dubium Sibth., T. campestre Schreber, Medicago sativa L., Lotus corniculatus L., Ranunculus acris L., Achillea millefolium L., Campanula patula L., Anthyllis vulneraria L., Centaurea scabiosa, Leontodon hispidus L., Medicago sativa L. subsp. falcata (L.) Arcangeli, Orchis ustulata L., Polygala major Jacq., Brachypodium pinnatum (L.) Beavu, Bromus erectus Hudson, Globularia cordifolia, Satureja montana L., Danthonia calycina (Vill.)Rchb., Hippocrepis comosa L., Scabiosa cinerea Lapeyr subsp. cinerea, Teucrium montanum L., Thalictrum minus L., Micromerya thymifolia (Scop.) Fritsch a, Eryngium amethystinum L. и друге. На црвеној листи заштићених врста Васкуларне флоре Босне и Херцеговине и Републике Српске налазе се врсте: црвена наглавица (Cephalanthera rubra (L.) Rich.), стјеновити каранфил (Dianthus petreus Waldst. et Kit), усколисно звонце (Edraianthus graminifolius (L.) A.DC), Рајхенбахова перуника (Iris reichebanchii Heuff.), тимјанолисни врисић (Micromeria thymifolia (Scop.) Fritsch), Малијева меринка (Moehringia bavarica (L.) Gren), срчаница (Onosma stellulata Waldst. & Kit). Са овог подручја на CITES листи II, односно листи врста које интензивном тргови-ном могу постати угрожене на природним стаништима, то су родови: Galanthus, Dactylorhiza, Orchis, Cyclamen. Фитопланктон и фитобентос Фитопланктон обухват аутотрофне алге које живе непосредно испод површине воде гдје има довољно свјетлости која је неопходна за процес фотосинтезе. Планктонски организми лебде у води, развијени су у стајаћим и лагано текућим водама. За текуће воде планктонски организми нису тако значајни. У правилу текућице немају развијен планктона. То посебно вриједи за горње токове ријеке гдје је струјање воде велико. Зоопланктон граде протозое, ларве риба, ракова и чланковитих глиста који су хетротрофни организми. Бактериопланктон учествује у изградњи ланаца исхране гдје има улогу редуцента тј. у минерализацији органских материја. Бројност и густина планктона углавном завси од концентрације нутријената и физичко-хемијских особина воде. Бентос представља животне заједнице организама које су везане за ријечно дно. Организме дна сачињавају биљни (фитобентос) и животињски (зообентос) организми. Они насељавају стјеновите, камените, пијеск овите и муљевите подлоге. Фитобентос је животна заједница алги које живе на ријечном дну. Бројност и састав врста зависи од типа подлоге, свјетлости, хемизма воде, темпаратуре. Организми фитобентоса и зообентоса граде многобројне ланаце исхране у воденим екосистемима. Организме фитобентоса чине јединке и популације из систематских категорија Cyanobacteria, Bacillariophyta, Xanthophyta и Clorophyta. 50

78 ВЕГЕТАЦИЈА У вегетацијском погледу сливно подручје Неретве обилује разноврсношћу станишта и екосистема. Најбоља представа о диверзитету вегетације овога подручја може се сагледати из слиједећег синтаксономског прегледа. Вегетација у пукотинама карбонатних стијена ASPLENIETEA RUPESTRIS (H.Meier) Br.-Bl MOLTKEETALIA PETRAEAE Lakušić, 1968 Edraianthion Lakušić, 1968 Centaureo glaberimae-onosmetum stellulati Lakušić & Redžić 1991 Centaureo deustae-campanuletum pyramidalis Lakušić & Redžić 1991 Heliospermo retzdorffiani-oreoherzogietum illyricae Šilić, 1970 AMPHORICARPETALIA Lakušić, 1968 Amphoricarpion autariati Lakušić, 1968 Athamanthetum haynaldii Lakušić & Redžić, 1988 Micromerion croaticae Ht Edraiantho-Potentilletum clusianae Lakušić, 1968 Asplenietum fissi Ht Potentilletum clusianae Ht POTENTILLETALIA CAULESCENTIS Br.-Bl. Moehringion muscosae Ht.et H-ić Moehringio-Corydaletum Ht Вегетација сипара DRYPETALIA SPINOSAE Quezel Peltarion alliaceae H-ić (1956) 1958 Micromerio thynifolii-corydaletum leiospermae Lakušić & Redžić 1991 Marrubio-Rumicetum scutati Lakušić & Redžić, 1988 Achnatherion calamagrostis Jenny-Lips 1930 Achanthero-Petasitetum kablikiani Lakušić & Redžić, 1988 Asplenio-Cetarachetum officinari Lakušić & Redžić 1991 ARABIDETALIA FLAVESCENTIS Lakušić, 1968 Silenion marginatae Lakušić, 1968 Cerastietum dinaricae Ht Bunion alpini Lakušić, 1968 Bunio-Iberetum carnosae Ht Euphorbio-Valerianetum bertisceae Lakušić, 1968 Silenion marginatae Lakušić, 1967 Geranio-Heracleetum balcanicum Lakušić, 1967 Dripidi-Silenetum marginatae Lakušić, 1967 Saxifragion prenjae Lakušić, 1967 Saxifrago-Papaveretum kerneri Lakušić, 1967 Sagino-Gnaphalietum pichlerii Lakušić, 1968 Вегетација ксерофилних ливада FESTUCO-BROMETEA Br.-Bl. SCORZONERO-CHRYSOPOGONETALIA H-ić & Ht. (1956) 1958 Satureion montanae Ht Physospermo-Satureietum montanae Lakušić & Redžić 1991 Artemisio albae-rutetum Lakušić & Redžić 1991 Satureion subspicatae Ht Satureio subspicatae-festucetum dalmaticae Lakušić & Redžić

79 Вегетација борових шума ERICO-PINETEA Ht PINETALIA HELDREICHII-NIGRAE Lakušić 1972 Pinion nigrae Lakušić 1972 Вегетација четинарских шума ABIETI-PICEETUM (Br.-Bl. 1939) Lakušić et al Abietion albae (Ht. 1956) Lakušić et al Calamagrosti-Abietum Ht Rhamno-Abietum Fuk Вегетација лишћарско-листопадних шума QUERCO-FAGETEA Br.-Bl. & Vlieger 1937 QUERCETALIA PUBESCENTIS Br.-Bl. (1931) 1932 Quercion pubescentis-petraeae Br.-Bl Quercion petraeae-cerris (Lakušić, 1976) Lakušić et B. Jovanović 1980 OSTRYO-CARPINETALIA ORIENTALIS Lakušić, Pavlović, Redžić, 1982 Carpinion orientalis Blečić & Lakušić 1966 Aceri-Carpinetum orientalis Blečić & Lakušić 1966 Rusco-Carpinetum orientalis continentale Lakušić & Redžić 1991 Seslerio-Ostryon Lakušić,Pavlović & Redžić, 1981(syn. Orneto-Ostryon Tom p.p) Seslerio-autumnalis-Ostryetum carpinifoliae Ht. Et H-i 1950 FAGETALIA MOESIACAE Lakušić 1991 Ostryo-Fagenion moesiacaeae B. Jovanović 1976 Aceri obtusati-fagetum moesiacae Fab., Fuk., & Stef 1963 Aceri-Tilietum Stef 1979 Према еколошко-вегетацијској рејонзацији Босне и Херцеговине овај простор припада еуросибирско-сјеверноамеричкој регији, медитеранско-динарској области и субмедитеранско-планинском подручју. Простире се у вишим дијеловима медитеранскодинарске области, углавном изнад 800 метара над морем па до највиших предијела, који прелазе 2000 метара над морем (гранични појас медитеранско-динарске и унутрашњодинарске области). Шумска вегетција је мозаично распоређена, заступљене су шуме букве и јеле без смрче (Abieti-Fagetum), секундарне шуме букве (Fagetum montanum illyricum), док је ацидофилна варијанта ових шума распрострањена, највећим дијелом, у изворишту ријеке Неретве. Површине експониране југу и западу обрасле су шуме цера (Quercetum cerris), и шуме китњака и цера (Quercetum petraeae-cerris), док у клисурама расту шуме црног граба и термофилне шуме букве односно различите термофилне фитоценозе често реликтногрефугијалног карактера. Највећи положаји припадају шуми букве и јеле без смрче. 52

80 а кц и о н а р с ко д р у ш тв о Слика 11 Приказ реалане шумске вегетације На алувијалном наносу (пијеска и шљунка) у приобалном појасу, са сталним влажење, развијена је заједница раките и сиве врбе (Saponario-Salicetum purpuraeae) и сиве врбе (Salicetum incanae Jov ) које обједињује свеза Salicion elaeagni Aich.. Ови шибљаци су развијени на адама. Осим едификаторских враста, Salix incana L., Salix purpureа L., присутне су врсте: Salix alba L., Salix fragilis L., Alnus glutinosa (L) Gaertner, Clematis vitalba L., Humulus lupulus L., Lycopus europaeus L., Stachys sylvatica L., Galium palustre L., Solanum dulcamara L., Saponaria officinalis, Ranunculus repens L., Polygonum lapathifolium L. На нешто издигнутијим теренима обале са повременим и краткотрајним плављењем развијени су шибљаци трнине (Prunus spinosa L.), дријена (Cornus mas L.), свиба (Cornus sanquineus L.), глога (Crategus monogyna Jacq.) и дивље руже (Rosa canina L.). На литицама и стјеновитим кречњачким главама развија се вегетација стјењака са ријетким и ендемским врстама биљака (Edraianthus tenuifolius, Onosma stellulata, Campanula hercegovina и др.). На овим стаништима честе су папрати: Ceterach officinarum DC., Asplenium fissum Kit.& Willd., Asplenium ruta-muraria L., Asplenium trichomanes L. и Asplenium adianthum nigrum L. Пашњаци и ливаде класе Festuca-Brometea на овоме простору обухватају секундарне, антропогене биљне заједнице настале деградацијом најчешће ксеротермних храстових и букових шума, а припадају вегетацијском реду Brometalia erecti који је заступљен свезом Bromion erecti. Ова свеза обухвата мезоксерофилне (Mesobromion) и ксерофилне (Xerobromion) пашњаке и ливаде брдског и горског појаса овога подручја. 53

81 Суви травњаци покривају веома мале површине. Станишта су отворена, сува и обично експонирана југу, а представљена редом Scorzonero-Chrysopogonetalia и свезама Chrysopogoni-Satureioni и Satureion subspicatae. Од рудералних заједница, на нитрофилним стаништима забиљежене су: Leonuro- Ballotetum nigrae Slavnić 52, Tussilaginetum Oberd. 49, Urticetum dioicae Lakušić et al 74,Sambuc etum ebuli Fefoldy које су обухваћене свезом Arction из Onopordetalia Br. Bl. et Tx. 43. и класе Chenopodietalia. На угаженим стаништима присутни су фрагменти заједница Lolio-Plantaginetum majoris, Polygonetum avicularis Lakušić 72. и Poetum annue. На уском појасу уз обале Неретве присутна је заједница Polygono-Bidentetum tripartiti W. Koch 26, док се на сувим сметљиштима развија заједница Tanaceto-Artemisisetum Br. Bl. (21) 47.Због специфичних еколошких прилика које владају у воденим екосистемима (веома брз проток воде, слаба седиментација честица земље, каменито дно) типична хидрофилна флора и вегетација је слабо развијена. Мјестимично се појављују фрагменти заједница Fontinalietum antypyreticae свезе Ranunculion fluitantis. Табела 29 Приказ шумске вегетације за ГЈ Горња Неретва и ГЈ Црвањ- Живањски - вегетацијске карте 1 : (бројеви означавају картографске јединице) 1. Букове шуме 27 Секундарне шуме букве у појасу шума букве и јеле 111 Шуме букве и китњака са обичним грабом 2. Шуме китњака и цера 51 Шуме китњака 52 Шуме китњака и цера 54 Шуме китњака и букве 55 Шуме китњака и букве са обичним грабом 531 Шуме китњака и обичног граба 533 Шуме китњака и обичног граба са бијелим грабом / црним јасеном 3. Ксеротермне шуме термофилних лишћара 61 Шуме медунца и бијелог граба 64 Шуме црног граба и црног јасена 4. Шибљаци 521 Шибљаци врбових шума / раките, сиве врбе 5. Шумске голети 2 Голети буково-јелових шума 5 Голети китњакових шума n Ознака за изданачке шуме z Ознака за изданачке шуме 54

82 Б А Њ А Л У К А А. ПОВРШИНА ПОД АКУМУЛАЦИЈОМ Фауна Веома разноврсане орографске, едафске, хидролошке и климатске прилике су условиле и богат биодиверзитет. Литературни подаци о фауни овога подручја су веома оскудни. Изузетак чини ихтиолошка студија (Вегара и сарад., 2009) чијим резултатима се служило приликом обраде појединих компоненти живог свијета. Резултати су кориштени за обрађивање зообентоса и ихтиофауне. За обрађивање водоземаца, гмизаваца, птица и сисара коришћено је искуство и подаци који су добивени истраживањем на сличним стаништима као и Ловопривредном основом ловишта Загорје. Ријека Неретва се налази у европском дијелу зоогеографског подручја Палеартика. Сливно подручје ријеке Неретве, као и горњи ток, који тече кроз долину Борач карактерише присуство великог броја станишта са изузетним фаунистичким диверзитетом. У горњем, средњем и доњем току ријеке и њеним притокама присутне су разлике у насељу риба (нектонски организми), организмима дна као и планктонским организмима. Малобројни литературни подаци о фауни бескичмењака (Invertebrata) и кичмењака (Vertebrata) овога подручја произилазе из недовољне проучености. Приликом обраде ослањало се на резултате сличних подручја, стручне основе и искуство (Вегара и сарад., 2009). Зоопланктон У правилу у текућим водама и нема планктона. То посебно вриједи за горње токове ријеке гдје је струјање воде велико. Изузетак су извори гдје живе рачићи веслоножци који се задржавају у бусењу маховина. Зообентос Зообентос је значајна компонента живог свијета акватичних екосистема. У састав дна фауне улазе разнолики организми из различитих група бескичмењака. Организми дна су значајне карике ланаца исхране становника једне текућице. У значајној мјери зообентос граде ларвени облици инсеката: Plecoptera, Diptera (Chironomidae, Simulidae, Limonidae, Psychodidae), Ephemeroptera и Trichoptera. Поред веома значајне ентомокомпоненте од организама дна горњег тока ријеке присутне су: Turbelaria, Mollusca и Hirudinae Ихтиофауна Рибе припадају животној форми нектонских организама, живе у слободној води гдј се активно крећу и дају отпор стурјама воде. Према распореду рибљих врста у ријечном току извршена је и подијела подручја биоценоза. Подручје горњих токова наших ријека је означено као зона пастрмке. Ихтиофауна или насеље риба горњег тока Неретве чине четири врсте риба из породице Salmonidae, Cyprinidae и Cottidae. То су: поточна пастрмка (Salmo trutta m. fario), која припада фамилији Salmonidae, бркица (Barbatula barbatula) и гагица (Phoxinus phoxinus) припадају фамилији Cyprinidae и пеш (Cottus gabio) из фамилије Cottidae. Наведене врсте риба су биоиндикатори воде бољег квалитета, а у ихтиофаунистичком погледу припадају салмонидном регону. Горњи ток Неретве је значајно осиромашен рибљим врстама због постојања низводних брана које представљају физичке баријере и онемогућавају миграције риба до мјеста репродукције, односно мријеста у горњем току Неретве и њених притока. 55

83 Поточна пастрмка (Salmo trutta m. fario) Тијело поточне пастрмке је вретенасто, бочно спљоштено и прилагођено брзим водама у којим живи, то су хладне, кисеоником богате ријеке и потоци. Тијело је обично дуго од cm. Живи у водама чија је температура испод 20 степени. Репродукција (мријест) траје од октобра до децембра. Женка полаже јаја у шљунку гдје прави јајолика удубљења у која полаже по 1000 јаја по килограму тјелесне тежине. Када одрасту рибе путују узводно. Хране се воденим или зрачним животињама (рачићима, ларвама инсеката, ларвама жаба, ситним рибама, понекада се хране и припадницима властите врсте. Одрасле јединке достижу тежину од грама, а у већим воденим екосистемима могу достићи тежину до10 kg. Поточна пастрмка има велики значај у спортском риболову. Пеш (Cottus gobio) Живи у бистрим и брзим ријекама шљунковитог и каменитог дна. Обично обитава у близини обале, скривен под камењем. Храни се организмима фауне дна, претежно ларвама водених инсеката као и рибљом икром и млађи. Мријести се одвија од фебруара до априла. Оплођена јаја се полажу под камењем о којим води бригу мужјаци. Нема спортско-риболовни значај али је важна у исхрани салмонидних риба. Гагица (Phoxinus phoxinus) Најмањи представник шарана. Пијор се среће у скоро свим водама дунавског и јадранског слива. Живи у бистрим рекама са пешчаним и шљунковитим дном. Увек се задржава у великим јатима. Нарасте од 10 до 12 cm. Пијор се мресте од половине маја до половине јуна. Бркица ( Barbatula barbatula) Ова риба је сродник мрене. Живи у чистим планинским ријекама или у малим потоцима. Налази се у дунавском и јадранском сливу. Скоро увијек се задржава у јатима. Насељава пјешчано дно. Месо је укусно. Алохтона поточна пастрмка Код Улога је забиљежена алохтона поточна пастрмка, од ухваћених примјерака 5.3% отпада на њу. Да се бројност ове врсте не би повећавала, у односу на аутохтону, потребно је велику бригу посветити будућим порибљавањима. Темељна мултидисциплинарна истраживања, која су обављена 2009 (Вегара и сар.) указују на висок степен биодиверзитета (фитопланктон, фитобентос, зоопланктон и зообентос) подручја. Квалитативно-квантитативни састав заједница показује да Неретва и њене притоке указује да су постојећи екосистеми још увијек очувани. Истраживања ихтиофауне су показала висок степен антропогених утицаја прије свега због присутности алохтоних врста у воденим екосистемима. Од риба, овога подручја, на Црвеној листи заштићене флоре и фауне Републике Српске поточна пастрмка (Salmo trutta m. fario) 56

84 Водоземци (Amphibia)носу н људски утицајгггекосистема у односу на људски утицај. Од Amphibia (водоземци), на овоме подручју, су присутни безрепи (Urodel) и репати водоземци. (Anura). Неки од ових водоземаца су: шарени даждевњак (Salamandra salamandra Linnaeus, 1758), у барама се могу наћи жута мукача (Bombina variegata Linnaeus, 1758) и велика барска жаба (Rana ridibunda Pallas. 1771), док Rana temporaria (Linnaeus, 1758) живи у влажним шумама, вртовима и ливадама. На прелиминарној Црвеној листи заштићених врста водоземаца Републике Српске налазе се: даждевњак (Salamandra salamandra), obična krastača (Bufo bufo),велика зелена жаба (Rana ridibunda). Гмизаваца (Reptilia) Од врста гмизаваца (Reptilia) забиљежене су оне које се често срећу широм наше земље, а то су: je Lacerta agilis (Linnaeus, 1758) и Lacerta viridis Linnaeus, 1768). У воденом екосистему присутна је ријечна змија (Natrix tesselata Laurenti, 1768), становник је брзих текућих ријека, а храни се искључиво рибом, па може нанијети штету рибарству. Орнитофауна (Фауна птица) Орнитофауна овога подручја није довољно проучавана и нема довољно литературних података. Резултати ће бити приказани на основу ранијих орнитолошких истраживања у периоду године. Истраживања су вршена у оквиру слиједећих пројеката: Медитерански и субмедитерански биогеографски елементи у биљном и животињском свијету Херцеговине, Постојеће стање и промјене у воденим и копненим екосистемима ширег подручја термоелектране и рудника Гацко и Копнене биоценозе крашких поља Херцеговине (Обратил, 1984). Истраживања су вршена у подручју церових шума медитеранско-монтаног распрострањења, шибљацима обичне лијеске и шумама медунца и црног јасена. Ови подаци се могу узети као значајн показатељ стања птичије фауне на подручју обухвата планираних електро-енергетских постројења. Скоро све врсте које су забиљежене на овом подручју налазе се на Црвеној листи заштићене флоре и фауне Републике Српске, а то су: дугорепа сјеница (Aegithalos caudatus), пољска шева (Alauda arvensis),бијела плиска (Anthus trivialis,орао мишар (Buteo buteo), конопљарка (Carduelis cannabina ), чешљугар (Carduelis carduelis ), зелентарка (Carduelis chloris,зеба (Coccothraustes coccothraustes), дивљи голуб (Columba livia), Columba palumbus, сива врана ( Corvus cornix), стрнадица (Emberiza calandra), стрнадица камењарка (Emberiza cia), црноглава стрнадица (Emberiza cirlus), црвендаћ (Erithacus rubecula), ластавичар (Falco subbute), зеба (Fringilla coelebs), сојка (Garrulus glandarius), вијоглава (Jynx torquilla), руси сврачак (Lanius collurio,велики сврачак (Lanius excubitor), мали славуј (Luscinia megarhynchos ), кос камењар (Monticola saxatilis),бијела плиска (Motacilla alba),сива мухарица (Muscicapa striatа), средоземна бјелогуза (Oenanthe hispanica), обична бјелогуза (Oenanthe oenanthe ),вуга (Oriolus oriolus),плава сјеница (Parus caeruleus), велика сјеница (Parus major), сјеница (Passer domesticus), планинска плава сјеница (Passer montanus), црна црвенперка (Phoenicurus ochruros), обични звиждак (Phylloscopus collybita),сврака (Pica pica), зелена жута (Picus viridis), жутарица (Serinus serinus),сјеница вуга (Sitta europaea), грлица (Streptopelia turtur), чворак (Sturnus vulgaris), велика сјеница (Sylvia atricapilla), грмуша црвеновољка (Sylvia cantillans), обична грмуша (Sylvia communis), кос (Turdus merula), дрозд боровњак (Turdus pilaris), обични кос (Turdus viscivorus) и пупавац (Upupa epops ). 57

85 а кц и о н а р с ко д р у ш тв о Сисаре (Mammalia) За сисаре (Mammalia) нема довољно литературних података. Подаци о овој групи су узети из Ловне основе Загора ипознавања сличних станишта. На овоме подручју живи мрки медвјед (Ursus arctos), вук (Canis lupus), дивља свиња (Sus scrofa), срна (Capreolus capreolus), видра (Lutra lutra), зец (Lepus europaeus) и многе друге. Од сисара на Црвеној листи заштићене фауне Европе се налазе: Canis lupus, Ursus arctos, Lutra lutra. Срна (Capreolus capreolus), медвједи зец (Lepus europaeus) су заштићене Законом о ловству Републике Српске. Трајно заштићена дивљач Ловиште насељавају и трајно заштићене врсте, као што су орлови, соколови, јас-требови, разне врсте сова и бројне пасерине. Њихова бројност није утврђивана. Поред заштићене дивљачи на овоме подручју од незаштићене дивљачи су присутне врсте: Vulpes vulpes лисица, Canis lupus вук, Martes martes куна златица, Martes foina куна бјелица, Meles meles јазавац, Sus scrofa дивља свиња и друге. Према Црвеној листи заштићених врста флоре и фауне Републике Српске, заштићене су: Ursus arctos, Lutra lutra. Станишта и врсте према EMERALD мрежи Влада ЕУ су године усвојиле законске акте како би заштитиле најозбиљније угрожене врсте и станишта широм Европе. Слика 12 Приказ границе Емералд подручја на разматраном подручју 58

86 Ови законски акти се називају Директиве о заштити природних станишта и дивље флоре и фауне (Директива о стаништима) и допуњују Директиву о птицама која је усвојена године. У средишту обје ове Директиве је стварање мреже локалитета под називом NATURA Мрежа EMERALD представља заправо продужетак мреже NATURA 2000 на емље које нису чланице EУ. Европска комисија је подручје горњег тока ријеке Неретве у склопу пројекта Подршка за провођење Директиве о птицама и Директиве о стаништима у Босни и херцеговини прогласила као еколошки значајно подручје тј. као ЕМЕРАЛД подручје са редним бројем ВА који у свом обухвату има детерминисана три Натура станишта и то: - Европске суве вриштине Натура 2000 код Кречњачки сипари од брдског и алпијског региона - Натура 2000 код Кречњачке стијене са хазмофитском вегетацијом - Натура 2000 код 8210 Публикација Natura 2000 за БиХ има за циљ да представи све врсте и станишта из Додатка I и II Директиве о заштити природних станишта и дивље флоре и фауне, које су присутне у БиХ, те су од интереса за читаву ЕУ. NATURA 2000 KOД: 8210 Локални назив: Кречњачке стијене са хазмофитском вегетацијом Вегетација у пукотинама кречњачких стијена припада ендемичном југоисточно динарском реду Amphoricarpetalia Lkšić 1968, односно свези Amphoricarpion autariati Lkšić 1968 са већим бројем ендемичних заједница новоа асоцијација и субасоцијација. У овим екосистемима оптимум налази велики број ендемичних и реликтних врста, које су се у секуларним процесима геогенезе и сингенезе једино успијеле очувати до данашњег времена у кањонима наших ријека. Станишта су неприступачна и као таква сама од себе очувана. NATURA 2000 КОД: 3220 Локални назив: Алпијске ријеке и зељаста вегетација дуж њихових обала Овај тип станишта распрострањен је само фрагментарно дуж наших планинских ријека, чији изворишни дијелови продиру дубоко у високе планине. То су отворене састојине зељастих и грмовитих пионирских врста, богате планинским врстама биљака, које насељавају шљунковите обале брзих и хладних планинских ријека. Овакве обале не могу обрасти дрвенастим формацијама сиве и пурпурне врбе. Карактеристичне врсте ове вегетације су: Epilobium dodonaei, Bupthalmum salicifolium, Euphorbia cyparissias, Conyza canadensis и друге. Да би се одржала оваква станишта не смије се ни на који нчин регулисати водним режимом. Изградња мањих или већих акумулација као и било какво регулисање воденог корита у највећој мјери су пријетња нестанку ових станишта. Ова вегетација је забиљежена у горњем току Неретве. 59

87 NATURA 2000 КОД: 3240 Локални назив: Обале планинских ријека обрасле заједницама сиве врбе Salix eleagnos Обраста влажана каменита (шљунковита) мјеста уз планинске ријеке и потоке, гдје се формира специфична жбунаста заједница сиве врбе. Ово станиште је уско везано за обале брзих потока и ријека. Најљепше комплетне састојине у БиХ везане су за притоке Неретве. Латински назив: Austropotamobius torrentium Schrank, 1803 Локални назив: поточни рак Насељава у Босни и Херцеговини алпска и континентална подручја. То је најмањи рак дате породице. Јединке достижу дужину до 10 cm. Горња страна тијела је смеђа, а екстремитети су једнако тамно обојени. Мужијаци имају уочљиво већа клијешта, а стомак је израженији код женке. Према IUCN-овој листи поточни рак је у DD категорији угрожености, а заштићена је врста према Бернској конвенцији (Анекс III) и ЕУ Хабитат директиви. Врста је наведена и у Прилогу III Директиве Вијећа 92/43/ЕЕЗ о заштити природних станишта и дивље фауне и флоре. Разлози угрожености ове врсте су промјене у водном режиму (мелиорација, регулација водотока...) затрпавање и загађивање малих водених површина и слично. Латински назив: Euphydryas aurinia Rottemburg, 1775 Локални назив: мали мочварни шарењак Овај лептир живи на веома различитим стаништим од низија до 1950 м н.в. Према IUCNoвој листи врста је у VU категорији угрожености, а заштићена је врста по Директиви Вијећа 92/43/EEZ о заштити природних станишта и дивље флоре и фауне. Латински назив: Phengaris arion Linneus, 1758 Локални назив: велики пјегави плавац Према IUCN-овој листи је у LR категорији угрожености врста. По Бернској конвенцији (NN 6/2000, други додатак, врста је наведена и на Прилогу II и Прилогу IV Директиве Вијећа 92/43/EEZ о заштити природних станишта и дивље флоре и фауне. Латински назив: Cerambyx cerdo Linnaeus, 1758 Локални назив: храстова стрижибуба Развој врсте је везан за различите храстове шуме. Према IUCN-oвој листи врста је у VU категорији угрожености и међународно је заштићена Бернском конвенцијом (NN 6/2000, други додатак). Врста је наведена и на Прилогу II и Прилогу IV Директиве Вијећа 92/43/EEZ о заштити природних станишта и дивље флоре и фауне. Латински назив: Lucanus cervus Linnaeus,

88 Локални назив: Јеленак Ова врста инсекта из реда Coleopterae, насељава термофилне храстове шуме. Јеленак се сматра угроженом врстом због претјераног искоришћавања листопадних шума што може довести до наглог пада бројности популација. Према IUCN-овој листи јеленак је у LR категорији угрожености врста. По Бернској конвенцији (NN 6/2000, трећи додатак, врста је наведена и на Прилогу III Директиве Вијећа 92/43/EEZ о заштити природних станишта и дивље флоре и фауне. Латински назив: Cottus gobio (Linnaeus, 1758) Локални назив: пеш, кељавац, жаба-риба Распрострањена је у сливовима Саве, Неретве Тиње и горњег тока Неретве. Према IUCN-oвој листи врста је најмање забрињавајуће категорије (LC) и међународно је заштићена Бернском конвенцијом (додатак III) и Европском Директивом о заштити станишта (Додатак II). Један од главних узорака угрожености је стварање преграда на водотоцима. Латински назив: Canis lupus Linnaeus, 1758 Локални назив: Вук, курјак Врста је широко распрострањена на подручју БиХ. Према IUCN-овој листи врста је најмање забрињавајуће категорије (LC) и међународно заштићена Бернском конвенцијом (Додатак III i IV) и Европском директивом о заштити станишта (Додатак II). Налази се у Додатку II CITES Конвенције. Вук се не сматра угроженом врстом у БиХ. Главни разлози угрожености су заразне болести (бјеснило) и намјерно тровање (било изражено раније). Латински назив: Ursus arctor Linnaeus, 1758 Локални назив: Мрки медвјед, смеђи медвјед Мрки медвјед је забиљежен у сјеверозападним, западним и источним планинским подручјима БиХ. Мрки медвјед је Законом о ловству Федерације Бих и РС врста заштићена ловством. Сматра се да врста није угрожена у БиХ. Генерално свјетске популације мрког медвједа и нису значајно угрожене. Према IUCN-овој листи мрки медвјед је означен LC категоријом угрожености. Налази се на Додатку I (за централну Азијуza) и II CITES Конвенције, Додатку II и IV Директиви о стаништима. Главни разлог угрожености медвједа је криволов, уништавање станишта и смањење извора хране. Латински назив: Lutra lutra (Linnaeus, 1758) Локални назив: Видра Видра је забиљежена на ширем подручју БиХ, углавном уз незагађена водена станишта. Насељава различите типове водених станишта као што су; различити типови језера, ријека, поток, мочваре, влажне шуме и приобална подручја. Премa IUCN-овој листи налази се у категорији угрожености NT. Тренутна бројност популација је у опадању. Тренутна је бројност популација у опадању. Видра се наводи у додатку Бернске. 61

89 Конвенције, Додатку I CITES Конвенције, Додатку I Бонске Конвенције Бонске Конвенције и Додацима II, IV и V EU Директиве о стаништима и врстама. Тренутно не постоје прецизне процјене о бројности популација видре у БиХ, али се сматра да су малобројне, и да би видру требало означити као критично угрожену врсту. Главни узроци угрожености су: криволов, смањење бројности популација риба којима се храни и загађивање вода. 62

