КОЛУБАРА. Повратак наде у промене. g Носилац највећег терета одговорности (20-21) g Репортаже о људима (23-33) g НОВОГОДИШЊИ КАЛЕНДАР

Save this PDF as:
 WORD  PNG  TXT  JPG

Størrelse: px
Begynne med side:

Download "КОЛУБАРА. Повратак наде у промене. g Носилац највећег терета одговорности (20-21) g Репортаже о људима (23-33) g НОВОГОДИШЊИ КАЛЕНДАР"

Transkript

1 ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКОГ БАСЕНА КОЛУБАРА Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦ КОЛУБАРА g Број 1101 g 26. децембар g Година LIII g Излази месечно Повратак наде у промене g Носилац највећег терета одговорности (20-21) g Репортаже о људима (23-33) g НОВОГОДИШЊИ КАЛЕНДАР

2 Оснивач Привредног друштва: ЈП Електропривреда Србије В. д. генералног директора: Александар Обрадовић Оснивач и издавач: Привредно друштво за производњу, прераду и транспорт угља Рударски басен Колубара д.о.о. В. д. директора РБ Колубара : Милорад Грчић Руководилац Одељења за информисање и главни и одговорни уредник: Проф. др Милорад Ђоковић Технички уредник: Милош Павловић Редакција: Даница Вуковић, Драгана Весковић, Мирјана Димитријевић, Драгољуб Ђорђевић, Мирослав Живановић, Наталија Живковић, Милеса Караџић, Радмила Лазић, Љуба Младеновић, Слободан Младеновић, Данијела Матић, Марија Микић, Ана Павловић, Мирјана Радосављевић, Зоран Станковић, Ана Стојановић, Милун Тадић, Оливера Шолтиш (новинари), Александар Рашин, Милан Цвијетић (фоторепортери) Адреса Одељења за информисање и Редакције листа Колубара : Карађорђева 38, Лазаревац тел-факс: 011/ , лок децембар 2012, бр Тираж: примерака Први број изашао је 24. септембра године Насловна страна: Мотив са Поља Б (Снимио: Милан Цвијетић) Последња страна: Детаљ из Колубара-Метала (Снимио: Милан Цвијетић) Штампа: Службени гласник, Београд, Јована Ристића 1, Штампарија, Лазаревачки друм Агенција за привредне регистре Србије NV CIP Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 658(497.11) (085.3) Месечно: ISSN =Колубара (Лазаревац) COBISS.SR-ID

3 С А Д Р Ж А Ј Актуелно Плакета за Колубару... 4 Будимо и ми Деда Мразеви... 5 Копови на Тамнави испунили годишњи биланс угља... 6 Раскорак производних и финансијских резултата Милорад Грчић: Повратак наде у промене Енергетска lady Србије Финансије каскају за угљем Потенцијална сарадња Славимо живот, а не смрт разговори с поводом Слободан Марковић: Велики инвестициони подухвати Зоран Божовић: РБ Колубара носилац највећег терета одговорности КОЛУБАРА број 1101, 26. децембар Седница Скупштине РБ Колубара у новом саставу 8-9 записи о људима Чета мала, али одабрана Породица од 150 радника Дрво-запис одолева сеоби Први дођу, последњи оду За воланом најтежег воза Србија добија Центар за управљање животном средином У очекивању сибирске зиме Личност године: проф. др Зорана Михајловић 11 историја Чекајући музеј рударства Исцрпљене резерве угља Шест деценија копа који истрајава издвојена предузећа Одржавање у функцији профита Имају знање, немају посла Асфалт за многе градове Србије Обична ноћ на Пољу Б лазаревац и суседи Вратити надлежности и паре Роде (не) доносе децу Почетак нове сарадње Лигнит наш насушни Четири деценије стручности Адам је био први донор Чекајући музеј рударства 38 култура Сачувати сећања на претке Млади мађионичар спорт Пребродили годину Само право ка Првој Б Новогодишњи интервју са градоначелником Лазаревца 46

4 4 људи и догађаји Плакета за Колубару Лажна дојава о бомби Aнонимна особа је телефонским позивом на број кабинета директора, 5. децембра у 15 сати и 40 минута, обавестила да је у згради Дирекције Рударског басена Колубара подметнута бомба. Одмах је обавештена полицијска станица у Лазаревцу, а запослени су напустили зграду. Контрадиверзиона екипа Министарства унутрашњих послова из Београда је стигла у кратком року, а после прегледа пословне зграде утврђено је да је дојава о подметнутој бомби била лажна. На свечаности, одржаној у Скупштини Града Београда, 30. новембра, награђени су најбољи спортисти, клубови Атлетског савеза Београда и компаније и институције које су помогле достизању врхунских резултата током године. Плакета за изузетан допринос, припала је Рударском басену Колубара као генералном спонзору, а награду је примио Горан Перишић, руководилац кабинета директора РБ Колубара. Међу добитницима признања су и Емир Бекрић и Асмир Колашинац, као и Ивана Петковић и Тања Јелача, најуспешнији атлетичари Београда у сениорској категорији. Награђени су и пријатељи који су помагали: Секретаријат Града Београда за спорт, Спортски савез Србије, Атлетски савез Србије, Војномедицинска академија и други донатори. Рационалније коришћење возила циљу рационалнијег коришћења службених возила у данима викенда, в. д. директора Рударског У басена Колубара Милорад Грчић, 29. новембра издао је наредбу о месту и времену паркирања службених путничких возила Дирекције. Они аутомобили који нису по службеној дужности ангажовани током викенда, у времену од петка у 15 часова до понедељка у седам часова паркирају се на три одређена паркинг места, испред пословодног одбора, у кругу Сектора за финансије и књиговодство и у Вреоцима испред управне зграде. Овом наредбом обухваћено је негде око 80 возила од укупно 112. С обзиром да је наредба почела да се примењује од 30. новембра, још увек је прерано говорити о конкретним ефектима који се постижу у уштеди горива јер се сравњивање утрошеног горива и километраже врши на месечном нивоу. Смрт на повратку са посла На Тамнава-Западном пољу 2. децем бра одје кнула је тужна вест да је помоћни радник Милутин Ивановић, непосредно после завршене друге смене, на повратку кући преминуо. Милутин је рођен године у Стубленици, где је и живео. Радни век започео је године у Фабрици одливака у Београду и до године, до доласка у Тамнаву, променио доста фирми. До године радио је на Тамнава-Источном пољу када прелази на Запад. О Ивановићу влада неподељено мишљење да је био изузетан радник којег су колеге хвалиле и цениле. Иако тешки срчани болесник његова преданост послу није се доводила у питање. Био је тих и миран човек. За Милутином ће највише жалити његовa породица. Пример добре праксе У циљу целовитог, стручног и квалитетног обављања послова у Управљању људским ресурсима Електропривреда Србије је почетком децембра упутила позив запосленима у овој компанији да се пријаве за послове главног и водећег стручног сарадника за безбедност и здравље на раду и координатора за правне послове људских ресурса. Сви заинтересовани кандидати из ЕПС-а могли су електронским путем доставити попуњен CV образац, а пријаве су се подносиле од 12. до 21. децембра. После овог периода предвиђеног за пријављивање биће контактирани само кандидати који су ушли у ужи избор. Припремила: Оливера Шолтиш

5 САТ ОТКУЦАВА 5 Будимо и ми Деда Мразеви Судњи дан, црни петак, 21. децембар, упркос пророчанству Маја, срећом смо преживели, иако су о овој апокалипси написани драматични текстови, одржане озбиљне научне расправе и промовисани спасоносни туристички аранжмани. Хладну зиму смо неизбежно дочекали. Смак света нас је привремено мимоишао, али је остала опомена и стрепња шта нас чека у новој години, јер у њој постоји број који не слути на добро. Судњи дан, 21. децембар, срећом, преживели смо, а да ли ћемо успети да прескочимо лествицу наших очекивања у новој години, видећемо После избегнуте апокалипсе, враћамо се нашим свакидашњим животима, подсећајући се шта су нам све обећавали у овим минулим деценијама, наши Деда Мразеви, мешетари ограничених могућности и нереалних амбиција. Били смо убеђени да горе не може бити него што је било и да ће нама свима они доносити поклоне и поклончиће, испунити наше жеље, јер били смо научени да нас држава пази и мази и све наше снове на време и по реду испуњава. У њиховим Новим годинама, у свим говорима и заклињањима Колубара им је била узданица, али је нису толико поштовали и волели, колико су од ње узимали. Уместо да јој носе поклоне, изнутра су је нагризали, поткрадали и варали. Неки наши Деда Мразеви. Да ли ће у години доћи до отрежњења у давању и узимању и хоће ли Рударски басен Колубара, наша лепотица и енергетска узданица, повратити ауторитет и изгубљену наду коју су јој други одузели? Наша Колубара поново од нас тражи да будемо њој слични, да препознамо свој лик у огледалу промена, тражећи од нас рад, ред и поверење, свесна да су се једни уморили, а други снове потрошили. Она тражи од нас да будемо бољи него што јесмо, хуманији него што мислимо да смо, јер само такви можемо да прескочимо лествицу наших очекивања у години. Треба Пише: Милорад Ђоковић поново осетити понос што смо део Колубаре, поделити радост са човеком који ради у смени и једном платом храни троје деце и незапослену жену, храбрити оне који су бољи од нас. У новој години треба подржати нове Деда Мразеве који ће поднети терет промена, поделити одговорност са онима који су радни, поштени и одани фирми. Када у поноћ стари сат почне да откуцава, постанимо и ми Деда Мразеви, будимо оно што никада били нисмо, делећи поклоне другима и не заборавимо да у земљи Србији има много гладних и несрећних људи. Ко зна, можда ће од наше љубави и вере још више светлости засијати, а ми ћемо бити више људи него што смо јуче били. Нека нам је срећна и нормална година!

6 6 ПРОИЗВОДЊА У РУДАРСКОМ БАСЕНУ КОЛУБАРА Копови на Тамнави испунили годишњи биланс угља УРударском басену Колубара, од почетка године до 18. децембра, ископано је тона лигнита, што је за тона или 0,7 одсто мање од биланса. Према информацијама добијеним од Службе за производњу РБ Колубара, копови на Тамнави ( Тамнава-Западно поље и Поље Велики Црљени ) су 16. децембра испунили годишњи биланс од тона угља. За 17 дана децембра на коповима Колубаре произведено је тона угља, чиме је план пребачен за 0,4 одсто. Да би се испунио годишњи биланс угља до краја године треба да се ископа тона или у просеку тона дневно. Попуњеност депонија термоелектрана угљем је добра. У ТЕНТ-у је, због повећане производње електричне енергије, за 17 дана децембра скинуто око тона угља, али тренутно на обе депоније има тона лигнита. Једанаестомесечна производња угља у Рударском басену Колубара износила је око тона, што је незнатно ниже од биланса. Посматрано по коповима, највише угља је дао коп Тамнава- Западно поље, близу тона или три одсто преко плана. На Пољу Д је ископано око тона угља чиме је план остварен са 88 одсто. Неповољни технолошки услови производње утицали су на испуњење плана, али је спајањем са копом Поље Б, постигнут бољи квалитет угља. На Пољу Велики Црљени ископано је више од пет милиона тона лигнита или десет одсто више од плана. На Пољу Б је произведено око тона лигнита, што је за око четири одсто мање од плана. У новембру је на површинским коповима РБ Колубара ископано преко тона угља, што је за око два одсто више од плана. Копови на Тамнави ( Тамнава-Западно поље и Поље Велики Црљени ), произвели су преко тона лигнита и пребацили план за око четири одсто. Повољни временски услови у новембру коришћени су за откопавање угља у лошим партијама на копу Тамнава-Западно поље тако да је овај коп, са произведених милион тона лигнита, остварио план са око 92 одсто. Због веће потребе за хомогенизацијом угља са Западног поља, повећана је производња на Пољу Велики Црљени, где је ископано тоне лигнита и план пребачен за близу 36 одсто. Поље Д је дало тона угља, што је за око два одсто мање од плана. Поље Б је са ископаних тона, план угља пребацило за око шест одсто. Од почетка године до 18. децембра, према процени Службе производње, у РБ Колубара откопано је и одложено кубика јаловине са прослојцима, чиме је план пребачен за око два одсто. Процењује се да је за 17 дана децембра произведено метара кубних откривке, што је за 12 одсто више од плана. Од почетка године до 18. децембра у РБ Колубара ископано преко 28,2 милиона тона лигнита и 65,34 милиона кубика јаловине. Тамнавски копови 16. децембра испунили годишњи биланс од 17,53 милиона тона угља За једанаест месеци на коповима Колубара ископано је близу кубика јаловине са прослојцима, чиме је план пребачен за око пет одсто. Једанаестомесечна производња прослојака износи око кубика. Коп Тамнава-Западно поље је остварио највећу производњу јаловине, преко кубика и једини је пребацио једанаестомесечни план и то са преко 49 одсто. На Пољу Д је откопано око кубика откривке или 78 одсто од планом предвиђених количина. Поље Б је дало преко метара кубних откривке, што је око 92 одсто од плана. На Пољу Велики Црљени произведено је кубика јаловине или девет одсто мање од плана. У новембру је у РБ Колубара откопано преко седам милиона кубика јаловине са прослојцима, чиме је план пребачен за око 28 одсто. Количине прослојака јаловине између угљених етажа у новембру су износиле кубика. Сви копови, осим Поља Б су остварили пребачаје планова. Највећу производњу, од око кубика и највећи пребачај плана, од преко 70 одсто остварио је коп Тамнава-Западно поље. Поље Д је, са откопаних кубика, план откривке пребацило за око два одсто. На Пољу Велики Црљени је произведено кубика јаловине, што је за 59 одсто више од плана. Поље Б је имало производњу од кубика откривке, што је за четири одсто ниже од биланса. Даница Вуковић

7 ПРВЕ СНЕЖНЕ ПАДАВИНЕ НИСУ ИЗАЗВАЛЕ ВЕЋЕ ПРОБЛЕМЕ 7 Путари против првог снега Телефон Зимске службе Помоћне механизације од 8. децембра звони непрестано. Први снег забелео је површинске копове и саобраћајнице лазаревачке општине. У суботу увече када је почео да веје снег праћен јаким ветром, саобраћај је отежано функционисао, али је истог тренутка сва расположива механизација Зимске службе била на терену. Са прилазних путева коповима и са саобраћајница је одмах уклањан снег. Током викенда је нападало око 20 центиметара снега, али су предузете све неопходне мере како би радници стигли до радних места и прилазни путеви коповима били проходни рекао је Радован Митровић Митар, главни пословођа Зимске службе Помоћне механизације. Митровић каже да агрегата има довољно за целу зиму, а ових дана се очекује испорука од још 130 тона соли. На терену су три грејдера, три скипа, три камиона са посипачима и плуговима и три УЛТ-а. Због великог нагиба терена, највише проблема путарима представљао је силазак на угљену етажу у Медошевцу, али је посипањем шљаке и ова деоница брзо оспособљена за пролаз возила и машина. Проблематично је било и на рампи за силазак у површински коп Тамнава-Западно поље, где је проблем решила ризла. Раде Милутиновић је возач најста ријег скипа у Зимској служби. Због до трајалости машине и недостатка резервних делова, каже да се јављају и проблеми током зиме: Немамо зимске гуме, а по оваквом времену је ризично и немогуће радити без адекватне опреме. Искуство и обученост нам помажу да се снађемо и у најтежим условима. Миломир Аврамовић, возач камиона са посипачем и плугом, каже да су сви приоритетни путеви проходни и да се константно одржавају. У односу на претходну зиму, овог пута падавине нису направиле веће проблеме, бар за сада. Гориво за механиза ци ју је квалитетно и нема проблема са гашењем возила на већем мразу. Вејавица и јак ветар највише снежних наноса направили су на Волујку, где једно чишћење није било довољно, већ сам морао више пута да се враћам и посипам агрегате каже Аврамовић. Ангажоване све расположиве машине и људство Зимске службе Помоћне механизације. Агрегата довољно за целу зиму На површинском копу Поље Д на Волујку радило се на померању и продужетку транспортера са траком 19А, као и продужетак трачног транспортера на по вратној станици у дужини од 60 метара. По речима Јовице Урошевића, шефа Трећег БТО система на Пољу Д, прве падавине прилично су отежале померање станице: Шине су се заледиле, а због јаког мраза и леденог ветра људима је било напорно и тешко. Посао отежава и густа магла, видљивост је прилично смањена, али биће све у реду, научили смо да се изборимо и са најтежим условима на копу. У сваком случају, свима је лакше него прошле зиме, бар за сада. Преостаје нам само да верујемо нашим метеоролозима који овог пута предвиђају благу зиму. А. Стојановић Скип на задатку

8 8 ПРВА СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ РБ КОЛУБАРА У НОВОМ САСТАВУ 9 Раскорак производних и финансијских резултата На 48. Седници Скупштине Рударског басена Колубара, одржаној 7. децембра у Ди рекцији привредног друштва, усвојен је Извештај о деветомесечном пословању Колубаре. Како се у извештају наводи, производња угља утвр ђена електроенергетским билансом за годину, и поред отежаних услова откопавања креће се у оквирима планиране динамике и потреба републичког биланса. Од јануара до септембра, на површинским коповима произведено је 21,04 милиона тона угља, што је један проценат испод плана. У истом периоду откопано је и одложено 48,3 милиона метара кубних откривке, односно један проценат изнад биланса. Изузетне производне резултате не прате и одговарајући финансијски резултати, исказан је губитак од 3,61 милијарде динара због више узрока, међу којима је и плаћање сменског рада, ако и макроекономски услови, пре свега неповољан девизни курс и предвиђена инфлација. Седницом Скупштине Колубаре председавао је Драгољуб Лаковић, новоименовани представник ЕПС-а као оснивача. Седници су поред чланова Скупштине, присуствовали и в. д. директора Милорад Грчић, представници менаџмента, синдиката, огранака РБ Колубара, предузећа Колубара-Метал, као и представници Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине и Министарства природних ресурса, рударства и просторног планирања. Већи део седнице посвећен је пословању Колубара-Метала, са циљем финансијске и пословне консолидације овог предузећа, чији проблеми више нису само проблем Колубаре, већ и ЕПС-а и државе. Усвојен је Извештај о актуелној проблематици рада овог предузећа, а дата је и сагласност на закључење уговора о зајму Металу. Према речима Драгољуба Лаковића, на седници је наглашено да ће решавање проблема Колубара- Метала бити приоритет Колубаре, Дирекције за производњу угља и читавог ЕПС-а и изјавио: Производња угља утврђена електроенергетским билансом и поред отежаних услова откопавања креће се у оквирима планиране динамике. Подршка консолидацији Колубара-Метала. Представници ресорних министарстава присуствовали седници Скупштине Детаљ са седнице Скупштине Представници ресорних министарстава најавили подршку Драгољуб Лаковић Драгољуб Лаковић је рођен године у Пљевљима. Дипломирао је на Рударско-геоло шком факултету у Београду. У међувремену је радио у рудницима угља у Пљевљима и површинском копу,,дрмно у Костолцу. Своју плодну каријеру у ЕПС-у наставио је у Дирекцији за угаљ, као директор ЈПКП,,Костолац, као саветник генералног директора ЕПС-а, ПК Косово, помоћник директора за производњу енергије. Драгољуб Лаковић је до сада објавио више од 20 стручних радова из области површинске експлоатације угља, учествовао у пројектовању и отварању ПК,,Дрмно, стварању стратегије Костолачког басена и био на челу ЕПСовог тима за реализацију ове стратегије. Очекујем да ћемо проблеме решавати у наредном периоду јер је Колубара-Метал потребна угљеном сектору и електропривреди и не смемо дозволити да нестане. Због нагомиланих проблема који прате рад Колубара-Метала донета је одлука да се наредна седница сазове само са темом решавања ових проблема. Како стоји у извештају о проблематици, као узрочници структурне слабости Метала наведени су смањење прихода од послова уговорених са Колубаром, изузетно лоше финансијско стање уз изражену неликвидност, вишак радне снаге, мањак радионичког простора, застарела опрема, а истакнут је и проблем оштећења хале централног ремонта због напредовања рударских радова и опасност по безбедност радника и опреме. У овом извештају наведено је неколико могућих праваца изласка из кризе који морају бити размотрени на вишим инстанцама. Први пут на седници Скупштине највећег српског произвођача лигнита присуствовали су и представници ресорних министарстава Дејан Поповић, државни секретар Министарстава енергетике, развоја и заштите животне средине, Томислав Шубарановић, државни секретар Министарства природних ресурса, рударства и просторног планирања и Мирјана Филиповић, помоћник министра Сектора за електроенергетику у Министарству енергетике. Како је овом приликом истакао Дејан Поповић, присуство представника ресорних министарстава је још један показатељ колико је Колубара значајна за енергетски биланс и државу. Нашим присуством данашњој седници почињемо да остварујемо што чешћи и интензивнији контакт са привредним друштвима, како би се ближе упутили у проблематику рада и могућности да помогнемо истакао је државни секретар Поповић. На седници је усвојен и извештај о издвајању средстава за донације, спонзорства и рекламне активости од почетка године до 30. новембра, и како је наведено, све активности су реализоване по плану, без финансијских прекорачења. Н. Живковић

9 10 НОВОГОДИШЊИ ИНТЕРВЈУ: МИЛОРАД ГРЧИЋ, В. Д. ДИРЕКТОРА РБ КОЛУБАРА Повратак наде у промене За само осамдесет дана од када је на чело РБ Колубара постављен Милорад Грчић дошло је до нових промена које су углавном ишле у два правца кадровско консолидовање и сагледавање производње и финансијског пословања привредног друштва. да буду пред очима пословодства и директора огранака. Сигурно је да годинама није постојала усаглашеност комерцијале и набавки са производњом и то треба превазићи. Сваку намерну грешку ћемо санкционисати. Постоје питања на макро-плану на која ми не можемо утицати, али оно што је интерно, ту се може утицати и постићи озбиљни резултати. РБ Колубара има велику производњу али нема финансијске ефекте, због губитака који брину све запослене. Где је излаз? Кључ је успех и домаћинско пословање. Сваки радник и руководилац Колубаре мора се понашати као добра породица која брине о својој кући, али не тако да су једни само посматрачи, а други носиоци производње. Не могу се плаћати фиктивна радна места за производна и друга занимања, а да се она не обављају. Треба мотивисати поуздане и стручне раднике да имају далеко већу зараду. Већ смо утврдили да постоји немали број оних радника који објективно не обављају послове за које су плаћени. Каква је улога Скупштине, као највишег органа привредног друштва? Милорад Грчић Одговарајући на питање да ли су идентификовани реални проблеми у РБ Колубара, наш саговорник је рекао: Циљ нам је да утврдимо што објективнију дијагнозу у различитим областима пословања, од производње, финансија, кадровског стања и мотивисаности запослених, законске регулативе, до јавних набавки и управљања привредним друштвом. Снимање смо обавили, од стране спољних експерата и стручњака који већ раде у Колубари. Укрштањем ових података, који за основу имају озбиљне анализе, дошли смо до веома важних информација које су битне за руковођење и отклањање уочених слабости. Постоје ли уска грла у производњи и пословању нашег привредног друштва? Још је рано доносити озбиљне закључке, али већ сада смо успели да утврдимо неколико основних проблема које треба решити. Производњу треба подићи на виши ниво и не треба штедети када је у питању набавка резервних делова и обезбеђење услова за рад запослених. Треба повећати одговорност надзорнотехничког особља. Не сме се десити да нема виталних резервних делова, да енормно расту залихе и да се набавља оно што већ имамо у магацинима. Ту се налазе велике уштеде у пословању и оне треба стално Извршено је двоструко снимање производног и финансијског пословања привредног друштва, да би после дијагнозе уследиле адекватне мере превазилажења уочених слабости Начин управљања РБ Колубара мора бити далеко одговорнији и транспарентнији, како би се све одлуке доносиле после усаглашавања, расправа и добро припремљених материјала. Ако искрсне неки проблем не треба га стављати под тепих и одлагати, надајући се да ће то неко други решавати. У томе мора да постоји најужа спрега између нас, ЕПС-а, министарства и Владе Србије. Немамо времена да одлажемо бројне проблеме као што су вредновање запослених, исплате прековременог, сменског и ноћног рада, положај Метала и издвојених предузећа. Шта очекујете у наступајућој години? Честитао бих свим запосленима Срећну Нову годину и пожелео им много среће, здравља, разумевања у породици, међу колегама и пријатељима. Такође би позвао све раднике, посебно менаџмент, да својим посвећеним радом, идејама и креативношћу допринесу да РБ Колубара буде пример не само у ЕПС-у, већ и Србији. Морамо се ослободити непријатног терета прошлости да смо легло корупције и повратимо наду свима који верују у промене рекао је на крају разговора Милорад Грчић. Милорад Ђоковић

10 ЛИЧНОСТ ГОДИНЕ 11 Енергетска lаdy Србије Ако је судити по њеној креативности у области енергетике, препознатљивости у јавности и лакоћи у остваривању циљева, поседовању самосвести и личној харизми, као и ауторитету у представљању институције у којој ради, онда је без дилеме, по избору Колубаре, личност године, проф. др Зорана Михајловић, министарка енергетике, развоја и заштите животне средине. Њен ко лега из студентских дана, ко ментаришући појаву Зоране на јавној сцени Србије је рекао: Она је личност која оно што науми то и оствари!. Њен кредо је препознатљив, боље ју је имати за савезника него за противника Завршивши Економски факултет Универзитета у Београду у року, магистрирала је и докторирала, све до 31. године, а њене обе тезе биле су везане за енергетски сектор Европе. Променила је више радних места, од средњошколске професорке, стручњака за економска питања у ЕПС-у, до универзитетског професора. Где год је радила и политички деловала била је уочена као особа са урођеним осећајем за правду, спремна да се интелектуално конфронтира и износи своје ставове, по цену да остане усамљена. Њен политички рукопис је препознатљив, боље ју је имати за савезника него за противника. Довољно је поменути неке од њених колумни, под насловима: Луциферов ланац у српској енергетици, Куда иде енергетика Србије, Неозбиљна игра са озбиљним потенцијалима па да се види са ким се има посла. Објавила је преко стотину радова о проблемима српског енергетског сектора, аутор је четири књиге. Прва је јавно проговорила о корупцији у енергетици Србије, рекавши да ће да сасече пипке тој хоботници. Увек на ветрометини друштвених збивања, била је саветник једног бившег потпредседника Владе Србије, као и саветник за енергетику Милораду Додику. Никада се није повлачила пред изазовима, већ се са њима суочавала, указујући на илузије олако датих обећања, називајући енергетику Србије остављеном и заборављеном младом. Није ни русофил ни европејац, већ је истовремено то обоје а циљ јој је искористити најбоља искуства и знања Проф. др Зорана Михајловић из области енергетике, повезујући Исток и Запад. Била је чланица Женске владе која је била антипод тадашњој Влади Србије, а међу 300 најмоћнијих жена у Србији у традиционалној серији Блица заузела је високо треће место, одмах иза Јоргованке Табаковић и Драгице Ђурић. Као строги професор стекла је наклоност студената, разбијајући предрасуде мушког рода да жена не може истовремено бити лепа и паметна, већ је она уистину, то обоје, Зорана Михајловић, енергетска дама (lаdy) Србије. М. Ђ.

