Браничевски округ Град Пожаревац Општина Велико Градиште Општина Голубац

Браничевски округ Браничевски округ се налази у североисточном делу Србије. Седиште округа је град, а округ чине и Општина Велико Градиште, Општина Голубац, Општина Мало Црниће, Општина Жабари, Општина Петровац, Општина Кучево и Општина Жагубица. Површина Браничевског округа износи 3.865м 2, а према попису из 2002. године има 200.503 становника. Град се налази у североисточном делу Србије. Смештен је између три реке - Дунава, Велике Мораве и Млаве, а површина града је 49.100 хектара. је седиште Браничевског округа. Поред тога, он је и привредни, културни, административни и политички центар ширег подручја, као и низа других установа и правосудних органа. Носилац је привредног развоја читавог округа и жариште културног деловања. Према попису из 2002. било је 74.902 становника. Историја Пожаревца је богата и бурна. Први пут се помиње 1476. године, а постаје познат после Пожаревачког мира закљученог између Аустрије и Турске 1718. године уз присуство западних сила. Прави процват Пожаревца почиње тек доласком књаза Милоша на власт. Његовом заслугом у Пожаревцу је подигнута Саборна црква (1819.), двор- конак (1825.), нова чаршија (1827.) и на крају, за време његове друге владавине, ергела Љубичево (1860.). Културна и образовна прошлост Пожаревца је,такође, занимљива: школа се у њему помиње 1770. године, а 1842. Пожаревљани су гледали позоришне представе, балканска премијера Ромеа и Јулије, и уопште неког дела Виљема Шекспира,први пут изведена је у Пожаревцу. Општина Велико Градиште простире се на површини од 344 км 2. На територији општине живи 20.659 становника смештених у 26 насеља, а на привременом раду у иностранству налази се преко 5.000 грађана. Велико Градиште се налази на делу простора на коме су Римљани изградили у првом веку нове ере насеље-тврђаву Пинцум. Пинцум, назван по истоименој реци Пинцус (Пек), постао је убрзо трговачки и занатски центар и значајна речна лука. Врхунац развитка доживљава за време владавине цара Хадријана у другом веку пре нове ере. Пинцум је тада узивао широку аутономију, укључујући и право да кује сопствени новац. Слабљењем Римске Империје и надирањем азијских племена Хуна и Авара, град губи самосталност. Све до формирања српске деспотовине на овим просторима смењивали су се разни народи и освајачке војске.име Велико Градиште први пут се помиње у Раваничкој повељи из 1381. године. Општина Голубац заузима површину од 368 км² и састоји од 24 насеља. По подацима из 2002. године у општини је живело 9.913 становника, а природни прираштај је износио -11,2. Најзначајнији природни ресурс и најатрактивнији природни потенцијал општине Голубац је река Дунав. На овом подручју, Дунав достиже највећу ширину у свом току. У самом Голупцу широк је 6,5 км (Ђердапско језеро), да би се од Голубачке тврђаве сузио на неколико 1

стотина метара. Највећи је национални парк у Србији површине 63.608 хектара и заузима више од половине територије општине. Општина Жабари се састоји од 15 насеља и заузима површину од 264 км². По подацима из 2002. године у општини је живело 13.034 становника, а природни прираштај је износио -7,5. По археолошким траговима претпоставља се да је на месту данашњег Жабара постојало римско насеље Жовиспаг. Североисточна Србија, па према томе и Жабарски крај, у првим вековима средњег века налазила се под аварском влашћу. После пропасти Авара, ова област је убрзо потпада под бугарску власт, која је почетком деветог века почела нагло да се шири према западу. Од почетка 13. века Бугарска и Угарска боре се да учврсте власт у овом крају. Године 1291. овај крај улази у састав Српске средњовековне државе. Турци освајају ове крајеве 1459. године, а након добијања аутономије од Турака и реформе државе, Жабари 1839. године добијају статус општине, а 1882. добијају статус Варошице. У Првом светском рату Жабари су били под окупацијом Бугарске,а у Другом светском рату под Немачком окупацијом. После ослобођења формира се Жабарски срез који улази у састав Пожаревачког округа. Године 1955. Жабари добијају статус општине. Општина Жагубица простире се на 760 км 2 и у административном погледу скоро у потпуности припада подручју Хомоља које обухвата 733 км 2. Општина броји 14.823 становника, од којих 14.823 живе у земљи и 2.077 становника који су на привременом раду у иностранству. Хомоље и општина Жагубица представљају мању географску област у источној Србији, јасно ограничену планинским венцима са свих страна. Густина насељености по метру квадратном износи 22 становника. Иако је простор Хомоља, у археолошком погледу веома слабо истражен, на основу површинских налаза, регистрован је велики број археолошких налазишта из различитих периода, у распону од неолита до 19. века. Највише је утврђења, која су по правилу смештена на доминантним стратешким местима, погодним за контролу путева. Најзначајнија су у Горњачкој и Рибарској клисури. Општина Кучево се налази у североисточној Србији. Захвата средњи и део доњег токе реке Пек. У административном погледу припада Браничевском округу. Општина Кучево захвата површину од 721км 2. У погледу рељефа, територија општине Кучево састоји се из равничарског и брдскопланинског дела. Према попису из 2002. године у општини Кучево у укупно 26 насеља живело је 18.639 становника. Општина Мало Црниће према попису из 2002. броји 13.853 становника, од којих је око 6.000 на привременом раду у иностранству претежно у земљама западне Европе. Централни део територије обухвата плодна и широка долина средњег и горњег тока Млаве, која се лагано шири у стишку равницу. Треба истаћи да општина Мало Црниће заузима централни део Браничевског округа и има веома повољан стратешко-географски положај, јер лежи на транзиту централне и источне Србије. Дужина путне мреже је 142 километра- од тога дужина магистралних путева је 17 км, регионалних 63 км, а 62 км чине локални путеви. Територија Општине Петровац на Млави заузима подручје са разноврсним природним карактеристикама. Град је саграђен 1859. године, по наређењу кнеза Милоша Обреновића који му је и дао име, а на захтев мештана села Свине, по крајинском војводи и касније државном саветнику Милутину Петровићу Ери, млађем брату Хајдука Вељка Петровића. Заузима површину од 655 километара квадратних на којој у 34 насеља живи 34.511 становника. Конфигурација терена и обиље воде били су пресудни за настањивање простора од најранијих времена. Према тефтеру арачком из 1820. године нахија пожаревачка имала је тада у свом саставу седам кнежевина и то: моравску, млавску, голубачку, кнежевину Омоље (Хомоље), Звижд, Пек, и кнежевину Рам. Варош припадала је кнежевини моравској, а село Свине у чијем ће земљишном атару касније постати место Петровац, припадало је кнежевини Млави. 2

Највише становника као и највећу густину насељености у Браничевском округу има центар округа град. Град Пожеревац има и највећи буџет у свом округу и издваја највише средстава за културу по глави становника. Најмање средстава за културу по глави становника издваја општина Кучево. Општине Мало Црниће и Петровац на Млави нису доставиле податке Заводу који се односе на просечно издвајање за културу по глави становника. Табела 1: Основни подаци о површини и броју становника у општинама Општина Површина територије општине у км 2 Број становника у општини према попису из 2002.године Густина насељености по км 2 Просечно годишње издвајање за културу по глави становника (за период од 2007. до 2009. године) 655 74.902 114 16,3 евра 1.322,39 дин. Велико Градиште 344 20.659 60 5,94 евра 612,00 дин. Голубац 368 9.913 27 4,08евра 347,07 дин Жабари 265 13.034 49 3,86 евра 313,78 дин Жагубица 760 14.823 20 7,90 евра 643,81 дин Кучево 370 18.808 51 2,60 евра 212,67 дин Мало Црниће 270 13.853 51 Н.п. Н.п. Петровац на Млави 655 34.511 53 Н.п. Н.п. Приказ 1: Рангирање градова/општина према просечном годишњем издвајању за културу по глави становника у периоду од 2007. до 2009. године (приказано у еврима) 20 15 16,3 10 5 4,08 3,94 7,9 2,6 5,94 0 Голубац Жабари Жагубица Кучево Велико Градиште Просечно годишње издвајање за културу по глави становника 2007-2009 За потребе културе у односу на укупан буџет општине, највише издваја центар округа град, док се за културу у укупном буџету општине најмање издваја у општини Голубац. Приказ 2: Рангирање градова/општина према просечном годишњем уделу културе у укупном буџету града/општине у периоду од 2007. до 2009. године 0 6,3 0 0 5 4,6 0 2,8 3,1 0 0 0 0 Голубац Жабари Жагубица Кучево Просечан годишњи удео културе у укупном буџету града/општине 2007-2009 3

ПЕТРОВАЦ М.ЦРНИЋЕ КУЧЕВО ЖАГУБИЦА ЖАБАРИ ГОЛУБАЦ В.ГРАДИШ ТЕ ПОЖАРЕ ВАЦ Општ ина Табела 2: Подаци о финансирању сектора културе Година Укупан градски буџет у еврима Укупан општински буџет у динарима Буџет за културу у еврима Буџет за културу у динарима од укупног општинског буџета 2007. 20.147.523,00 1.611.000.000,00 1.262.436,54 100.944.678,00 6,27 2008. 23.674.882,61 1.927.888.356,00 1.504.118,99 122.483.117,00 6,35 2009. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. 2007. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. 2008. 3.327.938,23 271.000.000,00 Н.п. Н.п. Н.п. 2009. 2.906.398,01 273.000.000,00 Н.п. Н.п. Н.п. 2007. 1.394.855,59 111.532.932,12 43.222,20 3.456.056,29 3,10 2008. 1.708.334,12 139.112.722,98 44.359,01 3.612.234.77 2,60 2009. 1.350.666,68 126.869.067,70 34.637,47 3.253.522,74 2,56 2007. 1.218.416,69 97.424.842,00 40.154,98 3.210.800,00 3,29 2008. 1.654.876,20 134.759.548,00 49.018,91 3.991.698,00 2,96 2009. 1.727.628,56 162.277.360,00 53.944,59 5.067.053,00 3,12 2007 2.004.884,93 160.311.000,00 131.190,27 10.490.000,00 6,25 2008 3.092.772,11 251.850.000,00 93.329,63 7.600.000,00 2,80 2009 1.905.894,45 179.022.000,00 112.210,38 10.540.000,00 5,90 2007. 2.586.699,38 206.833.000,00 50.024,89 4.000.000,00 4,78 2008. 2.491.888,92 202.919.000,00 49.120,86 4.000.000,00 4,62 2009. 2.320.764,14 217.991.000,00 42.584,59 4.000.000,00 4,33 2007. 1.911.313,38 152.829.000,00 Н.п. Н.п. Н.п. 2008. 1.928.564,76 157.046.500,00 Н.п. Н.п. Н.п. 2009. 1.520.983,02 142.867.000,00 Н.п. Н.п. Н.п. 2007. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. 2008. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. 2009. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. У периоду од 2007. до 2009. године буџет за културу у односу на буџете општина Колубарског округа ни у једној нема континуиран раст. У општинама Голубац и Кучево је у континуираном паду, док издвојена средства у Жабарима и Жагубици варирају. Град није доставио податке који се односе на 2009. годину, док општине Велико Градиште и Мало Црниће нису доставили податке који се односе на издвајање средстава за културу. Општина Петровац на Млави није доставила упитника Заводу у целости. Приказ 3: Тенденција кретања удела буџета за културу у периоду од 2007. до 2009. године 6 4 6 3 6 2 6 1 0 6 2007 2008 2009 2007 2008 Голубац 4

20,5 17,6 38,9 26 28,7 53,3 27,5 35,4 10 10 9 5 3 3 3 3 3 2007 2008 2009 8 6 4 2 0 2007 2008 2009 5 5 5 4 4 4 2007 2008 2009 Жабари Жагубица Кучево Структура расподеле буџета показује да се у већини општина Браничевског округа највећи део користи за плате запослених у култури. Такав је случај са градом Пожаревцом, и општинама Голубац, Жагубица и Кучево. Изузетак је општина Жабари која сваке године утроши далеко више средстава на програме, него на материјалне трошкове. Општине Велико Градиште и Мало Црниће нису доставиле податке који се односе на структуру буџета у периоду од 2007. до 2009.године. Приказ 4: Структура буџета у периоду од 2007. до 2009. године у општинама КУЧЕВО ЖАГУБИЦА ЖАБАРИ 51 60 29,9 40 30 42,6 КУЧЕВО ЖАГУБИЦА ЖАБАРИ 64 60 19,3 10 5 31 30 45,3 КУЧЕВО ЖАГУБИЦА 70 60 25 30 ГОЛУБАЦ 62,1 12 ГОЛУБАЦ 65,9 5,4 ЖАБАРИ 8,8 37,9 ПОЖАРЕВАЦ 51,4 28,1 ПОЖАРЕВАЦ 51,4 31 ГОЛУБАЦ 60,4 0,7 0 50 100 0 50 100 0 50 100 Организација и функционисање културе у оквиру локалних самоуправа Градску власт у Пожаревцу чине Скупштина града, Градоначелник, заменик Градоначелника, Градско веће и начелник Градске управе. У оквиру Градског већа постоји члан надлежан за културу, чија је дужност да координира са установама културе. У оквиру Градске управе за културу је надлежно одељење за друштвене делатности, које је задужено за координацију са установама културе, одобравање финансијских планова установама у култури, давање мишљења на статуте и остала правна акта везана за културу, сарадњу са регионалним заводом за заштиту споменика и стављање под заштиту истих. У одељењу које је задужено за културу запослене су три особе, две високообразоване жене и један високообразовани мушкарац. Општина Велико Градиште организована је кроз Скупштину општину, Општинско веће и Општинску управу. У оквиру општинског већа постоји члан надлежан за културу, а за област културе у општинској управи задужено је Одељење за општинску управу и јавне службе. Не расписује конкурс за финансирање пројеката из културе и немају стручни савет који одлучује о избору пројеката који се финансирају из буџета општине. Општина Голубац је организована у две функције извршну власт коју чине Председник општине, Заменик председника општине, Општинско веће од седам чланова и Општински парламент. У оквиру општинског већа не постоји члан који је надлежан за културу и не постоји служба за културу у оквиру управе Општине. Општина расписује конкурс за финансирање пројеката из културе. Органи Општине Жабари су Скупштина општине, Председник општине, Општинско веће и општинска управа. У оквиру општинског већа не постоји члан надлежан за културу, а за област културе задужено је Одељење за привреду и урбанизам. Општина не расписује конкурс за финансирање пројеката из културе. Савет нема обавезујуће одлуке, његове одлуке су саветодавне. Општина Жагубица као своје органе има Скупштину општину, Општинско веће,општинску управу и Председника општине. У оквиру општинског већа за културу не постоји члан надлежан за културу, а област за културу поверена је Одељењу за опште послове и друштвене делатности. Општина не расписује конкурс за финансирање пројеката из културе. У својој организацији нема Савет за културу. 5

Органи општинске власти општине Кучево су Председник општине, Општинско веће и Скупштина општине. У оквиру општинског већа постоји члан надлежан за културу, а његове дужности су припрема, организација и реализација културних манифестација на нивоу општине. Општина расписује конкурс за финансирање пројеката из културе. Савет за културу има саветодавну функцију, броји три члана, а мандат му је четири године. Задаци су му да контролишу рад културних установа и креирање културне политике у Општини. Општина Мало Црниће организована је кроз Скупштину општину, Председника општине и Општинску управу. У оквиру општинског већа не постоји члан задужен за културу, а за област културе надлежан је Одсек за општу управу, јавне службе и скупштинске управе. Одсек Врши послове који се односе на евиденцију културних добара, послове за библиотичку делатност, воде евиденцију о манифестацијама, успостављају сарадњу са другим општинама итд. Општина не расписује конкурсе за финансирање пројеката из културе. Када је у питању дугорочно планирање општине имају стратегије из разних области, али не и стратегије развоја културе. Када је реч о промоцији културе у свом месту, све општине имају интернет презентације где се могу наћи основне информације о установама културе, као и информације о културним манифестацијама. Табела 3: Доступност основних информација о култури општина на интернету Општина/Град Званична интернет адреса општина Да ли се налазе основни подаци о установама у култури? Да ли се врши информисање о културним догађајима www.pozarevac.rs Контакти и други подаци о установама Стално Велико Градиште www.velikogradiste.org.rs Контакти и други подаци о установама Стално Голубац www.golubac.rs Контакти и други подаци о установама Стално Жабари www.zabari.org.rs Контакти и други подаци о установама Повремено Жагубица www.zagubica.org.rs Контакти устанoва Повремено Кучево www.kucevo.rs Контакти установа Повремено Мало Црниће www.opstinamalocrnice.org Контакти установа Повремено Петровац на Млави www.petrovacnamlavi.rs Контакти и други подаци о установама Стално Све општине Браничевског округа, изузимајући општину Голубац, имају особе за односе са јавношћу које стално или по потреби, приликом значајнијих манифестација, информишу о актуелних догађајима. Као највеће проблеме културе представници општина истичу недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру, док се као приоритет јавља опремање установа културе. Табела 4а: Главни проблеми и приоритети у култури општина Браничевског округа Општина/Град Највећи проблеми у култури Приоритети за улагање и развој културе Велико Градиште Голубац 1. Недовољно развијени културни туризам 2. Недовољна сарадња установа културе на локалном нивоу 3. Недовољна развијеност мултикултуралне и међународне сарадње 1. средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 2. средстава за програме 3.Недовољно развијен културни туризам 1. средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 2. средстава за програме 3.Недовољна брига за културно и историјско наслеђе 1. Неговање традиције и заштита културне баштине 2. Промовисање мултикултуралности и међународне сарадње 3. Подстицање сарадње културе и привреде 1.Опремање установа културе 2.Неговање традиције и заштита културне баштине 3. Савремено стваралаштво 1.Опремање установа културе 2.Културни туризам 3. Подстицање сарадње културе и привреде 6

