Аутор: Kliment Mindjov За БиХ прилагодила: Азра Јагањац Кључни концепт Трајање Период у години Мјесто Наставни материјали Наставни предмети Циљеви наставе Наставна методологија Хемијске супстанце које се испуштају у атмосферу усљед људских активности могу довести до непоправљивих негативних промјена климе на планети 3 наставна часа Било који Учионица Табла с папирима за писање, видео материјал Зелени пакет; за експеримент: двије велике пластичне чаше или посуде, коцке леда, два термометра, танка полиетиленска фолија/најлон или целофан, двије лампе са сијалицама једнаке снаге Биологија, грађанско образовање/демократија и људска права, екологија, физика, хемија Представити и продискутовати како атмосфера регулише температуру Земље Научити више о климатским промјенама и посљедицама које овај процес има на људе и животну средину Разумијевање улоге коју сваки појединац има у превазилажењу ове опасности Предавање, дискусија, слободна дискусија, видео презентација. 5
Увод Ефекат стаклене баште одувијек је присутан. Због њега је клима на Земљи топлија него што би била да нема атмосфере. Енергија Сунца долази до Земље и загријава је. Земља рефлектује ову енергију и претвара је у инфрацрвено зрачење (топлоту). Усљед дејства гасова стаклене баште (угљен-диоксид, азотни оксиди, метан, хлорофлуороугљеници, угљикхексафлуорид и озон) у атмосфери која окружује нашу планету као покривач дио рефлектоване енергије остаје заробљен и никада не напушта Земљу. На тај начин Земља остаје много топлија него сличне планете које немају атмосферу. Године 896. шведски хемичар Svante Arrhenius предвидио је да ће индустријске активности имати утицаја на глобалне климатске прилике. Од тог времена бројни лабораторијски експерименти, као и атмосферска мјерења, потврдили су ову прогнозу. Прије индустријске револуције, која је почела средином 8. вијека, привреде су већином зависиле од пољопривредних и трговачких дјелатности нижег интензитета. Касније су процеси технолошких открића, изградња фабрика за масовну производњу, те механизација пољопривреде с огромном производњом довели до појачаног загађења и производње гасова стаклене баште, као што су угљен-диоксид, азотни оксиди, фреон и метан. Ови гасови заробљавају сунчеву енергију и повисују температуру Земљине атмосфере. Овај ефекат назива се ефекат стаклене баште. Ефекат стаклене баште Активности Објасните ученицима ефекат стаклене баште користећи информације из увода и из поглавља са ЦД-РОМ-а. Модел Земље Начините модел Земље освијетљен Сунцем, када се рефлектована топлота апсорбује у дијеловима атмосфере. Набавите предмете потребне за експеримент: тегле, лампу и полиетиленску фолију/најлон. Поставите 3 Освијетлите 4 Биљежите 5 Дискутујте термометар у сваку теглу. Прекријте једну од тегли најлоном (овако ћемо добити повећану концентрацију гасова стаклене баште који прекривају Земљу). обје тегле на исти начин, користећи двије подједнако снажне сијалице које ћете поставити на удаљености од 0 до 30 цм (оне ће представљати Сунце). раст температуре на сваких пет минута у трајању од пола сата. Упоредите и коментаришите резултате. Поновите експеримент пошто сте у тегле ставили исти број коцки леда. Можете додати и неколико каменчића како бисте симулирали подизање нивоа воде чији је узрок топљење полова. о разликама које сте уочили у двјема теглама. Овај експеримент преписан је из упутства за учитеље Везе (Connections), Сант Паул, САД. 5