11 12 КАДРОВСКЕ ПРОМЕНЕ У РБ КОЛУБАРА Ново руководство Вршилац дужности директора Рударског басена Колубара Милорад Грчић именовао је руководиоце на различитим нивоима привредног друштва. На нивоу РБ Колубара за помоћника директора за правне послове именована је Оливера Нинковић, за помоћника директора за комерцијалне послове Игор Смиљковић, за помоћника директора за инвестиције, развој и унапређење производње мр Бранко Петровић, за помоћника директора за производно-техничке послове Михаило Петровић. У Центру за унутрашњу контролу на радно место координадор за унутрашњу контролу и послове надзора именован је Бранко Милојевић, дипломирани официр полиције. На радно место стручни сарадник за односе са јавношћу у кабинету директора распоређен је Радош Лазаревић, дипл. економиста. Остале кадровске промене објавићемо у следећем броју листа Колубара. Р. К. Игор Смиљковић Игор Смиљковић је рођен године у Београду. Дипломирао је на Економском факултету у Београду године, да би завршио специјалистичке студије на Универзитету за националну и светску привреду у Софији. У НИС Југопетрол Београд радио је на различитим пословима извоза и спољне трговине. У међувремену, своју струку усавршавао је у представништву лондонске фирме Yusico у Београду. Шест година ( ) је био генерални директор Rudnap Global Trade у Београду. Игор Смиљковић је специјалиста за савремене процесе корпоративног управљања и пословног развоја компанија и међународне економске, политичке и корпоративне односе. Бранко Петровић Бранко Петровић је рођен године у Београду. Дипломирао је на Рударско-геолошком факултету у Београду где је завршио и магистарске студије године. Радио је као професор у Образовном центру у Лазаревцу, а затим као асистент на Рударско-геолошком факултету у Београду. Био је директор Колубара- Пројекта од до године, а после тога главни инжењер за геомеханику. Радио је у менаџменту компаније Stone World International Inc Feniks, USA. После тога, године радио је као помоћник директора Колубаре за инвестиције и развој, а исте године је постављен за пројект-менаџера. Оливера Нинковић Oливера Нинковић је рођена године у Обреновцу. Завршила је Правни факултет на Универзитету у Београду. После дипломирања радила је на пословима руководиоца правних и општих послова и самосталног стручног сарадника за правне послове. Била је запослена у Јавном комуналном предузећу Обреновац од до године. Око 25 година је обављала одговорне руководеће функције у Јавном предузећу за изградњу Обреновца, где је показала способност доброг организатора и правог стручњака у обављању сложених послова развоја ове приградске општине. Бранко Милојевић Бранко Милојевић је рођен године у Шапцу. Дипломирао је на Полицијској академији у Београду године. Запослио се у МУП-у Србије, као заменик ко мандира полицијске ста нице у Палилули. Током даљег рада обављао је различите послове на сузбијању привредног и општег криминала у Управи криминалистичке полиције на подручју Београда. За време десетогодишњег рада као припадник МУП-а, показао је посвећеност и велико залагање у борби против угрожавања јавне и приватне имовине.

12 Деветомесечно пословање Рударског басена Колубара 13 Финансије каскају за угљем Почетком децембра, Скупштина Рударског басена Колубара разматрала је и усвојила Извештај о пословању привредног друштва у пр вих девет месеци, којим су обухваћена кретања како у области производње тако и финансија са освртом на релевантне факторе који су утицали на пословање у овом периоду. Један од свакако најважнијих аспеката пословања је осварење биланса производње угља, откривке и других производа од којих привредно друштво остварује приход. И поред отежаних услова ископа у протеклом периоду, производња угља кретала се у овирима планиране и оквирима потреба електроенергетског биланса Републике Србије. техничка ефикасност неопходна за остварење електроенергетског биланса. У структури укупних трошкова, као и ранијих обрачунских периода, највеће учешће имали су трошкови запослених који су чинили 37,4 одсто, затим је амортизација учесвовала са 16 одсто, текуће и инвестиционо одржавање са 10,9 одсто, резервисања са 7,2 одсто, обавезе према држави са 5,9 одсто... Упркос солидној производњи, позитивни финансијски ефекти изостали, остварен губитак од 3,61 милијарде динара g У складу са планом инвестиција које се налазе у првом приоритету за текућу годину, у Огранку Површински копови у првих девет месеци укупно је ангажовано 4,7 милијарди динара, што је 61 одсто у односу на годишњи план. Од ове суме из сопствених средстава плаћено је 3,7 милијарди. У Огранку Прерада планом инвестиција за годину планирана су средства од 761 милиона динара у првом приоритету, а од почетка године закључно са септембром утрошено је око 267 милиона или око 35 одсто. Деветомесечна производња угља у РБ Колубара износила је 21,049 милиона тона, што је за око један одсто мање од плана. Реализација сировог угља за индустрију и широку потрошњу била је три пута већа од планиране, док је реализација сушеног угља била мања за 4,1 одсто у односу на планирану. Упркос солидним производним резултатима, Рударски басен Колубара за првих девет месеци пословања осварио је негативан финансијски резултат у износу од 3,61 милијарде динара. Укупан приход који је остварен у износу од 29,97 милијарди динара, незнатно је већи у односу на онај који је остварен у истом периоду прошле године (већи је за 5,97 милиона). Укупан приход од угља продатог индустрији и широкој потрошњи износио је 3,1 милијарду и у односу на исти период претходне године већи је за 9,9 одсто, а у односу на план за овај период, остварење је за око 19 одсто веће. Остварени укупни расходи од почетка године закључно са септембром у односу на исти период прошле године већи су за 16,2 одсто и износили су 33,57 милијарди динара. Укупни расходи на нивоу су планираног за овај период године, тачније 100,8 одсто, што указује на чињеницу да су били под сталном контролом, у потребној мери да се тиме не угрози На негативан финансијски резултат поред рестриктивне пословне политике велики утицај су имали неповољни макроекономски услови, раст курса динара, као и остварена инфлација. Према макроекономским претпоставкама до краја године предвиђена је циљна инфлација од 4,1 одсто, а у посматраном деветомесечном периоду она је већ достигла ниво од 9,6 одсто. g За обрачун прихода, током првих девет месеци остварена је просечна цена угља за термоелектране у износу од 1.320,89 динара по тони. По основу прекостандардне производње, термоелектранама је испоручено 3,2 милиона тона угља по цени од 170,69 динара, док је количина уља од око тона која се односи на потиснуту производњу, испоручена термоелектранама по цени од 1.169,47 динара по тони. Негативан резултат РБ Колубара остварен je како из пословних односа, у износу од 1,041 милијарде динара, тако и из финансијских, у износу од 1,608 милијарди динара, а такође и из такозваних осталих односа у износу од 957 милиона динара. У Извештају о пословању се наводи да су остварени пословни расходи мањи за 2,4 одсто од планираних у том периоду и били би још мањи да није дошло до значајног пробијања плана трошкова резервисања од 50,5 одсто. Пословни приходи били су за 2,1 одсто већи од планираних у првих девет месеци ове године. На губитак из финансијских односа највећи утицај имало је слабљење курса динара у односу на обавезе по кредитима у страној валути, што се нарочито одразило на негативне курсне разлике које су драстично повећане у овом периоду. Мирјана Радосављевић

13 14 СЛУЖБА ПРОИЗВОДЊЕ РБ КОЛУБАРА У ПРЕРАДИ НЕЋЕ БИТИ ИСПУЊЕН ГОДИШЊИ ПЛАН 15 Квалитетније информисање и управљање Увођење Производно Техничког Информационог Система (ПРОТИС) у ЕПС, па самим тим и у РБ Колубара, омогућило би већу поузданост и брзину протока инфор мација од извора до свих актера којима су упућене. Овај систем треба да интегрише и комбинује све релевантне техничке, финансијске и пословне информације, како би се добиле поуздане и ажурне подлоге за управљање предузећем и за доношење утемељених одлука. Тим за управљање пројектом ПРОТИС формиран је ре ше њем генералног директора ЈП ЕПС крајем године. На нивоу РБ Колубара формирана је радна група за увођење овог пројекта. Цео посао се ради у сарадњи са консултантом, немачком фирмом Vattenfall PowerConsult у којој више од деценије успешно функционише информациони систем PRODAS чија копија, унапређена и прилагођена нашим потребама, је ПРОТИС. Интегративно тестирање првих девет модула пројекта је успешно обављено половином новембра и сада следи његова примена у пилот-постројењима. Пилот привредна друштва у ЕПС-у за примену ПРОТИС-а су ПД ТЕ-КО Костолац, ПД ХЕ Ђердап и ПД Електровојводина. Урош Марковић На изради софтвера за првих девет програмских модула ПРОТИС-а од почетка године ради конзорцијум домаћих информатичких предузећа, на челу са стручњацима из Института Михаило Пупин. Модули се раде на основу програмских задатака које је припремио Vattenfall. ПРОТИС треба да обједини податке и информације које се генеришу у техничким системима за управљање производњом и техничким процесима са информацијама и подацима који настају у пословним информационим системима, каo и у процесима управљања одржавањем. Руководилац Одељења за координацију производње у Слу жби производње РБ Колубара Урош Марковић, који је члан радне групе Колубаре за увођење ПРОТИС-а, каже да је урађен део програма који се односи на израду сменских извештаја рада система на Површинским коповима и у Преради. Урађен део програма ПРОТИС који се односи на израду сменских извештаја рада система на Површинским коповима и у Преради. Интегративно тестирање првих девет модула пројекта успешно обављено, следи његова примена у пилот постројењима Сада се сменски извештаји раде ручно. Служба производње податке из сменских књига узима телефоном и уноси их у званична документа, односно програме у компјутер. То тражи неко време, спорије се добијају информације, мањи је обим података које узимамо и могућност грешке је стално присутна. Увођењем ПРОТИС-а сви ови параметри би били побољшани. Информације би ишле брже, обим података би био већи као и њихова поузданост тврди Марковић. У почетку, додаје он, имали би ручни унос сменских извештаја у ПРОТИС свуда осим на копу Тамнава- Западно поље, где постоје техничке могућности за аутоматско преузимање података са система. Иде се ка томе да свуда унос података буде аутоматски, што захтева набавку одговарајуће опреме. Служба производње РБ Колубара верификује сменске из вештаје у ПРОТИС-у и даље ради дневне, месечне и годишње извештаје у овом програму. Сада се у оквиру задатака Службе производње РБ Колубара, по речима њеног руководиоца Љубивоја Гачића, издвајају два одељења: Одељење за координацију производње и Одељење за план и анализу. Служба има 28 запослених: 10 рударских инжењера, осам рударских техничара и 10 возача, од којих су пет у смени на санитетском а пет на теренском возилу. Одељење за координацију производње ради 24 часа сваког дана у години. У оквиру сменског рада пра- ти се, анализира и усмерава процес производње, прераде и транспорта угља и производња откривке у Рударском басену Колубара, као и одвоз угља за ПД Никола Тесла. Ово одељење непрекидно сарађује са свим одговорним техничким лицима у процесу производње и пружа неопходну помоћ техничком особљу, као што су информације о технолошком процесу откопавања угља и откривке, о количинама и квалитету угља, преради и транспорту као и о свим планским и непредвиђеним застојима у технолошком ланцу производње објашњава руководилац Одељења за координацију производње. Одељење за план и анализу пре узима податке од Одељења за координацију и пратећи релевантне податке израђује потребну документацију која је неопходна за постизање производних резултата и сарадњу са свим потрошачима угља. Ово одељење ради табеларне и графичке приказе као и дневне и периодичне писане извештаје. Месечни, тромесечни, шестомесечни, деветомесечни и годишњи извештаји садрже податке о производњи, реализацији и квалитету угља и откопавању откривке и податке о оствареном плану производње. Поред тога, Одељење за план и анализу, на основу биланса Електропривреде Србије, разрађује по месецима и погонима план производње угља и откривке за наредну годину, а такође усаглашава билансе између огранака и одвоз угља каже Гачић. Наши саговорници су мишљења да увођењем ПРОТИС-а Служба производње РБ Колубара треба да на нивоу Колубаре функционише као диспечерски центар ЕПС-а, што значи да у сваком тренутку може да прикупља, прати и анализира податке о производном процесу, да даје мишљења и сугестије и квалитетно информише све актере у пословном ланцу. Д. Вуковић Производња зависи од испоруке угља са Поља Д Годишњи план производње у погонима Колубара-Прераде неће бити испуњен, пре свега због проблема са пре мештањем гробља у Вреоцима. Директор овог дела предузећа Саша Марјановић каже да је додатни проблем био и веома лош квалитет угља који је долазио са Поља Д. Уместо за 11 месеци прерађено тек хиљада тона лигнита Сви погони у Преради били су у току године потпуно спремни да раде са максималним капацитетима али наша производња искључиво зависи од количине лигнита која се допреми са Поља Д објашњава Марјановић. Од почетка године, закључно са новембром, уместо прерађено је тек тона лигнита. На Сувој сепарацији план је подбачен за читавих 10, а на Мокрој за око седам одсто. У Сушари је за 11 месеци уместо осушено тона лигнита. Производња у Топлани била је на нивоу плана, а највећи подбачај производње забележен је на испоруци угља за ТЕ Никола Тесла у Обреновцу. За 11 месеци уместо у котловима ове ТЕ спаљено је свега тона угља испорученог са Прераде, или чак за око 13 одсто мање него што је било планирано. Производни планови на испоруци лигнита ТЕ Колубара у Великим Црљенима и комадног угља за широку потрошњу за 11 овогодишњих месеци значајно су пребачени. У првом случају за око четири, а у другом за чак 44 одсто. У новембру највећи пад производње забележен је у Топлани због повољних временских услова тако да котлови нису радили пуном паром. Највећи пребачај плана у овом месецу забележен је на испоруци угља ТЕНТ-у. Уместо планираних пут ове ТЕ отпремљено је тона угља. План је пребачен чак за 44 одсто. За 11 дана децембра прерађено је тона лигнита. Д. Ђорђевић

14 16 АМБАСАДОР СЛОВЕНИЈЕ ФРАНЦ БУТ ПОСЕТИО РБ КОЛУБАРА Потенцијална сарадња Делегација привредника из Словеније на челу са Францом Бутом, амбасадором Словеније у Србији, посетила је 6. децембра, седиште Колубаре. Одржан је састанак на коме су учествовали Милорад Грчић, в. д. директора РБ Колубара са својим сарадницима, Драган Алимпијевић, председник Градске општине Лаза ревац, Живорад Бојичић, председник општине Лајковац и Александар Јовановић Џајић, заменик председника општине Уб. Разговарало се о потенцијалима са радње највећег произвођача угља у Србији и локалних самоуправа на чијим територијама се врши експлоатација лигнита са фирмама из Словеније. Амбасадор Франц Бут најавио је наставак разговора на оперативном нивоу и истакао оптимистичне оцене о партнерству између словеначких инвеститора са РБ Колубара и локалним самоуправама, на обострану корист. У изјави за медије, словеначки амбасадор је рекао: Један словеначки инвеститор који је већ присутан на српском тржишту и запошљава око 500 радника, спреман је да инвестира у овом региону. Реч је о потенцијалном коришћењу угљене прашине из РБ Колубара за производњу енергије у првој фази, а потом и коришћењу комуналног отпада који се депонује на територијама Лазаревца, Лајковца и Уба. Коментаришући значај посете амбасадора Словеније, Милорад Грчић, в. д. директора Колубаре, нагласио је: Свака озбиљна инвестиција у региону је добродошла, пре свега јер обезбеђује запошљавање становништва и ангажовање локалних фирми, уз висок ниво заштите животне средине и зато дајемо подршку економској сарадњи Србије и Словеније. Могуће искоришћење угљене прашине из погона Колубаре, као и прерада комуналног отпада који се депонује на територијама Лазаревца, Лајковца и Уба Према речима Драгана Алимпијевића, овом приликом потврђен је наставак сарадње општине Лазаревац са словеначком општином Трбовље, која је раније постојала између побратимљених општина, а престала је пре десетак година. Како су истакли Бојичић и Јовановић Џајић, потенцијални словеначки инвеститори, који су заинтересовани за ове послове, добиће партнере спремне за економску сарадњу у овим локалним самоуправама. Н. Живковић Разговори о потенцијалном партнерству

15 ОБЕЛЕЖЕНА 98. ГОДИШЊИЦА КОЛУБАРСКЕ БИТКЕ 17 Славимо живот, а не смрт Уорганизацији Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије при Влади Републике Србије и Градске општине Лазаревац од 6. до 15. децембра одржани су Дани Колубарске битке, манифестација којом је ове године обележена 98. годишњица једне од највећих битака у историји српског народа. Централна прослава одржана је 15. децембра. Након парастоса у Храму Светог великомученика Димитрија, уз почасну стражу у крипти лазаревачке цркве венце су положили председник Владе Републике Србије и министар унутрашњих послова Ивица Дачић, представници Министарства одбране и Војске Србије, председник Градске општине Лазаревац Драган Алимпијевић, председник Општине Лајковац Живорад Бојичић, представници амбасада Аустрије, Мађарске, Словачке и Чешке у Србији, представници невладиних организација које негују традиције ослободилачких ратова Србије, Рударског басена Колубара и Општинског одбора Српске напредне странке. Позивајући на заједништво у реализацији обележавања стогодишњице која се ближи, Алимпијевић је казао: За победу у Колубарској бици животе су дали припадници свих слојева тадашње Краљевине Србије. Раме уз раме, у рововима око Колубаре стајали су сељаци, интелектуалци, радници и подмладак једног народа, а сви уједињени око заједничког циља. Након ове победе српски народ заслужио је поштовање својих противника не само због изузетне храбрости и вештине ратовања, већ и због односа према жртвама противника. Премијер Владе Србије Ивица Дачић је истакао да је наша обавеза да негујемо сећање на ратне хероје и невине жртве: Колубарска битка представљала је не само доказ безмерне храбрости и пожртвовања, већ и пример вешто стратегијски изведене војне операције. Сећајући се наших предака и њиховог заповедника генерала и војводе Живојина Мишића, ми славимо живот, а не смрт. Наша је дужност и одговорност да негујемо сећање на њих, али и да истрајемо у грађењу друштва заснованог на вредностима и идеалима хуманизма и ненасиља. По завршетку пригодног музичко-драмског програма, венци су положени на Споменик српском ратнику. Одавању високих државних и војних почасти претходио је, 9. децембра, парастос у Храму Светог великомученика Георгија у Ћелијама, чему су присуствовали председници лазаревачке и лајковачке општине и представници Савеза потомака ратника године из Лазаревца, Београда и Ужица. Након службе Ивица Дачић за покој душа преминулих, присутни су на споменплочу ратницима погинулим у Колубарској бици, која се налази испред храма, положили венце. Попут претходних година, пратећи програм тематски је био везан за славно доба српске историје. Библиотека Димитрије Туцовић је понудила фотодокументарну изложбу о краљу Александру Карађорђевићу aуторa Митрa Тодоровићa, исто ричарa чије је предавање са колегом Владимиром Цветковићем пратило отварање изложбе. О ратним циљевима Србије у години говорили су др Александар Животић и др Данило Шаренац, историчари. Одржано је и донаторско вече, током којег је представљен Музеј Колубарске битке који ће се градити у Лазаревцу. У Модерној галерији излагани су предмети и оружја из Првог светског рата, које је послењих година сакупљао Миодраг Алексић, председник Општинског одбора Савеза потомака ослободилачких ратова године. У Центру за културу представљене су Молитве на језеру, мултимедијални пројекат урађен по истоименом делу владике Николаја Велимировића, а под благословом оца Бенедикта, игумана манастира Светог архангела Михаила код Тивта. Милеса Караџић

16 18 разговор са СЛОБОДАНом МАРКОВИЋем, ЗАМЕНИКом ДИРЕКТОРА РБ КОЛУБАРА 19 Велики инвестициони подухвати Слободан Марковић Крај пословне године повод је за разговор са Слободаном Марковићем, замеником директора Рударског басена Колубара за новогодишњи број листа. О производним резултатима, који су на нивоу плана, и у години са екстремно тешком зимом, великим инвестиционим пројектима који предстоје, плановима за годину пред нама и другим питањима, разговарали смо са нашим саговорником, који је истакао да су производни резултати очекивано добри. Када је реч о производњи угља, Колубара је на плану годишњег биланса, тачније нешто испод плана. Узрок ове разлике није везан за производњу на колубарским коповима, већ је разлог у томе што су два блока у ТЕ Никола Тесла у Обреновцу била у дужим ремонтима, па електране једноставно нису могле да приме количине угља предвиђене билансом. Овај период је искоришћен да се попуне депоније на ТЕНТ-у А и Б и да се спремно сачека зимски период. Иако је у првој половини године на коповима Колубаре производња јаловине била испод биланса, пре свега због отежаних услова рада у фебруару, сушни период касније искоришћен је да се надокнади разлика, па је сада производња изнад плана. У претходном периоду, представници Колубаре и ЕПС-а имали су више стручних састанака ради израде Стратегије развоја Колубаре до године. Како објашњава Марковић, овим документом одређена је динамика радова за све инвестиционе објекте и планиране производне билансе угља и јаловине на коповима. О инвестиционим плановима у Колубари за наредну годину и обезбеђењу средстава за ове намене, Слободан Марковић је истакао: За годину за РБ Колубара је одобрено 9,1 милијарди динара за инвестиције, од чега је 3,1 милијарди планирано за експропријацију, а око шест милијарди за чисте инвестиције. Када се говори о набавци нове опреме, већ је са Крупом уговорена набавка роторног багера SchRs740 за Тамна ва-западно поље и највећи део инвестиционих средстава за наредну годину, око милијарду динара, планиран је за набавку овог багера. За несметан рад овог багера неопходно је да се уради још једна паралелна линија транспортера за Дробилану у циљу подизања капацитета рада Дробилане са 18 на 25 милиона тона на годишњем нивоу. Завршена је пројектна документација, а са Колубара-Металом је уговорена израда три транспортера уз ову линију. Током следеће године планирано је да урадимо највећи део ове инвестиције. Поред значајних планова за набавку основне опреме, у наредној години, пред Колубаром су, када је реч о инфраструктурним објектима, велики радови и завршетак пројектне документације. Говорећи о пројектима који су планирани, заменик директора Колубаре је оценио: Завршавамо експропријацију на простору месне заједнице Вреоци ради измештања Ибарске магистрале од 7,4 километра, измештања реке Колубаре у другој фази, где део иде преко одлагалишта, а део преко самородног терена, у укупној дужини од 2,6 километра, и измештања дела доњег тока реке Пештан на уливу у Колубару у дужини од 1,6 километра. Глави пројекат се приводи крају, очекујемо да у првом кварталу идуће године пројекат буде готов. Следећа година биће кључна у реализацији бројних пројеката и активности са циљем стварања услова за отварање нових копова и напредовање рударских радова на откопима. Очекивано добри производни резултати на коповима Колубаре У источном делу колубарског басена велики послови се очекују на пресељавању барошевачког гробља, што је један од услова за развој рударских радова на Пољу Ц. Планирано је да се до августа наредне године заврши измештање гробља. Финансијсака средства су обезбеђена, у току су процедуре за стављање старог гробља ван употребе и коришћење новог гробља. Други велики инвестициони пројекат је пресељење објеката Помоћне механизације. Експропријација је урађена, завршена је пројектна документација, објекат управне зграде већ је уговорен, тендерска документација за све остале објекте је припремљена, а неки тендери су већ оглашени. Очекују се велики радови на пресељавању објеката управне зграде, булдожерске радионице, пралишта, интерне бензинске пумпе, постројења за пречишћавање отпадних вода, котларнице која је предвиђена за грејање Барошевца и индустријске зоне, монтажног плаца и инфраструктуре на овом простору. Такође су планиране и активности на изради пројектне докуменатације за прву фазу измештања Пештана и прву фазу измештања пута Барошевац- Зеоке. Све ове активности су у циљу стварања услова за отварање Поља Е по пројекту. Како истиче Слободан Марковић, на локацији Црне међе по завршетку и усвајању израде планске документације радиће се техничка документација и радови на локацији Црне међе 2 у Бурову, односно још 55 плацева за пресељење домаћинстава из Зеока. То није довољно за све захтеве, па је у току одобравање одлуке о усвајању планске документације на локацији Кусадак, где ће бити изграђен довољан број плацева за пресељавање становништва из Зеока и дела Медошевца који до сада није био захваћен рударским радовима, а у склопу те локације биће изграђени и објекти од општег инетреса за Зеоке. За отварање површинског копа Радљево, једну од највећих инвестицја у наредном периоду, још увек постоје нејасноћа о начину финаснирања. Могуће је финансирање из кредитних линија, са стратешким партнером или из средстава ЕПС-а. За су предвиђена минимална средства у оквиру оних која су нам одобрена од стране ЕПС-а, за финансирање израде плана детаљне регулације за локацију за организовано пресељење капацитета 300 домаћинстава, техничке документације за инфраструктурне и електроенергетске објекте и завршетак истражних радова. Говорећи о инвестиционим пројектима који ће бити финансирани средствима из кредитних линија, Марковић је истакао: За кредит Европске банке за обнову и развој (EBRD) од 80 милиона евра за набавку нове опреме је завршена тендерска документација, отворене су понуде, очекују се извештаји комисија и потписивање уговора са извођачима. То су четири пакета, набавка роторног багера капацитета кубика на сат, четири транспортера б 2.000, одлагач метара кубних на сат растресите масе и трафостаница, односно напајање система. Имали смо састанак са представницима банке и договорена је динамика, до половине јануара да буде потписан уговор за багер, до краја јануара за транспортере и одлагач, а за напајање у марту. Комплетан систем треба да буде завршен у четвртом кварталу године, врло битно да се заврши у том периоду зато што ће монтажни плац, где ће бити монтирана опрема, у години бити захваћен рударскима радовима. Динамика мора бити испоштована, према документацији 30 месеци је рок за реализацију да комплетан систем буде намонтиран и пуштен у пробни рад до августа 2015-е године. Други кредитни аранжман са Немачком развојном банком (КfW) од 74 милиона евра, 65 милиона евра кредита и девет милиона евра бесповратне помоћи, ових дана је у Скупштини Републике Србије, ратификован. Предвиђен је да се финансира набавка одлагача за Тамнава-Запад за међуслојну јаловину, система за хомогенизацију угља, односно софтверског и хардверског пакета, изградња депоније ситног угља капацитета 600 до 700 хиљада тона и опреме која ће радити на депонији, одлагач тона на сат и два узимача (2.500 тона на сат). Вредност пројеката је око 40 милиона евра и обезбедиће сигурну и континуирану испоруку угља и рационално управљање природним ресурсом, уз смањење атмосферског загађења у термоелектранама које користе угаљ из Колубарског басена. Наталија Живковић