број број број Табела 4б: Главни проблеми и приоритети у култури општина Браничевског округа Општина/Град Највећи проблеми у култури Приоритети за улагање и развој културе Жабари Жагубица Кучево Мало Црниће 1. средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 2.Недовољна стручност и бројност кадрова 3. средстава за програме 1. средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 2.Недовољна брига за културно и историјско наслеђе 3.Недовољно развијен културни туризам 1. средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 2.Недовољна средстава за програме 3.Слаба заинтересованост грађана за културне садржаје 1. средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 2. средстава за програме 3.Недовољна подршка савременом стваралаштву 1.Опремање установа културе 2.Културни туризам 3.Неговање традиције и заштита културне баштине 1.Неговање традиције и заштита културне баштине 2.Опремање установа културе 3. Едукација запослених у култури 1.Опремање установа културе 2.Културни туризам 3. Неговање традиције и заштита културне баштине 1. Опремање установа културе 2.Савремено стваралаштво 3. Културни аматеризам Културни ресурси општина У Браничевском округу укупно има 19 установа од којих се највећи број налази у центру округа Пожаревцу. Голубац је једина општина која нема културни центар. Према сазнањима Завода, цивилна културна сцена броји 48 удружења, од којих највећи број чине културно-уметничка друштва. Табела 5а: Преглед актера у култури у општинама округа (актери обележени црвеним словима нису Заводу доставили упитнике) Браничевски округ Установе Удружења КУД-ови 12 актера 6 Велико Градиште 5 актера Голубац 1 актер Жабари 8 актера 2 1 2 - Народна библиотека Илија М. Петровић - Народни музеј - Историјски архив - Центар за културу - Галерија Милена Павловић Барили - Градски женски хор Барили -Библиотека Вук Караџић -Културни центар 3 0 -Народна библиотека Вељко Дугошевић 0 -Народна библиотека Др Александар Илић - Центар за културу Војислав Илић Млађи 0 -Удружење ликовних стваралаца Милена П. Барили -Културно-просветна заједница -Културно издавачки центар Српска кућа Нема удружења Нема удружења Нема удружења 3 3 0 6 -Градски ансамбл народних игара и песама, -Културно-уметничко друштво Младост, Пољана -Културно-уметничко друштво Костолац. -Ансамбл народних песама и игара -КУД Царевац -КУД Стишки бисери Нема удружења -КУД Влашки Дол -КУД Четереже -КУД Младост -КУД Дукат -КУД Ореовица -КУД Војислав Илић 7

број број број Табела 5б: Преглед актера у култури у општинама округа (актери обележени црвеним словима нису Заводу доставили упитнике) Браничевски округ Жагубица 9 актера Кучево 8 актера Мало Црниће 4 актера Петровац на Млави 21 актер 1 2 2 3 Установе -Културно-просветни центар Јован Шербановић -Центар за културу Вељко Дугошевић -Библиотека Кучево -Библиотека Србољуб Митић -Центар за културу Мало Црниће -Народна библиотека Ђура Јакшић -Културно-просветни центар -Завичајни Музеј Петровац на Млави 1 5 1 0 Удружења -Удружење ликовних уметника Хомоље -Дечји хор Иван и његови клинци -Удружење грађана Љубитеља музике и лепе речи Звишки акорди -Ликовни клуб -Књижевни клуб -Аматерско позориште Раброво -Удружење књижевника Србије - подружница за Браничевски округ Нема удружења 7 1 1 18 -КУД Полет -КУД Влашко коло -КУД Тршка -КУД Младост -КУД Извор -КУД Хомоље -КУД Суви Дол -КУД Кучево КУД-ови -КУД Живојин Стојићевић Укупно актера у Браничевском округу 66 -КУД Младост Бистрица - КУД 7. јули Бошњак - КУД Тодор Јанковић Бусур - КУД Петар Добрњац Добрње - КУД Младост Дубочка - КУД Бранислав Нушић Забрђе - КУД Жикица Стаменковић - Шпигел Каменово - КУД Жика Поповић Рановац - КУД Брана Пауновић Рашанац - КУД Бранко Радичевић Орешковица - КУД Бранко Крсмановић Трновче - КУД Лала Којадиновић Шетоње- изгорео - КУД Полет Велико Лаоле - КУД Вук Караџић Стамничка Река - КУД Јован Јовановић Змај Велики Поповац - КУД Ђура Јакшић Ждрело - КУД Извор Кладурово - КУД Прва искра Ћовдин Осим установа културне ресурсе, свакако чине и запослени у култури. Највећи број запослених има центар округа, а најмање општина Мало Црниће. Највећи број високообразованих у култури има такође, док у општинама Велико Градиште, Мало Црниће и Жагубица их нема. Када је реч о запосленима у општини Жабаре, Завод није добио комплетне потребне податке. Табела 6: Број запослених према полу и образовању у установама културе Укупно Мушки Женски ОШ ССС ВШ,ВСС ПОЖАРЕВАЦ 96 34 62 13 43 40 ВЕЛИКО ГРАДИШТЕ 8* 1 7 1 7 / ГОЛУБАЦ 4 2 2 / 3 1 ЖАБАРИ 2 1 1 Н.п. Н.п. Н.п. ЖАГУБИЦА 6 5 1 1 5 / КУЧЕВО 13 4 9 3 8 2 МАЛО ЦРНИЋЕ 4 2 2 2 2 / ПЕТРОВАЦ НА МЛАВИ 20 10 10 2 11 7 *без Културног центра Великог Градишта 8

Када је о полној структури реч, жене су бројније у већини општина, осим у општини Жагубици. Изједначеност полне структуре јавља се у општинама Голубац, Жабаре и Мало Црниће. Образовна структура показује да у сектору културе града Пожаревца и општина Великог Градишта, Голупца, Жагубице, Кучева и Петровца на Млави предњачи средњеобразовани кадар, док је Пожаревцу удео високообразованог кадра највећи. Приказ 5: Полна и образовна структура запослених у општинама Браничевског округа 64,6 35,4 В.Градиште 87,5 12,5 Голубац 50 50 Жабари 50 50 Жагубица Мушкарци 16,7 Жене 83,3 Кучево Мушкарци 69,1 Жене 30,8 M.Црниће Мушкарци 50 Жене 50 Петровац Мушкарци 50 Жене 50 Мушкарци Жене Мушкарци Жене Мушкарци Жене Мушкарци Жене В.Градиште Голубац 13,5 41,7 44,8 ОШ ССС ВШ,ВСС ОШ 87,5 12,5 ССС ССС 25 75 ВШ,ВСС Жагубица ОШ 83,4 16,6 ССС Кучево 15,4 61,6 23 ОШ ССС ВШ,ВСС Мало Црниће ССС 50 50 ВШ,ВСС Петровац 35 10 55 ОШ ССС ВШ,ВСС Поливалентни центри општина Браничевског округа Све општине Браничевског округа, осим Општине Голубац, имају установу поливалентног карактера. Најмлађи поливалентни центар је у Жабарима, док најдужу традицију има Центар за културу. Културно-просветни центар Јован Шербановић и Центар за културу Мало Црниће смештени су у зградама који су проглашени за споменик културе од значаја. Табела 7а: Подаци о оснивању и простору поливалентних центара Назив установе Општина/Град Година Година оснивач оснивања изградње зграде Центар за културу 1978. 1972. Не Културни центар Велико Градиште Велико Градиште 1999. Н.п. Н.п. Центар за културу Војислав Илић Млађи Жабари 2002. Н.п. Н.п. Културно-просветни центар Јован Шербановић Зграда споменик културе Жагубица 1987. 1979. Да, од значаја 9

Табела 7б: Подаци о оснивању и простору поливалентних центара Назив установе Општина/Град Година Година Зграда споменик оснивач оснивања изградње зграде културе Центар за културу Вељко Дугошевић Кучево 1981. Н.п. Н.п. Центар за културу Мало Црниће Мало Црниће 1987. 1979. Да, од значаја Културно-просветни центар Петровац на Млави 1992. 1932. Не Просторни капацитети Простори установа поливалентног типа у свим општинама Браничевског округа су у градском, то јест општинском власништву и уступљени су на коришћење и одржавање. Према подацима којима Завод располаже, највећим простором поседује Центар за културу Пожаревца, док најмање квадратних метара има Културно-просветни центар Петровац на Млави. Све установе имају простора у којима организују програме. Поред главне сале, Центар за културу Пожаревца има просторије Омладинског клуба и холове који се користе за програме. Културно-просветни центар Јован Шербановић из Жагубице располаже вишенаменским простором. Центар за културу Кучево поред биоскопске дворане има и изложбени простор, док Културно-просветни центар Петровац на Млави располаже биоскопском и малом салом. Табела 8: Основни подаци о простору Назив установе Површина простора Број простора за програме Површина главне сале Број места за седење у великој сали Површина додатних простора за програме (изузимајући сцене на отвореном) Центар за културу Културни центар Велико Градиште Центар за културу Војислав Илић Млађи Жабари Културно-просветни центар Јован Шербановић Жагубица Центар за културу Вељко Дугошевић Кучево Центар за културу Мало Црниће Културно-просветни центар Петровац на Млави 4.000м 2 3 200м 2 540+170+100 800м 2 Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. 1 Н.п. 392 / 1.500м 2 2 350м 2 450 120м 2 500м 2 1 Н.п. 270 / 350м 2 3 140м 2 250 130м 2 +50м 2 Представници културних центара кроз упитник су оцењивали просторије за рад (канцеларије) и просторе за одржавање програма. Најнижу оцену добиле су просторије за одржавање програма и канцеларијског простора Центра за културу Мало Црниће. Поливалентни центри за културу Жабара и Жагубице Заводу нису доставили потребне податке. Табела 9а: Оцене и проблеми простора Назив установе Центар за културу Културни центар Велико Градиште Културно-просветни центар Јован Шербановић Жагубица Оцена канцеларијск ог простора Највећи проблем канцеларијског простора Оцена простора за одржавање програма Највећи проблем простора за одржавање програма 4 Потребна санација подова 4 Потребна санација мокрог чвора 3 4 канцеларијског простора канцеларијског простора 3 Потребна санација позорнице 4 Непостојање грејања у зимским условима, недостатак адекватног осветљења и озвучења 10

Центар за културу Табела 9б: Оцене и проблеми простора Назив установе Центар за културу Вељко Дугошевић Кучево Центар за културу Мало Црниће Културно-просветни центар Петровац на Млави Оцена канцеларијс ког простора 2 1 2 Највећи проблем канцеларијског простора Потребно санирање грејања, опреме и влаге Мали, нефункционалан простор Централно грејање не ради, потребна замена крова и врата, кров у лошем стању Оцена простора за одржавање програма 3 2 2 Највећи проблем простора за одржавање програма Потребно санирање озвучења, расвете и влаге Мала и нефункционална сцена, потребна адаптација и реконструкција гардероба, фундуса, цугова, премала сцена Програми и публика Сви културни центри узимају активну улогу на културном пољу свога града или општине. Треба напоменути, да у наредној табели Завод не располаже подацима који се односе на установе културе овог типа у општинама Велико Градиште, Жабари и Жагубица. Центар за културу приређује наступа културно-уметничких друштава, биоскопске пројекције, представе аматерских позоришта, као и књижевне вечери и трибине и изложбе. Најпосећеније су позоришне представе. Културни центар Велико Градиште своју делатност изражава кроз ликовне изложбе, промоције књига и издавачку делатност. Свије место имају и наступи културно-уметничких друштава, као и гостовања аматерских и професионалних позоришта. Центар за културу Војислав Илић Млађи из Жабара своју активност фокусира кроз рад са културно-уметничким друштвима. поред тога, ту су и изложбе домаће радиности, традиционалних јела и слика. Организују и ликовну колонију, као и прела поводом одређених празника. Културно-просветни центар Јован Шербановић Жагубица у оквиру своје делатности, осим класичног дела каји обавља као поливалентни центар, у свом раду обухвата и библиотичку делатност. У 2009. години донето је решење да се библиотека одвоји од центра, али то још није спроведено у дело. Организују ликовне колоније и изложбе, затим наступе културно-уметничких друштава, радионице и разне прославе за битне датуме који се обележавају на територији општине. Библиотека има око хиљаду корисника, а постоји и школска библиотека. Немају електонску базу података, нити су умрежени. Набаве око стотинак књига годишње. Када је реч о откупу књига, средства добијају од стране Министарства културе, али не и општине. У библиотеци нема званично запослених. Центар за културу Вељко Дугошевић Кучево организује наступе културно-уметничких друштава, затим изложбе, концерте, представе аматерских позоришта, наступе хорова и оркестара, као и трибине и књижевне вечери. Имају и своју изфдавачку делатност. Најпосећенији су наступи КУД-ова. Центар за културу Мало Црниће фокусира свој програм на наступе аматерских позоришта који су изузетно посећени. Културно-просветни центар Петровац на Млави у својој делатности има изложбе, биоскопске пројекције, хорске и оркестарске садржаје, концерте савремене музике, наступе КУД-ова и аматерских позоришта, као и књижевне вечери и трибине. Табела 10а: Програми и посећеност поливалентних центара Браничевског округа Назив установе Садржаји/делатности Наступи КУД-ова Тип садржаја* према организатору Број програма у 2009. години Број публике на програмима сопствени 20 3.674 гостовања 41 Н.п. Биоскопске пројекције сопствени 234 3.674 Књижевно-трибински програми сопствени 20 500 Изложбе гостовања 11 400 Аматерско позориште сопствени 23 7.200 гостовања 5 1.000 11

Центар за културу Културно просветни центар, Петровац Центар за културу М. Црниће Центар за културу Вељко Дугошевић, Кучево Табела 10б: Програми и посећеност поливалентних центара Браничевског округа Назив установе Садржаји/делатности Тип садржаја* према организатору Број програма у 2009. години Број публике на програмима Наступи КУД-ова гостовања 6 5.000 Изложбе сопствени 4 600 гостовање 8 580 гостујуће 10 700 Концерти сопствени 2 200 Аматерско позориште Хорски и оркестарски садржаји Трибине, предавања, књижевне вечери сопствени 2 800 гостовање 1 300 гостујуће 4 450 2 200 гостовања 4 450 сопствени 14 1.400 Издавачка делатност сопствени 3 1.500 Аматерско позориште сопствени 10-15 10.000 гостовање 20 15.000 гостујуће 5-10 10.000 Изложбе сопствени 5 200 Биоскопске пројекције сопствени 24 400 Хорски и оркестарски садржаји сопствени 4 600 гостовања 25 5.000 Концерти савремене музике сопствени 5 650 Издавачка делатност сопствени 9 2.700 Трибине, предавања, књижевне вечери сопствени 14 850 Аматерско позориште сопствени 25 4.000 гостовање 40 5.500 гостујуће 21 3.100 сопствени 3 500 Наступи КУД-ова гостовање 5 1.000 гостујуће 8 960 * Када је реч о типу садржаја, прави се разлика између тога да ли културни центар негује одређене садржаје као соспствену делатност или само организује гостовања. Према оценама представника установа, међу најпосећенијим програмима у центрима за културу Браничевског округа су музички, фолклорни и позоришни. Када је реч о отворености установа према публици, центри за културу раде прилагођено програмима који се одигравају и користе различите видове промоције садржаја. Табела 11а: Отвореност према публици и начини анимације Назив установе Најпосећенији програми према речима представника установе -позоришни Начини презентовања програма публици рангирани према учесталости коришћења Подједнако се користе сви видови промоције: 1.рекламни спотови на телевизији 2.рекламе на радију 3.плакати 4.флајери 5.рекламе у штампаним медијима Период у години када је посећеност највећа јесен, зима Радно време Установе 8-16 ч, а увече клизно у зависности од програма 12

