Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Република Србија Сектор за рурални развој

Transkript

1 Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Република Србија Сектор за рурални развој 1

2 ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ анализа стања Аутори: Др Снежана Јанковић Мр Ведран Томић Др Нада Косановић Др Јања Кузевски Бојан Анђелић, дипл.инг. У сарадњи са Jaeren Produktutvikling и Министарством пољопривреде шумарства и водопривреде Издавач: Институт за примену науке у пољопривреди, Београд Издавачки савет Слободан Теофанов, Мате Бригић, Горан Николић, Бранка Кенинг, Снежана Јанковић, Радивој Надлачки, Александар Богуновић, Сања Продановић Дизајн и техничко уређење: Квартет V, Београд Штампа: Футура, Нови Петроварадин Сад Тираж: 200 примерака Београд, Категоризација Публикација је резултат Пројекта Jaeren Produktutvikling Grant broj SRB 09/ godine Унапређење организације рада земљорадничких задруга у Србији према норвешком моделу (део уговора о билатералној сарадњи Владе Републике Србије и Министарства спољних послова Краљевине Норвешке). CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд :63(497.11) ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ задруге у Републици Србији : анализа стања / [Снежана Јанковић... [и др.]]. - Београд : Институт за примену науке у пољопривреди, 2010 (Нови Сад : Футура) стр. : граф. прикази, табеле ; 30 cm "Публикација је резултат пројекта Jaeren Produktutvikling Grant broj SRB 09/ године 'Унапређење организације рада земљорадничких задруга у Србији према норвешком моделу'..." --> колофон. - Тираж Библиографија: стр. 46. ISBN Јанковић, Снежана, [аутор] a) Земљорадничке задруге - Србија COBISS.SR-ID

3 ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ анализа стања Аутори: Др Снежана Јанковић Мр Ведран Томић Др Нада Косановић Др Јања Кузевски Бојан Анђелић, дипл.инг. У сарадњи са Jaeren Produktutvikling и Министарством пољопривреде шумарства и водопривреде Издавач: Институт за примену науке у пољопривреди, Београд Издавачки савет Слободан Теофанов, Мате Бригић, Горан Николић, Бранка Кенинг, Снежана Јанковић, Радивој Надлачки, Александар Богуновић, Сања Продановић Дизајн и техничко уређење: Квартет V, Београд Штампа: Футура, Нови Сад Тираж: 200 примерака Београд, Категоризација Публикација је резултат Пројекта Jaeren Produktutvikling Grant broj SRB 09/ godine Унапређење организације рада земљорадничких задруга у Србији према норвешком моделу (део уговора о билатералној сарадњи Владе Републике Србије и Министарства спољних послова Краљевине Норвешке).

4 Jaeren Produktutvikling Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Република Србија Сектор за рурални развој ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ - анализа стања - Институт за примену науке у пољопривреди Пољоривредне стручне службе Србије Пољопривредна саветодавна служба Војводине Београд, 2010.

5 Учесници пројекта Унапређење организације рада земљорадничких задруга у Србији по норвешком моделу : Подршку пројекту у Србији су пружили: Мате Бригић, Горан Николић, Jaeren Produktutvikling Бранка Кенинг, May Woldsenes, Arne Vagle, Svein Helge Harbo, Alf Egil Jensen, Министартвом пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије Слободан Теофанов, Радивој Надлачки, Александар Богуновић, Сања Продановић Др Снежана Јанковић, Мр Ведран Томић Институт за примену науке у пољопривреди, Београд Др Нада Косановић, Др Јања Кузевски, Бојан Анђелић Пољопривредне саветодавне и стручне службе Србије: Саветодавци анкетари: Бачка Топола Мира Гашпар, Весна Билић Ваљево Радосав Вујић Врање Драган Томић, Нада Лазовић-Ђоковић Врбас Зоран Кнежевић, Милан Косовац Вршац Хуанита Милутиновић, Миодраг Јока* Зајечар Славица Коџопељић, Цветковић Срђан Зрењанин Гордана Аћимац Јагодина Стеван Џелатовић, Дејан Јоцић Косовска Митровица Јагош Пешић, Зоран Милосављевић Кикинда Мирјана Томић Крагујевац Сузана Нешковић Краљево Ненад Нешовић Крушевац Зоран Старинац Лесковац Гордана Јовановић Лозница Миленко Ђурић Младеновац Предраг Перић Нови Пазар Нихад Хасановић, Смаил Ејуповић Неготин Зорица Петканић Ниш Горан Златковић Нови Сад Милан Делић Падинска Скела (Агроекономик) Анка Качаревић, Елеонора Онч-Јовановић Панчево Драган Ромић Пирот Зоран Николић Пожаревац Александар Стојановић Прокупље Драган Оровић, Душка Петровић Рума Угљеша Тркуља Сремска Митровица Жељко Граовац Сента Андреа Бабић, Саболч Вартуш Смедерево Горан Павловић Сомбор Зоран Боца Суботица Хајналка Богнар Пастор Ужице Владимир Дејовић, Небојша Ђурић Чачак Љиљана Живковић, Радован Шеварлић Шабац Марина Гачић, Зоран Козлина *саветодавац из ПССС Ковин која је у међувремену припојена ПССС Вршац

6 ПРЕДГОВОР Задружни сектор је незаобилазни део већине националних економија. У зависности од нивоа привредне развијености појединих земаља, озбиљности социјалних и економских проблема са којима се суочавају, односно стању на међународном тржишту значајно варира заинтересованост за овај сектор. Од времена настанка првих задруга до данас, интересовање за задруге и њихов рад кулминирао је у периоду великих економских криза када се откривају предности задруга и њихови потенцијали. Годишња публикација Global 300 coop, коју издаје Међународни задружни савез, доноси листу највећих задруга, задружних организација и предузећа рангираних по обрту капитала у години. Финансијски подаци показују да су задруге успешни привредни субјекти, важни послодавци и да могу значајно да допринесу економској стабилности и одрживом развоју. Задруге имају дугу и важну историју, како у свету тако и у Србији. У својој дугој историји задругарство у Србији је имало успона и падова у зависности од друштвено економских и политичких прилика које су деловале у оквиру рада и пословања задруга. Сигурно је да су земљорадничке задруге увек имале позитиван утицај на развој пољопривреде и побољшање услова живота на селу. Док у свету има око 800 милиона задругара и више од 100 милиона запослених преко задруга, ова делатност у Србији је у фази нестајања. Поменимо да је задругарство у свету старо више од 100 година. Али, тада ни Србија није каснила за светом, као данас... Определење Србије да постане члан Европске Уније (ЕУ) и Светске трговинске организације (СТО) значи да пољопривреда треба да се припрема за конкуренцију на јединственом развијеном тржишту, на коме неће постојати трговинске баријере. У циљу успешног наступа на захтевном тржишту и прилагођавања аграрној политици ЕУ, намећу се редефинисани циљеви развоја пољопривреде и то: повећање конкурентности, безбедност хране и рурални развој. На путу ка ЕУ Србија треба да се прилагоди низу политичких опредељења, прописа и стандарда које прописује ЕУ. То подразумева: усклађивање законодавства, изградњу нових институција, кадровску реорганизацију, сталну обуку запослених, као и подстицање и организовање модерног пословног повезивања субјеката у агробизнису, кроз удружења, задруге, кластере, коморе, лобинг асоцијације, невладине организације и сл. У вези са овим активностима Влада Републике Србије, у сарадњи са Сектором за руралним развојем при Министарству за пољопривреду шумарство и водопривреду започела је разраду стратегије задругарства и других видова организовања пољопривредних произвођача. Имајући у виду да задруге треба да буду један значајан носилац пољопривредне производње у Републици Србији, те покретач руралног развоја неопходно је располагати сазнањима које су потребе и могућности овог сектора. На основу ових података могућа је разрада планских документа, посебно у наступајућем периоду у којем се очекује да Република Србија почне са коришћењем предприступних фондова ЕУ. Стога је, у оквиру пројекта Унапређење организације рада земљорадничких задруга у Србији по норвешком моделу, путем добровољне анкете представника земљорадничких задруга у години спроведено истраживање на основу којег је израђена ова анализа стања земљорадничких задруга у Републици Србији. Анкета, односно прикупљање података за анализу стања земљорадничких задруга и удружења пољопривредника, спроведена је по регионима које покривају Пољопривредне саветодавне и 5