17 20 ЗОРАН БОЖОВИЋ: СУОЧАВАЊЕ СА ПРОИЗВОДНИМ МОГУЋНОСТИМА ЕПС-а 21 РБ Колубара носилац највећег терета одговорности Електропривреда Србије и РБ Колубара налазе се на крају пословне године. О производним резултатима, предстојећим зимским условима рада, ремонтима, финансијским тешкоћама, програму пословања за наредну годину и оспособљености привредних друштава ЕПС-а за тржишну утакмицу, за новогодишњи број листа Колубара говори Зоран Божовић, директор Дирекције ЕПС-а за производњу енергије. Зоран Божовић Налазимо се на крају пословне године. У којој мери ће бити испуњени годишњи биланси производње угља и електричне енергије у Електропривреди Србије? Очекујемо да ће биланс производње угља за годину у РБ Колубара бити до краја децембра врло близу, а можда и на билансу. Ово ће, пре свега, зависити од броја ледених дана када се мора вршити одмрзавање вагона за превоз угља до ТЕНТ-a А и Б, што успорава истовар и обрт композиција. Знатни проблеми могу настати и на коповима ако се формирају ноћне магле или екстремно ниске температуре. Улажу се велики напори запослених у оба привредна друштва како би биланс био остварен. Треба знати да се уз процес одмрзавања у идеалним условима може превести до тона угља дневно, а да блокови у Обреновцу дневно троше тона. Биланс за годину износи , а за термоелектране тона. У ТЕ-КО Костолац се очекује извршење биланса који износи , а за термоелектране тона уз велико залагање свих ангажованих радника. Укупни биланс производње електричне енергије у години неће бити у потпуности остварен првенствено због изузетно лоше хидрологије на Дунаву, због ограничене производње ТЕНТ-а у току фебруарских ледених дана, као и померања рока за кретање у погон после ремонта блока Б2 у ТЕ Костолац. Да ли се може рећи да је ЕПС одговорио захтевима за испоруком довољних количина угља и електричне енергије? У сваком случају, а имајући у виду поларне хладноће на почетку године и изразито сушно лето, може се свакако одати признање запосленима и свим ангажованим извођачима на великом труду и оствареним резултатима у години. Осим мањих прекида у испоруци електричне енергије на дистрибутивном нивоу, није било ограничења непопуларних редукција у електроенергетском сиситему Републике Србије чему су свакако допринеле ХЕ, ТЕ и рудници ЕПС-а. Не очекујемо веће проблеме када је спремност опреме у питању у месецима који су пред нама. Сигурно да се све не може предвидети, али сматрамо да су најважнији захвати на опреми током ремоната обављени. Уз правилно руковање и превентивно одржавање расположивост опреме ће бити на уобичајеном нивоу, а ако наступе већи кварови, проблеми се могу превазићи максималним анагажовањем свих учесника у процесу одржавања. На дан 12. децембра ове године, на депонијама свих термоелектрана попуњеност је на нивоу од 91 посто ( тона) од билансом предвиђених количина. Чине се напори у свим привредним друштвима да се крај године сачека са довољним количинама угља за нормалан и сигуран рад у наредној зими. Најављена отопљења и мало повољнија хидрологија омогућиће предах термосектора да би се обавиле потребне неге постројења што ће побољшати стање залиха угља, а уједно омогућити остварење билансиране производње угља на коповима. Како се недостатак финансија одразио на ремонте и ревитализацију погона за производњу електричне енергије и угља? Проблеми у финасирању техничких програма инвестиција и одржавања су свакако повезани са приходима од обима производње и остварене наплате испоручене електричне енергије, угља и топлотне енергије. Због ограниченог прихода као резултата цене и губитака у ненаплаћеној енергији, за већа инвестициона улагања као извори финансирања се користе и кредити који се морају правовремено отплаћивати. Све то је утицало да је година оптерећена неоствареним планираним приливом средстава. Већина главних послова је уговорена и реализована, тако да је техничко стање постројења задовољавајуће, а обезбеђене су и минималне резерве материјала и делова. Због неизмирених обавеза добављачима и извођачима радова, постоје проблеми у њиховом наредном пословању, па се предузимају мере да се дуг измири, како би се омогућило нормално функционисање производног процеса. Каква је улога РБ Колубара у предстојећим зимским условима? И поред врло сложене технолошке ситуације на коповима Колубаре, очекујемо да ће сви постављени задаци, уз традиционално велико залагање запослених, бити испуњени. Треба имати у виду да је РБ Колубара са својом производњом била носилац највећег терета и одговорности у свим протеклим годинама, када се сваки други киловат-сат производио од колубарског угља, а тако ће остати и у наредних неколико година. Привредна друштва улажу напор да испуне овогодишње билансе, па запосленима треба одати признање на огромном труду да се одржи производња у тешким условима. Најважнији захвати при ремонтима обављени. Половином децембра попуњеност на депонијама термоелектрана око 91 одсто. Упркос финансијским тешкоћама, већина главних послова у овој години уговорена и реализована. У наредној години планирано да Колубара произведе 29,9 милиона тона угља Како се остварује оперативна сарадња између Дирекције ЕПС-а за производњу енергије и привредних друштава? Сарадња Дирекције за производњу енергије и површинских копова је свакодневна, без обзира на доба дана или године, лето или зиму. Основни задатак ове сарадње је координација активности и повезивање привредних друштава без обзира да ли производе угаљ или електричну енергију, а све у функцији бољих производних резултата и мањих трошкова уз максималну пажњу за безбедност особља и сигурност опреме. Осим учесника из РБ Колубара и ТЕНТ-а, у ланцу производње и транспорта угља значајан допринос имају Железнице Србије, електродистрибуција и ЈП ЕМС са којима дирекција ЕПС-а усклађује захтеве и интервенише у случају ванредних ситуација. Какви нас планови производње очекују у наредној години? Биланс производње угља за годину РБ Колубара ( тона) је нешто већи него у години. Основни проблем је што је због кашњења развојних планова, Колубара са оваквим билансом на горњој граници могућег и задатак ће бити да у годинама које су пред нама убрзаним улагањем доведемо производњу угља на ниво када ће моћи да подмири потребе термоелектрана. У ПД Костолац биланс производње угља за годину је тона што је знатно више од онога што је билансирано за годину. По предложеном електроенергетском билансу за годину, производња електричне енергије је незнатно нижа. Због неизвесне хидрологије опет је главни ослонац термосектор, уз могуће обезбеђење угља из Колубаре на нивоу ове године, а из Костолца је планирана већа производња због одлагања капиталног ремонта блока од 350 MW. Добрим радом и смањеним трошковима, уз могућу корекцију цене електричне енергије и угља, може се остварити повољнији финасијски резултат. Најважније је да смо у ЕПС-у и Колубари сви сагласни да је производња угља приоритет и да се мора све учинити како би се убрзано решавали сви проблеми који су пред нама када је отварање нових копова у питању. Без добрих решења нећемо моћи да одржимо производњу на нивоу који имамо сада. У току су активности у министарствима и ЕПС-у да се утврди стратегија развоја у Колубари и Костолцу, сагледавајући текуће потребе за угљем и као базом за изградњу нових термокапацитета. У којој мери су привредна друштва ЕПС-а оспособљена за тржишну утакмицу? У новој години ЕПС очекују интезивне промене у организацији и пословању, јер се отпочело са процесом корпоративизације и трансформацијом у акционарско друштво. Највеће промене у почетку се односе на делатност снабдевања и дистрибуције електричне енергије као и могућност за трговину електричном енергијом на делимично отвореном тржишту у Србији. Производна привредна друштва су техичкотехнолошки углавном спремна за остварење производних задатака, али ће бити значајних активности на реорганизацији пословања у економско финансијској области, на пословима планирања и праћења прихода и трошкова од основних и додатних делатности, а посебно на побољшању енергетске ефикасности, смањењу трошкова набавки и ангажовања спољних услуга. Све то треба да допринесе бољем пословању привредних друштава као и ЕПС групе што уз остварену тржишну цену угља и енергије мора омогућити профитно пословање и развој у наредном периоду. Мирослав Живановић

18 22 људи и догађаји Транспарентне промене у ЕПС-у В лада Србије је, 16. новембра, усвојила полазне основе за реорганизацију Електропривреде Србије како би она постала ефикасно и профитабилно предузеће, јер само такав ЕПС може бити мотор српске економије и развоја. Кроз реорганизацију и централизацију функција Влада Србије је показала јасну намеру да ЕПС постане профитабилна компанија и не послује више са губитком. Како истичу из Сектора ЕПС-а за односе са јавношћу, информације које круже у вези са полазним основама за реорганизацију ЕПС-а су нетачне, јер план за корпоративизацију и спровођење полазних основа још увек није усвојен и тек треба да се дефинише. Све што се буде радило у вези са тим, као и све статусне и организационе промене, биће у складу са Законом о енергетици. Све до сада изнете информације представљају неистину, јер план реорганизације још није ни разматран, па ни усвојен. Нови дневни рекорди термоелектрана После завршених ремоната, ревитализација и пробног рада, овог децембра расположиви блокови термоелектрана ЕПС-а постижу нове рекорде у производњи. Термоелектране на лигнит, осам највећих термоблокова, постигле су два нова дневна рекорда 14. децембра остваривши производњу од 91,5 милиона киловат-часова и 18. децембра - 92,6 милиона киловат-часова. Најбољи период рада ТЕ је био у периоду од 14. до 20. јануара ове године, када се просечно дневно производило 89,14 GWh. Ранији дневни максимум у производњи блокови ПД ТЕНТ-а и ПД ТЕ Костолац постигли су 9. јануара године. За сигурну и поуздану производњу морају се квалитетно обавити неопходни радови на опреми и објектима електрана. За позитивне ствари, као што су повећање енергетске ефикасности и искоришћења, треба доста времена, знања, одговорности, али и финансијских средстава. Пројекти ЕПС-а међу најважнијима П риоритетни пројекти Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине представљени су 14. децембра у Дому Војске Србије. Међу најважнијим пројектима овог министарства су и водећи развојни пројекти Електропривреде Србије : изградња реверзибилне хидроелектране Бистрица, трећег блока у ТЕ Никола Тесла, отварање површинског копа Радљево, ТЕ Колубара, ТЕ Костолац Б3, РХЕ Ђердап 3, ТЕ-ТО Нови Сад. Министарка енергетике, развоја и заштите животне средине проф. др Зорана Михајловић је указала да је циљ рада овог министарства и Владе Србије подизање енергетске безбедности Србије и стварање здраве животне средине. У пројекте улагања у енергетику и заштите животне средине могуће је уложити од седам до 12 милијарди евра, а кроз реализацију би могло да буде отворено на десетине хиљада радних места. И привредни раст Србије могао би да буде оптимистичнији, ако се крене у реализацију свих инвестиција. Циљ је да не губимо време, јер је то најдрагоценије за Србију. Време је да што пре почнемо да потписујемо уговоре за изградњу нових електрана, отварање нових рудних поља, регионалних депонија и рециклажних центара рекла је др Зорана Михајловић. Представљању приоритетних пројеката присуствовали су Венсан Дежер, шеф делегације ЕУ у Србији, Верица Калановић, министар регионалног развоја и локалне самоуправе, Костин Борк, председник Савета страних инвеститора у Србији, Кирил Кравченко, генерални директор НИС-а, као и многобројни амбасадори, представници највећих енергетских компанија у Србији, банака и консултантских кућа. Припремила: Оливера Шолтиш Карикатура: Милан Гамбелић

19 РАДНИЦИ ПРИПРЕМЕ РАДЕ НАЈТЕЖЕ ПОСЛОВЕ НА КОПОВИМА 23 Чета мала, али одабрана Ина снегу, и по киши, и на сунцу и у хладу, и кад је лето или зима, и на угљу и у блату, био дан или ноћ, ту су они, и кад се носи, и кад се вуче, кад се качи или раскачује, кад се сече или спаја, и када се премешта или смешта, гура или ваља! Углавном кад је мука ту су они, радници Припремних радова на Пољу Д. Свима њима именитељ је заједнички: Много раде, али мало зарађују! Леба овде буразеру нема, можеш само да се огребеш за понеку повреду. Пре шест месеци једном нашем колеги сајла је пребила обе ноге. Ено га још увек у болници, имао је три операције и још увек лежи у кревету добацује један помоћни радник док покушава да малотну закачи за куку клизног воза. Леба овде буразеру нема, можеш само да се огребеш за понеку повреду, од нас су и балетани повлашћенији, кажу помоћни радници Припреме Овде су ашов и лопата отхраниле многе фамилије. Као да се тежак физички рад попут животне одреднице понекад генетски преноси са колена на колено. Породици Јовичић из Бурова мучење је годинама у опису посла. После деде Будисава и оца Миодрага и најмлађи Ивица наставио је породичну традицију. Од плате која месечно износи динара живе он, супруга и два мала сина. Али се не жали. Добро је што радим сваки други дана па у паузама могу да убијем још понеку надницу. Важно је да се преживи од првог до првог искрен је Ивица. Ненад Никић из Барзиловице у Припреми ради већ двадесет година, па је, као стара кука, недавно напредовао у служби, и сада квалификовани физикалац. Видиш ли где радимо? Онда кажу да су нам плате велике. Е, мој синовац у овој земљи су и балетани повлашћенији од нас физикалаца. Они на годину зараде четири месеца бенефицираног стажа, а ми само три. И то је правда? Изем ти ја такву правду цедећи кроз зубе закључује Никић. Они су по свему другачији, па им је и радно време посебно јер на посао долазе сваки други дан и ту остају по 12 сати. Чета мала али одабрана, сваког дана, у два турнуса, без престанка, патролира коповским беспућем радећи најтеже физичке послове којих овде на Пољу Д има напретек. Од алата имају само руке и својих десет прстију! Текст и фото: Д. Ђорђевић

20 24 ОБИЧНА НОЋ СА ПОСАДОМ ГЛОДАРА 3 НА ПОЉУ Б 25 Породица од 150 радника Прва суснежица ове зиме посустала је већ око поднева, пред нама ведра децембарска ноћ. Температу ра се незнатно спустила испод нуле, али као и увек, чини нам се да је на копу зна тно хладније. На Поље Б стижемо нешто раније, баш на примопредају смене. Судећи по договору старешина, чини се да је пред њима, али и нама поприлично мирна ноћ. Старешина смене Д Милан Вукић и главни пословођа Миливоје Симић пуни су хвале за ову смену. Кажу да је специфична по томе што око 150 радника, колико броји, више су породица него колеге. Довољно говоре и речи Миливоја који је од године са њима: Мислим да ће ми најтежи тренутак у животу бити када одем у пензију, када их оставим. Овде се не гледа да ли је неко рудар, машинац или електричар, у сваком погледу човек може да рачуна на њих. И у послу, а и приватно. Смена је развезена, све је организовано како треба, сада је на нас ред да идемо на коп. Ноћашња дестинација нам је глодар 3, багер коме је година била веома узбудљива. Вођен сигурном руком возача, газ се пробија кроз коп. Ноћну тмину разбијају светла багера. Дубоко у угљеном блоку, врти се радни точак глодара 3. Наткриљује га облак угљене прашине. У корак са кашиком иде пла нир-мајстор. Већ се нахватао зиме, а ноћ је тек почела. Ми из газа право у бару. На наше и неизговорено питање одговара уз полуосмех, да ето, и поред тога што је угаљ овде веома тврд во да из њега нон-стоп тече. На ње гове речи Трећа смена посаде глодара 3 и банда надовезује се рудар ски пословођа у смени Д Драган Вука диновић, објашња ва јући да је ово најни жа тачка копа, где је рад справе ограничен јер су близу подине. Терен је заводњен, тежак за рад, па је неопходна максимална концентрација комплетне посаде. Глодар 3 је од почетка године више пута мењао позицију рада. Најпре смо радили на Другом БТО систему, потом смо сишли на угаљ, у априлу je ремонтован, па смо радили међуслојну јаловину. Скоро за месец дана дешавало се и да два пута идемо у транспорт. При томе, дужина транспорта је од 600 до 800 метара. Често и дуго транспортовање лоше утиче на способност багера, па смо стога током године и имали више хаварија истиче Вукадиновић. До кабине багеристе, уз блатњаве гелендере и клизава газишта и још клизавије ципеле, сигурно дођосмо. У кабини угашена светла. Ту је и онај добро познати звук копа, тупо брујање трака које надјачава звук кашика које се заривају у земљу. Овде је овај звук благодетан, значи да системи раде, да нема застоја Битно је да се екран компјутера и кашика багера виде. Оћоравих од овога показује руком багериста Раде Алексић према компју тер ском екрану који прати кретање трака. Посао багеристе је изузетно одговоран и напоран, концен трација не сме да ти попусти ни за секунд, није важно да ли је дневна смена или ноћна, увек мораш бити на опрезу. Пошто на багеру због видео надзора нема тракисте, то ми доноси само додатну главобољу при раду. Није само сести за команде, у овом послу константно смо изложени и притиску што веће производње каже Алексић. На наше питање како је бити багериста глодара 3, уз шеретски осмех прича да је са овим багером, од почетка његовог укључења у рад, дакле пуних 24 година. Добра је ово машина, знам ја њу али зна и она мене, па са њом сам провео више ноћи него са женом шаљиво каже Раде. Верни сапатник овог багера од ње гових почетака је и бравар Славко Бран ковић. Евидентно је да се на Пољу Б енормно повећао обим посла, нарочито када је наша струка у питању. Доласком нових система, нажалост, није се повећао број бравара, тако да је највећи део посла спао на сменске браваре. Да би багер несметано радио, неопходно је при сваком преузимању смене обавити визуелни пре глед свих виталних делова багера и банда и морају се отклонити сви недостаци. Наш посао је такав да смо константно напољу, значи изложени смо и снегу и киши, врућинама. Поред редовног посла, због техничких карактеристика багера, обавезно је и праћење његовог транспорта, а у овој години их је било... Можда је овај посао један од најтежих на копу, нарочито у зимским условима објашњава Бранковић. Док ноћ одмиче, не можемо да не при метимо како нам сви ови људи, говоре допуњавајући један другог. Посао није стајао, само је разговор једноставно текао. Споља допире звонки звук лопате док се зарива у залутале масе. Пршти угаљ у ноћи. По ко зна који пут одгрћу их помоћни радници запослени преко Колубара-Услуга. Наши саговорници, када већ говоримо о посади, искусни су угљени вуци, сваки са преко 25 година радног стажа. И сви у један глас траже да се похвале радници који су запослени на одређено време. Они времена за разговор нису имали, али су зато њихови старији рекли све. Да раде за мала примања, да раде све најтеже физичке послове по свакаквим временским условима, и што је параметар за ову посаду и ову смену, да раде добро. Текст: Драгана Весковић Фото: Милан Цвијетић

21 26 СУДАР ТРАДИЦИЈЕ СА САВРЕМЕНИМ ВРЕМЕНОМ 27 Дрво-запис одолева сеоби Пресељени живи! Премештени мртви! Али страх од дрвета-записа, које по на родном предању представља светињу у коју се не дира, јер ће онога ко то учини наводно задесити несрећа, сада прети да заустави рударске радове. Страх је надјачао намеру да се са вреочког гробља, са ког је исељено око гробова, премести и стабло дивљег кестена. Радници Колубаре одбили су да пресаде свето дрво јер се плаше клетве. Грех је када запис неко намерно посече. Ипак, када постоје ваљани разлози, као што је то случај са ширењем копова, без кога би и мештани Вреоца остали без струје, приступа се обреду благодарења за испуњење молбе и за свако доброчинство божије, после чега је могуће, без последица, уклонити свето дрво, кажу свештеници Дивљи кестен, који спречава ширење копова, посађен је још у близини гробља, али је оно касније проширено, па се и ово дрво-запис нашло унутар вечног почивалишта. Годинама је поред кестена, на дан сеоске славе, пролазила литија, а мештани су се према њему односили са великим страхопоштовањем. Када је почетком октобра старо гробље пресељено, мештани су од управе Колубаре захтевали да се дрво сачува и пресади на ново вреочко гробље. Благоје Алексић, председник Одбора за пресељење гробља, објашњава да је управа рудника решила да изађе у сусрет мештанима Вреоца и да о свом трошку свети кестен пресади на нову локацију. Да би све испало по прописима ангажовани су и стручњаци са Института за шумарство, урађен је елаборат, али је читав посао одложен јер нико није смео да дотакне дрво, из страха од проклетства. g Пре две године посечен запис у Барошевцу Са сличним проблемом управа рудника била је суочена и пре две године када је готово заустављена производња на Пољу Б јер нико није хтео да посече барошевачки запис, храст стар преко 100 година. Тек после великих перипетија пронађен је један пензионисани дрвосеча који је уз благослов локалних свештеника исекао свето дрво. Грађа од овог хрста биће употребљена за доградњу цркве у Барошевцу тако да ће свето дрво и даље имати своју заштитничку улогу. Због тога што код мештана постоји јако веровање о значају кестена планирамо да га спасимо и да га пресадимо на ново вреочко гробље. Струја је потребна Србији, а ово је, нажалост данак који плаћамо цивилизацији и развоју каже Алексић. У Вреоцима је било седам записа, али се пре две године један осушио, док се осталих шест налазе у зони будућег проширења копа. Поред кестена имамо још пет светих дрвета, три храста и по једну крушку и трешњу. Њима смо обележили границе села и сваке године на дан месне славе литија обилази сваку ову светињу објашњава заменик председника Месне заједнице Вреоци Славко Саватијевић, који је већ припремио место на које ће свети кестен бити пресађен, чим се пронађе довољно храбар багериста да дрво ископа. Најтежи проблем рудник Колубара би могао да има са највећим светим дрветом, храстом високим преко тридесет метара, који је пре 250 година засађен у порти сеоске цркве. Ипак, свештеници тврде да црква за овакве ситуације има решење у молитви која је осмишљена баш за овакве прилике. Када постоје ваљани разлози, као што је то случај са ширењем рудника, без кога би и мештани Вреоца остали без струје, приступа се обреду благодарења за испуњење молбе и за свако доброчинство божије, после чега је могуће, без последица, уклонити свето дрво објашњавају свештеници. Да је народно веровање за сада моћније чак и од божије речи, најбоље се види на примеру Мирољуба Милинковића, у чијем дворишту се налази један од вреочких записа, крушка посађена године. Он је убеђен да су велике несреће које су га погодиле делом везане и за лош третман који је његова породица имала према овом светом дрвету. За крушку, у коју је још стари вреочки поп урезао крст, нисмо марили све док, почетком 90-их није обновљена литија. Чак смо поред дрвета ископали и септичку јаму објашњава Мирољуб разлоге својих недаћа, тврдећи да је крушка почела боље да рађа од како јој је породица указала више поштовања. У Вреоцима кружи и прича о једном ме штанину који је без разлога посекао запис. Он је умро веома млад, али је пре тога, изгубио сина кад је као беба, упао у лонац с водом и удавио се. Његов други син погинуо је у несрећи, док је трећи умро такође веома млад. Према овој застрашујућој причи проклетство се пренело чак и на треће колено непромишљеног дрвосече, када је на послу изненада преминуо и један од његових унука. Занимљива је и прича Милојка Антонијевића, који ће се ускоро иселити са свог имања на коме се налази једна од две вреочке свете воћке, које су годинама чувале његово село од несреће. Овде је још његов прадеда Матеја засадио крушку, која се осушила. Из тог сасушеног дрвета, незнано како, изникла је дивља јабука, али је и ова воћка убрзо доживела исту судбину као и њена претходница. g Пелцер за Гиниса Кестен који је требало да буде пресађен висок је осам метара, а процењује се да ће његова тежина, када буде ископан, са бусеном износити близу 10 тона. Милорад Веселиновић, заменик директора београдског Шумарског института, каже да се у Србији веома ретко пресађује овако велико дрвеће, због високе цене таквих подухвата. Највеће дрво које је до сада пресађено била је једна секвоја стара две деценије, висока 25 метара и тешка преко 20 тона. Пре неколико година ово џиновско дрво са успехом је пресађено из расадника Лепо поље код Љига на једно приватно имање у 120 километара удаљено село Горњи Добрић у подножје планине Цер. После неког времена, на чудесан начин, из осушеног јабу ковог корена процветала је раскошна трешња. Ова необична прича дошла је и до месног свештеника који је дрво освештао и у њега урезао крст. Сва имовина, осим трешње, уредно ми је пописана. Паре ми од ове светиње не требају. Нисам ваљда луд да наплатим запис искрен је Милојко. Драгољуб Ђорђевић

22 28 СА РУКОВАОЦИМА САМОХОДНИХ ДИЗАЛИЦА ПОМОЋНЕ МЕХАНИЗАЦИЈЕ НА ПОЉУ Д Први дођу, последњи оду Живковић, Хајзери и Матијашевић Без самоходне дизалице на гусеницама, такозваног цевополагача који, осим подизања и ношења терета служи и за вучу и померање трачних транспортера, рад на копу не може се замислити. Руковаоци ове специфичне рударске машине избројали су преко 120 различитих операција које је она способна да уради. Посао руковаоца цевополагача важи за најзахте внији, најодговорнији, а самим тим и најтежи на копу. Одговорност радника је вишеструка, не само за терет који подижу и превозе, већ и за људе који се налазе непосредно око машине. Драган Хајзери, главни пословођа експлоатације машина Помоћне механизације на Пољу Д каже да је тренутно на овом копу ангажовано шест самоходних дизалица. Четири машине имају хидрауличне команде и са њима је сигурније радити, док старе машине поседују механичке команде и задају нам невоље. Тешко их је одржавати јер су израубоване и дотрајале, а највише тешкоћа има са кочницама за куку и кран објашњава Хајзери. Почетком децембра самоходне дизалице биле су ангажоване на премештању свих система са Поља Д на Волујак. Да невоље буду веће, глиб и блато на копу додатно су успоравали посао. Радишу Живковића, руковаоца новог цевополагача, затекли смо док је паковао чланке трачног транспортера за траку А-12. Да машина није нова, не бих се изборио данас са овим послом. Дигитализована је и показује комплетне податке о терету, тако да нема ризика да се цевополагач преврне приликом подизања већег терета објашњава Живковић, који рукује самоходним дизалицама 16 година. Он каже да сваки дан овај посао са собом носи много опасности и стресова које подносе захваљујући међусобном разумевању и колегијалности. Само тако могу психички да поднесу чињеницу да раде са сајлама које су везане жабицама (јер немају атестиране), да не размишљају како ће се стара машина преврнути под теретом и повредити људе око ње, да се не нервирају када им из базе јаве да је пут проходан а пута нема... и забораве на коментаре оних који су коп видели само на телевизији, али су поуздано упућени да су коповске плате срамно велике. Живковић каже да никада неће заборавити период од осам година које је провео у смени: Свака ноћ је била попут праве ноћне море. Смањена видљивост, непрегледан терен, па се у једном тренутку запиташ да ли уопште знаш где си кренуо. За цевополагаче на Пољу Д нема довољно руковалаца. Неколицина храбрих младих људи најпре се учи на лакшим машинама, те се након пар месеци међу њима бирају најбољи за руковање самоходном дизалицом. Све више посла, а старе машине непоуздане. Најновији цевополагач набављен пре две године Славко Матијашевић обучио је десетине младих овом послу. Радни век започео је са деветнаест година као руковалац булдожера, да би након четири године прешао на цевополагач. Много нових година дочекао је на копу и каже да је дошло време да оде у пензију. Некада је обука за руковаоце овом машином трајала пуних годину дана, али је тада било више људи на копу. Машине су до деведесетих година прошлог века имале само механичке команде, па иако нису биле модерне, биле су безбедније, јер нисмо имали проблема са набавком резервних делова. Лакше смо их одржавали и нису се често квариле присећа се најстарији и најискуснији руковалац самоходне дизалице. За овај посао нема безбедносних гаранција. Све зависи искључиво од човека у кабини цевополагача, његове пажње и спретности. На коп први долазе, а последњи одлазе. Најтежи тренутак им је, кажу, на крају радног дана када сви оду својим кућама, а они остану сами чекајући газ да их одвезе с копа. Живот руковалаца самоходних дизалица Славко Матија ше вић описао је кратко: Овај посао је као одслужење војног рока. Сваког дана прецртаваш по један дан на календару, али када стигнеш до последњег ипак ти буде жао! А. Стојановић

