igru 16 strana dodatka ORCHESTRA PLUS - Konci vremena Ani Rado{evi}

Save this PDF as:
 WORD  PNG  TXT  JPG

Størrelse: px
Begynne med side:

Download "igru 16 strana dodatka ORCHESTRA PLUS - Konci vremena Ani Rado{evi}"

Transkript

1 19/20 åasopis za umetniåku igru S. Artel / R. Bertije / E. Hrvatin A. Antonijevi} / N. Kokotovi} J. Grigorovi~ / D`. Nojmajer M. Ludijer strana dodatka ORCHESTRA PLUS - Konci vremena Ani Rado{evi}

2 Poãtovani åitaoåe, Ovim dvobrojem pokuãali smo da premostimo skoro åitavu godinu dana neizlaæenja naãega lista, pre svega iz Vama veñ dobro poznatih finansijskih razloga. Priåa je stara, dosadna, neprijatna S njom ne æelimo da Vas optereñujemo. Ona je naã problem koji ñemo uspeti (ili moæda neñemo) da reãimo u bliskoj buduñnosti. I ovoga puta izaãli smo samo zahvaljujuñi skromnoj finansijskoj pomoñi Ministarstva za kulturu Republike Srbije i Sekretarijata za kulturu grada Beograda. Ali, ono ãto je za nas gotovo isto toliko vaæno je da smo izaãli i zahvaljujuñi velikom broju åasnih potpisnika svojih tekstova, koji su zajedno sa nama pripremili ovaj broj. Njihova æelja da piãu za Orchestru, neka vrsta obaveznosti i duænosti koju oseñaju pri tom, za nas je mnogo vaænija od åetiri broja sa kojima kasnimo. Imati takav tim vrsnih i iskusnih kritiåara, mladih koji kale svoja pera, vernih dopisnika iz inostranstva (a svi bez ikakve materijalne nadoknade), san je mnogih redakcija. Smatrajte nas zadovoljnim i sreñnim zbog toga. Kaæu da nije dobro imati samo pozitivne kritike. Valja dobiti i po koju negativnu nad kojom se umetnik, stvaralac, svaki åovek, pa tako i urednik, zamisli. U naãu redakciju stiglo je i jedno takvo, verujemo dobronamerno, ali oãtrim tonovima obojeno pismo naãe åitateljke, naslovljeno kao Orchestra non grata u baletskim ãkolama. Objavili smo ga na strani 103. u rubrici Orchestra mail, pored pisma iz Njujorka, koje pak ima sasvim drugi, afirmativni ton. Kao glavni i odgovorni urednik sa zadovoljstvom bih i polemisala sa svima koji brinu da naã åasopis bude joã bolji. Ali, to zahteva jednu mnogo duæu priåu. Ipak, ovaj mali prostor zloupotrebiñu za pravo na sopstveno miãljenje. Dakle, Orchestra nije poæeljno ãtivo u baletskim ãkolama Beograda i Novog Sada. Zaãto? Zato ãto se povremeno na naãim stranicama kritiåki o njima piãe. Nije pedagoãki, kaæu oni koji tu zabranu sprovode, da uåenici o svojim uåiteljima igre i o kvalitetu nastave proåitaju ma ãta loãe. Kakva zabluda! Oni, uåenici, na veliko iznenaðenje zabranitelja, veñ imaju razvijeno kritiåko miãljenje i taåno znaju da procenjuju kvalitet nastave koja im se nudi, znanje pedagoga, svoje potrebe. Dakle, ãtititi ih od tih kritiåkih tonova potpuno je besmisleno. Skoro je potcenjivaåki. Oni su zreli i analitiåni, i åitaju Orchestru, ne brinite (postoje razna prodajna mesta i drugi naåini da se do nje doðe), i verujem u njoj pronalaze, po mom miãljenju, gotovo sve ãto bi ih moglo interesovati. Kad je reå o nedovoljnoj zastupljenosti naãe igraåke scene u listu, moram odgovoriti da bogatstvo i igraåka ponuda naãih pozoriãnih kuña diktira i sadræaj naãeg lista. Nije nam se (ni ti ñe!) deãavalo da veliki igraåki dogaðaj ili izuzetnu umetniåku kreaciju zaobiðemo. Na naãim stranicama æeleli smo i æelimo one koji imaju da kaæu neãto novo. Obilje tekstova iz sveta, koji se samo u Orchestri mogu proåitati, smatramo neophodnim i dragocenim u dugogodiãnjoj informativnoj blokadi. Viãe saznati o drugima ne bi trebalo da iritira. Naprotiv. Meni kao glavnom uredniku ne smeta jedanaest isto potpisanih tekstova u ovom broju naãeg vernog, vrednog i dragocenog njujorãkog dopisnika. Mene kao urednika zanima suãtina samih tekstova, kritiåki ugao i raznovrsje ameriåke igraåke ponude. Eto, neke ñe moæda raæalostiti ãto ñe se u tim okvirima i dalje kretati nas ureðivaåki koncept. I obeñavamo isti kvalitet i visok nivo opreme, koji poneko naziva luksuzom. Ako priåa o baletu nije ilustrovana kvalitetnom fotografijom, sve je uzaludan posao. A naãe ambicije su da trajemo dugo, dugo u kuñnim i dræavnim bibliotekama. Da u Gutenbergovoj galaksiji ostavimo dugoveåan trag o igri ovog vremena. Marija Jankoviñ, glavni i odgovorni urednik Baletski pedagog, koreograf i igraå iz Engleske Endru Piter Ginvud (Andrew Peter Greenwood) postavljen je na mesto direktora Baleta Srpskog narodnog pozoriãtau Novom Sadu u junu godine. Åestitamo! Redakcija Apology In Orchestra 17/18 was published an interview with Mr. Jiri Kylian (until recently artistic director of NDT, and one of the most important choreographer of the world.) We signed Mr. Hartmut Regitz only as an author of this inspiring text. Mr. Regitz is also the editor of the magazine Ballet-Tanz from which the integral talk was taken over. We sincerelly apologize to Mr. Regitz for this irritation. Editorial board Åasopis pomoglo Ministarstvo kultur e Republike Srbije i Sekr etarijat za kulturu grada Beograda

3 CENA 350,00 DINARA Godiãnja pretplata (åetiri broja): 700,00 din / za inostranstvo 80 DEM / 36 $ / 41 E Prodajna mesta: Narodno pozoriãte (biletarnica); Knjiæare: Aleksandar Beliñ ; Stubovi kulture (Beograd / Uæice / Kragujevac / Kruãevac); Nolit (prod. 8); Nauåno delo ; Srpska knjiæevna zadruga ; Sava centar Prosveta; Plato i Baletski studio Orchestra. Ivana Milovanoviñ, osnivaå i direktor Marija Jankoviñ, glavni i odgovorni urednik Mirjana Zdravkoviñ, kritiåar åasopisa Nadeæda Mosusova, urednik dodatka Ålanovi redakcije: Mr Vesna Kråmar, teatrolog Minja Katiñ-Ãerban, novinar-saradnik Ivana Milanoviñ, novinar-saradnik Tijana Blagojeviñ, struåni saradnik Sekretarica redakcije: Jadranka Rastoviñ Prodaja i marketing: Nenad Stanojeviñ, Stalni saradnici: Nela Antonoviñ, Dobrila Doãen, Viãnja Ðorðeviñ, Milena Jaukoviñ, Milica Jovanoviñ, Jelena Kajgo, Marijana Komljenoviñ, Vera Kostiñ, Ivan Medenica, Anika Radoãeviñ, Isidora Staniãiñ, Teodora Sujiñ, Ksenija Ãukuljeviñ-Markoviñ, Vesna Vukajloviñ, Milica Zajcev Dopisnici iz inostranstva: Xenia Rakic (Njujork) Judith Otten (Njujork) Jekaterina Belova (Moskva) Zoja Bojiñ (Sidnej) Biserka Iliñ (Berlin) Dragoslava Koprivica (Pariz) Helen Ciolkoviå (Pariz) Tamara Tomiñ - Vajagiñ (Toronto) Breda Pretnar (Ljubljana) Mladen Mordej - Vuåkoviñ (Zagreb) Emilija Dæipunova (Skoplje) Maria Softsi (Solun) Grafiåko oblikovanje: Nenad Bañanoviñ Grafiåko oblikovanje dodatka: Duãan Ãeviñ Web Mistress: Tea Nikoliñ Adresa redakcije: Ñirila i Metodija 2a/III, Beograd, Fax/tel (posle 16 h ); Devizni raåun: CHASE MANHATTAN BANK AG, FRANKFURT/M, FR GERMANY SWIFT: CHASDEFX (na ime Ivana Milovanoviñ) Kompjuterski unos teksta: Jadranka Rastoviñ i Dejan Vuceliñ Ãtampa: Grafonin, Francuska 3, Beograd, tel Rukopisi se ne vrañaju. ISSN Sadr`aj (19/20) Jugoslavija ( 011 & 021 ) 2 Intervju: S. Artel 10 Intervju: R. Bertije 20 Gosti beogradskog Baleta 24 Engleska 36 Pismo iz Italije 39 Francuska 40 Gr~ka 48 Intervju: E. Hrvatin 52 Hrvatska 53 Kanada 57 Intervju: A. Antonijevi} 62 Ma arska 65 Monako 66 Nema~ka 68 Intervju: N. Kokotovi} 70 Rusija 72 Intervju: J. Grigorovi~ 76 Slovenija 78 NYCB repertoar 80 SAD 82 [vajcarska 93 Intervju M. Ludijer 98 Intervju: D`. Nojmajer 99 Baletska lo`a: D. Joci} 100 Baletska lo`a: I. Rimestad 101 Repertoari 102 Orchestra mail 103 Se}anja 105 Info i najave takmicenja 109 O~ima medicinskog stru~njaka 114 Rezime 118 UBUS / Verovali ili ne?!? 120 naslovna strana: Aleksandar Antonijeviñ, Nacionalni balet Kanade 1 Orchestra ( - ) 2001.