Гледање видео снимка Прикажите филм, који је укључен у видео материјал. Поставите ученицима сљедеће питање и заједно нађите одговор: Које су посљедице по Земљу ако се глобално загријавање настави? (Топљење леда на Сјеверном и Јужном полу и глечера на високим планинама, подизање нивоа океана и мора, учестале поплаве, природне катастрофе, итд) Подијелите Напишите одговоре на табли. ученицима примјерке информативног листа. Нека добровољац прочита текст наглас. Након тога, замолите ученике да подијеле своје утиске и осјећања. Шта да радим? Организујте слободну дискусију. Који су могући начини за умањење опасности од глобалног загријавања и промјене климе? (Обнова шума ради упијања угљен-диоксида, претварање органског отпада у компост, умјесто његовог спаљивања, разумно кориштење аутомобила и давање предности бициклима и јавном транспорту, ефикасна употреба и штедња енергије на радном мјесту и у домаћинству, итд). Више информација потражите на ЦД-РОМ-у. Напишите сугестије на табли. У наставку... Реците ученицима да своја нова сазнања подијеле са укућанима. Нека породице самостално размисле о начинима за побољшање енергетске ефикасности домаћинства, разумној куповини, употреби јавног превоза, итд. Организујте активности (нпр, сађење стабала) и побрините се да направите план њиховог одржавања у будућности. 53
Климатске промјене Чињенице Просјечна температура Земљине површине порасла је од 0,4 до 0,6 о C од краја 9. вијека. 0 најтоплијих година 0. вијека забиљежене су у 5 посљедњих година прошлог вијека. 998. је најтоплија година од када се биљежи температура. Научници разматрају различите сценарије до краја овог вијека који већ сада упозоравају на могуће додатно загријавање од,4 до 5,8 о C што води ка најбржем мијењању климе на Земљи у посљедњих.00 година. Падавине на свјетском нивоу (изнад копна) повећане су за око %. Сњежни покривач на сјеверној хемисфери и санте леда на Арктику се смањују. Ниво свјетског мора порастао је за 5 0 цм током прошлог вијека. Отприлике 5 цм овог раста има узрок у топљењу глечера, а 7 цм у ширењу морске воде, усљед повишених температура воде. Утицај на здравље Повећање температуре на глобалном нивоу може имати негативан утицај на људско здравље. Више су температуре одлична подлога за ширење популација комараца који преносе инфективне болести у нова подручја као што су енцефалитис, маларија и денга грозница. Више температуре у љетњим мјесецима сигурно би узроковале већи број смртних случајева усљед врућине. Природне катастрофе (на примјер поплаве) биле би учестале. У сиромашнијим земљама би неухрањеност и глад могле порасти због суша и других неповољних климатских промјена за узгој житарица. Утицаји на животну средину Промјена температуре и количине падавина највјероватније би промијенила састав шума. Неки шумски екосистеми могу нестати, што би довело до нестанка неких врста. Многе биљне и животињске врсте које се не би могле брзо прилагодити промјенама, постале би угрожене или би нестале. Додатно се предвиђа да ће климатске промјене довести до пораста нивоа свјетских мора. Више температуре доприносе топљењу глечера и санти, као и експанзији океана, што ће све довести до раста нивоа свјетског мора. Пораст нивоа мора може довести до ерозија плажа, стварања олујних вјетрова, нестанка мочварних подручја и угрожавања квалитета воде за пиће. Неке острвске врсте би нестале. Ефекти климатских промјена на пољопривреду могу бити различити. Продуктивност ће у неким секторима порасти, а у другима опасти. Директан ефекат повећаног узгоја житарица могао би компензовати негативне промјене у другим областима. Па ипак, велике области Земље могу се суочити са сушама различитог интензитета. Економски утицаји Економске утицаје климатских промјена тешко је предвидјети и они ће варирати, од региона до региона, и од земље до земље. У неким регионима ће се можда приноси од пољопривреде повећати, а у другима смањити. Негативан економски утицај може произићи од скупих операција чишћења које би учестале усљед временских непогода, као и од штете непокретностима које би нанио раст нивоа мора. Политички утицаји Показатељи промјена будуће климе на Земљи морају се третирати с највећом озбиљношћу имајући у виду све предострожности. Екстензивне промјене климе могу измијенити и угрозити животне услове већег дијела човјечанства. Оне могу изазвати масовне миграције становништва и довести до велике борбе за земаљским ресурсима. Овакве промјене посебно ће оптеретити најрањивије земље у свијету, а то су земље у развоју, као што је Босна и Херцеговина. Могу порасти опасности од насилних сукоба и ратова, како унутар једне тако и између више држава. 54