23 КОЛУБАРА 2013

24 НЕОБИЧНО ЗАНИМАЊЕ 33 За воланом најтежег воза Нема ни свој канцеларијски сто, ни компјутер, нити може у 15 часова да се врати свом дому и породици, а до прошле године није имао ни клима-уређај. Ипак, за себе каже да се осећа привилеговано, јер у данашње време, када су људи због егзистенције приморани да раде послове које не воле, Предраг Жи вановић је срећан на свом радном месту и не би га мењао ни за шта на свету. У кабини од пола квадрата Предраг Живановић свој посао не би мењао ни за један други на свету Он је возач најтежег теретног возила у Помоћној механи зацији вучног воза, чији се волан поверава само најбољим и најодговорнијим радницима. Радни дан му почиње у седам сати, када у кабини од пола квадратног метра пали мотор нисконосеће приколице дуге 21 метар, натоварене тонама терета (рударска механизација, радни точак багера, делови тешке механизације) и креће на пут. Упућени кажу да су за овај посао потребни челични живци, проблеми се остављају код куће, а концентрација мора бити максимална, јер се овде и најмања грешка прескупо плаћа. Међутим, за Предрага који слови за најбољег возача теретног саобраћаја у ру довачкој ауто-гаражи, не постоји тежак задатак. Камион је мој живот. То је одговор на питање зашто толико волим свој посао који није ни атрактиван, ни једноставан. Одрастао сам у Рудовцима, где се у близини моје куће налазио површински коп глине Шамот. Дечачке дане проводио сам у радионици са механичарима и једва чекао тренутак да ми возачи камиона дозволе да се возим са њима. Чак ми је и омиљена играчка била камион присећа се детињства наш саговорник. У Колубари је почео да ради са 17 година на Пољу Д, као помоћник возача цистерне за воду. Након одслуженог војног рока, постао је возач цистерне и на том месту провео 11 година. Каже да су му године пролазиле у нади да ће му се остварити највећи сан да пређе у Помоћну механизацију као возач вучног воза. У погон је дошао 1999, а годину дана касније жеља му се остварује коначно је сео за волан вучног воза. Од прошле године вози нову нисконосећу приколицу која има климу у кабини. Након 30 година радног стажа, од ко јих је 13 за воланом вучног воза, Предраг иза себе има више ласкавих признања. Са две бронзане медаље окитио се године (такмичење возача у Лазаревцу и екипно такмичење возача Помоћне механизације на међународном такми чењу у Црној Гори). Исте године изабран је и за најбољег возача теретног саобраћаја Помоћне механизације. g Обавезна полицијска пратња Вучни воз је нисконосећа полуприколица или приколица која превози терет тежине до 40 тона. С обзиром да су углавном сви терети ван габарита, овај теретњак има обавезну полицијску пратњу ради безбедности на путу и евентуалног заустављања саобраћаја, а неопходна је и дозвола коју одобрава Јавно предузеће Путеви Србије. По важећем Закону о саобраћају, максимална дужина вучног воза је 21 метар. У слободно време чита стручне часописе о камионима и сваког дана научи нешто ново. Много му значи подршка колега и шефова, узајамно разумевање и поштовање. Он је човек коме је довољна и сама похвала колега за добро обављен посао. Након напорног дана, топла људска реч му вреди више од новца. Зато је сре ћан у својој покретној канцеларији од пола квадрата. Ана Стојановић Предраг Живановић

25 34 зелена страна: ТРЕЋА КОНФЕРЕНЦИЈА ИЗВЕШТАВАЊЕ ЗА ОДРЖИВОСТ 35 Србија добија Центар за управљање животном средином Имплементација пројекта Успостављање Центра за управљање животном средином у Србији (EMC Environmental Menagement Center Serbia) је у завршној фази и тим поводом 10. децембра у Београду, у организацији националне канцеларије Регионалног центра за животну среди ну РЕК (REC Regional Environmental Center) и Агенције за заштиту животне средине Републике Србије (SEPA Serbia Environmental Protection Agency), уз подршку Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине Србије, одржан је трећи промотивни скуп под називом Извештавање за одрживост. Овај, за Србију веома значајан пројекат, започет је крајем године, уз финансијску подршку Министарства спољних послова Владе Краљевине Норвешке, које је донирало 2,9 од укупно 3,4 милиона евра, колика је вредност пројекта, и који би према плану требало да се заврши у мају наредне године. Центар за управљање животном средином, који се имплементира у оквиру Агенције, убудуће ће пружати услуге компанијама које имају постројења или обављају послове који могу имати негативан утицај на здравље људи и животну средину. Скупу у Београду, уз представнике Министарства енергетике, EMC, REC и SEPA, присуствовали су и госпођа Сирен Берге (Siren Berge), извршни директор норвешке компаније EMISOFT, која је израдила специјални софтвер TEAMS (користити се за прикупљање, обраду података и извештавање о животној средини), директорка Агенције за животну средину Црне Горе, госпођа Радивојка Пејовић, као и представници десет компанија партнера (види оквир) које су укључене у пројекат. Колубару је представљала руководилац Сектора за заштиту и унапређење животне средине мр Вукица Попадић Њуњић са групом сарадника. Директор Агенције за заштиту животне средине Републике Србије Момчило Живковић истакао је да је покретањем пројекта EMC препознат значај наставка интензивне сарадње Агенције са индустријом и уочено је да кроз овакву врсту контаката најбоље градити свест о значају извештавања у области животне средине. Колубара међу првима постала партнер у пројекту EMC, који је Влада Краљевине Норвешке донирала са 2,9 милиона евра Центар је пружена рука индустрији да бисмо заје днички промовисали изазове управљања животном средином и постизање високих стандарда контроле процеса емисије загађујућих супстанци у све медије животне средине рекао је Живковић и изразио очекивање да ће пројекат, и по формалном завршетку, наставити да се развија, а Србија, као крајњи циљ, добити ефикасан општи систем за извештавање о емисијама у животној средини. Како је нагласио директор пројекта EMC у Србији Радоје Лаушевић, заменик извршног директора Регионалног центра за животну средину за централну и источну Европу, на многим међународним скуповима у последње време све је присутнија констација да је сувише касно да се климатске промене спрече, већ да се мора радити на прилагођавању последицама промена климе и њиховом ублажавању. g Одрживост и развој се морају хитно решавати У наредне четири године Србија треба да постане институционално, економски и инфраструктурно развијена држава, без системске корупције и криминала, земља компатибилна са стандардима Европске уније, са привредом заснованом на знању, ефикасном коришћењу ресурса, са већом ефикасношћу и продуктивношћу. Одрживост и развој су наши стални друштвени проблеми, које сви морамо хитно да решавамо, а примена стратегије одрживог развоја утицаће у Србији на смањење притиска на природне ресурсе и већу запосленост рекла је, поред осталог, Мирјана Кнежевић, представница Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине. Отприлике, сва та ублажавања последица су адресирања проблема који се виде као врх леденог брега и лично мислим да када данас говоримо о унапређењу управљања за одрживост и унапређењу зелене економије у суштини говоримо само о врху леденог брега, а не и оном што се налази испод површине воде и где је главна маса проблема. Зато је промена става и понашања у суштини решавања проблема и верујем да ће и овај скуп томе дати додатни допринос, како у сектору индустрије, тако и у сектору државне управе рекао је Лаушевић. Веома сам задовољна што се EMC пројекат у Србији налази у завршној фази, што ће се успешно и без кашњења реализовати и да смо сви укључени у њега успели да остваримо очекиване резултате. EMISOFT је имао част да у протекле две године ради са REC и SEPA, а софтверски програм TEAMS, заснован на модерној технологији Мајкрософта и захтевима Европске уније, омогућио је да су српске власти сада потпуно спремне да европске институције извештавају о животној средини у сагласности са СТУДЕНТИ МАШИНСКОГ ФАКУЛТЕТА У КОЛУБАРИ Блиски сусрет са изазовима Група од четрдесетак студената пете године и асистената и сарадника на Катедри за процесну технику и заштиту животне средине Машинског факултета Универзитета у Београду била је почетком децембра гост Рударског басена Колубара. Они су најпре обишли површинске копове, а затим се у Дирекцији компаније упознали са активностима и достигнућима Сектора за заштиту и унапређење животне средине у протекле две и по године. Како су, износећи импресије, медијима рекли студенти Иван Тасковић и Саша Добрић, било је то за њих веома интересантно искуство, које ће им доста значити и захвалили Колубари што им је омогућила да се директно упознају са активностима у највећој компанији Електропривреде Србије, a Душан Тодоровић, асистент на Машинском факултету, истакавши досадашњу добру сарадњу ове образовне установе са ЕПС-ом и Рударским басеном Колубара. Оно шта је Сектор за заштиту и унапређење животне средине од оснивања, пре две и по године, успео до сада да уради у овој области, гостима су представили мр Вукица Попадић Њуњић, руководилац Сектора и мр Александар Симић, задужен за мониторинг животне средине. g Учесници - партнери у EMC Уз ПД РБ Колубара, која је прва приступила пројекту, у њега се укључило још девет компанија у Србији: Железара Смедерево, Сојапротеин (Бечеј), Агропродукт Шинковић (Бечеј), Железнице Србије, РТБ Бор, Тигар (Пирот), Петрохемија (Панчево), Београдске електране и Делтааграр (Београд). постављеним стандардима рекла је Сирен Берге, извршни директор норвешке компаније. Како је најављено, нова конференција посвећена имплементацији пројекта Успостављање Центра за управљање животном средином у Србији биће одржана у марту, а завршни скуп у мају наредне године. С. Младеновић У развијеним европским државама посете академаца значајним компанијама је поодавно уобичајена ствар рекла је Попадић Њуњић и изразила наду да ће и у Србији пример добре праксе постати тесна сарадња Колубаре и других компанија са свим факултететима и школама на којима се учи о заштити животне средине. Она је машинцима посебно указала на то да ће се сутра, код практичног бављења проблемима из ове области, сусрести и са, не баш увек, благонаклоним дочеком, али да због тога не смеју бити обесхрабрени, већ још истрајнији и упорнији. Студентима и асистентима Машинског факул тета представљени су, између осталог, и значај до бијања и реализације првог зеленог кредита у рударству (182 милиона евра од EBRD и KfW) у смањењу емисије гасова стаклене баште из српских термоелектрана, важност стриктног придржавања стандарда. У презентацији мр Александра Симића, најзанимљивији део био је поређење тренутног стања на плану пречишћавања отпадних код нас ( Колубари ) и у Јапану, илустровано низом први пут виђених снимака, које је Симић начинио током прошлогодишњег боравка у овој далекоисточној земљи. С. Младеновић

26 36 У ТРЕЋОЈ СМЕНИ на ТАМНАВа-западном пољу У очекивању сибирске зиме Петак је, 7. на 8. децембар. Време хладно, али суво. Метеоролози од сутра најављују снег. И били су у праву. Кренули смо на површински коп Тамнава-Западно поље у посету Првом јаловинском систему који је 14. новембра испунио годишњи план производње од 11 милиона кубика и тиме допринео да овај угљенокоп у потпуности оствари планирану производњу откривке за ову годину. Стижемо на почетак треће смене, дочекује нас помоћник управника копа Горан Томић. Говори нам како су планови за производњу јаловине велики, али да њихови системи веома добро раде. Ове године ћемо имати око 13 милиона на Првом и рекордних 16 милиона метара кубних откривке на Другом БТО систему. До сада у Колубари нисмо имали тако велике резултате на јаловинским системима. Околности су биле добре, повољни временски услови, али и много доброг рада, труда и залагања. И производња на угљеним системима је у оквиру плана, сматрамо да ћемо годину завршити са 200 до 300 хиљада тона више од планираних. Одлазимо на коп, призор скоро нестваран. Пред нама се појављује мали осветљен град. На глодару 2000 комплетна посада је, осим багеристе, напољу. Кажу, није хладно, само је три степена испод нуле. Не заборављају и неће никада овогодишњи фебруар. Нико од чланова посаде не осећа се повлашћено у односу на друге копове. Напротив. Рударски пословођа Првог система Драган Симић каже да према обиму производње имају знатно мање запослених него Поље Д. Три месеца послове обавља пешице, јер нема теренски превоз. Свима тешко пада недостатак возила. У овој смени имали су четири газа и један камион за масовни превоз. Њима треба одвести смену на размену, вратити другу на време да радници стигну на аутобусе, одвести надзорно-техничко особље на отклањање кварова... На помолу рекордна производња откривке, чији је план испуњен 14. новембра Радник Помоћне механизације Александар Зарић ради на булдожеру и прати глодар Младић од 25 година прошао је пут дуг пет година од радника преко задруге, да би прошле године у новембру добио решење на неодређено у Колубари. Сви до једног су сагласни да једино тимски рад даје добре резултате и истичу да су као екипа врло компактни. Лепо се друже, с времена на време направе и неку прославу на багеру. Али свако се жали на оно што њега највише дотиче. Зато Жарко Миловановић, ВК бравар на багеру најпре истиче недостатак резервних делова. Осећа се да је температура пала и да ће падати снег. Они остају да раде и да једни другима чувају леђа. Без тога би много тога било другачије. М. Димитријевић Посада глодара 2000

27 ЗАПИС СА КОПА ВЕЛИКИ ЦРЉЕНИ, КРАЈ ИБАРСКЕ МАГИСТРАЛЕ 37 Знају људи ко их хлебом храни Ноћну посету Д смени површинског копа Велики Црљени започели смо, како то обично бива, у тзв. Старој управи. Зоран Миленковић, шеф А смене, био је веома задовољан што је још једна осмица остала иза њега. Тачно један сат пре поноћи преузели су бригу о најмлађем копу Колубаре Жељко Маринковић, шеф Д смене, Марина Блажић, сменски евидентичар, Милун Маринковић, диспечер, Милан Росић, електроинжењер, Радомир Гордић, машински инжењер и координатори Мирослав Стаменковић и Зоран Банковић. Крећемо ка нашој првој станици, БТО систему и глодару 1. Систем који је, услед вишемесечних проблема са нерешеном експропријацијом бележио велики број застоја, од септембра је отпочео рад пуним капацитетом. На неопходност брзог решавања питања измештања великих инфраструктурних објеката јасно указује податак да се поље рада ове рударске машине у веома кратком временском периоду померило у непосредну близину Ибарске магистрале. Посада глодара 1, смена Д : Миладин Драгићевић Пепси, планир-мајстор, Зоран Цвијановић, бравар, Срећко Миладиновић, тракиста, Предраг Пакић, електричар, Милош Петровић, бандиста и помоћни радници Слободан Станојловић и Зоран Томић, спремно су дочекали долазак наше екипе уобичајним питањем у ово доба године: Хоће ли бити каквих пара? Избегавши одговор на постављено питање окупили смо се у јединој топлој просторији багера који ових дана копа шодерску масу на висинском блоку. Дејана Матића, багеристу, чули смо само преко интерне везе јер се производња није прекидала ни за моменат. Полако, преко залеђеног копа, до багера стиже и Живомир Живојиновић Чича, који је рекао: Догурао је чича багерчићем на само годину дана до пензије и једва чека још то мало да прође и оде! Оматорило се... Време је да се иде кући. Све што је било тешко на копу, пензија ће да излечи! Слободан Станојловић, помоћни радник, тридесет пуних година провео је на копу Тамнава-Источно поље. Радио је све и свашта, успешно је мењао колеге на тракама, чак је у неколико наврата носио и решење планир-мајстора, али се све брзо заборављало чим престане потреба за послом. Ја већ шест година радим преко Услуга и изгубио сам сваку наду да ћу добити посао у Колубари. Ма, ништа то мени не би сметало само кад би се колега Станојловић и ја оженили. Овако, све мислим да је због тога. Ко да се уда за мене кад немам посао у Колубари?! кроз смех прича Зоран Томић. Срећко Миладиновић, тракиста, са само годину дана брачног стажа не учествује много у женидбеној дискусији, али сија од среће! Од овог јутра најмлађи је бандиста на копу Велики Црљени. Потписао је ново решење. И док прича необавезно тече, моменат је да се запитамо шта ли се то променило у свима нама у последњих неколико година. Некада смо на багерима слушали приче о ударничкој производњи, тешким условима рада, хладноћи, укидању бонова за топли оброк итд. Сада, прича је сасвим другачија. Топлија, људска... Да ли су људи схватили да је посао сасвим обичан део живота и да увек од горег има и горе? Знају људи ко их хлебом храни! Мора да се воли оно од чега живиш каже Миладин Јованић, возач УАЗ-овог комбија, од чије је возачке вештине ове ноћи зависила наша безбедност на залеђеним коповским путевима и стазама. Гледамо га, млад човек, а 30 година стажа у Колубари. Почео сам као помоћни радник, затим као планир-мајстор, а после 15 година прешао сам на радно место возача. И тако још петнаест година. Имаћу ја брзо одрађене године за пензију, али ће ми фалити пуно година до старосне границе. Не мислим много о томе. Тако је, како је... Већа ми је брига то што седам година нисам користио одмор као човек. Све пабирчим по неколико дана наглашава Јованић. Стижемо до угља, до глодара 2. Смена Д, печанска екипа. У њој Душан Ивановић, планирмајстор, Драган Крсмановић, тракиста и Небојша Росић, багериста. Боје убске општине брани Зоран Продановић, бравар. Багер не стаје ни за тренутак иако је годишњи план угља пребачен још крајем новембра. Копа се висински блок са четири реда угља доброг квалитета. Појавило се мало прослојака у трећем реду, али то не може у битнијој мери утицати на калоријску вредност лигнита. Много већи проблем су хладноћа и снег. М. Микић

28 38 хроника с поводом Чекајући музеј рударства Пише: Мирослав Живановић Идеја о потреби да се у рударском басену оваквог формата и значаја, богате рударске традиције, формира музеј рударства, започета jе поодавно. Одмах после Другог светског рата, наставком рада рударских јама, угаљ се у њима копао из утробе земље примитивно, уз помоћ крампа и лопате. Било је то време лампи карбитуша, рударских шлемова, шремера. Онда долази време престанка рада јама: Колубара I (1950), Пркосава (1958), Колубара II (1965), Радљево (1967), Колубара III (1968), Звиздар (1969) и Јунковац (1974). Њихово гашење распламсало је мисао да их по сваку цену треба отргнути од заборава а бивше јаме, после затварања, уприличити и обележити, као неме а речите сведоке једног времена. У међувремену површинска експлоатација лигнита била је додатни мотив заговорницима идеје који су радо нудили популарну причу о музеју рударства на различитим прославама републичког и локалног значаја. Истине ради, неки кораци су прављени шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, али више су били симболичне природе. Сводили су се на доношење закључака и формирање одбора за оснивање музеја. Касније, подршка је дошла и од општинских друштвенополитичких структура за формирање за вичајног музеја у коме би се налазило одељење рударства и енегретике. Рударски басен Колубара најближи је био да музејска збирка као стална поставка угледа светлост дана почетком деведесетих година. У то време почела је добро осмишљена активност у ЕПС-у око оснивања Одељења енергетике Србије у склопу Музеја науке и технике године. Намера је била да се од прикупљеног материјала, један део одвоји за Одељење енергетике, а од другог формира музеј у Лазаревцу. Четири повереника Музеја науке и технике у Колубари (од којих двојица у Одељењу за информисање) за неколико година истраживања прикупила су завидну музејску збирку. У две просторије у Вреоцима депоновани су стара рударска опрема и алати (шлемови, карбитне лампе, шремери, тестере, пијуци, макете старих багера, ТЕ Колубара и будуће ТЕ-ТО Колубара Б ). Израђене су колорне фотографије (велики формат, метар са метар), десетине старих ретких црно-белих фотографија. Прикупљени су разни документи из архива Србије, Београда и Ваљева. Десетак печата са Колубариним анаграмом, документарни филмови на целулоидној траци, видео-записи и археолошки налази, уредно су евидентирани према методологији Српске академије наука. Идентификовани су и објекти од посебног значаја за техничку културу. Збирка је први (и последњи) пут угледала светлост дана године. Поводом 100. годишњице од почетка експлоатације угља у рударском басену у Дому културе у Лазаревцу приказан је део збирке. У међувремену Одељење за информисање је направило и пројекат музејске збирке рударства са евидентираним експонатима. Потом, нажалост, долазе друга времена. Захуктала идеја о музеју почела је да јењава. Исхитреним потезима осионих и осорних на важним положајима у Колубари, мисао о оснивању музеја почиње да се урушава. Прво је неком засметало што се у две просторије у Вреоцима чувају неке слике и шлемови, па је кутак за чување музејске збирке, кога су повереници љубоморо чували, сведен на једну просторију, а предмети згурани, набацани, а неки и оштећени. Или: како се идеја о формирању музеја рударства, која је била на корак од остварења почетком деведесетих година прошлог века, распршила као мехур од сапунице Тежак ударац идеји музеја рударства Колубаре представљало је рушење старе Топлане у Вреоцима, која је евидентирана као објекат од посебног значаја. Тих година као да је кренуло утркивање у затирању сваког трага музејске збирке. Најстарији багер-каши кар у Колубари познат као Будин багер, који је дуго одолевао зубу времена у Вреоцима, исечен је у комаде и продат у старо гвожђе. Дарежљиво смо поклонили стару локомотиву пар ња чу ужичком музеју на управном одбору Колубаре, а да се нико није запитао да ли ће тај експонат требати Лазаревцу! Са највишег врха Колубаре наређено је године да Одељење за информисање преда комплетну збирку Центру за културу Лазаревац, где и данас чами у његовим депоима. Да понекад у документацији Редакције листа Колубара не налетимо у старим бројевима на текстове о рудницима, залуталу стару фотографију, имена јамских вукова, сачуване радне књижице рудара јама, били бисмо близу помисли да су затрти трагови оних рудара од којих је све почело у Колубари. Будући да се ближи средина године, када се очекује да Колубара ископа милијардиту тону угља, можда је то добра прилика да се преостало расејано музејско благо поново прикупи и покаже. Да се види да нисмо без рударске традиције, и техничке, и људске културе, да су нам прадедови, и дедови, и очеви копали угаљ на овим просторима. Коначно, да исправимо деценијски пропуст и одужимо се онима који су нам тајне копања оставили у аманет. Да то поштујемо, можемо да покажемо и отварањем музеја рударства.

29 ПОСЛЕДЊИ ДАНИ ПОВРШИНСКОГ КОПА ПОЉА А 39 Исцрпљене резерве угља Најстарији површински коп РБ Колубара Поље А активно је радио од до године. У том периоду успона и падова, карактеристичних за нову технологију откопавања лигнита у рударском басену, укупно је откопано тона угља и кубика откривке. Када је Раднички савет РБ Колубара одлучио да престане рад Поља А, било је јасно да су одбројани дани руднику који је, из милоште назван првом школом површинске експлоатације угља у Колубарском лигнитском басену. Преносећи одлуке органа управљања лист Колубара, од 1. јула године, на петој страници, пише: Раднички савет је одлучио да се обустави експлоатација угља на Површинском копу Поље А у Рудовцима пошто су резерве овог поља исцрпљене и то са даном 31. маја године. Обуставом радова експлоатације угља на Пољу А извршено је и расходовање појединих основних средстава. Средства амортизације која бу ду формирана расходовањем основних средстава Поља А, а у укупном износу од око 186 милиона по одлуци Радничког савета имају бити употребљена за просту репродукцију, а посебним одлукама Радничког савета с тим што се износ од 100 милиона динара може одмах употребити за финансирање проширене ре продукције... У празничном броју листа Колубара од 24. априла године, (на другој страници) под насловом Поље А хвала у тексту о сећањима првог управни ка копа у Рудовцима Симе Устића, Лазар Смиљанић пише: Било је то 26. јуна године. За некога прилично давно, али мени још увек свеже у сећању. Не знам одакле треба почети? Идући и транспортујући средства механи зације, коју смо скупљали са разних страна Југославије, приликом транспорта, дизали смо мо стове са вагона помоћу багера. Сви возови на успутним станицама куда смо пролазили морали су да се заустављају, и ми смо имали предност у транспорту. Били су то мали багери Федершафти, Фиорентнине, Аорхемани и други. Одлуком Радничког савета Колубаре, после 12 година рада, 31. маја године, престало откопавање лигнита на најстаријем откопу нешег рударског басена Вагони од 1, 1,75, 3, и 6 кубних метара у дрвеној или гвозденој конструкцији, колосеци од 0,60, 075, 090 цм и Локомотиве серије 0,60, 075, 052 и друго. Свега и свашта. Када је ово стизало у Рудовце, народа је било као да је неки вашар. Спавали смо ту и тамо, а по десетак дана нисмо знали где ко спава (...) Пешачило се и пешачило. Кадрови: Риста Дрињак, Драго Недић, Вахид Бешлагић, Иван Керин, инж. Љубо Ковачић, а касније инж. Бора Спасојевић, инж. Бора Недељковић, инж. Момчило Тасић и други. Све у свему једна велика битка за угаљ, кога је први пут закопао друг Буда Влаисављевић. Могао бих вам причати још пет са ти, али... заврши друг Сима Устић. Аутор текста нуди и поуке из два наестогодишње експло атације угља на Пољу А, које се своде на то да...није све у инжењерима и дипломама, него у људима, који своје способности, вољу и љубав максимално и несебично унеше у свој свакодневни рад (...) да је од тих људи површинских копова створена тимска екипа колективни тим, који се у свом раду нису ослањали само на знање из школе, него су упорно и савесно радили на сопственој изградњи (...) да се не може у бесконачност ићи са старим машинама (...) да је савременим произвођачима потребно не само добро познавање основа одређене струке, већ шира и дубља техничка култура. Текст се завршава речима захвалности:...гашењем Поља А, првом школом у историји Рударског басена Колубара, а у вези површинских откопа, сваки од нас је спреман да каже Поље А Хвала! Мирослав Живановић Први управник Поља А Сима Устић (стоји)

30 40 ЈУБИЛЕЈ НАЈСТАРИЈЕГ АКТИВНОГ ПОВРШИНСКОГ КОПА ПОЉА Б 41 Шест деценија копа који истрајава Поље Б, најстарији активни површински коп Колубаре у овој години обележава 60 година од настанка. Све је почело давне године, када су упоредо са првим откопаним тонама угља са првенца површинског откопавања Поља А, започели опсежни радови на отварању другог површинског копа Поља Б. Из архиве нашег листа преносимо сведочење Борисава Спасојевића, директора Колубаре у том периоду: Одлука Владе СРС о изградњи површинских копова и Сушаре у Колубари донета је у циљу побољшања тешке енергетске ситуације у СРС. Изградња I фазе басена започета је дословно на ледини, без стручних радника, стручњака, станова и ма каквог искуства у разним технологијама као што су површинска експлоатација са багерима континуираног копања, електрифицирана вуча са најтежим возним средствима, прање лигнита у тешкој течности са песком, сушење лигнита. Изградња је била суочена са знатним тешкоћама које су тада владале у Ведричар био главни багер за јаловину целој земљи. Ове тешкоће су нарочито биле изражене на коповима, где је млади и неискусни колектив који се постепено прикупљао и обучавао, морао од самог почетка бити и извођач инвестиционих рударских радова и под надзором испоручиоца извести монтажне радове машина. Пројектована технологија и машине за површинску експлоатацију и за прање и сушење угља први пут су у Колубари примењени у рударству СФРЈ говорио је Спасојевић. Прве тоне лигнита ископане године. Најбољи резултати забележени на угљу и јаловини Сушара је била друга и највећа у Европи. Дробилица за примарно дробљење, која се и данас једино користи на Пољу Б, као и випер за вагоне, били су такође по величини јединствени и једини у Европи. Због тешке ситуације у земљи, у почетку је купљен недовољан број машина, па су се оне накнадно морале поручивати што је отежавало освајање производње. Да би што пре надокнадили оскудицу у угљу исфорсирани су сви рокови изградње. Тако је роторни багер глодар 3 пуштен у пробни рад у септембру 1952, док је главни багер за јаловину, ведричар почео да се користи у августу године. Оба без кашњења у испоруци и монтажи. Интересантно је сведочење Милорада Симића Дуће, ко ји је испричао како је приликом транспорта делова глодара 3 морао да се направи надвожњак у Копљарима. Ништа лакше није било ни скидање тих делова јер није било довољно дизалица. Машина тешка 209 тона била је прави гигант у односу на дотадашње машине са којима су радили. Дакле, са веома оскудном механизацијом, за веома кратко време било је неопходно да се јаловина открије, отвори већа количина угљеног слоја и освоји технологија и организација производње и пре раде угља у целом технолошком ланцу. Први блок ТЕ Колубара у Великим Црљенима стављен је у погон у септембру године, док су прве тоне лигнита са Поља Б потекле 20. октобра године. До краја године, са овог копа произведено је тоне угља. У то време, за рад површинских копова, сепарације, пралишта и Сушаре, централне радионице као и помоћних радионица, железничког а касније и аутосаобраћаја, дирекције и управа погона, требало је за нове послове стручно обучити око радника разних специјалности. Највише радника, (око 90 одсто) није могло доћи са стране, јер је тада свуда, а нарочито у рудницима била оскудица g За 60 година 81 милион тона угља Површински коп Поље Б, са својих 60 година постојања, најстарији је активни коп Колубаре. Од првих тона ископаних године до са овог откопа отпремљено је тоне угља. Резултати производње јаловине су импозантни. Од године до одложено је кубика јаловине. Најбољи производни резултати и на угљу и на јаловини постигнути су године, када је ископано три милиона тона угља и кубика јаловине. Данас Поље Б има 702 радника који ће вероватно и ову годину завршити са рекордом од четири милиона ископаних тона угља. у квалификованој радној снази. Осим тога у Колубари није било станова. Услед такве ситуације, управа рудника морала се преори јентисати на неквалификоване младе људе из околних села, њихово убрзано оспособљавање путем праксе и кратких курсева. Они су становали у својим кућама и сваки дан пешачили на посао. Били су способни да брзо савладају нову технику. Највећи број радника стекао је квалификацију на тај начин. У Вреоцима је формирана Школа ученика у привреди која је за десет година ишколовала око 400 врло добрих радника разних специјалности, пре свега за радионице, монтирање и одржавање механизације. Производња угља са Поља Б расте и у години достиже преко два милиона, док се већ приближава цифри од три милиона тона. Међутим, године долази до великог руча. За санацију откопа требало је више од годину дана. Од производња силази испод два милона тона. Тенденција пада нарочито је изражена за време и након укидања санкција. Остаће забележена као црна и година када је пао ведричар. У априлу године поново долази до руча, који затрпа пола милиона тона лигнита. Због тога је одлагање јаловинских маса пребачено на спољно одлагалиште док се унутрашње одлагалиште санирало методом немачке фирме Huesker тек наредне године. У истом периоду, коп су мучили и остаци јамског рударења на овом простору па се морало радити уз Угаљ се директно товарио у вагоне додатни опрез да се не угрозе животи радника и механизација. Знатне промене у раду Поље Б доживљава године, када се услед проблема са експропри јацијом Вреоца, Поље Д налази у незавидном положају, па се производња угља фокусира на Поље Б. Фактички, овај коп је у то време већ загазио у пројектовану позицију Поља Ц. У августу са Поља Д долази Први Ц систем са глодарем 6. Због повећања производње угља, у наредној, години, формира се заједнички систем, БТС угљена линија где се путем транспортних трака угаљ одвози до III фазе Суве сепарације. Управо те године остварује се и највећа производња угља и јаловине од настанка копа. У годину, ушло се са производним планом од четири милиона тона угља и осам милиона кубика јаловине. Да би се ови производни резултати остварили, са Поља Д на најстарији угљенокоп стиже Први Б БТО систем са глодарем 5. Нешто касније, придружује им се и глодар 1 у циљу формирања још једног јаловинског система. На овај начин, Поље Б, у својој 60. години имаће три јаловинска, два угљена као и систем међуслојне јаловине. Кроз деценије постојања Поље Б оставило је огроман траг у историји не само рударства Колубаре него и овог кра ја. У неким породицама, трећа генерација ради и наставља рударење управо на овом копу. Колико је уста нахранио и колико ишколовао? Д. Весковић