Културно просветни центар, Петровац Центар за културу М. Црниће Центар за културу Вељко Дугошевић, Кучево Културнопросветни центар Јован Шербановић Табела 11б: Отвореност према публици и начини анимације Назив установе Најпосећенији програми према речима представника установе Начини презентовања програма публици рангирани према учесталости коришћења Период у години када је посећеност највећа Радно време Установе -ликовни -музички -фолклорни -плакати -флајери пролеће, лето и јесен 7-15ч -фолклорни -плакати -флајери -социјалне мреже на интернету -рекламе на радију -рекламе на телевизији -билборди пролеће, лето 7-22ч -музички -позоришни 1.плакати 2.флајери пролеће и јесен 7-15ч -музички -позоришни 1.плакати 2.флајери 3.рекламе на радију 4.рекламни спотови на телевизији 5.интернет социјалне мреже 6.интернет рекламе (банери и сл.) 7.рекламе у штампаним медијима пролеће и јесен 8-24ч Установе, како би привукле публику на програме, користе форме личног позивања као што су позивнице на поштанске адресе и текстуалне поруке на мобилне телефоне или електронске адресе. Када је реч о истраживањима потреба постојеће и потенцијалне публике, то чини Центар за културу града Пожаревца, последњи пут 2008.године, као и Културно-просветни центар Јован Шербановић из Жагубице, који су последње испитивање спровели 2010. године. Ову врсту истраживања спроводе поливалентни центри из Кучева, Малог Црнића и Петровца, док за остале поливалентне центре, Завод нема податке. Евалуацију програма, према подацима Завода спроводи само Центар за културу, док поливалентни центри Кучева, Жагубице, Малог Црнића и Петровца на Млави немају ту врсту активности. За установе културе овога типа у Велком Градишту и Жабарима, Завод нема податке. Тенденција кретања броја посетилаца на програмима културних центара од 2005. до 2009. године показује да најбројнију публику има Културни центар Пожаревца који бележи раст сваке године. Константан број посетилаца бележи Центар за културу Кучева, док су у Петровцу на Млави за посматрани период више него удвостручили број публике. Поливалентни центри Жагубице, Малог Црнића, Великог Градишта и Жабара нису доставиле потребне податке Заводу. Приказ 6: Тенденција кретања публике на програмима у периоду од 2005. до 2009. године 30000 15000 15000 23474 10000 10000 10000 20000 12000 10000 10000 7500 8600 13000 9000 10000 10000 10200 4800 10000 5000 5000 6300 10000 0 0 0 2005 2006 2007 2008 2009 2005 2006 2007 2008 2009 2005 2006 2007 2008 2009 У последње три године Центар за културу је организовао и неколико луткарских представа за децу у сарадњи са луткарским позориштем Миливоје Живановић. Центар је организовао и програмске садржаје за младе, као што су међународни фестивал алтернативне културе Рефракт, радионице и школе глуме, фолклора, компјутерске графике, изложбе стрипова и слично. У истом периоду 13

организовани су и програмски садржаји за старије и то Вече фоклора и разноврсни програми пензионерског аматерског култруно-уметничког друштва. Културни центар Велико Градиште организатор је Царинчевих дана, Пасуљијаде, Смотре дечјег позоришног стваралаштва и Окружне смотре дечјег стваралаштва. Центар за културу Војислав Илић Млађи из Жабара организује сваке године Дане Војислава Илића Млађег- конкурс дечјих песама и сонета. Културно-просветни центар Јован Шербановић Жагубица традиционално организује Општинску и окружну смотру рецитатора, суорганизатор је манифестације Привег, као и Спасовданских дана у Крепољину. Организују и Смотру фолклорних обичаја и здраве хране и Сабор врела Хомоља. Центар за културу Вељко Дугошевић организује Смотру изворног стваралаштва, Фестивал телевизијског етнолошког филма ФЕСТЕФ и Општинску смотру дечијег стваралаштва у Кучеву. Центар за културу Мало Црниће организује две манифестације: Међуокружну манифестацију дечјег фолклорног стваралаштва и Републичку манифестацију драмског аматерског стваралаштва под називом ФЕДРАС. Културно-просветни центар Петровац на Млави организатор је Смотре аматерских представа под називом Гулини дани, затим Такмичења села Србије, Ћирилице слова српског лица, Бачијаде у Стамници, Ноћи у Горњаку, Звуци фруле, Рановачких летњих сусрета, Ивањданског сабора, потом У Петровцу се коло разиграло, Радионица за добре духове и манифестације Делис. Поливалентни центри Браничевског округа разликују се и по томе да ли наплаћују улазнице за своје програме. У одређеним ситуацијама одобравају попусте. Табела 12: Просечна цена улазница у поливалентним установама Браничевског округа Установа Просечна цена улазница Попусти Центар за културу 350 динара Попуст имају ђаци, пензионери и синдикати Културни центар Велико Градиште 100-200 динара Ученици, студенти, особе са инвалидитетом Културно-просветни центар Јован Шербановић Жагубица Програми су бесплатни / Центар за културу Вељко Дугошевић Кучево Програми су бесплатни / Центар за културу Мало Црниће 100-300 динара Попуст имају ученици пензионери Културно-просветни центар Петровац на Млави 150 динара Попуст имају ученици пензионери Сарадња Када је о сарадњи са другим актерима у култури реч, поливалентни центри Браничевског округа сарађују на свим нивоима од локалног, преко регионалног и националног до међународног. Типови сарадње разликују се по томе да ли је у питању техничка, логистичка, на организацији догађаја, на програмима/пројектима. Центар за културу има добро развијену мрежу сарадње на локалном, регионалном и националном нивоу. Културни центар Великог Градишта сарађује са свим установама културе на локалном и регионалном нивоу. Центар за културу Војислав Илић Млађи из Жабара има развијену сарадњу на регионалном нивоу. Културно-просветни центар из Жагубице сарађује са свим културно-уметничким друштвима на локалу, са културним центрима у региону, као и са установама културе на националном нивоу. Центар за културу из Кучева има развијену сарадњу на локалном и регионалном нивоу. Поливалентни центар из Малог Црнића сарађује са установама културе на регионалном и националном нивоу. Културно просветни центар Петровца на Млави има изузетно развијену мрежу сарадника на свим нивоима- од локалног, преко регионалног и националног до међународног. Поливалентни центри имају сарадњу са локалним медијима и то у циљу информисања грађана о догађајима из културе. 14

Културно просветни центар Петровац на Млави Центар за културу Мало Црниће Центар за културу Вељко Дугошевић, Кучево Културнопросветни центар Јован Шербановић Жагубица Центар за културу Војислав И. Млађи Жабари Културни центар Велико Градиште Центар за културу, Табела 13: Сарадња са другим актерима у култури Назив установе Ниво сарадње Локални ниво Регионални ниво Национални ниво -Галерија Милена Павловић Барили -Градска библиотека Са свим установама културе на локалном нивоу Нема сарадње Са свим установама културе у региону Са свим културним центрима у региону Са центром за културу, са Хором Милена Павловић Барили, са културноуметничким друштвима Са свим позориштима, многим културним центрима и институцијама Нема сарадње Међународни ниво Нема сарадње Нема сарадње Сарадња са центром округа је центар округа Са свим установама културе Нема сарадње Нема сарадње Нема сарадње Тип сарадње - техничка - логистичка - сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима - техничка - логистичка -сарадња на пројектима/ програмима -техничка - сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима Са културноуметничким друштвима Са свим културним центрима у региону Са многим музејима и позориштима Нема сарадње Центар за културу - техничка - логистичка - сарадња на организацији догађаја Библиотека, локални КУДови Нема сарадње -Центар за културу Гуча, Центар за културу Петровац на Млави, Центар за културу Велико Градиште Позоришта и центри за културу Браничевског округа Нема сарадње Нема сарадње Нема сарадње Сарадња са републичким установама културе Нема сарадње Центар за културу - техничка - логистичка - сарадња на организацији догађаја - логистичка - сарадња на организацији догађаја Народна библиотека Ђура Јакшић Сарадња са центрима за културу и позориштима Сарадња са позориштима и КУД-овима СФД Хомоље, Српско позориште у Мађарској, Српска културна заједница Арзињано из Италије, Културни центар Бар из Црне горе и Кумановско позориште из Македоније Центар за културу -техничка --сарадња на пројектима/ програмима -размена програма 15

8,8 3 14,7 12,5 25 12,5 25 29,4 44,1 62,5 62,5 Кадрови Највише запослених има Културни центар Пожаревца, затим Културно-просветни центар Петровца на Млави. Најмање запослених има Центар за културу у Малом Црнићу. Приказ 7: Број запослених у поливалентним центрима Браничевском округу 8 2 12 6 1 5 34 Велико Градиште Жабари Жагубица Кучево Мало Црниће Петровац на Млави Имајући у виду старосну структуру, приметно је да су млади кадрови до 30 година старости ретки. Најмлађи кадар налази се у Културно-просветном центру Јован Шербановић из Жагубице, док је најстарији у Центру за културу. За поливалентне центре у Великом Градишту и Жагубици, Завод нема податке. Табела 14: Просечна старост запослених у установама Назив установе Просечна старост запослених Центар за културу 55 Културно-просветни центар Јован Шербановић Жагубица 45 Центар за културу Вељко Дугошевић Кучево 50 Центар за културу Мало Црниће 50 Културно-просветни центар Петровац на Млави 45 Полна структура показује да су у два центра за културу бројније жене (Кучево и Мало Црниће), док су у Пожаревцу, Жагубици и Петровцу на Млави бројнији припадници мушког пола. Приказ 8: Полна структура и број припадника мушког и женског пола у установама 47,1 52,9 20 80 62,5 37,5 мушкарци 18 жене16 мушкарци 4 жене1 мушкарци 3 жене5 100 25 75 жене2 мушкарци9 жене3 Приказ 9: Старосна структура кадрова у поливалентним установама 60 40 20 0 100,0 50,0 0,0 30-39 40-49 50-59 100,0 50,0 0,0 30-39 40-49 50-59 16

16,7 50 50 16,7 25 16,6 25 50 0 40-49 50-59 25,0 20,0 15,0 10,0 5,0 0,0 Када је о образовној структури реч, у свим културним центрима Браничевског округа преовлађују кадрови са средњом стручном спремом, осим у Центру за културу Малог Црнића где су унедначени са вишом и високом стручном спремом. Приказ 10: Образовна структура и број кадрова према стручној спреми у поливалентим установама ОШ 8,8 8,8 ССС ВШ/ВСС 20,6 Необразовани 61,8 CCC 5 100 ОШ3 62,5 ССС5 37,5 ССС1 ОШ1 16,7 8,3 50 50 ССС 9 ВШ/ВСС1 ВШ/ВС 2 75 У раду установама помажу и сарадници, кроз хонорарни ангажман, волонтерски рад или запослени на одређено време. Највећи број сарадника има Центар за културу у Кучеву. Приказ 11: Број и тип сарадника у поливалентним установама 10 0 7 4 5 5 1 2 2 ПОЖАРЕВАЦ КУЧЕВО МАЛО ЦРНИЋЕ ПЕТРОВАЦ запослени на одређено време хонорарни сарадници волонтери Буџет Центре за културу Браничевског округа финансирају општине или градови оснивачи, затим ту су и средства из републичког буџета, сопствена средства и донације или спонзорства. Изузетак је Центар за културу Малог Црнића који се у потпуности финансира од стране општине. Републичка средства добијају поливалентни центри Пожаревца и Кучева. 17

10 10 100 100 90 90 15 4 2 13 3 1 10 10 6 3 5 5 13 2 79 83 90 90 86 80 Приказ 12: Извори финансирања установа у 2008. и 2009. години 100 80 60 40 20 0 2008 2009 Општина/Град Сопствени приходи Донације/спонзорства Република 100 80 60 40 20 0 2008 2009 Општина Сопствени приходи 100 80 60 40 20 0 2008 2009 Општина/Град Сопствени приходи Донације/спонзорства Република 100 80 60 40 20 0 2008 2009 100 80 60 40 20 0 2008 2009 Општина Општина Сопствени приходи Највећи буџет у 2008. и 2009. години имао је Центар за културу 596.844,00 евра (48.602.078,00 динара), односно 616.307,64 евра (55.219.000,00 динара). За програме је у 2008. и 2009. години, такође, је највише издвојио Центар за културу, идентичну суму за обе године по 213.724,86 евра (17.404.000,00 динара) Најмањи буџет има Центар за културу Вељко Дугошевић из Кучева, а такође најмање средстава издваја за програме. Сви поливалентни центри Браничевског округа бележе благи пад буџета у 2009. години у односу на претходну. Као што показује табела 15, највећи удео у буџету углавном имају зараде запослених. Једино Центар за културу Малог Црнића издаваја знатно више средстава за програме него за плате. Поливалентни центри Великог Градишта и Жагубице нису доставили потребне податке Заводу, док из обављеног разговора Завод долази до податка да је буџет Центра за културу општине Жабари током претходне две године био око 40.000 евра односно оо 3.200.000 динара. Табела 15а: Висина и расподела буџета поливалентних центара у 2008. и 2009. години Општина Година Висина буџета Центар за културу, 2008. 2009. Плате и доприноси Структура буџета Материјални трошкови Програми и пројекти 596.844,00 евра 257.502,50 евра 125.616,61 евра 213.724,86 евра 48.602.078,00 дин. 20.968.892,38 10.229.187,66дин. 17.404.000,00 дин. 616.307,64 евра 243.413,50 евра 159.170,54 евра 213.724,86 евра 55.219.000,00 дин. 22.864.000,00дин. 14.951.000,00дин. 17.404.000,00 дин. Центар за културу Вељко Дугошевић Кучево 2008. 2009. 96.632,74 евра 50.043,21 евра 8.617,32 евра 37.972,20 евра 7.868.978,00 дин. 4.075.109,00дин. 701.724,00 дин 3.092.145,00 дин. 90.717,16 евра 46.179,77 евра 10.827,06 евра 33.710,33 евра 8.521.126,00дин. 4.337.698,00дин. 1.016.993,00дин. 3.166.435,00дин. 18

9 12 35,8 43,1 21,1 31,5 41,4 27,1 39 52 37 51 45,3 17,7 37 47,3 16,5 36,2 26,7 44,1 29,2 37,7 45,7 16,6 Табела 15б: Висина и расподела буџета поливалентних центара у 2008. и 2009. години Општина Година Висина буџета Центар за културу, 2008. 2009. Плате и доприноси Структура буџета Материјални трошкови Програми и пројекти 596.844,00 евра 257.502,50 евра 125.616,61 евра 213.724,86 евра 48.602.078,00 дин. 20.968.892,38 10.229.187,66дин. 17.404.000,00 дин. 616.307,64 евра 243.413,50 евра 159.170,54 евра 213.724,86 евра 55.219.000,00 дин. 22.864.000,00дин. 14.951.000,00дин. 17.404.000,00 дин. Центар за културу Вељко Дугошевић Кучево Центар за културу Мало Црниће Културнопросветни центар, Петровац на Млави 2008. 2009. 2008. 2009. 2008. 2009. 96.632,74 евра 50.043,21 евра 8.617,32 евра 37.972,20 евра 7.868.978,00 дин. 4.075.109,00дин. 701.724,00 дин 3.092.145,00 дин. 90.717,16 евра 46.179,77 евра 10.827,06 евра 33.710,33 евра 8.521.126,00дин. 4.337.698,00дин. 1.016.993,00дин. 3.166.435,00дин. 96.190,92 евра 17.032,66 евра 35.612,62 евра 43.545,64 евра 7.833.000,00 дин. 1.387.000,00 дин. 2.900.000,00 дин. 3.546.000,00 дин. 91.194,89 евра 15.117,53 евра 33.003,05 евра 43.074,31 евра 8.566.000,00 дин. 1.420.000,00 дин. 3.100.000,00 дин. 4.046.000,00 дин. 143.192,79 евра 63.208,37 евра 41.642,99 евра 33.239,53 евра 11.660.447,00 дин. 5.147.171,00 дин. 3.391.064,00 дин. 3.122.212,00 дин. 136.063,23 евра 62.145,24 евра 22.569,01 евра 51.348,97 евра 12.780.514,00дин. 5.837.346,00дин. 2.119.923,00дин. 4.823.245,00дин. Приказ 11: Структура буџета центара у 2008. и 2009. години 50 40 30 20 10 0 Програми Плате Текући трошкови 2008 2009 60 50 40 30 20 10 0 Програми Плате Текући трошкови 2008 2009 50 40 30 20 10 0 2008 2009 Програми Плате Текући трошкови 50 40 30 20 10 0 Програми Плате Текући трошкови 2008 2009 Као што показује приказ 11, за програме из буџета процентуално у 2008. и 2009. највише издваја Центар за културу Мало Црниће, па Центар за културу у Кучеву, односно Културно-просветни центар Петровца на Млави. Када је о инвестицијама реч, од 2007. године Центар за културу града Пожаревца је имао највише улагања у износу од 99.163,16 евра (8.971.000,00 динара) Када је о приоритетним инвестицијама реч, Центар за културу истиче потребу за аутомобилом за превоз опреме и лица, затим опремом за културу и видеонадзором. Као приоритете у Центру за културу Малог Црнића наводе хитну реконструкцију позоришне сале и сцене, као и звучне и светлосне технике за коју је потребно око 100.000,00 евра (1.000.000,00 динара). Културно-просветни центар Петровца на Млави као своје приоритете види расветну технику, реконструкцију електроинсталација, као и реконструкцију фасаде и крова за коју је, по њиховој процени потребно око 70.000,00 евра (6.500.000,00 динара). 19