Тувалу: прва жртва климатских промјена ХОНОЛУЛУ Прекасно је за Тувалу, мали острвски народ у Пацифику. Десет хиљада становника, укупна популација Тувалуа, пакује своје ствари док им домове гута море. Ово су животне чињенице: Земља се загријава, ниво мора расте и Тувалу острва су тихо избрисана са Земљине површине. Тувалу острва су тек прва жртва климатских промјена. Међувладина расправа о климатским промјенама (Intergovernmental Panel on Climate Change, што представља посебно тијело УН-а тзв. IPCC) предвидјела је раст мора у висини од 50 cm до једног метра у наредном вијеку. Пораст мора од једног метра значи да би 7,5% Бангладеша, 6% Холандије и 80% коралног гребена Мајуро маршалских острва отишли под воду према предвиђањима Оквирне конвенције о климатским промјенама Уједињених нација. Ниске обалске зоне развијених земаља и мала острва, такође, могу бити озбиљно угрожени. Пораст нивоа мора само је дио проблема који производе климатске промјене. Пораст температуре од,4 5,8 о C у сљедећем вијеку довешће до учесталих појава поплава, јаких олуја и суша у Азији и Африци. Дистрибуција падавина ће се промијенити. Ово је само, сликовито речено, врх једног брзо топећег леденог бријега, тј. озбиљног проблема за све нас. Нестанак Тувалуа поставља пред нас низ других питања на која треба одговорити и то брзо. Шта ће се десити када више ових острвских нација нестане и када иза њих остане седам милиона расељених? Може ли постојати компензација за губитак земље, њене историје, културе, начина живота? Има ли то цијену? И ко ће је платити? Док се развијене нације не могу договорити око детаља Кјото протокола, Тувалу острвљани буквално губе свој завичај. За Сједињене Америчке Државе и друге развијене земље, то је питање поштења. Усредсређени су на то како да расподијеле терет и одговоре на пријетњу. Развијене нације доказују како ће земље у развоју, као Индија и Кина, бити водећи произвођачи гасова стаклене баште за деценију или двије. За преговараче из САД-а свака шира слика која ово не узима у обзир није праведна. нису проблем са којим ћемо се суочити тек у будућности; то је постојећа пријетња националној сигурности. Од народа настају дијаспоре. Није једноставно схватити значење тог процеса. Људи Тувалуа требају изградити свој живот у новој земљи. Аустралија и Нови Зеланд прихватају ове еколошке избјеглице, али ће се они свакако морати прилагодити култури која их прима. Пошто су живјели у релативној изолацији, тешкоће су неизбјежне. Тувалу је мала, релативно хомогена нација. Њену популацију чини око 96% Полинежана, од којих 97% припадају Тувалу цркви. Нема мобилних телефона, постоји једна радио-станица и један интернет провајдер. Најфасцинантније јесте то што ова нација није имала војску или неке друге регуларне оружане формације. Земља је била толико мала и сигурна да ником није пало на памет да ће морати бранити своју територију. Они ће ступити у свијет који није њихов. Терет очувања културе и религије без географског центра биће на њима. С друге стране, Тувалуанци ће морати сачувати своју прошлост. Колективно памћење овог малог друштва истопиће се расељавањем ових људи у друге земље, а памћење је све што ће им остати од домовине. Њихова гробља, школе, куће, цркве прогутаће океан. Тувалуанци више никада неће имати кућу којој би се вратили. Морамо учинити нешто како би Тувалу остао једина жртва. и пораст нивоа мора морају нас све натјерати да се суочимо са сопственим удјелом и кривицом у нестајању култура и морају нас натјерати да преузмемо одговорност за обезбјеђивање сигурности људима. Требало би основати фондове за оне који губе своје домове. Вријеме је да схватимо: су ништа друго доли вид спорог умирања. Информативни лист Eun Jung Cahill Che, The Japan Times, 6. август 00. године 55