31 42 ИЗ СТРУЧНОГ УГЛА Одржавање у функцији профита Пише: доц. др Милорад Пантелић Ако су многобрајне анализе и студије прести жних научних и истраживачких установа код нас и у свету показале да трошкови одржа вања сложених техничких система, какве имамо на површинским откопима Рударског басена Колубара, износе од 15 до 40 одсто вредности средстава за производњу, онда је јасно од каквог су значаја за профитабилност предузећа. Да би се добила потпунија слика о значају одржавања за пословну успешност Колубаре, неопходно је указати да на чињенично стање. Такозвани континуални системи БТО (багер, трака, одлагач), БТД (багер, трака, дробилана) и БТУ (багер, трака, утоварно место) чине жиле куцавице на површинским рудницима и од њиховог рада зависи откопавање јаловине и угља. На површинским коповима Рударског басена Колубара ради на ископу јаловине и угља 18 роторних багера, један багер ведричар, 8 самоходних транспортера бандвагена, 12 одлагача и 22 багера дреглајна такозваних ешева, мариона и користи се око 120 километара трачних транспортера. Да би се остварила билансна производња од око 70 милиона кубика јаловине и око 30 милиона тона угља, потребно је да ови системи раде поуздано, што значи са што мање непланираних застоја и сигурно, што подразумева безбедан и сигуран рад, како за саму посаду багера, раднике око багера, саме машине и за окружење где машине раде. Постоји стална брига и стални изазов за пословодство РБ Колубара : на који начин организовати добро и ефикасно одржавање машина старих у просеку 25 година, при томе остварити планиране велике билансе производње у функцији предвиђених новчаних средстава. С обзиром да смањење буџета за трошкове одржавања аутоматски доводи предузеће до губитка положаја на тржишту, неопходно је студиозно разматрање који проценат капитала се инвестира у оправку или замену техничких система. Многа предузећа инвестирају у замене техничких система док друга раде ревитализацију постојеће опреме, чиме продужавају животни век рударских машина. Ако се примењују исправне технике одржавања, најверо ва тније се може повећати расположивост техничких система на око 90 до 95 одсто. Финалну тачку за разматрање представља вредност стварних тро шкова због застоја или застарелости, који износе много више него трошкови за резервне делове и тимове за оправке. Искуство нам говори да су стварни трошкови због застоја у просеку четири пута већи од трошкова за оправку, а негде и до петнаест пута. Када се истражује стварни утицај одржавања на профитабилност пре дузећа, поставља се питање да ли се прави трошкови заиста разматрају и исказују? Ако се све ове ставке узму у обзир, уочљиво је да одржавање може бити значајан фактор смањења трошкова. За менаџмент РБ Колубара стална је брига и изазов на који начин организовати добро и ефикасно одржавање машина старих у просеку 25 година, а при томе остварити планиране велике билансе производње у функцији предвиђених новчаних средстава Животни циклус континуалних система за ископ јаловине и угља има сложену структуру. Он захвата низ посебних, али међусобно повезаних и, временски усклађених, група активности. Однос ових временских сегмената одређен је дејством великог броја чинилаца. Зато начин интерпретације животног циклуса може бити различит, зависно пре свега од врсте система и начина посматрања, односно жеља и циљева анализе. Уобичајено је, међутим, тумачење (а то одговара и препо рукама међународног стандарда ИЕЦ-а) да жи вотни циклус оваквих техничких система укључује пет временских фа за, које обухватају пет група активности: концепцијско и идејно решење, развој и пројектовање (конструисање), производња и постављање (пуштање у рад), коришћење и одржавање и расходовање (регенерација, секундарне сировине, декон тамин а ција). Остваривање сваке активности у такозваном животном циклусу, па и сваког његовог сегмента захтева улагања одређених материјалних средстава, односно одговарајуће напоре. У том смислу се може говорити и о укупним трошковима животног циклуса или о укупним уложеним средствима. О томе како многобројна руководства рудника у свету и код нас имају различите визије одржавања, кружи занимљива анегдота: Руководилац пословања види одржавање као полису осигурања, руководилац производње као ватрогасце, док руководилац погона пред собом има калкулацију непотребних трошкова. (Аутор је дипломирани инжењер машинства, заменик директора Колубара-Метала )

32 ВИЂЕЊА ЗАПОСЛЕНИХ У КОЛУБАРА-МЕТАЛУ 43 Имају знање, немају посла Упркос чињеници да се Колубара-Метал на крају ове пословне године налази у незавидној позицији (статусној и финансијској), када је обим посла прилично смањен у односу на прошлу годину и капацитети овог издвојеног предузећа, чији је оснивач РБ Колубара, недовољно искоришћени, профитни центри дају све од себе да послове које раде, ураде квалитетно. Сезона ремоната на површинским коповима је прошла, али посла колико-толико има у радионицама за одржавање, у затвореном простору у Вреоцима. Електромашинска радионица бави се искључиво ремонто вањем постојеће рударске опреме, а већина послова обавља се у Профитном центру Машински ремонт у радионици и Профитном центру Ремонт електричних машина. Њихов задатак је да у току планираних годишњих ремоната све делове који се демонтирају са рударских машина дотерају у своје радионице и на њима изврше комплетан ремонт. Најсложенији послови обављају се у Профитном центру Производња и регенерација, где се раде најсложенији склопови (редуктори, бубњеви, велики делови челичних конструкција). Тако регенерисани делови из Колубара-Метала излазе са високим стандардом квалитета и имају велику поузданост у даљем раду. Надају се да ће у години наставити производњу и финансијску консолидацију Извршни директор Профитног центра Машински ремонт у радионици Драган Јовановић истиче да су резултати пословања у овој години солидни: Ове године урадили смо преко 150 колица возног механизма багера, више од 300 кашика за глодаре, преко стотину папуча, 40 вагона, више локомотива. У радионици ради око 250 људи, а обим посла је од стране инвеститора смањен у односу на прошлу годину. Највише посла тренутно има у радионици за машинску обраду. Шеф радионице Предраг Стоја новић наглашава да се овде израђују делови за потребе РБ Колубара и израђују машински елементи за ревитализацију система на површинском копу Гацко. Циљ нам је да кроз сарадњу са другим одељењима Ко лубара-метала постојећи квалитет рада буде још бољи. Међу тим, велики проблем представља оскудица делова, алата, прибора и репроматеријала каже Стојановић. Са истим проблемом суочено је и 150 радника Ремонта електричних машина, који у просеку годишње ремонтују око 400 машина снаге преко 100 КW. Детаљ из радионице Управник овог Профитног центра Зоран Степановић је рекао: Интересантно је да је због смањеног интензитета планираних ремоната електричних машина увећан број хаварисаних, што је последица неблаговременог ремонтовања. Упркос недостатку резервних делова и репроматеријала, успевамо да одржимо погонску спремност машина, тако да ниједан систем није био угрожен. Главни пословођа на сервису електричних машина Срећко Митровић са екипом ради на поправци генераторских група мариона 6 и мариона 8 за површински коп Поље Д. Каже да је питање да ли ће ова два посла завршити до краја децембра, јер немају резервне делове. Иначе, електричне машине старе су преко 30, а најстарија датира из педесетих година. Колубара-Метал има потенцијале да направи све, од игле до локомотиве, али ниједан од ових профитних центара нема могућност за формирање нових технолошких линија. Главна кочница је скучен радионички простор, па се радници надају да ће до краја следеће године успети да га прошире и добију боље услове за рад. Безбедност људи и опреме је угрожена, јер се зграда у којој су смештене радионице све више урушава, што је последица ископавања угља у непосредној близини. Радници електромашинског одржавања се надају да ће им нова година донети више посла за потребе РБ Колубара, али и за остале делове ЕПС-а, као и да ће у години, најзад, наставити производњу и финансијску консолидацију. А. Стојановић

33 44 ИЗ ЖИВОТА КОЛУБАРА-ГРАЂЕВИНАРА Асфалт за многе градове Србије Зимски услови утичу на рад свих погона у Колубара-Грађевинару, те због тога Високоградња ради у затвореном, односно објектима стављеним под кров. У току су завршни радови, и то израда спуштених плафона, молерски радови, керамика. Према речима управника овог погона Далибора Чучка, радници су ангажовани на пословима доградње административног објекта и постројења за прераду воде у Вреоцима, које се ипак ради споља, као и завршним радовима на новој управној згради у Лазаревцу. Од укупно 195 запослених у овом погону, од тога 40 на уговор, тренутно стање износи 90 радника, јер су капацитети преполовљени током зимске сезоне. Осим поменутих послова, радници Високоградње су ангажовани и на пословима у ПВЦ радионици, где се ради са немачким алупласт профилима, где је производња усмерена и ка трећим лицима, као и Радној јединици Метал, која се бави израдом челичних конструкција. У Погону Нискоградње упослено је између 100 и 120 радника, у зависности од сезоне. У свом саставу има све што је потребно за изградњу комплетне инфраструктуре, саобраћајница, инсталација. Тренутно, већи број радника је на одседању, јер им се не плаћа за прековремени рад. Управник овог погона Дарко Милидраговић ис тиче да је у години купљена нова асфалтна база, чиме је употпуњен програм за изградњу саобраћајница, јер се сада почело и са прављењем асфалтних слојева. У почетку је било тешко, то је био производни процес нама до тада непознат. Међутим, у последње две године са групом асфалтера које смо, морам да кажем, сами обучили, извршили асфалтирање у свим околним општинама као и у Чачку, Шапцу и Обреновцу и није било ниједне примедбе са поносом истиче Милидраговић. Он је додао да је приликом извршења анализа, које је спровео Грађевински факултет из Београда, а тиче се квалитета асфалта, КГЛ био у самом врху. Асфалтна база је капацитета 110 тона на сат, а две бетонске су по 30 кубика на сат, што ће рећи да се за сат времена избаци 60 кубика асфалта. То је у овом региону завидан капацитет. Што се тренутних активности тиче, готово све је у фази мировања. Прекинути су, за сада, радови на Железничкој улици, затим на барошевачком и лазаревачком гробљу 2 и Карађорђевој улици. Радови на поплочавању главне лазаревачке улице су могући и током зиме, уколико временски услови не буду екстремно лоши и не буде снега. Укупна површина је 13 хиљада квадрата, а радници су спремни да овој улици дају потпуно нов изглед. Р. Лазић

34 УНАПРЕЂЕЊЕ СЕКТОРА БЕЗБЕДНОСТИ 45 И странци се баве обезбеђењем Крајем године при Привредној комори Србије оформљено је Удружење за приватно обезбеђење, које окупља све субјекте из те области. Названо је приватно, иако тај назив не улази у структуру власништва фирме, већ дефинише овај вид услуге као виши ниво безбедности од онога који држава пружа. У оквиру удружења функционишу групације за физичку заштиту, за техничку заштиту, детективску делатност и за самозаштиту. Члан групације за самозаштиту је и Одељење за одбрану и безбедност РБ,,Колубара. На месту заменика председника Групације за физичку заштиту од половине ове године је Љиљана Дубоњић, специјалиста за безбедност, запослена на месту стручног сарадника за послове обезбеђења у,,колубара-услугама. Предузеће је почело да ради крајем 2004, а наредне године је разрадило активности у пуном капацитету. Већ почетком Услуге су приступиле Удружењу за приватно обезбеђење, испуњавајући обавезе и користећи права које су добиле као чланица рекла је наша саговорница. Указујући на слабости регулативе у области права ко може да се бави заштитом имовине у Србији, она сматра да треба контролисати улазак страних компанија које се баве приватним обезбеђењем на наше тржиште. Иностране компаније држе преко 80 одсто послова приватног обезбеђења у Србији. Многе српске институције обезбеђују стране компаније попут G4S и SECURITAS. Прво место међу домаћим фирмама обезбеђења припада,,колубара-услугама, а највећи корисник је Колубара, привредни субјекат од посебног државног интереса. Приватно обезбеђење је дефинисано као један од субјеката безбедности Србије, наглашава Љиљана Дубоњић из Колубара-Услуга Удружење за приватно обезбеђење се залаже за професионализацију делатности, стварање бољег статуса и имиџа у друштву, односно увођења адекватне законске и нормативне регулативе. То би, између осталог омогућило да запослени у Служби обезбеђења добију статус овлашћеног службеног лица са јасним правима, овлашћењима и обавезама. Један од значајнијих резултата залагања Удружења за приватно обезбеђење јесте то што је у Стратегији за националну безбедност из године приватно обезбеђење дефинисано као један од субјеката безбедности на нивоу државе. Захваљујући тој стратегији, и ослањајући се на њене одредбе, Закон о ванредним ситуацијама је такође уврстио приватно обезбеђење као субјект на који држава рачуна у посебним и ванредним условима. Све су то можда мали кораци, али су за делатност изузетно значајни тврди Љиљана Дубоњић. Љиљана Дубоњић Почетком године је започета садржајнија сарадња Удружења за приватно обезбеђење са МУП-ом Републике Србије. Мешовита радна група је урадила Нацрт закона о приватном обезбеђењу који је, након потребних консултација и спроведене широке јавне расправе, био у скупштинској процедури, али га претходна влада није усвојила. Основана је Комисија за јавно и приватно партнерство, са циљем да дефинише међусобне односе, права и одговорности, начин вршења делатности, размену информација и оствари чвршћу интересну сарадњу, ради унапређења сектора безбедности у Србији. Иако смо једина земља у Европи која још увек нема Закон о приватном обезбеђењу, то не значи да су послови рађени стихијски, без законских основа. Напротив, ослањали смо се на низ других законских и подзаконских аката који парцијално регулишу ову област. Нова администрација, односно нова влада је наследила тај Нацрт закона. Осим Кодекса који нема обавезујући карактер, ту су и српски стандарди из области друштвене безбедности по којима послује и који су препорука за осигурану законитост у раду фирми за приватно обезбеђење истиче на крају разговора Љиљана Дубоњић. Радмила Лазић

35 46 ПРЕДСЕДНИК ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ ЛАЗАРЕВАЦ ДРАГАН АЛИМПИЈЕВИЋ Вратити надлежности и паре Градска општина Лазаревац је у јулу добила ново руководство на челу са Драганом Алимпијевићем, машинским инжењером из Лазаревца. Крај године је прилика за краћи осврт на неке проблеме и могућа решења. Овог децембра обележена је 98. годишњица Колубарске битке, током које је јавности представљен пројекат изградње Музеја Колубарске битке. Шта треба урадити да би се стогодишњица обележила на достојанствен начин? Драган Алимпијевић Најпре се мора решити питање крипте у Храму Светог великомученика Димитрија, затим ограде око цркве и требало би започети изградњу Музеја Колубарске битке. Биће тешко сакупити новац, али ћемо покушати на све начине. Свакако да ће и Влада Србије морати да учествује, јубилеј није заначајан само за Лазаревац. Каква је сарадња са Рударским басеном Колубара? У последње време Колубара не издваја довољно, а много узима. У Лазаревцу сада живи доста житеља Вреоца и Медошевца, биће и Зеочана и онда се јавља проблем воде и канализацијe, која већ постаје уско грло. Путну мрежу нису израубовала возила грађана, већ транспорт Колубаре. Тражићемо много више него што су тражили неки наши претходници, иако нисмо неразумни, знамо каква је ситуација у држави. Ако се не буде нешто предузело, Лазаревац улази у сиву зону. Србија живи од Колубаре која се налази у Лазаревцу. То што ми имамо ту срећу или несрећу, то мора неко да нам врати. Какав је однос Града Београда и Републике према Лазаревцу? Од 17 београдских општина само четири у свом буџету немају капиталну инвестицију. Лазаревац је једна од те четири. Статут је смањио наше ингеренције и, што је много важније, узео нам је новац. На годишњем нивоу узима нам око 600 милиона динара за грађевинско земљиште. Од екотаксе узима 180 милиона динара и са поменутих 600 то је 780, тј. око 800 милиона динара на нивоу године, а толики је наш буџет. Тим новцем покривамо ово што сада треба да радимо, а да не говорим о томе да држава узима 60 одсто за минералне сировинe, а враћа 40. Када се погледа шта нам узимају Србија и Београд, то је око милијарду и по динара и са овим што добијамо, то су две милијарде динара, а нама не треба већи буџет. Покушавамо да успоставимо неку равнотежу, а то иде тешко и споро. Тешки односи су остали вероватно и зато што је власт у Лазаревцу у последњем периоду била другачија од републичке и београдске, али то не сме да буде значајно ни у једном тренутку. Каква је сарадња са суседним општинама? Лазаревац жели добру сарадњу. Аранђеловац припада другој регији, али је сарадња неопходна, зато што велики број Аранђеловчана ради у Колубари, док се сарадња са општинама Лајковац, Уб, Обреновац, Љиг и Мионицa подразумева. Треба направити концепт, видети шта је интересантно за цео округ у којем живи око људи и то радити. Боље је имати и тврђу сарадњу са општинама, него се декларативно изјашњавати. Треба побољшати однос Колубаре, Београда и државе према Лазаревцу Експлоатација колубарског угља трајаће још неколико деценија. Како у моноиндустријској средини развијати свест људи о нерударским делатностима? Нико још нема визију развоја после угља. Сви размишљамо по принципу шта ме брига шта ће бити после мене. Имам жељу да направим тим младих људи, да уложимо новац у њих и пошаљемо их у Европу, како би нам се то вратило то у неко догледно време. И да прође пет визија које ти млади људи имају у својој глави, ми ћемо моћи казати да је то будућност Лазаревца. Ако ми то немамо, а немамо, онда смо пропали. Шта бисте поручили грађанима? Нећу бити у власти ради власти, ни председник ради председниковања. Ако не будем могао да направим неки помак, нећу ни остати до краја мандата, наравно уколико околности буду регуларне. У последњих 12 година ниједна капитална инвестиција није урађена у Лазаревцу. И ако сада не урадимо ништа, ја нећу седети на овом месту. Свим грађанима у години желим добро здравље и што више деце. Милеса Караџић

36 НАТАЛИТЕТ И СЕОБЕ 47 Роде (не) доносе децу У последњој деценији смањен број житеља Лазаревца са на Према прелиминарним резултатима Републичког завода за статистику, прошлогодишњи попис показао је да у Србији, без Косова и Метохије, живи становника што је за мање него пре десет година. За неверицу је податак да се у 50 општина становништво смањило за десет одсто. Стручњаци за ову област кажу да су овакви резултати очекивани јер је природни прираштај негативан, велике су миграције у иностранство и у неким општинама на југу државе попис услед бојкота није ни урађен. Са 83,3 процента од укупног броја пописаних становника Срби су већински народ, а пад броја становника бележи се и код других народа који овде живе. Пораст су забележили само Роми, који су уједно и најмлађа етничка заједница са просеком од 28 година, док је просечна старост свих осталих народа нешто преко 42 године. Београдски регион једини је који је забележио пораст. Пре десет година главни град имао је житеља, а данас , који су у просеку стари 42,58 година. Од 17 београдских општина број становника је већи у 11 у односу на претходни попис. На неславном списку мањег броја становника, поред Врачара, Новог Београда, Старог града, Савског венца и Сопота нашао се и Лазаревац, који ову појаву бележи други пут. Према подацима од пре десет година у лазаревачкој општини живело је људи, док је у октобру пописано становника. У односу на неке друге средине у Србији, где се мањак у броју становника мери хиљадама, ова разлика од неколико стотина није застрашујућа, али свакако јесте аларм за узбуну, посебно ако се имају у виду неке раније деценије и пописи становништва који су бележили сигуран раст. Попис из године показао је становника, да би десет година касније, у складу са економским и привредним растом на територији лазаревачке општине живело житеља. Нашу реалност потврђује и статистика лазаревачког Дома здравља. Посматрајући податке из последњих 30 година, највише деце рађало се осадесетих година прошлог века. На почетку те девете деценије, године наша општина је имала 820 новорођених становника, док година може да се похвали са најбољим резултатом од 869 беба и стопом наталитета од 16,1 посто. Наредне, године на свет је дошло 863 бебе. Без обзира што је у следећих десет година наталитет дискретно опадао, природни прираштај био је позитиван. Тешке, ратне и болне деведесете године прошлог века своје најлошије лице показале су у односу броја наших новорођених и умрлих суграђана, па тако од године бележимо негативни природни прираштај. На хиљаду становника имали смо једног човека мање, да би се године ова цифра повећала на скоро четири. Др Михаило Марјановић, специјалиста социјалне медицине у Дому здравља др Ђорђе Ковачевић, каже да су пад наталитета и повећање негативног природног прираштаја алармантни већ од године, што се може и мора посматрати као одумирање биолошке масе становника Лазаревца. У прошлој, години, на свет је дошло 590 наших малих суграђана, што је за 279 мање него у оној изузетној Међутим, без обзира на малу стопу наталитета после дужег времена уочава се позитиван природни прираштај, захваљујући мањем броју умрлих и продуженом животном веку становника наше општине. Према речима доктора Марјановића, ови коначно бољи резултати тековина су добре здравствене заштите која се остварује у лазаревачком Дому здравља, али и у приватним лекарским ординацијама у граду. Та кође, као добра пракса показали су се и редовни систематски прегледи који се организују за децу, жене и скоро комплетну радну популацију наших суграђана. Д. Матић

37 48 СТРАСТ ЈЕДНОГ ПЕНЗИОНЕРА Ослушкује зрење црног вина Онај ко крене неистраженим путевима вина, трагајући за његовим тајнама, унапред је осуђен да као морепловац лута бродом без кормилара, не знајући шта га чека на том путу. У такву авантуру без повратка упутио се Родољуб Мило вановић Роки (1954), кога је као сенка пратила идеја да се посвети виноградарству и производњи квалитетних вина. Када је пре три године отишао у пензију са копа,,тамнава Родољуб је свакодневицу звука рударских машина заменио духовним миром винограда и ослушкивањем зрења црвених вина. У његовим венама текла је крв деде и оца који су се у младости бавили виноградарством на падинама Шушњара, на периферији Лазаревца, узгајајући квалитетне сорте грожђа које је у његовој свести усликано као права бајка. У почетку опрезно а касније све храбрије наставио је стазама које су започели његови преци, да би данас, после минулих година слушања и учења, црвено вино постало његова страст и опсесија. Виноградарство и производња вина су приче никада до краја испричане. Треба познавати утицај климе, састав зе мљи шта, имати посебну технологију и поред услова, много стр пљења, упорности и вере, да се може доћи до жељеног циља. Најважније је знати управљати процесом ферментације, одре ђивати температуру, јер ако се направи и најмањи пропуст вино више није вино у заносу каже Роки који је после наступа на изложби вина у Београду, препун утисака и нових идеја. Неговано у дрвеним бурадима Рокијево барик вино оплемењује својим укусом врхунске дегустаторе Његово прво искуство било је вино каберне совињон, сорта позног сазревања и у нашим климатским условима пожељна за производњу црвених вина. Тешко достиже пуну зрелост, а врло ретко улази у презрело стање и баш то даје драж овом вину које улази у ред специјалних вина за сладокусце високог ранга. У последње време, док показује специјално метално посуђе и скупоцену металну бурад у свом винском подруму у Лазаревцу, Роки не крије опседнутост чарима барик вина које за разлику од других вина и постаје најтраженији бренд у свету винарства. Тајна овог вина лежи у специјалним бурадима од дрвета чије се дуге (дрвени елементи бурета) нагоревају са унутрашње стране, услед чега долази до формирања пожељних аромати чних једињења која из дрвета прелазе у вино током процеса сазревања. Хармонично слагање дрвета и вина условљава суптилне промене услед успорене оксидације, стварајући префи њени укус који само најбољи умеју препознати. Ова врста вина је вишеструко скупља од обичних и налази се на трпези светских хотела и ресторана. Зато је Рокијево барик вино на Сајму етно хране и пића у Београду за пробирљиве дегустаторе било право изненађење. Они су одмах препознали да је оно резултат високе технологије, времена и велике љубави. О своме искуству Родољуб, пензионер кога вино враћа у младост, вели: Најважније је да моје барик вино буде најбоље међу овим винима. Ко једном проба барик вино он га пије до краја живота. Благотворна дејства овог вина су описали многи песници и уметници. Да би Родољуб Миловановић остварио свој сан, потребно је да своја вина заштити, добије одговарајуће међународне сертификате, изађе на тржиште и буде у конкуренцији са најбољима. Треба веровати да ће његова визија бити и остварена и да ће на његовом дрвеном столу барик вино засијати пуним сјајем, на опште задовољство оних који га пију. Оливера Шолтиш