Петровац Кучево Табела 16: Последња инвестициона улагања у поливалентне центре Браничевског округа Тип инвестиције Финансијер Година Износ у еврима Износ у динарима Аутомобил Град 2008. 7.942,5 646.773,59 Капитално одржавање Град 2008. 3.611,1 294.056,00 Канцеларијска опрема Град 2008. 1.416,31 115.334,00 Рачунарска опрема Град 2008. 11.549,5 940.495,23 Опрема за културу Град 2008. 1.528 124.426,00 Аутомобили за превоз опреме и лица Град 2009. 19.114,1 1795399,00 Опрема у култури Град 2009. 41.011,5 3.852.236,00 Видео надзор Град 2009. 5.144,2 483.200,00 Административна опрема Сопствена средства 2009. 5.933,7 557.356,00 Опрема Општина Кучево 2007. 1.345,67 107.600,00 Опрема Општина Кучево 2008 178,55 14.540,00 Опрема Општина Кучево 2009. 48,97 4.600,00 Опрема Општина Кучево 2010. 339,66 34.990,00 Звучна опрема Општина Петровац на Млави 2007.2010. 7.482,35 636.000,00 Светлосна опрема Општина Петровац на Млави 2007-10. 2.941,17 250.000,00 Опремање сцене и сале Општина Петровац на Млави 2007-10. 8.941 760.000,00 Компјутерска опрема Општина Петровац на Млави 2007-10. 2.200 187.000,00 Техничка опрема и алати Општина Петровац на Млави 2007-10. 7.294,11 620.000,00 Проблеми Када је реч о проблемима поливалентних центара Браничевског округа као најчешћи се јавља проблем са техничком опремљеношћу, јер је у већини установа техника дотрајала. Најмање проблема, према речима челника установа имају са кадровима и програмима. Када је реч о финансирању, изражава се жеља за већим финансијским средствима, како би помоћу њих имали квалитетније и богатије програме. Табела 17а: Проблеми поливалентних установа Браничевског округа Завод Простор Финансирање Центар за културу Културни центар Велико Градиште Центар за културу Војислав И. Млађи Жабари Културнопросветни центар Јован Шербановић Жагубица простора, потребна адекватна позорница ЦЗК нема простор за програме,јер Дом културе није за употребу Потребу за суфинансирањем појединих манифестација и пројеката. средстава Техничка опремљеност Кадрови Програми Потребно обновити технику Набавка техничке опремљености, обзиром да немају своју технику и расвету Проблем је озвучење Потребан један стално запослен, обзиром да је директор на волонтерском ангажману Потребни волоннтери Потребна издвајања од стране општине за откуп књига Центар за културу Вељко Дугошевић Кучево Потребна реконструкција крова и грејања Потребна обнова техничке опреме, пре свега расвете 20

Табела 17б: Проблеми поливалентних установа Браничевског округа Завод Простор Финансирање Центар за културу Мало Црниће Културнопросветни центар, Петровац на Млави Неопходна реконструкција простора Потребна изградња нове сале са позорницом Потребна већа средства Проблем је у малим и нередовним издвајањима Техничка опремљеност Потребна нова светлосна и звучна техника Потребна за мена електроинсталација и нова расвета Кадрови Потребна два радника са пола радног времена Програми Потребна финансијска помоћ Министарства културе у организацији фестивала малих сцена Библиотеке општина Браничевског округа Све општине изузев Голупца, имају библиотеку која функционише као самостална установа. У Жагубици библиотека не функционише као самостално правно лице, већ у оквиру Културно-просветног центра Јован Шербановић. Најстарију библиотеку која датира од половине 19. века има град, а најскорије је основана библиотека у Жабарима. Библиотека Илија М. Петровић основана је 1847. године. Она обавља матичне функције на подручју Браничевског округа. Завичајни фонд (3.500 монографских публикација, 171 наслов завичајне периодике, рукописни фонд са близу 200 рукописа завичајних аутора и више од 10.000 јединица некњижног библиотечког материјала) је у процесу дигитализације. Библиотека функционише кроз шест одељења: Одељење за одрасле, Завичајно одељење, Одељење са стручном литературом, Одељење периодике, Дечје одељење и Одељење Костолац. Савремена библиотека у Великом Градишту, основана је 1947. године као Градска читаоница. Од 1995.године библиотека је смештена у зграду Старе чаршије, која чини амбијенталну културноисторијску целину старог градског језгра.поред књижног фонда и читаонице у склопу Библиотеке функционише завичајни музеј, ликовна галерија и галерија скулптура, легат вајара Милана Бесарабића. Народна библиотека Вељко Дугошевић као самостална установа културе наставља традицију Голубачке читаонице и библиотеке која је основана у Голупцу 1871. године. Библиотека је једина специјализована на подручју општине Голубац за обављање културних делатности. Народна библиотека Др Александар Илић у Жабарима је формирана 1992. године и није подељена по одељењима. Библиотека заједно са Центром за културу учествује у организацији свих општинских манифестација. Библиотека у оквиру Културно-просветног центра Јован Шербановић основана је 1987. године у Жагубици. Њен рад и карактеристике обухваћене су у оквиру анализе поливалентних центара. Библиотека Србољуб Митић функционише на територији општине Мало Црниће. Располаже фондом од преко 30 хиљада књига. Поред редовних делатности Библиотека је укључена и у друга културна дешавања на подручју Општине. Народна библиотека Ђура Јакшић основана је 1964.године. Осим основне делатности, организује и промоције, како завичајних аутора, тако и актуелних писаца. Основна тенденција библиотеке је рад са младим читаоцима и њихово укључивање у активни живот са књигом. Табела 18: Подаци о оснивању библиотека Назив установе Општина/град оснивач Година оснивања Народна библиотека Илија М. Петровић 1847. Народна библиотека Вук Караџић Велико Градиште 1947. Народна библиотека Вељко Дугошевић Голубац 1871. Народна библиотека Др Александар Илић Жабари 1992. Библиотека у оквиру Културно-просветног центра Јован Шербановић Жагубица 1987. Библиотека Србољуб Митић Мало Црниће 1879. Народна библиотека Ђура Јакшић Петровац на Млави 1964. 21

Просторни капацитети Највећим простором располаже Народна библиотека Илија М. Петровић из Пожаревца са 800м 2, док је у просторно најлошијем положају Народна библиотека Др Александар Илић Жабари са свега 40м 2. Библиотеке Пожаревца и Голубца имају простор у свом власништву, док је простор бииблиотеке Великог Градишта у државном власништву. Библиотека у Жабарима користи простор који је уступљен од стране општине, Мало Црниће користи простор који је уступљен без накнаде, док Петровац на Млави користи простор за који издавајају новчану накнаду. Табела 19: Основни подаци о простору библиотека Назив установе Народна библиотека Илија М. Петровић, Народна библиотека Вук Караџић, Велико Градиште Народна библиотека Вељко Дугошевић Голубац Народна библиотека Др Александар Илић Жабари Библиотека Србољуб Митић Мало Црниће Народна библиотека Ђура Јакшић Петровац на Млави Површина простора Број читаоница Број места у читаоницама Број простора за програме Површина простора за програме Број места за седење у сали за програме 800м 2 1 33 1 40м 2 60 270м 2 1 73 1 73м 2 40 470м 2 1 25 3 44+203+57м 2 70+50+12 40м 2 / / / / / 180м 2 / / / / / 60м 2 / / / / / Фонд, програми и корисници Када је реч о броју књига, највећим фондом располаже матична библиотека, а најмањим библиотека у Жабарима. Када је реч о фонду књига Библиотеке у Жабарима, Завод не располаже поделом о броју књига на српском и страним језицима, обзиром да установа није доставила упитник. Библиотеке Великог Градишта, Малог Црнића и Петровца на Млави не располажу књигама на страним језицима. Приказ 13: Број књига библиотека Браничевског округа Жабари М.Црниће 16500 32712 Петровац 33531 Голубац 32800 М.Црниће 32712 Петровац В.Градиште 33531 44744 130394 Голубац В.Градиште 32775 44744 Голубац 25 0 80000 Укупан број књига 0 80000 Број књига на српском језику 0 50 Број књига на страним језицима Структура фонда показује да највећи удео стручне и научне књиге, као и дечје литературе има библиотека у Голупцу. Када је о књигама за особе са инвалидитетом реч, према подацима којима Завод располаже ниједна библиотека нема штампана нити ЦД издања за слепе и слабовиде. 22

Година Приказ 14: Структура фонда у библиотекама Браничевског округа 11 22,5 18,1 23,3 16,3 12,7 9,2 16,8 66,5 Стручна и научна књига Белетристика Дечја књига 58,6 Стручна и научна књига Белетристика Дечја књига 71 Стручна и научна књига Белетристика Дечја књига 74 Стручна и научна књига Белетристика Дечја књига У периоду од 2007. до 2009. године са највише књига свој фонд обновила је Библиотека у Пожаревцу-25.407, док је најмање књига у истом периоду набавила Библиотека у Голупцу са свега 1.989 примерака. завод не располаже подацима који се односе на библиотеку у Жабарима. Табела 20: Подаци о броју набављених публикација у периоду од 2007. до 2009. године Назив установе Број набављених публикација 2007 2008 2009 Укупно Народна библиотека Илија М. Петровић, 7.211 10.484 7.712 25.407 Народна библиотека Вук Караџић, Велико Градиште 1.610 1.984 1.352 4.946 Народна библиотека Вељко Дугошевић Голубац 557 764 668 1.989 Библиотека Србољуб Митић Мало Црниће 756 689 864 2.309 Народна библиотека Ђура Јакшић Петровац на Млави 848 1.395 1.355 3.598 Када је реч о средствима, град највише издваја за допуну фонда библиотеке. Као матична, Библиотека у Пожаревцу добија и највећа средства за откуп од Министарства културе. Према подацима из упитника, најмање средстава за набавку књига добија библиотека малог Црнића која не добија средства за откуп од Министарства културе. Библиотека Петровца на Млави није доставила податке који се односе на откуп књига. Према подацима са разговора, библиотека Жабара добија у просеку на годишњем нивоу око 70.000,00 динара на годишњем нивоу за откуп, док од Министарства добијају 500 књига. Табела 21: Подаци о средствима за набавку књига Назив установе Народна библиотека Илија М. Петровић, Народна библиотека Вук Караџић, Велико Градиште Народна библиотека Вељко Дугошевић Голубац Библиотека Србољуб Митић Мало Црниће 2007 2008 Средства од општине/ града Средства министарства културе евра динара евра динара Број откупљених књига од средстава града и Министарства културе 80.607,33 6.564.000,00 28.745,65 2.340.810,72 3.287 2009 2007 2.963,97 237.000,00 / / 790 2008 3.684,06 300.000,00 / / 750 2009 3.726,15 350.000,00 / / 870 2007 843,32 67.432,00 3.906,57 312.370,00 557 2008 857,11 69.796,00 4.113,87 335.000,00 764 2009 103,80 9.750,00 4251,78 399.373,12 668 2007 625,31 50.000,00 / / Н.п. 2008 614,01 50.000,00 / / Н.п. 2009 532,31 50.000,00 / / Н.п. Највећи број корисника међу библиотекама Браничевског округа има установа у Голупцу, а најмање библиотека у Петровцу на Млави. Најмлађи корисници библиотека су најбројнији, такође, у 23

Голупцу, студента има највише у Пожаревцу, као и одраслих. Према подацима са разговора, библиотека у Жабарима има око 300 чланова. Табела 22: Број корисника библиотека у периоду од 2007. до 2009. године Назив установе Народна библиотека Илија М. Петровић, Народна библиотека Вук Караџић, Велико Градиште Народна библиотека Вељко Дугошевић Голубац Библиотека Србољуб Митић Мало Црниће Народна библиотека Ђура Јакшић Петровац на Млави Год. Деца до 14 година Ученици средњих школа Студенти Одрасли Укупно по години 2007 1.333 995 493 2.697 5.082 2008 995 494 683 2.243 4.415 2009 Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. 2007 602 174 44 392 1.212 2008 436 142 53 349 980 2009 401 172 41 336 950 2007 2.464 374 264 1.927 5.029 2008 3.263 352 336 1.880 5.831 2009 2.691 463 385 1.701 5.240 2007 79 225 46 308 688 2008 116 370 32 376 894 2009 180 271 40 383 874 2007 155 128 20 107 400 2008 133 136 30 155 454 2009 174 193 24 192 583 Тенденција кретања показује да је број корисника у већини библиотека држи константну вредност или је у благом паду. У библиотекама Петровца на Млави и Малог Црнића број корисника је у благом порасту у протекле три године. Приказ 15: Тенденција кретања укупног броја корисника библиотека Браничевског округа 8000 6000 4000 2000 0 2007 2008 2009 В.Градиште Голубац М.Црниће Петровац Када се посета библиотека сагледа кроз проценат локалног становништва, подаци показују да су житељи Петровца на Млави у најмањем броју корисници библиотеке (свега 1,4), а да највише корисника има матична библиотека у Пожаревцу. За Жабаре и Жагубицу, Завод нема податке. Приказ 16: Рангирање општина према проценту локалног становништва који су у 2009. години били корисници библиотеке 10 6,3 5,1 5,4 5,9 5 1,4 0 В.Градиште Голубац М.Црниће Петровац на Млави Проценат локалног становништва који су корисници библиотеке у 2009. години Библиотека Браничевског округа поред основне делатности, организују и додатне програме за публику: књижевне вечери, изложбе, предавања, трибине, радионице и друге садржаје Највећи број програма има матична библиотека у Пожаревцу, затим библиотека у Великом Градишту. Према подацима са разговора и библиотека у Жабарима организује додатне програме, а Завод не располаже прецизним бројкама. 24

Табела 23: Број пратећих програма у периоду од 2007. до 2009. године Назив установе Укупан број програма по годинама 2007 2008 2009 Народна библиотека Илија М. Петровић, 93 90 Н.п. Народна библиотека Вук Караџић, Велико Градиште 34 33 36 Народна библиотека Вељко Дугошевић Голубац 12 13 12 Библиотека Србољуб Митић Мало Црниће 9 17 37 Народна библиотека Ђура Јакшић Петровац на Млави 8 7 4 Приказ 17: Број пратећих програма библиотека према врсти садржаја 2008 9 2 76 3 2007 10 2 2 76 3 0 20 40 60 80 100 2009 5 25 6 2008 2 19 12 2007 3 20 1 10 0 5 10 15 20 25 30 35 40 2009 4 2 6 2008 4 2 7 2007 3 3 6 0 2 4 6 8 10 12 14 2009 25 5 3 3 1 2008 11 2 1 2 1 2007 9 0 5 10 15 20 25 30 35 40 2009 25 5 3 3 1 2008 11 2 1 2 1 2007 9 0 5 10 15 20 25 30 35 40 књижевне вечери изложбе предавања трибине,дебате радионице остали садржаји Библиотеке у Пожаревцу, Великом Градишту, Малом Црнићу и Петровцу на Млави су умрежене у електронску базу Кобис (Cobiss). Корисницима су на располагању и компјутери за претраживање фонда у Пожаревцу и Великом Градишту. Библиотеке у Жабарима и Малом Црнићу немају електронску базу података те стога корисници немају могућност електронског претраживања фонда. Чланарине у библиотекама крећу се од 200 до 600 динара на годишњем нивоу. За своје додатне пратеће програме библиотеке не наплаћују улазнице. 25

Народна библиотек а Вук Караџић, В. Градиште Народна библиотека Илија М. Петровић, Табела 24: Чланарина и рад са корисницима Назив установе Народна библиотека Илија М. Петровић, Народна библиотека Вук Караџић, Велико Градиште Народна библиотека Вељко Дугошевић Голубац Народна библиотека Др Александар Илић Жабари Библиотека Србољуб Митић Мало Црниће Народна библиотека Ђура Јакшић Петровац на Млави редовна 600 дин. Чланарина попусти Библиотека не наплаћује чланарину студентима и ђацима, а улазнице за додатне програме су бесплатне. 300 дин. попуст за породично учлањење 400 дин. 200 дин. 300 дин. 300 дин попуст имају ђаци и студенти, не плаћају предшколци и ученици првог разреда, избеглице и социјално угрожени 100. дин за ученике осмог разреда основне школе попуст имају ђаци и студенти, бесплатно учлањење за време месеца књиге попуст имају ђаци и студенти, пензионери и социјално угрожене групе Радно време Радним данима: 8-20 ч Суботом:8-14ч Радним данима: 8-20ч Суботом:8-14ч Радним данима: 8-16ч Суботом:8-14ч Радним данима: 7-15ч Радним данима 7-15ч Радним данима 7-15ч Суботом:8-14ч Када је реч о евалуацији програма, једина библиотека Браничевског округа која је спроводи јесте матична библиотека у Пожаревцу. Идентична је ситуација и са спровођењем истраживања потреба корисника пожаревачка библиотека је једина са том праксом. Библиотеке Браничевскског округа које документују своје активности на неки начин путем пресклипинга, медиа клипинга, архивирања и фото-албума јесу библиотеке Пожаревца, Голупца, Малог Црнића и Петровца на Млави. Сарадња Библиотеке Браничевског округа сарађују са матичном библиотеком у Пожаревцу. Најразгранатију мрежу сарадника има Народна библиотека Илија М.Петровић из Пожаревца, а најужу библиотека из Великог Градишта. Ниједна библиотека Браничевског округа нема сарадњу на међународном нивоу. Када је о сарадњи са медијима реч, једино библиотека Малог Црнића истиче да сарадња не постоји, док све остале библиотеке Браничевског округа остварују сарадњу са локалним и регионалним медијима. Табела 25а: Сарадња са другим актерима у култури Назив Локални ниво Галерија Милена Павловић Барили, Центар за културу, Музичка школа Стеван Мокрањац Регионални ниво Народна библиотека Србољуб Митић Мало Црниће, Јеврејски историјски музеј Београд, Регионални завод за заштиту споменика културе, Народна библиотека Ђорђе Јовановић Београд Ниво сарадње Национални ниво Народна библиотека Србије, Библиотека града Београда, Библиотека Матице српске Међународни ниво / / / / / Сарадња са центром округа је центар округа Народна библиотека Илија М. Петровић Тип сарадње - логистичка - сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима -техничка 26