4 ju~e, danas, sutra... /011/ Organizacija rada premijera Me unarodnog ART centra KPGT Nazvala sam budu}nost In spirisana idejama ameri~kog in`enjera Gilbreta Franka ( ) o najefikasnijoj organizaciji rada u kapitalisti~kom sistemu, Isidora Stani{i}, koreograf savremenog smera, ironi~no nam predo~ava tragi~ne posledice nau~ni~ke ekonomi~nosti. Dovode}i do apsurda Gilbretove ideje o minimalnim ( terbling ) kretnjama u funkciji dru{tvene upotrebljivosti ljudskog bi}a, koreografkinja ve} prostornim razme{tajem individua u odeljke za stvari, postavljaju}i publiku u centar zbivanja, omogu}ava da istovremeno budemo gledaoci, u~esnici, svedoci, sau~esnici i mecene istorijskog napretka ka pravilnoj upotrebi. Crni zidovi okoli{a, izdeljeni u boksove nalik zatvorskim }elijama, ispunjeni su organomatima (ne{to nalik ljudima), u su{tini namontiranim lutkama koje reaguju na sugestivna nare enja profesora-nau~nika, ispunjavaju}i organizovanim radom svaki deli} sekundi, meren Mocartovim taktovima klasi~ne ure enosti. Organomati udi{u vazduh pomo}u cev~ica kojima upravlja dr Gilbret (u izvanredno odmerenoj, maltene lirskoj glumi Filipa Gaji}a, tenorskog tembra). U sede}em i vise}em stavu, prikucani za stolice, tela i du{e u stuporu dru{tvene efikasnosti, glavni akteri, uprkos automatskim pokretima ruku, {aka, glave i nogu, ni za trenutak ne izbegavaju prikra}enost na planu du{e i tela. Tu zale enost podani~ke poslu{nosti, a u cilju dru{tvenog prilago avanja potrebama normatizovanog i visoko produktivnog dru{tva, najednom razvejava kopernikanski obrt. Na ~etvrtom planu prostora, preko puta kompjutera nau~nika Gilbreta dva otcepljenika, Mu{karac uz zvuke Arlezijanke iz [~edrinovog baleta Karmen, usporene do neprepoznatljivosti, razaraju svojom strasnom, plasti~nom, ekspresivnom igrom najsavremenijeg stila u{kopljeni~ki `ivot automata. Koreografska leksika obuhvata {irok raspon od minimalizma do uno{enja plastike i ekspresivnosti u laku atletiku. Posebno je impresivan Duet u nosi Mu{karca (naravno, bez pretenzija ka nekakvom vra}anju u matrijarhat). Igra~i su bosi i vrlo oskudno obu~eni u teget kostime. Veoma seksepilno i izra`ajno. Uo~ljiv je svaki poriv du{e i tela. Izvanrednoj Isidori Stani{i} i Predragu Raki}u pridru`uje se divlja, obesna, samosvesna igra pobunjenica, preciznih virtuoznih igra~ica Olge Ol}an i Ane Ignjatovi}. Uz zvuke Mocartove ^arobne frule kojom dominira mo}ni sopran Kraljice no}i, {estoro igra~a (solidni ^arni \eri} i Du{an Muri}, uz prethodno pomenute) u urnebesnom plesu postaju jedno telo i jedna du{a. Dok se obasjanom scenom ukazuje edenski prizor ~etvrtog zida, svetlost iz pozadine ocrtava u kontralihtu o`ivele figure koje se malo-pomalo zamagljuju dobijaju}i oblike plami~aka. Kao otisci d`inovskih figura na osvetljenom ekranu. Dok pokreti i muzika Mocartove Lacrimose zamiru, neka ~udna senka se sve vi{e i vi{e izdu`uje u dubinu scene, poput putanje koja probija zid. Izvanredno osmi{ljena koreografija i re`ija ipak ne bi uspele da pru`e mogu}nost razlikovanja zatvorenog od otvorenog tipa igre, da nije bilo prostornog dizajna Vi{nje Po{ti} i Martina Erde{a, kao i svetla Neda Ili}a. Utisku teskobe doprinelo je ne samo beskrajno penjanje uz stepeni{te ledene, memljive stare [e- }erane koja vonja na melasu, repu i drevna vremena, opiljke struganog drveta i pra{inu, ve} i sila- `enje niz stepenice sa Tavana Jovanovi}. Pri pogledu na hadske prizore haosa u jo{ neure enoj tvornici slatkih produkata, u`as od praznine uve}avalo je i cviljenje nekog napu{tenog psa. Zastra{uju}u ti{inu mraka remetio je jedva ~ujni glas II Mojsijeve knjige Izlaska: Izaberi ljude pravedne i u~i ih zakonima (Citat iz Isidorinog Programa). Mirjana Zdravkovi} Skoro }e deset sati. - Dobro jutro, Vera Kosti} je ovde, jesi li ti to Isidora? Odgovoru je trebalo dosta vremena da, jedva ~ujan, dopre do mog uha Kao da je sa naporom doputovao iz nekih daljina ili dubina. - Da, ja sam - Izvini shvatam, spavaj dalje, javi}u se kasnije. Oko podneva, Isidora Stani{i} bila je odmorna i spremna da me saslu{a. Htela sam mnogo toga da joj ka`em, a moje sino}nje odu{evljenje ponovo me obuze i pretvori se u bujicu re~i Isidora mo`da nije htela ili nije mogla da prekine moj emotivni monolog priznanja. - Slu{aj mala, da ti ka`em, bila sam sino} na tvojoj predstavi i, kao prvo, da zna{, ne volim da ~estitam jer i sama nerado primam ~estitanja bojim se da se tu mo`da krije u~tiva formalnost da su te uvek iste fraze samo paravan za ne re}i mnogo ili ni{ta ne re}i. Znam koliko te je predstava iscrpela, koliko te je ko{tala dilema, napora i strahova sav taj rad, pa }u divljenje i po{tovanje poku{ati da iska`em na svoj na~in. - Isidora ti ima{ pamet ti ima{ srca emocija, ti ima{ ma{te i nosi{ u sebi mnogo plemenite snage i li~nosti a i pedagogija ti nije strana, o njoj kasnije Bila sam sino} potresena i u jednom trenutku pobe`e mi suza. Uzimam vazduh Isidora }uti, pa }e re}i na onaj njen usporeni na~in: - Jao, gospo o Vera toliko ste mi lepih stvari rekli da ne znam - Prekidam je. - [ta zna~i lepih stvari, rekla sam samo istinu, moju istinu a ako ti se izgovorene re~i ~ine lepim i ako poma`u veri u to {to stvara{ utoliko bolje. jo{ ne{to da ti ka`em nerado primam savete, niti volim da ih dajem. Sada Isidora mene prekida brzometnim ka`ite, ka`ite mi. Nije znala da ho}u samo da je upozorim. - Molim te Isidora, ostani svoja, ima{ dragocene kvalitete ostani svoja, ne slu{aj nikoga ili bolje saslu{aj, ali uvek odlu~i po svome I da zavr{im, guraj, guraj guraj, sigurna sam da }e{ daleko sti}i a {to se pedagogije ti~e, postigla si da svi tvoji igra~i igraju stilom koji je tvom delu bio potreban, koji si ti htela. Ima{ li jo{ onu tvoju lepu macu? Bio je to deo telefonskog razgovora s mladom koleginicom, koreografom Isidorom Stani{i} nakon njenog koreografskog, rediteljskog i igra~kog ostvarenja baleta Organizacija rada. Ove redove ne treba ubrajati u klasi~ne baletske kritike jer oni to i nisu u uobi~ajenom smislu. Naprosto, to je odu{evljena dobrodo{lica iskusnog kolege pri susretu sa svestranim mladim umetnikom savremenog doba u ~iji dalji uspon verujem i nestrpljivo, s rado{}u, o~ekujem. Orchestra ( - )

5 Blanko Premijera Me unarodnog ART centra KPGT Ples na bunji{tu U i i proveri ima li tu koga? Da, ~udna komuna ~ije generacije ne prepoznajemo, ali ponaosob uspevamo da pratimo unutra{nja stanja igra~a ove pri~e, sme{tene u etno kutak ovih prostora. Tu su tarabe i merdevine, trono{ci i }upovi, slama i `ito na sve strane, ambijentalni koreni na{i paganski, po kojima se tumara poluanimalnim kretnjama. Iz privida harmonije za ~as se ulazi u konflikt, iz ne`ne erotske igre u bolno bacanje na pod i tresak. Uvek se negde odmeravamo `ena i ~ovek, dva ~oveka, `ena i `ena. U svim tim relacijama ima mnogo, mnogo ne`nosti i poetike, ~istote i naivnosti koja za tren dobija surovi obrt. Nismo li to mi u na{oj svakodnevici, u na{oj bliskoj pro{losti, u na{oj istoriji? Ome aj svoj prostor, pomeri kamene-me a{e tako kako tebi odgovara, {ta te briga za druge. To je moje!!! Koreograf, me utim, u jednom trenutku raskida i agresivno ~isti prostor koji tako li~i na nas i na{e naravi, da bi u jednoj ~istoj i svedenoj formi izvela iz vode tri igra~ice u mokrim haljecima ~iji bi ples, u dobrom koreografskom maniru Bojane Mladenovi}, mogao biti vrh te me{avine retkih travki (kako stoji u programu). U ovoj antipastorali u~estvuje solidan dvojac mu{kih igra~a, Predrag Raki} i Du{an Muri}, koji uz pomo} vrsnih modernih igra~ica Isidore Stani{i} i Bojane Mladenovi}, dobijaju na zna~aju, {to bi se moglo re}i i za mladu Sanju Vinkovi}. Koliko tempa i dinamike, i ta~no premerenih sekvenci ima u drugoj polovini tog koreografskog traganja, toliko razvu~enosti i rasutosti ima u prvoj. Krajnje je vreme da osnivamo Akademiju igre na kojoj bi se svakako na{ao predmet KOREOGRAFSKOG KOMA- DA. Marija Jankovi} 3 Orchestra ( - ) 2001.