90 Преглед основних карактеристика пејзажа Сложени еколошки фактори како абиотички тако и биотички условиле су стварање веома живописног пејзажа у цијелом току ријеке Неретве. Извориште Неретве, које чини 5 сталних и више повремених врела, налази се између крајњих јужних обронака Зеленгоре и сјеверних падина Лебршника. Најудаљенији изворишни крак је на надморској висини од метара, испод врха Држиреп (1.410m.n.v.). Горњи ток ријеке Неретве окружују и красе прелијепе планине, висоравни, видиковци, четинарске и лишћарске шуме. Смјештена је између планина Трескавице, Зеленгоре, Лебршника, Лелије и Прења, са висоравнима и висовима до метара надморске висине. Ријека је брза, богата брзацима са многобројним вировима и слаповима. Неретва у свом горњем току протиче кроз изузетну и недирнуту природу јединствену на Балканском полуострву. Неретва као поточић тече Борачом кроз уско корито све док му се са десне стране не придружи Придворички поток који од потока направи издашну ријеку Неретву. Изнад долине ријеке издижу се падине обрасле шумском вегетацијом. Јужни дио микролокације карактерише формирање долине Неретве са блажим долинским странама и површинама ливада, пашњака и обала обраслих шибљацима, што ствара слику питомости готово равничарских ријека. У том дијелу притичу јој са лијеве стране бистре и живописне притоке Језерница и Ликач. Идући ка сјеверу, формирала се клисурасто-кањонска долина са типичним крашким рељефом. Посебну амбијенталну цјелину чини насеље Улог Преглед природних добара посебних вриједности, непокретних културних добара у односу на објекте и активности Увидом у мултимедијалну Гис базу заштићених природних подручја Републике Српске "GISPASS", утврђено је да на предметном подручју нема званично заштићених природних добара. Међутим, увидом у наведену базу, може се видјети да се предметно подручје налази у оквиру зоне која је године сврстана у Емералд подручје под називом "Горњи ток Неретве". Градитељско наслијеђе Од градитељског наслијеђа треба споменути Амбијенталну цјелину Улог насталу у периоду аустроугарске окупације, почетком ХХ вијека. У окружењу ријеке Неретве налази велики број археолошких локалитета који говоре о трајању живота на том простору кроз разне историјске епохе. У Љусићима (Град) се налази средњевјековна некрополс са 76 мраморова, у облику плоча исандука. Локалитет Језеро са праисторијским тумулусима 63

91 Подаци о насељености, концентрацији становништва и демографске карактеристике Демографски развој становништва за пријератни период разматран је за цјелокупну територију општине Гацко и то на основу пописних података из 1971, и године. За добијање података за период послије године коришћени су подаци из Републичког Завода за статистику РС, који се ажурирају на годишњем нивоу и Попис из Табела 30 Број становника на територији општине Гацко за период године Број становника Општина Гацко Извор: Попис становништва, домаћинстава/кућанстава, станова и пољопривредних газдинстава године, Сарајево, 1998.год. На основу претходне табеле, видљиво је да је општина у двадесетогодишњем периоду забиљежила знатан пад броја становника, за чак 10%. Тешко је тачно дефинисати разлог овим промјенама у броју становника, али је вјероватно да су повезани са процесима карактеристичним за развој људског друштва који су се одвијали у датим периодима. Након овога периода дошло је до дезинтеграције СФРЈ и грађанског рата у БиХ, који су се одвијали почетком 90-их година 20. вијека, и са собом су донијели значајне промјене у квантитативној и квалитативној структури становништва. Дошло је до масовних миграција и сеоба становништва. Поред тога, рат је донио велике посљедице у виду разарања грађевинског фонда, као и запуштања земљишта. Подаци о приближном броју становника у послијератном периоду засновани су на процјенама које даје Републички Завод за статистику РС. Табела 31 Број становника на територији општине Гацко за период године Број становника Општина Гацко Извор: Демографска статистика, статистички билтен бр. 8, Републички завод за статистику РС, Бања Лука,

92 Просторни план Републике Српске до године дао је процјену броја становника за годину. Табела 32 Процјене броја становника на територији општине Гацко за годину Општина Гацко Извор: Просторни план Републике Српске до године, Урбанистички завод Републике Српске, Бања Лука, Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у БиХ на територији Републике Српске, за територију општине Гацко дали су сљедеће податке: Табела 33 Број становника општине Гацко у години Општина Гацко Укупан број становника 9734 Насеље Игри * Насеље Лончари 14 Насеље Мелечићи * Насеље Мједеник 30 Насеље Пода * Насеље Придворица * Извор: Пописа становништва, домаћинстава и станова у БиХ на територији Републике Српске Прелиминарни резултати, Републички завод за статистику РС, Бања Лука, На основу претходног може се закључити да је у општини Гацко у двадестогодишњем периоду (од до године) дошло до измјене демографске слике општине, односно, до пада укупног броја становника за чак 10%. Смањење броја становника у односу на предратни период, генерално за простор цјелокупне Републике Српске, је посљедица негативног природног прираштаја, као и ратног морталитета и интензивних расељавања. Поред тога, на промјене у броју и структури становништва утицали су и бројни други фактори: привредни и урбани развој, услови живота и рада људи на подричју и његовом окружењу, промјене у образовању и занимањима људи. Наредни табеларни приказ нам даје евиденцију у укупан број домаћинстава и стање укупног стамбеног фонда општине Гацко, на основу прелиминарних резултата Пописа

93 Табела 34 Укупан број домаћинстава и станова општине Гацко у години Општина Општина Гацко Укупан број домаћинстава Укупан број станова Насеље Игри * * Насеље Лончари 5 8 Насеље Мелечићи * * Насеље Мједеник Насеље Пода * * Насеље Придворица * 6 Извор: Пописа становништва, домаћинстава и станова у БиХ на територији Републике Српск Прелиминарни резултати, Републички завод за статистику РС, Бања Лука, Сва детаљнија анализа насељених мјеста у ширем обухвату Студије била би непотпуна јер увид у податке 4 од 6 насељених мјеста није омогућен. На основу претходних табела, у насељеним мјестима Лончари и Мједеник укупан број становника је веома низак, док је просјечна величина домаћинства 2,8 односно 2,5. Просјечна густина насељености године била је ccа 14 ст/km 2 у 71 насељеном мјесту, док је просјечна густина године 13 st/km 2 у 71 насељеном мјесту. Истовремено, на подручју обухвата нема евидентираних грађевинских објеката. Ово је ријетко насељено подручје. У ширем окружењу предметног система се налази тек неколико рушевина. 66

94 Подаци о постојећим пословним, стамбеним и објектима инфраструктуре, укључујући и саобраћајнице Подаци о постојећим објектима Појасом експропријације за потребе изградње дијела хидроенергетског система ХЕС Горња Неретва у општини Гацко, нема евидентираних грађевинских објеката. Генерално, ово подручје важи за изузетно ријетко насељено подручје. У ширем окружењу предметног система се налази тек неколико рушевина које свједоче да је ово некад било насељено подручје, међутим ни ове рушевине нису под утицајем планираног система, односно налазе се изван подручја на коме су планирани објекти хидроелектрана Подаци о другим заштићеним подручјима, подручјима предвиђеним за научна истраживања, о археолошким налазиштима и посебно осјетљивим подручјима На подручју ХЕС "Горња Неретва" у општини Гацко (1. Фаза реализације) регистровани су слиједећи археолошки локалитети: - Шустери, Придворица Стоичићи. Средњовјековна некропола са 111 мраморова уз православну цркву и гробље; (општина Гацко) Уз православну цркву и гробље сачувано 111 стећака, распоређених у три групе, у облику плоча, сандука и саркофага, оријентисаних С-Ј и 3-И; натпис. Касни средњи вијек. - Стоичићи, Придворица Стоичићи. Средњовјековна некропола са 24 мраморова; општина Гацко). Уз џамију сачувана 24 стећка у облику сандука и саркофага; многи дислоцирани и секундарно употребљени. Касни средњи вијек. - Језеро, Језеро. Праисторијски тумулус и средњовјековно гробље (4 стећка у облику сандука); (општина Калиновик) Средњовјековна некропола на лолалитету Стоичићи, Придворица Стоичићи налази се уз објекат Џамије чију парцелу тангира траса приступног пута која прати трасу постојећег пута и у којој је планиран цјевовод МХЕ Игашица ( испод приступног пута ). Планираним рјешењем се задржава постојеће стање без интервенција које би угрозиле овај локалитет. Локалитет Језеро се налази на територији општине Калиновик и није предмет ове Студије. Извор Придворице с ријеком, до утока у Неретву, код села Придворице (Рјешење Завода бр /1-58); Извор Горњи Крупац и ријека читавим својим током до утока у Неретву (Рјешење Завода бр /1-58); Чељина пећина више извора Придворице (Рјешење Завода бр /1-58); Клисура на Неретви Чељина, Градина, Мрка Стијена, Крстац, Хутовска Брда, Велетин (Рјешење Завода бр /1-58); 67

95 2.2. Приказ и оцјена постојећег стања животне средине, која би могла бити изложена значајним утицајима пројекта, укључујући податке о њеном постојећем оптерећивању Приказ и оцјена стања животне средине, приказани су у претходном поглављу, а у овом дијелу Студије наведене су могуће промјене, које ће бити посљедица рада МХЕ на ријеци Неретви. На основу резултата мјерења може се констатовати да квалитет ваздуха предметног, а и ширег простора припада првој категорији ваздуха. Самопречишћавање ваздуха овог подручја као и ширег је прилично велико, с обзиром да се у великом дијелу налази високи слој фито прекривача. На предметној локацији се, такође, не уочава деградација буком, вибрацијама, радијацијом, отпадним водама, као ни комуналним отпадом. 68

96 Идентификовани извори eмисија У досадашњем периоду нису вршена континуирана годишња или дугогодишња мјерења у погледу утврђивања стања квалитета ваздуха и буке. Предметно подручје с еколошког аспекта представља неоптерећено подручје великог еколошког капацитета. На предметном подручју не постоје изграђени индустријски, пословни као ни стамбени објекти који би евентуално представљали могуће еколошко оптерећење предметног простора. На готово цијелој анализираној површини заступљене су постојеће шуме. За потребе утврђивања постојећег стања животне средине као и степена загађења извршена је валоризација терена у смислу квантитативних и квалитативних мјерења квалитета ваздуха, испитивања физичко-хемијских и микробиолошких параметара воде, мјерење буке, валоризација стања флоре и фауне, индентификација могућих природних и културно историјских вриједности простора, анализа климатских карактеристика, као и других значајних показатеља стања животне средине Степен загађености ваздуха основним и специфичним загађујућим материјама Праћење квалитета ваздуха вршено је двадесетчетири сата. Лабораторија за узорковање ваздуха укључена је 18. јуна год. у 12:00h при чему се узоркује ваздух двадесетчетири сата, и на сваких 10 минута измјерени подаци се шаљу на сервер. Мјерење је завршено 19. јуна године у 13:00h (вријеме и концентрација дијаграмски приказана у подтачки в.3.). Начин узимања узорка тј. праћење квалитета ваздуха се врши покретном станицом (лабораторијом) која се довезе на одабрану локацију, инсталира и укључи. Избор локације мјерења утврђује се у циљу заштите здравља људи, вегетације и природних екосистема. Обзиром да у предметном обухвату доминирају шумске површине и ливадски екосистеми, са одсуством урбаних насеља, може се констатовати задовољавајуће стање са аспекта заштите животне средине. Површине које су по намјени грађевинско и пољопривредно земљиште девастиране су и запуштене. Такође, примјетна је и појава природног ширења шума на рачун пољопривредног земљишта што је посљедица престанка ранијег начина коришћења истог. Предметно подручје готово да није насељено, нема развијене саобраћајне и инфрастуктуралне мреже, а природни ресурси које нуди ово подручје нису искориштени. Изградњом овог система евентуални утицај је могућ на становништво у мјесту Улог, гдје је извршено узорковање квалитета ваздуха (на коти терена 675 м.н.м. са лијеве стране обале ријеке Неретве). Локација мјерења квалитета ваздуха је изабрана на основу: Техничког описа из Идејног пројекта ХЕС Горња Неретва ; Захтјева за претходну процјену утицаја на животну средину; обиласка и валоризације терена. На предметној локацији не постоје производни објекти који би евентуално својим активностима имали утицај на квалитет ваздуха. 69

97 Слика 13 Мјесто узорковања Слика 14 Мјерна станица на предметној локацији 70

98 Слика 15. Локације ХЕС Горња Неретва на плану просторне организације Слика 16. Гоогле приказ ХЕС Горња Неретва (МХЕ Гребенац Ушће, МХЕ Мједник, МХЕ Игашчица) 71

99 Слика 17. Гоогле приказ ХЕС Горња Неретва са околним мјестима Гацко се због велике надморске висине (940 m) одликује субалпском климом, иако је смјештено у крашком Гатачком пољу јужно од планинског превоја Чемерно. Овај тип климе карактеришу средње годишње температуре ваздуха испод 10 C. Тако средња годишња температура ваздуха за Гацко износи 8.3 C. Средње љетне температуре крећу се до 17.0 C, па су у крашким пољима љета врло пријатна, чак и прохладна. Јесени су осјетно топлије од прољећа (средња јесења температура ваздуха се креће до 9.3 C, а средња прољетна до 7.3 ), што је посљедица израженог маритимног утицаја на поднебље овог краја. У периоду узорковања ваздуха и других наведених микроклиматских параметара вријеме је било сунчано и топло са максималном температуром од 34,2 C. Средња вриједност влажности ваздуха у току мјерења износила је 51,33%. Анализа микроклиматских параметара приказана је у табели 6. Табела 35. Средње вриједности микроклиматских параметара за период мјерења од године. Период мјерења Брзина вјетра (m/s) Макс. Мин. Влажност ваздуха (%) Притисак (mб) Макс. Т ( C) Мин ,3 0,30 51, ,4 34,2 6,40 Вјетар је хоризонтално струјање зрака, одређен је брзином, смјером и јачином. Брзина вјетра мјери се анемометром (слика 6.) у km/h или m/s, док се јачина вјетра мјери у Бофорима (Bеаufort). Мјерном станицом извршено је мјерење смјера и брзине вјетра. Приликом мјерења на предметној локацији вјетар је био сјеверног и сјеверозападног смјера, са максималном брзином од 18,30 m/s. Смјер вјетра условљен је 72

100 Б А Њ А Л У К А годишњим добом и конфигурацијом терена, те географским положајем самог подручја гдје је извршено мјерење. Средња вриједност брзине вјетра је 0,88 m/s. Слика 18. Анемометар 73

101 Резултати мјерења нивоа загађујућих материја у ваздуху Табела 36. Резултати мјерења квалитета ваздуха Полутант SO 2 Период узорковања Измјерена вриједност µг/m 3 1 сат 7,60 1 дан 4,65 NO 2 1 сат 6,57 ПМ 10 1 дан 24 Гранична вриједност 350 µg/m 3, не смије се прекорачити више од 24 пута у једној календарској години 125 µg/m 3, не смије се прекорачити више од 3 пута у једној календарској години 150 µg/m 3, не смије се прекорачити више од 18 пута у једној календарској години 50 µg/m 3, не смије се прекорачити више од 35 пута у једној календарској години Граница толеранције 150 µg/m 3 (43 % од граничне вриједности) на датум 1. јануара године, с тим да се граница толеранције од 1. јануара године и сваких 12 мјесеци након тога смањује на једнаке годишње постотке како би се до 1. јануара године достигло 0 % Толерантна вриједност 500 µg/m µg/m 3 75 µg/m 3 (50 % од граничне вриједности) на датум 1. јануара године, с тим да се граница толеранције од 1. јануара године и сваких 12 мјесеци након тога смањује на једнаке годишње постотке како би се до 1. јануара године достигло 0 % 25 µg/m 3 (50 % од граничне вриједности) на датум 1. јануара године, с тим да се граница толеранције од 1. јануара године и сваких 12 мјесеци након тога смањује на једнаке годишње постотке како би се до 1. јануара године достигло 0 % 225 µg/m 3 75 µg/m 3 8 сати 1,19 10 mg/m 3 6 mg/m 3 (60 % од граничне вриједности) 16 mg/m 3 74

102 Полутант CО Период узорковања Измјерена вриједност µг/m 3 Гранична вриједност 1 дан 1,03 5 mg/m 3 Озон 8 сати 61,52 Граница толеранције на датум 1. јануара године, с тим да се граница толеранције од 1. јануара године и сваких 12 мјесеци након тога смањује на једнаке годишње постотке како би се до 1. јануара године достигло 0 % 5 mg/m 3 (100 % од граничне вриједности) на датум 1. јануара године, с тим да се граница толеранције од 1. јануара године и сваких 12 мјесеци након тога смањује на једнаке годишње постотке како би се до 1. јануара године достигло 0 % Циљна вриједност заштите здравља људи Толерантна вриједност 10 mg/m µg/m 3 се не смије прекорачити у више од 25 дана по календарској години у току три године мјерења (1) Напомена: (1) Ако трогодишњи или петогодишњи просјек не може да се одреди на основу комплетних годишњих података и скупова узастопних годишњих података, минимални годишњи подаци неопходни за провјеру усаглашености са циљним вриједностима су: - за циљну вриједност ради заштите здравља људи: валидни подаци за период једне године, - за циљну вриједност ради заштите вегетације: валидни подаци за период од три године. 75

103 Дијаграмски приказ резултата мјерења загађујућих материја у периоду од до године Приликом мјерења концентрације загађујуђих материја у ваздуху у обухвату планиране изградње пројекта ХЕС Горња Неретва мјерене вриједности су приказане сљедећим дијаграмима: температура и влажност ваздуха, правац и брзина вјетра, концентрација SO 2, NO 2, CO, O 3 i PM 10. Температура ваздуха Дијаграм 1. Вриједност температуре ваздуха изражена у ( C) На локацији узорковања квалитета ваздуха забиљежена је максимална температура од 34,2ºC. Минималне вриједности температуре забиљежене су у раним јутарњим сатима, при чему је температура износила 6,40ºC. 76

104 Влажност ваздуха Дијаграм 2 Влажност ваздуха изражена у (%) Средња вриједност влажности ваздуха приликом мјерења на предметној локацији износила је 51,33%. Вриједност RНX се кретала од минимум 6,0% до максимум 87,00%. 77

105 Смјер вјетра Дијаграм 3. Графички приказ смјера распростирања вјетра Приликом мјерења на предметној локацији вјетар је био сјеверног и сјеверозападног смјера, са максималном брзином од 18,30 m/s. 78

106 Брзина вјетра Дијаграм 4 Графички приказ брзине вјетра (m/s) На локацији узорковања квалитета ваздуха забиљежена је максимална брзина вјетра од 18,3 m/s, и минимална брзина од 0,30 m/s. Средња вриједност брзине вјетра је 0,88 m/s. 79

107 Концентрација сумпор диоксида (СО 2 ) Дијаграм 5. Графички приказ двадесетчетворосатног кретања средњих имисијских концентрација СО 2 (µm/m 3 ) Као што се види на дијаграму 5. концентрација СО 2 дана год. у 15:30h је достигла максималну вриједност од 11,20 µg/m 3, док је минимална вриједност измјерена год. у 5:26h износила 3,10 µg/m 3. 80

108 Дијаграм 6 Графички приказ једносатног кретања средњих имисијских концентрација СО 2 (µg/m 3 ) Средња вриједност за једносатно мјерење концентрације СО 2 износи 7,60 µg/m 3 што је испод граничних и циљних вриједности прописаних Уредбом о вриједностима квалитета ваздуха (Сл. гл. РС бр. 124/12). Минимална концентрација за једносатно мјерење је 6,80 µg/m 3, и максимална конц. 8,70 µg/m 3. 81

109 Концентрација азот диоксида (NO 2 ) Дијаграм 7 Графички приказ двадесетчетворосатног кретања средњих имисијских концентрација NO 2 (µm/m 3 ) Максимална концентрације NO 2 измјерена је год. у 19:46h и износила је 14,50 µg/m 3, што је знатно испод граничне вриједности, границе толеранције и толерантне вриједности. Минимална конц. NO 2 је 0,10 µg/m 3. 82

110 Дијаграм 8. Графички приказ једносатног кретања средњих имисијских концентрација NО 2 (µg/m 3 ) Средња вриједност за једносатно мјерење концентрације NО 2 износи 6,57 µg/m 3 што је испод вриједности прописаних Уредбом. Максимална вриједност је 14,50 µg/m 3, а минимална вриједност једносатног мјерења је 3,10 µg/m 3. 83

111 Концентрација озона (О 3 ) Дијаграм 9 Графички приказ осмосатног кретања средњих имисијских концентрација озона О 3 (µg/m 3 ) Средња конц. за осмосатно мјерење износи 61,52 µg/m 3. Средња вриједност концентрације О 3 су се кретале испод циљних вриједности заштите здравља људи које су прописане Уредбом о вриједностима квалитета ваздуха. Максимална концентрација приликом осмосатног мјерења износи 91,50 µg/m 3. 84

112 Концентрација суспендованих честица (PM 10 ) Дијаграм 10 Графички приказ двадесетчетворосатног кретања средње имисијске концентрације лебдећих честица (µg/m 3 ) Вриједност концентрације суспендованих честица фракције PM 10 (engl. pаrtиculаtе mаttеr; честице аеродинамичког пречника од 10 µm) кретала се од 1,00 µg/m 3 до 123,00 µg/m 3. Средња вриједност за двадесетчетворосатно мјерење износи 24,63 µg/m 3 ова вриједност не прелази граничну вриједност прописану Уредбом о вриједностима квалитета ваздуха (Сл. гл. РС бр. 124/12). 85

113 2.2.3.Ниво саобраћајне и индустријске буке Простирање буке на отвореном простору подразумијева ширење звучних таласа од мјеста извора буке ка пријемнику кроз атмосферу. При томе долази до слабљења услед дивергенције (расипања) звучних таласа, односно повећања површине таласног фронта на коме се расподјељује иста количина звучне енергије. Настајање и распростирање звучних таласа на отвореном простору као и слабљење нивоа буке на мјесту пријема, услед дивергенције звучних таласа, зависи од звучног извора (ниво емитоване буке и њена фреквенција). Извори буке који се могу срести у животној средини, могу се моделирати коришћењем два основна типа извора буке: тачкастог извора буке (непокретни извор) и линијског извора буке (покретни извор-нпр.бука која потиче од саобраћаја). Мјерења интензитета укупних петнаестоминутних еквивалентних нивоа буке, извршена су на дефинисаним мјерним мјестима (М1, М2 и М3), а нормирање извршено у складу са Правилником о дозвољеним границама интензитета звука и шума ( Службени лист СР БиХ бр. 46/89). Ниво буке мјерен је инструментом фонометар преносни анализатор Тип 2250, произођач Bruеl and Kјаеr. Наведена опрема испуњава све Европске стандарде за израду мапе комуналне буке (RLS 90;RLM 2;SCHALL O3;ISO 9613). Мјерење и анализа утицаја буке у животној средини је обављено и у складу са домаћима прописима, а на основу члана 20. Закона о заштити животне средине ( Сл. Гл. РС бр 71/12 ), а у смислу члана 8. Правилника о дозвољеним границама интензитета звука и шума (Сл. лист БиХ бр.46/89). Приликом одабира мјерних мјеста тежило се позицијама постојећих стамбених или пословних објеката који се задржавају и након формирања објеката МХЕ. Мјерења за потребе израде студијске документације имају за циљ да покажу постоји ли прекорачење дозвољеног нивоа буке на локацији пријемника (стамбених и пословних објектата и сл.), док је за евентуалну потребу израде Пројекта баријера за заштиту од буке, неопходно вршити мјерења и нивоа буке на мјесту извора (могуће тек по изградњи објеката система МХЕ на ријеци Неретви како би се моделирањем у одговарајућим софтверима извршило димензионисање габарита и карактеристика мјера заштите од буке. Локација мјерења Мјерења су вршена на локалитетима гдје су предвиђене изградње хидроелектрана ХЕС Горња Неретва, инвеститора МХЕ МАРВЕЛ д.о.о. Калиновик Мјерења буке уз ријеку Неретву су вршена на три локације. Мјерна мјеста Мјерења су вршена на локалитетима гдје је предвиђена изградње хидроелектране ХЕС Горња Неретва. Бука је мјерена на три карактеристична мјеста, гдје се евентуално може очекивати знатнији ниво буке: Мјерење је вршено на наредне три локације: Мјерно мјесто М1 локација машинске кућице, Мјерно мјесто М2 локација ушћа ријеке Неретве са притоком Гребенац-Крупац, Мјерно мјесто М3 локација ушћа ријеке Неретве са притоком Игашчицом. 86

114 ДОЗВОЉЕНИ НИВОИ БУКЕ Највиши допуштени еквивалентни нивои вањске буке одређени су према намјени подручја и дати су у Табели 7. Правилника о дозвољеним границама интензитета звука и шума (Сл. лист СРБиХ бр. 46/89) у наставку Табела 37 Дозвољени нивои вањске буке Највиши дозвољени ниво вањске буке (dba) Подручје (зона) Намјена подручја Еквивалентни Леq нивои Вршни нивои Дан Ноћ Л10 Л1 I Болничко, љечилишно II Туристичко, рекреацијска, опоравилишно III Чисто стамбено, васпитнообразовне и здравствене институције, јавне зелене и рекреацијске површине IV Трговачко, пословно, стамбено и стамбено уз саобраћајне коридоре, складишта без тешког транспорта V Пословно, управно, трговачко, занатско, сервисно (комунални сервис) VI Индустријско, складишно, сервисно и саобраћајно без станова НАПОМЕНА: У смислу овог правилника дан је од часова до часа, а ноћ је од часа до часова. Вршни нивои Л10 и Л 1 су они нивои буке, који су прекорачени у трајању од 10 % односно 1% укупног времена мјерења односно период дан или ноћ. Бука се изражава еквивалентним 15 минутним нивоом Леq и вршним вриједностима Л10 и Л1 у (dba). Као илустрација критичних промјенљивих нивоа Л10 и Л1 су нивои буке који илуструју присуство буке виших нивоа у трајању од 10%, односно 1% времена мјерења, односно периода дан или ноћ. Мјерно мјесто М1 М2 М3 Табела 38 Резултати мјерења нивоа буке Датум и вријеме мјерења Леq (dba) Л10 (dba) Л1 (dba)

115 Мјерно мјесто 1. (ММ1) је сврстано у категорију II (туристичко, рекреацијска и опоравилишно). Измјерени ниво буке се налази у границама нижим од прописаних Правилником. Мјерно мјесто 2. (ММ2) је сврстано у категорију II (Туристичко, рекреацијска, опоравилишно). Измјерени ниво буке се налази у границама нижим од прописаних Правилником. Мјерно мјесто 3. (ММ3) је сврстано у категорију II (Туристичко, рекреацијска, опоравилишно). Измјерени ниво буке се налази у границама нижим од прописаних Правилником. Својства атмосфере и конфигурације терена играју важну улогу код ширења чујности звучног извора. Код извора буке на отвореном простору апсорпција звука је незнатна и њен утицај долази у обзир само с већом удаљеношћу и то претежно код виших фреквенција. Појава гдје се звучни импулси чују након одбијања од неке плохе назива се јеком, а то се дешава када импулси један за другим слиједе у времену дужем од секунде. Јека се приближно исто чује као и директни звук. Ријека протиче кањоном чије су обале веома стрме од камених површина, а које вишеструко рефлектују звук који настаје при току ријеке тако да је сам кањон доста реверберентан и бучан. Корито ријеке је са доста препријека коју чине стијене различите величине, које проузрокују одређене падове воде (мањи слапови) те препреке и падови производе одређен звук при току ријеке који у овом случају добија на јачини због природног облика и грађе самог корита ријеке. У току мјерења уочен је низак интензитет саобраћаја што је посљедица незнатне насељености подручја мјерења. Бука коју производи друмски саобраћај при кретању константном брзином зависи од: брзине возила, техничке исправности возила, структуре саобраћајног тока, природе површине, топографије терена, метеоролошких услова и позадинске буке. Као што је видљиво ниво буке током дневног раздобља задовољава критеријуме дате у Правилнику. Мјерења су показала да је ниво буке промјенљив и да су вриједности више у зони насеља. У току извођења радова на изградњи бране и машинске куће (просторије за инсталацију постројења) очекује се повећање нивоа буке у односу на околину, што се сматра утицајем привременог карактера. Бука се појављује као посљедица: - рада постројења на изградњи објеката (грађевинске машине), - гласног разговора људи, - одговарајућих дјелатности радника (ударање), - повећаног саобраћаја моторних возила која се користе на градилиштима. У фази изградње, при извођењу грађевинских радова, извођач радова мора да користи савремену опрему која има пригушиваче буке уз поштовање одређеног броја радних сати у току дана. На основу извршених мјерења може се закључити да измјерене вриједности нивоа буке за предметне локације, не прелазе граничне вриједности прописане Правилником. Након изградње објекта неопходно је извршити поновна мјерења буке, а уколико се уочи да је дошло до прекорачења вриједности прописаних Правилником, неопходно је прописати одговарајуће додатне мјере заштите. 88

116 Ниво јонизирајућих и нејонизирајућих зрачења ЕМ поља ниских фреквенција 50/60Hz према правилнику (Сл. гл. РС бр. 112/05) емитују нејонизујућа зрачења, што је неизбјежно. Уопштено, ми смо изложени НФ магнетним и електричним пољима која потичу из много извора: преносних водова далековода, трансфостаница, каблова, трансформатора и потрошача различитих електричних уређаја. Нискофреквентна поља (НФ поља) су електромагнетна поља (ЕМ поља) фреквенције у опсегу од 0-10k Hz. На овим фреквенцијама, таласна дужина је веома велика (6000km за 50Hz и 5000km за 60Hz). Електрична и магнетна поља у овом опсегу дјелују независно и тако се и мјере. Пошто је 6000/5000-километарска таласна дужина, 50/60Hz-ног зрачења много већа од релевантних удаљености од извора поља, интензитет тзв. блиског поља је знатно већи од тзв. поља зрачења. Практично, само 1mW је израчен са 10-километарског преносног далековода 50/60Hz, 500МW, што је јако мали дио од енергије која се преноси. НФ поља производе веома различити електрични уређаји и електроенергетска постројења. Познато је да у околини сваког проводника кроз који тече наизмјенична струја постоји електромагнетно поље. Интензитет електромагнетног поља опада са квадратом растојања од проводника. На већим удаљеностима ефекат нејонизујућег зрачења које потиче од таквог поља постаје безначајан. Иако су доминантне фреквенције од 50-60Hz, људи су углавном изложени мјешавини фреквенција, од којих неке могу бити и много веће. На примјер, фреквенције одређених дијелова електронске опреме неких уређаја могу ићи и до 50kHz. Поред тога приликом искључења могу се јавити нагли пикови у таласним облицима струје и напона, доводећи до високофреквентних прелазних стања која могу да проузрокују и зрачења фреквенције од неколико МХз. Такође нелинеарне карактеристике електричних уређаја могу да доведу до стварања значајних хармоника на фреквенцијама од неколико khz. Електрично поље као компонента ЕМ поља, ствара се у уређајима који су прикључени на мрежу али ти уређаји не морају бити у погону. Стављањем у рад уређаја настаје струја која производи магнетно поље. Магнетна поља пролазе кроз Земљу, људе, и највећи дио материјала. Њих је тешко ограничити. Јачина магнетног поља опада са удаљеношћу од извора. На примјер, за један проводник јачина магнетног поља је обрнуто пропорционална удаљености од извора. Јачина магнетног поља опада са квадратом удаљености од извора који се састоји од више проводника. Јачина магнетног поља опада са кубом удаљености, од извора који је облика навојка или калема. Ове релације су значајне када желимо да смањимо јачину магнетног поља. Електрична енергија се призводи и дистрибуира користећи трофазни наизмјенични систем. Сваки од три фазна напона и струје се представља интензитетом ефективне вриједности и почетном фазом, а међусобно су фазно помјерени за 2π/3 (120). Магнетно поље симетричног трофазног вода састављеног од три хоризонтална или вертикална проводника на једнакој удаљености д један од другога опада са квадратом растојања што можемо описати формулом B r =(3,46*I*д)/r 2 (mт) Горе наведени извори саставни дијелови елемената сваког ЕЕ система, те је погодније да ЕМ поља посматрамо на тај начин да посматрамо управо те уређаје као изворе поља. 89