Народна библиотека Ђура Јакшић Петровац на Млави Библиотека Србољуб Митић Мало Црниће Народна библиотека Др Александар Илић Жабари Народна библиотека Вељко Дугошевић Голубац Табела 25б: Сарадња са другим актерима у култури Назив Локални ниво Општинска туристичка организација Сарадња са Основном школом Регионални ниво Све општинске библиотеке и културни центри на нивоу округа Библиотека Србољуб Митић Мало Црниће, Библиотека Костолац, Библиотека Велика Плана, Библиотека Петровац на Млави Ниво сарадње Национални ниво Међународни ниво / / / / Сарадња са центром округа Културни центар, Народна библиотека Илија М. Петровић Народна библиотека Илија М. Петровић, Тип сарадње - сарадња на организацији догађаја - логистичка - сарадња на организацији догађаја Центар за културу Мало Црниће, Основне школе / / / Народна библиотека Илија М. Петровић, - сарадња на организацији догађаја -техничка Културнопросветни центра Петровац на Млави, Гиназија и Основне школе у Петровцу на Млави / / / Народна библиотека Илија М. Петровић, - сарадња на организацији догађаја -техничка Кадрови Међу библиотекама Браничевског округа највише запослених има библиотека у Пожаревцу, па библиотека у Великом Градишту. Библиотеке у Жабарима и Малом Црнићу имају свега по једног сталног запосленог. Приказ 18: Број запослених у библиотекама Браничевског округа 1 3 1 4 В.Градиште Голубац 8 22 Жабари М.Црниће Петровац Најбројнији кадрови у библиотекама су између 40 и 49 година старости. Најмлађи кадар је у библиотеци Великог Градишта, а најстарији у библиотеци у Голупцу. Полна структура показује да је полна структура уједначена, у три библиотеке бројније су жене, а у преосталих три мушкарци. Старосна структура Малог Црнића и Жабара није приказана, обзиром да обе библиотке имају по једног запосленог. 27

31,8 36,3 27,3 4,6 37,5 37,5 25 33,7 66,3 25 50 25 Табела 26: Просечна старост запослених у установама Назив установе Просечна старост запослених Народна библиотека Илија М. Петровић, 46 Народна библиотека Вук Караџић, Велико Градиште 42 Народна библиотека Вељко Дугошевић Голубац 52 Народна библиотека Др Александар Илић Жабари Н.п. Библиотека Србољуб Митић Мало Црниће 48 Народна библиотека Ђура Јакшић Петровац на Млави 44 Приказ 18: Полна структура и број припадника мушког и женског пола у установама 91 9 87,5 12,5 33,4 66,6 мушкарци 2 жене 20 мушкарци 1 жене 7 мушкарци2 жене 1 100 100 100 мушкарци 1 жене 1 жене 4 Приказ 19: Старосна структура кадрова у установама 40,0 30,0 20,0 10,0 0,0 40,0 20,0 0,0 30-39 40-49 50-59 100,0 50,0 0,0 40-49 50-59 60 40 20 0 30-39 40-49 50-59 Када је о образовној структури реч, високообразовни чине већину у библиотекама Пожаревца и Петровца на Млави. У свим осталим библиотекама Браничевског округа предњачи средњеобразовни кадар. Приказ 20: Образовна структура и број кадрова према стручној спреми у установама ОШ ССС 63,6 ВШ/ВСС 4,6 31,8 ОШ 1 ССС 7 87,5 13 ССС 2 ВШ/ВСС 1 33,3 66,7 ССС 1 75 ВШ/ВСС 3 25 Матична библиотека у Пожаревцу нема спољне сараднике, нити ангажује волонтере. У библиотеци Жабара, ангажован је један хонорарни сарадник. Истоветна је ситуација и са осталим библиотекама Браничевског округа, осим што библиотеке Голупца и Малог Црнића изражавају потребу за волонтерском помоћи. 28

7 2 11 2 2 6 91 87 100 100 98,4 94 100 100 Буџет Библиотеке Браничевског округа се највећим делом финансирају из општинског буџета. Други извор прихода су сопствена средства у библиотекама Пожаревца и Голупца. Матична библиотека добија и одређена средства републике. Структуром буџета Петровца на Млави и Жабара, Завод не располаже. Приказ 21: Извори финансирања установа у 2008. и 2009. години 100 100 100 100 50 50 50 50 0 Град 2008 2009 Сопствени приходи Република 0 2008 2009 Општина 0 2008 2009 Општина Сопствени приходи 0 2008 2009 Општина Највећим средствима располаже матична библиотека Браничевског округа, а најмањим библиотека у Малом Црнићу. Завод не располаже подацима који се односе на буџет библиотеке Петровца на Млави. Према подацима Завода са разговора, буџет библиотеке из Жабара износи око 1.900.000, 00 динара (23.332,41евра), али се ребалансом смањује на 1.100.000,00 динара (13.508,24 евра). Порастом буџета у 2009. години забележиле су библиотеке у Пожаревцу и Великом Градишту. Остале библиотеке нису имале значајна повећања или смањења у посматраном периду. Табела 27: Висина и расподела буџета библиотека у 2008. и 2009. години Општина Година Висина буџета Народна библиотека Илија М. Петровић, 2008. 2009. Плате и доприноси Структура буџета Материјални трошкови Програми и пројекти 299.624,96 евра 196.483,44 евра 96.657,57евра 6.483,95евра 24.399.000,00 дин. 16.000.000,00 дин 7.871.000,00 дин. 528.000,00 дин. 311.182,99 евра 189.418,90 евра 115.329,87евра 6.434,22 евра 29.229.636,00 дин. 17.792.250,00дин. 10.833.015,00дин. 604.371,00 дин. Народна библиотека Вук Караџић, Велико Градиште Народна библиотека Вељко Дугошевић Голубац Библиотека Србољуб Митић Мало Црниће 2008. 2009. 2008. 2009. 2008. 2008. 63.365,91 евра 38.682,68 евра 24.683,23 евра / 5.160.000,00 дин. 3.150.000,00 дин. 2.010.000,00 дин / 64.409,19 евра 43.649,20 евра 20.759,99 евра / 6.050.000,00 дин. 4.100.000,00дин. 1.950.000,00 дин / 45.097,91евра 29.212,75евра 11.401,65евра 4.483,51евра 3.672.404,00 дин. 2.378.847,00 дин. 928.457,00 дин 365.100,00 дин. 36.843,35 евра 21.357,30 евра 9.709,52 евра 5.776,54евра 3.460.722,00 дин. 2.006.106,00 дин. 912.022,00 дин. 542.594,00 дин. 22.214,91евра 11.420,60 евра 10.794,31евра / 1.809.000,00 дин 930.000,00 дин 879.000,00 дин / 17.800,36 евра 7.792,98 евра 10.007,38 евра / 1.672.000,00 дин 732.000,00 дин 940.000,000 дин / Највећи удео у буџету библиотека имају зараде запослених, а најмањи програми установа. Завод не располаже подацима који се односе на библиотеке општине Жабаре и општине Петровац на Млави. 29

2,1 60,9 37 2,1 65,6 32 32 60 40 68 9,9 64,8 25,2 15,7 58,4 26 51,4 48,6 43,6 56,4 Приказ 22: Структура буџета библиотека у 2008. и 2009. години 80 60 40 20 0 2008 2009 80 60 40 20 0 2008 2009 80 60 40 20 0 2008 2009 60 50 40 30 20 10 0 2008 2009 Програми Плате Текући трошкови Плате Програми Плате Текући трошкови Плате Текући трошкови Као што показује претходни приказ, за програме из буџета највише издваја библиотека Голупца. Када је о инвестицијама реч, од 2007. године у своју библиотеку уложиле су библиотеке града Пожаревца, општине Великог Градишта и Голупца. Када је о приоритетним инвестицијама реч, своје потребе изражавају библиотеке општине Голубац и Мало Црниће. У Малом Црнићу, наводе потребе за унутрашњом адаптацијом целе зграде за коју је, према њиховој процени, потребно око 3.000.000,00 динара (31.938,44 евра). У Голупцу, изражавају потребу за санацијом крова у вредности од 1.200.000,00 динара (12.775,38 евра). Табела 28: Последња инвестициона улагања у библиотеке Браничевског округа Велико Градиште Голубац Тип инвестиције Финансијер Година Износ у еврима Износ у динарима Пројектно планирање Град 2008. 614 50.000,00 Пројектно планирање Сопствена средства 2008. 1.105,2 90.000,00 Санација подрумског простора Град 2009. 11.973,9 1.124.723,00 Дечије одељење Република Србија 2007. 4.877,43 390.000,00 Музичко озвучење Општина Голубац 2007. 2.917,81 233.309,83 Осветљење сале Општина Голубац 2008. 1.116,91 90.952,00 Проблеми Све библиотеке Браничевског округа истичу проблем простора- неадекватност и нефункционалност просторија, недостатак депоа за смештање књига. Јавља се и проблем техничке дотрајалости опреме, као и недостатак средства за финансирање набавке књига и пројеката. Библиотеке у великом броју случајева изражавају потребе и за запошљавањем стручног кадра. Табела 29а: Проблеми библиотека Браничевског округа Библиотека Простор Финансирање Потреба да се врате спратне просторије од 150 м², које су у власништву Библиотеке Потреба за повећањем средстава за опремање Библиотеке Техничка опремљеност Потреба за формирањем мултимедијалне читаонице Кадрови Потреба за задржавањем истог броја радника који тренутно раде Програми Велико Градиште простора Потребан скенер и два рачунара Недовољна средства средстава Голубац Жабари Простор није функционалан Неадекватан простор средстава финансија Прокишњавање крова, недостатак парног грејања, потребан Интернет прикључак Потребна два компјутера Потребна три стручна радника Потребан један стручни сарадник средстава за програме средстава за програме 30

Табела 29б: Проблеми библиотека Браничевског округа Библиотека Простор Финансирање Мало Црниће Петровац на Млави простора, приоритет депо за књиге простора, изградња нове зграде је у току средстава Техничка опремљеност техничке опремљености Кадрови кадрова Програми Музеји општина Браничевског округа 1 На територији Браничевског округа функционишу два музеја као самосталне установе културе. То су Народни музеј у Пожаревцу и Завичајни музеј Петровца на Млави. Народни музеј у Пожаревцу основан је 1895. године. Више од једног века бави се чувањем културно-историјске баштине Браничева, односно подручја данашњих општина, Велико Градиште, Голубац, Кучево, Жагубица, Петровац, Жабари и Мало Црниће. Институција свој рад спроводи кроз четири одељења: археолошко одељење, нумизматичко одељење,одељење историје уметности и етнолошко одељење. Посебну изложбену целину представљају: лапидаријум са веома богатом збирком римских камених споменика, етно-парк са објектима народног градитељства и спомен збирка - легат уметничких слика - Миодрага Марковића. На формирање Завичајног музеја Петровца на Млави 1998. године пресудан утицај имала су вишегодишња археолошка ископавања на локалитету Беловоде код Великог Лаола. Истраживања су 1994. године започели Народни музеј из Београда и Народни музеј из Пожаревца у оквиру научноистраживачког пројекта Неолит браничевског округа у долини реке Млаве. У Музеју су формиране следеће збирке: археолошка, етнографска, историјска, историјско-уметничка и нумизматичка збирка. Табела 28: Подаци о оснивању музеја и броју објеката које музеји користе Назив установе Општина/Град оснивач Година оснивања Број објеката које музеј користи Народни музеј 1895. 4 Завичајни музеј Петровац на Млави Петровац на Млави 1998. 2 Просторни капацитети Просторије у коме се налазе оба музеја су у власништву града, то јест општине на којој се налази. Народни музеј се простире у четири објекта укупне површине 1.259 м 2. Главна зграда заузима површину од 565 м², Спомен збирка Миодрага Марковића заузима повришину 244 м², Музеј културне историје 380 м², а кућа Добрњчевих 100 м². Музеј располаже са неколико врста депоа - археолошким депоом за праисторију, антику, Виминацијум и археолошким депоом, као и историјским и етнолошким депоом, који се налазе у главној згради и другим објектима. Укупан изложбени простор је 593 м2, депои заузимају површину 545 м2, док 121 м2 заузима канцеларијски простор. Средином 2002. године, Завичајни музеј Петровца на Млави добија две просторије у репрезентативном здању Старе поште, које се налази у ужем центру града. Зграда припада јединственом архитектонском комплексу Начелства, који и сам по себи - као непокретно културно добро - представља споменик културе. Привремени депо Завичајног музеја, недалеко од главног трга, смештен је у згради Старе основне школе, док се други налази у главној згради Музеја. 1 Народни музеј Пожаревца Заводу није доставио ни општи упитник нити додадатак за 2009. годину. Подаци изнети у извештају преузети су из другог истраживања Завода за проучавање културног развитка Музеји-актуелно стање и са интернет презентације Установе. 31

Табела 30: Основни подаци о просторима у оквиру којих музеји организују делатност Назив установе Површина простора Број депоа Површина депоа Број затворених простора за програме Површина простора за програме Број места за седење у сали за програме Народни музеј 1.295м 2 4 45м 2 4 593м 2 Н.п. Завичајни музеј Петровац на Млави 249,3 м 2 2 161,7м 2 1 62м 2 35 Фонд, програми и корисници Када је реч о броју предмета, музеј у Пожаревцу располаже са четири збирке од којих је убедљиво најбројнија археолошка. Са скоро педесет пута мањом збирком располаже музеј из Петровца у којем је, такође, најбројнија археолошка збирка. Табела 31: Број предмета према збиркама у музејима Браничевског округа Збирке Петровац на Млави Етнолошка 3.908 186 Археолошка 37.477 436 Ликовна / 112 Фотографска / 100 Историјско-уметничка 673 19 Нумизматичка 3.500 112 УКУПНО ПРЕДМЕТА 45.558 965 Приказ 23: Структура фонда у музејима Браничевског округа 5,3 9,4 0,1 11,5 10 2,5 11,6 19,6 82,8 46,8 Етнолошка Историјско-уметничка Археолошка Нумизматичка Етнолошка Ликовна Историјско-уметничка Археолошка Фотографска Нумизматичка Структура фонда показује да историјска збирка има највећи удео у фонду оба музеја Браничевског округа заузима археолошка збирка. У Музеју града Пожаревца постоји стална поставка која је комплексног типа и приказује живот на овом простору од дубоке праисторије до средине 20. века. Посебну изложбену целину представљају: лапидаријум са веома богатом збирком римских камених споменика, етно-парк са објектима народног градитељства и спомен збирка - легат уметничких слика - Миодрага Марковића. Музеј издаје часопис Виминациум од 1986. године, као зборник у којем објављује стручне и научне радове из археологије, етнологије, историје, историје уметности и музеологије. До сада је објављено 12 бројева. Музеј има и стручну библиотеку која поседује 5.700 књига и публикација. Организује едукативне радионице и програме за децу школског узраста, за одрасле и особе са инвалидитетом и повремено за децу предшколског узраста. Прва стална музејска поставка Завичајног музеја Петровца на Млави постављена је 2006. године и годишње се допуњује и мења. Када је реч о обради и конзервацији предмета, у пожаревачком музеју од укупно 45.558 предмета, свега 4.258 је обрађено, док је конзервирано 5.537 предмета. У Завичајном музеју Петровца на Млави има 666 обрађених предмета, 130 конзервираних од укупног броја 965 предмета. 32

Када се заштита предмета сагледа по збиркама, у пожаревачком музеју највише конзервираних предмета налази се у оквиру археолошке збирке (14,7), док у Петровцу на Млави највише конзервираних предмета има у оквиру нумизматичке збирке (43,8) Цена обиласка сталне музејске поставке је од 50 до 100 динара. Табела 32: Отвореност посетиоцима Цене улазница Назив установе Стална поставка Изложбе и програми Радно време Народни музеј 100,00 дин. Бесплатно Радним данима: 7-20 ч Завичајни музеј Петровац на Млави 50,00 дин. Бесплатно Радним данима: 7:30-15:30ч, по потреби до 20ч Завичајни музеј Петровца на Млави организује изложбе, радионице и остале пратеће садржајенајчешће пројекције филмова и концерте. Када је реч о истим активностима као и тенденцији кретања броја публике, Завод нема податке о активностима музеја у Пожаревцу. Приказ 24: Број пратећих програма музеја према врсти садржаја 2009 7 1 1 2008 7 1 2007 12 изложбе радионице остали садржаји Када је у питању посећеност, треба рећи да је публика била најбројнија 2005. године када је реч о петровачком музеју. Приказ 25: Тенденција кретања броја посетилаца музеја 400 370 350 300 200 100 0 Када је реч о евалуацији програма и истраживању потреба корисника петровачки музеј их не спроводи, док своје активности документују путем архиве. Пожаревачки музеј врши евалуацију садржаја и истраживање потребе корисника, а своје активности документује путем архиве, фото-албума, прес-клипинга и сл. Сарадња 12 6 6 2007 2008 2009 посетиоци групне посете Народни музеј Пожаревца, као и Завичајни музеј Петровца на Млави у свом деловању развијају различите типове сарадње са другим актерима у култури. Музеји имају сарадњу са установама културе на локалном, регионалном и националном нивоу, међутим ниједан нема сарадњу на међународном нивоу. 320 33