7 стручне службе Србије на целој територији Републике Србије. Узорак за обраду података чиниле су 425 земљорадничке задруге и 258 удружења пољопривредника. Резултати истраживања упућују на основне развојне проблеме који се вишеструко рефлектују на елементе и аспекте даљег конструисања и утемељења постојеће теорије и праксе задружних правила и принципа, као основе модерног задругарства и осталих видова организовања пољопривредних произвођача у Републици Србији. Слободан Теофанов Помоћник Министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Сектор за рурални развој 6

8 САДРЖАЈ УВОД 10 ЦИЉ ПРОЈЕКТА 11 ОЧЕКИВАНИ РЕЗУЛТАТ ПРОЈЕКТА МЕТОДОЛОГИЈА ПРОЈЕКТНОГ ЗАДАТКА 12 РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА Историјат Анализа и оцена спроведене анкете за земљорадничке задруге 14 Основни подаци о анкетираним земљорадничким задругама Делатност земљорадничких задруга 16 Година оснивања земљорадничких задруга 18 Чланови земљорадничких задруга 20 Управљање земљорадничком задругом 23 Правно имовински статус земљорадничких задруга 24 Имовина задругара 24 Пословање земљорадничке задруге 25 Трогодишње пословање ( ) 25 Пословање по истраживаним годинама 26 Дужничко-поверилачки односи 27 Пословање у години 28 Основни књиговодствени подаци о земљорадничким задругама 28 Укупни промет 39 Инвестиције 31 Економско правна питања 33 Принципи 33 Специјализација 34 Конкуренција и сива економија 35 Планска документа задруге 39 Стратегија 39 Маркетиншки план 39 Финансијски план 40 7

9 Удруживање задруга 37 Чланство и удруживање 37 Финансијска и стручна подршка, информисаност 37 Стручна подршка 37 Финансијска подршка 37 Информисаност 38 Планска документа задруге 39 Стратегија 39 Маркетиншки план 39 Финансијски план 39 Стандарди система квалитета 40 Остала питања 41 SWOT АНАЛИЗА 42 Закључак 44 БИБЛИОГРАФИЈА 46 ПРИЛОЗИ 47 8

10 ЛИСТА СКРАЋЕНИЦА АП Аутономна покрајина АПР Агенција за привредне регистре ЕУ Европска унија ЦС Централна Србија Ц. Србија Централна Србија ИЦА Међународни задружни савез ИПН Институт за примену науке у пољопривреди, Београд ЈП Jaeren Produktutvikling, Bryne, Норвешка МПШВ Министартво пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије НМФА Министарство спољних послова Краљевине Норвешке ПСССС Пољопривредна саветодавна и стручна служба Србије РС Република Србија Р. Србија Република Србија СГ Службени гласник СГС Статистички годишњак Србије УО Управни одбор ЗР Завршни рачун ЗЗ Земљорадничка задруга 9

11 УВОД Пољопривредна производња у Републици Србији, у првој декади XXI века, и даље је једна од најважнијих привредних грана, која по подацима за годину у бруто додатој вредности привреде учествује са 10,2% (СГС, 2009). У дугом временском периоду основни задатак српске пољопривреде био је да прехрани становништво и тако обезбеди социјални мир. Српска пољопривреда је тренутно у фази транзиције са бројним проблемима условљеним национално друштвено-економском кризом, као и глобалном економском кризом, што заједно условљава смањење дохотка пољопривредних произвођача, прилива страних директних инвестиција и смањењу куповне моћи потрошача (Божић и Богданов, 2006; Томић и Шеварлић, 2010). Задружни сектор представља најдоминантнији облик социјалног предузетништва и као такав представља значајну компоненту руралног развоја и социјалне економије. Добро развијен и организован задружни сектор доприноси уравнотеженом регионалном развоју и одрживом развоју. У свету значај задружног сектора оцењује се преко три најзначајнија критеријума: чланства у кооперативама (тренутно у свету 17,5% укупне популације); броју запошљених у кооперативама-задругама (тренутно у свету 5 милиона људи) и њиховом учешћу у промету/тржишту. По делатностима у оквиру задружног сектора у свету најзаступљенија је пољопривреда и прехрамбена индустрија (3), малопродаја (23%) и банкарство (19%). Преосталих 6% задруга бави се пружањем здравствених услуга, занатством, производњом енергије и сл. (Милојковић, 2009). С обзиром да је у задружном сектору значајан удео пољопривреде и прехрамбене индустрије, затим чињенице да се у овом сектору нуди производ (храна) који се сврстава у социо-економску и политичко безбедоносну категорију, свакако је од интереса обезбеђење нормалног функционисања и развоја овог сектора. Процењује се да данас у Републици Србији има око земљорадничких задруга (СГС, 2009.) 1), међутим нема тачних података о броју активних задруга, броју задругара, врсти производа и њиховој годишњој производњи, односно потенцијалу овог сектора. С обзиром да су овај сектор и сви други облици организовања субјеката у пољопривреди у Србији у кризи, неопходно је спровести истраживање стања организованости земљорадничких задруга на основу којих би се извршила анализа стања, дефинисање главних проблема, препорука и мера за унапређење у овим областима организовања пољопривреде. У циљу имплементације знања на националном нивоу, користећи искуства рада на пројектима,,обнове земљорадничких домаћинстава и обнове и оснивања задруга на основу западноевропског/норвешког модела задругарства,, кроз донаторску подршку путем билатералних уговора Норвешке и Србије, а на основу Меморандума о разумевању потписаном између Владе Републике Србије и Министарства спољних послова Краљевине Норвешке (НМФА) који се односи на Програм помоћи у оквиру пројекта билатералне сарадње за годину, потписан у Београду 18. децембра године, и посебне одлуке НМФА Jaeren Produktutvikling Grant broj СРБ 09/23 од године у току је спровођења пројекат,,унапређење организације рада земљорадничких задруга у Србији по норвешком моделу. Овим пројектом спроводи се дубинско, односно свеобухватно истраживање стања организованости задруга и удружења пољопривредника да би се на оснуву тога извршила анализа стања у овим областима организовања пољопривреде. 1) Статистички годишњак Србије, 2009, стр