117 Трафостанице Трансформатори су намијењени регулисању и мијењању напона, а да се при томе не мијења фреквенција. У језгру трансформатора је јако магнетно поље, а то је због њиховог принципа рада. Међутим то магнетно поље се локализује само у његовом жељезном језгру. ЕМ поља која потичу од трафостаница веома слабе са удаљеношћу. Прицип рада трансформатора се заснива, између осталог, да се интензитет расипног флукса смањи на њајмању могућу мјеру и да се каналише само кроз жељезно језгро. Проблем магнетног поља, код трафансформаторских станица, је сложенији пошто струје које улазе или излазе из станице нису, у општем случају симетричне. Међутим, магнетна поља у близини трафостаница су јача него у осталим дијеловима због физичког спуштања енергетских линија које улазе или излазе из станице. Апроксимативне вриједности које можемо наћи на блиским удаљеностима од трансформаторске станице зависе од напона нпр. 1,6μТ за трафостанице 10/0,4kV. ЕМ поља у близини трансформатора могу бити велика, али због малих габарита уређаја јачина поља опада нагло са удаљеношћу од трансформатора, као за навојак као извор. Далеководи Преносне и дистрибутивне водове можемо назвати једним именом енергетски водови. Далеководи као енергетски водови су најјефтинији начин за пренос електричне енергије. Обично су састављени од паралелних жица, које преносе највећи дио енергије са јако малим губицима, односно малом израченом енергијом. Поље између жица је интензивно, али обично је затворено између њих. Магнетна поља која произилазе и од далековода су одређена интензитетом струје која тече кроз водове, растојањем између фаза, висином вода изнад површине тла и удаљеношћу једног далековода од другог. Мјерењима магнетног поља далековода и одређених структура далековода се показало да је средња вриједност поља у опсегу од 0,09 до 0,38μТ за далеководе. Подземни каблови Под каблом подразумјевамо одређену дужину изолованог проводника или више њих, од којих је сваки проводник посебно изолован. Постоје различите врсте каблова од оних са оловним плаштом до обичних флексибилних каблова за уобичајне уређаје. Овдје разматрамо енергетске каблове који се полажу у земљу и служе да преносе енергију од једне до друге тачке система. Појединачни проводници кабла су сада ближе него код надземних водова, што доводи до већег поништавања поља а тиме и до смањења интензитета поља. Међутим, смањењем удаљености од површине тако ослабљена поља могу да буду незнатно јача од поља надземних водова. Ниво јонизирајућих зрачења Јонизујуће зрачење спада у најопасније. Јединица за мјерење апсорбоване дозе је греј или рад (1Gy = 100рад). Далеководи изазивају јонизацију ваздуха као изолационог медијума само на малој запремини око фазног проводника почев од напонског нивоа 220kV па навише. Пробојна јачина електричног поља за ваздух је ~30kV/cm. Овај ефекат је познат под називом корона у преводу то су губици због одвођења струје кроз изолатор тј. кроз ваздух. Изградњом система МХЕ- на неће бити заступљен напонски ниво 220kV и виши. 90

118 Квалитет површинских вода и угроженост отпадним водама индустрије, насеља и пољопривредне производње Према еколошком квалитету вода који се мора одржавати или постићи увођењем превентивних мјера и најбољих економски доступних технологија све површинске и подземне воде у РС су категорисане на основу Уредби о категоризацији водотока (Сл. гласник РС, број: 42/01). Уредбом о класификацији и категоризацији водотока дефинисани су критеријуми за класификацију и начин класификације површинских и подземних вода. Акредитована испитна лабораторија ЕУРО-ИНСПЕКТ д.о.о је извршила узорковање и испитивање квалитета воде ријеке Неретве. Узорци су узети на четири мјеста: Ријека Неретва, на удаљености од 1 км изнад ушћа ријеке Игашчице Ријека Неретва у мјесту Придворица Поток Крупац-Гребенац у мјесту Крупац Ријека Неретва на локацији Улошки Бук Рекогносцирањем ширег обухвата терена на којем је иницијалном документацијом предвиђена изградња система ХЕС Горња Неретва, како би се одабрала оптимална локација и услови за изградњу тих објеката и пратеће инфраструктуре водило се рачуна да се девастира минимални околни природни простор, сачувају темељне природне вриједности и избјегне нарушавање приватности руралног становништва и њихове имовине. На лицу мјеста је вршена идентификација и валоризација могућих негативних или прихватљивијих инпута на екосистеме и природни амбијент. Објекти МХЕ ће бити лоцирани у ненасељеним и тешко приступачним или потпуно неприступачним предјелима стрмих и каменитих литица и обронака планине Зеленгоре. На основу анализе квалитета воде ријеке Неретве може се констатовати да ријека Неретва и њене притоке на мјестима узорковања припадају I класи квалитета вода, како са физичко- хемијског, тако и са микробиолошког становишта. Комплет анализе физичкохемијских и микробиолошких параметара за напријед наведена мјеста узорковања слиједе: Резултати испитивања (односе се само на испитивани узорак): Ријека Неретва, на удаљености од 1км изнад ушћа ријеке Игашчице и у мјесту Придворица. Р. Резултат ПАРАМЕТАР Ознака методе бр (± мј.несиг) 1. Температура C 23,0 JУС Х.Z1.106: Боја Co-Пt skаlе - BAС IСО Мутноћа НТУ - BAС IСО ph 8,41 BAС IСО Утрошак KМnО 4 gо 2/m 3 - BAС IСО 8467* 6. Испарни остатак на 105 C g/m EПA 160.3: Укупне суспендоване мат.на105 C g/m 3 12 BAС EН Остатак филтрабилни g/m EПA 160.1: Суспендоване материје ml/l <0,1 По Imhoff-у EПA 160.5: Електропроводљивост/20 C S/cm 330 BAС EН Растворени кисеоник mg/l - BAС EН засићење - BAС EН Биолошка потрошња кисеоника gо 2/m 3 <1,0 BAС IСО након 5 дана (BPK 5) 13. Тврдоћа воде dh 4,76 EПA 130.2: Алкалитет g/m 3 CаCО 3 177,50 BAС IСО

119 15 Ацидитет g/m 3 CаCО 3 - BAС IСО Амонијак g/m 3 <0,2 Амонијачни азот g/m 3 <0,16 BAС IСО Гвожђе mg/m 3 99,0 BAС IСО 6332: 18. Манган mg/m 3 42,0 BAС IСО 6333* 19. HPK gо 2/m 3 <30,0 JУС IСО 6060: Укупни фосфор g/m 3 0,022 EПA 365.2: Масти и уља g/m 3 - JУС Х.Z1.150: Алуминијум mg/m 3 - BAС IСО Р. Резултат ПАРАМЕТАР бр (± мј.несиг) Ознака методе 1. Бакар mg/m 3 - BAС IСО Кобалт mg/m 3 - BAС IСО Никл mg/m 3 - BAС IСО Олово mg/m 3 - BAС IСО Cинк mg/m 3 - BAС IСО Кадмијум mg/m 3 - BAС IСО Хром mg/m 3 - BAС EН Укупни азот по Кјелхдал-у g/m 3 <0,1 JУС IСО Нитритни азот g/m 3 0,03 EПA 354.1:1971 Нитрити g/m 3 0,09 EПA 354.1: Нитратни азот g/m 3 <0,06 JУС IСО :1994 Нитрати g/m 3 <0,26 JУС IСО : Жарени остатак g/m JУС Х.Z1 160: Губитак жарењем g/m JУС Х.Z1 160: Амонијак g/m 3 - AСТМ D , 1981 Амонијачни азот g/m 3 - AСТМ D , 1981 Резултати испитивања (односе се само на испитивани узорак): Ријека Неретва, у мјесту Придворица. Р. Резултат ПАРАМЕТАР бр (± мј.несиг) 1. Температура C 22,0 JУС Х.Z1.106: Боја Co-Pt skаlе - BAС IСО Мутноћа NТU - BAС IСО ph 8,55 BAС IСО Утрошак KМnО 4 gо 2/m 3 - BAС IСО 8467* 6. Испарни остатак на 105 C g/m EПA 160.3: Укупне суспендоване мат.на105 C g/m 3 8 BAС EН Остатак филтрабилни g/m EПA 160.1:1971 Ознака методе 9. Суспендоване материје ml/l <0,1 По Imhoff-у EПA 160.5: Електропроводљивост/20 C S/cm 244 BAС EН Растворени кисеоник mg/l - BAС EН засићења - BAС EН Биолошка потрошња кисеоника gо 2/m 3 <1,0 BAС IСО након 5 дана (BPK 5) 13. Тврдоћа воде dh 3,8 EПA 130.2: Алкалитет g/m 3 CаCО 3 119,0 BAС IСО Ацидитет g/m 3 CаCО 3 - BAС IСО Амонијак g/m 3 <0,2 Амонијачни азот g/m 3 <0,16 BAС IСО Гвожђе mg/m 3 59,0 BAС IСО 6332: 18. Манган mg/m 3 1,0 BAС IСО 6333* 19. HPK gо 2/m 3 <30,0 JУС IСО 6060: Укупни фосфор g/m 3 0,021 EПA 365.2: Масти и уља g/m 3 - JУС Х.Z1.150: Алуминијум mg/m 3 - BAС IСО

120 Р. Резултат ПАРАМЕТАР бр (± мј.несиг) Ознака методе 1. Бакар mg/m 3 - BAС IСО Кобалт mg/m 3 - BAС IСО Никл mg/m 3 - BAС IСО Олово mg/m 3 - BAС IСО Cинк mg/m 3 - BAС IСО Кадмијум mg/m 3 - BAС IСО Хром mg/m 3 - BAС EН Укупни азот по Кјелхдал-у g/m 3 <0,1 JУС IСО Нитритни азот g/m 3 0,03 EПA 354.1:1971 Нитрити g/m 3 0,09 EПA 354.1: Нитратни азот g/m 3 <0,06 JУС IСО :1994 Нитрати g/m 3 <0,26 JУС IСО : Жарени остатак g/m JУС Х.Z1 160: Губитак жарењем g/m 3 62 JУС Х.Z1 160: Амонијак g/m 3 - AСТМ D , 1981 Амонијачни азот g/m 3 - AСТМ D , 1981 Резултати испитивања (односе се само на испитивани узорак): Поток Крупац- Гребенац у мјесту Крупац Р. Резултат ПАРАМЕТАР Ознака методе бр (± мј.несиг) 1. Температура C 12,0 JУС Х.Z1.106: Боја Co-Пt skаlе - BAС IСО Мутноћа NТU - BAС IСО ph 8,36 BAС IСО Утрошак KМnО 4 gо 2/m 3 - BAС IСО 8467* 6. Испарни остатак на 105 C g/m EПA 160.3: Укупне суспендоване мат.на105 C g/m 3 6 BAС EН Остатак филтрабилни g/m EПA 160.1: Суспендоване материје ml/l <0,1 По Imhoff-у EПA 160.5: Електропроводљивост/20 C S/cm 233 BAС EН Растворени кисеоник mg/l - BAС EН засићења - BAС EН Биолошка потрошња кисеоника го 2/m 3 <1,0 BAС IСО након 5 дана (BPK 5) 13. Тврдоћа воде dh 3,09 EПA 130.2: Алкалитет g/m 3 CаCО 3 110,0 BAС IСО Ацидитет g/m 3 CаCО 3 - BAС IСО Амонијак g/m 3 <0,2 Амонијачни азот g/m 3 <0,16 BAС IСО Гвожђе mg/m 3 69,0 BAС IСО 6332: 18. Манган mg/m 3 6,0 BAС IСО 6333* 19. HPK gо 2/m 3 <30,0 JУС IСО 6060: Укупни фосфор g/m 3 0,016 EПA 365.2: Масти и уља g/m 3 - JУС Х.Z1.150: Алуминијум mg/m 3 - BAС IСО Р. Резултат ПАРАМЕТАР бр (± мј.несиг) Ознака методе 1. Бакар mg/m 3 - BAС IСО Кобалт mg/m 3 - BAС IСО Никл mg/m 3 - BAС IСО Олово mg/m 3 - BAС IСО Cинк mg/m 3 - BAС IСО Кадмијум mg/m 3 - BAС IСО Хром mg/m 3 - BAС EН Укупни азот по Кјелхдал-у g/m 3 <0,1 JУС IСО Нитритни азот g/m 3 0,03 EПA 354.1:

121 Нитрити g/m 3 0,09 EПA 354.1: Нитратни азот g/m 3 <0,06 JУС IСО :1994 Нитрати g/m 3 <0,26 JУС IСО : Жарени остатак g/m JУС Х.Z1 160: Губитак жарењем g/m 3 56 JУС Х.Z1 160: Амонијак g/m 3 - AСТМ D , 1981 Амонијачни азот g/m 3 - AСТМ D , 1981 Резултати испитивања (односе се само на испитивани узорак): Ријека Неретва на локацији Улошки Бук Р. Резултат ПАРАМЕТАР бр (± мј.несиг) 1. Температура C 17,0 JУС Х.Z1.106: Боја Co-Pt skаlе - BAС IСО Мутноћа NТU - BAС IСО ph 8,31 BAС IСО Утрошак KМnО 4 gо 2/m 3 - BAС IСО 8467* 6. Испарни остатак на 105 C g/m EПA 160.3: Укупне суспендоване мат.на105 C g/m 3 8 BAС EН Остатак филтрабилни g/m EПA 160.1:1971 Ознака методе 9. Суспендоване материје ml/l <0,1 По Imhoff-у EПA 160.5: Електропроводљивост/20 C S/cm 307 BAС EН Растворени кисеоник mg/l - BAС EН засићења - BAС EН Биолошка потрошња кисеоника gо 2/m 3 <1,0 BAС IСО након 5 дана (BPK 5) 13. Тврдоћа воде dh 4,64 EПA 130.2: Алкалитет g/m 3 CаCО 3 148,0 BAС IСО Ацидитет g/m 3 CаCО 3 - BAС IСО Амонијак g/m 3 <0,2 Амонијачни азот g/m 3 <0,16 BAС IСО Гвожђе mg/m 3 75,0 BAС IСО 6332: 18. Манган mg/m 3 30,0 BAС IСО 6333* 19. HPK gо 2/m 3 <30,0 JУС IСО 6060: Укупни фосфор g/m 3 0,018 EПA 365.2: Масти и уља g/m 3 - JУС Х.Z1.150: Алуминијум mg/m 3 - BAС IСО Р. Резултат ПАРАМЕТАР бр (± мј.несиг) Ознака методе 1. Бакар mg/m 3 - BAС IСО Кобалт mg/m 3 - BAС IСО Никл mg/m 3 - BAС IСО Олово mg/m 3 - BAС IСО Cинк mg/m 3 - BAС IСО Кадмијум mg/m 3 - BAС IСО Хром mg/m 3 - BAС EН Укупни азот по Кјелхдал-у g/m 3 <0,1 JУС IСО Нитритни азот g/m 3 <0,01 EПA 354.1:1971 Нитрити g/m 3 <0,03 EПA 354.1: Нитратни азот g/m 3 <0,06 JУС IСО :1994 Нитрати g/m 3 <0,26 JУС IСО : Жарени остатак g/m JУС Х.Z1 160: Губитак жарењем g/m 3 82 JУС Х.Z1 160: Амонијак g/m 3 - AСТМ D , 1981 Амонијачни азот g/m 3 - AСТМ D ,

122 Ниво подземних вода, правац њиховог кретања и њихов квалитет Ниво подземних вода на предметној локацији није сталан. Осцилира у функцији падавина тј. нивоа воде у ријеци Неретви. Хидрогеолошка средина са различитом, раније описаном, порозношћу омогућава формирање издани подземних вода са слободним нивоом. Све издани на предметној локацији имају слободан ниво подземних вода. Ерозиони базис на предметној локацији је ријека Неретва тако да подземне вода са обе обале ријеке Неретве имају смјер ка ријеци Неретви. У вези са хидрографском мрежом, поред сталних водотока у које спада већи број притока, постоји и повремени чија егзистенција је условљена помјерањем воде у подземље или пресушивањем извора. То су токови у Гвозном Пољу и Мокром долу на Трескавици, Татинац Језерица и понорница у Кладовом Пољу на Лелији. Десна притока Језерице у зони ушћа у Неретву такође је била пресушила године (Институт за примијењену геологију и водоинжињеринг-ипин д.о.о. Бијељина, БиХ). Површина сливног подручја Неретве до ентитетске границе износи цијелих 500 км 2. Од слива Требишњице и доње Неретве раздвојена је Црвњем, површи Морина и Вучевом. На крајњем југоисточном ободу слива доминира површ и превој Чемерно (дио планине Лебршник). У овом простору формирана је вододјелница између слива Јадранског и Црног мора, тј. у нижем рангу између три слива: Неретве, Дрине и Требишњице. Од слива Босне и Дрине сливно подручје Неретве на С СИ раздвојено је масивима Трескавице, Лелије и Зеленгоре Бонитет и намјена коришћења земљишта и садржај штетних и отпадних материја у земљишту За предметни обухват као и за околно подручје урађена је карта нагиба терена на основу дигиталног модела терена што је значајан параметар за анализу бонитета земљишта. Земљишта за предметно подручје, са аспекта нагиба, спадају у земљишта са веома малим процентом равног до средње равног (веома мале површине земљишта поред ријека Игашчице и Неретве) а већим процентом заступљености стрмог терена (са лијеве стране ријеке Игашчице односно планиране МХЕ и са десне стране ријеке Неретве у подручју МХЕ "Мједеник") и веома стрмог терена (подручје изградње МХЕ "Гребенац Ушће", са десне стране ријеке Неретве). Све је ово условило формирање земљишта нижих бонитетних категорија која се углавном користе као ливаде, пашњаци или се уопште не користе јер су неприступачна. Земљишта која су заступљена у зони планираних малих хидроелектрана су земљишта из класе смеђих земљишта (дистрични камбисоли) која по бонитету спадају у земљишта осредњег квалитета, заузимају простор са обе стране ријеке Неретве и углавном су под шумском вегетацијом. Ово подручје је са аспекта нагиба углавном са умјерено благим, стрмим и умјерено стрмим тереном што представља ниже бонитетне категорије од IV, V и ниже. Код ових земљишта нагиб је ограничавајући фактор чиме су ова земљишта ограничена и условљена за биљну производњу. На нагибима су изложена блажим облицима ерозије. У подручјима веома стрмог и врлетног терена се налазе земљишта из класе неразвијених земљишта, а углавном су сироземни на једрим кречњацима, мање разине и смеђа кисела земљишта. То су земљишта најнижих бонитетних категорија која су веома често и неприступачна и код њих је нагиб ограничавајући фактор. 95

123 Са аспекта производних могућности земљишта ријеч је о простору са земљиштима углавном неповољним за обраду (бонитетне категорије од V-VIII према Land Capability Classification). Велики нагиби терена, дубина земљишта (плитка), реакције као и вегетација су одлике овог кањонског дијела простора. Изложена су свим облицима ерозије. Напријед наведене карактеристике предметног подручја су оцијењене током педолошких истраживања, гдје су кориштени подаци из Педолошке карте ПП РС. У подручју ријечних токова, на мањим површинама као и на мјестима гдје су планиране машинске кућице, распрострањено је алувијално-делувијално кисело тло. То су тла која су настала у ријечним долинама таложењем различитог материјала ерозионим процесима. Претежно су дубока, скелетоидна тла најчешће киселе реакције. У односу на бонитетне вриједности околног брдског подручја, знатно су боља тла. Искључиво се користе као ораничне површине код којих је плодност ограничена дубином шљунковитог материјала и могућношћу чешћих поплава. Скоро све површине алувијално-делувијалних земљишта су угрожене од брдских водотока тако да им је то један од ограничавајућих фактора у пољопривредној производњи. 96

124 Садржај штетних и отпадних материја у земљишту У циљу утврђивања квалитета земљишта на подручју које је под непосредним утицајем ХЕС Горња Неретва урађена су узорковања земљишта на двије локације за цијели систем, Фаза I и фаза II. Обављено је узорковање и анализа контроле плодности земљишта. Узорковање земљишта је обављено на двије локације које се налазе у границама обухвата планираних хидроелектрана: - први локалитет Тунишки поток, - други локалитет се налази на потезу гдје је планирана машинска кућица за MХЕ ''Улошки Бук''. Анализе земљишта су урађене од стране Пољопривредног института РС. Анализирани су ph вриједност земљишта, садржај хумуса, фосфора(p) и калијума(k). Утврђивање квалитета земљишта је рађено августа, 2012.год. Мјеста узорковање земљишта Прва локација узорковања земљишта се налази на локалитету Тунишки поток, на земљишту поред потока. Парцела са које је узет узорак земљишта је по структури коришћења необрадиво, запуштено земљиште обрасло растињем уз водоток. Друга локација узорковања земљишта се налази на потезу гдје је планирана машинска кућица за MХЕ ''Улошки Бук''. Парцела са које је узет узорак земљишта је по структури коришћења такође необрадиво земљиште које се налази поред корита ријеке Неретве. Резултати анализе земљишта За потребе израде Студије о утицају пројекта хидроелектрана ХЕС Горња Неретва на животну средину, обављено је узорковање и анализа земљишта на двије локације које се налазе у прдметном обухвату а у непосредној близини планираних објеката. Резултати који су добијени анализом узорака земљишта су приказани у табели 39. Табела 39 Резултати анализе плодности земљишта Локације ph P Хумус % 2 О 5 K 2 О H 2 O KCl mг/100г mг/100г Pрва локација УЗ_1 5,9 4,7 4,5 2,1 28,7 Друга локација УЗ_2 5,7 4,7 9,4 2,3 29,9 97

125 Анализа резултата контроле плодности земљишта Узорак 1 Локалитет Тунишки поток, На основу резултата анализе земљишта за узорак 1. може се рећи да узорковано земљиште има слабо киселу реакцију са ph у H 2 O 5,9 односно ph u KCl-u 4,7. Садржај хумуса је осредњи и износи 4,5% што указује да је плодност земљишта у границама на коју се може рачунати за узгој одређених култура, односно садржај биогених елемената је такав да хумус чувају од испирања а по минерализацији ставља биљкама на располагање. Садржај физиолошки активног фосфора је низак и износи 2,1mg/100g док је садржај физиолошки активног калијума осредњи и износи 28,7mg/100g. Узорак 2 Локалитет на потезу гдје је планирана машинска кућица за MХЕ ''Улошки Бук''. На основу резултата анализе земљишта за узорак 2. може се рећи да узорковано земљиште има киселу реакцију са ph у H 2 O 5,7 односно ph u KCl-u 4,7. Садржај хумуса је добар и износи 9,4% што указује на добру плодност земљишта, односно садржај биогених елемената је такав да хумус чувају од испирања а по минерализацији ставља биљкама на располагање. Садржај физиолошки активног фосфора је низак и износи 2,3 mg/100g док је садржај физиолошки активног калијума осредњи и износи 29,9 mg/100g. У погледу квалитета земљишта може се закључити да, у погледу предочених вриједности за одређене параметре, за узорак узет на локацији Тунишки поток, земљиште има потенцијала са аспекта узгоја културних биљака, односно као пољопривредно земљиште. Што се тиче другог узорка, који је узет на потезу гдје је планирана машинска кућица, у погледу садржаја хумуса, односно садржаја биогених елемената квалитет земљишта је добар као и у погледу садржаја физиолошки активног фосфора и физиолошки активног калијума према Правилнику о утврђивању дозвољених количина штетних и опасних твари у земљишту и методе њиховог испитивања, Службене новине ФБиХ, број 52/09 као и по Правилнику о дозвољеним количинама опасних и штетних материја у земљишту и води за наводњавање и методама њиховог испитивања, Сл.гласник Републике Србије, бр.23/94. 98

126 Ерозиони процеси предметног подручја Све промјене на површинском слоју земљишног рељефа сливног подурчја које настају као посљедица дјеловања климатско метеоролошких прилика геолошке и педолошке подлоге, вегетационог покривача, везане за откидање, одношење, транспорт и таложење земљишних честица сагласне су појму ерозије земљишта. На проучаваном сливу су заступљени разноврсни облици ерозије чије се дјеловање огледа у виду површинског спирања (површинска ерозија), одношења земљишта у танким слојевима различите дебљине (линеарна ерозија), кретање крупнијих одломака стјеновитог земљишта (осулинама распадинска ерозија), појаве бразди и јаруга (мјешовита и дубинска ерозија) и појаве хемијског разлагања кречњака у знатном обиму. На мањим површинама описани облици ерозије се јављају у основој форми, а на већим најчешће у комбинацији. У горњим токовима, зона вододјелница, издвојених хидролошких јединица најприсутнија је крашка ерозија. Ерозиони процеси овога подручја настали су као резултат деградације вегетационог покривача (непланско искоришћавање шума и пашњака на нагнутим теренима) на геолошкој и педолошкој подлози која је у постојећим климатско - метеоролошким условима у знатној мјери подложна ерозији. Важно је напоменути да је на предметном подручју присутан изражен тренд опадања интензитета ерозионих процеса што је посљедица драстичног смањења притиска становништва на пољопривредно земљиште као и на површине под шумском вегетацијом. Од процеса ерозије на овом подручју су најизразитији процеси флувијалне ерозије који се манифестују одронима, разарањем обала, еродирањем и покретањем моћних плавина насталих друготрајним таложењем наноса. Овај вид ерозије забиљежен је како у главном току, тако и притокама вишег реда. 99

127 2.3. Опис. пројекта, укључујући податке о његовој намјени и величини Опис физичких карактеристика цијелог пројекта и услови употребе земљишта у току градње и рада погона постројења предвиђених пројектом Ријека Неретва је дуга 225 километара. Највећим дијелом тече кроз Босну и Херцеговину (203 km), а мањим дијелом кроз Хрватску (22 km). Заједно са својим притокама чини јединствену природну цјелину у овом дијелу контитннта. Неретва извире у планинском предјелу високе Херцеговине и већим дијелом тока је планинска ријека. Дужина тока кроз Републику Српску је око 38 километара. Горњи слив Неретве, чији се хидроенергетски потенцијел планира искористити, у ужем смислу представља ток узводно од мјеста Улог у дужини око 30 километара. Хидроенергетски систем (ХЕС) "Горња Неретва" је замишљен као низ од седам малих хидроелектрана за искориштење енергетског потенцијала горњег слива ријеке Неретве у дужини око 30 километара. Енергију водотока ријеке Неретве ће користити мале хидроелектране "Улошки Бук", "Плачикус", "Трновица", "Гребенац-ушће" и "Мједник". МХЕ "Гребенац-Крупац" користи енергију водотока ријеке Гребенац, а МХЕ "Игашчица" користи енергију водотока ријеке Игашчице. Ријеке Гребенац и Игашчица су десне притоке ријеке Неретве. Свака од МХЕ ће се састојати од сљедећих објеката: - преградна брана са водозахватом - цјевовод - машинска зграда са пратећом опремом. Сваки од ових саставних дијелова има своје техничке и технолошке величине и особине. Физичке карактеристике појединих МХЕ МХЕ "ИГАШЧИЦА" МХЕ "Игашчица" ће користити енергетски потенцијал ријеке Игашчице која је десна притока ријеке Неретве. Предвиђена је као постројење за рад под притиском. Водозахват је предвиђен за захватање воде са дна ријеке такозваним планинским (Тиролским) захватом, без високе бране и са минималном акумулацијом воде. Ова мала акумулација воде се задржава у кориту водотока и не плави околни терен. Водозахват ће бити планинског (Тиролског) типа. Састоји се од бетонског прага са захватним и незахватним дијелом. Преградни праг водозахвата је предвиђен за изградњу на стационажи од извора Игашчице, односно непосредно послије ушћа Придворничког врела у Игашчицу, а на коти 904,90 mnm и са котом горње воде 905,5 мнм. Захватни дио преграде ће имати сабирни канал за захватање воде и биће прекривен грубом решетком за одвајање крупних нечистоћа у води. Дужина захватног дијела преграде биће 9,0 метара, а незахватног дијела 6,0 метара. Кота круне незахватног диејла преграде биће 0,24 метра виша од висине захватног дијела ради захватања потребне количине воде при малим протицајима. Уз преградни праг ће се изградити таложник за издвајање свих честица из воде крупнијих од 0,5 милиметара. Таложник ће бити изграђен на лијевој обали. Таложник ће имати преливни дио за отицање вишка воде и отвор за испирање талога који се каналом одводи назад у ријечни водоток. Цјевовод за довод воде од таложника до машинске зграде је предвиђен за рад под притиском. Предвиђен је за постављање подземно лијевом обалом Игашчице. Номинални пречник цјевовода ће бити ДН 1000 милиметара. Овај цјевовод ће пресијецати локални пут Улог - Придворица у близини рушевине бивше школе. Укупна дужина цјевовода ће бити 1430 метара. На улазу воде у цјевовод ће се уградити фина решетка и затварач за затварање протока при ремонтима или оправкама. Улога фине решетке је да издваја пливајуће материјале доспјеле у таложник (лишће, гранчице и сл.). 100