25 75 Завичајни музеј, Петровац на Млави Народни музеј Табела 33: Сарадња са другим актерима у култури Назив установе Локални ниво Регионални ниво Ниво сарадње Национални ниво Међународни ниво Сарадња са центром округа Тип сарадње Туристичка организација града Пожаревца, Завичајни музеј Петровца на Млави Народни музеј Зајечар Сарадњу са другим музејима и институцијама у вези са изложбама Нема сарадње је центар округа - логистичка - сарадња на пројектима Народни музеј Нема сарадње Нема сарадње Нема сарадње Народни музеј - техничка - сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима Кадрови Народни музеј у Пожаревцу има 22 запослена, док је број ангажованих у Завичајном музеју Петровца на Млави вишеструко мањи. Приказ 26: Број запослених у музејима Браничевског округа 4 22 Петровац Старосна структура Завичајног музеја у Петровцу показује да најмлађи запослен има 49 година и да преовлађују жене. Просечна старост запослених износи 55 година. Подацима о полној и образовној структури у вези са Народним музејем Пожаревца, Завод не располаже. Приказ 27: Полна структура и број припадника мушког и женског пола и старосна структура кадрова у Завичајном музеју Петровца на Млави 75 25 0 мушкарци 1 жене3 40-49 50-59 Када је о образовној структури реч, у оба музејима високообразовани се налазе у већини. Приказ 28: Образовна структура и број кадрова према стручној спреми у установама 80 60 40 20 ОШ ССС 40,9 22,7 ОШ ССС 50 25 ВШ/ВСС 36,4 ВШ/ВСС 25 34

12 25 12 25 100 100 63 63 Музеј Пожаревца ангажује спољне сараднике по потреби и нема ангажоване волонтере. У Петровцу на Млави ангажују једног хонорарног сарадника, немају волонтере, али су расположени за такав вид сарадње. Буџет Када је реч о буџету музеја Браничевског округа, треба рећи да ће у анализу бити узет само Завичајни музеј Петровца на Млави, обзиром да Народни музеј Пожаревца није доставио упитник, како је горе више пута напоменуто. Приказ 29: Извори финансирања музеја и структура буџета музеја у 2008. и 2009. години 80 Буџет музеја у потпуности је финансиран од стране општине Петровац на Млави. Процентуално, највећи део буџета одлази на плате, затим на текуће трошкове и потом на последњем месту, на програме. Табела 34: Висина и расподела буџета музеја у 2008. и 2009. години Општина Година Висина буџета Завичајни музеј Петровац на Млави 100 80 60 40 20 0 2008. 2009. 2008 2009 Општина 60 40 20 0 Програми Плате Текући трошкови Плате и доприноси 2008 2009 Структура буџета Материјални трошкови Програми и пројекти 46.173,61 евра 5.540,83 евра 11.543,40 евра 29.089,37 евра 3.760.000,00 дин. 451.200,00 дин. 940.000,00 дин. 2.368.800,00 дин. 40.029,51 евра 4.803,54 евра 10.007,38 евра 25.218,59 евра 3.760.000,00 дин. 451.200,00 дин. 940.000,00 дин. 2.368.800,00 дин. Средства издвојена за плате и доприносе, материјалне трошкове и програме и пројекте, у 2008. и 2009. години Музеј није мењао, али су се услед пада динара, она умањила у односу на противвредност у еврима. Када је о инвестицијама реч, када је реч о инвестицијама Музеј добија средства од општине за текућа одржавања. Када је о приоритетним инвестицијама реч, Музеј изражава потребе за опремањем изложбеног простора и одржавање или оспособљавање депоа, за шта би било потребно око 9.000,00 евра (око 850.000,00 динара). Табела 35: Последња инвестициона улагања у музеје Браничевског округа Завичајни музеј Петровац на Млави Тип инвестиције Финансијер Година Текућа одржавања, поправке, полице, решетке Текућа одржавања и поправке Текућа одржавања и поправке, уградња аларма у привременом депоу Музеја Општина Петровац на Млави Општина Петровац на Млави Општина Петровац на Млави Износ у еврима Износ у динарима 2007. 2.126,06 170.000,00 2008. 1.842,03 150.000,00 2009. 2.129,23 200.000,00 35

Проблеми Завичајни музеј Петровца на Млави изражава проблеме у свих пет наведених области. Проблем простора наводи се у виду изложбеног простора и депоа у главној згради Музеја. Као решење наводе исељавање других закупопримача из зграде Стара пошта. Када је реч о финансијама, јавља се потреба за већим и редовнијим финансирањем од стране општине Петровац на Млави. Од техничке опреме потребне су им сталаже за слике, метални ормари, полице за смештај материјала, апарати за мерење влажности ваздуха, као и видео надзор. Од кадрова у Музеју им недостаје по један археолог и етнолог. За програме и пројекте потражују више средстава за њихову реализацију. Табела 36: Проблеми музеја Браничевског округа Завод Простор Финансирање Завичајни музеј Петровац на Млави Изложбени простор и депо у главној згради Музеја Веће и редовније финансирање Техничка опремљеност Потребно обнављање технике Кадрови кадрова Програми Потребна додатна средства за више програма Историјски архив Браничевског округа Историјски архив основан је 1948. године као архивско средиште од стране тадашњег градског народног одбора, а садашњег следбеника Града. Потом су оснивачка права ове Установе у култури прихватили и други органи управе Браничевског округа чији су данашњи следбеници Скупштине општина Петровац, Кучево, Голубац, Велико Градиште, Мало Црниће, Жабари и Жагубица. Основна делатност ове установе се састоји у у заштити архивске грађе и регистратурског материјала код стваралаца регистратура и других правних и физичких лица, у њеном настајању. Просторни капацитети Архив располаже са 1.253 м², од чега су 1.003 м² депои, а на 250 м² остале просторије. Архив располаже металним полицама и орманима, апаратима за суво гашење, системом грејања, термометром, хидрометром, микрофилмском опремом и опремом за дигитализацију. Фонд Архив поседује 5.260 м архивске грађе обухватајући период од 1791. до 2008. године, од чега је сређено 1.500 дужна метра. Архивска грађа распоређена је у 526 фондова и збирки. Укупан број сређених фондова и збирки је 150. Број евидентираних регистратура је 900. У 2008. години код пет регистратура је извршено преузимање. У 2008. години број корисника архивске грађе био је 33, док је број истраживачких дана 66. Приказ 30: Однос сређене и несређене грађе, фондова и збирки Архива Архивска грађа 28,5 71,5 Фондови и збирке 28,5 71,5 Сређена 0 50 100 Сређено Несређена Нeсређено 0 50 100 Програми и корисници Архив организује изложбе, семинаре, научне скупове и бави се издаваштвом. У периоду од 2006. до 2008. године Архив је организовао 13 изложби, од чега је једна изложба организована 2006. године и 36

6 20 20 60 86 23,2 46,6 7 23,2 по шест изложби 2007 и 2008. године. Архив је у истом периоду издао 21 публикацију, од чега је највише (10) публикација издато 2006. године. Приказ 31: Број додатних програма Архива у периоду од 2007. до 2009. године 2009 2 2008 6 3 1 2007 1 8 изложбе публикације радионице промоције књига остали садржаји Сарадња Архив сарађује са установама културе у својој општини. Члан је Друштва архивиста Србије. Архив остварује сарадњу са локалним електронским и штампаним медијима у домену информисања. Кадрови Архив има 13 запослених. У оквиру полне структуре предњаче жене, а у старосној особе од 40 до 49 година. Образовна структура показује да су високообразовани и средњеобразовани кадар изједначени. У основној делатности ради 84,6 запослених. Приказ 32: Полна, старосна и образовна структура запослених у Архиву 69,2 30,8 50 40 30 20 10 0 ОШ ССС 4 46,2 7,6 46,2 мушкарци жене ВШ/ВСС 5 Просек старости запослених је 48 година. Архив нема ангажоване хонорарне сараднике и волонтере. Буџет Архив се највећим делом финансира из градског буџета. Укупан буџет за 2008. годину износио је 210.151,3 евра (17.113.000,00 динара), док се у 2009. години смањио на 131.862,8 (12.385.966,00 динара). У складу са буџетом и удео програма је умањен са 69.223,57 евра (5.637.000,00 динара) на 21.777,36 евра (2.045.563,00 динара). Приказ 33: Извори финансирања Архива у 2008. и 2009. години 100 80 60 40 20 0 2008 2009 Град Сопствени приходи Република Приватни сектор и остало 37

Историјски архив Табела 37: Висина и расподела буџета музеја у 2008. и 2009. години Установа/ Општина Историјски архив Година 2008. 2009. Висина буџета Плате и доприноси Структура буџета Материјални трошкови Програми и пројекти 210.151,3 евра 90.959,55 евра 49.968,19 евра 69.223,57 евра 17.113.000,00 дин 7.407.000,00 дин 4.069.000,00 дин 5.637.000,00 дин 131.862,8 евра 82.045,51 евра 28.043,13 евра 21.777,36 евра 12.385.966,00 дин 7.706.592,00 дин 2.634.111,00 дин 2.045.563,00 дин Протеклих година Архив је имао доста инвестиционих улагања и била су усмерена на одржавање и опремање, а средства су стигла из мешовитих извора. Приоритетне инвестиције у установи не наводе. Табела 37: Последња инвестициона улагања у архиве Браничевског округа Тип инвестиције Финансијер Година Износ у еврима Износ у динарима Капитално одржавање Град 2008. 24.253,4 1.975.000,00 Капитално одржавање Сопствена средства 2008. 1.191,2 97.000,00 Машине и опрема Сопствена средства 2008. 23.025,4 1.875.000,00 Капитално одржавање Република 2009. 4.795,3 450.430,00 Пројектно планирање Град 2009. 3.193,8 300.000,00 Опрема Град 2009. 11.994 1.126.604,00 Опрема Република 2009. 5.323,1 500.000,00 Опрема Сопствена средства 2009. 5.003,7 470.000,00 Проблеми Историјски архив своје проблеме види у недостатку простора, финансија, кадрова и пројеката. У области техничке опремљености не изражавају нове потребе, Табела 38: Проблеми архива Браничевског округа Установа/ Општина Историјски архив Простор простора, у установи предлажу изгрању новог објекта Финансирање Недовољна средства, потребно повећање буџета Техничка опремљеност Кадрови Недовољан број запослених, потребни нови кадрови Програми међународних пројеката Галерије Браничевског округа У Браничевском округу постоји једна галерија као самостална установа културе- Галерија Милена Павловић Барили у Пожаревцу. Поливалентни центри и библиотеке у општинама Браничевског округа углавном у оквиру својих пратећих програме организују и изложбе. Галерија Милена Павловић Барили у Пожаревцу смештена је у њеној родној кући. Основана је од стране града Пожаревца 1962. године и представља стециште, не само савремених ликовних стваралаца, већ и туриста који у великом броју сваке године посете Галерију, посебно за време одржавања бијенала У светлости Милене - ликовне манифестације која окупља учеснике из земље и иностранства, из оних праваца које су биле заступљене у Милениној уметности: сликарство, цртеж, костимографија, сценографија. 38

Галерија Милена Павловић Барили, Просторни капацитети Галерија има простор у сопственом власништу. Површину изложбеног простора Галерије чине четири зида. Површина првог и другог зида је 36 м², трећег зида 60 м², а четвртог 52 м². Програми и публика Галерија организује ликовне изложбе и то самосталне, групне и ауторске изложбе уметника. Галерија излаже дела реномираних и неафирмисаних уметника, као и дечје радове. Поред изложби галерија организује и предавања, трибине и радионице. У периоду од 2006. године до 2009. године Галерија је организовала шест изложби, шест предавања, једну трибину, пет радионица и 21 пратећи програм (промоције и уметнички програми). Приказ 34: Број изложби у периоду и тенденција кретања броја посетилаца у периоду 2007-2009. године 2009 4 30000 2008 20000 19456 20902 16059 2007 1 10000 0 2007 2008 2009 Галерија нема уметнички савет. Радно време је од 8 до 20 часова, а галерија не наплаћује улазнице за своје програме. Сарадња На локалном нивоу пожаревачка галерија сарађује са Mузејом, Библиотеком, Центром за културу и основним и средњим школама. Сарадња постоји и на националном и међународном нивоу. Када је реч о сарадњи са медијима галерија нема посебну врсту партнерства са неким средством информисања, али са свима сарађује по потреби. Табела 39: Сарадња са другим актерима у култури Назив установе Локални ниво Регионални ниво Ниво сарадње Национални ниво Међународни ниво Сарадња са центром округа Тип сарадње Градски музеј,народна библиотека, Центар за културу, школе / Министарство културе, Национални музеји и друге установе културе Галерије и музеји је центар округа -сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима /програмима -техничка -логистичка Кадрови Галерија има шест запослених. У оквиру полне структуре предњаче жене, а у старосној особе између 30 и 39 година и особе изнад 60 година су изједначене. Образовна структура показује да предњачи високообразовани кадар. У основној делатности ради 33,3. 39

40 14,2 50,6 35,2 40 25 40 35 33,3 16,7 16,7 33,3 Приказ 35: Полна, старосна и образовна структура запослених у пожаревачкој галерији 83,3 16,7 40 20 0 ССС ВШ/ВСС 66,6 16,7 16,7 мушкарци жене Просек старости запослених је 48 година. Галерија нема ангажоване хонорарне сараднике и волонтере. Буџет Галерија се највећим делом финансира из сопствених прихода. Укупан буџет за 2008. годину износио је 129.629,95 евра (10.556.000,00 динара), док се у 2009. години повећао на 144.434,28 евра (13.566.813,00 динара). Приказ 36: Извори финансирања и структура буџета пожаревачке галерије у 2008. и 2009. години 50 40 30 20 10 0 48 47 12 13 2008 2009 60 40 20 0 2008 2009 Град Сопствени приходи Република Програми Плате Текући трошкови Табела 40: Висина и расподела буџета ужичке галерије у 2008. и 2009. години Установа/ Општина Галерија Милена Павловић Барили, Година 2008. 2009. Висина буџета Плате и доприноси Структура буџета Материјални трошкови Програми и пројекти 129.629,95 евра 65.625,47 евра 45.584,16 евра 18.420,32 евра 10.556.000,00 дин 5.344.000,00 дин 3.712.000,00 дин 1.500.000,00 дин 144.434,28 евра 57.153,00 евра 51.211,20 евра 36.070,08 евра 13.566.813,00 дин 5.368.421,00 дин 4.810.304,00 дин 3.388.088,00 дин Готово сва инвестициона улагања у последње три године обезбедио је град. Као приоритетна инвестициона улагања представници Галерије наводе реконстукцију другог дела крова и израду дворишног санитарног чвора. Табела 41: Последње инвестиционо улагање Назив установе Галерија Милена Павловић Барили, Тип инвестиције Финансијер Година Износ у еврима Износ у динарима Реконструкција изложбеног дела галерије Град 2007. 12.506,2 1.000.000,00 Реконструкција дела крова галерије Град 2008. 14.085,4 1.147.000,00 Уградња противпожарне дојаве Град 2009. 1.226 99.835,00 Изградња пројектне документације Град 2009. 989,7 80.591,00 Набавка опреме Сопствена средства 2009. 968,5 90.967,00 40

Проблеми Када је простор у питању представници Галерије наводе потребу за повећањем простора. У области техничке опремљености истичу потребу за реконструкцијом видео надзора и депоа. У области финансија наводи се потреба за суфинансирањем пројеката. У области кадрова и програма не наводе проблеме. Табела 42: Проблеми галерије Браничевског округа Установа/ Општина Галерија Милена Павловић Барили, Простор простора, предлог је изградња административне зграде Финансирање средстава, потребно суфинансирање пројеката од стране Града и Министарства културе Техничка опремљеност Потребна реконструкција видеонадзора и проширење депоа Кадрови Програми Хорови Браничевског округа Градски женски хор Барили из Пожаревца основан је 1992. године, а од 1997. године добија статус установе културе у граду и као такав представља једини хор са таквим статусом у Браничевском округу. Хор није доставио Заводу упитник, стога ће установа бити представљена из разговора. Просторни капацитети Хору је од стране Града дата на коришћење Свечана сала Скупштине. Програми и чланови Градски женски хор Барили редовно на градским свечаностима, пријемима и манифестацијама, изводи химну Републике Србије. Наступао је на бројним манифестацијама у земљи и иностранству, међу којима су Вуков сабор, Бемус, Хорска олимпијада и други. Хор је у Београду наступао у простору Задужбине Илије М. Коларца, Мадленијануму и Сава Центру, али и у другим градовима у земљи. Има добру сарадњу и са српском дијаспором, са којом је организован и наступ Хора у Трсту, у оквиру манифестације Срби у Трсту. Аудиције Хора се одржавају током целе године. Пробе се одржавају три пута недељно, а пред наступ и до два пута дневно.месечно, у просеку,хор наступа шест пута. Од настанка до данас кроз Хор је прошло око 350 чланица, а тренутно броји између 40 и 50 чланица. Чланарина се не наплаћује. Кадрови Хор нема стално запослена лица већ ангажује једног диригента као хонорарног сарадника. Хор има седам чланова Управног одбора, који од 2000. године добијају новчану надокнаду, а до тог периода су радили као волонтери. Буџет Финансира се из градског буџета и сопствених прихода. Део буџета за 2009. годину, који је обезбеђен из градског буџета износио је 26.615,37 евра (2.500.000,00 динара). Проблеми Градски женски хор Барили као проблеме наводи питање решавање простора и повећања финансија. 41