6 Za nasuãni hleb Ohridska legenda premijera Baleta Narodnog pozori{ta S velikim uzbu enjem prisustvovali smo dvostrukom, {estom izvo enju Ohridske legende Stevana Hristi}a na sceni Narodnog pozori{ta u Beogradu, krunskom delu srpske, balkanske i svetske muzi~ke literature, u koreografiji, libretu i re`iji Lidije Pilipenko. Balet najavljen kao o~aravaju}a, naivna bajka s elementima fantastike (u dvostrukoj premijerskoj podeli 21. i 23. oktobra godine), ve} od prvog ~ina splasnuo je na{ entuzijazam. Naro~ito za~aravaju}e delovao je libreto i dramatur{ka obrada Hristi}eve partiture. Libreto je, na plakatu pozori{ta i u programu ozna~en kao delo Stevana Hristi}a, uostalom kao i partitura. Po{to je g a Pilipenko izmenila autenti~an Hristi}ev libreto, u~inilo nam se da najelementarnija u~tivost nala`e da se, iz po{tovanja prema kompozitoru ~ije delo zauzima najistaknutije mesto u srpskoj, balkanskoj i svetskoj ba{tini, Hristi}evo ime kao libretiste izbri{e iz programa i sa plakata. A mo`da i njegovo ime kao kompozitora, zbog mnogih izmena, preme{tanja i skra}ivanja Hristi}eve partiture ({to je pravo svakog stvaraoca pa i L. Pilipenko). Re~ je o Pas de deux (koji je Hristi} napisao godine za moskovsko izvo enje istoimenog baleta) i ukidanju kola: Grlice, Svatovskog, Biljana platno bele{e, Biljanine igre u tre}em ~inu, Bugarske, Gr~ke i Albanske igre, ili kori{}enju brojnih delova partiture u drugom kontekstu, a ne onom koji je odredio kompozitor, ukidanju dramske radnje (bez dozvole kompozitora, njegovih naslednika ili zastupnika) itd. Re~ju, zbog nepostojanja zakona koji bi na pravi na~in {titio autorsko pravo preminulih stvaralaca koreograf duguje izvinjenje Stevanu Hristi}u, makar ono bilo u vidu promene imena baleta. Jedino po{teno bilo bi napisati: Hommage Stevanu Hristi}u, u ~ast prvog izvo enja Legende; libreto, koreografija i re`ija: Lidija Pilipenko. Kao stvaralac, svako pa i g a Pilipenko ima slobodu, poput gospoda Boga; osim slobode da svojom ukida tu u slobodu. Po{to je koreograf (po na{em skromnom mi{ljenju) u dramatur{kom i muzi~kom pogledu stvorio neko nezavisno delo koje ima ~ari i mo`e biti dopadljivo onima koji ne poznaju duh, ambijentalnu zasnovanost i etni~koetnografske odlike Hristi}eve partiture i libreta, njegov kosmopolitizam u precizno obra enim tematskim celinama, odnosno, po{to je g a Pilipenko izneverila sam duh muzike, dinamiku, agogiki, ritam i metriku, prepokrila pauze i sinkope, uzlazne i silazne melodijske linije, poremetila transverzalna i linearna kretanja u muzici i igri, melodijske odlike i arhitekturu celokupnog dela, mogu}nost da predstava ostane na repertoaru postoji jedino ukoliko se izmeni ime baleta, a g a Pilipenko potpi{e sebe. I to na svim planovima. U ma{tovitim, koloristi~kim i formalno bogatim kostimima Bo`ane Jovanovi}, u fantasti~nom, naivno-bajkovitom i koloristi~ki spontanode~jem dekoru Borisa Maksimovi}a, u kojem ma{ta i stvarnost ~ine skladno jedinstvo, uz nezamislivo precizno dirigovanje maestra Angela [ureva, i prefinjeno izvo enje orkestra Narodnog pozori{ta, u ~ijem su se muziciranju odra`avale sve osobenosti Hristi}eve partiture i ma{te, prepoznavala se muzika kako Balkana, tako i ju`ne Srbije i Makedonije. U tom skladno povezanom delu i organskom proisticanju doga anja iz legende, mita i bajke, jedino su dramatur{ka obrada L. Pilipenko, labava fiksiranost likova, karaktera i karakteristika podneblja u jednoj neoklasi~no-romanti~arskoj koncepciji, delovale neodre eno. I bajke imaju svoje uzro~no-posledi~ne veze iz kojih proizlaze radnje, situacije, koraci, likovi, li~nosti, karakteri i karakteristike, ni u bajkama ne postoji neodre eno. Svaka bajka i legenda kriju, na simboli~an na~in, podsvest i tiplogiju ~itavih naroda. Miãa Mustapiñ Orchestra ( - )

7 Baletski ansambl Mila Dragiåeviñ i Konstantin Teãea Sa `aljenjem prime}ujemo da Mila Dragi~evi} i Ana Pavlovi} (Biljana), Konstantin Te{ea i Denis Kasatkin (Marko), Maja Kova~evi} (Proro~ica) i Dejan Kolarov (Sultan Zlohud) nisu dovoljno iskori{}eni kao igra~i s velikim dramskim potencijalom i tehni~ko-muzi~kim mogu}nostima. Izuzetak je Milica Bezmarevi} kao Biserka koja je nadvisila sve ostale svojom elegancijom i sugestivno{}u. Njihove role ostale su na nivou nerazvijenih, jedva dodirnutih uloga. A bajku nose junaci, makar bili i negativni. Stoga, oni moraju imati oblik, karakter i karakteristike. Na`alost sam koreograf jo{ nije izbrisao sve {to ~ini tradicionalno pozori{te i po{ao, na primer, putem Pine Bau{ koju interesuju podsvest, eros i improvizacija. G a Pilipenko mnogo gre{i ako misli da je u starinskom otkrila klju~ ne~eg novog. Milica Bezmareviñ kao Biserka Ipak, imaju}i u vidu vi{e interese pozori{ta, obiman rad g e Pilipenko proteklih godina, neobi~an trud svih sektora jedne institucije koja stavlja u pogon 780 radnika raznih profila, uklju~uju}i i materijalne izdatke za tehni~ku, likovnu i muzi~ku obradu predstave, imaju}i u vidu repertoarsku politiku i potrebu svih ~lanova za hlebom na{im nasu{nim, jedna, po mi{ljenju onih koji poznaju delo Stevana Hristi}a, neuspela predstava mogla bi biti i dalje na repertoaru samo ako bi se napisalo: U slavu Stevana Hristi}a od Lidije Pilipenko (dakle, bri{u}i njegovo ime kao libretiste). Tako bismo u`ivali svi (~ak i ja)! Mirjana Zdravkovi} 5 Orchestra ( - ) 2001.

8 Uzbudljivi trag zlatnog doba a nastankom, umetni~kim obele`jima, zna~ajem i postignutim uspesima Sbaleta ^udesni mandarin Dimitrija Parli}a, premijerno izvedenog godine u Narodnom pozori{tu u Beogradu, baletska javnost dobro je upoznata. Postoje mnogi pisani dokumenti, pozori{ne afi{e, video-snimci, delatnost istori~ara baleta koji se bave tim periodom i, naravno, reminiscencija kolega i prijatelja samog Dimitrija Parli}a. U takvoj situaciji nije nimalo lako pisati o ^udesnom mandarinu, a da se pri tome izbegnu stereotipne kvalifikacije i op{ta mesta. S druge strane, treba imati u vidu da su mnoge generacije na{ih igra~a formirane upravo na iskustvu tog zlatnog doba beogradskog Baleta, kako se ono naziva. To predstavlja jo{ jednu ote`avaju}u okolnost, jer kako uop{te pristupiti kritici baletskog ostvarenja, koje se smatra jednim od simbola perioda koji je obele`en epitetom zlatni. Ne mo`emo pogre{iti jedino u slu~aju ako se usredsredimo na osnovni zadatak ovog teksta, a to je, svakako, osvrt na nedavno odr`anu premijeru ^udesnog mandarina. Autenti~nu koreografiju Dimitrija Parli}a prenela je Du{ka Sifnios, njegov saradnik, veliki po{tovalac njegovog stvarala{tva i dugogodi{nji nosilac glavne `enske uloge u baletu ^udesni mandarin. Devojka (Maja Veljkoviñ) i Razbojnici Prve premijerne ve~eri, 22. marta godine, ulogu Devojke Du{ka Sifnios je poverila mladoj balerini Maji Veljkovi}. Pojavljivanjem u toj ulozi, Veljkovi}eva je ukazala na izrazitu superiornost u tehni~kom ovladavanju uloge. Njena fizi~ka spremnost, lepa figura i preciznost tokom izvo enja i najslo`enijih igra~kih zadataka predstavljali su prijatnost publici. Me utim, na interpretativnom planu, mogle su se osetiti izvesne nedoumice koje je Maja Veljkovi} imala, kada je u pitanju pristup tuma~enju lika devojke zate~ene u podzemlju velegrada. Devojci Maje Veljkovi} nedostajalo je sopstveno razumevanje devoja{tva ovog lika, koje bi doprinelo da tuma~enje takve uloge postane atipi~no i bude svojstveno upravo igri Maje Veljkovi} da postane njena bravura. Lik Devojke je, sam po sebi, determinisan, i u tom pravcu ga ne bi trebalo dalje potcrtavati. Jer, Devojka je ve} problemati~na. Zbog toga se moralo voditi ra~una o svakom gestu i svakom pogledu upu}enom partneru, da ni{ta suvi{no i ni{ta nedevoja~ko ne probije na scenu i na taj na~in lik li{i onog ~istog, naivnog i neiskvarenog, {to ga je u kontrastu s okolnostima koje libreto baleta nala`e i u~inilo toliko kompleksnim. Druge premijerne ve~eri, 23. marta godine, ulogu Devojke tuma~ila je Mila Dragi~evi}. Me utim, taj izbor se nije pokazao u potpunosti uspelim. Izvorna koreografska i gluma~ka koncepcija ^udesnog mandarina postavila je pred igra~ki habitus Dragi~evi}eve gotovo neobavljiv zadatak. Zato su koreografski zahtevi, neminovno, podlegli pojednostavljivanju, {to je, na trenutke, odavalo utisak neuve`banosti, nedovoljne igra~ke pedantnosti i primerenosti pokreta, a samim tim i ote`alo identifikovanje izvorne koreografske zamisli. Miãa Mustapiñ ^udesni mandarin rekonstrukcija Baleta Narodnog pozori{ta Glavnu mu{ku ulogu obe ve~eri igrao je Denis Kasatkin. Trebalo bi ista}i da uloga Mandarina, u pogledu tehni~kih zadataka, nije posebno zahtevna. Ona se sastoji od jedne dijagonale, kra}ih i du`ih, ali prili~no napornih dueta s Devojkom i borbi s Gangsterima. U tom segmentu, Kasatkin je, u obe ve~eri, bio veoma precizan i siguran. Na gluma~kom planu, koji ulogom zapravo dominira, Kasatkin je bio sveden, i mo`da na trenutke suvi{e suzdr`an. Interpretacija Denisa Kasatkina, uz minimalne korekcije i sugestije starijih kolega koji su u svojoj igra~koj karijeri tuma~ili ulogu Mandarina, na pravom je putu da dobije na zna~aju i te`ini, i postane okosnica baleta, a tako bi i scene straha i kona~ne Devoj~ine spoznaje ljubavi prema Mandarinu bile u potpunosti motivisane. Ulogu Starog kavaljera uspe{no je do~arao Svetozar Adamovi}, s dobro odmerenom dozom ozbiljnosti koju ta uloga i nala`e. Nastup Du{ana Simi}a, u istoj ulozi naredne ve~eri, pru`io je publici primer i priliku da se neposredno uveri u zna~aj prostudiranog pristupanja ulozi, ~ak i kada je u pitanju jedna epizodna uloga. I mo`da ba{ naro~ito tada. S obzirom na veliko i raznovrsno igra~ko iskustvo kojim Simi} raspola`e, kao i na njegov dugogodi{nji status prvaka Baleta Narodnog pozori{ta, moglo bi se re}i, bez bojazni da to dobije prizvuk pukog fraziranja, da se tako ne{to od igra~a Simi}evog profila, zapravo, i o~ekivalo. Ulogu Mladi}a tuma~ili su, u dve ve~eri, Aleksandar Ili} i Dejan Kolarov, do~aravaju}i, svaki u skladu s vlastitim igra~kim temperamentom, upla{enog i intrigiranog de~aka. Uloge Gangstera igrali su Stevan Had`i-Slavkovi}, Bo`in Pavlovski, Igor Karaka{ i Du{ko Mihailovi}. Ispunjene koreografskom ma{tovito{}u i plasti~no{}u, igra~ke deonice Gangstera same po sebi su posebno atraktivne. Iskreno zadovoljstvo zbog tuma~enja tih uloga bilo je vidno na licu svakog od pomenutih protagonista. Po izra`enom gluma~kom naboju kojim je obogatio svoju ulogu trebalo bi posebno izdvojiti Du{ka Mihailovi}a. Ali i ostala tri igra~a i likom i dr`anjem bili su Gangsteri. I ba{ zbog toga bilo bi dobro posti}i njihovu ve}u uve`banost i ujedna~enost, kako bi ti segmenti dobili na svojoj dinami~nosti i efektnosti, za koje koreografija u potpunosti pru`a mogu}- nosti. Motivi koji se mogu samo pretpostaviti, vra}anje na scenu baletskog dela priznatog u svetskim razmerama, jednog od na{ih najzna~ajnijih koreografa i `iva realizacija strasnog se}anja na vlastitu kreaciju, opravdali su pasionirani rad Du{ke Sifnios. ^udesni mandarin je na simboli~an na~in ozna~io toliko dugo pri`eljkivan povratak baleta Dimitrija Parli}a na na{u scenu. U skladu s tim, predstavi se morao priu{titi daleko ve}i sjaj. Samim neanga`ovanjem orkestra u realizaciji predstave, publika je bila li{ena one specifi~ne, sve~ane atmosfere, karakteristi~ne za baletske i operske premijere. Izostanak orkestra kao saodre uju}eg momenta svake baletske predstave, oduzeo joj je jednog `ivog suizvo a~a i, kona~no, oduzeo celoj predstavi kvalifikaciju remake (izvorno je izvo en uz orkestar). Zajedno s ^udesnim mandarinom mogao se postaviti barem jo{ jedan jedno~ini balet Dimitrija Parli}a, i na taj na~in celokupnu predstavu stilski i tematski ujedna~iti. S obzirom na to da Mandarin nije nikakav koreografski eksperiment, nego poseduje precizno odre eno mesto u na{oj baletskoj literaturi, smatramo nu`nim napore da se predstava baletski rafinira i postane, kao nekad, doga aj. Tako bi se postiglo {to se, verovatno, i `elelo da ^udesni mandarin Dimitrija Parli}a, u zaslu`enom glamuru stupi pred novu generaciju poklonika baletske umetnosti, kako bi i ona bila u prilici da uvidi i oseti ono {to je u njemu zaista ~udesno! Milena Jaukovi} Orchestra ( - )

