ПРВА ПОМОЋ КОД ПОВРЕДА И КОД СТРАНОГ ТЕЛА У ДИСАЈНОМ ПУТУ

Transkript

1 ПРВА ПОМОЋ КОД ПОВРЕДА И КОД СТРАНОГ ТЕЛА У ДИСАЈНОМ ПУТУ Ивана Радивојевић Прва помоћ је скуп мера и поступака предузетих непосредно након повређивања или изненада настале болести у циљу спашавања живота и очувања здравља повређеног или оболелог од стране онога ко је први у прилици да укаже помоћ. Свако ко пружа прву помоћ да би се заштитио од инфекције треба да носи заштитне рукавице, заштитне пластичне наочаре и да ако има повреду на кожи заштити газом. Све повреде могу бити пенетрантне или непенетрантне. Код пенетрантних повреда долази до прекида континуитета коже и самим тим и до крварења. Код непенетрантних повреда не долази до прекида континуитета коже што не значи да нема унутрашње крварење. Крварење може бити: -артеријско -венско -капиларно Артеријско је у виду испрекиданих млазова светло црвене боје,у ритму срца. То је најозбиљније крварење и мора се прво збрињавати. Венско је у виду континуираног истицања тамно црвене крви а капиларно је у виду ситних тачкица испод коже. Без обзира о којој се врсти крварења ради најважнија последица је губитак крви из циркулације-искрварење. Крварење према видљивости може бити спољашње или унутрашње. Унутрашње крварење је опасније по повређеног због локације, није видно, не може се контролисати, не може се пратити. Крварење се може зауставити на више начина: -дигиталном компресијом-директним притиском на рану спречите даље отицање крви,

2 -компресивним завојем-ставите стерилну газу на рану и завијете завојем. Ако је крварење веће ставите цео котур завоја одозго и опет завијате завојем. Тако радите док се не заустави, -есмарховом повеском-везивањем повеске,каиша,гардеробе проксимално од ране. Ако је артеријско крварење везивати изнад а ако је венско везивати испод ране. Ако у рани постоји страно тело,прво газом њега обезбедити(у виду ђеврека), затим другу газу ставити на рану и превити. Крварење не мора бити услед повреде, већ и из природних шупљина. На пример крварење из носа. У таквој ситуацији предузети следеће: -седећи положај са главом нагнутом према напред -притиснути ноздрве са два прста -за 10-ак минута треба да престане Свако крварење које је видно,спољашње се може пратити и зато је мање опасно од унутрашњег крварења. Ако сумњамо да неко има унутрашње крварење требамо га поставити да лежи на леђима у положају аутотрансфузије са ногама подигнутим горе и пратити пулс и дисање. Поред повреда меког ткива постоје и повреде коштано-зглобног система. Повреде могу бити отворене и затворене. Могу бити : -преломи -прекид коштаног ткива који могу бити са или без дислокације; -напрснуће-напрсла кост која је у анатомском положају али захтева имобилизацију као и прелом; -ишчашења-повреда зглобног система,не намештати и не враћати,имобилисати у затеченом положају; -уганућа. На прелом ћемо посумњати ако се жали на јак бол или ако је већ видна промена у виду модрила или измењеног облика дела тела, асиметрије. У сваком случају код јаког бола третирати као прелом док се не докаже супротно. Све те повреде треба обезбедити, фиксирати строго у положају у којем се налази,без истезања, намештања и увијања. Обезбедићемо имобилизацијом. Правилно имобилисање,што се тиче екстремитета је фиксирање не само повреде већ и два суседна зглоба,тако да је повреда у средини. ЗГЛОБ-ПОВРЕДА-ЗГЛОБ.