број број Цивилни сектор Браничевског округа Браничевски округ у погледу цивилног сектора већином чине културно-уметничка друштва, следе их струковна удружења и организације које се баве културом у ширем смислу. На основу података о цивилној сцени у култури којима Завод располаже, највише културноуметничких друштава имају Жабари са седам, Жагубица са шест и Петровац на Млави са чак 18 друштава. и Велико Градиште имају по три, Мало Црниће једно културно-уметничко друштво, док у Голупцу не постоји такав вид удруживања. Када је реч о удружењима најбројнија су у Кучеву, чак пет, у Пожаревцу има их три, у Жагубици и Малом Црнићу функционише по једно удружење. У Великом Градишту, Голупцу, Жабарима и Петровцу на Млави, према сазнањима Завода не постоје такви видови удруживања. Табела 43: Актери цивилног сектора у култури Браничевског округа (црвеном бојом означена су она друштва/организације која Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани само преко оних података којима Завод располаже на основу разговора) Браничевски округ Удружења КУД-ови 6 актера цивилног сектора у култури Велико Градиште 3 актера цивилног сектора у култури 3 0 -Удружење ликовних стваралаца Милена П. Барили - Културно-просветна заједница -Културно издавачки центар Српска кућа Нема удружења 3 3 -Градски ансамбл народних игара и песама -Културно-уметничко друштво Младост, Пољана -Културно-уметничко друштво Костолац -Ансамбл народних песама и игара -КУД Царевац -КУД Стишки бисери Жабари 7 актера цивилног сектора у култури Жагубица 7 актера цивилног сектора у култури Кучево 5 актера цивилног сектора у култури Мало Црниће 2 актера цивилног сектора у култури 0 1 5 1 Нема удружења -Удружење ликовних уметника Хомоље -Дечји хор Иван и његови клинци -Удружење грађана Љубитеља музике и лепе речи Звишки акорди -Ликовни клуб -Књижевни клуб -Аматерско позориште Раброво -Удружење књижевника Србије - подружница за Браничевски округ 7 6 0 1 -КУД Bлашки Дол -КУД Четереже -КУД Младост -КУД Дукат -КУД Жабари -КУД Војислав Илић -КУД Александровац -КУД Полет -КУД Влашко коло -КУД Тршка -КУД Младост -КУД Извор -КУД Хомоље -КУД Суви Дол Нема удружења -КУД Живојин Стојићевић Петровац на Млави 18 актера цивилног сектора у култури 0 Нема удружења 18 -КУД Младост Бистрица - КУД 7. јули Бошњак - КУД Тодор Јанковић Бусур - КУД Петар Добрњац Добрње - КУД Младост Дубочка - КУД Бранислав Нушић Забрђе - КУД Жикица Стаменковић - Шпигел Каменово - КУД Жика Поповић Рановац 42

ЖАБАРИ ВЕЛИКО ГРАДИШТЕ ПОЖАРЕВАЦ број број Табела 43: Актери цивилног сектора у култури Браничевског округа (црвеном бојом означена су она друштва/организације која Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани само преко оних података којима Завод располаже на основу разговора) Браничевски округ Удружења КУД-ови Петровац на Млави 18 актера цивилног сектора у култури УКУПНО 0 Нема удружења 18 - КУД Брана Пауновић Рашанац - КУД Бранко Радичевић Орешковица - КУД Бранко КрсмановићТрновче - КУД Лала Којадиновић Шетоње- изгорео - КУД Полет Велико Лаоле - КУД Вук Караџић Стамничка Река - КУД Јован Јовановић Змај Велики Поповац - КУД Ђура Јакшић Ждрело - КУД Извор Кладурово - КУД Прва искра Ћовдин 10 38 Културно-уметничка друштва Браничевског округа Основни подаци Према подацима којима Завод располаже, најстарије културно-уметничко друштво у Браничевском округу основано је 1918. То је КУД Жикица Стаменковић - Шпигел из Каменова надомак Петровца на Млави. Највећи број КУД-ова основан је у периоду од 1990. до 2000. године. Када је реч о простору, као предуслову опстанка аматеризма, према информацијама којима Завод располаже, већина културно-уметничких друштава активности изводи у простору који им је без накнаде уступљен од стране локалних органа власти или од стране културних или образовних установа (месна заједница, општина, простори Домова културе, школа). Табела 44а: Основни подаци о КУД-овима (црвеном бојом означена су она друштва/организације која Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора) Назив КУД-а Година оснивања Простор Да ли у објекту који КУД користи има простора за одржавање програма? Градски ансамбл народних игара Друштво користи просторије Центра за 1958. и песама културу Пожаревца Да Друштво нема своје просторије, већ Културно-уметничко друштво користи просторије Дома културе 2001. Младост, Пољана (канцеларијски простор и салу за пробе, Да која има 280 седишта) Друштво нема своје просторије, већ су му Културно-уметничко друштво 1947. просторије, у пословној згради, дате на Костолац коришћење Не Ансамбл народних песама и Друштво користи уступљене просторије 1999. игара Културног центра Да КУД Царевац Н.п. Н.п. Н.п. КУД Стишки бисери Н.п. Н.п. Н.п. КУД Влашки Дол Н.п. Н.п. Н.п. КУД Четереже 2002. Друштво користи уступљене просторије Центра за кулуру Да КУД Младост 1945. Друштво користи уступљене просторије Дома културе Да КУД Дукат 2009. Друштво користи уступљене просторије Дома културе лети, а зими вежба у школи Да 43

ПЕТРОВАЦ НА МЛАВИ М.ЦР НИЋЕ ЖАГУБИЦА ЖАБАРИ Табела 44б: Основни подаци о КУД-овима (црвеном бојом означена су она друштва/организације која Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора) Назив КУД-а Година оснивања Простор Да ли у објекту који КУД користи има простора за одржавање програма? КУД Жабари 2002. Користи уступљене просторије Центра за културу и Месне заједнице Да КУД Војислав Илић Ореовица 2004. Н.п. Н.п. КУД Александровац 2004. Друштво користи уступљене просторије Дома културе лети, а зими вежба у школи Да КУД Полет 2006. Друштво користи уступљене просторије Месне заједнице Суви До Не КУД Влашко коло Н.п. Н.п. Н.п. КУД Тршка 1947. Друштво користи уступљене просторије Дома културе у Милатовцу Да КУД Младост 1958. Користе просторије Основне школе у Крепољину Да КУД Извор Н.п. Н.п. Н.п. КУД Хомоље Н.п. Н.п. Н.п. КУД Суви Дол Н.п. Н.п. Н.п. КУД Живојин Стојићевић 2006. Друштво користи уступљене просторије Центра за културу Да КУД Младост Бистрица Н.п. Н.п. Н.п. КУД 7. јули Бошњак Н.п. Н.п. Н.п. КУД Тодор Јанковић Бусур Н.п. Н.п. Н.п. КУД Петар Добрњац Добрње Н.п. Н.п. Н.п. КУД Младост Дубочка Н.п. Н.п. Н.п. КУД Бранислав Нушић Забрђе Н.п. Н.п. Н.п. КУД Жикица Стаменковић - Шпигел Каменово 1918. Друштво користи просторије Дома културе лети, зими у сали основне школе КУД Жика Поповић Рановац Н.п. Н.п. Н.п. КУД Брана Пауновић Рашанац Н.п. Н.п. Н.п. КУД Бранко Радичевић Орешковица КУД Бранко Крсмановић Трновче Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. КУД Полет Велико Лаоле Н.п. Н.п. Н.п. КУД Вук Караџић Стамничка Река КУД Јован Јовановић Змај Велики Поповац Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. КУД Ђура Јакшић Ждрело Н.п. Н.п. Н.п. КУД Извор Кладурово 1961. Друштво користи простор Дома културе Кладурово КУД Прва искра Ћовдин Н.п. Н.п. Н.п. Да Да 44

ЖАБАРИ Приказ 37: Подаци о простору у којима КУД-ови организују пробе и наступе (приказани су само подаци у вези са КУД-овима који су доставили упитнике или за које Завод на основу разговора поседује податке) 20 100 80 уступљен - 15 простор се може користити за наступе - 17 простор се не може користити за наступе - 3 Чланови, наступи и публика Број чланова културно-уметничких друштава у Браничевском округу варира - од 40 до 350 чланова. У функционисању друштва суделују осим сталних и повремених чланова и волонтери. Табела 45: Чланство КУД-ова Браничевског округа Назив КУД-а Стални чланови Повремени чланови Волонтери 2007 2008 2009 2007 2008 2009 2007 2008 2009 Градски ансамбл народних игара и Друштво броји 350 чланова песама ПОЖАРЕВАЦ Културно-уметничко друштво Друштво броји око 140 чланова Младост, Пољана В.ГРАДИШТЕ Ансамбл народних песама и игара Друштво броји око 100 чланова ЖАГУБИЦА МАЛО ЦРНИЋЕ ПЕТРОВАЦ НА МЛАВИ КУД Четереже 45 45 45 20 20 20 5 5 5 КУД Младост Друштво броји око 60 чланова КУД Дукат Друштво броји око 120 чланова КУД Жабари Друштво броји око 50 чланова КУД Војислав Илић Ореовица КУД Александровац Друштво броји око 40 чланова Друштво броји око 60 чланова КУД Полет 43 60 70 20 17 19 / / / КУД Тршка 28 25 32 10 8 11 / / / КУД Младост 55 85 127 / / / 18 24 36 КУД Живојин Стојићевић 60 50 50 / / / / / / КУД Жикица Стаменковић - Шпигел Каменово КУД Извор Кладурово Друштво броји око100 чланова Друштво броји око 100 чланова Приказ 38: Расподела КУД-ова према броју чланова (из приказа су искључена друштва за које Завод нема податке) 7,1 14,3 42,9 35,7 мање од 50 мање до 100 мање од 150 више од 200 45

ЖАБАРИ ПОЖАРЕВАЦ Када је о наступима реч, наступи културно-уметничких друштава подељена су по месту наступау зависности да ли је наступ у месту у ком друштво ради, у местима ван места у ком друштво функционише или у иностранству. Табела 46: Број наступа КУД-ова у периоду од 2007. до 2009. године В.ГРАДИШТЕ ЖАГУБИЦА МАЛО ЦРНИЋЕ ПЕТРОВАЦ НА МЛАВИ Назив КУД-а Број наступа/публике у месту у којем је КУД лоциран Број наступа/публике у другим местима Србије Број наступа/публике у иностранству 2007 2008 2009 2007 2008 2009 2007 2008 2009 Број публике по наступу Градски ансамбл народних игара и Друштво у досадашњем раду за собом има око 3.000 концерата Н.п. песама Културноуметничко друштво Друштво има око 40 наступа на годишњем нивоу Н.п. Младост, Пољана Културноуметничко друштво Костолац Н.п. Н.п. Н.п. око 25 наступа годишње Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Ансамбл народних песама Друштво броји око 100 чланова Н.п. и игара КУД Четереже 12 12 12 10 10 10 / / / 2.000 КУД Младост Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. / / / Н.п. КУД Дукат Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. КУД Жабари Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. КУД Војислав Илић Ореовица Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. КУД Александровац Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. КУД Полет 2 2 2 13 15 16 / / / 300-3.500 КУД Тршка 8 5 5 6 4 3 / / / 2.770 КУД Младост 3 4 3 6 6 3 1 2 1 6.300 КУД Живојин Стојићевић КУД Жикица Стаменковић - Шпигел Каменово КУД Извор Кладурово Н.п.-нема података 2 4 5 6 19 12 / / / 200 Друштво има четири до пет наступа на годишњем нивоу Друштво има десетак наступа на годишњем нивоу Када говоримо о публици, ретка су културно-уметничка друштва која воде евиденцију о посећености својих програма, у већини случајева реч је о апроксимативним вредностима. Према тим подацима, највећи број посетилаца по наступима има КУД Младост из Жагубице. Већина културно-уметничких друштава не наплаћује улазнице за своје наступе. Табела 47а: Цене улазница за наступе КУД-ова (приказани су само КУД-ови за које Завод располаже подацима) Назив КУД-а Да ли наплаћују улазнице за програме? Н.п. Н.п. Цена улазница за програме ПОЖАРЕВАЦ Културно-уметничко друштво Младост, Пољана Да 100 дин. В.ГРАДИШТЕ Ансамбл народних песама и игара Да 100 дин. ЖАБАРИ КУД Четереже Не - КУД Младост Не - КУД Дукат Не - КУД Жабари Не - 46

Табела 47б: Цене улазница за наступе КУД-ова (приказани су само КУД-ови за које Завод располаже подацима) ЖАБАРИ ЖАГУБИЦА МАЛО ЦРНИЋЕ ПЕТРОВАЦ НА МЛАВИ Назив КУД-а Да ли наплаћују улазнице за програме? Цена улазница за програме КУД Жабари Не - КУД Војислав Илић Ореовица Не - КУД Александровац Не - КУД Полет Не - КУД Тршка Не - КУД Младост Не - КУД Живојин Стојићевић Не - КУД Жикица Стаменковић - Шпигел Каменово Не - КУД Извор Кладурово Не - Приказ 40: Цене улазница за програме 14,3 Не наплаћује улазнице - 12 КУД-ова Улазница 100 динара - 2 КУДа 85,7 Поред редовних наступа, културно-уметничка друштва округа организатори су и манифестација, било самостално, били у сарадњи са локалним установом културе, општином или месном заједницом. Културно-уменичка друштва обележавају концертом сеоску славу, а организују и традиционалне новогодишње сусрете. Према подацима Завода, најактивније је друштво из Малог Црнића, које организује три манифестације на годишњем нивоу. Табела 48а: Манифестације које КУД-ови организују (представљени су КУД-ови за које Завод располаже подацима) В.ГРАДИШТЕ ЖАБАРИ ЖАГУБИЦА Назив КУД-а Ансамбл народних песама и игара КУД Четереже Колико пута је до Назив Година првог сада манифестације/програма Суорганизатор одржавања манифестација коју организује КУД манифестације одржана Нису непосредни организатори ниједне манифестације, програме организује Центар за културу Четерешко прело Центар за културу и Манастир 9 2002. Србијански вез Центар за културу и Манастир 4 2007. КУД Младост Играј, певај, Србијо / Н.п. Н.п. КУД Жабари Спасеновски сабор народног стваралаштва / Н.п. Н.п. Србије КУД Александровац Пантелијски дани / Н.п. Н.п. КПЦ Жагубица. КУД Тршка Сабор врела Хомоља Туристичка организација 9 2003. Жагубице КУД Младост Спасовдански сусрети / 11 2000. 47

ПОЖАРЕВАЦ Табела 48а: Манифестације које КУД-ови организују (представљени су КУД-ови за које Завод располаже подацима) МАЛО ЦРНИЋЕ ПЕТРОВАЦ НА МЛАВИ Назив КУД-а КУД Живојин Стојићевић КУД Жикица Стаменковић - Шпигел Каменово КУД Извор Кладурово Колико пута је до Назив сада манифестације/програма Суорганизатор манифестација коју организује КУД одржана Годишњи концерт Месна заједница 4 2006. Општинска смотра дечјег фолклора у кореографијама Центар за културу Мало Црниће Година првог одржавања манифестације 3 2007. Сусрети села Месна Заједница 2 2007. Лов на бакарну лисицу / Н.п. Н.п. Пчелари / Н.п. Н.п. Такмичење села / Н.п. Н.п. Жмаријада / Н.п. Н.п. Што се тиче организације друштава, у Браничевском округу многа од њих поред фолклорне секције имају и музичку секцију, а неке имају и драмске, певачке, рецитаторске и литерарне секције. Фолклорне секције су у свим КУД-овима подељене на неколико ансамбала према узрасту чланова. Табела 49: Организација КУД-ова Назив КУД-а Секције Подела фолклорне секције Градски ансамбл народних Извођачки ансамбл, народни оркестар, Н.п. игара и песама дечји ансамбл и школа фолклора Културно-уметничко друштво Фолколрна и етно секција Н.п. Младост, Пољана Културно-уметничко друштво Костолац Народни оркестар, женска певачка група и фолклорни ансамбл. Колибри, Врабац, Пролеће један, Пролеће два, Припремни и Први извођачки ансамбл. В.ГРАДИШТЕ ЖАБАРИ ЖАГУБИЦА МАЛО ЦРНИЋЕ ПЕТРОВАЦ НА МЛАВИ Ансамбл народних песама и Дечји, омладински и старији Фолклорна секција и народни оркестар игара ансамбл КУД Четереже Фолклорна секција Дечји, омладински и старији ансамбл КУД Младост Фолклорна секција Дечји, омладински и старији ансамбл КУД Дукат Фолклорна секција Дечји, омладински и старији ансамбл и ветерани КУД Жабари Фолклорна секција Дечји и омладински ансамбл КУД Војислав Илић Ореовица Фолклорна секција Дечји и омладински ансамбл КУД Александровац Фолклорна секција Дечји, омладински и старији ансамбл КУД Тршка Фолклорна секција Дечји, омладински и старији ансамбл КУД Младост Фолклорна секција Дечји, омладински и старији ансамбл и ветерани КУД Полет Фолклорна секција Дечји, омладински и старији ансамбл и ветерани КУД Живојин Стојићевић Фолклорна и драмска секција Дечји, омладински и старији ансамбл КУД Жикица Стаменковић - Шпигел Каменово Фолклорна секција Дечји ансамбл и ветерани КУД Извор Кладурово Фолклорна секција Дечји ансамбл и ветерани 48