9 ivotna pri~a Magdalene Mage Magazinovi} mnogo je vi{e od toga je svojevrsna kulturolo{ka paradigma balkanskih prostora. Bez `elje da pose`emo za kli{eima, nesadr`ajnim i marketin{ki profitabilnim metaforama Balkana Balkan kao bure baruta ili Balkan kao ku}a na raskrsnici treba ista}i stvarnu istorijsku ~injenicu da se sukobi izme u tradicionalisti~kih i modernisti~kih tendencija u oblasti dru{tvenog `ivota i umetnosti, koji karakteri{u svaku sredinu, na ovim prostorima javljaju u znatno o{trijem, dramati~nijem i presudnijem obliku. U sredini u kojoj je, usled nedostatka kontinuiteta u dru{tvenom i kulturnom razvoju, krajnje ote`an proces uspostavljanja standarda, alternativne pojave u oblasti dru{tvenog `ivota i kulture ne predstavljaju odva`ni korak napred, ve} pravi tektonski poreme}aj. Zbog toga je i stepen otpora prema novom i druga~ijem znatno ve}i. Takav poreme}aj predstavljala je, u prvoj polovini pro{log veka, i pojava Magdalene Mage Magazinovi}, `ene koja je iz rodnog U`ica, preko Beograda oti{la u svet izraz koji najbolje ozna~ava tu kulturnu rastrzanost ovda{njeg prostora da bi se iz njega vratila s opojnim i opasnim darovima. U konzervativnu, patrijarhalnu sredinu, ona je donosila ideje liberalnog, feministi~kog pokreta; u sredinu, u kojoj su ruski emigranti tek uspostavljali standarde belog baleta, uvodila je tekovine moderne umetnosti pokreta i Balkanska plastika premijera Narodnog pozori{ta Ako u tako zami{ljenoj dramatur{koj postavci uop{te treba tragati za izo{trenim odnosom sukoba, tada bi se on mogao prepoznati u odnosu na{e sredine prema Magi Magazinovi}. Da bi razvila temu ugro`enosti pojedinca, `ene, moderniste i liberala u kolektivisti~kom patrijarhalnom, tradicionalisti~kom i konzervativnom dru{tvu, rediteljka Ivana Vuji} scenski plasti~no i krajnje izo{treno sukobljava umno`en Magin lik s pojedina~nim i horskim nosiocima tog osuje}uju}eg, neprijateljskog okru`enja u~iteljima, ministrima, palana~kim svetom. Me utim, rediteljka isuvi{e o~igledno zauzima odre enu poziciju, pa taj manihejski pristup tipa dobrir avi, paradoksalno, samo dovodi u pitanje preko potrebni kriti~ki stav predstave. Publika bi sigurno bila na pravoj tj. Maginoj strani i da je generalni autorski stav bio uravnote`eniji. Ruæica Sokiñ i ansambl Isidora Staniãiñ Miãa Mustapiñ plesa (Dalkroz, Laban) Zato se s pravom mo`e tvrditi da sudbina Mage Magazinovi} prevazilazi okvire jedne bogate i uzbudljive `ivotne pri~e i postaje paradigma kulturne rastrzanosti balkanskih prostora. Iako se mo`e prepoznati i iskreno interesovanje za potresnu sudbinu pojedinca, u osnovi predstave Balkanska plastika, premijerno izvedene u maju godine, na eksperimentalnoj sceni Peti sprat Narodnog pozori{ta, nalazi se upravo mnogostruka paradigmati~nost li~nosti Mage Magazinovi}. Tu vi{eslojnost svoje junakinje, rediteljka Ivana Vuji} jasno postavlja kao osnovni znak predstave sedam glumica igra razli~ite aspekte Magine li~nosti. Tako Milica ^uki} prikazuje mladu ljubavnicu, Isidora Stani{i} umetnicu pokreta, Aleksandra Nikoli} intelektualku i politi~ku aktivistkinju, Ru`ica Soki} zrelu, mudru, smirenu i sigurnu osobu... Osim u tretmanu glavne li~nosti, ta znakovitost javlja se i u brojnim pojedina~nim scenskim re{enjima (napu{tanje dedine ku}e, odlazak u inostranstvo, veridba s Gezemanom), pa se tako izdvaja kao glavna odlika teatarskog jezika predstave. Takav, vrlo znakovit i ma{tovit scenski jezik, rediteljka Ivana Vuji} gradi na dramatur{koj osnovi koja markira glavne etape `ivotnog i profesionalnog puta Mage Magazinovi} (kao literarni predlo`ak kori{}ena je autobiografska knjiga Mage Magazinovi} Moj `ivot). Me utim, upravo to markiranje dramskog toka u kome, dakle, izostaju razvijeniji dramski punktovi, stvara efekat linearne ilustracije Magine biografije, {to predstavlja jedan od problema predstave. Iz te linearne dramaturgije proisti~e, naravno, i problem monotonog ritma predstave. Dodatni problem predstavljaju i neke nedore~enosti u scenskoj realizaciji, koje su, mo`da, i rezultat ~injenice da predstava originalno nije pravljena za ovu, ve} za veliku scenu Narodnog pozori{ta neka konfuzna mizanscenska re{enja, neznakovita postavka svetla, nerazgovetni dimni efekti Tako e, postavlja se i pitanje u vezi sa prikazivanjem velikog umetnika na delu. Kako u pozori{tu do~arati trenutak umetni~kog stvaranja velikog glumca, pijaniste ili balerine, a da to bude verno, da ne deluje parodi~no? U konkretnom slu~aju, to pitanje se postavlja zato {to se u predstavi Balkanska plastika pojavljuju likovi poznatih balerina, kao {to je Isidora Dankan, u plesa~kim scenama. Koreografska rekonstrukcija njihovog stila igre ura ena je dosta uverljivo, ali ostaje pitanje (za baletske stru~njake) u kojoj su meri te numere bile izvo a~ki ubedljive. Na kraju, ne treba ste}i pogre{an utisak ove konkretne primedbe ne bi trebalo da dovedu u pitanje zna~aj koji predstava Balkanska plastika Narodnog pozori{ta ostvaruje na naj{irem planu, u kontekstu na{eg aktuelnog pozori{nog `ivota. S jedne strane, predstava pokre}e, putem prikaza pojedina~ne `ivotne sudbine, univerzalni i u na{im prilikama ve~no aktuelni i dramati~no zao{treni problem odnosa liberalnog i konzervativnog, modernog i tradicionalisti~kog. S druge strane, izgradnjom znakovitog pozori{nog jezika, predstava se sukobljava s dominantnim pozori{nim izrazom na{eg teatra i na taj na~in kao da legitimno nastavlja tragala~ku aktivnost svog predmeta Magdalene Mage Magazinovi}. Ivan Medenica 7 Orchestra ( - ) 2001.

10 Pra{}aju povodom trideset godina igre Aleksandra Izrailovskog, prvaka Baleta Narodnog pozori{ta ss avremeni igra~ki projekt Pra{}aju, premijerno izveden 20. februara godine na sceni Ra{a Plaovi} u Narodnom pozori{tu, autorsko je delo Aleksandra Izrailovskog. Tom predstavom on je proslavio trideset godina umetni~kog rada trideset godina istinske posve}enosti i `ivljenja za igru. Precizno i bezupitno ukazati na klju~ razumevanja tog umetni~kog dela, bio bi pretenciozan i krajnje neodgovoran poduhvat. Tuma~enju umetni~ke koncepcije predstave Pra{}aju, odnosno odabira igra~kih i tehni~kih sredstava kori{}enih u predstavi, nemogu}e je pristupiti iz ugla ve} utvr enih kriti~arskih {ablona eksplikacije. Ona bi morala biti tretirana s jednog posebno ustanovljenog stanovi{ta, koje nu`no proisti~e iz specifi~nosti i zna~aja stvarala~ke li~nosti Aleksandra Izrailovskog. Celokupna njegova igra~ka karijera u statusu prvaka Baleta Narodnog pozori{ta, a potom pedago{ki i koreografski rad, konstitutivan su i neotu ivi deo predstave. Zato Pra{}aju ne mo`emo posmatrati kao nezavisno, apstraktno delo, jer u njemu prepoznajemo, pre svega, samog Aleksandra Izrailovskog, sa svim onim {to on, kao igra~ i ~ovek zapravo jeste. Kao predstavnik mla e generacije, u prilici sam bila da Izrailovskog upoznam kao koreografa. O njegovoj igri samo sam slu{ala. Me utim, kada posmatram Aleksandra Izrailovskog, kao da gledam aktivnog baletskog igra~a. To je zato {to su sve te uloge Zigfrida, Alberta, Merkucija, Ka{~eja, Trola i Smrti, Ciganina dale jedinstven izraz njegovoj fizionomiji, dr`anju, radu i bivstvovanju u mati~nom pozori{tu. Za Pra{}aju, pored koreografije i re`ije, Izrailovski je osmislio libreto i napravio izbor, sastav i aran`man muzike i {umova. Pri tome, on je i jedini interpretator svoje zamisli. I ba{ u tome se i ogleda tesna sprega li~nosti Izrailovskog i zamisli njegove slavljeni~ke predstave. Godine iskustva i velikog rada doprinele su da se Izrailovski, u godinama svoje pune umetni~ke zrelosti oseti svojim, sebi dovoljnim, nezavisnim. To je privilegija malobrojnih. I, upravo ta duboka unutra{nja utemeljenost, autarhi~nost i poverenje u sopstvene ideje i vlastita umetni~ka re{enja, omogu}ili su mu da i sada stupi sam pred publiku. Kada, po parametrima koje baletska umetnost nala`e, igra~i ulaze u poznije godine svog stvarala{tva, tada dolazi do naglog osve{}ivanja i suo~avanja s dolaze}om pozicijom nekoga ko vi- {e nije glavni akter klasi~nih baletskih predstava, kroz koje se njihova egzistencija, u najve}oj meri i ogledala. Veoma je te{ko ostati pribran i pun ljubavi za period koji dolazi. Otuda i to da se na{a umetni~ko-kolegijalna ozloje enost ispoljava ba{ tada, kada je na{e znanje najpotrebnije mladim ljudima kao i baletskoj umetnosti uop{te, u koju je radom toliko bilo ulagano. Ni~eg od toga nema u stavu Aleksandra Izrailovskog. Velikom snagom i stvarala~kom imaginacijom takva ose}anja Izrailovski je prevazi{ao, ne dopu{taju}i im da se ikada osete kao dominantna. On dobro zna da ima jo{ mnogo toga da ostvari, i da je, realno gledano, tek na polovini puta. Bilo bi o~ekivano da je aluzije na klasi~ne balete u Pra{}aju, kako to ~esto biva, Izrailovski prikazao s puno prezira, banalnosti, nipoda{tavanja i omalova`avanja. Ali za{to bi to radio, kada je u baletu on tokom svog `ivota toliko u`ivao. Tako je ostvareno jedno delikatno, suptilno, te{ko razumljivo, ali iskreno delo, koje se poigrava s ne~im {to je samo njegova svojina. To je vlastiti do`ivljaj igre, upu}en prvenstveno kako je i sâm rekao, njegovoj jedinoj religiji umetnosti. Milena Jaukovi} Orchestra ( - )