12 Пројекат Унапређење организације рада земљорадничких задруга у Србији по норвешком моделу у сагласности је са Стратегијом о одрживом развоју Србије, Стратегијом о развоју пољопривреде у Србији, Стратегијом Министарства пољопривреде о развоју саветодавних служби и са актуелним задацима који се спроводе у правцу реформисања законодавства у области пољопривреде. С обзиром да је Пројекат усмерен на анализу стања земљорадничких задруга и удружења пољопривредника у Републици Србији и систем подршке у циљу унапређења организације рада пољопривредних задруга по норвешком моделу, повезан је и са Програмом руралног развоја Србије, и то у делу који се односи на побољшање економског положаја пољопривредника путем удруживања у земљорадничке задруге и удружења пољопривредника. Партнери у спровођењу овог пројекта су Министартво пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије (МПШВ), Министарство спољних послова Краљевине Норвешке (НМФА), Jaeren Produktutvikling, Брyне, Норвешка (ЈП), Институт за примену науке у пољопривреди, Београд (ИПН), Покрајински секретаријат за пољопривреду Војводина-сектор за рурални развој и Пољопривредна саветодавна и стручна служба Републике Србије (ПС- ССС). ЦИЉ ПРОЈЕКТА Основни циљ пројекта је да се на националном нивоу имплементирају знања и искустава задружног модела Краљевине Норвешке и прилагоде условима Републике Србије како би се унапредила организације рада пољопривредних задруга. ОЧЕКИВАНИ РЕЗУЛТАТ ПРОЈЕКТА Резултати пројекта ће омогућити да се изврши стручна и независна анализа стања у области организације задругарства и удружења пољопривредника која ће идентификовати постојеће могућности и слабости и створити услове за доношење стратегије за унапређење задругарства у Србији користећи норвешки модел организовања задруга у мери коју је могуће применити у Србији. Резултати истраживања допринеће дефинисању основних развојних проблема, који се вишеструко рефлектују на елементе и аспекте даљег конструисања и утемељења постојеће теорије и праксе задружних правила и принципа, као основе модерног задругарства и осталих видова организовања пољопривредних произвођача у Републици Србији. Унапређењем вештина вођења фарми и задруга унапређује се читав сектор пољопривреде и припрема за предстојеће изазове током процеса придруживања ЕУ. Реално је очекивати да се тада, као резултат укупних ефеката развоја задругарства и осталих видова организовања пољопривредних произвођача у Републици Србији, стварају значајне материјалне основе за раст друштвеног бруто производа, националног дохотка и добити пољопривредно-прехрамбеног сектора и укупне пољопривреде Републике Србије. Пут развоја Србије подразумева изналажење начина којима се Србија може укључити у међународну поделу рада и искористити своју историјску шансу да постане и остане део породице европских земаља. Пољопривредници Србије имају шансу да постану део Заједничке аграрне политике Европске Уније и да од једне гране, која је одувек сматрана социјалном категоријом, постане продуктивна, богата и поштована, конкурентна на тржишту Европске Уније, али и на другим тржиштима, а пољопривредно-прехрамбени производи чувари националног идентитета. 11

13 МЕТОДОЛОГИЈА ПРОЈЕКТНОГ ЗАДАТКА Стручна и независна анализа стања у области организације задругарства и удружења пољопривредника базира се на анкети којом треба да се прикупе подаци који представљају валидну основу за закључивање о стању задружног сектора, о проблемима који проситичу из националног и институционалног оквира и изналажењу праваца развоја и организацију рада у земљорадничким задругама и удружењима пољопривредника. У раду су коришћени методи и поступци истраживања својствени економији и агроекономији (Пејановић, 2007). У циљу спровођења анкета, а на основу података којим располаже Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде (подаци АПР-а), Задружни савез Србије, базе података Института за примену науке у пољопривреди, Покрајински Секретаријат Војводина, Jaeren Produktutvikling и Пољопривредна саветодавна и стручна служба Србије, формирана је база података за земљорадничке задруге и удружења пољопривредника. Под покровитељством Владе Републике Србије, МПШВ Сектор за рурални развој и НМФА, а у сарадњи са Jaeren Produktutvikling и Институтом за примену науке у пољопривреди Београд, анкетирање земљорадничких задруга и удружења пољопривредника обавиле су Пољопривредне саветодавне и стручне службе Републике Србије. Основна улога Jaeren Produktutvikling у овом делу спровођења пројекта Унапређење организације рада земљорадничких задруга у Србији по норвешком моделу јесте спровођење континуираних сетова радионица за оспособљавање одабраних представника ПСССС за истраживачка питања и истовремено као стручног сервиса за реализацију израде стратегије унапређење организације рада пољопривредних задруга у Србији по норвешком моделу. Квалитативно истраживање, спроведено је на узорку од 2077 земљорадничких задруга. За потребе истраживања анкетирање је спроведено доставом анкетних листића путем поште, са повратницом. Прикупљени подаци из анкетних листића, електронским путем прослеђени су ИПН-у на даљу анализу. За потребе формирања базе податка од прикупљених информација из анкета, као и за обезбеђење квалитативног, дубинског истраживања којим се продубљено идентификују карактеристике, стања, процеси и проблеми као и субјективне перцепције анкетара о одређеним питањима, израђен је софтвер. За обраду податка одабрани су временски инервали на основу историјских догађаја који су значајно утицали на рад и организацију земљорадничких задруга. Први интервал, до године, односи се на период до II Светског рата, када су земљорадничке задруге осниване и радиле у сасвим другом систему у односу на наредни изабран период, година. Задња година у овом периоду одређена је на основу тога што је то година у којој је усвојен још увек важећи Закон о задругама, а за наредне временске интервале критеријум је био да период траје до 5 година, што се поклапа са периодима мењања услова пословања услед економских и политичких дешавања у Републици Србији. Емпиријским методом, као важним аналитичким методом, извршена је обрада емпиријских (прикупљених) података, применом статистике и математике. Статистичким методом смо прикупљали, представљали (табеле, графикони), анализирали и интерпретирали нумеричке податке. Поред наведених метода коришћена је и SWOT анализа. Реч је о техници стратегијског менаџмента за анализу шанси и опасности из окружења, као и снага и слабост. Између осталог, извори података су: годишње публикације Републичког завода за статистику и одговарајући билтени; расположиви подаци Привредне коморе Србије, Народне банке Србије, Агенције за приватизацију. Коришћени су и други извори, као и подаци из извора коришћене литературе, дате у фуснотама и библиографији. 12