38 ИНТЕРВЈУ СА ЖИВОРАДОМ БОЈИЧИЋЕМ, ПРЕДСЕДНИКОМ ОПШТИНЕ ЛАЈКОВАЦ 49 Почетак нове сарадње Конститутивна седница општинског руководства Скупштине општине Лај ко вац, прва након мајских избора, одр жана је 12. јула ове године и означила је почетак новог правца у развоју читавог Колубарског округа. Према последњем попису из године, општина Лајковац броји нешто више од становника, од чега је људи у радном односу. Живорада Бојичића, првог човека општине, питамо колико је становника са територије општине Лајковац запослено у РБ Колубара? У овом тренутку то је преко људи, што је веома велики проценат према укупном броју запослених. Нама је то важно из више разлога. Један од разлога је и преко планска наплата пореза, услед знатно већих примања у Колубари, што је само један од видова увећања буџета. Такође, већа куповна моћ грађана у локалним трговинским објектима је веома важна. Наша је тенденција да се и у наредним годинама одржи овај број запослених на коповима, па чак и увећа, што је сасвим разумљиво, ако се има у виду будући план и стратегија развоја рударског басена. У коликој мери Вам је то омогућило да се лакше и брже суочите са затеченим проблемима и која су горућа питања у овом тренутку? Велика је предност, у сваком случају. Посебно је важно због инвестиција које су започете пре неколико година и чији је завршетак изградње известан у скоријој будућности, као и пројеката за које је пратећа документација дуги низ година остављана по страни, а ми желимо да их што пре реализујемо. Милорад Грчић, вршилац дужности директора РБ Колубара, крајем октобра са сарадницима посетио је градску кућу у Лајковцу. Колики је значај ове посете и колико сте задовољни досадашњом реализацијом одлука са овог састанка? Неколико пута сам већ истакао да је ово прва оваква посета након тринаест година. Окосница разговора била је реализација уговора између РБ Колубара и општине Лајковац, са акцентом на обавезама овог гигантског преду зећа по основама законских накнада за коришћење минералних сировина, грађевинског земљишта и у области заштите животне средине. Разматрана је и планска документација која се тиче проширења копова и зоне њиховог утицаја. Као што сам већ рекао, разговарали смо о запошљавању грађана са територије наше општине, о глобалној политици запошљавања, статусу радника који већ раде на коповима итд. Оно око чега смо сви били посебно забринути је проблематика санације последица експлоатације угља са територије месних заједница Скобаљ и Мали Борак. Разматран је уговор о расељавању социјалне инфраструктуре из Малог Борка, проблем ерозије земљишта гробља у Скобаљу, снабдевања водом Скобаља и Јабучја, одржавање локалних и некатегорисаних путева, расељавање објеката под заштитом државе итд. Морам признати да сам веома задовољан постигнутим договорима, а непуна два ме сеца након одржаног састанка видљиви су први резултати. Што је најважније, овде није реч о уоби чајном радном састанку. Мислим да смо се удружили по једној људ ској, пријатељској основи, што не може остати без резултата. Општепозната чињеница била је дугогодишња лоша сара дња и веома негативни пословни односи јавних комуналних предузећа из Лазаревца и Лај ковца. Приликом поменуте по сете крајем октобра добрим делом сарадња је поново покренута. Шта је конкретно учињено? Просто је несхватљиво у коликој мери су били поремећени међуљудски односи између ова два предузећа. Скоро да је дошло до нивоа личне увређености. Та кви исполитизовани односи ни како нису могли дати добре пословне резултате и сасвим су супротни тржишним условима при вређивања. Због свега, оба пре дузећа су бележила негативне резултате. Састанак који смо ини цирали у старту је дао изузетне резултате, због чега сам Живорад Бојичић лично веома задовољан. Са руководством Јавног предузећа за комуналну привреду Лазаревац извршили смо хитан репрограм дуговања. Договорено је да се дуг од 32 милиона динара исплати у року од годину дана, путем месечне отплате. Такође, постигнут је и договор о суфинансирању пројекта повећања капацитета постројења за производњу пијаће воде у Непричави, а све у склопу сарадње општина Лазаревац и Лајковац. Председник општине Лајковац Живорад Бојичић искористио је прилику да на крају разговора честита свим суграђанима, пријатељима из суседних општина и радницима Рударског басена Колубара новогодишње и бо жићне празнике и пожели им све најбоље у години пред нама. Марија Микић

39 50 ЗАПИС О ГРАДУ КОГА (НЕ) ПОЗНАЈЕМО Сав тај Лајковац Пише: Гордана Пауновић Живановић Лајковац кога више нема: Сви путеви негде воде, а раскрсница у Лајковцу била је непогрешива где год да сте кренули -према Београду, Ваљеву, Ужицу или Аранђеловцу. Лајковац кога више нема био је највећа раскрсница уских пруга у бившој Југославији. Лајковачка станица имала је 41 колосек, а ложионица 50 парних локомотива које су вукле возове у четири пружна правца и пролазиле кроз станицу сваких 10 минута. На железници у Лајковцу радило је људи, а у Лајковац је са пругом стигло и 25 нација. На то време данас само подсећају ложионица, водоторањ или како га Лајковчани зову бузометар, јединствена грађевина по којој је Лајковац препознатљив, окретница и опет лајковачки трешајба и пар десетина метара уског колосека. Лајковачки бузометар Још понека чињеница: Лајковац варош на левој обали Колубаре, центар истоимене општине, настао је захваљујући железници. Од године, када је прошао популарни ћира, почиње стварање насеља, ближе железничкој прузи, уз постепени настанак вароши. Пруга је била и логистички услов да се у Лајковцу, осим железнице, одмах после рата заметну и друге привредне гране пољопривреда и рударство. Лајковац данас: Општина Лајковац је познато пољопривредно по дручје, једно од најзначајнијих центара у Србији за одгој квалитетних приплодних говеда сименталске расе у којој се одржава најдуговечнија изложба крава и јуница у Србији већ 30 година, сваког 27. септембра. Осим сточарства, развијено је ратарство и воћарство, а постоје и значајни прерадни капацитети. Постојећа индустријска зона се простире на путу М4, од Профитног центра Елмонт до Ибарске магистрале. У току је и израда Плана детаљне регулације Ин дустријска зона 2 која ће пратити Коридор 11. Индустријска зона обухвата значајне прерадне капаци тете, пре свега, прехрамбену индустрију млечних производа предузећа Виндија из Вараждина, хладњачу за воће Фрувела, а ту су и домаћа Млекара Бабић и Млинскопекарско предузеће Аграриа кампо из Београда. Сви прерадни капацитети налазе се у непосредној близини Ибарске магистрале и пруге Београд-Бар, тако да су са саобраћајно-транспортног аспекта погодно лоцирани. У Лајковцу је и погон предузетника Небојше Матића Микроелектроника који са 44 радника производи алате за микроконтролоре, који се уграђују у уређаје од кућних апарата до војних авиона, а клијенти су им Сони, Хитачи, Ферари и још понеко, не мање познат. Незаобилазно име успешног пословања већ две деценије је Borverk Eurotrade произвођач пет-амбалаже, као и компанија Ива аграр која је лидер у производњи грађевинског камена и свих врста камених агрегата у каменолому Остреш. Наша општина се такође недавно побратимила са градом Марибором у Словенији, што ће заједно са пројектом Србија у ритму Европе отворити нове могућности за привредно повезивање и долазак страних инвеститора. Лајковац, на само њему својствен начин, од заборава чува Радован Бели Марковић кога Лајковчани без изузетка зову Књи жевник са подразумеваним великим словом на почетку..., како и налаже варошки ред. У оквиру дана Лајковца одржава се надметање у кулинарским вештинама на обалама реке Колубаре или сада већ традиционални Колубарски котлић. И лева и десна обала реке подељене су на плацеве на којима су направљене кућице, тачније сојенице, где људи преко лета проводе слободно време, а сви Лајковчани се надају, вероватно не без разлога, да би овај део нашег града, временом могао постати и туристичка атракција. Један од симбола вароши је и ФК Железничар, који је већ 85 година у срцима лајковачких навијача. Основан давне године, тренутно се такмичи у Српској лиги-група Запад, трећем рангу такмичења српског фудбала, по квалитету. Посебан понос Лајковца су плаве девојке, одбојкашице Железничара, које су у сезони 2011/2012. постигле највећи успех у историји лајковачке одбојке пласманом у елитно одбојкашко такмичење за жене, Суперлигу Србије. И тако, кроз мање од једног века постојања Лајковца, кад таман помислите да су сви заборавили да Лајковац и постоји, он на неки, само њему објашњив начин, привуче пажњу јавности. Зато, ако пролазите Ибарском магистралом на путу за Мајами Бич обавезно скрените ЛЕВО код Лајковца, јер у супротном можете завршити на Северном полу, а ако скренете, можда најзад и сазнате да ли Миле још иде лајковачком пругом, и зашто је баш њом изабрао да иде. (Аутор је новинар, директор Радио Пруге )

40 ОПШТИНА УБСКА 51 Лигнит наш насушни Уубској општини квалитетан лигнит је експлоатисан још давних педесетих и шездесетих година прошлог века. Старије генерације се сећају звиздарског рудника, а некадашње рудничке управне зграде, испод некадашње пескане (сада је ту Занатски центар), многи се сете и данас када пођу Првомајском улицом према Звиздару и Памбуковици. Наиме, готово идентично здање, на неких метара од центра, и дан-данас је управна зграда слатинских Копова (квалитетан кварцни песак и бела глина). Уб је од друге половине прошлог века по свему био, поред осталог, и рударски центар. Да ли и будућност припада тамнавском црном злату, па и оном из Звиздара Лигнит из Звиздара био је међу најбољим рудама угља у Југославији. Многи тврде да је био, по калоричности и чистоћи, раван мрком угљу, пљеваљцу и сличнима. Али, средином шездесетих показало се да јамска експлоатација није рентабилна, па је рудник затворен. Било је, ипак, стручњака који су тврдили да рудник у Звиздару није требало затварати... Тадашњи политичари су одлучили другачије. Руководиоци су се распоредили на друге руководне функције, инжењерски кадар се преселио у друге руднике, а у Убу су остали рудари, бар онај део који није нашао ухлебљење по другим рудницима или површинским коповима. Остала је и једна стамбена зграда коју старији Убљани и данас зову Рудничка, јер је изграђена са циљем да се задовоље стамбене потребе тадашњих стручних кадрова. Прошле су године. На другом крају општине отворени су површински копови, закачила нас је и Тамнава- Западно поље... А, сада! Увелико се ради на припремама за отварање површинског копа у Радљеву. Уб остаје подручје значајно у области експлоатације лигнита. А што се тиче Термоелектране Колубара Б у Каленићу, постоји нада да све што је ранијих година уложено неће, баш, потпуно пропасти, ако ни због чега другог оно због озбиљности оних који (сада) одлучују о споразумима са иностраним инвеститорима. Јер, оправдана би била питања: Како је могуће да се почиње са градњом нових термоелектрана у непосредној близини, а у Каленићу стоје започети објекти? Зар се, збиља, показало да је Термоелектрана (и топлана?) Колубара Б промашена инвестиција? Актуелно руководство убске општине, за разлику од готово свих Пише: Милан Миловановић досадашњих, а поготову оних у постпетооктобарском периоду, одлучно је да грађанима приушти бар нешто од оних погодности које су општине у окружењу копова имале захваљујући управо тој чињеници да се лигнит експлоатише на овом подручју. Одређени кораци на том плану су постигнути. Изборићемо се за много више радних места за грађане убске општине поручује Дарко Глишић, председник општине Уб, а Драган Јелић, председник локалног парламента, додаје да ће упоредо са свим другим пословима гурати и планове за поновно отварање рудника у Звиздару. Наравно, предстоје подробнија истраживања и разне студије, али они подаци којима у овом тренутку располажемо, указују на апсолутну оправданост експлоатације звиздарског угља закључује Јелић. Коначно, Убљани кажу да су на чело општине дошли људи који истински теже бољитку свих грађана. Време ће показати да ли су и колико у праву. У овом тренутку, ако се све има у виду, а нарочито експлоатација лигнита, није спорно да заслужују подршку. (Аутор је главни и одговорни уредник Гласа Та мнаве )

41 52 ЈУБИЛЕЈ СПЕЦИЈАЛНЕ БОЛНИЦЕ ЗА ЕНДЕМСКУ НЕФРОПАТИЈУ Четири деценије стручности Лазаревачка Специјална болница за ендемску нефропатију недавно је обележила 40 година постојања. На свечаности која је тим поводом одржана у Библиотеци Димитрије Туцовић, чланови подружнице Српског лекарског друштва и Нефролошке секције изразили су многобројне речи хвале за ову угле дну установу која се већ четири деценије једина у Србији и на Балкану бави истраживањем и лечењем ендемског нефритиса. Обраћајући се гостима, директор бол нице др Ивко Марић подсетио је да је ова специјализована здравствена установа ос нована на предлог Медицинског факултета, а под покровитељством Скупштине града Београда, године и једина је установа у земљи која се бави проблемима ендемског нефритиса. Стационар са одсеком за хемодијализу основан је године са пет апарата за хемодијализу. У првој години обављено је дијализа. Дана шњи стационар поседује 30 болесничких постеља и 26 дијализних места за 100 пацијената. Годишње се уради око дијализа, а диспанзер за бубрежне болести обави око прегледа. Војислав Даниловић, Бранислав Стојимировић, Драгиша Ве лимировић, Тодор Наумо вић, Живојин Радовановић, само су нека од имена лекара којa би житељи овог краја требало да памте по стручности и несебичном зала гању у откривању и лечењу ове болести. Ова тешка, хронична, прогресивна болест бубрега забележена је још четрдесетих година прошлог века. Академик др Војислав Даниловић године приметио је да становници уз реку Колубару појачано оболевају и болест означио као хронични нефритис. Од користи се назив ендемска нефропатија, а после конференције у Дубровнику године и Светска здравствена организација региструје ово обољење. Болест је до сада описана у југоисточној Европи: Румунији, Бугарској, Македонији, Босни и Херцеговини, Хрватској и Србији, која представља део Балкана са највише ендемских жаришта која се већином налазе у непосредној близини водених то кова који припадају дунавском сливу. До сада је највише испитивано подручје средњег тока реке Колубаре и њених притока и села Шопић и Петка. Многобројна истраживања показала су да оболелих нема у горњем и доњем току Колубаре, а главне карактеристике ендемских насеља су близина споротекуће воде, надморска висина до 200 метара, сеоска средина и породични карактер. Да би се село прогласило жариштем, потребно је да у њему живе бар три оболела од ове болести која никада нису мењала место боравка. Број укупно оболелих на целом подручју југоисточне Европе је око Процене су да их је у Србији око Данашњи стационар поседује 30 болесничких постеља, а Центар за хемодијализу има 26 апарата Остале су успомене и велика дела Запослени се и данас баве научно-ис траживачким радом у области ендемске нефропатије и других бубрежних болести и истраживањима у области хе модијали зе. Поред тога, свакодневно се пружају превентивне, дијагностичке, те рапијске и рехабилитационе услуге из области интерне медицине, нуклеарне медицине, ра диологије, медицинско-кли ничке биохе мије, урологије, мале хи рур гије и социјалне медицине и статистике. Као највећи проблем истичу недостатак простора за рад, што ускраћује и паци јенте и медицинско особље. Данијела Матић g Додељена признања Поводом јубилеја, директор Института за ендемску нефропатију др Ивко Марић доделио је захвалнице институцијама које су заслужне за дугогодишњи квалитетан рад ове установе. Признања су додељена Градској општини Лазаревац, Рударском басену Колубара, Клиници за нефрологију Клиничког центра Србије, Клиничко-болничком центру Звездара, Клиници за нефрологију ВМА, Клиничкоболничком центру Земун, Дому здравља Др Ђорђе Ковачевић, проф. др Љубици Ђукановић и проф. др Стеви Плеши.

42 НЕОБИЧНЕ КЊИГЕ: НАНОМЕДИЦИНА, НАЈВЕЋИ ИЗАЗОВ 21. ВЕКА 53 Адам је био први донор Књига Наномедицина, највећи изазов 21. века настала је на посве необичан начин, спајањем знања и информација из различитих области технологија и науке усмерених ка одгонетању најбитнијих питања живота која се односе на здравље, дужину живота, смрт и досезање могуће вечности. Временом су се отварале бројне теме и мистерије људског постојања. Био сам све више свестан да је граница између мита и стварности, истине и илузије тако бескрајно танка да је најчешће немогуће разликовати. Библијска прича о Адаму и Еви, која је направљена од Адамовог ребра, вероватно је први забележен пример ткивног инжењерства, креације себе у другом. Адам је први донор људске врсте. Пример ткивног инжењерства је легенда о Прометеју, чија се јетра константно обнављала. За истраживаче у области молекуларне биологије и медицине данас је то метафора обнављања људских органа кроз коришћење људских матичних ћелија, које су постале алат за регенерацију различитих ткива и органа. Монографија Наномедицина, највећи изазов 21. века је књига мултидисциплинарног карактера, намењена стручњацима и посебно младим истраживачима из различитих области усмерених на истраживања која имају примену у медицини У Епу о Гилгамешу главни јунак, који је трећином човек а две трећине бог, сања о бесмртности. У уметности су бројни примери у којима се изражава идеја креирања живих индивидуа или пак делова индивидуа у којима је човек сам креатор, преузимајући на себе улогу Створитеља. Неки од највећих умова човечанства, попут Гетеа у Фаусту, бавили су се односом индивидуе према знању, смрти и теологији. Прича о Франкештајну Мери Шели такође описује визуелизацију креатуре направљене од различитих делова тела. Примери показују вечиту тежњу човека да освоји бесмртност и да одговор који пружа наду на вечна питања да ли је могуће превазићи смрт и остварити вечност. Таква тема из домена легенди и вековних практичних покушаја да, ако бар није могуће досегнути вечност, учини живот здравијим и дужим, присутна је и данас, као и у свим претходним временима. Вештачке заменике ткива у некој врсти реконструктивне медицине користили су већ стари Римљани и Етрурци. Физичари старе Индије користили су графтове коже у реконструкцији 800 година пре нове ере. Трансплантација органа и инже њерство ткива у модерном смислу датирају од године, односно од године. Напредак у области трансплантације органа и инжењерства ткива директно су повезани са развитком клиничке медицине и биологије. Кључна прекретница у развоју нанотехнологија и молекулског инжењерства везана је за дело Ther s Plenty of Room at the Bottom Richard Feynma-a из године и Еngines of Creation The Coming Era of Nanotechnology K. Eric Drexler-a из године, у коме је промовисана примена и импликације примене нанотехнологија и наномашина у медицини и тако ударени темељи наномедицине. Пише: др Вукоман Јокановић Наномедицина јесте дисциплина која у себе укључује нанотехнологије и користећи све друге науке и знања ствара простор за бољи и здравији људски живот. Неки научници тврде да ће људска бесмртност бити реална већ током првих неколико деценија 21. века, док други верују да ће значајно продужење живота, као много реалнији циљ, бити са сигурношћу реализовано, док ће на освајање бесмртности још морати да се сачека. Биолози покушавају да креирају свет бесмртности дизајнирањем ћелија које нису ограничене Hayflick-овим ограничењем, код кога се ћелије не деле више због ДНК оштећења или скраћења теломера. Спречавајући ћелије да остаре, постиже се биолошка бесмртност. Узрок старења везан је за скраћење теломера које се налазе на крају ДНК. Научници се надају да ће омогућити заједно са матичним ћелијама раст и трансплантацију органа без ризика од одбацивања. Идивидуална меморија моћи ће да се надогради на ум код новорођене бебе, као код компјутерта. Беба ће тада расти са својом персоналношћу и са додатном свешћу уграђеном у њену меморију. Применом кибернетике компјутер ће иницијално бити инсталисан у људски мозак да би помогао процесима сортирања меморије и убрзања њеног процесирања. Компоненте ће бити додаване постепено, да би се избегле нагле промене, које би могле угрозити идентитет појединца. Након тога, људско тело ће бити третирано као део опреме (хардвера), који омогућује да се ум трансферује унутар меморије било ког компјутера довољне снаге. Други могући механизам складиштења ума је да се направи детаљно скенирање дате индивидуе, односно њеног мозга и да се његове свесне функције симулирају унутар структуре компјутера. Ускладиштени ум био би бесмртан и ослобођен трауматског дејства машина. Остаје само још на крају етичко питање шта остаје од нас у тој Фаустовској погодби са ђаволом. (Аутор је професор и научни саветник са Института за нуклеарне науке Винча )

43 54 УДРУЖЕЊE ПЕНЗИОНЕРА ОПШТИНЕ ЛАЗАРЕВАЦ Међу најуспешнијима у земљи Са око регистрованих чланова и месним организацијама по целој општини, Удружење пензионера општине Лазаревац је и током године на измаку било међу најактивнијима у земљи. Протеклих 12 месеци обележиле су бројне и разноврсне акције, како би се развили и унапредили социјално-хуманитарни, друштвени, културнозабавни и рекреативни аспекти живота пензионера. Најугроженијим пензионерима помоћ у намирницама и огреву. Годишње места за бесплатно бањско лечење Веома сам задовољан радом у години. Наша сарадња са локалним установама и предузећима је изванредна. Такође, имамо велику подршку Рударског басена Колубара, као и његових синдиката, а много је бивших радника Колубаре међу нашим члановиа. Као и радници Колубаре у години добили смо око тона угља, што за кредит, што за готовину објаснио је Мирослав Илић, секретар Удружења пензионера општине Лазаревац. Мирослав Илић На челу са председником Радомиром Петровићем удружење, поред осталог, пружа помоћ угроженим и болесним пензионерима, обезбеђује угаљ и намирнице, сарађује са Републичком фондом за пензијско и инвалидско осигурање, пружа помоћ у лековима и ортопедским помагалима, организује предавања и округле столове, као и дружења пензионера по месним организацијама. У сарадњи са Центром за социјални рад лазаревачки пензионери су покренули иницијативу за отварање Дома за стара лица у Лазаревцу. Пензионерима, у првом реду најсиромашнијима, удружење обезбеђује намирнице по најповољнијим условима, а од државе годишње добија места за бесплатно бањско лечење својих чланова. Сваке године око 100 тона угља бесплатно се подели најсиромашнијим пензионерма. Чланови који један проценат своје пензије одвајају за Фонд солидарности имају могућност подизања позајмица и других погодности. Иако константно ради, удружење је најактивније у октобру, Месецу старих. Ове године Светски дан здравља обележило је организовањем Базара здравља у Миросаљцима и Рудовцима, где су најстарији житељи могли да контролишу своје здравље. У оквиру својих образовних делатности старији суграђани обилазе школе и предшколске установе, којима поклањају дидактички материјал. Мрежа њихових хуманитарних активности јесте, такође, развијена. Учествовали су у прикупљању средстава за лечење Дарка Јеремића из Рудоваца и Уроша Жарковића из Вреоца, као и за изградњу дома вишечлане породице Гојковић. Пензионери напомињу да и даље прикупљају помоћ, како би, поред осталог, код младих људи развијали хуманост. М. Караџић

44 ПРЕДСТАВЉЕН ПРОЈЕКАТ БУДУЋЕГ МУЗЕЈА КОЛУБАРСКЕ БИТКЕ 55 Сачувати сећања на претке Уциљу достојанственог обележавања стогодишњице Колубарске битке Градска општина Лазаревац је покренула иницијативу за изградњу Музеја Колубарске битке. Тим поводом у Библиотеци Димитрије Туцовић, 14. децембра, одржано је донаторско вече и представљен пројекат будућег музеја посвећеног једној од највећих и најславнијих битака српске војске. Бројним грађанима, стручној јавности, представницима локалних самоуправа, дипломатског кора и РБ Колубара обратио се председник Градске општине Лазаревац Драган Алимпијевић: Млади људи из Лазаревца схватили су колико је Колубарска битка значајна историјска одредница српског народа и у том духу преузели су иницијативу о покретању и реализацији овог пројекта. Стогодишњица, као велики јубилеј, јесте шанса, али и обавеза свих нас да смогнемо снаге и оставимо трајан споменик, како бисмо овековечили сећања на наше претке. О историјском аспекту и значају Колубарске битке за српски народ говорио је професор историје Ратко Вукелић, вршилац дужности директора Библиотеке Димитрије Туцовић. Историчар уметности Тадија Стефановић, који је и аутор монографије Споменцрква Светог Димитрија са костурницом у Лазаревцу, говорио је о подизању и важности лазаревачког меморијала у којем су похрањене мошти српских и аустроугарских војника погинулих у бици на Колубари. Такође, емитована је и Колубарска битка, документарни филм Пулс театра из године, док су у музичком делу програма учествовали ученици Музичке школе Марко Тајчевић из Лазаревца. О концепту Музеја Колубарске битке говорили су архитекта Дарко Свилар, аутор идејног решења музеја, потом сликар Никола Новаковић, иницијатор пројекта, као и историчар уметности Даринка Станојевић, кустос Модерне галерије. Између Центра за културу и Карађорђеве улице градиће се модеран музеј са панорамски осликаном битком Музеј треба да се гради између Центра за културу и главне пешачке зоне, што се, са архитектонског аспекта, сматра сјајном позицијом. Колубарска битка, као централни мотив, биће представљена у кругу, панорамски осликана, па ће посетиоци имати утисак да се налазе у центру битке. Полазећи од Музејапанораме Бородинске битке, панорама Колубарске битке треба да дочара униформе, оружје и целу атмосферу, а требало би да је прате и звучни ефекти. Копмлекс неће бити посвећен само Колубарској бици, а како је Лазаревац рударски град, аутори ће се потрудити да га неким решењима и поставкама, због економске одрживости, повежу са рударством. Део објекта биће посвећен археолошкој збирци и збирци завичајних поставки. Покренуто је оснивање Фондације за изградњу Музеја Колубарске битке. Градска општина Лазаревац је отворила наменски рачун који ће вршити функцију фондације до њеног отварања. Број наменског рачуна Изградња Музеја Колубарске битке је М. Караџић Музеј Колубарске битке (модел)

45 56 НЕОБИЧАН ХОБИ Млади мађионичар Да Лазаревац није само рударски град, доказују разни културни програми, који све више заокупљују пажњу наше јавности. Позоришне представе, књижевне вечери, изложбе су само део културног живота у нашем граду, а да се тај дијапазон шири, потврђује још један догађај, који се десио у лазаревачком Центру за културу, и то први пут. Трикове учи код најстаријег мађионичара у Србији Видосава Ђорђевића,,Мађионичарски спектакл у Лазаревцу била је прилика да се своме граду, са колегама, представи и Бојан Богдановић (1997), млади мађионичар, ученик првог разреда Гимназије. Пуна сала, емоције, узвици одушевљења, али и доза страха и знатижеље, само су део вечери у којој је све било магично! Иначе, Бојан је мађионичарским триковима почео да се бави пре пет година кроз игру. Интересовање није јењавало, напротив. Своје прве мађионичарске трикове научио је на приватним часовима код Видосава Ђорђевића, најстаријег мађионичара у Србији. Данас је члан удружења АРТИСТ, а пре две године је положио испит за млађег мађионичара. Р. Лазић ПРВА ИЗЛОЖБА РАДОВА ЛАЗАРЕВЧАНИНА МИЛЕНКА СТЕВАНОВИЋА Класичан свет свакодневице Улазаревачкој Модерној галерији, 28. новембра, свечано је отворена изложба слика и цртежа академског сликара Миленка Стевановића из Лазаревца. Млади уметник се први пут самостално представио својим суграђанима циклусом радова који су ретроспектива његовог стваралаштва од до године. Отварајући изложбу Даринка Станојевић, кустос Модерне галерије, поздравила је многобројну ликовну публику и рекла: Ово је прва самостална изложба Миленка Стевановића, прва у његовој каријери и управо у родном граду. Уметнички радови овог талентованог сликара подељени су у тематске целине које прате различите ликовне технике. Вечерас се представља серијом својих цртежа, уља на платну и илустрација. У свом раду лазаревачки уметник је фокусиран на интерпретације света свакодневице, класичног у реализацији, а емотивног и сензуалног у изразу. Његови цртежи су лична прича којом на романтичан начин преноси портрете пријатеља, градске пределе и пејзаже. Другачији Миленко се упознаје у серији карикатура, где хумористички критикује свакодневицу. Иако припада млађој генерацији, овај свестрани уметник негује класичан приступ уметности што се види у серији његових уља на платну. Миленко Стевановић је рођен године. Основну и средњу школу завршио је у Лазаревцу, а дипломирао је године на Факултету примењених уметности у Београду, одсек графика и књига. До сада је излагао на више групних изложби. Члан је УЛУС-а од прошле године. Тренутно овај млади, талентовани лазаревачки уметник своје ликовно умеће усавршава у Фиренци, у Италији, због чега није био у могућности да присуствује отварању, што сигурно не умањује значај и лепоту његове изложбе. О. Шолтиш