11 Srðan Mihiñ 9 Orchestra ( - ) 2001.

12 Intervju Prijatelj I Sylvie Artel umetni~ki direktor Media Dance - Carina Ari u teãkim vremenima zbor najboljih radova s poslednjeg Internacionalnog konkursa Media Dance-Carina Ari stigao je opet iz Pariza u Beograd. Prezentacija igre u video mediju imala je kod nas ve} tre}u sesiju i, kao i prethodnih godina, potvrdila je svoj izuzetan zna~aj, kako za igra~ke profesionalce tako i za publiku, posebno onu koja voli moderna strujanja u ovoj umetnosti. U te{kim vremenima izolacije, koju je pratila op{ta kulturna oskudica i kada smo ono malo svetske igre uglavnom dobijali u bitefovskoj ponudi, Media Dance bio je jedan od retkih otvorenih prozora ka tom, za nas dalekom svetu. Do}i tada i prosuti igra~ke bisere pred `eljnu beogradsku publiku, kao {to je to uradila gospo a Silvi Artel, umetni~ki direktor ovog konkursa, bilo je vi{e od umetni~kog ~ina, gest human i hrabar. Prvi put sam bila u Beogradu pre tri godine, ka`e ta {armantna Francuskinja. - Do{la sam u vreme kada je to, po mom mi{ljenju, bilo neophodno. Znala sam da }e video materijal koji donosim biti dragocena informacija i za umetnike i za njihovu publiku. I to se, mislim, pokazalo kao dobar potez. Do{la sam, tako e, i da poka`em va{im umetnicima da shvatam te{ko stanje u zemlji, da ih po{tujem kao ljudska bi}a i da im poru~im da moraju biti svoji i uvek ispred politike. Oni su ti koji anticipiraju doga aje, kao, na primer, koreograf Nela Antonovi} u svojim radovima. Ina~e, prime}ujem da se kod vas igra~i sve vi{e i vi{e bave savremenom igrom. Za tri dana sam videla dosta toga. Pogledala sam i Ohridsku legendu. To nije moja {olja ~aja (po mom ukusu), ali predstava odi{e izvesnom vedrinom. Zapazila sam vrlo dobre soliste. To {to je sada mogu}e jeste da se prostor otvori i da se u Beograd pozovu i strani koreografi. Kraj XX veka ispratili smo na najgori mogu}i na~in, u ratnom okru`enju, pod bombama, s hiljadama izbeglica, razorenih domova i porodica Nisu li to inspirativne teme za umetnike ili je udobnije pobe}i u neku svoju intimnu pri~u? Zavisi od koreografa. Nela Antonovi} se, recimo, bavi takvom tematikom. Mislim da je pomalo i riskantno odmah reagovati na to {to ste pre`iveli. Prva ljudska reakcija je odagnati to od sebe. Prava refleksija dolazi tek kasnije. Sasvim sam sigurna u bih da umetnici iz Beograda, ali i sa Kosova, kao i sa svih prostora zahva}enih ratom, ne budu kopija zapadnog sveta ve} da sa~uvaju to {to je njihovo glavno obele`je sopstvenu duhovnost i originalnost. Mo`da }e to uznemiriti neke ljude, ali ja verujem da je dobro da se usude da govore o sebi svojim re~ima. A to }e sna`nije izraziti jezikom pokreta. Umetnici se hrane svakodnevicom i dobro je {to dolaze ljudi koji ne zaboravljaju to {to su pre`iveli. Oni su ti koji }e u ovom trenutku doneti ne{to novo. Neophodno je, me utim, da se kre}u, gledaju i tako profitiraju u danas otvorenom dru{tvu. Pravila u~estvovanja i kategorije u kojima se mo`e u~estvovati na slede}em konkursu, krajem ove godine, gospo a Artel je ostavila na{oj redakciji. A o slede}em susretu rekla je: Postoji mogu}nost da u novembru godine ponovo do em u Beograd, da formiram `iri za jednu od kategorija. To bih iskoristila da napravim jednu retrospektivu radova za one koji nisu bili u mogu}nosti da ih vide. Nije sasvim izvesno, ali nastoja}u da do em. Gospo a Silvi Artel istakla je da je od velikog zna~aja bilo to {to su u ova te{ka vremena uradili ~lanovi na{eg Organizacionog odbora Katarina Obradovi} i Milo{ Dujakovi}. Imali su puno poverenja u njen izbor. Tim pre {to i njoj nije bilo lako da obezbedi projekcije nekih radova. ^esto je morala ube ivati strane autore kako u ovom slu~aju nije re~ ni o kakvom biznisu ve} o svojevrsnoj pomo}i jugoslovenskim umetnicima. Nije propustila i da ka`e kako je veoma sre}na {to je na ovogodi{njem konkursu u~estvovala i Dalija A}in, na{a mlada moderna igra~ica i koreograf, koja je, uz laskave komplimente `irija, dobila i posebnu pohvalu za umetni~ki kvalitet i jednostavnost realizacije. Media Dance Beogra ani su i ovoga puta videli zahvaljuju}i pomo}i Saveta za umetni~ku igru Jugoslavije (CID UNESCO), Narodnog pozori{ta, Francuskog kulturnog centra i Fonda za otvoreno dru{tvo. Marija Jankovi} Orchestra ( - )

13 Made in Norway istra`ivanje Teatra Mimart Gajbice i par ski a jj Mimart, neformalni, alternativni teatar pokreta koji vodi koreograf Nela Antonovi}, izveo je u martu godine u Studentskom kulturnom centru svoj istra`iva~ki projekat Made in Norway, kao ideja nastao u Oslu na Akademiji ONCA, za vreme boravka koreografkinje na internacionalnoj istra`iva~koj radionici. Njena su{tina je bila da umetni~ka arena postane mesto gde bi se suo~avale politi~ke, socijalne i kulturne raznolikosti, prepoznavaju}i to {to nam je zajedni~ko i to {to nas deli. Neverbalna komunikacija, kakva je umetnost, va`an je faktor dru{tvenih promena, i kao takva mo}no oru`je za razumevanje drugih, za su`ivot. Multimedijalna, ova predstava sem pokreta koristi video projekciju, `ivu kameru, tekst, penja~ku grupu i maestralne bubnjeve Igora Male{evi}a. U toku predstave igra~i simboli~no ru{e zid da bi raskinuli s neslobodom i pro~istili se od trauma, stresa i stege. S brdom novina melju se u ma{ini, medijskoj seckalici na{ih mozgova. Dok ~vrsto grabe svaki svoju gajbicu svoju muku, svoju svakodnevicu, norve{ki igra~ (i koreograf), gost iz Osla, ima, pak, potpuno drugu vrstu problema kako da do e u Beograd, da li preko Londona ili? Oni nose gajbice, on svoje skije!!! S video bima te~e ~udan razgovor igra~ice Mimart-a Ivane Joksimovi} i umetnice iz Pri{tine Ernese Zarubi. Obe ~itaju na norve{kom jeziku {ta Srbi i Albanci misle jedni o drugima. Ni{ta se ne sla`e i ni{ta se ne razume. Gore, pod plafonom, Milica Bezmarevi}, romanti~na, klasi~na balerina Narodnog pozori{ta, i Blagoje Dobrota hodaju po `ici, streme}i vi{e i dalje od na{e sive svakodnevice, u kojoj, sem velikih i te{kih re~i rat, krv i stradanje, nema ni~eg drugog. Uvek anga`ovana tretiraju}i politi~ke, socijalne i egzistencijalne teme, Nela Antonovi} je i sada svojom kreativno{}u oti{la dalje. To njenom neformalnom, alternativnom teatru donosi dimenziju vi{e. Marija Jankovi} 11 Orchestra ( - ) 2001.