128 Б А Њ А Л У К А Машинска зграда је предвиђена за изградњу на лијевој обали ријеке Игашчице, односно на десној обали ријеке Неретве, непосредно узводно од ушћа Игашчице у Неретву, са котом платоа 847,80 mnm. Ова кота је изнад нивоа пројектоване стогодишње воде са котом 847,50 mnm. Димензије машинске зграде су 12,00 х 9,00 метара. У машинску зграду ће се уградити два агрегата са Фрaнцис турбинама, пратећом опрема електране (предтурбински затварачи, спроводни апарат, опрема властите потрошње електране, опрема управљања, заштите, и надзора, опрема даљинског надзора, трансформатори и остала пратећа опрема и инсталације) и мостна дизалица испод стропа за монтажу и одржавање опреме. Због бољег искориштења воде при већим и мањим протицајима предвиђена су два агрегата различите снаге за различите инсталисане протицаје. МХЕ "МЈЕДНИК" МХЕ "Мједник" ће користити енергетски потенцијал ријеке Неретве. Предвиђена је као постројење за рад под притиском. Водозахват је предвиђен за захватање воде са дна ријеке такозваним планинским (Тиролским) захватом, без високе бране и са минималном акумулацијом воде. Ова мала акумулација воде се задржава у кориту водотока и не плави околни терен. Водозахват ће бити изграђен као бетонски праг у кориту ријеке Неретве, непосредно послије ушћа Игашчице у Неретву, односно послије машинске зграде МХЕ "Игашчица. Поред преграде изградиће се бочни захват и таложник. Укупна дужина преграде водозахвата ће бити 45 метара. Бочни захват ће имати грубу решетку која ће спречавати пролаз крупних материјала у таложник. Таложник ће се изградити у десној обали ријеке, а имаће муљни испуст комору са преливом испред улаза у цјевовод под притиском. На комору ће се ослањати фина решетка која ће спречавати продор пливајућих материјала у цјевовoд. Изградиће се на око 100 метара низводно од ушћа ријеке Игашчице у Неретву. Кота горње воде је предвиђена 846,00 mnm. Уз бочни захват ће се изградити таложник за издвајање свих честица из воде крупнијих од 0,5 милиметара. Таложник ће бити изграђен на десној обали. Таложник ће имати преливни дио за отицање вишка воде и отвор за испирање талога који се каналом одводи назад у ријечни водоток. Цјевовод за довод воде од водозахвата до машинске зграде је предвиђен за рад под притиском. Предвиђен је за постављање подземно десном обалом Неретве непосредно уз корито ријеке. Номинални пречник цјевовода ће бити ДН 1400 mm. Укупна дужина цјевовода ће бити 2172 метара. На улазу воде у цјевовод ће се уградити фина решетка и затварач за затварање протока при ремонтима или оправкама. Улога фине решетке је да издвоји пливајуће материјале доспјеле у таложник (лишће, гранчице и сл.). Машинска зграда је предвиђена за изградњу на десној обали ријеке Неретве, са котом платоа 805,70 mnm на око 13 километара од извора. Димензије машинске зграде су 12,00 х 9,00 метара. У машинску зграду ће се уградити два агрегата са Фрaнцис турбинама, пратећом опремом електране (предтурбински затварачи, спроводни апарат, опрема властите потрошње електране, опрема управљања, заштите, и надзора, опрема даљинског надзора, трансформатори и остала пратећа опрема и инсталације) и мостна дизалица испод стропа за монтажу и одржавање опреме. Због бољег искориштења воде при већим и мањим протицајима предвиђена су два агрегата различите снаге за различите инсталисане протицаје. МХЕ "ГРЕБЕНАЦ - УШЋЕ" МХЕ "Гребенац-ушће" ће користити енергетски потенцијал ријеке Неретве. Предвиђена је као деривационо постројење за рад под притиском. Водозахват је предвиђен као брана у кориту ријеке Неретве са котом нормалног успора 798,00 mnm и котом максималног успора 800,50 mnm. Вода акумулације ће се задржати у кориту ријеке без значајног плављења околног терена. 101

129 Водозахват ће се изградити као брана комбиноване конструкције, у кориту ријеке Неретве, на удаљености од око 13,5 километара од њеног извора. Лоциран је непосредно иза машинске зграде МХЕ "Мједник" тако да ће кота горње воде овог водозахвата представљати коту доње воде МХЕ "Мједник". Кота круне бране ће бити 801,00 mnm. Захватање воде ће се изводити са дна ријеке помоћу преливног блока висине 10 метара изнад природног корита ријеке. Акумулација воде створена браном ће служити и као таложник. Цјевовод за довод воде од водозахвата до машинске зграде је предвиђен за рад под притиском. Предвиђен је за постављање подземно десном обалом ријеке Неретве. Номинални пречник цјевовода ће бити ДН 1500 милиметара. Укупна дужина цјевовода ће бити 1008 метара. Машинска зграда је предвиђена за изградњу на десној обали ријеке Неретве са котом платоа 770,25 мнм. Димензије машинске зграде су 12,00 х 9,00 метара. У машинску зграду ће се уградити два агрегата са Францис турбинама, пратећом опремом електране (предтурбински затварачи, спроводни апарат, опрема властите потрошње електране, опрема управљања, заштите, и надзора, опрема даљинског надзора, трансформатори и остала пратећа опрема и инсталације) и мостна дизалица испод стропа за монтажу и одржавање опреме. Због бољег искориштења воде при већим и мањим протицајима предвиђена су два агрегата различите снаге за различите инсталисане протицаје. МХЕ "ИГАШЧИЦА" Водозахват са таложником - тип водозахвата захват на дну (Тиролски) - дужина захватног дијела прага 9,00 m - дужина незахватног дијела прага 6,00 m - укупна преливна дужина прага 15,00 m - висина прага изнад корита 1,70 m - висина сабирног прага 1,70 m - ширина сабирног канала 1,00 m - пад дна сабирног канала 5% - тип таложника са периодичним испирањем - дужина активног дијела таложника 12,00 m - ширина активног дијела таложника 4,30 m - ширина канала таложника 1,00 m - дужина прелазног дијела таложника 5,60 m - дужина прелива таложника 6,00 m - дужина прелива у предкомору 2,90 m - дужина прекоморе 6,65 m Доводни цјевовод - тип цјевовода укопани, под притиском - укупна дужина цјевовода 1430,00 m - дужина прве дионице цјевовода 330,00 m - номинални притисак у првој дионици 6,00 бара - номинални пречник цјевовода 1000 mm - материјал цјевовода прве дионице ЧЕЛИК - дужина друге дионице цјевовода 830,00 m - номинални притисак у другој дионици 6,00 бара - номинални пречник цјевовода 1000 mm - материјал цјевовода друге дионице GРP - дужина треће дионице цјевовода 270,00 m - номинални притисак у трећој дионици 10,00 бара - номинални пречник цјевовода 1000 mm - материјал цјевовода прве дионице GРP 102

130 Машинска зграда - димензије машинске зграде 9х12 m - кота монтажног платоа 847,80 mnm - број агрегата 2 комплета - тип турбине францис - инсталисана снага турбине kw - инсталисана снага турбине kw - укупна инсталисана снага турбина 746 kw - инсталисана снага генератора kva - инсталисана снага генератора kva - укупна инсталисана снага генератора 925 kva - називна радна снага агрегата kw - називна радна снага агрегата kw - називна радна снага електране 701 kw МХЕ "МЈЕДНИК" Преграда са бочним захватом - тип преграде бетонски праг у кориту ријеке - конструктивна рисина прага 4,20 m - висина прага изнад природног корита 2,20 m - дужина прелива 45,00 m - кота круне прелива 846,00 mnm - кота максималног успора 847,40 mnm - кота круне гравитационог блока 848,00 mnm - дужина гравитационог блока у круни 8,00 m Бочни захват - кота прага улазне грађевине 845,60 mnm - ширина отвора улазне грађевине 2х4 m - ширина сабирног канала (промјенљива) 1,80-2,75 m - димензије прелазне коморе 4,0х5,0 m - укупна дужина канала и коморе 13,60 m - дужина прелива у предкомору 4,00 m - дужина предкоморе 7,62 m Доводни цјевовод - тип цјевовода укопани, под притиском - укупна дужина цјевовода 2172,00 m - дужина прве дионице цјевовода 1527,00 m - номинални притисак у првој дионици 6,00 бара - номинални пречник цјевовода 1400 mm - материјал цјевовода прве дионице GРP - дужина друге дионице цјевовода 645,00 m - номинални притисак у другој дионици 10,00 бара - номинални пречник цјевовода 1400 mm - материјал цјевовода друге дионице GРP Машинска зграда - димензије машинске зграде 9х12 m - кота монтажног платоа 805,70 mnm - број агрегата 2 комплета - тип турбине францис - инсталисана снага турбине kw - инсталисана снага турбине kw - укупна инсталисана снага турбина 1235 kw - инсталисана снага генератора kva 103

131 - инсталисана снага генератора kva - укупна инсталисана снага генератора 1500 kva - називна радна снага агрегата kw - називна радна снага агрегата kw - називна радна снага електране 994 kw МХЕ "ГРЕБЕНАЦ-УШЋЕ" Водозахват - тип водозахвата брана - кота нормалног успора 798,00 mnm - кота круне прелива 798,00 mnm - кота максималног успора 800,50 mnm - дужина прелива 20,00 m - конструктивна висина преливног блока 13,00 m - висина преливног блока од дна корита 10,00 m - кота круне насуте бране 801,00 mnm - дужина насуте бране у круни 54,05 m Доводни цјевовод - тип цјевовода укопани, под притиском - укупна дужина цјевовода 1008,00 m - дужина прве дионице цјевовода 21,00 m - номинални притисак у првој дионици 6,00 бара - номинални пречник цјевовода 1500 мм - материјал цјевовода прве дионице ЧЕЛИК - дужина друге дионице цјевовода 987,00 m - номинални притисак у другој дионици 6,00 бара - номинални пречник цјевовода 1500 mm - материјал цјевовода друге дионице GРP Машинска зграда - димензије машинске зграде 9х12 m - кота монтажног платоа 770,25 mnm - број агрегата 2 комплета - тип турбине францис - инсталисана снага турбине kw - инсталисана снага турбине kw - укупна инсталисана снага турбина 1055 kw - инсталисана снага генератора kva - инсталисана снага генератора kva - укупна инсталисана снага генератора 1300 kva - називна радна снага агрегата kw - називна радна снага агрегата kw - називна радна снага електране 987 kw Хлађење свих генератора је предвиђено присилно са ваздухом помоћу вентилатора на вратилу. Сви генератори ће имати самоузбуду са ротирајућим диодама. Произведена електрична енергија ће се испоручити у електроенергетску мрежу према рјешењу у главном пројекту, а по сагласности електропривреде која ће бити саставни дио локацијских услова. Све МХЕ у оквиру ХЕС "Горња Неретва" су предвиђене за аутоматски рад без сталне посаде. 104

132 На сљедећим скицама је приказан основни облик "Тиролског" водозахвата. 2:1 3:1 Q v. min. Слика 19 Попречни пресјек "Тиролског" водозахвата у дну kota v.v. I % Слика 20 Подужни пресјек "Тиролског" водозахвата На сљедећој скици је приказан основни облик таложника "Тиролског" водозахвата. k.v.v. Hzo h Hz Ipd % h It % k.g.v. hpr h S Слика 21 Пресјек кроз таложник 105

133 Услови употребе земљишта у току изградње и рада постројења За изградњу појединих објеката малих хидроелектрана у сливу горњег тока Неретве користиће се дио земљишта у ријечном кориту и у обалном појасу ријека Неретве, Гребенца и Игашчице. Терен ће се користити за смјештај водозахвата са таложницима, затим дио земљишта у обалном појасу уз поменуте ријеке за постављање цјевовода који ће бити укопан у земљу, дио површине уз ријеку Неретву за смјештај машинских зграда и трансформатора електричне енергије и дио земљишне површине за приступне путеве за изградњу, надзор и одржавање поменутих објеката. Ове површине ће бити заузете за цијели период постојања постројења и неће имати утицаја на околину у смислу загађивања. У току изградње ових објеката ће бити повремено заузимано земљиште уз обалу, у већој или мањој мјери (овисно о начину изградње - један извођач за све МХЕ или за сваку по један), ради одлагања грађевинског материјала и ископа земље до поновног затрпавања ископа, утрошка материјала и уклањања вишка ископане масе и остатака грађевинског материјала. Ово заузимање површина земљишта ће бити привремено и краткотрајно, а нарушени изглед околине ће се по завршетку послова вратити у првобитно стање, осим за површине које буду евентуално одређене за одлагање вишка материјала. Стални приступни путеви Служе за приступ градилишту објеката, довозу опреме и материјал, одвозу неискориштеног материјала и за приступ у току експлоатције ради надзора и одржавање објеката и постројења. Као стални приступни путеви за све објекте ових МХЕ користиће се коридором трасе укопаног цјевовода. Сви приступни путеви ће бити макадамски, било трасом цјевовода било да ће се изградити од локалних саобраћајница до објеката. У обухвату изградње ових МХЕ није развијена путна мрежа. Једини пут који задире у простор обухвата је макадамски пут Улог-Борча. Везу са оближњим насељима представља пут који повезује насеље Улог са путем Чемерно-Калиновик преко планине Зеленгоре. Објекти малих хидроелектрана Све мале хидроелектране у горњем сливу ријеке Неретве се састоје од водозахвата са ниским преградним бранама висине од 1,7 до 11 метара, таложника уз преграду, цјевовода који повезује таложнике са машинским зградама, односно турбинама и машинских зграда са комплетном опремом и инсталацијама за рад и управљање турбогенераторима. Изузетак је "Улошки Бук" чија је висина бране 47 метара и нема посебног таложника већ водозахват служи и као таложник. Сви објекти водозахвата са таложницима су предвиђени у кориту ријека, трасе цјевовода су предвиђене у обалним појасевима ријека, а машинске зграде ће се смјестити на обалу уз ријеку Неретву. Овако планиран размјештај објеката захтијева минимално заузимање земљишта. Изван корита ријеке једино видљиво заузето земљиште ће бити објекти машинских зграда које појединачно, заједно са заштитном оградом, заузимају површину до око 200 m 2 земљишта. Због релативно малих висина преградних брана неће бити потапања земљишта изван корита ријека, а висине воде у акумулацијама кретаће се до висина стогодишњих вода. На подручју градње објеката ових објеката нема културно-историјских споменика ни природних ријеткости које би требало заштитити. Такође нема угрожених путева, електро и ПТТ мрежа. 106

134 Објекти за евакуацију воде за вријеме градње Радови који ће се изводити у подручју ријечних корита, у потпуности или дјеломично, изградња водозахвата и полагања цјевовода ће се изводити у вријеме ниских водостаја у сушном периоду (мај-септембар) те није предвиђена евакуација воде у току градње. Вршиће се минимална скретања водотока у ријечним коритима. 107

135 Опис пројекта, планираног производног процеса, њихове технолошке и друге карактеристике Мале хидроелектране на горњем сливу ријеке Неретве, односно на ријеци Неретви и њеним притокама ријеци Игашчици и ријеци Гребенац, са пратећом опремом и објектима служиће за производњу електричне енергије и радиће потпуно аутоматизовано без посаде. Комплетан надзор и управљање је даљински, а према могућој производњи која ће овисити о количини воде у водотоку. Све ове МХЕ ће имати бране са релативно ниским преградама у коритима ријека са висином од 1,7 енергије која ће се искористи у турбини. до 11 метара. Изузета количина воде за рад турбина се доводи цјевоводом до турбина које користе потенцијалну енергију воде за свој рад. Ова енергија је овисна о разлици надморске висине мјеста изузимања воде из водотока и положаја турбине. Смањени отпор протока воде кроз цијев у односу на ријечно корито даје дио преостале потенцијалне енергије. Окретање турбина енергијом воде покреће електрогенератор којим се производи електрична енергија. Иста се одговарајућим кабловима преноси до трансформатора у којим се диже на одговарајући напон за спој на електропреносну мрежу. Производња електричне енергије у хидроелектранама је потпуно чиста производња и не загађује околину отпадним гасовима, отпадним материјама и слично као у термоелектранама. Обезбјеђивање еколошки прихватљивог протока Код свих ових МХЕ минимални, еколошки прихватљив проток, се обезбјеђује контролом водостаја испред водозахвата и заустављањем рада турбина чиме се обезбјеђује ток цјелокупно приспјеле воде коритом ријеке. Међутим, због пројектног рјешења прво ће се појавити технолошки минимум протицаја због којег турбине морају обуставити рад тако да ће се еколошки прихватљив проток аутоматски остварити. Опис производног процеса у МХЕ ХЕС "Горња Неретва" Све МХЕ које ће се изградити на ријекама Игашчици, Гребенцу и Неретви производиће електричну енергију помоћу хидротурбинског агрегата. Потенцијална енергија воде ће се користи помоћу турбина типа Францис. Вода се изузима на водозахвату и цјевоводом под притиском доводи до машинских зграда, осносно до кола турбина. Вода ће окретати турбинска кола која ће бити директно спојена са генераторима за производљу електричне енергије. На водозахватима ће се уградити потребна опрема за издвајање нечистоћа из водотока, за затварање цјевовода ради спречавања протока воде при поправкама или ремонтима. У машинским зградама ће се испред и иза турбина уградити потребни затварајући елементи који ће служити за издвајање турбинских ротора из водотока при поправкама, прегледима и слично. У машинским зградама ће се уградити и комплетна опрема за управљање и надзор рада комплетног постројења, као и трансформатори за пренос произведене електричне енергије према мрежи. У машинској згради ће, поред турбина и генератора, бити смјештена и сљедећа опрема: ормари интерфејса турбина и турбинских регулатора, звјездишта и изводи генератора, одводи са ормарима, ормари интерфејса генератора, трансформатори побуде и кочења, развод безпрекидног напајања напона 230 V, једносмјерни развод са исправљачима, акумулаторска батерија, командне табле агрегата, командна табла разводног постројења, командна табла сопствене потрошње и командна табла хидромашинске опреме. У свакој згради је уграђена мосна дизалица која служи за монтажу и одржавање опреме. Свих ових седам МХЕ ће радити као јединствен енергетски систем. 108

136 Проточни трактови свих МХЕ су димензионисани тако да су хидраулични губици сведени на минимум. У машинским зградама ће бити смјештене јаме за сакупљање оцједних вода са пумпама за испумпавање које ће се укључивати и искључивати аутоматски на ниво воде у јамаја. За послове монтаже, опслуживања, одржавања и ремонта предвиђене су сталне мосне дизалице прилагођене максималним масама у објектима. Мјеста и начини прикључења свих хидроелектрана слива Горње Неретве ће се обрадит у главном пројекту, а према претходној сагласности Електропривреде кроз локацијске услове. Техничко-технолошке карактеристике свих МХЕ у саставу су наведене у тачки Приказ врсте и количине потребне енергије и енергената, воде, сировина, потребног материјала за изградњу и др За изградњу ХЕС "Горња Неретва" идејним пројектом није одређен локација градилишта, градилишног насеља и поступак грађења. Све МХЕ могу се градити из једног градилишног насеља уколико све објекте буде градио један извођач радова. Градилишно насеље ће се моћи формирати и изван локације извођења радова, а на мјесто ивођења радова радници би се долазити свакодневно. Након избора извођача радова, елаборатом о начину изградње објеката, формирања градилишта, градилишног насеља, или више њих, одабраних грађевинских машина и опреме моћи ће се одредити и потребне количине енергената (електрична енергија, течна горива, мазива итд.) и воде за рад оперативе. Прелиминарно је процијењено да су двије локације довољне за градилишна насеља из којих се могу изградити све МХЕ које чине ХЕС "Горња Неретва". Једно насеље би било у близини ушћа Гребенац у Неретву (у мјесту Крупац), а друго у близини насеља Улог или у близини машинске зграде МХЕ "Улошки Бук". При изградњи објеката хидроенергетског система "Горња Неретва" процјијењено је да ће се ископати и утрошити ниже наведене количине материјала дате збирно за сваку од малих хидроелектрана на ријекама Неретва, Гребенац и Игашчица. МХЕ "Игашчица" - ископ m 3 - бетон 764 m 3 - арматура kg МХЕ "Гребенац-Крупац" - ископ m 3 - бетон 1008 m 3 - арматура kg МХЕ "Мједник" - ископ m 3 - бетон 153 m 3 - арматура kg МХЕ "Гребенац-ушће" - ископ m 3 - бетон 5218 m 3 - арматура kg МХЕ "Трновица" - ископ m 3 - бетон 810 m 3 - арматура kg МХЕ "Плачикус" - ископ m 3 - бетон 6100 m 3 109

137 Б А Њ А Л У К А - арматура kg МХЕ "Улошки Бук" - ископ m 3 - бетон m 3 - арматура kg - челик kg Као приступни путеви за све објекте ових МХЕ, осим за "Плачикус" и "Улошки Бук" користит ће се коридором трасе укопаног цјевовода. За "Плачикус" и "Улошки Бук" ће се изградити посебни приступни путеви. За "Плачикус" ће се приступни пут изградити од постојећег локалног пута у непосредној близини до локације бране и дање коридором укопаног цјевовода до машинске зграде. За "Улошки Бук" ће се изградити посебно приступни путеви за брану, а за машинску зграду постоји локална саобраћајнице. Сви приступни путеви ће бити макадамски било трасом цјевовода било са локалних саобраћајница. Укупно предвиђени радови на изради ових путева су: - дужина 4500 m - ископ m 3 - насип (тампон) 3632 m 3. Од ове количине ископа и насипа највећи дио је за приступ "Улошком Буку" и то м 3 ископа и 2550 м 3 насипа тампона. Снабдијевање водом Уколико се разматране локације за градилишна насеља усвоје на њима постоје повољни услови за снабдијевање питком водом. Вода за производњу бетона и друге потребе (прање, санитарије итд) се може црпити из водотока уколико исте не буде довољно из водоводне мреже. Све количине потребне воде су занемариве осим за евентуалну производњу бетона на градилишту. Снабдијевање грађевинским материјалом Грађевински материјал као што је цемент, дрвна грађа, арматура и слично ће се набављати у трговачким центрима, овисно о извођачу радова, и допремати на градилиште, гдје ће се ускладиштити на адекватан начин у привременом складишту (цемент у челичним преносивим силосима, а остала грађа у магацинима). Процијењене количине потребног материјала за изградњу објеката су наведене у горњем дијелу текста, а тачне количине потребног материјала ће се дати у главном пројекту. Ангажовање радне механизације током изградње За земљане и друге грађевинске радове ће се ангажовати механизација погоњена нафтним дериватима, при чему ће се снабдијевање горивом вршити на пумпним станицама у оближњим станицама за снабдијевање горивом моторних возила или властитим довозом горива аутоцистернама. За вертикални транспорт материјала користит ће се ауто дизалице погоњене нафтним дериватима. Извођење земљаних радова мора се временски ограничити у току дана на радно вријеме прве смјене са прекидом на пола смјене од најмање сат времена. За производњу бетона формираће се базе за производњу бетона или ће се довозити готов бетон са сталних база за производњу бетона. Евентуална опрема за производњу бетона на лицу мјеста може користити електричну енергију за погон или моторе са унутрашњим сагоријавањем што ће овисити о извођачу радова и организацији градилишта. Препоручује се довожење готовог бетона који се припрема изван ових радилишта. Идејним рјешењем није предвиђен начин припреме и уградње материјала. 110

138 Положај одлагалишта Ископани материјал ће се одлагати непосредно уз ископе, а након утрошка дијела ископаног материјала за затрпавање цјевовода и уређење терена вишак ће се одлагати трајно на најближу локалну депонију или на за то одређено мјесто од стране наклежне локалне управе. Тачне локације привременог одлагања материјала идејним рјешењем није одређена и ријешит ће се главним пројектом или елаборатом о уређењу градилишта. Процијењено је да ће се за све МХЕ, осим за "Улошки Бук", утрошити скоро сав ископани материјал за затрпавање и уређење терена, тако да значајног простора за одлагање вишка ископаног материјала из ових МХЕ неће требати. За одлагање вишка материјала из ископа за "Улошки Бук" предвиђене су двије локације: једна у подручју акумулације ове хидроелектране, а друга у долини Палешког потока. Коначна локација ће се одредити главним пројектом. Снабдијевање привремених градилишта енергентима и материјалима Електрична нергија за потребе градилишта (радне машине и расвјета) ће се обезбиједити привременим електро линијама од најближе нисконапонске мреже. Након завршетка изградње исте ће се уклонити. У непосредној близини предвиђених локација градилишних насеља постоји нисконапонска дистрибутивна мрежа. Резервно напајање, за евентуално нужно напајање у случају непредвиђеног нестанка електричне енергије, ће се обезбиједити помоћу дизел-електо агрегата одговарајуће снаге, који би у таквим случајевима напајала само приоритетне потрошаче. За овај агрегат ће се обезбиједити и одређена количина горива. Топлотну енергију за загријавање просторија за боравак радника у хладнијим данима обезбиједиће се ложењем огријевног дрвета у одговарајућим пећима или/и електричним гријалицама и то само ако се радови буду изводили и током хладних дана. Телекомуникације У ужој околини планираних градилишта и градилишних насеља не постоји изграђена телекомуникациона инфраструктура, а подручје је дјеломично покривено сигналом мобилне телефоније. Телефонску везу је потребно обезбиједити употребом мобилних телефона, постављањем привремених линија или на други одговарајући начин. 111

139 Приказ врсте и количине испуштених гасова, воде, и других течних и гасовитих отпадних материја, посматрано по технолошким цјелинама, укључујући: емисије у ваздух, испуштање у воду и земљиште, буку, вибрације, свјетлост, топлоту, зрачења Отпадне материје, гасови и друге емисије у околину могу се јавити при изградњи МХЕ хидроенергетског система "Горња Неретва", док се при раду не појављују ни гасови ни технолошки отпад, а могу се јавити отпади при одржавању опреме. Узевши у обзир параметре објекта из идејног пројекта и претпостављену потребну механизацију за обављање радова, производи ископавања (хумус, пијесак, шљунак, стијене), асфалтни материјал, бетон, гориво, грађевинске машине, очекује се емисија у околину у фази изградње која утиче на абиотичку и биотичку животну средину. ОТПАДНЕ МАТЕРИЈА И ЕМИСИЈЕ У ТОКУ ИЗГРАДЊЕ У току изградње објеката МХЕ хидроенергетског система "Горња Неретва" појавиће се извјесне коичине отпадних материја и гасова који доспијевју у околину (ваздух, воду, земљу), а појавиће се и бука и вибрације док је појава разних зрачења, као топлоте или свјетлости, занемарива. Одвођење отпадних вода из градилишног насеља Отпадне воде се могу јавити у објекатима које користе запослени на градилиштима. До уговора са извођачем радова не може се говорити о количини ових отпадних вода зато што се градилишно насеље може формирати и изван овог простора, а да радници долазе на простор изградње. У том случају ове отпадне воде не би имале утицаја на околину у простору изградње ових МХЕ. У случају више уговорених извођача радова (за сваку МХЕ посебно) и евентуално формирање градилишних насеља би могло бити разнолико на разним локацијама и на различите начине што би дало различите количине отпадних вода и њихово збринавање ће се рјешавати на различите начине. Одвођење отпадних вода из простора градилишта Отпадне воде на градилишту настају из сепарације шљунка и при припреми бетона. Отпадне воде на градилишту настају из сепарације шљунка и при припреми бетона, као и при копању темеља бране, канала за цјевовод и машинске зграде. Овисно о уговореном извођачу радова припрема бетона може бити у непосредној близини уградње (на водозахвату, траси цјевовода или машинској згради) са покретним аграгатима или да се довози готов бетон припремљен у сталној бази за производњу бетона изван простора уградње. У случају довоза готовог бетона не би се појавио проблем отпадне воде са градилишта. Код уговореног извођача радова ће се морати кроз уговор одредити обавеза одговарајућег пречишћавања отпадне воде настале при производњи бетона уколико се исти буде производио на мјесту уградње, односно у непосредној близини градилишта. Рјешење може бити у сакупљању воде у привремени таложник из кога би се чиста вода пуштала у водоток, а талог одлагао на одлагалиште отпада изван зоне градње. Количина отпадне воде при грађењу ће се моћи одредити након израде главног пројекта и избора машина и опреме за грађење, односно ангажованог извођача радова чији избор још није у поступку. Отпадно уље се не мора упоште појавити осим у инциндентним ситуацијама. 112

140 Б А Њ А Л У К А Чврсти отпад Могући чврсти отпад ће се појавити при извођењу радова је: -материјал од ископавања -остаци дрвене грађе при бетонерским радовима -остаци метала и других материјала -остаци бетона и асфалта. Рециклажни материјали као дрво, метали и слично ће се збринути преко предузећа за рад са рециклажним отпадом, а остали отпад одложити на одлагалиште одређено по одлуци локалне управе. Течни отпад Могући течни отпад су горива за машине и средстава за подмазивање уз могуће просипање. Могуће отпадне материје које загађују животну средину (ако се не примијене мјере за ублажавање утицаја, прописане у овој студији), а могу се појавити у раду механизације, су цурења машинског уља или горива из механизације. Ова цурења су најчешће безначајна пошто се у таквим случајевима машина зауставља и поправља. Други извор течног отпада настаје при одржавању опреме и механизације. При одржавању опреме и механизације исту је потребно прво опрати. При томе се издвајају наслаге земље и прашине које су често зауљене. Такођер је сваки дио који се растави замашћен или зауљен па се прије поправке врши одмашћивање. При прању се користи вода под притиском, често, помијешана са детерџентима за одмашћивање. Већина машина користи уље за подмазивање које се периодично мијења. Све су ово потенцијални загађивачи околине. Радови на одржавању се изводе као текуће одржавање, периодични прегледи, редовно сервисирање и оправке кварова. При овим радовима могу се појавити наведене отпадне материје штетне по околину, нарочито земљу и воду. С овим материјалима се мора адекватно поступати да не доспију у околину већ се збрињавају по прописима. Сва сервисирања и ванредне оправке се могу изводити у одговарајућим радионицама чиме ће се употпуности избјећи могуће загађење околине на мјесту изградње ових хидроелектрана. Ово је потребно дефинисати уговором са извођачем радова. Емисије у ваздух Могуће емисије у ваздух су: - емисија прашине усљед неадекватног транспорта материјала; - емисија прашине усљед извођења грађевинских земљаних радова; - емисија издувних гасова механизације која ће се користити при изградњи. Количине ових емисија ће овисити о примијењеној механизацији за изградњу и о организацији градилишта и изградње што ће овисити о изабраном извођачу радова. Утицај ових емисија се може умањити или у потпуности избјећи организацијом градилишта, и кориштењем одговарајуће механизације. Бука и вибрације Ниво буке и вибрација у току изградње ће овисити о употријебљеној механизацији и организацији градилишта. Ако се, на примјер, на градилишта буде довозио готов бетон бука од постројења за производњу бетона ће се у потпуности избјећи. Слично је и са осталим операцијама при изградњи објеката ових МХЕ. Утицај овако произведене буке и вибрација је привремен и престаје завршетком изградње сваког од дијелова МХЕ (водозахват, цјевовод, машинска зграда). 113

141 Свјетлост и топлота Појаве свјетлости која би нарушавала околину неће бити уколико се сви радови буду изводили дању. Уколико буде ноћног рада исти ће бити краткотрајан и расвјета неће имати посљедица на околину. Извор топлоте који ће настајати радом мотора грађевинских машина, занемарив је и не може имати утицаја на околину. Другог извора топлоте неће бити. Зрачења Зрачења која ће се јављати у току изградње објеката ових МХЕ ће бити електромагнетна зрачења од уређаја, опреме и каблова који обезбеђују електричну енергију у току изградње. Других врста зрачења неће бити. Ова зрачења ће утицати на запослене при извођењу грађевинских радова и на животиње и биљни свијет у непосредној околини електро водича и занемарив је са становишта опасности по људе, биљни и животињски свијет. Ниво овог зрачења ће овистити о потребној снази електричне енергије коју ће користити опрема на градилишту. Ради ублажавања утицаја на околину током извођења радова потребно је, између осталог, предузети и сљедеће: - извођење пројектованог обима и врсте радова према техничкој документацији - кориштење одговарајуће механизавије и њено одржавање у исправном стању уз одговарајућу организацију одржавања - строга котнтрола кориштења уља и горива за механизацију и одлагања отпадног уља уз отклањање са радилишта по прописима - на одлагалиштима материјала извести одговарајуће радове ради спречавања клизишта и нестабилности косина - одговарајуће манипулисање отпадним водама и комуналним отпадом на градилиштима и у градилишним насељима. Инвеститор је обавезан да прије добијања еколошке дозволе уради План управљања отпадом, према "Закону о управљању отпадом". У циљу постизања контроле над активностима, које могу за резултат имати нарушавање животне средине, неопходно је успоставити адекватну организацију градилишта. ОТПАДНЕ МАТЕРИЈА И ЕМИСИЈЕ У ТОКУ ЕКСПЛОАТАЦИЈЕ Отпадне материје Опрема за производњу електричне енергије у свим МХЕ хидроенергетског система "Горња Неретва" у свом раду не производи отпадне материје које могу негативно утицати на животну средину. Због аутоматског рада ових хидроелектрана исте немају сталну посаду те се не појављује ни комунални отпад од запосленика. Такођер нема ни испуштања отпадних вода или других текућих материја. При производњи електричне енергије у хидроелектранама овог типа, нема емисије штетних гасова у атмосферу, што је предност према Kyoto протоколу (1997. године). Овај вид производње електричне енргије је најчистији начин производње и из природног обновљивог извора енергије. У току експлоатације ових МХЕ настајаће сљедеће врсте отпада: - отпадно уље и маст и средства за чишћење при одржавању постројења - комунални отпад нехатом бачен у водоток или околину од радника при одржавању. Могуће неконтролисано исцурење уља из тубина, генератора и трансформатора при хавариским ситуацијама, и отицање уља у водоток спријечит ће се одговарајућим техничким рјешењима што је предмет главног пројекта. 114