46 општински САВЕЗ СПОРТОВА ЛАЗАРЕВЦА 57 Пребродили годину Бројну лазаревачку спортску породицу, чак 90 клубова и око спортиста из 24 спортске гране, обједињује Савез спортова Лазаревца, организација на чијем је челу др Драган Синђелић. Чланови Савеза спортова су сви клубови који су забележени код Агенције за привредне регистре, али новосновани клубо ви морају сачекати две године, пошто се тражи и двогодишње искуство у спортском битисању за чланство у Савезу спортова Лазаревца. Основна функција Савеза јесте окупљање клубова, вођење спортске политике и расподела средстава, иако се у пракси рад ве ћином своди на ово последње, ди стрибуцију новца који пристиже са разних страна, почев од општине, синдиката, Рударског басена Колубара до приватних предузетника. Да би све што боље функционисало, осим председника који је волонтер, ту су и два професионалца, генерални секретар и референт за школски спорт. Закључно са овом годином средства за њихове личне дохотке обезбеђивао је Спортски савез Београда, а у новој години неће бити тако, мораће то на себе да преузме лазаревачка општина. Више од три године први човек ове организације је др Драган Синђелић, личност богате спортске и радне биографије. Срж нашег деловања је обе з беђивање и расподела финан сијских средстава како бисмо колико-толико помогли нормалан рад клубова. Превасходни циљ нам је финансирање школског спорта, лигашких та кмичења и наступа на међународној сцени. Морам рећи да је последњих година средстава све мање, а клубова све више. О тој теми може се много тога испричати, али мислим да је боље да останемо само на претходној констатацији. Не знам колико је моја оцена тачна, али успешно смо пребродили још једну годину каже Синђелић. Лазаревачки спортски савез члан је београдског, као и Спортског савеза Србије у чијем раду узима активно учешће. Први човек ове организације је стоматолог специјалиста оралне хирургије и лекар опште праксе. Већ двадесет година председник је Карате клуба Колубара и доста дуже карате тренер, за који је везан велики део његове спортске каријере. Носилац је црног појаса четврти дан и потпредседник Српске карате уније, већ десет година председник лекарске комисије Светске карате конфедерације и један од два лиценцирана лекара за велика такмичења Савез спортова Лазаревца ба ви се и органи зовањем великих јав них манифестација, као што је Улична трка, са скоро пола века традиције, на којој учествују најквалитетнији такмичари из Србије и иностранства, морају се поменути Амела Терзић, Мирко Петровић, Ана Суботић... Избор спортисте Лазарев ца ми организујемо, прогла шава јући нај боље спортисте, екипе и спортске раднике, као и нај пер спективније такмичаре за једну календарску годину. Ту су и манифестације Шетњом до здравља и Окрени педалу, односно популарна Бициклијада, где се појављујемо као суорганизатори са Планинарским друштвом Вис. Доста средстава одлази и за школски спорт, где се остварују запажени резултати, односно лазаревачке школске екипе прваци су Србије у кошарци, рукомету фудбалу и одбојци. Ипак, издвојио бих наступ наших спортиста на TAFISA играма у Литванији, када је карате репрезентација Србије (већином састављена од лазаревачких каратиста) освојила златну медаљу, као и организовање, у сарадњи са новооснованим Боксерским клубом Колубара, полуфиналних мече ва Боксерског турнира Златна рукавица овог децембра у нашем граду. Волели бисмо да у сарадњи са Удружењем рекреатора и рекреаторима СРЦ Колубара обнови мо манифестацију Дани здравља на језеру Очага детаљније о активно стима Савеза спортова говори Синђелић. Др Драган Синђелић Чињеница је да лазаревачка општина може да се похвали богатим спортским животом, да неколико клубова остварује одличне резултате у врхунским ранговима такмичења, као и да највише клубова, чак 35, има реч фудбалски на почетку свог имена. Осетљиво питање обезбеђивања и расподеле средстава увек је хит тема у спортским кулоарима, често има и примедби. Клубови се на различите начине довијају да преживе, а помоћ Савеза спортова, ма колика била, помаже им у томе. Зоран Станковић

47 58 КОШАРКА: С МИНИМАЛНИМ БУЏЕТОМ МАКСИМАЛНО Само право ка Првој Б После 11 одиграних кола у Регионалној лиги група Центар, кошаркаши Колубаре ЛА 2003 сасвим заслужено се налазе на првом месту, са десет победа и једним поразом. У последњем колу гостовали су у Борчи, где су против истоименог тима забележили победу 88:76, иако је за лидера првенства меч био многи тежи него што то говори резултат. Домаћини су пружили јако добру партију, можда најбољу у досадашњем току првенства, напаљени да лидера скину са трона. Нису успели, Колубара је сачувала прву позицију, са 21 бодом и кош-разликом 1053:859 и даље је на челу. У свом трећем узастопном походу ка Првој Б лиги, претходна два су била неуспешна, Лазаревчани се ослањају на домаће иг раче, а терет првенствених мечева износи њих седморо. Први стрелац екипе је Никола Симић, истовремено је и најбољи стрелац лиге, остварујући просечно 27,7 поена по мечу. Асистенцијама се истиче Ненад Ђорић (просек 7 по мечу), искусни Душан Виријевић даје ритам еки пи, а ту су капитен Момчило Момчиловић, Предраг Јокић, Стеван Синђелић и Милош Радовановић. Од седмог првен ственог кола први тренер је Жарко Симић (29), човек који је скоро комплетну кошаркашку каријеру везао за тим који сада води. Други део првенства креће крајем јануара, уз два појачања на одређеним позицијама верујем да можемо да наставимо успешну серију. Борићемо се максимално да сачувамо водећу позицију, па да буде по оној трећа срећа, односно да из трећег покушаја стекнемо статус Б прволигаша каже Симић. Екипа КК Колубара 2003 У односу на неке претходне године Колубара ЛА 2003 функционише са минималним буџетом, у првом тиму има само четири играча старија од 24 године, подршка публике из меча у меч се повећава, као да се кошарка поново усељава у срца лазаревачких поклоника спорта. Ангажовали смо плеј-мејкера Миодрага Вуковића (21), жеља нам је да се појачамо и на позицији крилног центра, тако да за све позиције имамо квалитетне играче и у резерви. Не смемо дозволити још једно изненађење, никако се не сме десити да улазак у виши ранг прокоцкамо у последњим ко лима каже Бобан Синђелић, спортски директор клуба. З. С. Ослонац на сопствене снаге Такмичење у Првој футсал лиги Србије почело је нешто касније. Разлог томе је Светско првенство на Тајланду на коме је наша репрезентација била шеста. Лазаревачки мајстори игре на малом простору у прва четити кола забележили су две победе и два пораза. Тренутно место у горњем делу табеле лиге, која броји десет клубова, ништа не значи, по прорачунима руководства клуба за опстанак је неопходно освојити 18 бодова. Комплетна прва постава напустила је Колубару по завршетку минулог првенства, тако да су сада носиоци игре лазаревачког тима искусни Бошко Суручић и Предраг Ранковић Пеле, уз низ младих и неафирмисаних играча. Тренер екипе и даље је Милош Алиловић, а тренинзи се одржавају три пута недељно. Убедљиве победе против Бечеја (8:3) на домаћем паркету и 8:2 на гостовању у Смедереву охрабрују, али тек у наредним колима Лазаревчани се срећу са стварно тешким противницима. Охрабрује и до ста већа подршка лазаревачких љубитеља малог фудбала, много је више гледалаца на трибинама нове хале СРЦ Колубара. Иначе, Футсал клуб Колубара велику пажњу посвећује раду са млађим категоријама. Тренутно око стотинак клинаца рођених између и вредно тренира у четири селекције, а селекција петлића заузима прво место у Другој ли ги петлића Београда. Уколико задрже позицију, чему се сви у клубу надају, идуће године такмичиће се у квалитетној лиги Београда са вршњацима из најеминентнијих српских клубова. З. С.

48 СРЕЋНИ НОВОГОДИШЊИ И БОЖИЋНИ ПРАЗНИЦИ

49

(upublisert, april 2007) (необјављена песма, април 2007)

(upublisert, april 2007) (необјављена песма, април 2007) (Et blad) Jeg er et tre lyden du hører forteller deg at jeg står og gror jeg sprang gjennom stammen og ut roten var det livet jeg ikke kunne si du hører at jeg tenker med ord at jeg blir til et menneske

Detaljer

1 3PIPELIFE.. и о 0 8 г ж а м 0к7 а к а р с и й 0л4 м ь к 0к6 м ь м

1 3PIPELIFE.. и о 0 8 г ж а м 0к7 а к а р с и й 0л4 м ь к 0к6 м ь м 1 3PIPELIFE.. и о 0 8 г ж а м 0к7 а к а р с и й 0л4 м ь к 0к6 м ь м Ё 6р2 O N PE 1 3 0 9EPIEXOMENA T 0 0 0 4 0 7 0 6 0 2 0 7 0 4 0 3 0 2 0 2 0 9 0 3 0 6 0 4 0 2 0 6 0 2 0 7 PE.......................................

Detaljer

Trond Gunnar Nordenstam. Lærebok i russisk. RUS1001 Innføringsemne i russisk: grammatikk. RUS1002 Innføringsemne i russisk: språkbruk

Trond Gunnar Nordenstam. Lærebok i russisk. RUS1001 Innføringsemne i russisk: grammatikk. RUS1002 Innføringsemne i russisk: språkbruk Trond Gunnar Nordenstam Lærebok i russisk RUS1001 Innføringsemne i russisk: grammatikk og RUS1002 Innføringsemne i russisk: språkbruk 1 Innhold Leksjon Innhold Side Forord 4 1 Bokstaver som ser kjente

Detaljer

Соседи 3 Komparasjon Gradbøyning av adjektiv og adverb

Соседи 3 Komparasjon Gradbøyning av adjektiv og adverb Соседи 3 Komparasjon av adjektiv og adverb 1 1 Hva er gradbøyning? Her vil vi behandle gradbøyning uten å dele temaet i avsnitt for forskjellig ordklasser. For det første vil vi konstatere at det er bare

Detaljer

Eksamen 19.11.2013. FSP5083/PSP5043 Russisk nivå I Elevar og privatistar / Elever og privatister. http://eksamensarkiv.net/ Nynorsk/Bokmål

Eksamen 19.11.2013. FSP5083/PSP5043 Russisk nivå I Elevar og privatistar / Elever og privatister. http://eksamensarkiv.net/ Nynorsk/Bokmål Eksamen 19.11.2013 FSP5083/PSP5043 Russisk nivå I Elevar og privatistar / Elever og privatister Nynorsk/Bokmål Oppgåve 1 Skriv to setningar på russisk til kvart av bileta på framsida. Oppgåve 2 Bruk teksten

Detaljer

Kommunestyre- og fylkestingsvalget 2011

Kommunestyre- og fylkestingsvalget 2011 INFORMASJON Kommunestyre- og fylkestingsvalget 0 Viktig informasjon til deg som skal stemme Parti XX Returkoder Stemme via Internett? side 7 C9 stemt p 0 : har Du XX Parti XX XX Parti Kommunestyre- og

Detaljer

VEDTAK Nr. 2/2015 AV EU/EFTAS FELLESKOMITE FOR FELLES TRANSITTERING. av 17. juni 2015

VEDTAK Nr. 2/2015 AV EU/EFTAS FELLESKOMITE FOR FELLES TRANSITTERING. av 17. juni 2015 VEDTAK Nr. 2/2015 AV EU/EFTAS FELLESKOMITE FOR FELLES TRANSITTERING av 17. juni 2015 vedrørende endring av Konvensjonen om en felles transitteringsprosedyre av 20. mai 1987. FELLESKOMITEEN Under henvisning

Detaljer

Gjøvik Boligstiftelse - Heimdalsgate 9

Gjøvik Boligstiftelse - Heimdalsgate 9 Gjøvik Boligstiftelse - Heimdalsgate 9 Инфо Версия 1 URL http://dk.mercell.com/permalink/32161095.aspx Внешний ID тендера M248460/FEB173850 Тип закупки Тендер Тип документа Contract notice Процедура приобретения

Detaljer

Bruken av lokativ 2 ved hankjønnsord i russisk

Bruken av lokativ 2 ved hankjønnsord i russisk Bruken av lokativ 2 ved hankjønnsord i russisk Anita Melsbøe Mastergradsoppgave i russisk språk Institutt for språkvitenskap Fakultet for humanioria, samfunnsvitenskap og lærerutdanning Universitetet i

Detaljer

Computertomograf (CT)

Computertomograf (CT) Computertomograf (CT) Инфо Версия 1 URL http://dk.mercell.com/permalink/42292369.aspx Внешний ID тендера 2013-312489/DEC208021 Ajour number 2013/4339 Тип закупки Тендер Тип документа Contract notice Процедура

Detaljer

Learn to speak Russian for Norwegian speakers

Learn to speak Russian for Norwegian speakers Learn to speak Russian for Norwegian speakers Здравствуйте Россия! Zdravstvuyte Rossiya! Developed by Nam Nguyen Learning a new language or a second language is not easy or quick. Especially the first

Detaljer

Arbeidsmarkedopplæring - Helsefagarbeider

Arbeidsmarkedopplæring - Helsefagarbeider Arbeidsmarkedopplæring - Helsefagarbeider Инфо Версия 1 URL http://dk.mercell.com/permalink/44292500.aspx Внешний ID тендера 2014-933186 Ajour number 2014/1794 Тип закупки Тендер Тип документа Contract

Detaljer

Kartlegging av leseferdighet Trinn 2 og 3 på russisk

Kartlegging av leseferdighet Trinn 2 og 3 på russisk Lærerveiledning Russisk versjon, 2. og 3. trinn Lærerveiledning Kartlegging av leseferdighet Trinn 2 og 3 på russisk Инструкция для учителя к заданиям вторых и третьих классов Контрольная работа по оценке

Detaljer

Rammeavtale konsulenttjenester innen innkjøp og logistikk

Rammeavtale konsulenttjenester innen innkjøp og logistikk Rammeavtale konsulenttjenester innen innkjøp og logistikk Инфо Версия 1 URL http://dk.mercell.com/permalink/36906244.aspx Внешний ID тендера 2012-272443/DEC189043 Ajour number 12/00130 Тип закупки Оповещение

Detaljer

P-72245 Pir nord Tett bygg (tak og fasader)

P-72245 Pir nord Tett bygg (tak og fasader) P-72245 Pir nord Tett bygg (tak og fasader) Инфо Версия 1 URL http://dk.mercell.com/permalink/40176002.aspx Внешний ID тендера 2013-300622/JUL201350 Тип закупки Оповещение о результатах Тип документа Contract

Detaljer

Grenseområdene Norge-Russland

Grenseområdene Norge-Russland M-204/2014 RAPPORT Grenseområdene Norge-Russland Luft- og nedbørkvalitet, april 2013 mars 2014 Forsidebilde: Birgitte Wisur Olsen, Sør-Varanger avis. Smelteverket i Nikel sett østfra med Norge i bakgrunnen.

Detaljer

2. Virkeområde Denne prosedyren omfatter hele alle fartøyer som bemannes og drives, eller leies av Havforskningsinstituttet.

2. Virkeområde Denne prosedyren omfatter hele alle fartøyer som bemannes og drives, eller leies av Havforskningsinstituttet. Tittel: Prosedyre for Søknad om tokt i utenlandsk sone Forfatter(e): Hyremedarbeider, Seksjon Fartøydrift Godkjent av: Rederisjef Dato: 02.10.2006 Tilhørighet (senter, seksjon eller prosjekt): Havforskningsinstituttet

Detaljer

C-buer sak 12/144. Инфо. Покупатель. Дата публикации 20.01.2012 15:11. Версия 1. URL http://dk.mercell.com/permalink/31642957.aspx

C-buer sak 12/144. Инфо. Покупатель. Дата публикации 20.01.2012 15:11. Версия 1. URL http://dk.mercell.com/permalink/31642957.aspx C-buer sak 12/144 Инфо Версия 1 URL http://dk.mercell.com/permalink/31642957.aspx Внешний ID тендера 2012-248209/JAN171839 Ajour number 12/144 Тип закупки Тендер Тип документа Contract notice Процедура

Detaljer

Kabelkanaler. Oversikt. Billingstadsletta 97 Postboks 160 1378 Nesbru Tlf. 66 98 33 50 Fax. 66 98 09 55 www.jfknudtzen.

Kabelkanaler. Oversikt. Billingstadsletta 97 Postboks 160 1378 Nesbru Tlf. 66 98 33 50 Fax. 66 98 09 55 www.jfknudtzen. Kabelkanaler Oversikt SIVILINGENIØR Billingstadsletta 97 Postboks 160 1378 Nesbru Tlf. 66 98 33 50 Fax. 66 98 09 55 www.jfknudtzen.no Kabelkanaler - GF-DIN-A7/5 Materiale Farge Sterk PVC-kvalitet 905 LF

Detaljer

Borrningshöjd och val av upphängningshål Borrehøyde og valg av opphengningshull Boring højde og valg af ophængnings hul

Borrningshöjd och val av upphängningshål Borrehøyde og valg av opphengningshull Boring højde og valg af ophængnings hul N DK RU Borrningshöjd och val av upphängningshål Borrehøyde og valg av opphengningshull Boring højde og valg af ophængnings hul Porauskorkeus ja ripustusreikien valinta Drilling height and choice of holes

Detaljer

AMS montasjetjenester for Agder Energi Nett AS

AMS montasjetjenester for Agder Energi Nett AS AMS montasjetjenester for Agder Energi Nett AS Инфо Версия 1 URL http://dk.mercell.com/permalink/41060551.aspx Внешний ID тендера 2013-303665/SEP204182 Тип закупки Тендер Тип документа Contract notice

Detaljer

Vemmelse og vellyst. Matmotivet i Vladimir Sorokins Nastja. Helga Brekke Mathisen. Masteroppgave i russisk litteratur ved ILOS/HF

Vemmelse og vellyst. Matmotivet i Vladimir Sorokins Nastja. Helga Brekke Mathisen. Masteroppgave i russisk litteratur ved ILOS/HF Vemmelse og vellyst Matmotivet i Vladimir Sorokins Nastja Helga Brekke Mathisen Masteroppgave i russisk litteratur ved ILOS/HF UNIVERSITETET I OSLO 16.05.11 II Vemmelse og vellyst Matmotivet i Vladimir

Detaljer

Gloser 18 Са@ша смеётся

Gloser 18 Са@ша смеётся 1 Соседи 3 Словарь Глава 18 Gloser 18 Са@ша смеётся а@втор forfatter forfattar вполне@ helt og holdent, fullstendig frå ende til annan, fullstendig вско@ре snart snart выбира@ть вы@брать å velge å velje

Detaljer

Læg de to brøker sammen og reducer resultatet til blandet tal hvis muligt. Skriv dine mellemregninger, så fællesnævner og reduktioner vises.

Læg de to brøker sammen og reducer resultatet til blandet tal hvis muligt. Skriv dine mellemregninger, så fællesnævner og reduktioner vises. Navn: Klasse: Materiale ID: MAT... Lærer: Dato: Klasse: 0 0 0 90 0 9 9 68 9 98 9 0 0 6 6 6 6 8 8 8 0 6 6 8 8 9 9 00 0 0 0 0 0 9 0 6 6 6 Materiale ID: MAT... Navn: Klasse: Materiale ID: MAT... Lærer: Dato:

Detaljer

Fasett 70x90, 80x90, 90x90

Fasett 70x90, 80x90, 90x90 S N DK FI GB RU Fasett 70x90, 80x90, 90x90 1 / 16 D3 5 mm A1 D1 C3 x4 M6 D2 C2 x4 D4 D7 x4 M6x8 5 mm x8 M80 5 mm 1 2 x4 2 / 16 C1 D5 D8 D6 M10x50 M10 3 4 B4 S N DK FI GB RU För montering av avloppet, se

Detaljer

Respons Ukraina: Obligatorisk militærtjeneste

Respons Ukraina: Obligatorisk militærtjeneste Respons Ukraina: Obligatorisk militærtjeneste Er det obligatorisk militærtjeneste i Ukraina? Blir de vernepliktige faktisk innkalt? Blir de vernepliktige sendt til stridsområder? Hva er straffene for unndragelse?

Detaljer

Fremveksten av predikative substantiv i russisk. En teoretisk tilnærming.

Fremveksten av predikative substantiv i russisk. En teoretisk tilnærming. Fremveksten av predikative substantiv i russisk. En teoretisk tilnærming. Møyfrid Oust Torske Masteroppgave i russisk språk Institutt for litteratur, områdestudier og europeiske språk Det humanistiske

Detaljer

CSA24000 RUS DA SV FI NO. Инструкция по эксплуатации Brugsvejledning. Instruktionsmanual. Käyttöohjekirja. Bruksanvisning

CSA24000 RUS DA SV FI NO. Инструкция по эксплуатации Brugsvejledning. Instruktionsmanual. Käyttöohjekirja. Bruksanvisning CSA24000 RUS DA SV FI NO Инструкция по эксплуатации Brugsvejledning Instruktionsmanual Käyttöohjekirja Bruksanvisning ВНИМАНИЕ Для того, чтобы обеспечить нормальную работу Вашего холодильника в котором

Detaljer

S N DK FI GB RU Fasett 90x90 (1)

S N DK FI GB RU Fasett 90x90 (1) S N DK FI Fasett 90x90 GB RU (1) A1 D1 D2 x3 D3 E1 5 mm E2 x3 E3 x8 M80 5 mm E4 x3 M10 E5 x3 M10x50 1 x3 2 x3 B4 S N DK FI GB För montering av avloppet, se separat anvisning. For montering av avløpet,

Detaljer

NORUT - FOKUS PÅ NORDOMRÅDENE:

NORUT - FOKUS PÅ NORDOMRÅDENE: NORUT AS Rapport nr 14/2007 NORUT - FOKUS PÅ NORDOMRÅDENE: HELSESAMARBEID I NORD Femte seminar i programmet Tillit og samarbeid i nordområdet Tromsø 11. oktober 2007 Prosjektnavn SIP V Tillit som betingelse

Detaljer

VIA NEGATIVA DEL I: EN LESNING AV VLADIMIR MAKANINS STOL, POKRYTYJ SUKNOM DEL II: J.S. BACHS GOLDBERGVARIASJONER T ORBJØRN N YMO H OVEDFAGSOP PGAVE

VIA NEGATIVA DEL I: EN LESNING AV VLADIMIR MAKANINS STOL, POKRYTYJ SUKNOM DEL II: J.S. BACHS GOLDBERGVARIASJONER T ORBJØRN N YMO H OVEDFAGSOP PGAVE VIA NEGATIVA DEL I: EN LESNING AV VLADIMIR MAKANINS STOL, POKRYTYJ SUKNOM I S GRAFINOM POSEREDINE DEL II: J.S. BACHS GOLDBERGVARIASJONER OG STOL, POKRYTYJ T ORBJØRN N YMO H OVEDFAGSOP PGAVE I RUSSISK LITTERATUR

Detaljer

1050, 1300, 1400, 1500, 1600, 1700

1050, 1300, 1400, 1500, 1600, 1700 S N DK SF GB 1050, 1300, 1400, 1500, 1600, 1700 RU H190120000 A B C x8 R830442200 x8 R830702400 x8 R830521500 D E x1 F G x2 x1 x1 1 C B A D F E (1) 2 F C B A E D 3 G (2) 4 x4 x4 (3) 2005-08-25 H900120000

Detaljer

OPEL MOKKA. Instruksjonsbok

OPEL MOKKA. Instruksjonsbok OPEL MOKKA Instruksjonsbok Innhold Innledning... 2 Kort og viktig... 6 Nøkler, dører og vinduer... 19 Seter og sikkerhetsutstyr... 32 Oppbevaring og transport... 53 Instrumenter og betjeningselementer...

Detaljer

DIAGRAM. Vunnet Tapt Uavgjort 3 2 4. нтйе. Tabell. Sylediagram. Stolpediagram. Sirkeldiagram/ sektordiagram

DIAGRAM. Vunnet Tapt Uavgjort 3 2 4. нтйе. Tabell. Sylediagram. Stolpediagram. Sirkeldiagram/ sektordiagram ДЦФФФДЕ / EKSEMPEL Фяяоо / Kurdisk ДЕ яяффмл / NORSK Mal DIAGRAM ФФДЕ ФФФФД яооде ФФЕЕ М Е гяям чгх ДЦФФФДЕ Tabell нтйе Vunnet Tapt Uavgjort 3 2 4 100 Sylediagram ФФДЕ ФФФФД яооде ФФМ сйфффдм Ч(ррггДМгяяММЕ

Detaljer

Animatumkategorien i russisk: en empirisk undersøkelse av ord for sjødyr og mikroorganismer

Animatumkategorien i russisk: en empirisk undersøkelse av ord for sjødyr og mikroorganismer Animatumkategorien i russisk: en empirisk undersøkelse av ord for sjødyr og mikroorganismer RUS-3910 Erle Røkenes Mastergradsoppgave i russisk språk Fakultet for humaniora, samfunnsvitenskap og lærerutdanning

Detaljer

N RUS. Установка, применение и уход за оборудованием. Installation, use and maintenance handbook. Installation, brug og vedligeholdelse

N RUS. Установка, применение и уход за оборудованием. Installation, use and maintenance handbook. Installation, brug og vedligeholdelse GB Installation, use and maintenance handbook DK Installation, brug og vedligeholdelse Installation, bruk och underhåll Installasjon, bruk og vedlikehold. N RU Установка, применение и уход за оборудованием

Detaljer

Gloser 28 «Простоква@шино» по-норве@жски

Gloser 28 «Простоква@шино» по-норве@жски 1 Соседи 3 Словарь Глава 28 Gloser 28 «Простоква@шино» по-норве@жски видеокассе@та videokassett videokassett иска@ть ipf. å lete etter å leite etter мультфи@льм animasjonsfilm animasjonsfilm наверняка@

Detaljer

Gloser 31 Судьба@ завеща@ния, судьба@ страны@

Gloser 31 Судьба@ завеща@ния, судьба@ страны@ 1 Соседи 3 Словарь Глава 31 Gloser 31 Судьба@ завеща@ния, судьба@ страны@ аре@ст arrest arrest власть f. makt makt во@ля 1 vilje 2 frihet 1 vilje 2 fridom враг fiende в. наро@да fiende av folket, begrep

Detaljer

OPEN DAYS 2009 LOCAL EVENTS NORGE NORWAY. Partnership

OPEN DAYS 2009 LOCAL EVENTS NORGE NORWAY. Partnership OPEN DAYS 2009 LOCAL EVENTS NORGE NORWAY Partnership 1 INDEX Midt-Norge...3 Nord-Norge North Finland North Sweden...4 Osloregionen...6 Sør-Norge...7 Stavanger...8 Vest-Norge...9 2 Midt-Norge (2020 Regions:

Detaljer

OPEL Adam Instruksjonsbok

OPEL Adam Instruksjonsbok OPEL Adam Instruksjonsbok Innhold Innledning... 2 Kort og viktig... 6 Nøkler, dører og vinduer... 19 Seter og sikkerhetsutstyr... 32 Oppbevaring og transport... 51 Instrumenter og betjeningselementer...