14 Peti Festival koreografskih minijatura Razlog za nadu Miãa Mustapiñ The fiancee`s dream Orchestra ( - )

15 festival koreografskih minijatura koji se po tradiciji Fodr`ava svakog 12. maja, ove godine okupio je u Beogradu mlade koreografe Jugoslavije i susednih zemalja po peti put. Prijavljeno je sedamnaest autorskih radova iz Beograda, Ljubljane, Skoplja, Zagreba i je selekcijom odlu~io da takmi~enju pristupe samo osam minijatura. To su bili mali koreografski radovi Ivane Popov (Beograd), Milice Perovi} i Ivane Tabori (Beograd), Marka Boldina (Zagreb), Tijane Blagojevi} (Beograd), Elene Kova~evi} i Dragane Stanisavljevi} (Beograd), Anastasije Blagojevi} (Beograd), Sta{e Zurovca (Zagreb) i Igora Jelena (Celje). Tu odluku potpisalo je pet ~lanova stru~nog `irija: Lidija Pilipenko (primabalerina i koreograf), Breda Pretnar (publicista i baletski kriti~ar iz Slovenije), Boris Maksimovi} (scenograf), Dalija A}in (igra~ica i koreograf, predsednik `irija) i Milo{ Dujakovi} (baletski igra~). Zaronim/Zamislim S. Zurovac Osam mladih koreografa tematski se bavi nekim svojim svetom, intimom uglavnom, meditacijom i `enskomu{kim odnosima. Temama uglavnom iz svakodnevice, neprovokativnim, obi~nim i bezbolnim. Mo`da treba sa~ekati da neke stvari sazru u svesti mladih koji govore pokretom, ne bi li mo`da jednog dana, na Festivalu koreografskih minijatura prisustvovali uzbudljivijoj viziji ovog na{eg sveta. Kada je re~ o vi enim tehnikama moderne igre i obrazovanosti mladih koreografa u tom smislu, ~injenice su uglavnom pora`avaju}e. Malo je bilo onih, i koreografa i igra~a, ~ije je telo pro{lo edukaciju modernih tehnika. Oni svakako za to ne snose krivicu. I da ho}e, a verujemo da to strasno `ele, nemaju gde da se obrazuju. I da `ele da u~e zakone koreografisanja ne postoji u ovoj zemlji mesto za to. Stoga i proizilazi zebnja i strah da taj jedinstveni koreografski i igra~ki doga aj ne}e evoluirati, ve} ostati u stanju osrednjosti. Ono {to ne negujemo preko godine kroz obrazovanje i radionice s vrsnim koreografima, na{im i stranim, ne mo`e samo od sebe da iznedri talentovanog kreatora ili modernog igra~a. Jir`i Kilijan, jedan od najve}ih koreografa sveta organizuje jednom godi{nje kolektivnu prezentaciju mladih koreografa u ~ijem procesu rada i sam u~estvuje, u~e}i ih, usmeravaju}i i inspiri{u}i. Rezultat je generacija vrsnih holandskih koreografa mla e generacije, ~ija se dela izvode iste ve~eri, zajedno s Kilijanovim. No, ovo je samo mali segment nebrige i zapu{tenosti u moru problema koji prate na{u profesiju u Jugoslaviji. Zato je i sama ~injenica da Festival koreografskih minijatura opstaje ve} petu godinu, i da ima svoju vernu mladu publiku, razlog za nadu. Prvi laureat ovogodi{njeg festivala je Sta{a Zurovac, igra~ i koreograf iz HNK iz Zagreba, sa svojom minijaturom The fiancee s dream (muz. J. M. Zellwer, T. Waits). Sem Prve nagrade dobio je i Nagradu publike. Koreograf kome prori~u lepu karijeru napravio je od svoje desetominutne kreacije mali teatar, u kome su u~estvovali i Olja Jovanovi}, Mark Boldin i Alen Gotal. Druga nagrada nije dodeljena, dok su Tre}u podelila dva koreografska tandema iz Beograda: Milica Perovi} i Ivana Tabori sa Zaronim/Zamislim (muz. A. R. Rabman) u izvo enju neobi~no talentovane mlade igra~ice Ivane Tabori, i Elena Kova~evi} i Dragana Stanisavljevi} sa FRI(EE)DAY on my mind (muz. V. Mae), duhovitom pri~om iz nekog biroa, u izvo enju koreografkinja i M. Perovi}, T. An elkovi}, I. Tabori, T. Petri~evi} i J. je dodelio i Nagradu za interpretaciju u~enici Baletske {kole Lujo Davi~o iz Beograda, mladoj Anastasiji Blagojevi}, koja je izvela svoju minijaturu Ra anje, `ivot, ve~nost (muz. S. Rahmanjinov). Dramski izra`ajna, ona je tipi~an primer igra~ice i koreografa kojoj predstoji jo{ mnogo u~enja. Pitanje je samo gde? Marija Jankovi} Fri(ee)day on my mind 13 Orchestra ( - ) 2001.

16 Pustinja premijera Ister Teatra Nakazno lice diktature Kada je re~ o fizi~kom teatru premijera Ister teatra, predstava Pustinja, svakako je zanimljiv pozori{ni doga aj, u relativno skromnoj beogradskoj igra~koj produkciji. Njenim izvo enjem na sceni Bitef teatra, ujedno je i obele`eno dvanaest godina od osnivanja ove teatarske ku}e, koja i dalje nastoji da zadr`i koncepciju podr{ke svemu novom, avangardnom i smelom u pozori{noscenskoj prezentaciji. Ister teatar pripada skupini nezavisnih pozori{nih trupa koja se ve} godinama bavi istra`iva~kim radom u oblasti pokreta i novih teatarskih formi. Ovoga puta imali smo priliku da pogledamo njihov mo`da najzreliji i najuspe{niji projekat. Jasna i dramatur{ki precizno izra ena ideja Damira Vijuka imala je za cilj da ismeva, karikira i poka`e nakazno lice diktature, svu apsurdnost totalitarnih re`ima, ljudskih strasti za vla{}u i besmisla koji iz toga proizilazi. Iza svega ostaje praznina, pustinja po kojoj se ljudi lome i tumaraju okru`eni ni{tavilom, praznina u kojoj se ni{ta su{tinski ne menja, a gde `ivot oti~e kao pesak u pe{~aniku vremena Predstava je, prema re~ima njenih aktera, reakcija na `ivot u ovom vremenu i na ovim prostorima su`enih granica, bremenitog urbanog `ivota, `ivota s neprirodnim moralnim normama, `ivota koji to i ne mora biti. An elija Todorovi} i Jelena Jovi}, ~ije se dugogodi{nje iskustvo u oblasti fizi~kog teatra ogleda u skoro svakoj sekvenci predstave, gluma~ki izra`ajnije nego ikad, s novom telesnom artikulacijom i nepretencioznim scenskim re{enjima, uz odli~an izbor muzike (Nenad Jeli}, Nine Inch Nails, Dance Or Die), imale su jednostavan cilj da potaknu na unutra{nje preispitivanje. Ako pozori{te ne mo`e da menja svet, mo`da mo`e da menja ~oveka, mo`da mo`e da bude podsetnik na `ivot. Snagom i specifi~nim nabojem koje u sebi nosi neverbalno pozori{te one su taj cilj i postigle. Jelena Kajgo Prekid u glavi, Granhoj Dance (BELEF) Ogoljena telesnost Ovogodi{nji Beogradski letnji festival (BELEF) otvorila je predstava Prekid u glavi, danskog koreografa Palea Granhoja (Palle Granhoj), izvedena na sceni Bitef teatra. Pale Granhoj je jedan od vode}ih danskih koreografa savremenog plesa, ~iji se rad bazira na igra~kim tehnikama Kaningama i Limona, kao i na vokalnim ve`bama glasa i improvizaciji. Njegova plesna trupa Granhoj Dance dobitnik je presti`ne danske Nagrade za scensku umetnost The Reumert Price 2001, za najbolju igra~ku predstavu. Posle uspe{nih nastupa na festivalima u Poljskoj, Nema~koj, [vedskoj Granhoj Dance se predstavila i beogradskoj publici. Predstavu Prekid u glavi ~ine mahom koreografske deonice koje su kreirali sami igra~i vo eni osnovnom idejom koreografa osloba anje od procesa mi{ljenja i prepu{tanje ose}aju neposredne ~ulnosti i telesnosti, ~ime se dolazi do same esencije igre bi}a koje ple{e, umesto toga {to obi~no vidimo igra~a na sceni. Da bi podstakli ose}aj introvertnog i ~ulnog, igra~i dobar deo predstave igraju zatvorenih o~iju. Kao rezultat tog poku{aja dobili smo predstavu izuzetno pozitivne energije, pokrete oslobo ene tematskih barijera i pretencioznih zamisli, spontane i slobodne, u ve}ini deonica pra}ene govorom ili pevanjem igra~a. Predstava sugeri{e da stanje (uslovno re~eno bezglavosti ), kratkotrajno napu{tanje sveta razuma i ideja, nudi dimenziju iskonske slobode pokreta u kojoj je skrivena posebna estetika i lepota. To je, prema mi{ljenju koreografa, put da telo najlak{e izrazi svoje emocije. Granhoj poku{ava da ode i korak dalje, i da u ogoljenoj telesnosti predstavi odnos izme u polova, {to radi na duhovit na~in igrom balonima i `vaka}im gumama, koja simbolizuje erotski i nesvesni deo li~nosti igra~a. Iako se Prekid u glavi ne mo`e svrstati u vrhunske domete savremenog evropskog plesa (on uostalom i nema tu ambiciju), predstava je donela osve`enje na{oj igra~koj sceni zbog dobre komunikacije s publikom, ali i ose}anja koje se posle nje jednostavno name}e da povremeno nije na odmet napraviti kratkotrajni prekid u glavi i zaplesati. Jelena Kajgo Orchestra ( - )