142 Бука и вибрације Бука и вибрације настају радом турбина, генератора и трансформатора, МХЕ хидроенергетског система "Горња Неретва", смјештених у машинским зградама и уз њих. Бука и вибрације који настаје од рада турбина и генератора, задржавају се највећим дијелом унутар машинске зграде. Утицај ове буке на околину је занемарив, а уз шумове које настају од водотока се неће ни осјетити. Животиње које живе у околини се релативно брзо навикну на овај ниво буке те исти нема примјетног негативног утицаја. Свјетлост и топлота Прекомјерног извора свјетлости, која би утицала на околину неће бити из објекта ових електрана. Све што може нарушити постојећу околину је освјетљење објекта ноћу на шта се временом животиње навикну, а на биљке нема негативног утицаја. Извора топлоте, који би утицао на околину, из ових хидроелектрана не може бити. Остала зрачења Све МХЕ хидроенергетског система "Горња Неретва" ће производити електричну енергију при чему се јављају електромагнетна зрачења у непосредној близини дијелова постројења за производњу и пренос електричне енергије: генератори, тренсформатори, расклопна постројења, кабловски водићи електричне енергије за напајање уређаја и расвјете у околини машинске зграде и високонапонски водићи за везу са преносном мрежом према потрошачима. Електромагнетно зрачење нагло опада са удаљености од извора зрачења. Ово зрачење може утицати на запослене при обиласку, контролама и одржавању пошто ове МХЕ немају сталну посаду (аутоматски рад), а само високонапонски водићи за везу са преносном мрежом имају утицај ван круга електрана. Досадашња искуства су показала да ова зрачења немају посебног штетног утицаја на околину, а посебно из ових постројења релативно мале снаге. При раду ових малих електрана неће бити других видова зрачења. 115

143 Идентификација врста и процјена количине могућег отпада, приказ технологије третирања (прерада, рециклажа, одлагање) и свих врста отпадних материја На основу мјерења нултог стања и валоризације терена може се закључити да се ради о здравој ненарушеној животној средини свих њених елемената: ваздух, вода, бука, пејсажне карактеристике, флора, фауна, као и других елемената. На основу свих вреднованих елемената, а на основу важеће законске регулативе Републике Српске може се закључити да нису идентификовани никакви извори емисије који нарушавају околину на разматраном подручја. Приликом извођења грађевинских радова на изградњи малих хидроелектрана на ријеци Неретви могу настати одређене количине грађевинског отпада, отпадних уља, масти и слично који могу утицати на стање у околини. Правилним прорачунима, добром организацијом при извођењу радова и одговорним поступањем са грађевинским материјалом и одржавањем грађевинских машина, количина отпада који онечишћује околину може се избјећи или свести на занемарив утицај на околину. Током изградње ове три МХЕ на ријеци Неретви, доћи ће до ископа стијенског и земљаног материјала у значајним количинама. Један дио овог материјала ће бити искоришћени као грађевински материјал: агрегат за бетон, гранулат за насипање приступних путева, насипање ископа након постављања цјевовода и сличо. На овај начин добар дио материјала ће бити рециклиран. Овај материјал ће се депоновати на простору за привремено одлагање ископаног материјала уздуж трасе за полагање цјевовода, односно у непосредној близини водозахвата. Сви радови на ископу материјала за полагање цјевовода ће се изводити суксесивно тако да ће количина привремено одлаганог материјала бити минимална и заузимат ће малу површину околног простора. Евентуални остатак ископаног материјала ће се одложити на за то одређено мјесто у сарадњи са надлежним комуналним предузећем, односно надлежним локалним институцијама. Као чврсти отпад у току процеса изградње хидроелектране, може настати и чврсти комунални отпад који ће бити неопходно сакупљати у контејнере за ту врсту отпада, а који ће се празнити у оквиру уговора са надлежним комуналним предузећем. Количине поменутих материјала ће се моћи одредити након познатог извађапча радова, механизације која ће се користити и елабората градилишта односно процеса изградње. За овај посао може се ангажовати један извођач за све три МХЕ или више њих, што ће овисити о уговарачу, те је тим још теже дати било какву процјену количине отпадних материјала које треба елиминисати из подручја изградње ових МХЕ. Због аутоматског рада МХЕ појава отпадних материја ће се јавити искључиво у машинској згради при извођењу радова редовног одржавања турбина, генератора и трансформатора и интервенција при евентуалном квару истих. Отпадне материје у овим случајевима су уља и масти, средства за чишћење при одржавању и вода од прања просторија у објекту. Количина истих је промјенљива и овиси о врсти интервнеције на опреми. Правилним манипулисањем и организованим одржавањем овај отпад не може имати утицај на околину, јер се исти мора уклонити и одлагати на за то предвиђено мјесто (одговарајућу комуналну депонију) изван објекта и околног простора и упутити на рециклажу или спаљивање отпадних уља и масти по пропису за исте. Количина овог отпада је релативно мала. Евентуално зауљена вода за прење се пушта у водоток преко сепаратора уља. Након завршетка радова на изградњи сваке од три МХЕ обавезно је спровести сљедеће активности: - објекте за смјештај радника (уколико исти буду у зони изградње) и друге помоћне објекте уклонити и простор довести што сличније првобитном стању; - евентуалне септичке јаме осигурати према важећој законској регулативи. 116

144 Б А Њ А Л У К А Према Правилнику о категоријама отпада са каталогом (Сл. гласник РС, бр. 39/05), отпад који ће се продуковати у току изградње МХЕ може се сврстати према каталошким шифрама у слиједеће категорије: 17 грађевински отпад и отпад од рушења бетон цигла, плочице и керамика земља, камен и муљевити отпад ископан багером * земља и камен који садрже опасне супстанце земља и камен другачији од оних наведених у * муљевити отпад ископан багером који садржи опасне супстанце муљевити отпад ископан багером другачији од оних наведених у метали (укључујући и њихове легуре) гвожђе и челик каблови другачији од оних наведених у остали отпади од грађења и рушења 15 отпад од амбалаже, апсорбенти, крпе за брисање, материјали за филтрирање и заштитна одјећа, ако није другачије специфицирано амбалажа (укључујући посебно сакупљену амбалажу у комуналном отпаду) мијешана амбалажа * амбалажа која садржи остатке опасних супстанци или је контаминирана опасним супстанцама * метална амбалажа која садржи опасан чврст порозни матрикс, укључујући и празне боце под притиском 13 отпади од уља и остатка течних горива (осим јестивих уља и оних у поглављима и 19) отпадна хидраулична уља отпадна моторна уља, уља за мјењаче и подмазивање садржај сепаратора уље / вода отпади од течних горива отпадна уља која нису другачије спецификована 08 отпади од производње, формулације, снабдијевања и употребе премаза, љепила, заптивача и штампарских мастила * отпадна боја и лак који садрже органске раствараче и друге опасне супстанце отпадна боја и лак другачији од оних наведених у отпади који нису другачије спецификовани 20 општински отпади (кућни отпад и слични комерцијални и инд. отпади), укључујући одвојено сакупљене фракције одвојено скупљање фракција (изузев 15 01) папир и картон стакло биоразградиви кухињски и отпад из ресторана дрво другачије од оног наведеног у пластика метали остале фракције које нису другачије специфициране НАПОМЕНА :У каталогу отпада, опасан отпад је означен звјездицом 117

145 2.4. Опис могућих утицаја пројекта, приказ могућих потенцијалних промјена у животној средини за вријеме извођења радова, редовног рада објекта, или активности и за случај несрећа већих размјера, као и процјена да ли су промјене привременог или трајног карактера Могући утицаји изградње хидроенергетских објеката на животну средину сврставају се у двије основне категорије: - утицаји у току изградње хидроенергетских објеката, и - утицаји у току експлоатације хидроенергетских објеката. Прву категорију представљају утицаји који су посљедица изградње објеката водозахвата, и машинске зграде. Другу категорију чине утицаји који произилазе након успостављања објеката водозахвата, преградног мјеста, машинске зграде. Утицаји током извођења радова Могући утицаји на животну средину у фази изградње објеката система су привременог карактера, ограничени по трајању и интензитету. Просторно су ограничени на локације извођења радова, привредно градилиште, приступне саобраћајнице, локације позајмишта, одлагалишта и депонија грађевинског материјала. Настају као посљедица присуства људи, механизације, примјене различитих технологија и организације извођења радова и обухватају: повећање нивоа буке и вибрација, нарушавање квалитета ваздуха, површинских вода и земљишта, визуелне ефекте, заузеће простора, отежан саобраћај и утицај на екосистеме. Бука се као неминован пратилац јавља се при извођењу грађевинских радова, при раду ангажоване механизације, а далеко највећа бука се очекује током бушачко-минерских радова. Просторно, бука има највеће негативне ефекте на мјесту одвијања радова и привременог је карактера. На промјену квалитета ваздуха утичу: прашина емитована током минирања и извођења радова, издувни гасови (CO 2, NOx, SO 2, чађ) из грађевинских машина и возила која користе нафтне деривате као погонско гориво, гасови и дим при минирању и непријатни мириси. Негативни утицај је ограничен на простор привредног градилишта и најближу околину, тако да неће доћи до погоршавања квалитета ваздуха у ширим размјерама. У површинске воде, подземне воде и земљиште могу доспјети одређене количине суспендованог материјала приликом извођења земљаних радова: ископа, насипања, депоновања, као и опасних отпадних материја из грађевинских машина и возила усљед њихове неисправности и немарности надлежног особља. Земљиште такође може бити угрожено неконтролисаним одлагањем ископаног, грађевинског материјала и комуналног отпада, као и објектима за смјештај извођача радова, усљед продукције отпадних вода. Визуелно-естетски ефекти и заузеће простора су привременог или трајног карактера и односе се на промјене околине усљед извођења главних земљаних радова, отварања градилишта и привремених градилишних објеката, позајмишта, формирања привремених и сталних депонија, трасирања приступних путева. Дуж постојећих и нових приступних саобраћајница у околини објеката система, позајмишта и депонија могу се очекивати негативни ефекти усљед појачаног и отежаног саобраћаја. Објекти МХЕ ће бити лоцирани у ненасељеним и тешко приступачним или потпуно неприступачним предјелима. 118

146 Локалитети који ће бити третирани захватима у простору и грађевинским радовима, довољно су удаљени од руралних насеља, тако да неће бити директних инпута на животне услове становништва и њихова материјална добра. Током извођења радова повремено ће се ослобађати бука, вибрације, прашина и издувни гасови од рада механизације, превозних средстава и сл. Пошто ће се радови одвијати изван насеља и ловишта ниво буке, вибрација, прашине и издувних гасова не би требао бити проблем, тим прије што ће се подузети и мјере ублажавања истих. Радови ће се изводити дању, тако да евентуално ширење буке - еха и вибрација од механизације до значајно удаљених насеља, неће иритирати становништво нити реметити ноћни мир дивљачи и фауне уопште. У ужем обухвату подручја и животној средини на коју би изградња објеката хидроелектране могла имати утицај, нема регистроване културно-историјске баштине. Искориштавање водне снаге jе значајно за енергетске потребе околиних руралних насеља и привреде, односно за изградњу малих хидроелектрана као привредних субјеката битних за развој тог подручја. До сада се није много учинило на адекватном кориштењу водних ресурса, што отвара простор за планирање истог, по концепту одрживог развоја. Имплементацијом пројекта промијенит ће се постојећи изглед у дијелу корита cа водозахватом и прикључком цјевовода. Аутентични изглед водотока jе, иначе, већ нарушен изградњом бетонских носача за мостове и обалних подзида на том дијелу слива за потребе шумске жељезнице и локалних макадамских путева. Грађевински радови директно у кориту водотока Радови унутар ријечног корита привремено ће нарушити квалитет воде и водотока, тј. допринијети замућењу воде суспендованим честицама. Процијењено је да интензитет замућења воде неће бити већи од природног у току периода великих вода и бујица. Да би се ублажили ти привремени негативни ефекти, радит ће се у периоду ниског водостаја и користити помоћне преграде за задржавање и дренажу суспендираних честица и грађевинског материјала. Накупине тог материјала ће се вадит, но могућности искористити за радове на изградњи цјевовода или одвући на најближу депонију. Поремећај еколошке равнотеже екосистема Док трају грађевински радови унутар водотока на изградњи водозахвата, таложнице и почетног дијела цијевовода неминовно ће бити поремећени еколошки услови и слободни миграторни путеви малобројних акватичних организама. Процјењује се да то неће бити дуготрајно, те да неће доћи до знатнијих штета у том екосистему и низводно. У току радова ће се водити рачуна ο минимизирању могућих посљедица за екосистем и акватичне организме, водећи рачуна да се узурпира и девастира што мањи сегмент водотока. У складу са могућностима, одржават ће се слободни пролаз за миграцију акватичних организама, те подузимати објективно могуће интервентне санационе мјере. Уколико се деси евидентна штета за рибљи фонд и друге акватичне организме, инвеститор ће извршити надокнаду и урадити програм санације екосистема, сходно Закону ο рибарству и Закону ο заштити природе Републике Српске. 119

147 Узурпација и оштећење шумског и приобалног земљишта, те девастација дендрофлоре, грмоликих и зељастих форми Неизбјежно ће се одређена количина и квадратура земљишта са извјесном количином грмоликог и зељастог биљног фонда, те евентуално неколико стабала посијећи и девастирати, што ће се утврдити и евидентирати. Урадиће се квантитативна и квалитативна спецификација штете од стране стручне комисије, те извршити обештећење за уништену вегетацију, сходно одредбама законских прописа. Урадиће се и имплементирати пројекат уређења земљишта и ревитализације зеленила. Ископ земље, те привремено депонирање исте и грађевинског материјала Изградња трасе цјевовода, најдужим дијелом, ситуира се на десној односно лијевој обали ријеке. За полагање цјевовода и његово стабилизирање вршиће се дјеломично ископавање земље и камена, те крчење самониклог растиња. Ископ камена, земљаног материјала и биомасе приликом изградње инфраструктурних елемената и објекта електране, радит ће се сукцесивно no дионицама, како би се избјегло депоновање већих количина тих и грађевинских материјала у привремено узурпираном простору грађевинским захватима. Утврдиће се, уредити и означити привремено складиште грађевинског материјала и депо отпадних материја. Највећи дио ископног материјала ће се искористити за планиране грађевинске радове на изградњи хидроелектране Бука, вибрације и емисија загађивача у ваздух Током извођења радова повремено ће се ослобађати бука, вибрације, прашина и издувни гасови од рада механизације, превозних средстава и сл. Пошто ће се радови одвијати изван насеља и ловишта ниво буке, вибрација, прашине и издувних гасова не би требао бити проблем, тим прије што ће се подузети и мјере ублажавања истих и неће прелазити величине од постојећих параметара. Радови ће се изводити дању, тако да евентуално ширење буке - еха и вибрација од механизације до значајно удаљених насеља, неће иритирати становништво нити реметити ноћни мир дивљачи и фауне уопште. У току сушног периода емисија прашине ће се ублажавати прскањем околног простора, а радници заштитити заштитном опремом. Након рекогнисцирања терена може се закључити да ће бити потребе за минирањем терена. Због минерских радова подузет ће се мјере упозорења, алармирања и заштите радника и евентуалних пролазника, те потенцијална заштита дивљачи и фауне. На градилиштима и за транспорт опреме и материјала искључиво ће се користити технички исправна механизација и превозна средстава, cа стандардним горивом. Тако би се минимизирала могућност инцидентног загађење ваздуха. Такође, у току радова не смије доћи до цурења уља и горива из механизације, што треба континуирано надзирати. 120

148 Производња отпада Отпадних материја и биомасе ће се засигурно акумулирати у току припремних, грађевинских и других радова. Отпадне материје, биомаса, као и неискориштени грађевински материјал ће се прикупљати на одређеним привременим и контролираним депонијама. Све употребљиве отпадне материје и биомаса ће се усмјерити за поновно кориштење и рециклажу. Отпад ће се коначно збринути на најближој депонији отпада. Ископ камена, земљаног материјала и биомасе приликом изградње инфраструктурних елемената и објекта електране, радит ће се сукцесивно но дионицама, како би се избјегло депонирање већих количина тих и грађевинских материјала у привремено узурпираном простору грађевинским захватима. Утврдиће се, уредити и означити привремено складиште грађевинског материјала и депо отпадних материја. Утицаји у току експлоатације Измјена првобитног стања третираног екосистема и минимално нарушавање еколошких фактора за акватичне организме је неминовно. Процјена је да ће рад МХЕ имати прихватљиве инпуте на природну равнотежу екоситема слива ријеке Неретве. Током времена, биодинамички процеси у том екосистему ће допринијети адаптирању акватичних организама промјенама у том водотоку. Управљање системом водозахвата Водозахват је пројектован тако да се спријечи било какво продирање у постројења и угрожавање рибљег фонда и других акватичних организама.одржавање водозахвата битан је елемент сигурности акватичних организама, што ће се дефинисати у Плану управљања МХЕ и у дозволи за рад. Чишћење решетки на водозахвату и пјесколова од акумулисаног наноса, радит ће се сходно потреби и у складу са прописима из области заштите вода и животне средине. У главном пројекту и Плану управљања МХЕ дефинисат ће се систем интерног мониторинга хидролошког режима воде, те надзора и осигурања еколошког и технолошког минимума у свим приликама. У случају ниског водостаја, који би могао прво угрозити утврђени технолошки минимум турбине на еколошки минимум, обуставит ће се рад МХЕ. 121

149 Одржавање енергетског трансформатора и других уређаја У пројекту jе планирана, у засебном боксу машинске зграде инсталација трофазног енергетског трансформатора. Пројектом jе предвиђена могућност инсталисања одговарајућег сухог енергетског трансформатора, а у случају опредјељења за инсталисање трансформатором са минералним уљем - као изолационим медијем, осигурање изградње уљне јаме - танкване (сходно техничким стандардима), као и редовна контрола исправности и одржавања исте. Контрола и одржавање нивоа буке и вибрација Ниво буке и вибрација трансфоматора и других уређаја, контролисат ће се и одржавати у складу са одобреним техничким карактеристикама истих пo питању емитовања нивоа буке и вибрација. Управљање отпадним материјама Управљање отпадним материјама вршиће се сходно прописима из области управљања отпадом и водама. Урадиће се План управљања отпадом за МХЕ на ријеци Неретви. Отпада из категорије опасног отпада неће бити. Успоставиће се евиденција ο количинама, врсти и начину збрињавања отпадних материја. Вршиће се прикупљање, селектовање и адекватно коначно збрињавање отпадних уља и чврстог енергетског отпада, након ремонта и редовних радова на одржавању МХЕ Све отпадне материје које jе могуће рециклирати, сакупљаће се и предавати лиценцираним фирмама за управљање тим материјама. Коначно одлагање отпада вршиће се на адекватан начин. Позитивни ефекти пројекта У циљу искориштавања хидроенергетског потенцијала на водотоку ријеке Неретве и њене притоке, израђена је студија хидроенергетског искориштења, те су одређене локације на којима постоји оправданост искориштавања овог енергетског потенцијала за производњу електричне енергије. Поред студије обрађивач је и сам вршио неколико серија хидрометријских мјерења само ради контроле датих параметара из студије. Техничко рјешење цијелог постројења МХЕ је базирано на искуствима већ урађених сличних објеката која су се показала задовољавајућим у условима експлоатације. Наравно, у ово техничко рјешење су уграђена и нова искуства базирана на развоју нових технологија из области које се примјењују у експлоатацији оваквих постројења. Изградњом система МХЕ, и накандним одржавањем истих, осигураће се лака приступачност до појединих објеката, који су до сада били ван могућности колског приступа и осигураће се довољне количине воде у захватима, које ће у најсушнијим периодима уз лаку приступачност, моћи да послуже за успјешно санирање евентуалних пожара. 122

150 Продређивања листе могућих утицаја пројекта изградње система МХЕ на животну средину примјењена је метода EUROPEAID/119165/C/SV/BA - Red Flags тј. метода утврђивања критичних утицаја на животну средину, као и метода за дефинисање подручја могућег утицаја са интензитетом и значајем. Када кажемо критични утицаји, мислимо на критичне тачке које се морају процијенити и узети у обзир када су у питању утицаји на животну средину проузроковани изградњом или/и радом одређеног објекта. Ипак, мора се запазити да су ови критични утицаји само дио укупних утицаја објекта и вјероватно је да ће они бити промјењиви у односу на величину и интензитет од случаја до случаја. У даљем тексту дате су критичне тачке везане за утицаје на животну средину за секторе објеката/радова који односе се на сектор хидрауличких објеката/радова (EUROPEAID/119165/C/SV/BA Red Flags). Табела 40. Листа критичних утицаја према ЕУ директиви за сектор хидрауличних објеката Животна средина или параметар Фаза (И: Изградња Р: Рад) Критични утицаји Пејзаж И, Р Утицаји на пејзаж: мијењање пропадање, утицај на линију хоризонта, абнормална интеграција у подручју објекта Земљиште Р Смањење преношења наноса са утицајима на квалитет приобалног тла, посебно када су у питању бране, захвати на водотоцима, радови на спречавању поплава. Мијењање плодности тла, у случају Вода радова на спречавању поплава И Повећање мутноће воде низводно од радова, посебно када се ради о изградњи брана или хидроелектрана Р Бране, акумулације, хидроелектране: Смањење протока површинских вода низводно са утицајима на флору и фауну, те смањење количине подземне воде у низводном дијелу Захвати на водотоцима и захватање воде: Промјена количине површинских и подземних вода Главне канализационе цијеви: Промјена квалитета воде реципијента Наводњавање: Смањена количина и квалитет воде низводно Радови на спречавању поплава: Повећање великих вода и нивоа воде Ваздух Р Промјена микроклиме подручја у случајевима великих акумулација са утицајима на флору 123

151 Природа акционарско друштво Б А Њ А Л У К А И Заузимање важних или значајних природних станишта фауне и флоре Бране, акумулације, хидроелектране са акумулацијама, захвати на водотоцима, захватање воде, радови на спречавању поплава: Смањење миграције вјероватно водне фауне Радови на спречавању поплава: Смањење приобалне флоре Р Опасност од узроковања даљних утицаја због додатних кориштења објекта Утицаји на еколошки осјетљива или заштићена подручја Бране, акумулације, хидроелектране, захватање површинских вода: Утицај на миграције водне фауне Радови на спречавању поплава: Смањење приобалне флоре и фауне Утицајно подручје је простор на којем се јављају промјене у односу на постојеће стање животне средине. Величина зависи од техничких рјешења која ће произвести жељени или дозвољени ниво утицаја. Критеријуми и мјере утицаја утврђују мјеродавне институције друштва и државне управе дијелом на приједлог пројектанта и планера, уважавајући захтјеве како корисника простора којег запосједа објект тако и корисника простора на којем објект има утицај. Подручје директног утицаја је простор директног запосједања објекта. На том простору проводе се грађевински радови који заузимају и мијењају станишта људи, биљака и животиња. Подручје изравног утицаја МХЕ је подручје углавном унутар линија запосједања. Подручје индиректног утицаја је простор на којем није саграђен објект, а на којем се осјећа утицај због изградње објекта. Индиректни утицаји се дефинишу као утицаји на животну средину, који нису директан резултат пројекта, често настали удаљено од њега или као резултат сложених путања. Некад се о њима говори као о утицајима другог или трећег нивоа, или секундарним утицајима. Кумулативни утицаји резултирају из растућих промјена узрокованих неким другим прошлим, садашњим или разумно предвидивим акцијама заједно с пројектом. Интеракција утицаја (синергетски утицаји) је реакција између утицаја, било да је то између утицаја само једног пројекта или између утицаја других пројеката у подручју. У складу са најбољим ЕУ праксама процјена индиректних и кумулативних утицаја, и интеракција утицаја не треба се сматрати посебном фазом у процесу ПУЖС (процјена о утицају на животну средину). Процјена таквих утицаја се посматра као интегрални дио свих фаза процеса. Методе и средства за процјену индиректних и кумулативних утицаја и интеракције утицаја сврставају се у двије основне групе: Технике одређивања обима и идентификације утицаја њима се идентифицира како и гдје би се појавио индиректни или кумулативни утицај или интеракција утицаја. Технике процјене њима се квантифицира и предвиђа величина и значај утицаја на основу њиховог контекста и интензитета. 124

152 Метода би требала бити практична и прикладна за пројекат с обзиром на податке, вријеме и доступност финансијских ресурса. Кључне тачке које треба имати у виду када се бирају методе су: природа утицаја доступност и квалитет података доступност ресурса (вријеме, финансије и кадар). Да би се омогућила идентификација и процјена потенцијалних индиректних и кумулативних утицаја и интеракција утицаја, требају се добити детаљне информације о предложеном развоју. Кључне карактеристике пројекта ће бити важне приликом дјеловања на такве утицаје. Ово може укључивати информације о фазама пројекта, размјеру пројекта, тлоцрту локације, емисијама у земљиште, ваздух и воду, пратећи развој и предложеним мјерама ублажавања. Посебна пажња се треба посветити дефинисању нултог стања угрожене животне средине. Нулто стање пружа контекст за евалуацију утицаја на животну средину пројекта, а тиме и индиректних и кумулативних утицаја, као и интеракције утицаја. База података који су потребни за процјену индиректних и кумулативних утицаја, као и интеракције утицаја, ће се вјероватно проширити у поређењу са информацијама прикупљеним о директним утицајима у погледу географских и временских граница. Прикупљање података треба бити фокусирано на одређивање тренутног и будућег статуса ресурса животне средине, историјских трендова, постојећих регулаторних стандарда и развојних планова и програма. Одређивање преносног капацитета или граничних ресурса може такође помоћи при процјени значаја индиректних и кумулативних утицаја као и интеракција утицаја. Када је утицај идентификован, слиједећи корак ће бити установити величину утицаја и његов значај. Успостављање критеријума значаја за индиректне и кумулативне утицаје, као и за интеракцију утицаја, може бити сложеније него за директне утицаје. Треба обратити пажњу на одговарајуће мјере ублажавања за индиректне и кумулативне утицаје, као и за интеракцију утицаја. Осим тога, треба признати да индиректне и кумулативне утицаје, као и интеракцију утицаја, могу проузрочити саме мјере ублажавања, резултујући "премјештањем утицаја". Процјена индиректних и кумулативних утицаја као и интеракције утицаја је итерацијски (поновљиви) процес у којем се потенцијал за такве утицаје преиспитује кроз све фазе пројекта. Као што је уопште случај са процјеном животне средине, постоје нејасноће и проблеми када се врши процјена индиректних и кумулативних утицаја, као и интеракције утицаја. Било које претпоставке које се користе приликом процјене се, према томе, требају документовати. Студијом о утицају на животну средину вредноваће се да ли су сагледани сви могући утицаји како би се исправно дефинисали услови и мјере за заштиту и уређење животне средине са приједлогом мониторинг плана. 125

153 2.4.1.Промјене квалитета ваздуха, воде, земљишта, нивоа буке, интензитета вибрација, зрачења, флоре и фауне Промјене квалитета ваздуха У току извођења радова на изградњи предметних објеката на ријеци Неретви (изградња приступних путева, на локацији током грађевинских активности на градилишту и дуж приступних путева, током допремања грађевинског материјала и одвожења отпадног материјала,) очекује се емисија прашине и емисија издувних гасова из мотора са унутрашњим сагоријевањем. Неефикасност мотора са унутрашњим сагоријевањем и високе радне температуре производе нуспроизводе као најзначајније загађујуће материје: азотни оксиди (NО x ), угљоводоници, угљенмоноксид (CO), сумпордиоксид (SO 2 ), честице (чађ и лебдеће честице), олово, алдехиди и други секундарни полутанти. Ово нарочито може бити изражено усљед употребе возила без еколошких катализатора. Загађујуће материје које су саставни дио издувних гасова могу бити примарне, које настају при сагоријевању горива, и секундарне, које настају у атмосфери разлагањем примарних загађујућих материја. Загађујуће материје које настају као посљедица саобраћаја шире се под дејством вјетрова у атмосферу, при чему се разрјеђују Промјене квалитета вода Не очекују се значајније промјене квалитета природних вода у току ријеке Неретве. Очекује се да ће се десити промјене на физичко хемијским параметрима који су анализирани у поглављу (Квалитет површинских вода), које ће имати позитивни утицај, јер се са повећањем температуре воде повећава се садржај О 2 и побољшава стање у акватичним заједницима, односно вриједности индекса сапробности. Замућеност воде се може појавити у периоду извођења одређених радова на ископу, насипању и одлагању материјала, као и у периоду градње објеката и пратеће инфраструктуре (приступни путеви, повремене и трајне саобраћајнице), чему треба посветити посебну пажњу. 126

154 Промјене коришћења земљишта Изградњом система МХЕ на ријеци Неретви, не очекују се значајније промјене у односу на постојећи начин коришћења земљишта на овом подручју. Једина значајнија промјена намјене земљишта ће бити на мјесту изградње машинских кућа, када ће доћи до промјене постојећих намјена у грађевинско земљиште. Обзиром да величину ових парцела, може се сматрати да су поменуте промјене намјене актуелног коришћења земљишта готово занемариве Промјене нивоа буке У току извођења радова на изградњи објеката МХЕ може се очекивати повећани ниво буке у односу на околину. Бука се може појавити као посљедица: - рада постројења на изградњи објеката; - одговарајућих дјелатности радника; - повећаног саобраћаја моторних возила која долазе на градилишта. Интензитет штетног дјеловања сваког од наведених фактора је у директној вези са удаљеностима између постројења за прављење бетона, складишта грађевинског материјала, одлагалишта отпадних материјала те локације грађевинских објеката (објеката који су предмет изградње у оквиру система МХЕ). Затим, интензитет испољавања наведених фактора увелико зависи и од врста радних машина које буду употребљаване, њиховог техничког стања. У фази изградње, при извођењу грађевинских радова, извођач радова мора да користи савремену опрему која има пригушиваче буке уз поштовање одређеног броја радних сати у току дана. Временски период у ком се очекује висок степен деградирајућег утицаја хидроелектрана је период припрема за изградњу и период њене изградње. 127