ЖАГУБИЦА ЖАБАРИ В.ГРАДИШТЕ ПОЖАРЕВАЦ Сарадња Културно-уметничка друштва Браничевског округа имају солидно развијену међусобну сарадњу на локлном, регионалном и националном нивоу. Као најактивнија се истичу културно-уметничка друштва из Жагубица Тршка и Младост. Са друге стране, сарадња са медијима је углавном локалног карактера. Табела 50а: Сарадња КУД-ова са актерима у култури и медијима Сарадња са актерима у култури Назив КУД-а Локални ниво Регионални ниво Национални ниво Међународни ниво Сарадња са медијима Градски ансамбл народних игара и песама Друштво сарађује са школама и водећим ансамблима у земљи Локални медији Ансамбл народних песама и игара Културни центар Велико Градиште Културно-уметничка друштва из региона Нема сарадње Нема сарадње Локални медији КУД Четереже Центар за културу Културно-уметничка Жабари друштва из региона Нема сарадње Нема сарадње Локални медији КУД Младост Друштво сарађује са школама и ансамблима у земљи Локални медији КУД Дукат Дом културе, Основна школа у Културно-уметничка Жабарима, друштва из региона Центар за културу Нема сарадње Нема сарадње Локални медији Жабари КУД Жабари КУД Војислав Илић Ореовица КУД Александровац КУД Полет КУД Тршка КУД Младост Центар за културу Жабари, Основна школа Центар за културу Жабари, Основна школа Центар за културу Жабари, Основна школа КПЦ Жагубица, Општина Жагубица КПЦ Жагубица, Туристичка организација Жагубице, локлани КУД-ови КУД Извор Културно-уметничка друштва из региона Културно-уметничка друштва из региона Културно-уметничка друштва из региона Нема сарадње Нема сарадње Локални медији Нема сарадње Нема сарадње Локални медији Нема сарадње Нема сарадње Локални медији Нема сарадње Нема сарадње Нема сарадње КПЦ, Народни музеј, Туристичка организација Петровац на Млави, КУД Рибарска бања, Туристичка организација Љубовија КУД Вук Караџић Стамничка река, општина Петровац на Млави РТС Еколошка редакција, РТС Србија од срца КУД Логовац, Бачка Паланка, КУД Др Ђорђе Натошевић Инђија, КУД Посело Јагодина Општина Падеборн, Немачка, Pyotrkov Tribunalsk, Пољска КУД Петар Први Карађорђевић Република Српска, КУД Бранислав Нушић Хрватска, КУД Помул Вијети Румунија Локални медији, ТВ Ас, ТВ Астра, Радио Хомоље РТС, ТВ Палма, Хепи ТВ, ТВ Авала, Реч народа Локални медији, ТВ Ас Крепољин 49

ПЕТРОВАЦ М.ЦРНИЋЕ Табела 50б: Сарадња КУД-ова са актерима у култури и медијима Сарадња са актерима у култури Назив КУД-а Локални ниво Регионални ниво Национални ниво Међународни ниво Сарадња са медијима КУД Живојин Стојићевић Центар за културу Мало Црниће / / / Локални медији КУД Жикица Стаменковић Шпигел Каменово КУД Извор Кладурово Центар за културу Петровац на Млави Општина Петровац на Млави Културно-уметничка друштва из региона Културно-уметничка друштва из региона Нема сарадње Нема сарадње Локални медији Нема сарадње Нема сарадње Локални медији Финансирање КУД-ова Изузетно мали број културно-уметничких друштава доставио је податке који се односе на њихово финансирање. Из података којима Завод располаже, види се да општина на којој друштво делује учествује у финансирању. Према речима представника Градског ансамбла народних игара и песама из Пожаревца, друштво се финансира из градског буџета и сопствених прихода. Део буџета Друштва за 2009. годину, који је обезбеђен из градског буџета износио је 11.710,76 евра (1.100.000,00 динара). Културно-уметничко друштво Младост, Пољана из Пожаревца се највећим делом финансира из градског буџета, док остатак обезбеђује из сопствених прихода. Део за 2009. годину, који је обезбеђен из градског буџета износио је 2.661,54 евра (250.000,00 динара). Културно-уметничко друштво Костолац из Пожаревца се финансира из градског буџета и сопствених прихода. Део буџета за 2009. годину, обезбеђен из градског буџета, износио је 6.920,00 евра (650.000,00 динара). Ансамбл народних песама и игара из Великог Градишта не добија средства од општине, а функционисање свог друштва обезбеђују кроз сопствене приходе и спонзорства и донације. На територији општине Жабари делује седам култуно-уметничких друштава. Функционишу на основу сопствених прихода, спонзорстава и донација, као и уз велику помоћ Центра за културу Жабара. Општина Жагубица има три културно-уметничка друштва. Два од три друштва, који су нам доставили упитник, не добијају средства од општине, већ се у потпуности издржавају од сопствених средстава и спонзорстава и донација. КУД Живојин Стојићевић као једино друштво из Малог Црнића се у потпуности финансира од стране општине. На територији општине Петровац на Млави функционише 18 културно-уметничких друштва, али Завод не располаже прецизним подацима о њиховом финансирању. Из разговора се види да друштва добијијају извесна средства од општине за путовања у иностранство. Већину активности финансирају из сопствених прихода и спонзорстава и донација. Табела 51: Буџети КУД-ова и извори финансирања у 2008. и 2009. години (приказана су само друштва која су Заводу доставила податке о финансирању) ЖАГУБИЦА М.ЦРНИЋЕ Назив КУД-а Год. Буџет КУД-а динара евра Општина Извори финансирања КУД-а Сопствена Спонзори и средства донатори КУД Тршка 2008 Н.п. Н.п. / 90 10 КУД Младост КУД Живојин Стојићевић Н.п нема података 2009 Н.п. Н.п. / 80 20 2008 584.040,00 7.172,14 16 / 84 2009 539.920,00 5.748,07 32 / 68 2008 239.000,00 2.934,97 100 / / 2009 108.000,00 1.149,78 100 / / 50

ЖАГУБИЦА ЖАБАРИ ПОЖАРЕВАЦ Проблеми Најнаглашенији проблем свих културно-уметничких друштава Браничевског округа јесте финансирање у свим сегментима осмишљавања кореографија, наступа, куповине фундуса и потребне опреме. Велики број друштава има проблем са простором - изражавају потребу за реновирањем сале, адаптацијом простора, недостатком грејања, свлачионице и адекватне позорнице. Код финансирања друштва имају проблеме у виду недостатка новчаних средстава за организовање путовања и набавку фундуса, као и за организовање различитих програма и манифестација. Код техничке опремљености јавља се недостатак ношње и инструмената. Када је реч о програмима, недостаје стручног кадра и средстава за осмишљавање кореографије,, као и потреба за градском то јест општинском стратегијом у области аматеризма. Табела 52а: Проблеми КУД-ова Браничевског округа В.ГРАДИШТЕ Назив КУД-а Простор Финансирање Градски ансамбл народних игара и песама Културно-уметничко друштво Младост, Пољана Културно-уметничко друштво Костолац Ансамбл народних песама и игара КУД Четереже КУД Младост КУД Дукат КУД Жабари КУД Војислав Илић Ореовица КУД Александровац КУД Полет КУД Тршка Потреба за реновирањем Домова културе Простор је у лошем стању, сала је неадекватна, недостатак позорнице Потребно реновирање Сала Дома културе у коме се одржавају пробе нема грејање Сала Дома културе у коме се одржавају пробе нема грејање Сала Дома културе у коме се одржавају пробе нема грејање Сала Дома културе у коме се одржавају пробе нема грејање Сала Дома културе у коме се одржавају пробе нема грејање Простор је неадекватан Недовољна финансијска средства финансијских средстава Недовољна финансијска средства финансијских средстава финансијских средстава финансијских средстава финансијских средстава финансијских средстава финансијских средстава финансијских средстава средстава за превоз и оркестар Финансирање изричито од продаје улазница и малим делом од спонзорства Техничка опремљеност Потребно обновити технику, ношња је преузета од друштва које више не функционише фундуса ношње ношње ношње ношње Нема технике Потребан инвентар, столови, клупе, ТВ, ДВД, озвучење Програми стручног кадра Лоша сарадња са медијима, Културнопросветном заједницом и Центром за културу Пожаревца Потребна стратегија за развој аматеризма средстава за организацију више програма средстава за организовање програма Смена генерација, па често нема људи за организовање догађаја финансијских средстава за организовање програма Потребно конкурисати за пројекте очувања нематеријалне баштине 51

ЖАГУБИЦА ПОЖАРЕВАЦ ОПШТИНА ПЕТРОВАЦ Табела 52б: Проблеми КУД-ова Браничевског округа ЖАГУБИЦА М.ЦРНИЋЕ Назив КУД-а Простор Финансирање КУД Младост КУД Живојин Стојићевић КУД Жикица Стаменковић - Шпигел Каменово простора, руинирана сала дома, потребна сала, позорница, свлачионица Проблем је простор, користе салу Центра за културу која је често заузета Обезбедити стални извор финансирања од стране општине Техничка опремљеност Неопходно озвучење за наступе Програми средстава финансијских средстава КУД Извор Кладурово сопственог фундуса и инструмената Остала удружења у култури Браничевског округа Удружења у култури Браничевског округа најактивнија су у области ликовних и књижевних делатности. Према подацима Завода најактивнија је општина Кучево са пет удружења у култури. У свом истраживању, Завод није дошао до удружења који се баве културом, сем културно-уметничких друштава, у општинама Велико Градиште, Жабари и Петровац на Млави. По времену настанка, удружења се разликују од оних са традицијом дугом преко 60 година попут Удружења ликовних стваралаца Милена П. Барили из Пожаревца до новооснованих. Табела 53а: Основни подаци о удружењима (црвеном бојом означена су она удружења које Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора) Назив удружења Удружење ликовних стваралаца Милена П. Барили Културно-просветна заједница Културно издавачки центар Српска кућа Година оснивања 1951. 1950. 1995. Удружење ликовних уметника Хомоље 2006. Основни циљ удружења Удружење ликовних стваралаца Милена П. Барили (УЛИС) настало је 1951. године. годишње организује три колективне изложбе и неколико самосталних, а углавном у сарадњи са Центром за културу. Организатори су међународне ликовне колоније Чачалица. Културно-просветна заједница организује различите програме међу којима је и Фестивал младих, који окупља велики број учесника из свих основних и средњих школа, а у оквиру ког се организују музички, фолклорни, ликовни, изложбени и други културни програми. Културно-издавачки центар организује низ програма:сто младих талената,српско сеоско прело,дечју колонију керамике,кичицом и пером до лепоте и пријатељства,дани чаја и лековитог биља,ускршњу свечаност и Златне руке Стига. Удружење се бави културним активностима на пољу уметности, првенствено сликарства. Удружење има око 20 сталних чланова, 50 сликара из земље и 25 из иностранства. Главни културни догађај је Међународна ликовна колонија Хомоље. Ту су и ликовне радионице и изложбе. Простор за активности Користе уступљен простор. Користе уступљен простор школа. Центар располаже простором који је у приватном власништву и налази се у згради прве пожаревачке поште. Општина је уступила простор галерије. Да ли је у простору могуће организовати програме? Не Не Да Да 52

М.ЦРНИЋЕ КУЧЕВО ОПШТИНА Табела 53б: Основни подаци о удружењима (црвеном бојом означена су она удружења које Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора) Назив удружења Година оснивања Дечји хор Иван и његови клинци 2006. Удружење грађана Љубитеља музике и лепе речи Звишки акорди Ликовни клуб Књижевни клуб 2004. 1985. 2008. Аматерско позориште Раброво 2007. Удружење књижевника Србије - подружница за Браничевски округ 2005. Основни циљ удружења Хор на свом репертоару има евергрин музику. Има их око десетак узраста од пет до 11 година. Одржавају пробе у Центру за културу два пута недељно. Певају на српском и руском језику, а организују и свој Годишњи концерт у Кучеву који је одлично посећен. Удружење је настало са идејом да активира старију популацију на територији општине Кучево. Имају петнаестак чланова. Имају у плану организацију Фестивала групне хорске народне музике и лепе речи. Ликовни клуб има седам активних чланова, заједно организују колективне изложбе. Организују манифестацију под именом Регионална смотра сликара која сваке године мења место одржавања. Кљижевни клуб у Кучеву има осам активних чланова. Организују у просеку око две књижевне вечери на месечном нивоу. Имају и издавачку делатност. Аматерско је првобитно почело са радом почетком деведесетих година, а поново је активирано пре 4 године. Група броји око двадесетак чланова и има једну до две премијере годишње. Гостују широм Србије. УКС Подружница за Браничевски округ са седиштем у Библиотеци Србољуб Митић у Малом Црнићу, ради на развијању љубави према књизи и писаној речи. Организатор је бројних књижевних вечери. Бави се расписивањем књижевних конкурса и издавачком делатношћу. Простор за активности Културни центар им уступа просторије за пробе. Простор им је уступила Месна заједница Културни центар им уступа просторије за изложбе. Културни центар им уступа просторије за састанке и књижевне вечери и промоције. Културни центар им уступа просторије за пробе и представе. Користе простор библиотеке без накнаде. Да ли је у простору могуће организовати програме? Да Не Да Да Да Не Приказ 39: Подаци о простору у којима удружења организују активности и програме (приказани су само подаци у вези са удружењима који су доставили упитнике или за које Завод на основу разговора поседује податке) 10 40 60 90 уступљен - 9 у приватном власништву-1 простор се може користити за програме - 6 простор се не може користити за програме - 4 Чланови и активности Удружења у култури Браничевског округа имају до 50 чланова. Најчешћи број чланова јесте око 20 сталних и активних чланова. Удружења на располагању имају и повремене чланове и волонтере. Специфична је ситуација са Културно-издавачким центром Српска кућа која има има пет стално запослених, шест хонорарних сарадника и између пет и 10 волонтера. 53

КУЧЕВО Табела 54: Чланство удружења Браничевског округа (црвеном бојом означена су удружења која Заводу нису доставила упитнике) ПОЖАРЕВАЦ Назив удружења Удружење ликовних стваралаца Милена П. Барили Културно-просветна заједница Културно издавачки центар Српска кућа Стални чланови Повремени чланови Волонтери 2007 2008 2009 2007 2008 2009 2007 2008 2009 5 стално запослених Удружење има око 40 чланова Удружење има 15 чланова 6 хонорарних сарадника 5 до 10 волонтера ЖАГУБИЦА Удружење ликовних уметника Хомоље 20 20 20 30 40 50 5 10 10 М.ЦРНИЋЕ Дечји хор Иван и његови клинци Удружење грађана Љубитеља музике и лепе речи Звишки акорди Ликовни клуб Књижевни клуб Аматерско позориште Раброво Удружење књижевника Србије - подружница за Браничевски округ *Разговори су вођени у јуну 2010. године Удружење има око 10 чланова Удружење има око 15 чланова Удружење има 7 чланова Удружење има 7 чланова Удружење има око 20 чланова 18 20 21 / / 3 / / / Приказ 42: Расподела удружења према броју чланова (из приказа су искључена друштва за које Завод нема податке) 10 10 30 мање од 10-3 од 10 до 30-5 Сва удружења Браничевског округа активно учествују у организацији културних програма на територији општина у којима функционишу. Осим редовних активности попут књижевних вечери, ликовних изложби, промоција књига и ликовних колонија, удружења у култури су организатори манифестација. Табела 55а: Активности удружења и посећеност програма Браничевског округа (црвеном бојом означена су удружења која Заводу нису доставила упитнике) ПОЖАРЕВАЦ Назив удружења Удружење ликовних стваралаца Милена П. Барили Културно-просветна заједница Културно издавачки центар Српска кућа 50 Активности Удружење годишње организује три колективне изложбе и неколико самосталних, а организатор је међународне ликовне колоније Чачалица. Фестивал младих, који окупља велики број учесника из свих основних и средњих школа, општинско такмичење рецитатора, додељује престижну награду Златно перо победнику конкурса Есеј о глумцу Културно-издавачки центар организује низ програма: Сто младих талената,српско сеоско прело, Дечју колонију керамике, Кичицом и пером до лепоте и пријатељства, Дани чаја и лековитог биља, Ускршњу свечаност и Златне руке Стига. до 50-1 преко 50-1 Број публике 2007 2008 2009 Цена улазница за програме Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. 54