17 DAH Teatar Centar za pozori{na istra`ivanja Trajanje i transformacija U junu godine, DAH Teatar je proslavio deset godina svoga postojanja. Prva nezavisna pozori{na trupa u SR Jugoslaviji, u vreme svog nastajanja, svojim radom i postojanjem probila je barijeru institucionalnog organizovanja i tradicionalnog pozori{nog jezika. DAH Teatar tako e u svom umetni~kom postupku pomera granice modernog izraza kod nas i pojam pozori{ta {iri i na pokret i ples i muziku, koji postaju integralni deo predstave. Danas mo`emo re}i da se zahvaljuju}i postojanju i istrajnosti DAH Teatra krug pozori{nih trupa pro{irio, pa prvi put mo`emo govoriti o postojanju vaninstitucionalne savremene pozori{ne scene na ovim prostorima. DAH Teatar je i jedan od osniva~a Asocijacije nezavisnih teatara (ANET ) u Beogradu. [ire aktivnosti DAH Teatra ujedinjene u Centar za pozori{na istra`ivanja radionice, gostuju}e predstave, festivali uvek su bili organizovani sa sve{}u o potrebi ove sredine da se otvori, upozna s druga~ijim tokovima i u~i od umetnika koji ve} predstavljaju tradiciju savremenog teatra XX veka. Ovogodi{njim susretom Trajanje i transformacija (od 21. do godine), DAH Teatar nastavlja tradiciju odr`avanja me unarodnih susreta savremenih pozori{nih umetnika koju je zapo~eo godine osnivanjem centara Art Saves Life (1993), Art Saves Life II (1994), International Theatre Workshop Meeting (1996). Pored pozori{nih predstava i prezentacija rada, okrugli sto je okupio eminentne doma}e i strane umetnike koji su razmenili mi{ljenja na pomenutu temu kroz aspekt svog iskustva i aktuelne kulturne situacije u Evropi, kao i u Izraelu i SAD. Evo i nekih pitanja kojima se okrugli sto bavio: iskustva savremenog teatra, posebno neinstitucionalnog, i njihova pozicija danas; umetni~ka transformacija i traganje za `ivim teatrom; alternativni duh u institucionalnim oblicima i institucionalni profesionalizam u alternativnim formama organizovanja; nove forme organizovanja i usmeravanja umetnika; saradnja s institucijama i primena iskustava u pedagogiji P r o g r a m: Povodom deset godina postojanja DAH Teatra u REX-u je od 15. do 27. juna godine, trajala izlo`bena postavka plakata DAH Teatra i prikazana video-projekcija pod nazivom 10 godina. Internacionalni susret pozori{nih umetnika ( jun) otpo~eo je u REX-u predstavom Trajanje Maje Miti} (DAH Teatar), istog dana nastavljen gostuju}om trupom iz Danske Teatret OM i njihovom predstavom Sun and Moon, gostima iz SAD Bond Street Theatre koji su na Studentskom trgu izveli Uli~nu paradu i predstavom Dokumenti vremena DAH Teatra u Geozavodu. Drugog dana Jill Greenghalgh iz Velike Britanije predstavila je u REX-u Magdalena projekat, tj. Internacionalne mre`e `ena u savremenom teatru, ne{to kasnije ANET i CENPI odr`ali su predavanje s video projekcijama o savremenoj pozori{noj sceni u Srbiji. U Narodnom pozori{tu, na okruglom stolu Trajanje i transformacija: Noel Wits, Concept Conference (Velika Britanija); Lena Ekhem, Dagaz Theatre/The Natasha Project ([vedska); Milena Dragi}evi} [e{i}, Univerzitet umetnosti u Beogradu (Jugoslavija), Sead \uli}, Mostarski teatar mladih (BIH); Armin Had`imusi}, Mostarski teatar mladih (BIH); Ron Jenkins, Wesleyan University (SAD). Tako e, prikazana je predstava Mape zabranjenog pam}enja u Narodnom pozori{tu u zajedni~kom izvo enju 7 Stages (SAD) i DAH Teatra u re`iji Dijane Milo{evi}. Naredna programska celina odnosila se delom na REX (u kome je prezentovan rad Torgeir Wethal ODIN Teatret iz Danske, The Path of Thought, a u re`iji Jadranke An eli}, kao internacionalni projekat, izvedena predstava Predeo se}anja), delom na Narodno pozori{te, tj. okrugli sto Trajanje i transformacija, sa gostima: Torgeir Wethal, Odin Teatret (Danska); Joanna Sherman, Bond Street Theatre (SAD); Del Hamilton, 7 Stages (SAD); Simon Grabovac, KC Novi Sad INFANT (Jugoslavija); Nenad ^oli}, ANET/Plavo pozori{te (Jugoslavija). U zavr{nici internacionalnih susreta: prezentacija rada Sanje Krsmanovi}-Tasi} (DAH Teatar) Telo koje peva, glas koji ple{e, okrugli sto Trajanje i transformacija: David Zinder, Tel Aviv Univerzitet (Izrael); Juan Loriente, glumac ([panija); Nina Kiraly, istori~ar teatra (Ma arska); Constantin Chiriae, Sibiu International Festival (Rumunija); Zoran Popovi}, teatrolog (Jugoslavija) i predstava Interrogations Yoshi Oida u Narodnom pozori{tu. Na sceni Ra{a Plaovi} prikazan je film o glumcu Yoshi Oida i razgovor s njim. Istovremeno, u okviru internacionalnih sureta, radionice su odr`ali Jill Greenghalgh iz Velike Britanije i Birgitte Grimstad iz Norve{ke (u saradnji s u REX-u, i Yoshi Oida (Japan/Francuska) u Narodnom pozori{tu. Priredila: I. M. 15 Orchestra ( - ) 2001.

18 Ponovo Pul~inela i Jabuka gostovanje Baleta Narodnog pozori{ta iz Sarajeva Foåo Fuad posle skoro deset godina prekida, u okviru obnovljene saradnje sarajevskog Narodnog pozori{ta i beograd- Narodnog pozori{ta, ansambl Sarajevskog baleta izveo je u koreografiji Edine Papo Pul~inelu I. Pskog Stravinskog i Jabuku, na fragmente B. Britna, \. Verdija i S. Rahmanjinova. Prvi balet premijerno je prikazan u Sarajevu juna godine, u okviru proslave pedesetogodi{njice Sarajevskog baleta. Savremena jedno~inka Jabuka imala je premijeru u Sarajevu, marta godine. Jabuka Imaju}i u vidu vizuelnu i tehni~ku neujedna~enost ~lanova ansambla, kao i nedostatak kadrova i finansijskih sredstava, Edina Papo, pedagog i {ef Sarajevskog baleta, diplomant Konzervatorijuma Rimski Korsakov i Akademije Vaganova u Sankt Peterburgu, u~inila je sve da s malim brojem igra~a stvori repertoar koji bi obnovio presti` nekad veoma uglednog ansambla. Za proslavu jubileja domi{ljato je odabrala Pul~inelu, zanimljivu jedno~inku Stravinskog, premijerno izvedenu u Parizu godine, a uvek atraktivnu zbog tipskih uloga iz komedije dell Arte Pul~inele, Pimpinele i Zanija, likova komi~nih slugu. G a Papo ve{to koristi ljubavne peripetije, situacije zabuna i preru{avanja, umnogostru~avanje lika Pul~inele, nalaze}i za ljubavne nevolje zaljubljenih parova duhovita i dopadljiva re{enja u adekvatnoj pantomimskoj i neoklasi~noj leksici. Orchestra ( - )

19 zajedno Veoma dobro uve`ban ansambl, zahvaljuju}i tehni~ki i gluma~ki spretnim solistima Belmi ^e~o, Selmi [trbo, Miji Pra{o, Mihailu Mateskuu, Raresu Arkadieu, Mensudu Vati}u i Harisu [abanovi}u, prikazao je ~itavu skalu ljubavnih stanja i raspolo`enja, od zanosa, preko razo~aranja i o~ajanja, do radosti sre}nog kraja. U Jabuci, baletu slobodnih asocijativnih formi i savremenijeg vi enja, tako e u koreografiji Edine Papo, kroz tematski apstrahovanu igru smenjuju se naturalizam, neoromantika i neoklasika. Kao poetsko vi enje ~ovekovih opre~nih ose}anja dramatur{kih preokreta u situacijama ljubavi, mr`nje, bunta, vere i sumnje Jabuka je u koreografskom i scensko-vizuelnom pogledu skladna i ve{to komponovana savremena plesna poema. Veoma lepi kostimi Spli}anke Marije i sveden, a likovno upe~atljiv dekor, uz savesno i predano zalaganje ansambla i solista, doprineli su privla~nosti ove jedno~inke. Beogradska publika veoma je toplo primila Sarajevski balet, uz mnogo aplauza i radosti, {to posle svega {to se dogodilo dokazuje da kroz umetnost prijateljstvo trijumfuje nad mr`njom. Mirjana Zdravkovi} 17 Orchestra ( - ) 2001.

20 Jeune Ballet de France Mladi francuski balet, gostovanje na sceni Sava centra E. Lambert Etoiles Fais pas ci, fais pas c,a (J. Dutronc), kor. Ivan Favier Perfekcionizam klasiånog i savremenog U okviru tronedeljne turneje po SRJ (Pri{tina, Podgorica, Kragujevac, Novi Sad, Beograd) Mladi francuski balet (Jeune Ballet de France ~iji je osniva~ godine bio sada{nji direktor Rober Bertije) trijumfovao je 22. aprila godine na sceni Sava centra. Vokacija profesionalne grupe JBF jeste usavr{avanje mladih iz celog sveta (uzrast od 17 do 20 godina), kojima se tokom jednogodi{njeg boravka u trupi pru`a prilika da steknu klasi~no i savremeno igra~ko obrazovanje, igraju}i dela najpoznatijih francuskih i svetskih koreografa. Raznovrsni program trupe, izme u ostalog, sadr`ao je i Bal kadeta J. [trausa Mla eg, u koreografiji Dejvida Li{ina, balet koji nam je izvanredno preneo vrsni poznavalac stilova i Gravije, biv{a baletska zvezda, pedagog, koreograf i nekada{nji direktor Rajnskog baleta. U neobi~no zanimljivoj i duhovitoj predstavi, uz izvanredne protagoniste i ansambl JBF, pojavili su se i polaznici dvonedeljne kreativne radionice JBF, u~enici novosadske Baletske {kole i beogradske {kole Lujo Davi~o. Radionicu su znala~ki Gravije, prenose}i polaznicima ne samo tajne tehnike klasi~nog baleta, ve} i finese stilskih odlika igre u razli~itim epohama. Ma plus belle histoire d`amour... (Barbara), kor. Pedro Pauwels U klasi~nom delu programa prikazan je romanti~no-klasi~ni balet Tri musketara (na muziku \uzepea Verdija), u koreografiji Andrea Prokovskog, po ~uvenom romanu Aleksandra Dime. Pun podviga, preokreta situacija i ljubavnih zapleta, bogate radnje ~ijoj upe~atljivosti doprinose domi{ljatost i hrabrost trojice musketara predvo enih veli~anstvenim D Artanjanom, balet je svojom dinamikom inspirisao izvrsne soliste i protagoniste JBF, predvo ene virtuoznim Ulijanom Toporom. Zami{ljeni, takore}i, kao vrsta scenske transpozicije crtanog filma, u veoma lepim stilskim kostimima A. Vasiljeva i K. Diboa, baleti Tri musketara i Bal kadeta, delovali su kao divan izlet u romanti~na vremena. Orchestra ( - )

21 E. Lambert Avec le temps (Léo Ferré), kor. Philippe Tréhet Francuske {ansone u drugom delu programa (Parlez-moi d amour, La mer, La vie en rose, Non, je ne regrette rien, Les Bourgeois, Aimer, uz kra}e koreografije [iprag, Uspomene, Pohvala odmoru i dr.), pokazale su koliko su zapravo pogodne za igru i scensko uobli~avanje, uz mogu}nosti raznovrsnih savremenih koreografskih i igra~kih interpretacija. U zanimljivim koreografskim minijaturama Kristijana Bakalova, Aleksisa Maniela, Bena van Kauvenberga, Pedra Pauelsa, Kloda Brima{ona, Nikole Misena, Ivana Favjea i Filipa Treea, mladi igra~i pokazali su da ovladavanje strogom klasi~nom tehnikom mo`e biti izvanredna podloga za savremeni izraz i individualnu ekspresiju u kojoj su trenutno nadahnu}e i radost scenskog postojanja presudni. Zahvaljuju}i vrsnim pedagozima i repetitorima P. Gravije, D`. Amar, E. Kamijo), ansambl i protagonisti JBF pokazali su scenski perfekcionizam i najvi{u kulturu pokreta, prepoznatljivu ve} od izlaska izvo a~a na scenu, kako u najtananijim odlikama likova i karaktera, tako i u najsjajnijim bravurama klasi~ne i savremene tehnike. Ulijan Topor iz Moldavije, Kristijan Ruuti iz Finske, Jan Ravazov iz Rusije, Sebastijan Rekavek iz Var{ave, uz prvu damu me u igra~icama, zanosnu i neodoljivu Japanku Kizunu Tahakatu, pokazali su, zajedno s celokupnim ansamblom JBF (uz odu{evljeno u~e{}e i na{ih mladih igra~a), da baletska umetnost svojom misionarskom ulogom ume da pronikne u tajne me unarodne komunikacije i zbli`avanja posredstvom scenskih ve{tina. Stoga su igra~i najbolje diplomate, a scenske ve{tine najplemenitiji na~in neposrednog razgovora i {irenja zaraze prijateljstva. Zahvaljuju}i Francuskom kulturnom centru, Sava centru, Muzi~koj omladini Francuske i Muzi~koj omladini Novog Sada, novosadskoj i beogradskoj baletskoj {koli, gradskim vladama i hotelu InterContinental (kao glavnom sponzoru), ostvareno je ovo uzbudljivo umetni~ko putovanje kroz tri veka igre. Mirjana Zdravkovi} Etoiles Les Trois Mousquetaires, kor. André Prokovsky 19 Orchestra ( - ) 2001.