155 Промјене нивоа зрачења Изградњом система МХЕ заједно са припадајућом опремом (трафостаница, далеководи) повећаће се густина узрочника који емитују електромагнетна (ЕМ) поља ниске фреквенције. Нејонизујуће зрачење Нејонизујуће зрачење је ЕМ зрачење које не посједује довољну енергију да изазове јонизацију у живим организмима. Природни извори нејонизујућег зрачења су ријетки и изразито слаби. ВНФ поља (поља врло ниске фреквенције) по дефиницији су поља фреквенције до 3 khz. На овим фреквенцијама, таласна дужина је веома велика (6000 km за 50 Hz и 5000 km за 60 Hz). Електрична и магнетна поља, у овом опсегу, дјелују независно и тако се и мјере. Пошто је 6000/5000-километарска 78 km таласна дужина, 50/60 Hz-ног зрачења много већа од релевантних удаљености од извора поља, интензитет тзв. блиског поља је знатно већи од тзв. поља зрачења. практично, само 1 МW је израчен са 10-километарског преносног енергетског вода 60 Hz, 500 МW, што је јако мали дио од енергије која се преноси. Познато је да у околини сваког проводника кроз који тече наизмјенична струја постоји електромагнетно поље. Интензитет електромагнетног поља опада са квадратом растојања од проводника. На већим удаљеностима ефекат нејонизујућег зрачења које потиче од таквог поља постаје безначајан. Магнетно поље симетричног трофазног вода састављеног од три хоризонтална или вертикална проводника на једнакој удаљености један од другога опада са квадратом растојања што можемо описати формулом: B=3,46*I*д/Р 2. Јонизујуће зрачење Јонизација ваздуха се дешава на самој граници проводника и ваздуха као изолационог медијума. Изражена је при напонским нивоима 220kV и вишим. Пробојна јачина електричног поља за ваздух је ~30k V/cm. Иако постоји јавна и научна забринутост око потенцијалних негативних ефеката по здравље, повезаним са излагањем на електромагнетна поља, не постоје емпиријски подаци о ефектима излагања на електромагнетна поља од далековода и остале опреме. 128

156 Промјене нивоа флоре и фауне Изградњом система МХЕ на ријеци Неретви не очекују се значајније промјене на флористичком саставу овог подручја. Наиме, при изградњи овог система, неће доћи до крчења шумских екосистема, као ни значајнијег уништавања осталих вегетацијских облика. Такође, при изградњи овог система, неће доћи до формирања веће акумулације која би извршила потапање екосистема, и која би утицала на значајнију промјену структуре вегетацијских типова у овом подручју. Током копања трасе за полагање цјевовода, доћи ћи до привремене девастације биљних заједница у појасу предметне трасе, што се неће значајније одразити на промјене свеукупне вегетацијске структуре на овом простору. У погледу фауне, изградњом овог система се не очекују промјене на структури копнених животињскох заједница. Једне промјене које се очекују, су на ихтиофауни, гдје ће засигурно доћи до промјена станишних услова, изазваних преграђивањем за потребе изградње водозавата. Очекиване промјене могу да се манифестују кроз губитак или смањену бројност појединих врста, којима је непходан слободан водоток за миграцију у вријеме размножавање. Такође, промјене у смислу смањења бројности врста очекују се и на потезу корита ријека гдје се обезбјеђује биолошки минимум протока воде Промјене здравља становништва Изградњу предметних МХЕ и каснију експлоатацију из истих неминовно прати одређени минимални утицај на здравље оближњег становништва и животну средину. Студијом о процјени утицаја на живону средину пројекта ХЕС Горња Неретва предвиђене су адекватне мјере заштите којима се минимизирају неповољни ефекти и максимизирају позитивни ефекти на окружење Промјене метеоролошких параметара и климатских карактеристика Промјене метеоролошких параметара под утицајем изградње и експлоатације хидроелектрана углавном се односе на утицаје које узрокује измјена микрорељефа, величина и положај акумулације, те друге промјене у простору изазване изградњом. Водене површине изазивају промјене микроклиме непосредне околине а њихов утицај се осјећа у погледу температуре, падавина, влаге, режима вјетра и појаве магле. Ове промјене су мале и веома ограничених просторних размјера. За мале хидроелектране предвиђено је захватање воде са дна ријеке такозваним "Тиролским" (планинским) захватом, без велике бране и без акумулације воде. Зато се изградњом планираног енергетског комплекса могу очекивати минималне промјене метеоролошких параметара и климатских карактеристика, и то: - минималне измјене термичког режима у долини ријеке, у близини планираног водозахвата и у кањону, које ће се огледати у блажем ходу температуре што се неће негативно одразити на животну средину, - екстремне температуре, нарочито апсолутне минималне, могле би имати умјеренији ход, односно нешто више вриједности. 129

157 Може се закључити да ће изградњом овог планираног хидроенергетског комплекса доћи до незнатних измјена микроклиматских услова у том дијелу ријеке, а евентуалне измјене неће имати негативног утицаја на животну средину Промјена екосистема Еколошки системи су сложени и настали су у дуготрајном процесу еволуције живог свијета. У данашње вријеме снажног напретка индустрије и технике и тежњи човјека да савлада тешкоће економске природе, све је више случајева нарушавања еколошке равнотеже рецентних екосистема, који га непосредно окружују, међу којим значајно мјесто заузимају водени екосистеми. Изградњом предметног система МХЕ очекују се привремене промјене у исконском облику водних екосистема. Међутим, након изградње овог система, који подразумијева и изградњу рибљих стаза, очекује се прилагођавање и нормализација свих елемената водног екосистема.у оквиру копнених екосистема, се не очекују значајније промјене. Наиме, једине промјене у оквиру ових екосистема ће се десити при изградњи приступних путева и трасе цјвовода, када ће доћи до крчења постојеће вегетације. Карактер ових промјена је привремен, јер након завршетка ових радова долази до стабилизације ових екосистема, и рентродукције флоре на своја ранија станишта Промјене насељености, концентрације и миграције становништва Укупно кретање становника представља промјене у броју становника у неком подручју у одређеном временском периоду условљене утицајем различитих фактора, од природног кретања до механичког. Диференцијација укупног кретања становника на природно и механичко је неопходна је на неком подручју може доћи до пораста броја становника, њихове стагнације или чак депопулације, а све три резултанте могу бити условљене претежним утицајем или природног или механичког кретања. За послијератни период, према Дејтонском споразуму, Републички завод за статистику Републике Српске приказује податке о становништву за територију Републике Српске. Природно кретање становника по општинама води се од године. У сљедећем табеларном приказу дат је преглед природног прираштаја општине Гацко за период од до године. Табела 41 Природно кретање броја становника на територији општина Гацко за период године Година Природни прираштај општине Гацко

158 Извор: Демографска статистика бр. 5, 8, 13, 16, Републички завод за статистику, Бања Лука и Статистички годишњак Републике Српске 2013 Преглед по општинама, Републички завод за статистику Републике Српске, ????????????????? Дијаграм 11 Природно кретање броја становника општине Гацко за период године Од до године општину карактеришу позитиван природни прираштај, након чега добија негативан предзнак. Наставак овога тренда имплицира смањењу удјела младе популације у укупном становништву, која би у даљој будућности чинила радни контигент и била носиоц даљег развоја општине. Миграције становништва за посљедицу имају промјене у старосној, економској, полној и другим структурама што директно утиче, између осталог, на привреду и даљи развој општине. Општину Гацко, као и генерално простор БиХ, карактерише процес постепеног повратка избјеглог и расељеног становништва, који је почео по потписивању Дејтонског споразума и траје до данас. Сљедећа табела нам даје квантитативне вриједности миграционих кретања општине Гацко у протеклом петогодишњем периоду, на основу евиденција које води Републички завод за статистику. 131

159 Табела 42 Унутрашња миграциона кретања у општини Гацко у периоду године Број досељених у општину Гацко Број одсељених из општине Гацко Укупно Из Федерације БиХ Из Брчко Дистрикта Из других општина Укупно У Федерацију БиХ У Брчко Дистрикт У друге општине Миграц иони салдо Извор: Статистички годишњак Републике Српске 2013 Преглед по општинама и Демографска статистика бр. 16, Републички завод за статистику Републике Српске, Табела 43 Механичко кретање броја становника општине Гацко за период године ??????????????????????????????????? На основу приказаних података може се закључити да је општина Гацко у посматраном периоду имала негативан мограциони салдо, осим у години, односно, одсељавање становништва је значајније у односу на број досељених становника. Негативан миграциони салдо доводи до смањења удјела младе популације која би у будућности чинила радни контигент и била носиоц даљег развоја општине. Укупно кретање становника у периоду од до године наговјештава демографско старење и интензивно губљење становништва, као што се може видјети у наредном табеларном приказу. Табела 44 Укупно кретање броја становника општине Гацко за период године. Година Природни прираштај Миграциони салдо Укупно кретање становника

160 ??????????????????????????????????????????????????????? Дијаграм 12 Укупно кретање броја становника општине Гацко за период године. Демографско старење је неповољан процес који дјелује на укупно кретање становника, опште-друштвене прилике и економски развој. У току изградње хидроелектране очекује се прилив радне снаге, која ће бити укључена у изградњу, али је та појава привременог карактера. У току изградње потребно је обезбједити смјештај и друге услове неопходне за нормалан живот радника Промјена намјене и коришћење површина (изграђене и неизграђене површине, употреба пољопривредног земљишта) Изградњом система МХЕ на ријеци Неретви, не очекују се значајније промјене у односу на постојећи начин коришћења земљишта на овом подручју. Једина значајнија промјена намјене земљишта ће бити на мјесту изградње машинских кућа, када ће доћи до промјене постојећих намјена у грађевинско земљиште. Обзиром да величину ових парцела, може се сматрати да су поменуте промјене намјене актуелног коришћења земљишта готово занемариве. 133

161 Промјене у комуналној инфраструктури Да би се омогућила изградња и функционисање објеката система МХЕ на ријеци Неретви потребно је извршити реконструкцију и доградњу постојећих саобраћајница чиме долази до промјена у саобраћајној инфраструктури. Првенствено се мисли на објекте који се налазе на траси предметних локалних путева (мостове,пропусте и потпорне зидове). Предметни локални путеви ће послужити и као градилишни путеви, а касније ови путеви ће служити општој употреби, тако да је промјена у комуналној инфраструктури у сегменту саобраћаја знатна због изградње и реконструкције постојећих путева. Током изградње система МХЕ на ријеци Неретви неће доћи до негативних утицаја на електроенергетски систем. За потребе снабдјевања електричном енергијом градилишта биће потребно допремити одређени број диеsеl агрегата у близини локације за изградњу водозахвата или машинске кућице. Изградњом система МХЕ добиће се позитиван утицај на електроенергетски систем БиХ и ширем окружењу. 134

162 Промјене на природним добрима посебних вриједности и културним добрима и њиховој околини, материјална добра укључујући културно-историјско и археолошко насљеђе Обзиром да на предметном локалитету нису евидентирана природна добра, за које је донесен акт о заштити, може се констатовати да изградњом овог система неће доћи до промјена на природним добрима посебних вриједности Промјене пејзажних карактеристика подручја Пејзажи овог подручја су јединствени не само за нашу државу већ и за Европу. Јединственост се огледа у непоновљивим природним вриједностима -биодиверзитет и потребно je очувати стабилности екосистема. Антропогени утицаји у вријеме изградње и рада МХЕ ће измијенити пејзажне карактеристике у визуелном и еколошком смислу. Све промјене које ће се десити на екосистемима и његовим компонентама углавном ће се манифестовати и на измјене пејзажних карактеристика. Било какве интервенције у простору ће довести до поремећаја еколошке равнотеже. Прије свега доће до промјене хидролошког режима који ће довести до измјене састава и бројности значајних биотичких компоненти биоценоза. Промјеном квантитатвног и квалитативног састава водених заједница измјениће се ланци исхране а самим тим нарушити еколошку равнотежу. 135

163 Промјене међусобних односа горе наведених фактора Све наведени утицаји неминовно интерактивно доприносе цјелокупној промјени и неоспорно су повезани у свом кумулативном ефекту у фази изградње, као и у фази рада хидроелектране без примјењених техничкихи других мјера заштите. Студија, у свом даљем садржају, даје приказ свих техничких и других мјера заштите којих се извођач радова под надзором Инвеститора мора придржавати и примјењивати ради обезбјеђивања захтјева за заштиту и унапређење животне средине предметног простора Опис метода које су предвиђене за процјену утицаја на животну средину Процјена утицаја на животну средину извршена је директним увидом у приложену документацију, увидом у расположиве литературне изворе, те увидом у службене и неслужбене податке о датом подручју/локацији, а примјеном прописаних законских и подзаконских аката. 136

164 Опис директних утицаја и било каквих индиректних, секундарних, кумулативних, краткотрајних, средњих и дуготрајних, сталних и повремених, позитивних и негативних утицаја Утицаји привременог карактера Привремени утицаји на околину су посљедица активности које су везане за период градње МХЕ и настају усљед: - Промјена у коришћењу простора на коме се налази локација МХЕ, - Спровођења грађевинских активности које захтевају повећан саобраћај на приступним путевима услијед довоза грађевинског материјала, одвожења отпадног материјала, - Заузимање простора привременим депонијама, складиштима, градилиштем и градилишним путевима, - Замућеност воде, због ископа у кориту и боковима ријеке, - Повећање загађености воде због спирања разних материјала који се користе за вријеме изградње објеката, - Повећање загађености ваздуха због рада грађевинске механизације и њихових издувних гасова, - Транспорта опреме. Негативни утицаји који се могу јавити су: - Повећан ниво загађености ваздуха због повећаног интензитета саобраћаја и припреме самог простора на коме ће бити изграђени објекти МХЕ, - Повећаног нивоа буке услијед рада грађевинских машина и саобраћаја. Поменути утицаји су локалног карактера и генерално се могу смањити добром организацијом послова на градилишту. Они су такође привременог карактера и трају колико и градња објекта. Посљедице се санирају у кратком периоду послије завршетка градње стандардним методама биолошке рекултивације. У даљем тексту дају се основни елементи могућих негативних утицаја на животну средину. Бука. Због извођења радова на изградњи МХЕ јавља се повећање нивоа буке. Најнеповољнији ефекти повећања нивоа буке одражавају се директно на градилишту. И поред тога што је градилиште удаљено од насељених мјеста оно се мора осигурати због саме врсте радова (минирање, рад тешких машина). Упослени радници извођача радова проблем буке рјешавају одговарајућом ХТЗ опремом. Замућеност воде. До замућености воде ријеке може доћи у периоду извођења одређених радова на ископу, насипању и одлагању материјала, као и у периоду градње објеката и пратеће инфраструктуре (приступни путеви, повремене и трајне саобраћајнице). Загађеност воде. Приликом извођења радова може доћи до испирања финих фракција уз замућење површинских токова. Из тих разлога неопходно је предвидјети мјере заштите при руковању разним машинским уљима и мазивима, нафтним дериватима као и сакупљање уља и мазива уз спречавање било каквог угрожавања околне флоре и фауне. Загађеност ваздуха. Прашина, издувни гасови грађевинских машина и моторних возила, као и дим и гасови од евентуалних минирања могу утицати на смањење квалитета ваздуха у зони и за вријеме извођења радова. Свим овим утицајима изложени су запослени на изградњи објекта као биљни и животињски свијет у ближој околини. 137

165 Ови утицаји могу се ефикасно контролисати кроз правилно планирање и стриктно провођење мјера заштите на раду. Заузеће простора. За вријеме изградње МХЕ неопходно је привремено заузеће простора (пратећи објекти, инфраструктура за градилиште, позајмишта и одлагалишта материјала итд.). Након завршетка радова све привремено заузете површине неопходно је вратити у првобитно стање. Промјена пејзажа. Промјена пејзажа усљед изградње позајмишта материјала и привремених депонија као и осталих радова на градилишту захтјева враћање у првобитно стање након изградње објекта (односи се на промјене пејзажа које су привременог карактера). Сви наведени утицаји на животну средину су минорни, јер су привременог карактера и трају само у периоду изградње објеката (1-2 године). Осим тога, наведеним мјерама заштите њихов утицај се потпуно елиминише. Утицаји сталног карактера ( трајни утицаји) Нарушавање амбијента природног пејзажа је минимизирано самим избором преградне локације постројења разматраних МХЕ, а мишљења смо да ће сви објекти овог система уклопити у средину. С обзиром на просјечни вишегодишњи протицај ријеке Неретве, као и релативно ниске температуре воде, није за очекивати појаву еутрофикације.постојање објеката из области културноисторијског наслеђа није евидентирано на разматраној широј локацији. Евентуалну додатну процјену вриједности комплетног културно историјског наслеђа на широј локацији, у случају потребе додатне заштите према потребама Завода, требају извршити стручњаци Завода за заштиту споменика културе Републике Српске, предложити начин очувања, санације и контролисати релизацију ових активности. Имајући у виду искуства Инвеститора са сличним објектима, као и досадашња спроведена истраживања, може се закључити да истински нема знатних негативних утицаја на микро климу, то јест знатније повећање влажности, магле, итд. Након периода изградње објеката и пробног пуштања у погон, као и у току саме експлоатације,може се очекивати да: Бука која ће се манифестовати кроз слабији интензитет у микро окружењу система МХЕ, са безначајним утицајем на животну средину Након изградње система МХЕ, неће доћи до значајније измјене пејзажа (због самог техничког рјешења Тиролског захвата који нема акумулацију). Једина измјена пејзажа настаје изградњом самог објекта МХЕ, а она се може ублажити или неутралисати пројектним рјешењем у стилу планинског објекта овог подручја. 138

166 Могући утицаји у пограничном подручју Систем хидроелектране може да прави утицај на животну средину. Утицај може бити позитиван и негативан. Спровођење анализе о утицају на животну средину има за циљ да се додатним активностима негативни утицаји на животну средину усмјере у позитивном правцу, а да се потенцијални негативни утицаји предиспонирају. Управљање водним богатством на начин да се побољшају, очувају и заштите воде произлази из међународних обавеза како Босне и Херцеговине тако и Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине. Обвезе су настале потврђивањем међународних конвенција и протокола о кориштењу и заштити вода. На основу ''Конвенције о заштити и употреби прекограничних водотока и међународних језера'', Босна и Херцеговина и сусједне државе су се споразумјеле да ће подузети све нужне мјере за надзор, спречавање и смањење прекограничних посљедица. У Конвенцији се наводе начела којих ће се странке придржавати у примјени кориштења вода: 1. осигурати да се прекограничне воде користе у циљу еколошки сигурног и рационалног управљања водама, заштите водених ресурса и животне средине, 2. осигурати да се прекограничне воде користе рационално и праведно, узимајући у обзир њихов међународни карактер, у свези с дјелатностима које изазивају или би могле изазвати прекограничне посљедице, 3. осигурати чување и гдје је потребно обнову екосистема. Простор који ће просторно заузети МХЕ на ријеци Неретви се налази на територији Републике Српске и нема утицаја на животну средину другог ентитета (прекогранични утицај) што се кроз ову Студију и види. Када министарство надлежно за заштиту животне средине оцијени да пројекат може имати значајан утицај на животну средину другог ентитета или Брчко Дистрикта, или када надлежни орган тих субјеката или међуентитетско тијело то затражи, одредиће рјешењем којим утврдује обавезу подносиоца захтјева да спроведе процјену утицаја пројекта и прибави студију о процјени утицаја на животну средину обавезу израде посебног дијела студије о могућим утицајима на животну средину другог ентитета. Ресорно Министарство Републике Српске је издало Рјешење о утврђивању обавезе спровођења процјене утицаја и изради Студије о процјени утицаја на животну средину за МХЕ на ријеци Неретва, којим се налаже Инвеститору да достави Студију о процјени утицаја на животну средину овом Министарству, а тим Рјешењем није наложено да се ради посебан дио студије о могућим утицајима на животну средину другог ентитета или Брчко Дистрикта. 139

167 2.5. Опис мјера које ће носилац пројекта предузети за спречавање, смањивање, ублажавње или санацију штетних утицаја на животну средину, обухватају мјере за уређење простора, техничко технолошке, санитарно-хигијенске, биолошке, организационе, правне, економске и друге мјере Мјере које су предвиђене законом и другим прописима, нормативима и стандардима и роковима за њихово спровођење Мјере заштите животне средине током припреме захвата Израдити Елаборат о уређењу градилишта у којем се треба дефинисати: унутрашњи транспорт, складиштење материјала, снабдијевање енергијом и питком водом, начин збрињавања отпадних вода, грађевинског и другог отпада, мјере заштите на раду, систем противпожарне заштите. Дефинисати пројектном документацијом материјале и начин извођееа радова, у циљу спречавања негативних посљедица услијед лошег извођења радова или кориштења неадекватних материјала. Пројектовање и изградња предметног објекта у терену би требало да се спроводи уз уважавање физичко-механичких и хемијских карактеристика тла и стијена, да би се објекат извео безбједно и економично уз обезбјеђење стабилности објеката и терена у дужем временском периоду. Након завршетка радова на изградњи система МХЕ на ријеци Неретви обавезно је спровести слиједеће активности: објекте за смјештај радника и друге помоћне објекте уклонити и простор очистити (уколико ће се неки од објеката користити касније у туристичке сврхе исте привести планираној намјени уз одговарајућу документацију); евентуалне септичке јаме осигурати према важећој законској регулативи; на евентуалном позајмишту материјала спровести антиерозионе мјере како би се спријечила појава клизишта, обрушавања и слично; уредити и оплеменити простор око МХЕ како би се умањио негативни утицај на пејзаж Мјере за заштиту ваздуха За вријеме изградње - Теретна возила и друга возила, који ће одвозити/довозити грађевински материјал и сл., прије изласка на саобраћајнице потребно је очистити од остатака земље која се може наћи на точковима возила (Закон о основима безбједности саобраћаја на путевима у Босни и Херцеговини, Сл. гласник БиХ бр. 06/06); - Приликом транспорта изразито сухог прашинастог материјала, уколико иде у јавни саобраћај, материјал прекрити заштитном церадом у циљу смањења загађења атмосфере; - Током застоја или било какве обуставе рада механизације потребно је искључити моторе 140

168 - Брзину и рад транспортних средстава прилагодити условима пута; - Редовним (планским, периодичним) и ванредним техничким прегледима машина и возила која ће се користити приликом изград ње објеката, осигурати максималну исправност и функционалност система сагоријевања погонског горива; - Користити уређаје, возила и постројења која су, према европским стандардима, класификована у категорију с минималним утицајем на квалитет ваздуха, - Обавезно користити нискосумпорна горива, као енергенте, код којих је садржај сумпора испод 1%; - Примјенити све мјере неопходне да дисперзија лебдећих честица у ваздуху буде што мања, током извођења грађевинских радова (ископ, утовар и истовар материјала), ублажавати мјерама заштите којима се емисије лебдећих честица доводе у граничне вриједности (оптимална влажност материјала, квашење и орошавање материјала); - Редовно одржавати и квасити приступне и друге градилишне путеве као и манипулативне платое. Локалне саобраћајнице планирати на начин да се не поремети локални и транзитни саобраћај у односу на ситуацију прије почетка изградње. - Придржавати се граничних вриједности према Директиви 2001/80/EC и Директиви 2010/75/EU и вриједности које пропише еколошка дозвола односно вриједности које буду прописане подзаконским актима донесеним на основу Закона о заштити ваздуха ( Службени гласник Републике Српске, бр. 124/11). - Специфична потрошња воде за орошавање зависи од подлоге пута (за земљани пут са уваљаним хабајућим слојем од пијеска је 0,50 1,00 l/min), a oрошавање вршити 2 до 4 пута у току дана. - Локалне саобраћајнице предвидјети тако, да не поремете локални и транзитни саобраћај у односу на ситуацију прије почетка изградње. - При изградњи приступних путева водити рачуна да нарушавање изгледа околине буде минимално. У току експлоатације У току експлоатације предметних енергетских постројења нису потребне мјере заштите ваздуха јер је технолошки процес производње електричне енергије такав да нема утицаја на ваздух. Након изградње објеката МХЕ на ријеци неопходно је извршити поновно мјерење квалитета ваздуха, а уколико се уочи да је дошло до прекорачења вриједности прописаних Правилником о мониторингу квалитета ваздуха, и Правилником о граничним вриједностима квалитета ваздуха (Сл. гласник РС, бр.39/05) неопходно је прописати додатне мјере заштите. У случају поправки ремонта или текућег одржавања потребно је користити уређаје, возила и постројења која су, према европским стандардима, класификована у категорију с минималним утицајем на квалитет ваздуха. 141

169 Мјере за заштиту вода На територији Републике Српске, Уредбом о класификацији и категоризацији водотока (Службени гласник РС, бр. 42/01), успостављају се критеријуми и врши класификација квалитета површинских и подземних вода, као и категоризација водотока. Да би се сачувао висок статус квалитета водотока потребно је примијенити одговарајуће мјере приликом изградње планираних објеката, као и у експлоатацији истих. За вријеме изградње - Придржавати се мјера за уређење простора у току извођења радова на изградњи постројења кроз услове наведене у пројектној документацији и локацијским условима - Користити технички исправну механизацију и превозна средства на градилиштима за транспорт опреме и материјала; - Забрањено је прати машине и возила у зони радова, а правилном организацијом радова и надзором минимизирати могућност инцидентног загађења воде због немарности особља - Забрањено је истресање ископног материјала на обалу ријеке и водотока; - Прилазне саобраћајнице и манипулативне површине изградити на начин да се осигура одвод површинских вода прилагођен предвиђеној фреквенцији и терету транспортних возила који ће се кретати на наведеним локацијама; - Потребно је сакупљати фекалне отпадне воде у насељу за раднике и третирати их на (септичка јама са таложницама и дезинфекцијом помоћу хлоринатора или одговарајућег другог типског постројења). Септичку јаму потребно је редовно одржавати и чистити њен садржај путем предузећа овлаштеног за ту врсту активности или због једноставности на градилишту користити преносне еколошке санитарне нужнике које треба опет у сарадњи са најближом комуналном службом редовно одржавати и празнити; - Смјештај свих возила и механизације која користе течно гориво, мора бити на уређеном водонепропусном платоу уз строгу контролу евентуалног загађења, односно процуривања; - Било какве отпадне воде настале на градилишту не смију се испуштати у водоток; - Упоредо са изградњом МХЕ провести најповољније рјешење проблема миграције риба; - Течна горива чувати у затвореним посудама, смјештеним на сигурном мјесту У случају процуривања горива, потребно је одмах приступити ремедијацији загађене површине. - Обавеза инвеститора је да за предметни објекат прибави водну дозволу у складу са Законом о водама Сл.гл. бр.50/06 и 92/09. У току експлоатације - Прелив на водозахвату (тип"тиролског водозхвата") треба да омогући пропуштање неопходног еколошки прихватљивог протока (биолошког минимума), према одредбама члана 66 Закона о водама (Службени гласник Републике Српске број 50 од године). - Са аспекта заштите параметара квалитета површинских вода, установити постојеће ("нулто") стање квалитета површинских вода, на основу којег би се дао програм мониторинга за континуално праћење хидролошких и параметара квалитета површинских вода. 142

170 - По могућности, предвидјети уређење мјерног профила, уградњу аутоматске водомјерне станице, како би се вршила контрола испуштања биолошког минимума низводно од водозахватне грађевине - Управљање МХЕ је са аутоматиком, без сталне људске посаде, те није потребно пројектовање водоснабдијевања и третмана отпадних вода; - Уколико се у објекту предвиди санитарни чвор, отпадне фекалне воде одвести у водонепропусну септичку јаму, која ће се празнити по потреби, цистерном овлаштеног предузећа. - За потребе санитарног чвора обезбједити технолошку воду из водотока уз назнаку да «Вода није за пиће». - Санитарне отпадне воде одводити складу са Правилником о третману и одводњи отпадних вода за подручја градова и насеља гдје нема јавне канализације (Сл. гласник РС, бр. 68/01); - Испод трансформаторског постројења машинске зграде, као и испод турбине потребно је изградити непропусне танкване, уљне базене запремине довољне да могу примити евентуално исцурјело турбинско или изолационо уље из система машинске зграде, - Плутајући нанос (пластична амбалажа, кесе и сл.) редовно сакупљати и по потреби одвозити у сарадњи са надлежном комуналном службом, - Правилним управљањем при испуштању воде намијењених одржавању биолошког минимума у циљу одржавања живота акватичних заједница, устаљеног режима и квалитете воде у ријечном кориту ријеке низводно од објеката МХЕ Мјере за заштиту земљишта За вријеме изградње Наведене мјере заштите ваздуха и вода које се односе на сакупљање и каналисање отпадних и оборинских вода са манипулативних платоа и мјере које су предузете за складиштење и кориштење нафтних деривата, су уједно и мјере за заштиту земљишта. - Прије почетка изградње потребно је планирати приступне путеве за механизацију, те одлагалишта на локалитетима гдје ће бити најмања штета за биљни покров; - Неопходно је на цијелој површини унутар границе извођења радова привремено уклонити површински слој земљишта и то попречним скидањем слојева са депоновањем материјала на привремене депоније дуж границе зоне радова; - Обзиром да се ради о подручју у ком преовладавају земљишта нижих бонитетних категорија, односно земљишта која имају минимални надслој хумуса потребно је, уколико се при скидању површинског слоја наиђе на исти, оставити за касније хортикултурно уређење локације градилишта чиме ће се умањити деградација педолошког слоја земљишта; - Проводити редовно и контролисано збрињавање комуналног и опасног отпада на прописан начин, односно забранити било какво привремено или трајно одлагање отпадног материјала на околно тло осим на, за то Пројектом организације градилишта и Планом управљања отпадом предвиђеним мјестима те осигурати непропусне контејнере за отпад; - Након завршетка радова потребно је санирати приступне путеве, привремена паркиралишта механизације и опреме те уклонити вишак грађевинског и отпадног материјала са ширег простора око мјеста грађења; - Сјечу шума тј. постојеће вегетације свести на минимум да се не би иницирали процеси клизања и ерозије тла; - Површине осјетљиве на ерозију заштитити средствима за стабилизацију као и биљкама које спречавају ерозију; - Машински парк мора бити у исправном стању због спречавања процуривања уља 143

171 Б А Њ А Л У К А и нафтних деривата у околину. Гараже и платои на којима се врши евентуално прање и одржавање возила морају имати систем за прикупљање употребљених вода и отпадних уљних материја у таложник са сепаратором; - Дистрибуција горива на градилишту је строго забрањена; - Након завршетка радова неопходно је све привремене објекте, позајмишта, предмете и материјале са површина кориштених за потребе градилишта уклонити и изравнати те површине уз њихово довођење у првобитно стање. - Посебно водити рачуна о томе да се материјали из ископа не отискује у ријечно корито већ да се води рачуна о амбијенту окружења; - Редовно контролисати исправност грађевинских машина да не би дошло до неконтролисаног излијевање нафте или моторног уља; - У току грађења неопходно је при манипулисању са нафтом и њеним дериватима предузети максималне мјере заштите, - Могућност инцидентних ситуација свести на минимум добром организацијом грађења и надзором, - Добрим одабиром локације кампуса градилишта, позајмишта материјала и депоније отпадног материјала могу се ублажити и избјећи појаве ерозије, нестабилности падина и обрушавања терена; - Извођачима радова треба строго нагласити одговорност чувања цијеле околне вегетације и земљишта унутар и изван грађевинске зоне. - сви радови морају се одвијати у оквиру димензија градилишта дефинисаног пројектном документацијом како би се спријечила деградација околног земљишта, флоре и фауне. У току експлоатације - На одговарајућим мјестима потребно је поставити контејнере затвореног типа за прикупљање комуналног отпада; - Потребно је такође, одредити начин чувања и складиштења горива, мазива и уља, односно депоновања старог уља и мазива; - Бурад која ће се користити за чување горива треба да су од поцинкованог челичног лима, заварене конструкције и са по два челична обруча ради заштите приликом премјештања, утовара и истовара; - Манипулативни плато у кругу хидроелектрана потребно је асфалтирати тако да се спријечи процуривање нафте и њених деривата у земљиште и евентуално цурење из моторних возила која се крећу у кругу хидроелектране; - Сва механизација која ће се користити треба да буде на бетонираном платоу предвиђеном за паркинг; - У случају инцидената потребна је хитна интервенција у складу са оперативним плановима интервентних мјера у различитим ситуацијама; - Строго контролисање манипулисања нафтом и нафтним дериватима уз максималне мјере заштите; - У случају да се горива, уља и мазива чувају у подрумским просторијама подови требају бити такви да се искључује могућност стварања искри при помјерању буради. Под подрумске просторије такође мора бити непропустан за евентуална цурења и од ватроотпорног материјала; - Редовно одржавање и чишћење сабирних уљних јама испод турбина; - На мјестима која су највише захваћена ерозионим процесима предвидјети одговарајуће мјере заштите од ерозије (шумско-мелиоративне радове) посебно на огољеним површинама; - Пројектант је у обавези да пропише и мјере заштите у инцидентним ситуацијама. 144