14 РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА Историјат: Задругарство у Србији има дугу традицију, а настарији задружни облик, као и у свету, представљале су штедитно-кредитне задруге. На територији Војводине у Бачком Петровцу, године основана је прва земљорадничка-кредитна задруга, која је била треће формирана задруга у свету, а у Србији задруга сличног типа формирана је у селу Вранову у близини Београда, године. Кредитне задруге су у првој фази биле везане за пољопривреду пошто се у овој области привреде највише осећао недостатак капитала. Поред прикупљања штедње и давања кредита, кредитне земљорадничке задруге бавиле су се и набавком потребних средстава за пољопривредна газдинства. Најбројније су биле између два светска рата године било их је 1.173, а пред Други светски рат чиниле су 29,5 одсто укупног броја задруга у Србији. Број штедно-кредитних задруга педесетих година прошлог века се постепено смањивао, а њихово оживљавање почело је седамдесетих. Почетком 1990-тих пословало је око 70 штедно-кредитних задруга са око 80 кредитних служби при земљорадничким, стамбеним, занатским и другим задругама и око 20 задружних штедно-кредитних организација. У XIX веку у Централној Србији земљорадничке задруге биле су најдоминантнији облик задругарства. Главни савез српских земљорадничких задруга основан је године у Смедереву и био је један од једанаест националних задружних федерација које су исте године у Лондону основале Међународни задружни савез. До године пољопривредни задружни сектор у Србији бројао је око 600 задруга широм земље. Задружни сектор је до године у Југославији извршио највећу комасацију задружне имовине у целој југоисточној Европи (Lampe, 1996). После II Светског рата, старе земљорадничке задруге модификоване су године и делимично укључене у систем радничког самоуправљања. Најважнија промена из овог периода је укидање задружне имовине. Од године са бројним унутрашњим политичким променама, значајним политичким мешањем, између осталог и у сектор задругарства, а године и са појавом кризе у југословенској привреди, почиње и колапс задружног сектора. У доба тзв. изгубљене деценије, година, порастао је интерес за оснивањем нових задруга, међутим у овом периоду укупан број задруга значајно је опао. Данас се процењује да од укупно регистрованих и активних задруга (898) у Србији 75% чине замљорадничке задруге (Bateman i Pennarz, 2009). С обзиром да је смисао постојања земљорадничких задруга да у што већој мери поврате додату вредност производње примарном произвођачу, њихов значај и улога се много више препознају у условима потенцијалног недостатка хране, повећања цена и руралног поремећаја, па су од значаја студије којима се могу дефинисати главни проблеми, недостаци и могућности њиховог превазилажења. 13

15 АНАЛИЗА И ОЦЕНА СПРОВЕДЕНЕ АНКЕТЕ ЗА ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ Брисан из регистра 13% У стечају 2% Пог. адреса 1% 2% Не сарађује 62% Сарађује Графикон 1 Анализа прикупљених анкетних листића за земљорадничке задруге, анкета 2010 У оквиру пројекта Унапређење организације рада земљорадничких задруга у Србији по норвешком моделу, а циљу утврђивања тренутног стања, потенцијала и ограничења која могу бити сметња у даљем развоју пољопривредне производње, спроведена је анкета земљорадничких задруга, које су један од важних чиниоца у привређивању Републике Србије. Полазна база података о земљорадничким задругама садржала је списак од 2077 земљорадничких задруга, који је прослеђен ПСССС, како би одабрани саветодавци-анкетари, у региону у којем обављају делатност спровели добровољно анкетирање. Анкета је у потпуности спроведена. Преглед планираних и остварених анкетирања по ПСССС дат је у прилогу 1, а у графикону 1 структура статуса анкетираних земљорадничких задруга. Анализом прикупљених анкета, поређењем са полазном базом и подацима АПР-а утврђено је да статус активно има 84,34%, односно да су у години 1751 анкетиране земљорадничке задруге доставиле завршне рачуне за календарску годину. Другим речима, у Републици Србија су, по званичним подацима АПР-а за годину, активне 1751 земљорадничка задруга. Од активних земљорадничких задруга анкети се одазвало свега 24%, у стечајном поступку су 2,, а преосталих 74 % одбило је сарадњу. Са становишта даље анализе прикупљених података статус неактивна земљорадничка задруга утврђен је за земљорадничке задруге које су избрисане из регистра (84%), погрешна адреса (5%) и земљорадничке задруге за које сарадници-анкетари ПСССС нису утврдили разлог не попуњавања анкетног листића (остало, 11%) (Прилог 2). Током спровођења анкете извршена је корекција полазне базе података, односно на основу података којим располажу сарадници-анкетари ПСССС, база је допуњена за 21 земљорадничку задругу (5%). Преглед броја и служби које су извршиле корекцију базе података за земљорадничек задруге дат је у прилогу 3. 14

16 За даљу анализу прикупљених података коришћен је узорак од 425 анкетиране земљорадничке задруге (активне/сарађују), од којих су 196 из Централне Србије, а 229 из АП Војоводина (Граф. 2). број Р. Србија Ц. Србија Војводина Графикон 2 Број анкетираних земљорадничких задруга узорак за даљу анализу прикупљених података, анкета 2010 Највећи број земљорадничких задруга анкетиран је у реону ПССС Сремска Митровица (33), Зрењанин (32) и Нови Сад (32), а најманји број (по две) у Новом Пазару и Косовској Митровици. Преглед броја анкетираних земљорадничких задруга по ПСССС дат је у графикону број Шабац Лозница Ваљево Смедерево Пожаревац Крагујевац Јагодина Неготин Зајечар Ужице Чачак Краљево Крушевац Ниш Прокупље Пирот Лесковац Врање Н. Пазар Младеновац Агроекономик К. Митровица Б. Топола Суботица Сомбор Врбас Нови Сад Сента Кикинда Зрењанин Панчево Вршац С. Митровица Рума Графикон 3 Број анкетираних земљорадничких задруга по ПСССС, анкета

17 Основни подаци о анкетираним земљорадничким задругама Делатност земљорадничких задруга Законом о задругама предвиђено је да се земљорадничке задруге оснивају као опште и специјализоване, међутим, у циљу утврђивања претежне делатности којом се активне земљорадничке задруге баве приликом истраживања понуђен је већи број одговора који се односе на најзначајније специјализоване производње (ратарство, повртарство, воћарство, виноградарство, сточарство, пчеларство, прерада пољопривредних производа и продаја, заштита биља, хортикултура, механизација и остало где су сврстане делатности које се односе на ветеринарску заштиту, плодност земљишта, рибарство, сертификација и друге делатности које нису напред наведене). На нивоу Републике ратарска производња је претежна делатност земљорадничких задруга (54,35%), што је посебно изражено у Војводини (81,22%). У Ц. Србији овом делатношћу бави се 22,96% анкетираних земљорадничких задруга, што је готово једнако са тзв. општом делатношћу (већи број делатности од којих ниједна није доминантна), а нешто мање у поређењу са задругама чија је претежна делатност сточарство (28,06%). Разноврсност делатности земљорадничких задруга много је већа у Ц. Србији у поређењу са Војводином (Граф. 4) Заштита биља Виноградарство Прерада пољоп. произ. и продаја Пчеларство Механизација Хортикултура Р. Србија Ц. Србија Војводина Графикон 4. Претежна делатност земљорадничких задруга, анкета Преглед делатности земљорадничких задруга по реонима које покривају ПССС у Војводини дат је у графикну 5, а за службе у Ц. Србији у графикону 6. 16