3 Што се тиче отворених прелома,где кост прекида континуитет коже и вири ван, видна је-обезбедити је као страно тело. Прво обезбедити кост, затим превити рану па имобилисати повређени део тела и ако сумњамо на повреду кичме ставити повређеног на спиналну даску. Поред екстремитета може доћи и до повреде кичме и то услед пада са висине,земљотреса,у гимнастици и саобраћајном удесу. Могу бити отворене и затворене.отворене настају убодима оштрих предмета,код удеса,код повреда ватреним оружјем. Затворене су најчешће повреде кичмених пршљенова(тела и лука).могу бити флексионе и екстензионе. Кад су у питању флексионе ту долази до повреде лигамената и мишића,а код екстензионих је здробљено тело и лук пршљена. Код затворених повреда може доћи до оштећења кичмене мождине а самим тим и до разних неуролошких испада. Повреде кичмене мождине такође могу бити отворене и затворене. Затворене карактерише неколико синдрома: -комоционални-неуролошки испади -анатомска оштећења-зависно од дела кичме јављају се:квадриплегија,параплегија,престанак дисања,поремећај мокрења,дефекације,полне функције -компресивни синдром. Отворене су тешке повреде које доводе и до спиналног шока који се карактерише парализом екстремитета и губитком дубоког сензибилитета. Тотални прекид кичмене мождине може довести до смрти због парализе дијафрагме и међуребарних мишића. Повреду вратне кичме имобилишемо шанц крагном а остале делове кичме спиналном даском. Повређени треба да лежи искључиво на леђима. Што се тиче повреда грудног коша,такође могу бити отворене и затворене. Затворене су контузија,комоција и компресија. -Код контузије се види крвни подлив са или без повреде ребара. Манифестује се болом и крепитацијом преломљеног ребра. -Комоција је потрес грудног коша дејством тупе силе или потресом. Нема анатомских промена али се због надражаја вагуса

4 и патолошког рефлекса јавља тренутни застој дисања и срчане радње (остао без даха). Отежано дисање,бледило,знојење,хладна кожа, ослабљени пулс, брадикардија-шокно стање. -Компресија или притисак настаје дејством силе или потреса а манифестује се набреклим венама на врату,петехијалним крварењем на лицу, врату, грудима, цијанозом. А то све настаје због притиска у плућима и застоја у veni cave superior. Све повреде грудног коша транспортовати у седећем положају. Ако поред повреде дође до срчаног застоја третирати као реанимацију, ставити га на леђа и вршити компресије. -Феномен капка је када је неколико ребара преломљено на бар једно или на два места а манифестује се парадоксалним дисањем. Лечи се имобилизацијом ватом и завојем или враћање хируршким путем. Отворене повреде могу бити повреде само ребара и меких ткива или и повреда плућа и бронха. Карактерише их чујно дисање, пошто више ваздуха уђе у плеуру а при издаху не може да се врати већ се накупља и ствара се пнеумоторакс. Плућно ткиво може да дозиви колапс и повређени је у шокном стању, цијанотичан, хладан, знојав, има убрзан пулс,низак крвни притисак. Код отворене повреде грудног коша где је рана већег промера од трахеје повређеног (већег промера од његовог малог прста шаке), повређени дише кроз ту рану а не кроз трахеју и то је отворени пнеумоторакс. То је усисна рана и треба је затворити што пре али на посебан начин. Ставите газу преко ране и залепите леукопластом само три ивице газе,једна ивица остаје слободна,као клапна,вентил. Никако не затварати потпуно тај отвор јер тако повећавамо притисак у грудном кошу и стварамо тензиони пнеумоторакс. Код затворених повреда треба бити још опрезнији јер никад нисмо сигурни ста се дешава унутар грудног коша нити можемо контролисати крварење ако постоји. Што се тиче повреда трбуха исто могу бити отворене и затворене. Затворене могу бити контузије без промене на трбушном зиду што не значи да унутар дупље не постоји повреда. Манифестује се јак бол у целом трбуху,мучнина,повраћање. Знаци трауматског шока су хиповолемија; -код повреда шупљих органа јавља се токсични шок;