172 - Неопходно је предвидјети мјере заштите за следеће случајеве: процуривање уља из трансформатора, система за подмазивање лежајева; - Да не би дошло до ерозије и евентуалних клизишта потребно је редовно пратити околни терен и подузети мјере стабилизације тла; - Терен који је раскрчен због грађевинских радова потребно је поново пошумити да би се умањили ефекти могуће ерозије тла. - Обавезно урадити Акциони план заштите у случају просипања опасних материја, у циљу спречавања загађења површинских и подземних вода, као и земљишта. - Ако дође до просипања нафте и уља, мора се одмах извршити чишћење тог простора посипањем апсорбента (екопора, пијеска или другог средства које може да упије ове материје) по загађеном земљишту и на крају механички одстранити загађено земљиште. - Сакупљено гориво и уље са посутим материјалом и одстрањено земљиште уклонити и депоновати на посебно предвиђено водонепропусно мјесто или у водонепропусни контејнер предвиђен за одлагање опасног отпада. Наведена врста отпада не смије се мијешати и одлагати заједно са комуналним отпадом, већ одвојено у контејнер предвиђен за ову врсту отпада Мјере за спречавање и смањење чврстог отпада За вријеме изградње - Селектовано сакупљати грађевински отпад и комунални отпад, - На локалитету поставити довољан број контејнера за сакупљање комуналног отпада, а затим одвозити у сарадњи са комуналним предузећем са којим је потребно склопити уговор о сарадњи, - Отпадна уља и мазива и други опасни отпад сакупљати у посебним бачвама, складиштити на наткривеној и бетонираној површини, и збрињавати у сарадњи са овлашћеном институцијом, - Уколико дође до неконтролисаног истицања опасних материја (гориво, уље) обезбиједити довољне количине адсорбенса и адекватне посуде за прихватање горива, а њихов даљи третман препустити овлашћеној институцији која треба да обави уклањање опасних материја и асанацију терена у складу са одредбама Закона о управљању отпадом (Сл. гласник РС, 111/13), - Припремити План управљања отпадом у складу са чл. 22. Закона о управљању отпадом (Сл. гласник РС, број 111/13), - Уговоре за збрињавање свих врста отпада закључити у складу са Правилником о условима за пренос обавеза управљања отпадом са произвођача и продавача на одговорно лице система за прикупљање отпада). У току експлоатације - У процесу експлоатације постојећих објеката овакве намјене, потребно је предвидјети систем сакупљања отпада као прве карике у процесу управљања отпадом, - Комунални отпад одлагати у затворене контејнере, - Искориштене нафтне деривате (уља и мазива) сакупљати и складиштити у металну бурад, заштићену од атмосферског утицаја и приступа неовлашћених лица, до збрињавања са овлашћеном институцијом, - Све Уговоре за збрињавање отпада закључити са овлашћеним институцијама у складу са Каталогом отпада (Сл. гласник РС, број 39/05) и Правилником о условима за пренос 145

173 Б А Њ А Л У К А обавеза управљања отпадом са произвођача и продавача на одговорно лице система за прикупљање отпада Основни циљ који се мора испунити кроз процес одвијања производног процеса је: 1. да се смањи утицај на животну средину и здравље људи, 2. да се смањи количина отпада, 3. да се обезбједи и промовише што већи проценат поновне употребе, рециклаже насталих продуката као и безбједно одлагање отпада. Основна начела која се односе на производњу и продукцију отпада су: - Начело превенције које говори да треба избјегавати стварање и настајање самог отпада или смањити његову количину и штетност; - Начело опрезности које каже да ће се за спречавање опасности и штете користити све расположиве мјере заштите као и оне за које понекад и не постоји научна подлога; - Начело одговорности произвођача које исте обавезује да у процесу производње одабире и користи најприхватљивија еколошка рјешења имајући у виду животни циклус производа као и кориштење најадекватније технологије; - Начело загађивач плаћа каже да произвођач или ималац отпада сноси све трошкове превенције третмана, одлагања и мониторинга као и евентуалне трошкове санације животне средине које отпад може проузроковати. Основне мјере којима се може спријечити продуковање отпада те обезбиједити смањење количине и штетног утицаја отпада су: 1. Коришћење технолошких постројења и процеса који рацинално користе сировине и енергију уз минималну продукцију штетних остатака; 2. Задржавање сировина и насталих остатака унутар технолошког процеса у што већем проценту; 3. Производња производа који продукују минималну количину отпада и најмање штетних утицаја на животну средину и здравље људи; 4. Замјена сировина и материјала који проузрокују ризик када постану отпад. 5. У складу са Законом о управљању отпадом РС (Сл. гл. РС бр.111/13) обавеза Инвеститора је да именује лице које ће вршити послове координисања отпадомкоординатора за послове управљања отпадом у предузећу, а који је дужан у складу са чланом 22 Закона о управљању отпадом да изради План управљања отпадом којим ће бити обухваћен сав отпад који ће настајати током изградње и током коришћења предметног објекта. Израдити План управљања отпадом за збрињавање комуналног и осталих врста отпада који ће настајати током рада предметног објекта. Обавеза инвеститора је да Планове управљања комуналним и осталим врстама отпада за фазу изградње и за фазу коришћења минихидроелектране, изради прије почетка извођења радова на изградњи предметног објекта. Према Закону о управљању отпадом координатор за отпад је дужан: - да изради нацрт Плана за управљање отпадом, - да ажурира План за управљање отпадом, - да организује спровођење плана за управљање отпадом, - да предлаже мјере за побољшање превенције, поновног коришћења и рециклаже отпада, - да прегледа усклађеност правних захтјева за управљање отпадом и извјештава одговорно лице о стању усклађености. 146

174 Према Закону о управљању отпадом План управљања отпадом треба да садржи: 1. Документацију о отпаду који се продукује у предузећу, чији се поврат врши у предузећу или чије одлагање обавља предузеће (врста, састав и количина отпада), 2. Мјере које се предузимају ради спречавања продукције отпада, посебно када се ради о опасном отпаду, 3. Одвајање отпада посебно опасног отпада од друге врсте отпада и од отпада који ће се поново користити, 4. Складиштење отпада на самој локацији, начин третмана и одлагање. Планови за управљање отпадом се ажурирају сваких пет године или након промјене у раду постројења. Контејнери за одлагање свих врста отпада морају бити затвореног типа, водонепропусни и постављени на чврстој подлози у кругу градилишта током изградње, односно унутар круга током коришћења предметног објекта. За збрињавање свих врста отпада послодавац је обавезан да склопи уговоре о трајном збрињавању отпада са овлаштеним оператерима. 147

175 Мјере за заштиту од буке За вријеме изградње Неповољни ефекти буке појавиће се на самом градилишту која се може умањити употребом одговарајуће опреме (заштита антифонима и штитницима на ушима). Имајући у виду неповољне ефекте буке потребно је проводити слиједеће мјере за смањење или потпуно елиминисање буке: - Грађевинске радове који би производили велику буку изводити у одређеним временским интервалима и према одговарајућим прописима и стандардима; - Забранити коришћење грађевинских машина у ноћном периоду и ограничити их на радне сате и дане у седмици; - Радници на градилишту морају користити заштитну опрему против буке (заштита антифонима и штитницима на ушима); - У случају да поједине машине прекорачују дозвољене вриједности нивоа буке, потребно је забранити њихову употребу, односно користити модернију и технички исправну механизацију; - Мјера заштите од буке обезбиједити кориштењем машина са смањеном емисијом буке у животну средину и подизањем зеленог појаса, уз правилан одабир и диспозицију дрвореда и другог зеленила у циљу формирања заштитних баријера, према сусједним објектима и саобраћајницама. Инвеститор је у обавези да од произвођача опреме, или од његовог заступника, захтјева да достави сву одговарајућу документацију о примјењеним конструктивним рјешењима и заштитној опреми против буке и вибрација, сходно одредбама Закона о заштити на раду (Сл. гласник РС бр. 1/08). Заштита од штетног дејства буке може се обезбиједити мјерама техничке заштите и средствима заштите на раду. Измјерене вриједности нивоа буке на погонским и радним машинама на сличним градилиштима налазе се у границама db, што јасно указује на потребу одговарајуће заштите. Ради заштите чула слуха од прекомјерне буке на радним мјестима руковаоца погонских и радних машина морају се користити одговарајућа заштитна средства и то: - вата за заштиту слуха од буке јачине до 75 db - ушни чепићи за заштиту слуха од буке јачине до 85 db - ушни штитници за заштиту слуха од буке јачине до 105 db. У току експлоатације У циљу спречавања емисије прекомјерне буке из објекта малих хидроелектрана на ријеци Неретви потребно је редовно праћење исправности и одржавање техничких стандарда инсталисане опреме и уређаја; Машинска зграда као највећи извор буке треба да буде звучно изолована тако да спријечи ширење буке. Нису потребне мјере заштите становништва од буке у периоду експлоатације, а у току ремонта радници ће користити заштитна средства против буке. 148

176 Мјере за заштиту пејзажа За вријеме изградње У циљу заштите пејзажа подручја система МХЕ потребно је спровести низ сљедећих мјера, и то: - Забрана сјече и крчења постојећих шумских површина - Предузимање мјера за заштиту од пожара - Спречавање неуравнотежене експолоатације природних добара (камена, хумуса) - Правилно депоновање отпадног материјала који настаје при извођењу грађевинских радова на реализацији овог пројекта - Подизање зелених масива од аутохтоног садног материјала уз машинску кућу и водозахват, а у циљу спречавања или смањења евентуалног негативног утицаја на пејзажне карактеристике цјелокупног овог подручја У току експлоатације - Забрана прекомјерне сјече и крчења постојећих шумских површина - Пошумљавање голети погодних за пошумљавање - Предузимање мјера за заштиту од пожара - Спречавање неуравнотежене експолоатације природних добара (камена, хумуса) - Одржавања зелених масива у функцији смањења негативног утицаја на пејзаж Мјере за заштиту екосистема У циљу заштите екосистема на подручју система МХЕ потребно је спровести низ сљедећих мјера, и то: За вријеме изградње - Приликом извођења радова водити рачуна о непотребном уништавању околних екосистема - Приликом извођења радова треба строго водити рачуна да се што мање наруши стабилност екосистема. Извођење радова треба ограничити на границе обухвта радова које су дефинисане урбанистичким документима) извођење радова ван пројектованих није дозвољено, а ако се то деси треба омогућити нову процјену и нове услове заштите природе) и под надзором одговарајућих стручњака. - Неопходно је успоставити мониторинг за све компоненте екосистема како би се омогућило контролисање свих негативних утицаја на природно окружење. Мониторинг треба вршити у току изградње и рада постројења. - Заштита воденог и копнених екосистема овог подручја треба ускалдити са домаћом и међународном правном регулативом, првенствено: - Закон о заштити животне средине (Службени гласник Републике Српске, број 71/12) Закон о заштити природе (Службени гласник Републике Српске, број 113/08), Закон о шумама (Службени гласник Републике Српске, број 75/08), 149

177 - Закон о водама (Службени гласник Републике Српске, број 50/06), Закон о ловству (Службени гласник Републике Српске, број 60/09) и међународне конвенције чији је потписник наша држава: Оквирна конвенција УН о климатским промјенама (УНФЦЦЦ) Протокол из Кјота године, Конвенција УН o биолошком диверзитету година, Бернска конвенција о заштити европских дивљих врста и природних станишта године, CITES Конвенција Конвенција о међународној трговини угроженим врстама дивље флоре и фауне година. - уколико се деси евидентна штета за рибљи фонд и друге акватичне организме, инвеститор је обавезан извршити надокнаду и урадити програм санације екосистема, сходно Закону ο рибарству и Закону ο заштити природе Републике Српске. У току експлоатације. - Константно вршити мониторинг станишта и врста од посебне вриједности Мјере за заштиту ихтиофауне За вријеме изградње - Обезбјеђивање трајног еколошки прихватљивог протока воде (биолошког минимума) - Обавезна изградња рибљих стаза - Изградња био-акустичних ограда за рибе у циљу усмјеравања риба према рибљима стазама - Изградња електричних баријера за спречавање пролаза риба до турбина У току експлоатације - Обезбјеђивање трајног еколошки-прихватљивог протока воде (биолошког минимума) - Одржавање рибљих стаза проходним - У сарадњи са надлежном организацијом за газдовање рибљим фондом (СРД "Младица" Фоча), извршавати периодично порибљавање ријеке Неретве аутохтоним рибљим врстама Мјере за заштиту флоре и фауне Изградња и рад електро-енергетског погона, на ријеци Неретви, засигурно ће довести до измјене водених екосистема. Иако мали, овај утицај неће бити занемарљив. Није лако пронаћи рјешења како би се постигла равнотежа између пораста потражње за енергијом и заштите животне средине и живог свијета. Међутим једнострана рјешења која би водила ка бесповратном уништењу ових осјетљивих предјела нису прихватљива, јер очувана природа представља непроцјењиво благо. Потребно је подузети низ мјера које ће очекиване негативне утицаје смањити. 150

178 Цијенећи посебне природне вриједности ријеке Неретве, њених обала и кањона које се огледају у богатству биљног и животињског свијета, специфичној геоморфологији и посебној љепоти пејсажа, неопходно је предвидити мјере заштите које би омогућиле очување природних вриједности уз изградњу МХЕ. Посебно је важно да се од почетка реализације пројекта обезбједи систем квалитетног праћења свих елемената простора важних за очување природе. На тај начин је једино могуће контролисати све очекиване негативне утицаје на природу, али и оне које није могуће предвидјети на шта нас обавезују законски прописи Републике Српске и многобројне међународне конвенције чији је потписник и Република Српска, односно Босна и Херцеговина. За вријеме изградње Заштита воденог и копнених екосистема овога подручја треба ускладити са домаћом и међународном правном регулативом, првенствено са: Закон о заштити животне средине (Службени гласник Републике Српске, број 71/12), Закон о заштити природе (Службени гласник Републике Српске, број 113/08), Закон о шумама (Службени гласник Републике Српске, број 75/08), Закон о водама (Службени гласник Републике Српске, број 50/06), Закон о ловству (Службени гласник Републике Српске, број 60/09) и међународне конвенције чији је потписник наша држава: Оквирна конвенција UN о климатским промјенама (UNFCCC) Протокол из Кјота године, Конвенција UN o биолошком диверзитету година, Бернска конвенција о заштити европских дивљих врста и природних станишта године, CITES Конвенција Конвенција о међународној трговини угроженим врстама дивље флоре и фауне година. - Неопходно је успоставити мониторинг за све компоненте живе и неживе природе како би се омогућило контролисање свих негативних утицаја на природно окружење. Мониторинг треба вршити у току изградње и рада електорпостројења. - Приликом извођења радова треба строго водити рачуна да се што мање наруши стабилност екосистема. - Извођење радова треба ограничити на границе обухвта радова које су дефинисане урбанистичким документима (извођење радова ван пројектованих није дозвољено, а ако се то дес треба омогућити нову процјену и нове услове заштите природе) и под надзором одговарајућих стручњака. - У фази изградње ће се добити велике количине камена, земљишта и дрвета које треба користити на овоме или на неком другом подручју у сагласности са другим надлежним службама. Квалитетнија земља из ископа се може користити за рекултивацију околног земљишта и насипа. До употребе ову земљу депоновати на одређене локације и заштитити од ерозије. Вишак земљишта, камена и дрвета се не смије депоновати дуж ријеке. Треба забранити депоновање било које врсте отпада на предметној локацији. - Постојећу вегетацију треба максимално чувати, а на обешумљеним површинама планирати шумско-мелиоративне радове. - Обезбјеђивање трајног еколошки прихватљивог протока (биолошког минимума) који ће омогућити обављање нормалне функције водених организама уз нормалну репродукцију и одржавање биолошке разноврсности водотока низводно од бране, а самим тим и постојећег екосистема. - Обавезна изградња рибљих стаза и биоакустичких ограда у циљу усмјеравања риба према рибљим стазама. - Сво вријеме током грађења се мора обезбједити несметана проточност корита, како не би биле угрожене рибе и остали организми на низводним дионицама. - Приликом преграђивања корита ријеке морају се предузети мјере заштите риба. Рибе се у сарадњи са риболовачким друштвом пребацити у проточни дио ријеке. 151

179 - Све активности на градилишту морају се одвијати у сарадњи са риболовачким друштвом и инспекцијом. - Придржавати се свих мјера заштите воде и ваздуха јер оне уједно представљају мјере заштите за флору и фауну. - Приликом извођења радова и коришћења објекта максимално уложити напоре како би се сачувале све биљне и животињска врсте које су у категорији заштићених (ендемичне, ријетке и угрожене). - Извођач се обавезује да уколико се у току рада открије природно добро које је геолошко-палеонтолошко или минеролошко-петрографског поријекла, а за које се предпоставља да има карактер споменика природе обавјести Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслијеђа Републике Српске и предузме све мјере како се природно добро не би оштетило до доласка овалаштеног лица. У току експлоатације - Заштита воденог и копнених екосистема пвога подручја треба ускалдити са домаћом и међународном правном регулативом, првенствено са: Закон о заштити животне средине (Службени гласник Републике Српске, број 71/12), Закон о заштити природе (Службени гласник Републике Српске, број 113/08), Закон о шумама (Службени гласник Републике Српске, број 75/08), Закон о водама (Службени гласник Републике Српске, број 50/06), Закон о ловству (Службени гласник Републике Српске, број 60/09) и међународне конвенције чији је потписник наша држава: Оквирна конвенција UN климатским промјенама (UNFCCC) Протокол из Кјота године, Конвенција UN o биолошком диверзитету година, Бернска конвенција о заштити европских дивљих врста и природних станишта године, CITES Конвенција Конвенција о међународној трговини угроженим врстама дивље флоре и фауне година. - Обезбјеђивање трајног еколошки прихватљивог протока (биолошког минимума) који ће омогућити обављање нормалне функције водених организама уз нормалну репродукцију и одржавање биолошке разноврсности водотока низводно од бране, а самим тим и постојећег екосистема. - Реализација овог пројекта има директне и индиректне утицаје на ријеку и живи свијет у њој. Стога је оправдано очекивати велики утицај на фауну риба. Зато ће у овом поглављу, на темељу врло опсежних мултидисциплинарних истраживања (Вегара и сар., 2009.) риболовног подручја општине Калиновик, уз смјернице за заштиту осталих животињских групација, детаљно описане смјернице за заштиту риба. - Инвеститор је дужан да обезбједи очување рибљег фонда, усаглашено са риболовном основом спортског риболовног друштва Улог. - У циљу постизања што квалитетнијег вјештачког прираста препоручују се повремене контроле ефеката порибљавања, те на основу добијених резултата потребно је увести ефективне мјере за контролу ихтиопопулација, које подразумијевају излов и престанак уноса врста код којих се примијети нагло повећање бројности популације. - Планирано порибљавање треба спроводити у периоду мај октобар. - Порибљавати са млађи која посједује сертификат да нема вирусних, бактеријских и паразитарних болести. - Забрањено је порибљавање неаутотхоним врстама. - Обавезна изградња рибљих стаза и биоакустичких ограда у циљу усмјеравања риба према рибљим стазама - Једна од најважнијих мјера заштите и очувања риболовног подручја те повећања укупне ихтиопопулације јесте заштита посебних станишта, тзв. рибљих плодишта. То су станишта у која рибе у великом броју стижу у одређено доба године, током мријеста, и укојима се размножавају. - Природна рибља плодишта представљају сталне резервате природне репопулације аутохтоних и спортско-рекреативно вриједних врста риба. 152

180 - Основна им је намјена да буду центри експанзије локалних ихтиопопулација, из којих ће се природним путем (миграцијама), или вјештачким пребацивањем у дефицитарним токовима стимулисати повећање основног рибљег фонда. Свакако је важно истаћи да се природна плодишта не смију порибљавати, како би се сачувао потребни минимум аутохтоности неког воденог тока. - Приликом одређивања смјерница за очување природних популација поточне пастрмке (за ХЕ Улог) Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслијеђа је предложио најпогодније локалитете за природна плодишта. Приликом избора, дефиниције и заштите најпогоднијих локалитета за природна плодишта, посебно се мора водити рачуна о општим еколошким приликама, биолошко-репродуктивном понашању рибљих врста и могућностима што поузданије контроле и осигурања. Сагледавши све релевантне факторе који су значајни да би се једно подручје могло прогласити рибљим плодиштем (квалитет воде, дужина воденог тока, могућност контроле, састав ихтиопопулација. - У мјерама заштите ихтиофауне приликом планирања мјера заштите (ХЕ Улог) за риболовно подручју општине Калиновик, предложено је да рибљим плодиштем треба прогласити дио тока ријеке Неретве од ушћа Томишког потока у Неретву (око 11 километара узводно од јужне границе обухвата) до ушћа потока Крупац (Горњи Крупац, топоним Крупац - висинска кота 789 метара) који се налази 15.5 километара узводно од јужне границе обухвата. На овоме локалитету ће доћи до преграђивања ријеке, тако да је ова мјера предвиђен у случају изградње ХЕ Улог неће моћи бити спроведена. Потребно је предложити друге локалитете за природна плодишта - Након извршених радова обавезно спровести мјере рекултивације и санације терена (околног земљишта, насипа). За санацију терена може се користити квалитетна земља из ископа. Неопходно је формирати фитосанациони појас приобаља као намјенски појас који ће имати заштитну и еколошку функцију. Појас формирати од аутохтоних врста које су расле ту прије интервенције у простору. - Дефинисати објекте, параметре и локалитете за успостављање дуготрајног мониторинга уз неопходно уважавање науке и струке. Мониторингу требају бити подвргнуит флора, вегетација и фауна копнених и водених екосистема. Одмах по пуштању у рад МХЕ неопходно је сагледати промјене настале при изградњи на овим биотичким компонентама екосистема - Праћење популација зообентоса, фитобентоса, зоопланктона и фитопланктона, како би се дошло до нових спознаја о понашању природних популавија у новонасталим еколошким условима, што би имало велике користи у развоју фундаменталне и апликативне биологије. - Покушати сачувати водене и копнене врсте биљака и животиња које су у категорији заштићених врста (ендемичне, ријетке и угрожене). Ове врсте представљају значајну природну баштину којој се треба посветити посебна пажња. 153

181 Мјере за спречавање наноса Наноси које се задржавају у коритима водотока из слива доводе до измјене ерозијских процеса, који знатно утичу на водотоке. До описаних промјена може доћи усљед промјене у кориштењу земљишта у сливу. Ако на примјер због сјече шума дође до пренамјене кориштења земљишта у пољопривредно земљиште, ова промјена ће утицати на повећање ерозије и укупне количине седимента који ће се наталожити у кориту водотока, па се скреће на мјере које се користе у сврху спречавања наноса. У оквиру мјера за спречавање наноса потребно је успоставити интегралну заштиту, што значи да је потребно спровести мјере заштите од ерозије слива као и смањење продукције наноса тј. углавном најчешће се предвиђају радови у сливу: пошумљавање голети у јамице, пошумљавање голети у банкове и пошумљавање клизишта Мјере зa услове живота у вандредним ситуацијама - Приликом изградње и рада хидроелектране постоје инцидентне ситуације којима се могу сматрати неповољни догађаји настали током експлоатације система, било због хаварија, или због дјеловања више силе. - Са гледишта планираног система посебно инцидентне ситуације су пробој и процуривање уља за хлађење из трансформатора на објектима минихидроелектране. - За све инцидентне догађаје морају се напријед предвидјети јасне процедуре дјеловања на санирању посљедица и за наведене инцидентне ситуације, а то подразумева сљедеће активности: За санирање и локализацију загађења које би наступило у случају пробоја трафоа и истицања трансформаторског уља потребно је пројектом предвидјети одговарајуће диспозиционе елементе на тим објектима, а они се састоје од сабирних канала испод трафоа и базена за сакупљање уља, како исто не би могло да доспије у ријеку. Све објекте је потребно пројектовати по свјетски прихваћеним критеријумима хидрауличке, статичке и конструкцијске стабилности, којима се остварује њихова максимална безбједност и опремити оскултационим инструментима за праћење понашања објеката током експлоатације, као и мрежом геодетских тачака и репера за праћење понашања (помјерања) конструкције по висини и у плану. Имајући у виду доказану чињеницу да у инцидентним ситуацијама човјек као доносилац одлука реагује недовољно поуздано, разрадити експертне системе, као савјетодавне системе за понашање у појединим врстама инцидената, а ти експертни системи, у виду одговарајућих софтвера, припремљени намјенски, треба да у својству савјетодавног система подсећају извршиоце санације на процедуре, начин и редослијед дјеловања, мјеста на којима се налази потребна опрема и материјал, распоред задужења људи и све њихове телефоне за случај хитног дјеловања. 154

182 Мјере за заштиту културно историјског насљеђа За вријеме изградње Уколико се приликом извођења радова наиђе на археолошке локалитете или природно добро, извођач радова је дужан да одмах без одлагања прекине радове и обавјести Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа и предузме све мјере како се културно добро не би оштетило до доласка овлашћеног лица. Даље поступати према строго дефинисаном упутству и уз надзор. Прибавити сагласности Републичког завода за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске, као и остале законима прописане сагласности за изградњу малих хидроелектрана. Уколико се у току извођења радова наиђе на природно добро које је геолошкопалеонтолошког или минеролошко-петрографског порјекла, а за које се претпоставља да има статус споменика природе, потребно је обавјестити Републички завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа и предузети све мјере како се природно добро не би оштетило до доласка овлашћеног лица. У току експлоатације Уколико би се прије изградње и у току изградње евидентирало културно наслијеђе које се задржава уз постојеће системе МХЕ спроводиће се мјере заштите прописане надлежним институцијама у току експлоатације Мјере за заштиту постојећих објеката и комуналне инфраструктуре За вријеме изградње У току изградње и експлоатације објеката за потребе функционисања МХЕ са аспекта саобраћајне инфраструктуре, обавезно је у сваком тренутку, обезбиједити континуитет локалне и некатегорисане путне мреже која ће омогућити ефикасно и рационално опслуживање свих локалитета који егзистирају у окружењу, а све у складу са захтјевом да се изградњом објеката не наруши постојећа саобраћајна опслуженост локалитета. У току експлоатације Није потребно предузимати посебне мјере заштите у току експлоатације осим кориштења у складу са намјеном. 155

183 Мјере заштите здравља људи За вријеме изградње - Домицилном становништву насеља и заинтересованој јавности презентовати негативне и позитивне ефекте имплементације пројекта, те отпоре и конфликте интереса због пејзажних, имовинских и других аспеката са разумијевањем и поштовањем размотрити и наћи адекватно рјешење. Емотивни стресови и субјективни разлози, уколико се не прави фатална грешка и штета за подручје, развојне планове и становништво, не би требали бити пресудан параметар код одлучивања; - У случају потребе изградити одговарајућу инфраструктуру (напајање струјом, као и путну инфраструктуру), како би се обезбиједила неометана комуникација локалног становништва између насеља и њихових имања; У току експлоатације - Мјере заштите здравља становништва у току експлоатације МХЕ нису потребне, али треба сарађивати и помагати становништву да се адаптирају новом просторном садржају и искористе могућноси за развој привредних активности; - Обавеза Инвеститора је да изврши благовремено обавјештавање уколико се појави било који негативан утицај на здравље људи и животну средину у току изградње и експлоатације предметне МХЕ у складу са одредбама Закона о заштити животне средине (Сл. гласник РС, бр. 71/12) и надлежностима Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске. - Када се ради о заштити здравља становништва, потребно је слиједити Здравствену политику и стратегије за здравље у Републици Српској до године и препоруке Стратегије 5. за праћење и редукцију ризичних фактора животне и радне средине и јачање инфраструктуре и функције установа за Здравствену заштиту у поступку израде просторних и других планова, односно основа и друге инвестиционо-техничке документације (Сл. гласник РС бр. 56/02) који су у вези са Националним акционим планом за здравље и животну средину (NEHAP) за Републику Српску, усвојен од стране Владе РС (Сл. гласник РС бр. 1/02). 156

184 Заштита професионалног особља Радници који раде у близини проводника под напоном и опреме, су изложенији на ЕМП него шира јавост. Професионална изложеност на ЕМП треба бити спречена придржавањем неких од сљедећих мјера: - Идентификација потенцијално опасног извора ЕМ поља - употребе личне опреме за мониторинг за вријеме радних активности - придржавање дозвољеног времена излагању ЕМ пољу - обука радника о опасностима на излагања на ЕМ поља - постављање и означавање сигурних зона која би одвојила радне површине гдје се очекују повишен ниво ЕМ поља. - повећавање раздаљине између извора и радника - употреба заштитне опреме и др. Минимална сигурна радна удаљеност за обучене раднике према ICNIRP дата је у сљедећој табели: Табела 45 Минимална сигурна радна удаљеност за обучене раднике према ICNIRP Наизмјенична струја минимална радна удаљеност обучених радника Опсег напона (kv) (фаза до фаза ) Минимална радна удаљеност (м) 2,1-15 0,6 15,1-35 0,71 35,1-46 0,76 46,1-72,5 0,91 72, , , , , За избор адекватне и економичне мјере за заштиту од нејонизујућих зрачења будућег постројења МХЕ на ријеци Неретви неопходно је извршити мјерење интензитета ЕМ поља од стране овлаштеног правног лица. Мјерењем се утврђује да ли измјерене вриједности задовољавају услове прописане важећим стандардима. Тачке мјерења треба да имају такве позиције које би узимале у обзир излагање професионалног особља као и шире јавности. За излагање професионалног особља пресудан утицај имају извори који емитују зрачење из постројења, а за ширу јавност извори које емитују планирани далеководи. Ако се мјерењем утврди да су прекорачене дозвољене вриједности, инспектор у Министарству здравља и социјалне заштите РС, Одсјек за заштиту од зрачења наређује реконструкцију, смањење употребе или престанак рада извора зрачења. 157

185 Мјере заштите инфраструктуре За вријеме изградње - за потребе функционисања ХЕС ГОРЊА НЕРЕТВА - ФАЗА И ( МХЕ ГРЕБЕНАЦ УШЋЕ, МХЕ МЈЕДЕНИК, МХЕ ИГАШЧИЦА са аспекта саобраћајне инфраструктуре, обавезно је у сваком тренутку, обезбиједити континуитет локалне и некатегорисане путне мреже која ће омогућити ефикасно и рационално опслуживање свих локалитета који егзистирају у окружењу, а све у складу са захтјевом да се изградњом објеката МХЕ не наруши постојећа саобраћајна опслуженост локалитета. У току експлоатације Нису потребне посебне мјере за заштиту инфраструктуре, осим намјенског коришћења и редовног одржавања исте, а у складу са важећим законима Мјере у случају затварања постројења - Уклонити све предмете са локације и локацију вратити у задовољавајуће стање. - Извршити рекултивацију свих кориштених површина. 158