Detaljer

Utstyr for gjennomlysning av kropp

Utstyr for gjennomlysning av kropp Utstyr for gjennomlysning av kropp Инфо Версия 1 URL http://dk.mercell.com/permalink/38729445.aspx Внешний ID тендера 2013-292040/APR196584 Ajour number 2013/41827 Тип закупки Тендер Тип документа Contract

Detaljer

Partisipper og gerundier

Partisipper og gerundier Partisipper og gerundier Partisipper og gerundier Dette er verbformer som du vil støte på hovedsakelig i skriftlig russisk. For å kunne lese russiske aviser, nettsider og litteratur, er det helt nødvendig

Detaljer

Urheilusanasto: verbejä suomesta englanniksi, ruotsiksi ja venäjäksi

Urheilusanasto: verbejä suomesta englanniksi, ruotsiksi ja venäjäksi suomesta englanniksi, ruotsiksi ja venäjäksi www.vardsvenska.fi Swedish for Health Care Personnel ajaa koira-valjakkoa to drive a dogsled att åka hundspann ездить на собачьих упряжках ajaa vesiskootterilla

Detaljer

Thor 500x1000, 500x1400. Quadra 500x1000, 500x1350. Kio 500x1000, 500x1400. Zaga 260x1200, 108x1200. Vento 550x1200.

Thor 500x1000, 500x1400. Quadra 500x1000, 500x1350. Kio 500x1000, 500x1400. Zaga 260x1200, 108x1200. Vento 550x1200. Zaga 260x1200, 108x1200 Quadra 500x1000, 500x1350 Kio 500x1000, 500x1400 Thor 500x1000, 500x1400 Zanto 335x1200 Vento 550x1200 Vid behov kan dessa beslag kompletteras med speciella kottlerskruvar, exempelvis

Detaljer

Grenseområdene Norge-Russland

Grenseområdene Norge-Russland MILJØOVERVÅKNING M-384 2015 Grenseområdene Norge-Russland Luft- og nedbørkvalitet, april 2014 mars 2015 KOLOFON Utførende institusjon NILU Norsk institutt for luftforskning P.O. Box 100, 2027 Kjeller Oppdragstakers

Detaljer

OPEL AMPERA. Instruksjonsbok

OPEL AMPERA. Instruksjonsbok OPEL AMPERA Instruksjonsbok Innhold Innledning... 2 Kort og viktig... 6 Nøkler, dører og vinduer... 19 Seter og sikkerhetsutstyr... 35 Oppbevaring og transport... 55 Instrumenter og betjeningselementer...

Detaljer

Kroppslige idiomer i russisk, norsk og tsjekkisk

Kroppslige idiomer i russisk, norsk og tsjekkisk Kroppslige idiomer i russisk, norsk og tsjekkisk Med varmt hjerte og kaldt hode Jana Prušková Masteroppgave i russisk språk ved Institutt for litteratur, områdestudier og europeiske språk Det Humanistiske

Detaljer

Maskiner til vaskeri, Nordlandssykehuset HF avd Stokmarknes

Maskiner til vaskeri, Nordlandssykehuset HF avd Stokmarknes Maskiner til vaskeri, Nordlandssykehuset HF avd Stokmarknes Инфо Версия 2 URL http://dk.mercell.com/permalink/36464467.aspx Тип закупки Тендер Процедура приобретения Open procedure Дата публикации 10.01.2013

Detaljer

v/ Anita Brekken, leder av Rådgivningsgruppen Russlandssamarbeide, hygienesykepleier/tbc-koordinator

v/ Anita Brekken, leder av Rådgivningsgruppen Russlandssamarbeide, hygienesykepleier/tbc-koordinator Samarbeide i Barentsregionen fra Kirkenes Sykehus Helse Finnmark v/ Anita Brekken, leder av Rådgivningsgruppen Russlandssamarbeide, hygienesykepleier/tbc-koordinator Dette skal handle om: Helsesamarbeide,

Detaljer

Original instructions. Tiger 2-15 kw ... 10 ... 8 ... 12 ... 6 ... 15 ... 28 ... 22 ... 20 ... 25 ... 18

Original instructions. Tiger 2-15 kw ... 10 ... 8 ... 12 ... 6 ... 15 ... 28 ... 22 ... 20 ... 25 ... 18 Original instructions Tiger - 15 kw SE... 6 GB... 8 NO... 10 FR... 1 DE... 15 FI... 18 IT... 0 NL... PL... 5 RU... 8 B o C kw Tiger - 15 kw C B A C A A B C P1, P31, P33, P53 90 450 390 P93 350 530 480

Detaljer

Hvordan sikre at pasienter i hjemmesykepleien får tilstrekkelig ernæring?

Hvordan sikre at pasienter i hjemmesykepleien får tilstrekkelig ernæring? Hvordan sikre at pasienter i hjemmesykepleien får tilstrekkelig ernæring? ------------- ------------- Individuell Bacheloroppgave i sykepleie Kandidatnummer: 9124 Diakonhjemmets høyskole 22. Mai 2009 Avdeling

Detaljer

Gloser 24 Вну@чка Сти@на

Gloser 24 Вну@чка Сти@на 1 Соседи 3 Словарь Глава 24 Gloser 24 Вну@чка Сти@на ватру@шкa vatrusjka (rund flat bolle med fyll oppå) vatrusjka (rund flat bolle med fyll oppå) вско@ре snart snart всплакну@ть pf. (kortvarig) å gråte

Detaljer

Produkt & skötselbeskrivning

Produkt & skötselbeskrivning S Produkt & skötselbeskrivning Produkt Handdukstork 50x69 Artikelnr 55690 Vit 55695 Silver 55699 Krom Allmänt: Svedbergs handdukstork består i av pulverlackerad eller krommaterad stål. För att handdukstorken

Detaljer

DSA25000 SL RUS DA SV NO FI. Navodila za uporabo. Инструкция по эксплуатации Brugsvejledning. Instruktionsmanual. Bruksanvisning.

DSA25000 SL RUS DA SV NO FI. Navodila za uporabo. Инструкция по эксплуатации Brugsvejledning. Instruktionsmanual. Bruksanvisning. DSA25000 SL RUS DA SV NO FI Navodila za uporabo Инструкция по эксплуатации Brugsvejledning Instruktionsmanual Bruksanvisning Käyttöohjekirja OPOZORILO! Za normalno delovanje vaše zamrzovalne naprave, ki

Detaljer

Norsk. Brukerhåndbok M00069100NO. TM-T88V Brukerhåndbok 1

Norsk. Brukerhåndbok M00069100NO. TM-T88V Brukerhåndbok 1 Brukerhåndbok M00069100NO TM-T88V Brukerhåndbok 1 Alle rettigheter. Ingen deler av denne utgivelsen skal gjengis, lagres i et sporbart system eller overføres på noen måte, hverken elektronisk, mekanisk,

Detaljer

OPEL COMBO Instruksjonsbok

OPEL COMBO Instruksjonsbok OPEL COMBO Instruksjonsbok Innhold Innledning... 2 Kort og viktig... 6 Nøkler, dører og vinduer... 19 Seter og sikkerhetsutstyr... 32 Oppbevaring og transport... 56 Instrumenter og betjeningselementer...

Detaljer

innhold Innledning... 2

innhold Innledning... 2 Innledning....................... 2 innhold Kort og viktig.................... 5 Nøkler, dører og vinduer........ 17 Seter og sikkerhetsutstyr....... 30 Oppbevaringsplasser........... 49 Instrumenter og

Detaljer

Фонд оценочных средств для проведения промежуточной аттестации обучающихся по дисциплине

Фонд оценочных средств для проведения промежуточной аттестации обучающихся по дисциплине Б.3.Б.3 Второй иностранный язык (норвежский) Фонд оценочных средств для проведения промежуточной аттестации обучающихся по дисциплине Общие сведения 1. Кафедра Иностранных языков 2. Направление подготовки

Detaljer

OPEL CORSA Instruksjonsbok

OPEL CORSA Instruksjonsbok OPEL CORSA Instruksjonsbok Innhold Innledning... 2 Kort og viktig... 6 Nøkler, dører og vinduer... 20 Seter og sikkerhetsutstyr... 34 Oppbevaring og transport... 56 Instrumenter og betjeningselementer...

Detaljer

OPEL Meriva Instruksjonsbok

OPEL Meriva Instruksjonsbok OPEL Meriva Instruksjonsbok Innhold Innledning... 2 Kort og viktig... 6 Nøkler, dører og vinduer... 19 Seter og sikkerhetsutstyr... 34 Oppbevaring og transport... 60 Instrumenter og betjeningselementer...

Detaljer

OPEL MOKKA Instruksjonsbok

OPEL MOKKA Instruksjonsbok OPEL MOKKA Instruksjonsbok Innhold Innledning... 2 Kort og viktig... 6 Nøkler, dører og vinduer... 19 Seter og sikkerhetsutstyr... 33 Oppbevaring og transport... 53 Instrumenter og betjeningselementer...

Detaljer

OPEL MOVANO Instruksjonsbok

OPEL MOVANO Instruksjonsbok OPEL MOVANO Instruksjonsbok Innhold Innledning... 2 Kort og viktig... 6 Nøkler, dører og vinduer... 19 Seter og sikkerhetsutstyr... 38 Oppbevaring og transport... 65 Instrumenter og betjeningselementer...

Detaljer

Konstruksjoner med tallord i russisk - et overkommelig problem i norsk skole

Konstruksjoner med tallord i russisk - et overkommelig problem i norsk skole Konstruksjoner med tallord i russisk et overkommelig problem i norsk skole RUS3950 Liudmila Dvoynikova Mastergradsoppgave i russisk integrert 10 sp PPU Fakultet for humaniora, samfunnsvitenskap og lærerutdanning

Detaljer

OPEL ANTARA. Instruksjonsbok

OPEL ANTARA. Instruksjonsbok OPEL ANTARA Instruksjonsbok Innhold Innledning... 2 Kort og viktig... 6 Nøkler, dører og vinduer... 19 Seter og sikkerhetsutstyr... 33 Oppbevaring og transport... 55 Instrumenter og betjeningselementer...

Detaljer

OPEL ZAFIRA TOURER Instruksjonsbok

OPEL ZAFIRA TOURER Instruksjonsbok OPEL ZAFIRA TOURER Instruksjonsbok Innhold Innledning... 2 Kort og viktig... 6 Nøkler, dører og vinduer... 20 Seter og sikkerhetsutstyr... 36 Oppbevaring og transport... 66 Instrumenter og betjeningselementer...

Detaljer

Gloser 33 Друзья@ встреча@ются и расстаю@тся

Gloser 33 Друзья@ встреча@ются и расстаю@тся 1 Соседи 3 Словарь Глава 33 Gloser 33 Друзья@ встреча@ются и расстаю@тся Анзе@р Anzer, en av øyene i øygruppa Solovki Anzer, ei av øyene i øygruppa Solovki бере@менная gravid gravid бере@чь сбере@чь, å

Detaljer

Høringsuttalelse NOU2004:20 Ny utlendingslov

Høringsuttalelse NOU2004:20 Ny utlendingslov Krise- og rådgivningstelefonen for fedre: 4047 2024 Kommunal- og regionaldepartementet Eidsvoll, 31. mars 2005 Postboks 8112 Dep 0032 OSLO Deres ref: 04/3411-12 KAB Vår ref: NOU2004:20 Høringsuttalelse

Detaljer

2015/EØS/39/07 Forhåndsmelding om en foretakssammenslutning (Sak M.7667 Danaher/Pall) Sak som kan bli behandlet etter forenklet framgangsmåte...

2015/EØS/39/07 Forhåndsmelding om en foretakssammenslutning (Sak M.7667 Danaher/Pall) Sak som kan bli behandlet etter forenklet framgangsmåte... NORSK utgave EØS-tillegget til Den europeiske unions tidende I EØS-ORGANER 1. EØS-komiteen II EFTA-ORGANER 1. EFTA-statenes faste komité ISSN 1022-9310 Nr. 39 22. årgang 9.7.2015 2. EFTAs overvåkningsorgan

Detaljer

RC DRIVING HELICOTER BLADE. N: Bruksanvisning DK: Betjeningsvejledning

RC DRIVING HELICOTER BLADE. N: Bruksanvisning DK: Betjeningsvejledning R RIVIN LIOTR LA N: ruksanvisning K: etjeningsvejledning 20 308 9679 A 3 ON O R L 4 1 2 3. ON O R L 2. OPN 3x (AA) 3 6 7 1 2 4 5 3 x (AAA) OK R L NORSK A I Oversikt over chassis nede 1 På/av bryter 2 atterirom

Detaljer

Gloser 7 Паралле@льное чте@ние

Gloser 7 Паралле@льное чте@ние 1 Соседи 3 Словарь Глава 7 Gloser 7 Паралле@льное чте@ние бога@тство rikdom rikdom ве@рсия versjon versjon всё же like fullt like fullt вы@вод konklusjon, slutning konklusjon, slutning городни@чий (historisk)

Detaljer

Gloser 6 Стра@нный вопро@с

Gloser 6 Стра@нный вопро@с 1 Соседи 3 Словарь Глава 6 Gloser 6 Стра@нный вопро@с а@втор forfatter forfattar безнра@вственно umoralsk umoralsk би@знес business, handel business, handel де@ятельность virksomhet verksemd конча@ться

Detaljer

ABLOY EL572, EL573 Motor lås, Motorlås, Motor lock, Ìîòîðíûé çàìîê

ABLOY EL572, EL573 Motor lås, Motorlås, Motor lock, Ìîòîðíûé çàìîê ABLOY EL572, EL573 Motor lås, Motorlås, Motor lock, Ìîòîðíûé çàìîê An ASSA ABLOY Group brand ASSA ABLOY 167.5 167.5 R Innehållsförteckning SVENSKA Contents ENGLISH TEKNISK SPECIFIKATION... 3 STANDARDS...

Detaljer

Kære Kunde, Gigaset Communications GmbH er retlig efterfølger til Siemens

Kære Kunde, Gigaset Communications GmbH er retlig efterfølger til Siemens EN DE FR IT NL ES PT Dear Customer, Gigaset Communications GmbH is the legal successor to Co. KG (SHC), which in turn continued the Gigaset business of Siemens AG. Any statements made by Siemens AG or

Detaljer

HR SLO RUS GR SK CZ H PL P E I N FI DK S NL F GB D LV LT EST AL BG TR RO UA SRB. AccuJet 18-Li Art. 9333-20

HR SLO RUS GR SK CZ H PL P E I N FI DK S NL F GB D LV LT EST AL BG TR RO UA SRB. AccuJet 18-Li Art. 9333-20 AccuJet 18-Li Art. 9333-20 D Betriebsanleitung Kabelloser Bläser GB Operating Instructions Cordless blower F Mode d emploi Souffleur sans cordon L Gebruiksaanwijzing Snoerloze bladblazer S Bruksanvisning

Detaljer

Gloser 3 Жи@ли-бы@ли. Соседи 3 Словарь Глава 3. вдоба@вок i tillegg i tillegg верну@ться возвраща@ться. диссерта@ция avhandling avhandling.

Gloser 3 Жи@ли-бы@ли. Соседи 3 Словарь Глава 3. вдоба@вок i tillegg i tillegg верну@ться возвраща@ться. диссерта@ция avhandling avhandling. 1 Соседи 3 Словарь Глава 3 Gloser 3 Жи@ли-бы@ли вдоба@вок i tillegg i tillegg верну@ться возвраща@ться возвраща@ться å vende tilbake å vende tilbake верну@ться диссерта@ция avhandling avhandling допи@сывать

Detaljer

Fra trailer til tog? Rammebetingelser for handel og transport av norsk oppdrettslaks og ørret til det russiske markedet 1

Fra trailer til tog? Rammebetingelser for handel og transport av norsk oppdrettslaks og ørret til det russiske markedet 1 Fra trailer til tog? Rammebetingelser for handel og transport av norsk oppdrettslaks og ørret til det russiske markedet 1 Frode Nilssen 1 og Christel Elvestad 2 1 Nofima Marked, Nofima Marin AS, Muninbakken

Detaljer

Et nytt handelspolitisk landskap - Betydning for Norge og sjømatnæringa. Christel Elvestad Postdoc, Handelshøyskolen

Et nytt handelspolitisk landskap - Betydning for Norge og sjømatnæringa. Christel Elvestad Postdoc, Handelshøyskolen Et nytt handelspolitisk landskap - Betydning for Norge og sjømatnæringa Christel Elvestad Postdoc, Handelshøyskolen Universitetet i Nordland, Høgskolene i Nord-Trøndelag og Nesna 12.000 ansatte, 1.200

Detaljer

Gloser 26 Долг вое@нного

Gloser 26 Долг вое@нного 1 Соседи 3 Словарь Глава 26 Gloser 26 Долг вое@нного авиа@ция luftfart luftfart бо@льший større større komp. av большо@й быть за (+ akk.) å være for (noe) б. про@тив (+ gen.) å være mot (noe) å vere for

Detaljer

B TB Stain Kits and Reagents (TB-fargingskit og reagenser)

B TB Stain Kits and Reagents (TB-fargingskit og reagenser) B TB Stain Kits and Reagents (TB-fargingskit og reagenser) 882020JAA(03) 204-08 Norsk TB Stain Kit K TB Carbolfuchsin KF TB Decolorizer TB Brilliant Green K TB Stain Kit ZN TB Carbolfuchsin ZN TB Decolorizer

Detaljer

communicare 2014 Hovedtema: Ungdomsskolen - et fagdidaktisk tidsskrift fra Fremmedspråksenteret side 4 51

communicare 2014 Hovedtema: Ungdomsskolen - et fagdidaktisk tidsskrift fra Fremmedspråksenteret side 4 51 communicare 2014 - et fagdidaktisk tidsskrift fra Fremmedspråksenteret Min språklæring Elever i ungdomsskolen og videregående skole s. 4 Praktisk tilnærming i fremmedspråkundervisningen Gunn-Elin Heimark

Detaljer

Oppgave uke 4 - Mikroøkonomi 1. Innledning

Oppgave uke 4 - Mikroøkonomi 1. Innledning Ronny Johansen, student id.:0892264 rojo@lundbeck.com Oppgave uke 4 - Mikroøkonomi Innledning En bedrift som skal selge sitt produkt på forskjellige markeder står ovenfor flere utfordringer når de skal

Detaljer

Offentlig journal. Søknad og CV - Fagkokk Institusjon/Kokk med fagbrev - st. ref. (2016/1885) 2016/1885-2 13163/2016 11.04.2016 31.03.

Offentlig journal. Søknad og CV - Fagkokk Institusjon/Kokk med fagbrev - st. ref. (2016/1885) 2016/1885-2 13163/2016 11.04.2016 31.03. Offentlig journal Seleksjon: Rapport generert:, Dokumenttype:,U, Status: J,A 11.04.2016 nnhold: Søknad og CV - Fagkokk nstitusjon/kokk med fagbrev - st. ref. (2016/1885) nstitusjonskokk med fagbrev/kokk

Detaljer

Respons Ukraina: Mobilisering til militæret

Respons Ukraina: Mobilisering til militæret Respons Ukraina: Mobilisering til militæret Hva innebærer mobiliseringen til militæret? Hvilke grupper blir ikke innkalt til mobilisering? Hvor mange blir innkalt? Hvordan foregår innkallingen? Møter de

Detaljer

Utbytte Avkastning Oppstart : 26. mai 2003

Utbytte Avkastning Oppstart : 26. mai 2003 Utbytte Avkastning Oppstart : 26. mai 2003 Rapport pr. : BEHOLDNINGSSAMMENDRAG Markedsverdi Andel (%) INNSKUDD / PENGEMARKED 155 736,27 3,42 AKSJER 3 241 755,70 71,19 EGENKAPITALBEVIS 1 156 032,20 25,39

Detaljer

PBC19-10766. Sisätilojen haukunnanhallinta Skallkontroll inomhus Innendørs bjeffekontroll Indendørs gøkontrol. Устройство контроля лая в помещении

PBC19-10766. Sisätilojen haukunnanhallinta Skallkontroll inomhus Innendørs bjeffekontroll Indendørs gøkontrol. Устройство контроля лая в помещении Käyttöopas Bruksanvisning Bruksanvisning Betjeningsvejledning Пособие по эксплуатации Operating Guide PBC19-10766 Sisätilojen haukunnanhallinta Skallkontroll inomhus Innendørs bjeffekontroll Indendørs

Detaljer

Respons Serbia: Etniske albanere fra Kosovo

Respons Serbia: Etniske albanere fra Kosovo Respons Serbia: Etniske albanere fra Kosovo Problemstilling/spørsmål: 1. Vil en kosovoalbaner ha tilgang på nasjonalt ID-kort og bostedsregistrering i Serbia, formelt og i praksis? 2. Vil en kosovoalbaner

Detaljer

HR SLO RUS GR SK CZ H PL P E I N FI DK S NL F D GB LV LT EST AL BG TR RO UA SRB. TCS 720/20 Art. 8868

HR SLO RUS GR SK CZ H PL P E I N FI DK S NL F D GB LV LT EST AL BG TR RO UA SRB. TCS 720/20 Art. 8868 GB Operation Instructions Telescopic Pruner D Betriebsanleitung Teleskop-Hochentaster F Mode d emploi Élagueuse sur perche L Gebruiksaanwijzing Telescopische stokzaag S Bruksanvisning Teleskopkvistsåg

Detaljer

GARDENA FIN. Accu-Kettensäge. CST 2018-Li Art. 8865. Betriebsanleitung

GARDENA FIN. Accu-Kettensäge. CST 2018-Li Art. 8865. Betriebsanleitung P FI GB F I E DK S L D GARDEA Accu-Kettensäge CST 2018-Li Art. 8865 D GB F L S DK FI I E P PL H Betriebsanleitung Accu-Kettensäge Operating Instructions Battery Chainsaw Mode dʼemploi Tronçonneuse sans

Detaljer

Gloser 13 Короле@вская а@рка

Gloser 13 Короле@вская а@рка 1 Соседи 3 Словарь Глава 13 Gloser 13 Короле@вская а@рка а@рка ark, bue, portal ark, boge, portal возража@ть å innvende, protestere å innvende, protestere возрази@ть вуз (вы@сшее уче@бное заведе@ние) høyere

Detaljer

Øyvind Bockelie. Genitiv 2 i moderne russisk

Øyvind Bockelie. Genitiv 2 i moderne russisk Øyvind Bockelie Genitiv 2 i moderne russisk RUS-3910:Mastergradsoppgave i russisk språk Det humanistiske fakultet Universitetet i Tromsø Våren 2008 Forord Jeg vil først og fremst gi en stor takk til min

Detaljer

EØS-tillegget. NORSK utgave. til Den europeiske unions tidende. Nr. 74 ISSN 1022-9310. 20. årgang 20.12.2013 EØS-ORGANER. 1. EØS-komiteen EFTA-ORGANER

EØS-tillegget. NORSK utgave. til Den europeiske unions tidende. Nr. 74 ISSN 1022-9310. 20. årgang 20.12.2013 EØS-ORGANER. 1. EØS-komiteen EFTA-ORGANER NORSK utgave EØS-tillegget til Den europeiske unions tidende I EØS-ORGANER 1. EØS-komiteen II EFTA-ORGANER 1. EFTA-statenes faste komité ISSN 1022-9310 Nr. 74 20. årgang 20.12.2013 2. EFTAs overvåkningsorgan

Detaljer

DatamedFT Brukerhåndbok

DatamedFT Brukerhåndbok DatamedFT Brukerhåndbok Datamed LLC DatamedFT v2.2 Doc ID DMD-10100-00700-NO Rev A 3/2014 COPYRIGHT Copyright Datamed LLC. Ettertrykk forbudt. Hel eller delvis kopiering er forbudt uten forhåndssamtykke

Detaljer

Kære Kunde, Gigaset Communications GmbH er retlig efterfølger til Siemens

Kære Kunde, Gigaset Communications GmbH er retlig efterfølger til Siemens EN DE FR IT NL ES PT Dear Customer, Gigaset Communications GmbH is the legal successor to Siemens Home and Office Communication Devices GmbH & Co. KG (SHC), which in turn continued the Gigaset business

Detaljer

INSTALLATION AND USE MONTAGE ET UTILISATION INSTALLATIE EN GEBRUIK

INSTALLATION AND USE MONTAGE ET UTILISATION INSTALLATIE EN GEBRUIK D GB F NL INSTALLATION UND GEBRAUCH Der Mindestabstand zwischen dem Kochfeld und der unteren Kante der Dunstabzugshaube MUSS bei Elektroplatten 50 cm und bei Gas- oder kombinierten Herden 65 cm betragen.

Detaljer

«Медицинские симптомы»

«Медицинские симптомы» Русско-англо-шведско-финский Глоссарий «Медицинские симптомы» www.vardsvenska.fi Swedish for Health Care Personnel абстинентный синдром withdrawal symptoms avvänjningssymptom vieroitusoireet авитаминоз

Detaljer

GB F D Betriebsanleitung CZ Návod k obsluze GB Operating Instructions SK Návod na obsluhu F Mode d emploi GR ËÁ Ú ÛË

GB F D Betriebsanleitung CZ Návod k obsluze GB Operating Instructions SK Návod na obsluhu F Mode d emploi GR ËÁ Ú ÛË E I N FI DK S NL F GB D 5500/3 Art. 1461 6000/4 Art. 1468 P D Betriebsanleitung Tauch-Druckpumpe GB Operating Instructions Submersible Pressure Pump F Mode d emploi Pompe immergée pour arrosage NL Gebruiksaanwijzing

Detaljer

HR SLO RUS GR SK CZ H PL P E I N FI DK S NL F D GB LV LT EST AL BG TR RO UA SRB. AccuCut Li Art. 9850

HR SLO RUS GR SK CZ H PL P E I N FI DK S NL F D GB LV LT EST AL BG TR RO UA SRB. AccuCut Li Art. 9850 GB Operation Instructions Grass Shear D Betriebsanleitung Grasschere F Mode d emploi Cisaille à gazon NL Gebruiksaanwijzing Grasschaar S Bruksanvisning Grässax DK Brugsanvisning Græssaks FI Käyttöohje

Detaljer

HR SLO RUS GR SK CZ H PL P E I N FI DK S NL F GB D LV LT EST AL BG TR RO UA SRB. Art. 8885 Art. 8886 Art. 8893 Art. 8895

HR SLO RUS GR SK CZ H PL P E I N FI DK S NL F GB D LV LT EST AL BG TR RO UA SRB. Art. 8885 Art. 8886 Art. 8893 Art. 8895 Art. 8885 Art. 8886 Art. 8893 Art. 8895 D Betriebsanleitung Accu-Schere GB Operating Instructions Accu Shears F Mode d emploi Cisailles sur accu L Gebruiksaanwijzing Accuschaar S Bruksanvisning Accu-sax

Detaljer

INSTALLERINGSVEILEDNING

INSTALLERINGSVEILEDNING INSTALLERINGSVEILEDNING ERHQ006BAV ERHQ007BAV ERHQ008BAV ERLQ006BAV ERLQ007BAV ERLQ008BAV CE - ATITIKTIES-DEKLARACIJA CE - ATBILSTĪBAS-DEKLARĀCIJA CE - VYHLÁSENIE-ZHODY CE - UYUMLULUK-BİLDİRİSİ CE - IZJAVA

Detaljer

UNIVERSUM TOP 100 A GLOBAL PREMIUM COMMUNICATION CHANNEL

UNIVERSUM TOP 100 A GLOBAL PREMIUM COMMUNICATION CHANNEL UNIVERSUM TOP 100 A GLOBAL PREMIUM COMMUNICATION CHANNEL RELEASES 2014 www.universumglobal.com CONCEPT UNIVERSUM TOP 100 UNIVERSUM TOP 100 is a media concept designed to communicate the results from the

Detaljer