18 10 Заштита биља 8 Виноградарство 6 4 Прерада пољ. произ. и продаја Пчеларство Б. Топола Суботица Сомбор Врбас Нови Сад Сента Кикинда Зрењанин Панчево Вршац С. Митровица Рума Графикон 5 Преглед претежних делатности у анкетираним земљорадничким задругам по реонима ПССС у Војводини, анкета Виноградарство Прерада пољ. произ. и продаја Пчеларство Механизација Шабац Лозница Ваљево Смедерево Пожаревац Крагујевац Јагодина Неготин Зајечар Ужице Чачак Краљево Крушевац Ниш Прокупље Пирот Лесковац Врање Н. Пазар Младеновац Агроекономик К. Митровица Хортикултура Графикон 6 Преглед претежних делатности у анкетираним земљорадничким задругама по реонима ПСССС у Ц Србији, анкета 2010 Делелатност земљорадничких задруга у директној је вези са најраспрострањенијим обликом пољопривредне производње у одређеном реону. 17

19 Година оснивања земљорадничких задруга У циљу утврђивања на који начин законски, институционални и програмски оквири утичу на земљорадничке задруге, односно, њихову способност да се прилагоде тржишно економским условима, један од показатеља је година оснивања, тј. дужина трајања земљорадничких задруга. Спроведеном анкетом обухваћено је 7 земљорадничких задруга из XIX века, од којих је најстарија основана године у Зајечару, са претежном делатношћу у области сточарства. 26% 15% 14% 7% 38% Графикон 7 Преглед броја земљорадничких задруга у Р Србији по години оснивања, анкета % 18% 12% 13% 31% Графикон 8 Преглед броја земљорадничких задруга у Ц Србији по години оснивања, анкета % 13% 15% 3% 42% Графикон 9 Преглед броја земљорадничких задруга у Војводини по години оснивања, анкета 2010 Преостале земљорадничке задруге са најдужим стажом су са претежном делатошћу из области сточарства (3 задруге), остало (2) и ратарства (1). У анализираном узорку земљорадничких задруга преовлађују задруге основане у периоду и година (Граф. 7-9). За земљорадничке задруге основане у овом периоду карактеристично је да су са претежном делатношћу у области ратарске производње (Граф. 10). С обзиром на ареал пољопривредне производње у Р. Србији и за очекивати је да је највећи број земљорадничких задруга са овом претежном делатношћу у Војводини. За разлику од Војводине (Граф. 11), у Ц. Србији у свим анализираним периодима константно су осниване земљорадничке задруге са делатношћу у области сточарске производње (Граф. 12), тако да су задруге овог типа у овом региону и најбројније (Граф. 4). У задњем периоду испитивања ( ) у оба истраживана региона повећан је значајан број задруга са специјализованом делатношћу, као што су ветеринарска заштита, плодност земљишта, рибарство, сертификација и сл. (у прилозима и графиконима наведени под остало ). 18

20 број Хортикултура Механизација Пчеларство Прерада пољоп. произ. и продаја 20 Виноградарство Заштита биља Графикон 10. Број земљорадничких задруга у Р. Србији по претежној делатности и периоду оснивања, анкета број Пчеларство Прерада пољоп. произ. и продаја Виноградарство Заштита биља Графикон 11. Број земљорадничких задруга у Војводини по претежној делатности и периоду оснивања, анкета

21 број 25 Хортикултура Механизација Пчеларство 10 5 Прерада пољоп. произ. и продаја Виноградарство Графикон 12 Број земљорадничких задруга у Ц Србији по претежној делатности и периоду оснивања, анкета 2010 Чланови земљорадничких задруга Важећим Законом о задругама земљорадничку задругу могу основати најмање десет земљорадника и друга физичка лица која имају у својини или по другом основу користе земљиште, објекте или средства за рад у број 200 пољопривреди. Истраживањем је утврђено да су у Р. Србији са минималним бројем чланова ,43% земљорадничких задруга, а најброј није су задруге са члана (45,3%). Сличан однос броја чланова по задрузи утврђен је у 20 Ц. Србији и Војводини 0 Р. Србија Ц. Србија Војводина (Граф 13). Графикон 13 Број задругара у земљорадничким задругама, анкета 2010 Укупан број задругара који је обухваћен овим истраживањем, износи чланова односно, у просеку 35 задругара по земљорадничкој задрузи. 20

22 С обзиром на бројност задруга у Републици Србији чија је претежна делатност ратарска производња, за очекивати је да је и број чланова у овим задругама највећи. Истраживањем је утврђено да је број чланова по испитиваним регионима имао исти тренд као и бројност претежних делатности, тако да је у Ц. Србији много већи број чланова у задругама чија је претежна делатност сточарска, односно у Војводини ратарска производња (Граф. 14). 10 Заштита биља 8 Виноградарство 6 4 Прерада пољоп. прои. и продаја Пчеларство Р. Србија Ц. Србија Војводина Механизација Хортикултура Графикон 14. Број чланова у зависности од делатности задруге, анкета Посматрано по анализираним периодима утврђено је да се просечан број задругара константно смањује, тако да је у задругама које су основане у периоду од у просеку свега 22 члана чине задругу, у поређењу са 54 члана у задругама које су основане пре II Светског рата. Сличан тренд утврђен је за просечан број запослених у задругама, као и број задругара запослених у задрузи (Граф. 15). број члан коопер. запослен запослен члан Р. Србија Ц. Србија Војводина Графикон 15. Просечан број чланова, коопераната и запослених у зависности од године оснивања земљорадничке задруге, анкета

23 У графикону 16 дат је приказ тренда броја коопераната, запослених задругара и запослених у односу на број чланова задруге по периодима оснивања земљорадничких задруга. Другим речима, у новооснованим задругама по члану задруге све је мањи број коопераната, запослених и задругара запослених у земљорадничкој задрузи члан задруге кооперант запослен задругар запослени Графикон 16 Тренд у односу на чланове задруга у зависности од године оснивања земљорадничке задруге, анкета 2010 У анкетираном узорку утврђено је да у Р. Србији земљорадничке задруге са претежном делатношћу у области прераде пољоприврених производа и продаје имају у односу на укупан број чланова задруге за 12% већи број запошљених, при чему су 3 запослених уједно и задругари. За разлику од ових задруга, у земљорадничким задругама са другим претежним делатностима већину запошљених чине задругари (граф. 17). број Пчеларство Прерада пољоп. произ. и продаја Винова лоза запослени/укупно чланови запослен задругар/укупно чланови запослен задругар/запослени Графикон 17 Структура запослених у зависности од претежне делатности ЗЗ у Р Србији, анкета 2010 Анализом структуре запослених (укупно запослених/број запослених задругара) утврђено је да су 56,26% запослених у земљорадничким задругама Р. Србије уједно и задругари. У Ц. Србији проценат учешћа запослених задругара је нешто мањи (45,43%), за разлику од Војводине где су запослени 63,27% и задругари. 22