186 Планови и техничка рјешења заштите животне средине (рециклажа, третман и диспозиција отпадних материјала, рекултивација, санација) - Примјенити начело одрживог развоја, а сва уграђена технолошко-машинска опрема и инсталације морају се лиценцирати и имати одобрење у складу са домаћим прописима или по могућности, цертификована у складу са стандардима Европске уније или еквивалентним стандардима, што ће се утврдити атестима. - План заштите животне средине треба бити укључен у све уговоре. - У поступку пројектовања система изградње хидроелектране неопходно постићи компромис између економског развоја подручја и трајног губитка природних ресурса, т.ј. изналажење трајног рјешења којим се елиминишу или довољно ублажавају негативни, а повећавају позитивни ефекти по животну средину. - За вријеме извођења радова, као и касније у радном вијеку експлоатације објекта, потребно је у складу са могућим очекиваним промјенама спровести одговарајуће мјере елиминисања или ублажавања негативних утицаја у циљу заштите човјека и његове животне средине. У циљу постизања контроле над активностима, које могу за резултат имати нарушавање животне средине, неопходно је успоставити адекватну организацију градилишта на начин како то прописује Закон о инспекцијама РС. - Послије завршених радова, све привремене објекте, позајмишта, предмете и материјале са површина коришћених за потребе градилишта треба уклонити и те површине изравнати и довести у првобитно стање. - Након извршених радова обавезно спровести мјере рекултивације и санације терена. Имајући у виду да ће се пројектовани систем изводити у природном непоремећеном амбијенту, препорука је да се предузму све активности које би допринијеле визуелном побољшању пејзажа. - Локације за одлагање ископаног материјала морају бити само привременог карактера, а након њене употребе локације довести у првобитан изглед са коришћењем аутохтоног биља и дрвећа. Избјегавати депоновање било које врсте отпада на предметној локацији. - При изградњи приступних путева водити рачуна о најмањем нарушавању изгледа околине. - Коришћену механизацију је потребно континуирано контролисати и одржавати, како би се смањила опасност од изливања нафтних деривата. Гараже и површине на којима се паркирају возила морају да имају системе за прикупљање отпадних и амтосферских вода, са одговарајућим сепаратором и таложником. Њихово пражњење обезбиједити у сарадњи са надлежном комуналном службом. - Предузети мјере за очување рјечног корита у смислу неодроњавања ископаног материјала. У току коришћења - Изградња обалоутврда на угроженим локалитетима од флувијалне ерозије (Приликом наиласка поплавних таласа долази до поткопавања дна и обала корита и то такође представља велики извор наноса). - Обалоутврде могу бити од камена у цементном малтеру, бетона или од приручног материјала (камен, дрво) на мјестима где је удар воде слабији. - Приликом извођења планираних радова треба строго водити рачуна да се не наруши стабилност терена, како у току изградње, тако и у току експлоатације објекта. - У току неопходне сјече вегетације обезбиједити присуство стручног лица ради што мање узурпације околног простора на том објекту

187 - Инвеститор је обавезан израдити интерни План управљања отпадом, према одредбама Закона о управљању отпадом РС у којем је дефинисано управљање отпадом. - У циљу спречавања настајања отпада, као и правилног третмана са насталим отпадом, потребно је предузети све радње и поступке који су регулисани Законом о управљању отпадом РС. 160

188 Друге мјере које могу утицати на спречавање или смањивање штетних утицаја на животну средину Опис мјере Табела 46. Предложене мјере Учесталост Водити записе о обуци и подизању свијести запослених о унапређењу радних процедура у циљу превенције загађења и инцидентних ситуација Водити дневник у који се уписују подаци важни за рад хидроелектране Саставни дио треба бити извјештај о предузетим мјерама по захтјевима из еколошке дозволе и евентуално по захтјевима инспекције за заштиту животне средине и водопривредне инспекције. Надзирати и водити запис о провођењу програма порибљавања Надзирати и водити запис о провођењу техничких мјера за заштиту од наноса Редовно надзирати активности на минимизацији настајања свих отпадних токова на локацији. Мјерити, вршити анализе квантитативно-квалитативних података Направити сумарни извјештај о свим претходно наведеним мјерама за мониторинг производње, настанка отпада и емисије. Два пута годишње Мјесечно и годишње Два пута годишње Једном годишње Једном годишње Једном годишње 161

189 2.6. Програм праћење утицаја на животну средину ( мониторинг) који ће се спроводити прије и послије пуштања објекта у рад или прије започињања планиране активности Мјере наведене у претходном поглављу разврстане су по идентификованим аспектима животне средине. У даљем дијелу текста дат је преглед праћења реализације предложених мјера у фази изградње и фази рада објекта кроз мониторинг план. Приказ стања животне средине гдје се очекује утицај је детаљно описан у поглављу 2, под тачком 2.1.7; 2.1.8; 2.1.9; 2.2.5; 2.2.6; Промјене се очекују у копненим екосистемима, за вријеме грађевинских радова, на мјестима градње машинске зграде, приступних путева и мјесту предвиђеном за изградњу грађевинског насеље. У току рада хидроелектране очекују се промјене у воденом екосистемиму усљед промјена физичко-хемијских, хидроморфолошких и биолошких карактеристика ријеке. Детаљан опис очекиваних утицаја је дат у напријед назначеном поглављу са тачкама Параметри на основу којих се могу утврдити штетни утицаји на животну средину Након дефинисања могућих утицаја пројекта на животну средину и предложених заштитних мјера израђује се мониторинг план. Овај програм ће контролисати утицај ових МХЕ на животну средину као и функционисање предложених заштитних мјера. Програм праћења стања животне средине треба да буде имплементиран за све аспекте животне средине гдје се очекује степен утицаја. На основу досадашњих искустава у погледу мониторинга постављени су сљедећи општи критеријуми: праћење се мора схватити као дуготрајан процес, праћење мора да буде континуиран процес, праћење треба да буде рационално и у свакој фази оптимално, праћење мора да буде актуелно, праћење мора, од фазе пројектовања до уграђивања инструмената и опреме, да буде повјерено квалификованом кадру; мјерења, обрада података добијених мјерењима и интерпретација имају својих специфичности и захтијевају специјализован кадар. Из горе наведених критеријума произилазе слиједеће карактеристике које систем за мониторинг мора да испуни: o за праћење се морају бирати такве методе, инструменти и опрема који могу да обезбиједе поузданост података за дуг временски период (изабране методе и опрема морају исправно функционисати у прилично суровим временским условима); o у оквиру предузећа у чијој су надлежности МХЕ, мора бити организована служба праћења; o избор инструмената и опреме треба да буде сконцентрисан на битне елементе објекта са циљем да се кроз мјерења могу добити употребљиви подаци који се могу интерпретирати; режим мјерења треба да буде адаптибилан; o примјена метода које омогућавају брзу и лаку обраду података (аутоматизација мјерења, преноса, архивирања, обраде података). 162

190 Табела 47. Мониторинг план Мониторинг ваздуха Предмет мониторинга Параметри квалитета ваздуха Параметар који се осматра Праћење основних параметара за утврђивање квалитета ваздуха предметног подручја -према Правилнику о граничним вриједностима квалитета ваздуха Сл. гласник РС број 39/05 - Сумпорни оксиди: SO 2, - Азотни оксиди: NO,NO 2,NO X, - О 3, - Угљиководоници, - Укупне лебдеће честице (УЛЧ), - Параметри вјетра: брзина и смјер вјетра, - Хидрометеоролошки параметри: температура, релативна влажности и атмосферски притисак А. Мониторинг у току изградње Мјесто вршења мониторинга У оквиру пословних парцела извођења грађевинских радова Начин вршења мониторинга Инсталисана комплетна станица са помоћном опремом за мониторинг квалитета ваздуха и помоћном опремом потребном за неометан аутоматски рад станице Вријеме вршења мониторинга повремено у случају ицидентних ситуација Разлог због чега ће се вршити мониторинг одређеног параметра Праћење параметара квалитета ваздуха и нивоа повећања загађења у односу на снимљено почетно нулто стање животне средине 163

191 - Мониторинг воде Предмет мониторинга Квалитет воде Параметар који се осматра -Параметри квалитета воде (пх вриједност; температура, о С амонијачни азот, g/m 3 ; нитритни азот, g/m 3 ; Нитратни азот, g/m 3 ; фосфор, g/m 3 ; талог након 0,5 h таложења, ml/l; укупне суспендоване материје g/m 3 ; уз обавезно укључену мутнућу и температуру воде. -Проток воде ( на мјерним профилима) Мјесто вршења мониторинга Мониторинг квалитета и квантитета на профилу ријеке најнизводнији профил у односу на локацију градилишта. Начин вршења мониторинга Аутоматска опрема за мјерење квалитета воде и за мјерење протока и нивоа. Вријеме вршења мониторинга периодичан мониторинг квалитета вода у само у време извођења радова Разлог због чега ће се вршити мониторинг одређеног параметра Праћење утицаја извођења грађевинских радова на квалитет водотока - Мониторинг отпада Предмет мониторинга Параметри везани за збрињавање отпада Параметар који се осматра Успоставити евиденцију о производњи, врстама отпада, прикупљању и коначном збрињавању отпада Мјесто вршења мониторинга - Мониторинг земљишта У зони грађевинских радова у току изградње. Начин вршења мониторинга Услуга акредитоване организације Вријеме вршења мониторинга Повремено, једном квартално Разлог због чега ће се вршити мониторинг одређеног параметра Збрињавање отпада Предмет мониторинга Квалитет земљишта Параметар који се осматра Садржај хумуса, Садржај фосфора, калијума и азота, ph вриједност -тешки метале. Мјесто вршења мониторинга Окружење хидроелектране Начин вршења мониторинга Услуга акредитоване организације Вријеме вршења мониторинга по потреби у случају инцидентих ситуација Разлог због чега ће се вршити мониторинг одређеног параметра Утврђивање промјена стања квалитета земљишта 164

192 Мониторинг буке Предмет мониторинга Параметар Мјесто Начин Вријеме вршења мониторинга који се вршења вршења осматра мониторинга мониторинга Мониторинг буке: - Вршити мјерења нивоа буке на отвореном простору на карактеристичним позицијама, на граници потенцијалном буком најугроженијих зона гдје би продукована бука могла бити изражена, у склопу мониторинга еквивалентног нивоа буке на и у околини објекта предметног хидроенергетског система. - Извршити мјерења нивоа буке код најближих стамбених објеката узимајући у обзир топографију и метеорологију, на почетку извођења радова на изградњи, а разлог овог мјерења је да се утврди ефикасност примјењених мјера заштите од буке и евентуални утицаји извођења грађевинских радова на локално становништво. - Прва мјерења треба урадити одмах по увођењу грађевинских машина на градилишта или одмах по почетку радњи које имају за посљедицу ширење буке у околину. - Послије тог првог мјерења, редовна следећа мјерења вршити сваких мјесец дана или по потреби, ако се приликом извођења радова на изградњи и експлоатацији објекта предметног хидроенергетског система појаве прекомјерни извори буке. 165

193 - Флора и фауна Предмет Параметар мониторинга се осматра који Мјесто вршења мониторинга Начин вршења мониторинга Вријеме вршења мониторинга Разлог због чега ће се вршити мониторинг одређеног параметра Мониторинг флоре и фауне у току изградње Утврђивање и евидентирање штете нанесене флори и фауни у третираном подручју током изградње Праћење оштећења појединих врста флоре, као и праћење стабилности екосистема усљед евентуалног уклањања појединих врста дрвећа, грмља и зељасте флоре. Непосредно уз локацију објеката који се граде, У зони грађевинских радова и ближој околини. Стручно лице Стални мониторинг Стандардна истраживања популација животиња и птица, те консултације са специјалистима ловне дивљачи, фаунистима, орнитолозима, ихтиолозима и истраживачима из свих области Праћење квалитативног квантитативног стања, праћење здравственог стања ихтиофауне. и те Карактеристичне врсте појединих систематских категорија, посебно ловне дивљачи 166

194 Б. Мониторинг у току експлоатације MХЕ - Мониторинг ваздуха Предмет Параметар који се мониторинга осматра Мјесто вршења мониторинга Начин вршења мониторинга Вријеме вршења мониторинга Разлог због чега ће се вршити мониторинг одређеног параметра Параметри квалитета ваздуха Праћење основних параметара за утврђивање квалитета ваздуха предметног подручја -према Правилнику о граничним вриједностима квалитета ваздуха Сл. Гласник РС број 39/05 - Сумпорни оксиди: SO 2, - Азотни оксиди: NO,NO 2,NO X, - О 3, - Угљиководоници, - Укупне лебдеће честице (УЛЧ), - Параметри вјетра: брзина и смјер вјетра, У оквиру пословних парцела Инсталисана комплетна станица са помоћном опремом за мониторинг квалитета ваздуха и помоћном опремом потребном за неометан аутоматски рад станице Након изградње, једном годиш ње у складу са Правилником о мониторингу емисија загађујућих материја у ваздух (Сл. гласник 39/05) Праћење параметара квалитета ваздуха и нивоа повећања загађења у односу на снимљено почетно нулто стање животне средине Хидрометеоролошки параметри: температура, релативна влажности и атмосферски притисак 167

195 - Мониторинг квалитета водотока Предмет мониторинга Параметар који се осматра Мјесто вршења мониторинга Параметри квалитета воде -Параметри квалитета воде (ph вриједност; температура, о С; амонијачни азот, g/m 3 ; нитритни азот g/m 3 ; нитратни азот g/m 3 фосфор g/m 3 талог након ml/l; 0,5h таложењ уз обавезно укљчену мутнућу и температуру воде; -Проток воде (на мјерним профилима) локација водозахвата и на испусном мјесту машинске зграде Начин вршења мониторинга Аутоматска опрема за мјерење квалитета воде и за мјерење протока и нивоа. Вријеме вршења мониторинга У фази рада хидроелектране четири пута у току прве године експлоатације МХЕ, а ради утврђивања физичко хемијских параметара. Након тога ако концентрације испитваних параметара не буду прелазиле ГВ према законској регулативи РС само у случају инцидентне ситуације. Разлог због чега ће се вршити мониторинг одређеног параметра Одређивање укупног квалитета воде у ријеци Предмет мониторинга - Флора и фауна Параметар који се осматра Мјесто вршења мониторинга Начин вршења мониторинга Вријеме вршења мониторинга Разлог због чега ће се вршити мониторинг одређеног параметра Мониторинг флоре и фауне у току експлоатације Праћење стабилности екосистема флоре у непосредној бизини система. Праћење појава на екосистемима флоре у ужој и широј зони Праћење квалитативног и квантитативног стања, те праћење здравственог стања иhтиофауне. Праћење стања популација ловне дивљач У широј и ужој зони система Стручно лице Стални мониторинг Стандардна истраживања популација животиња и птица, те консултације са специјалистима ловне дивљачи, фаунистима, орнитолозима, ихтиолозима и истраживачима из свиh области 168

196 Предмет мониторинга - Оскултација Хидролошка мјерења у току експлоатације Параметар који се осматра Мјерење водостаја (протицаја), Мјесто вршења мониторинга Уређени мјерни профил низводно од преградног мјеста 50 до 150 м Начин вршења мониторинга аутоматска водомјерна станица Вријеме вршења мониторинга дневно Разлог због чега ће се вршити мониторинг одређеног параметра -контрола испуштања прописања биолошког минимума Визуелни прегледи у току експлоатације, обала ријеке, водозахвата, трасе цјевовода и машинске зграде Визуелни прегледи падине на ободу водозахватне грађевине, трасе цјевовода и падина око машинске зграде не Особље МХЕ (техничка служба осматрања (Оскултације) Врше се непрекидно периодично С циљем оцјене стабилности и регистровања потенцијалниh појава на локацији водозаhвату траси цјевовода и локацији машинское зграде 169

197 Мјеста, начин и учесталост мјерења утврђених параметара Извршена истраживања, мјерења као и законска регулатива Републике Српске која то прописује, су показали да је потребно успоставити мониторинг свиh сегмената животне средине који могу бити нарушени током извођења радова, као и у току експлоатације, ради постизања високог нивоа заштите животне средине у цјелини. Циљ мониторинга је да се утврди ефикасност предвиђених превентивних мјера ублажавања негативних утицаја на квалитет животне средине, као и да се идентификује свака промјена у новонасталој животној средини. Глобално сагледавајући утицаје истичемо потребу за њихово континуирано праћење, а у сврху заштите човјека од могућег кумулативног ефекта посматрајући шире подручје са претпоставком изградње и других хидроелектрана. Мјеста, начин и учесталост мјерења утврђених параметара су дата у мониторинг плану (Табела 55.) који ће бити саставни дио еколошке дозволе. Инвеститор је дужан да обавља мониторинг на сљедећи начин: Осматрати квалитет отпадних вода које пролазе кроз сепаратор уља и масти једном годишње и то укупне суспендоване материје, BPK 5, HPK, масти и уља, на мјестима испуста у реципијент, у складу са Правилником о третману и одоводњи отпадних вода за подручја градова и насеља гдје нема јавне канализације (Сл. гласник РС, бр. 68/01). У току експлоатације вршити: периодични преглед и испитивање средстава рада и опреме од стране овлашћене институције. Утврдити ниво буке у грађевинском кругу, и код најближих стамбених објеката и то два пута у току године. 170

198 2.7. Преглед главних алтернатива које је носилац пројекта разматрао и навођење разлога за изабрано рјешење с обзиром на утицаје на животну средину Енергија воде је најзначајнији обновљиви извор енергије, а уједно и једини који је економски конкурентан фосилним горивима и нуклеарној енергији. Друга битна особина овако произведене електричне енергије је та, што модерне хидротурбине могу конвертовати до 90% енергије воде у електричну енергију, док најсавременије електране на фосилна горива конвертовање могу достићи максимално до 50%. Од укупне производње енергије у свијету из обновљивиh извора, хидроенергија чини 97%. То је чиста производња која не оставља отпад, не загађује животну средину и не ствара ефекат стаклене баште. Осим тога, уласком у ЕУ, порез на утрошену електричну енергију биће у свим чланицама ЕУ јединствен. У земљама које примјењују овај порез цијена електричне енергије порасла је за 15-25%. Један дио пореза враћа се произвођачима електричне енергије из обновљивиh извора. На тај начин, енергија добијена из конвенционалниh извора постаје скупља чиме се стимулишу произвођачи енергије из обновљивих извора. 171

199 2.8. Усклађеност пројекта са планским докумнетима о заштите животне средине,другим плановима на основу посебних закона и плановима и програмима заштите животне средине јединица локалне самоуправе на које се пројекат односи и интерпретација Циљеви Стратегије заштите природе Очување високог степена биолошке и пејзажне разноврсности и осигурање мјера за заштиту и оптимално коришћење природних ресурса, општи су циљеви Стратегије заштите природе, у коју се морају укључити локална, регионална и глобална рјешења. Да би се остварили наведени циљеви, потребно је обезбиједити механизме за реализацију неколико важних приоритетних активности: - Припрема научне основе за потписивање и ратификацију међународних споразума и докумената који се односе на одрживо управљање, заштиту, очување и унапређење природне и културне баштине, - Развијање програма и стандарда за одрживо кориштење биолошких ресурса, - Развијање информационог система за одрживо управљање и мониторинг, - Израда стратегије и национални акциони план (НАП) за заштиту и одрживо управљање биодиверзитетом, геодиверзитетом и диверзитетом пејзажа, - Развијање стратегије и националне програме за заштиту од генетски модификованих организама (ГМО) и инвазивних врста, - Израда стратегије развоја минерално-сировинског комплекса Републике Српске Један од врло важних предуслова за јачање мреже постојећих, односно проширења мреже заштићених подручја у Републици Српској је и осигурање мјера и услова за одрживо финансирање, прије свега националних паркова који су на територији Републике Српске, али и других заштићених подручја. Под одрживим финансирањем заштићених подручја се подразумијева ''способност да се обезбиједе довољни, стабилни и дугорочни финансијски извори, правовремено обезбијеђени и алоцирани на начин да обезбиједе пуно покриће трошкова заштићених подручја, те да осигурају ефективно и ефикасно управљање заштитом и испуњавање других задатих циљева'' 1. У посљедних неколико деценија, са вишеструким повећањем броја заштићених подручја у свијету, изазови финансирања постају све израженији, имајући у виду да се конвенционални модели финансирања ослањају превасходно на националне буџете, који, иако представљају појединачно најзначајнији извор финансирања заштићених подручја, нису у стањ да одговоре на њихове реалне потребе. Различита буџетска ограничења, посебно у земљама у развоју, каква је и Република Српска, намећу потребу да се испитају различити иновативни, тржишно орјентисани модели финансирања заштићених подручја, који обећавају већу ефикасност и ефективност у односу на традиционалне. Негативне импликације у пракси огледају се у виду конфликата између организација које се баве искључиво шумарством и институција за заштиту природе, по питањима која се односе на овлаштења и надлежности над управљањем заштићеним подручјима. 1 International Union fot the Conservation of Nature and Natural Resources (IUCN) Студија о процјени утицаја на животну средину пројекта ХЕС ГОРЊА НЕРЕТВА - ФАЗА И ( МХЕ ГРЕБЕНАЦ УШЋЕ, МХЕ МЈЕДЕНИК, МХЕ ИГАШЧИЦА 172

200 Адекватан модел финансирања заштићених подручја треба да се базира на испуњењу у пракси проводивих законских одредби, подршци шире друштвено-политичке заједнице и континуираном настојању за унапређењем самоодрживог пословања. Очигледно је да активни интерресорски дијалог и примјена учесничког приступа у планирању и проведби правних рјешења представљају прави пут ка осигурању правног оквира који би осигурао континуирано задовољење промјенљивих захтјева друштва према шумама као мултифункционалном ресурсу, који представља веома важан сегмент у управљању заштићеним подручјима. Дугорочни циљ стратегије је очување, промоција и подстицај одрживог коришћења природних ресурса успоставом интегралног система планирања и управљања природом и природним ресурсима у Републици Српској и побољшање у мјери у којој је то могуће, све у циљу очувања животне средине у цјелини. Проблеми у животној средини не могу се посматрати и рјешавати сегментно, већ је потребно обезбиједити интерресорну сарадњу као битан предуслов за дугорочну и успјешну политику заштите природе и животне средине. Извод из Националног акционог плана заштите животне средине (НЕАP) Документ NEAP-а припремљен је године. Акциони план за заштиту животне средине укључио је оба ентитета Босна и Херцеговина и Брчко Дистрикт, дефинисао је осам приоритетних подручја за управљање животном средином, као што је приказано у табели 56. Табела 48 Приоритетне области дјеловања на очувању животне средине побољшање тренутног стања, у складу са Акционим планом за животну средину БиХ (NЕАP) Приоритетне области 1. Водни ресурси/отпадне воде 2. Одрживи развој руралниh подручја 3.Управљање животном средином Предложене мјере за побољшање стања животне средине успостављање система управљања ријечним сливовима реализација пројекта дугорочног снабдијевања становништва у најугроженијим регионима БиХ укључујући и санацију губитака воде у водоводним системима изградња и реконструкција система за пречишћавање отпадних вода и канализационог система довођење система одбране од поплава на ниво потребне сигурности реализација пројеката кориштења воде за наводњавање у производњи електричне енергије стварање предуслова за просторно уравнотежен и одржив развој руралних подручја успостављање система управљања пољопривредним земљиштем имплементација програма производње hране на биолошким принципима израда програма дугорочног развоја шумарства увођење информационих система увођење цјеловитог мониторинга животне средине израда програма интегралног планирања простора израда документационе основе за планирање и управљање животном средином израда програма за образовање и ширење информација у области животне средине Студија о процјени утицаја на животну средину пројекта ХЕС ГОРЊА НЕРЕТВА - ФАЗА И ( МХЕ ГРЕБЕНАЦ УШЋЕ, МХЕ МЈЕДЕНИК, МХЕ ИГАШЧИЦА 173

201 4. Заштита биолошке и пејзажне разнврсности 5.Управљање отпадом 6.Привреда - одрживи развој привреде 7. Јавно здравство израда стратегије и националног акционог програма за уравнотежено управљање биолошком, геолошком и пејзажном разноврсношћу израда стратегије и националниh програма заштите културног насљеђа у природном окружењу на основама еколошке коегзистенције израда програма за стављање под одговарајући режим заштите 15-20% територије БиХ усвајање стратегија и планова управљања отпадом са оперативним програмима за њихову имплементацију уклањање дивљих одлагалишта и санација деградираних подручја санација(одређеног броја) постојећих депонија израда стратегије и успостављање система одрживог развоја привреде БиХ усклађивање пореског система са одрживим развојем и запошљавањем израда стратегије развоја енергетике, са избалансираним домаћим и страним изворима енергије имплементација стратегије борбе против сиромаштва израда студије о процјени утицаја на здравље и животну средину Интегралног програма финансирања формирање ентитетскиh фондова за стратешка истраживања формирање ентитетских фондова за рекултивацију простора реактивирање привредних субјеката који имају реалне услове за опстанак на тржишту, реорјентација истих промјеном намјене производње редуковање миграције на релацији село-град урбанизацијом руралних насеља и развојем производње у њима унапређење потенцијала за развој еко-туризма усклађеног са природним потенцијалима (бањски, планински, сеоски и сл.) у домаћој и међународних компонената израда регистра и катастра загађивача, одлагалишта, хемикалија, погона и постројења са опасним хемикалијама и усклађивање законске регулативе са препорукама Здравствене организација, јачање инспекцијског надзора, формирање комитета за политику хране и исхране анализа контролних тачака у процесу производње, припреме и промета намирница успостављање система редовног информисања о здравственој исправности намирница оснивање регулаторних органа за јачање система надзора и превентивних мјера заштите излагања становништва зрачењу и израда плана активности у случају инцидената доношење законских прописа за сигурно поступање са ГМО израда програма еколошки прихватљивог начина рјешавања 8. Деминирање усклађивање рада са организацијом БиХ МАК Студија о процјени утицаја на животну средину пројекта ХЕС ГОРЊА НЕРЕТВА - ФАЗА И ( МХЕ ГРЕБЕНАЦ УШЋЕ, МХЕ МЈЕДЕНИК, МХЕ ИГАШЧИЦА 174

202 Наведени приоритети имају одређеног утицаја на учешће БиХ у спровођењу међународних мултилатералних споразума у области заштите животне средине и вода. Тако је на примјер, у сектору вода један од битних приоритета ратификација Конвенције о сарадњи на заштити и одрживом коришћењу ријеке Дунав, иако БиХ није чланица Конвенције о водама UNECE. Што се тиче заштите биолошке разноврсности, стратешке активности предвиђене документом NEAP-а укључујући при томе и процес проширења постојећих заштићених подручја на 15-20% територије БиХ (реалан проценат је око 10% у односу на територију Републике Српске), подразумијева спровођење различитих конвенција, нарочито Конвенције о биолошкој разноврсности, којом се прописује усвајање националних стратегија и националних планова за заштиту биолошке разноврсности, успостављање система и мреже заштићених подручја, као и интегрисање, у што већој мјери очувања природних вриједности са другим плановима, политикама и програмима. Студија о процјени утицаја на животну средину пројекта ХЕС ГОРЊА НЕРЕТВА - ФАЗА И ( МХЕ ГРЕБЕНАЦ УШЋЕ, МХЕ МЈЕДЕНИК, МХЕ ИГАШЧИЦА 175

203 Извод из Просторног плана Републике Српске до године МХЕ "Гребенац", МХЕ "Мједеник" и МХЕ "Игашчица" смјештене су на подручју општине Гацко. Наведена Општина, према планираној регионализацији Републике Српске, а на основу Просторног плана Републике Српске до 2015, припада мезорегији Требиње и другом развојном правцу чије природне вриједности простора омогућавају интензиван привредни развој на основу аграрних шумских, рудних, као и хидроенергетских потенцијала, између осталих и ријеке Неретве. У области енергетике Просторни план Републике Српске до донио је сљедеће закључке: Ради децентрализованог, економичног и квалитетнијег снабдијевања електричном енергијом, као и стварања вишка енергије који би се могао пласирати изван ових подручја План сматра да су повољна мјеста за изградњу минихидроелектрана горњи токови водотака. Ради спречавања брзог отицања атмосферских вода, тј. ради уједначавања протока на мањим и средњим водотоцима овај документ сматра да треба изградити сразмјерно велики број вишенамјенских акумулација које би служиле и за потребе водоснабдјевања, наводњавања, рекреације, производње енергије и др. Ради очувања расположивог хидроенергетског потенцијала водотока у РС треба у највећој могућој мјери онемогућити изградњу насеља, индустрија, инфраструктуриних и других објеката у зонама предвиђеним за изградњу хидроелектрана. Просторни план поред наглашене потребе изградње малих хидроелектрана, истовремено намеће и потребу претходног детаљног проучавања локација у циљу смањења негативних ефеката. Просторни план не идентификује природна и културно - историјска добра на подручју простирања Хидроенергетског система на току Неретве, као што се може видјети на сљедећим сликовним приказима. Слика 22 Животна средина културно историјска добра - Заштићена подручја природе (Извор: Просторни план Републике Српске до 2015, Графички прилог број 24.1) Студија о процјени утицаја на животну средину пројекта ХЕС ГОРЊА НЕРЕТВА - ФАЗА И ( МХЕ ГРЕБЕНАЦ УШЋЕ, МХЕ МЈЕДЕНИК, МХЕ ИГАШЧИЦА 176

204 Слика 23 Животна средина културно историјска добра - Културно насљеђе (Извор: Просторни план Републике Српске до 2015, Графички прилог број 24.3) Извод из Регулационих планова за подручје горњег тока Неретве (за подручје хидроелектрана Хес "Горња Неретва ) општина Гацко Положај хидроенергетског система "Горња Неретва" дуж ријеке Неретве дефинисао је обухват Регулационог плана за подручје горњег тока Неретве - општина Гацко. Хидроенергетски систем Горња Неретва обуhвата површину од око 586 hа, док обуhват на подручју општине Гацко износи 139,48 hа. Унутар самог обуhвата Плана, који припада општини Гацко, нема евидентираног становања. Постоји само неколико напуштениh девастираниh објеката. По последњем службеном попису становништва из године, општина Гацко је имала становника, распоређениh у 71 насељеном мјесту. Данас, општина Гацко има око становника, односно око 149 становника по км². Унутар обуhвата Регулационог плана дуж ријеке Неретве планира се систем hидроелектрана у низу назван ХЕС Горња Неретва. Цјелокупан простор обухвата прилагођава се датом хидроенергетском систему. На Горњем току ријеке Неретве планира се седам малих хидроелектрана, које у погледу утицаја на околину, режим рада и начин управљања дјелује као јединствена енергетска цјелина, односно пројектоване су на тај начин да захватно мјесто низводне електране представља уједино и локацију машинске зграде узводне електране. Хидроенергетски систем Горња Неретва обухвата подручје општина Калиновик и Гацко. Од хидроенергетског система МХЕ Игашчица, МХЕ Мједеник и МХЕ Гребенац-Ушће у потпуности административно припадају општини Гацко, док МХЕ Гребенац-Крупац само једним мањим дијелом припада општини Гацко. Студија о процјени утицаја на животну средину пројекта ХЕС ГОРЊА НЕРЕТВА - ФАЗА И ( МХЕ ГРЕБЕНАЦ УШЋЕ, МХЕ МЈЕДЕНИК, МХЕ ИГАШЧИЦА 177