5 -код руптуре дебелог црева и ректума јавља се токсични шок и септични перитонитис; -због интоксикације целог организма јавља се ендотоксични шок где је прогноза лоша. Код повреда где су унутрашњи органи изашли ван трбушне дупље, не враћамо ништа,само прекријемо стерилном газом коју натапамо физиолошким раствором и одржавамо влажност органа. Што се тиче унутрашњих повреда такође велика опрезност, могу бити фаталне по повређеног. Код убода и страних тела у трбух и грудни кош,не вадимо их само их обезбедимо газом и завојем. Страно тело може бити и у дисајном путу због чега може доћи до смртног исхода. Ако особа којој је запало страно тело у дисајни пут,снажно кашље,подстицати га да кашље. Ако је особа модра и не може да дише,радимо Хајмлихов маневар. А ако је особа изгубила свест радимо КПЦР. Код западања страног тела у дисајни пут код деце старије од осам година поступамо исто као и за одрасле. А код беба уместо хајмлиха стављамо бебин трбух преко шаке и кореном длана вршимо благе ударце између лопатица на леђима бебе. У случају престанка дисања било да су у питању деца или одрасли радимо КПЦР. Отворене повреде на било ком делу тела могу бити: EXCORIATIA-огуљотина VULNUS SCIZUM-посекотина VULNUS PUNCTUM-убодна рана VULNUS LACEROCONTUSUM-раздеротина VULNUS SKLOPETARIUM-прострелна рана. SKALP-одљубљење власи DEFECTUS CUTIS-недостаје део коже Повреде главе такође могу бити отворене и затворене. Отворене могу бити у облику горе наведених повреда меких ткива али и повреде коштаног дела главе као:

6 -линеарна фрактура- прелом у виду једне црте без дислокације -мултифрагментална-кост је издељена на велики број фрагмената,делова -комуникантна-када је оштећена дура -импресивна-постоји дислокација, једна кост је нижа од друге и врши притисак на дуру -фисура-напрснуће Прелом базе лобање може бити - отворен (оружјем,саобраћајни удес) -затворен (тупим предметом) Препознаје се јер особа има хематоме около очију,као наочаре (ракунске очи).код њих се јавља: -поремећај свести, -крварење из носа-rhinorhagia -крварење из ува-otorhagia -отицање ликвора из носа-rhinolikvorea -oтицање ликвора из ува-otolikvorea. Koд свих ових изливања из природних отвора главе важно је знати да су они знаци озбиљне повреде али да нису приоритетни у збрињавању код прелома базе лобање. Никако не тампонирати јер би тако изазвали повећање интракранијалног притиска већ пустити да отиче (само ако је то знак повреде базе лобање). Затворене повреде главе могу бити: -повреде меких ткива хематоми који настају услед повреде крвног суда који спонтано крвари, -повреде костију као што је фисура и затворен прелом. Код сваке повреде главе мора се сумњати и на повреде мозга које могу бити: -потрес мозга-comotio cerebri -компресија мозга-compresio cerebri -нагњечење мозга-contusio cerebri. Koд повреда мозга настају интракранијална (ИК) крварења долази до повећања ИК притиска и до едема мозга што угрожава виталне функције. Код потреса мозга нема органских оштећења јављају се само функционалне сметње због едема мозга. Код компресије може доћи до крварења у мозгу и то: -еpiduralno-крварење између тврде опне и кости лобање

7 -subduralno-крварење између тврде и паучинасте опне -subarahnoidalno-испод паучинасте опне. Нагњечење мозга може настати директном или индиректном силом. Веома тешка повреда где се јављају неуролошки и неуровегетативни испади. Могу бити сопорозни, агитирани, депримирани, поремећај или престанак рада срца. У тежим случајевима кад је у виталним сферама су са губитком свести типа коме, убрзан пулс имају, повишен крвни притисак, оштећење пирамидног пута и мождане коре. Повреда коре је децеребрација-буквално је откачен, мозак више не ради,мождана кора је мртва. Све повреде главе се транспортују у седећем положају или лежећи а глава на страну, потрбушке, кома положај. Код прелома базе лобање лежи са уздигнутом главом. Посматра се дисање, пулс, свест и код крварења компресија ХВАЛА НА ПАЖЊИ! Ивана Радивојевић