24 Управљање земљорадничком задругом Задружни принцип, који се односи на демократску контролу чланства, полази од тога да је задруга демократски организована и контролисана од стране њених чланова који активно учествују у доношењу одлука. По испитивању Марковићеве (2007) у највећем броју земљораничких задруга у Републици Србији доношења одлука није у надлежности задругара, већ запослених у задрузи и/или менаџера. Односно, због недовољно прецизиране разлике између функције управљања и функције руковођења, руководиоци задруга често преузимају и управљачка права, што доводи до угрожавања интереса задругара и осипања њиховог броја у земљорадничким задругама. На основу расположивих података за Р. Србију, Марковићева (2007) издваја два карактеристична типа задруга тзв. државне задруге и приватне задруге. Под државним подразумева задруге којима управљају запослени, док пољопривредници као чланови задруге, немају таква права. За други тип земљорадничких задруга, приватне, карактеристично је да послују као приватна предузећа, без поштовања задружних начела. На основу прикупљених података из анкете спроведене у оквиру овог пројекта утврђено је да је у анкетираном узорку 88% директора земљорадничких задруга уједно и задругар. У овом истраживању утврђено је да је у поређењу са Војводином већи број чланова у Управним одборима и Скупштинама задруга у Ц. Србији. Такође, у поређељу са Војводином, већи је број чланова из редова запослених у Управним одборима задруга у Ц. Србији, док је у Скупштинама њихов број мањи (Граф.18). 70 % Р. Србија Ц. Србија Војводина чланова укупно УО запослених чланова укупно Скупштина запослених Графикон 18 Број чланова у УО и Скупштини земљорадничких задуга у односу на укупан број чланова и број запослених, анкета

25 ПРАВНО ИМОВИНСКИ СТАТУС ЗЕМЉОРАДНИЧКИх ЗАДРУГА Имовину задруге чине право својине на покретним и непокретним стварима, новчаним средствима и хартијама од вредности (задружна својина) и друга имовинаска права. Законом је предвиђено да се задружна својина образује из удела задругара који су пренесени у својину задруге или чланарине задругара, средстава остварених радом и пословањем задруге и средстава која је задруга стекла на други начин. Истим законом је предвиђено да имовина која је евидентирана као друштвена својина, односно као друштвени капитал задруге не могу, без претходне сагласноти агенције надлежне за послове приватизације, да доносу одлуке о располагању овом имовином. Задружна имовина задругара основаних пре транзиције била је регистрована као друштвена или државна својина дата на коришћење. С обзиром, да је у процесу трансформације дуго било нерегулисано стање задружне имовине, а тиме и онемогућено покретање и других облика трансформација којима би се задруга прилагодила новим тржишним условима, од значаја је истраживање којим би се сагледала тренутна слика стања имовине земљорадничких задруга. Имовина задругара Истраживањем је утврђено да је у власничкој структури земљорадничких задруга у Р. Србији најзаступљенија задружна имовина (57,88%). Имовину не поседује 31,82% анкетираних земљорадничких задруга, а 10,82% поседује државну имовину. Поређењем региона, утврђено је да је у Војводини два пута мањи број задруга са државном имовином, а за око 1 већи са задружном имовином (Граф. 19). % Р. Србија Ц. Србија Војводина Задружна Државна Не поседује имовину Графикон 19 Имовина земљорадничких задруга, анкета 2010 У Р. Србији задруге са претежном делатношћу из области воћарства, прераде пољопривредних производа и продаје, пчеларства и ратарства углавном располажу задружном имовином (> 6), док већина земљораднчих задруга са претежном делатношћу у области виноградарске производње располаже државном имовином. Већина повртаских земљорадничких задруга не поседује имовину (Граф. 20). У Ц. Србији (Граф. 21), у поређењу са Војоводином (Граф. 22), задруге са претежном делатношћу у области прераде пољопривредних производа поседују у много већем броју задружну имовину, док је обрнут случај са задругама које се баве воћарском производњом. 24

26 Хортикултура Механизација Пчеларство Прерада пољ. произ. и Виноградарство Заштита биља Нема имовину Државна Задружна Хортикултура Механизација Пчеларство Прерада пољ. произ. и Виноградарство Нема имовину Државна Задружна Графикон 20. Имовина задруга у Р. Србији у зависности од претежне делатности, анкета Истраживањем типа имовине, а у зависности од године оснивања, утвђено је да највећи број земљорадничких задруга основаних у периоду од године располаже задружном имовином. Од задруга које располажу државном имовином такође су најбројније из овог периода оснивања. Број новооснованих земљорадничких задруга које не располажу са имовином значајно је повећан у задњих десет година (Таб. 1). Графикон 21. Имовина задруга у Ц. Србији у зависности од претежне бији у зависности од претежне делатности, анкета Прерада пољ. произ. и продаја Заштита биља Нема имовину Државна Задружна Графикон 22. Имовина задруга у Војводини у зависности од претежне делатности, анкета Табела 1. Тип имовине у зависности од периода у којем је земљорадничка задруга основана, анкета Државна Р. Србија Ц.Србија Војводина Имовина Имовина Имовина Не поседује Државна Не поседује Државна Период оснивања Задружна Задружна Задружна Не поседује до Укупно По мишљењу већине задругара (60,23%) имовина задруге требала би да буде задружна. Пословање земљорадничке задруге Трогодишње пословање ( ) Пословање земљорадничких задруга истраживано је за период од године. Подаци о пословању за овај период прикупљени су на основу одговора датих у анкетном листићу. На основу прикупљених података (332 анкетиране задруге) утврђено је да је у Р. Србији, у све три године напред наведеног периода, позитивно пословало 83,13%, а са губитком 15,66% земљорадничких задруга. У поређењу са Војводином, у Ц. Србији је већи проценат земљорадничких задруга које су све три године пословале са губитком (Граф. 23). 25

27 Р. Србија Ц. Србија Војводина ликвидација стечај губитак позитивно Хортикултура Пчеларство Прерада пољ. произ. и Виноградарство Заштита биља ликвидација стечај губитак позитивно Графикон 23 Пословање ЗЗ у периоду од анкета 2010 Графикон 24 Трогодишње пословање ( ) ЗЗ у Р Србији, анкета 2010 Истраживањем трогодишњег пословања у зависности од делатности утврђено је да је много већи број задруга које су пословале са губитком у области сточарске производње (Граф. 24), што је посебно изражено у Ц. Србији (Граф. 25). У Војводини са губитком су пословале у највећем броју специјализоване задруге сврстане у категорију остало и задруге са делатношћу у области ратарске производње (Граф. 26) Хортикултура Пчеларство Прерада пољ. произ. и продаја Виноградарство ликвидација стечај губитак позитивно Прерада пољ. произ. и продаја Заштита биља ликвидација стечај губитак позитивно Графикон 25 Трогодишње пословање ( ) ЗЗ у Ц Србији, анкета 2010 Графикон 26 Трогодишње пословање ( ) ЗЗ у Војводина, анкета 2010 Пословање по истраживаним годинама Анализом пословања по истраживаним годинама (2007; 2008; 2009) утврђено је да се сваке године смањује број земљорадничких задруга које послују позитивно односно, да је све већи број оних које послују са губитком (Граф. 27). У Ц. Србији, за разлику од Војводине, значајно је веће ућешће земљорадничких задруга које послују са губитком (Граф. 27). број позитивно губитак стечај ликвидација Графикон 27 Годишња пословања земљорадничких задруга, анкета Р. Србија Ц. Србија Војводина 26

28 Дужничко-поверилачки односи Највећи број анкетираних истиче да на пословање земљорадничких задруга значајно утичу поремећени дужничко-поверилачки односи у земљи (Граф. 28). Истраживањем је утврђено да утицај поремећених дужничко-поверилачких односа на пословање зависи од претежне делатности којом се бави земљорадничка задруга. Негативан утицај дужничко-поверилачких односа нарочито је изражен код земљорадничких задруга чија је претежна делатност у области повртарства и сточарства, као и код задруга које се баве прерадом пољопривредних производа и продајом, ратарством и специјализоване задруге сврстане у категорију остало (Граф. 29) Р. Србија Ц. Србија Војводина Не утичу Незнатно отежава Значајно отежава Блокира Графикон 28 Утицај дужничкоповерилачких односа на пословање ЗЗ, анкета Хортикултура Механизација Пчеларство Прерада пољ. произ. и Виноградарство Заштита биља Не утичу Незнатно отежава Значајно отежава Блокира Графикон 29 Утицај дужничкоповерилачких односа на пословање ЗЗ различитих делатности у Р Србији, анкета 2010 У поређењу са Војводином, у Ц. Србији је утврђен много већи негативан утицај поремећених дужничко-поверенечких односа на пословање земљорадничких задруга. Негативан утицај на пословање у оба истраживана региона утврђен је код земљорадничких задруга са претежном, делатношћу у области повртарства, прераде пољопривредних производа и продаји и специјализованих земљорадничких категорија сврстаних у категорију остало. Међутим, у Ц. Србији негативан утицај поремећених односа утврђен је и код земљорадничких задруга са претежном делатношћу у области сточарства, ратарства и воћарства, што није случај у Војводини (Граф. 30 и 31) Хортикултура Механизација Пчеларство Прерада пољ. произ. и Виноградарство Не утичу Незнатно отежава Значајно отежава Блокира Прерада пољ. произ. и продаја Заштита биља Не утичу Незнатно отежава Значајно отежава Блокира Графикон 30 Утицај дужничкоповерилачких односа на пословање ЗЗ различитих делатности у Ц Србији, анкета 2010 Графикон 31 Утицај дужничкоповерилачких односа на пословање ЗЗ различитих делатности у Војводини, анкета

29 Пословање у години Истраживањем је утврђено да су укупне обавезе (дуговања) земљорадничких задруга у години готово два пута веће од потраживања, са напоменом да је индеx пословања (однос дуговања/потраживања) у Ц. Србији бољи у поређењу са Војводином (Граф. 32) Индеx пословања (дуговања/потраживања ) Р. Србија Ц. Србија Војводина Графикон 32 Индеx пословања (дуговања/потраживања) ЗЗ у 2009, анкета 2010 У зависности од делатности анкетираних земљорадничких задруга индеx пословања (однос дуговања/потраживања) у години креће се у распону од 0,5 до 12. Ако се изузме земљорадничка задруга са делатношћу у области механизације (свега једна), највећи индеx, тј. лоше пословање у истраживаној години имале су специјализоване задруге сврстане у категорију остало и то у Војводини (Граф. 33) Р. Србија Ц. Србија Војводина 2 0 Механизација Пчеларство Прерада пољ. произ. и продаја Виноградарств о Графикон 33 Индеx пословања (дуговања/потраживања) у 2009 у зависности од делатности ЗЗ, анкета 2010 Основни књиговодствени подаци о земљорадничким задругама Основни књиговодствени подаци анкетираних земљорадничких задруга односе се на вредност имовине, укупан промет и добит задруге по завршном рачуну за годину. Анализа ових 28

30 вредности урађена је на на основу податка које су 170 анкетиране земљорадничке задруге (61 из Ц. Србије и 109 из Војводине) навеле у анкетном листићу. Анализом прикупљених података земљорадничке задруге у Ц. Србији по свим књиговодственим вредностима далеко су слабије од задруга у Војводини (Граф. 34). 140 дин. у милионима Вредност имовине Укупан промет Укупна добит 0 Р. Србија 170 Ц. Србија 61 Војводина 109 бр. анкетираних ЗЗ Графикон 34. Основне књиговодствене вредности анкетираних ЗЗ по ЗР за 2009, анкета Анализа књиговодствених вредности у зависности од претежне делатности упучује на закључак да, по ЗР за годину, највећу вредност имовине поседују земљорадничке задруге које се баве прерадом пољопривредних производа и продајом у Војводини. У Војводини ове задруге остварују највећи укупни промет, али не и највећу добит. За разлику од Војводине, у Ц. Србији највећи укупни промет и добит остварују земљорадничке задруге опште делатности (Граф. 35) Виноградарство Прерада пољ. произ. и продаја Пчеларство Р. Србија Вредност имовине Ц. Србија Војводина Р. Србија Укупни промет Ц. Србија Војводина Р. Србија Укупна добит Ц. Србија Војводина Графикон 35. Основне књиговодствене вредности по ЗР за у зависности од делатности ЗЗ, анкета С обзиром да земљорадничке задруге опште делатности у анкетираном узорку учествује са свега 1,8%, а у укупном промету и добити далеко надмашују задруге других делатности, урађена је додатна анализа у којој су као екстреми елеминисане ове задруге (Граф. 36). 29

31 Виноградарство Прерада пољ. произ. и продаја Пчеларство Р. Србија Вредност имовине Ц. Србија Војводина Р. Србија Укупни промет Ц. Србија Војводина Р. Србија Укупна добит Ц. Србија Војводина Графикон 36 Књиговодствене вредности по ЗР за 2009 у зависности од делатности ЗЗ (без општих), анкета 2010 У анализи укупног промета, када су елиминисане земљорадничке задруге опште делатности, у Војводини предњаче задруге са делатношћу у преради пољопривредних производа и продаји, а у Ц. Србији у сточарској производњи. Међутим, у Ц. Србији највећу добит остварују земљорадничке задруге са делатношћу у области прераде пољопривредних производа и продаје, а у Војводини у области ратарске производње (Граф. 36). Укупни промет У укупном промету роба, по ЗР за годину, готово да и нема роба која потичу из прераде производа земљорадничких задруга. Највећи промет задруге остварују продајом роба задругара, што је нарочито изражено у Војводини, за разлику од Ц. Србије где се највећи промет остварују пласманом властитих производа задруге (Граф. 37) из прераде производа од продаје роба задругара властита производња Р Србија Ц. Србија Војводина 30 Графикон 37 Промет роба земљорадничких задруга по ЗР за 2009, анкета 2010

32 С обзиром на бројност у анализираном узорку, за очекивати је да у укупном промету роба највећег удела имају земљорадничке задруге са претежном делатношћу у ратарској производњи. Међутим, у зависноти од делатности структура промета роба и производа значајно се разликује, тако да земљорадничке задруге са делатношћу у области пчеларства, повртарства и преради пољопривредних производа промет роба заснивају на сопственој производњи, за разлику од задруга са претежном делатношћу у ратарству и вочарству чији се промет заснива на продаји роба задругара (Граф. 38). Промет роба и производа земљорадничких задруга значајно се разликује у истраживаним регионима (Граф. 39 и 40) Инвестиције Истраживањем су обухваћене инвестиције за основна средства, односно за пословне објекте, механизацију, сточни фонд, дуготрајне засаде и остало, по ЗР за период година. У основна средства у највећем су броју инвестирале земљорадничке задруге са претежном делатношћу у виноградарској производњи, затим повртарској и задруге са општом делатношћу (Граф. 42). У Војводини инвестира највећи број земљорадничких задруга са делатношћу у области повртарства, за разлику од Ц. Србије где се највише инвестира у у основна средства у задругама које немају доминантну производњу (општа) Пчеларство Прерада пољ. произ. и Виноградарство Заштита биља из прераде производа од продаје роба задругара властита производња Графикон 38 Промет роба и производа у зависности од делатности ЗЗ у Р Србија по ЗР за 2009, анкета Пчеларство Прерада пољ. произ. и Виноградарство из прераде производа од продаје роба задругара властита производња Графикон 39 Промет роба и производа у зависности од делатности ЗЗ у Ц Србији по ЗР за 2009, анкета Виноградарство Заштита биља из прераде производа од продаје роба задругара властита производња Графикон 40 Промет роба и производа у зависности од делатности ЗЗ у Ц Србији по ЗР за 2009, анкета 2010 Од анкетираних земљорадничких задруга у основна средства инвестирало је 48,71% анкетираних земљорадничких задруга. У поређењу са Ц. Србијом земљорадничке задруге у Војводини много више инвестирају у основна средства (Граф. 41). 31

33 број не 150 да Р Србија Ц. Србија Војводина Графикон 41 Инвестирање у основна средства (број ЗЗ), анкета Пчеларство % инвестира Прерада пољ. произ. и продаја Р. Србија Ц. Србија Војводина Виноградарство Графикон 42 Инвестирање ЗЗ у основна средства у зависности од делатности, анкета 2010 Уложена средства у највећем проценту утрошена су за основна средства, категорије остало. Значајан део ових средстава земљорадничке задруге утрошиле су за пословне објекте, а генерално све веома мало за механизацију или у основна средства намењена основној делатности (Граф. 43) остало дуготрајни засади сточни фонд механизација пословни објекти 3 1 ратарство сточарство опште остало повртарство прерада пољ. произ. и продаја воћарство Ukupno 32 Графикон 43 Инвестирање по врстама основних средстава и делатности ЗЗ, анкета 2010

34 ЕКОНОМСКО ПРАВНА ПИТАЊА С обзиром да је задруга облик организовања физичких лица у којој они, пословањем на задружним принципима добровољности и солидарности, демократичности, економског учешћа, једнаког права управљања, самосталности, задружног образовања и међузадружне сарадње, остварују своје економске, социјалне и културне интересе (из Закона о задругама), од посебног значаја је анализа из области економско-правних питања. Принципи У земљама у транзицији многе постојеће и наизглед успешне земљорадничке задруге полако напуштају задружне принципе. Наиме, са несразмерно повећаним бројем такозваних коопераната и чланова у односу на број задругара, кооперанти и чланови су у позицији да више не учествују у расподели добити иако доприносе успеху задруге. На овај начин мала група запослених и чланова преузима задругу у власништво како би максимално искористили финансијску добит (Батеман и Малековић, 2003). Задруге су свуда у свету прихваћене као облик пословног предузећа који је највише повезан са економским и социјалним резултатима и трендовима унутар заједнице. Као значајан фактор привреде, прихваћени су свуда у свету као озбиљан партнер који је организован и послује по одређеним принципима. Србија има дугу и значајну историју у развоју задругарства, међутим с обзиром на бројне измене у условима пословања, организованости, имовинског статуса задруга и сл., а у циљу што боље интеграције у ИЦА, неопходно је поштовање и увођење међународних задружних принципа. Забрињавајуће је да је у овом истраживању утврђено да 54% анкетираних (371) није упознато са међународним задружним принципима (Граф. 44) не познаје познаје 3 1 Р Србија Ц. Србија Војводина Графикон 44 Информисаност о међународним задружним принципима, анкета

35 Специјализација Специјализација производње омогућава коришћење савремених технологија, максимално искоришћавање и употребу савремене механизације и опреме, као и стандардизацију производа, а као крајњи ефекат повећање добити. Истраживањем је утврђено да су по питању интереса за специјализацијом производње подељена мишљења представника земљорадничких задруга (Граф. 45) не да Р Србија Ц. Србија Војводина Графикон 45 Потреба за специјализацијом производње у ЗЗ, анкета 2010 У зависности од делатности којом се бави земљорадничка задруга интерес за специјализацијом производње је различит. Најмањи интерес за специјализацију производње имају земљорадничке задруге са претежном делатношћу у области ратарске и сточарске производње и то како у Ц. Србији, тако и у Војовдини (Граф. 46) ne da 6 4 Механизација Пчеларство Прерада пољоп. Виноградарство Механизација Пчеларство Прерада пољоп. Виноградарство Прерада пољоп. Графикон 46 Специјализација производње у ЗЗ у зависности од претежне делатности, анкета

36 Конкуренција и сива економија Да би производња била конкурентна, поред постизања рентабилне производње неопходно је непрестано попуњавати асортиман и квалитет понуђене робе за тржиште. Истраживањем је утврђено да у задњих пет година 91% анкетираних земљорадничких задруга нису освојили ни пласирали нов производ на тржишту. Такође, у задњих десет година 74% анкетираних земљорадничких задруга нису извршили испитивање тржишта, свега 6% испитало је тржиште у период од , а у период од године (Граф. 47). Истраживањем је утврђено да је заинтересованост земљорадничких задруга за испитивањем тржишта у многоме зависило од претежне делатности којом се баве. У највећем проценту истраживање тржишта спровеле су задруге чија је претежна делатност виноградарство, повртарство и задруге општег типа да да није испитивано Механизација Пчеларство Прерада пољоп. Виноградарство Ukupno Механизација Пчеларство Прерада пољоп. Виноградарство Ukupno Прерада пољоп. Ukupno Графикон 47 Испитивање тржишта од стране ЗЗ, анкета 2010 На основу прикупљених података утврђено је да се задругари (8 анкетираних) суочавају са конкуренцијом на локалном тржишту. Преглед оцена предности, односно недостатака конкуренције, од стране анкетираних земљорадничких упучује на закључак да конкуренција подједнако утиче како квалитетом производа, тако и ценом финалних производа и извором финансирања. По мишљењу анкетираних најмањи утицај конкуренције огледа се преко брзине услуга (Граф. 48) остало бољи/скроман извор фин. ниже/више цене фин. Произ. брза/спора услуга бољи/лош квалитет произ. Р. Србија предност Ц. Србија Војводина Р. Србија слабост Ц. Србија Војводина Графикон 48 Предности и недостаци конкуренције по мишљењу анкетираних ЗЗ, анкета