22 Intervju Robert Berthier osniva~ i umetni~ki direktor Mladog francuskog baleta (JBF) Tehnika francuske elegancije M M. Ãerban i R. Bertije ladi francuski balet (Jeune Ballet de France), jedna od najpresti`nijih igra~kih trupa Francuske, tokom svoje evropske turneje pro{la je i ovim balkanskim prostorima i u nekoliko na{ih gradova (Podgorici, Kragujevcu, Pri{tini, Novom Sadu i Beogradu) ostavila neizbrisivo se}anje na visok kvalitet svoje klasi~ne i moderne igre. Poslednja predstava njihove uspe{ne turneje odr`ala se u Beogradu, u Sava centru, uz u~e{}e odabranih u~enika beogradske i novosadske baletske {kole koji su prethodno pro{li, za njih specijalno organizovanu, kreativnu radionicu. Gospodin Rober Bertije, osniva~, kreator i pulsiraju}a energija ansambla, razmenio je s nama impresije pred odlazak. Bila je to veoma zanimljiva turneja, posebno zbog kreativne radionice u Novom Sadu, gde smo dve nedelje radili s va{im mladim igra~ima iz tamo{nje i beogradske baletske {kole. Mi to povremeno radimo, bez ikakvih problema, jezi~kih i drugih, s obzirom na to da u na{oj trupi trenutno imamo plesa~e ~etrnaest nacionalnosti. Igra ima univerzalni jezik, nema granica, a me usobni rad veoma koristi budu}im igra~ima. Tako se i na{a trupa oboga}uje. Saradnja je od po~etka veoma lepo i{la, po~ev od razumevanja direktorki baletskih {kola, do kandidata za radionicu, kojih se prijavilo mnogo vi{e no {to smo mogli da primimo. Posle nekoliko eliminacija primili smo dvadeset i pet u~enika, da bi dvadeset i dvoje bilo odabrano. Va{a deca su vredno radila. Nije im bilo lako, jer se francuska tehnika razlikuje od ruske koju oni ovde u~e. Ipak, uklopili su se u na{ stil, toliko da sam ve~eras dobio izuzetan kompliment od jednog va{eg profesora baletske {kole. U predstavi koju smo igrali ve~eras nije prepoznao svog u~enika! Igra~i na{e trupe, iako ve} formirani mladi umetnici, dolaskom u na{ ansambl imaju u po~etku sli~ne probleme. Razne igra~ke tehnike moraju da se usklade s na{om, francuskom, mladi igra~i moraju da prihvate francusku Orchestra ( - )

23 klasiku, tri veka staru, tradicionalno postavljenu na izuzetnoj eleganciji pokreta, {to zahteva savr{en rad tela, ali i duha! Njihovi u~itelji su veliki igra~i iz Pariske opere i oni im prenose ta suptilna iskustva, koja se naravno posti`u ogromnim radom. Na{i mu{ki igra~i ~esto dolaze sa znanjem ruske tehnike nogu vaganovske {kole. Tada, neke stvari moraju veoma brzo da se zaborave i zamene tehnikom francuske elegancije i lako}e. Interesantno je da oni postaju na{i najbolji igra~i! Klasika je, dakle, neophodna, ali i savremeni ples. Svake godine tra`imo nove puteve u njemu. Ove godine to je francuska {ansona. Odavno `elim da je preto~im u savremenu igru, ali sam stalno oklevao, boje}i se da se ne pretvori u koreografsku parafrazu. Najzad, po{to sam imao potrebu da jednu novu generaciju mladih koreografa predstavim, dao sam im priliku da se iska`u kroz {ansonu, ali da to ne budu, naravno, samo Piaf ili Brel! Naru~io sam sedamnaest, a prihvatio ~etrnaest koreografija. U svakom slu~aju bio sam prijatno iznena en, pre svega izborom melodija. Verovao sam da }e preovladati savremena {ansona, ali obra eni su veliki klasici, ma{tovito i kvalitetno. Prihvatio sam rizik i zaista se isplatilo. Gdegod do emo, od Njujorka do Sant Dominga, Sofije ili nekog drugog kraja sveta, publika je o~arana i ispra}a nas ovacijama. Balkanska turneja nas je veoma dirnula. Svuda su nas savr{eno prihvatali i to ljudi koji su do skora patili i jo{ uvek nisu dobro. Ja nisam, kao {to znate, prvi put u Jugoslaviji, ali ovoga puta je bilo sasvim druga~ije. Bilo je izuzetnih susreta. U Pri{tini je pozori{te bilo prepuno, ljudi su visili s balkona, sedeli na prozorima, gazili jedni druge po prstima. Na kraju spektakla, u na{u lo`u do{la su dva gospodina ~etrdesetih godina, o~iju punih suza. To su bili negda{nji igra~i iz pri{tinskog Baleta, koji ve} deset godina ni{ta ne igraju. Vi ne mo`ete da zamislite {ta ste nam ve~eras doneli, reko{e nam. Voleo bih da jednog dana u trupi imamo igra~e s va{eg podneblja. Nadam se da }e se to ostvariti narednih godina. Sada smo kompletni, ali u februaru godine bi}e audicija, pa, eto prilike! Video sam va{ balet i u Beogradu i u Novom Sadu. Imate veliki problem besparicu. Ekonomski momenat je jedan od najzna~ajnijih. Nema para nema baleta! Otud odliv mu{kih igra~a koji odlaze trbuhom za kruhom! Treba sa~ekati da se zemlja ekonomski stabilizuje da bi se potpomogla i kultura. Tada }e i igra biti bolja. Mi iz Francuske, kao najve}i svetski izvoznici kulture, znamo kako se to radi. Francuzi imaju mnogo sre}e, ali nemaju svest o tome! Minja Kati} [erban U~enici beogradske i novosadske baletske {kole u predstavama JBF: Jovica Begojev (17), Nina ^olanovi} (13), Frosina Dimovska (18), Ivan \erkovi} (22), Silvija D`unja Grozdanovi} (20), Milica Jevi} (16), Nelka Lazovi} (17), Milena Ivi} (17), Milo{ Kecman (15), Dunja Mahor~i} (17), Sonja Mitrovi} (14), Sanja Ninkovi} (17), Valentina Popovi} (16), Milena Ra{uo (14), Ma{a Tadi} (15), Jovana Volf (17), Bojana Zajovi} (17), (14). 21 Orchestra ( - ) 2001.

24 Laureati Nagrada Dimitrije Parli} Isidora u sastavu Vera Kosti}, Vladimir Logunov (predsednik), Sne`ana Veskovi}, Ivan Medenica i Ivana Milovanovi}, dana godine, ve}inom glasova doneo je odluku da se prema Pravilniku o dodeli nagrade Dimitrije Parli}, ~l. 2, stav 3, to priznanje za godinu dodeli gospo ici Isidori Stani{i}, za umetni~ko-izvo a~ke interpretacije likova u predstavama Organizacija rada, Blanko i Balkanska je procenio da u prethodnoj godini nije bilo nijednog koreografskog ostvarenja koje bi zadovoljilo propozicije Nagrade Dimitrije Parli} i kriterijume `irija, pa je priznanje dodelio pojedincu umetniku koji je u toku pozori{ne sezone 2000/2001. ostvario najupe~atljivije interpretativno dostignu}e na na{im igra~kim pozornicama. Isidora Stani{i} pripada novoj generaciji mladih savremenih igra~a i koreografa. Ona je izvo a~ posebnog senzibiliteta i umetni~ke snage. Njeni nastupi uvek su duboko pro`ivljeni i sadr`ajni, a koreografski talenat ve{to iskori{}en za boga}enje i definisanje svake njene interpretacije. Kao scenska pojava, ona deluje sna`no, umetni~ki ubedljivo i dominantno. Isidora Stani{i} je predstavnik nove estetike umetni~ke igre, zagovornik savremenog igra~kog pokreta i istra`ivanja na tom planu. Kao dobar poznavalac tehnika moderne igre, u rolama koje su joj poverene, ~vrsto vodi interpretativnu nit, umetni~ki upe~atljivo i za dodelu Nagrade Dimitrije Parli} `eli ove godine da svojom odlukom ohrabri i podstakne i druge mlade umetnike savremene igre i time doprinese razvoju ne samo klasi~nog baleta, ve} i savremenog igra~kog stila u Jugoslaviji. Plaketa Narodnog pozori{ta Duãka Dragiåeviñ Na Dan Narodnog pozori{ta 22. novembra godine prvakinji Baleta Du{ki Dragi~evi} sve~ano je uru~ena Plaketa Narodnog pozori{ta. To veliko priznanje dobila je u znak zahvalnosti za bogat igra~ki opus, visoki kvalitet interpretacije i lepezu stilski raznorodno odigranih uloga na sceni ove teatarske ku}e. Odeta, Karmen, Dalila, Kitri, [eherezada, Julija, Kopelija naslovne su uloge baleta koje je Du{ka Dragi~evi} uspe{no interpretirala, bezmalo ve} dvadeset godina. Nagrada za `ivotno delo Udru`enja baletskih umetnika Srbije Viãnja Œorðeviñ Na godi{njoj skup{tini UBUS-a (jun godine) Nagrada za `ivotno delo dodeljena je primabalerini Vi{nji \or evi}. Pravo obrazlo`enje nagrade zahtevalo bi prostor opse`ne monografije. Umetni~ki opus Vi{nje \or evi} obuhvata vrlo veliki broj interpretacija zna~ajnih uloga na{eg i svetskog baletskog repertoara u kojima je dostigla vrhunsko Julija, Marija, Pepeljuga, Odeta/Odilija, Aurora, Svanilda, Ondina, po slo`nim glasovima mnogobrojnih inostranih kriti~ara inkarnacija Ane Karenjine, Arhispoza u baletu [ara, Katarina Izmailova (prvi put u svetu ovaplo}en lik u okvirima baletskog izra`avanja), Biljana, Jela Stvarala je sara uju}i s istaknutim koreografima i pedagozima bezrezervno se prepu{taju}i uzajamnoj stvarala~koj stihiji. Kreativna zrelost i vrhunski dometi Dimitrija Parli}a (baleti Ana Karenjina i Katarina Izmailova), neraskidivim unutra{njim vezama spojeni su s imenom Vi{nje \or evi}. S Baletom Narodnog pozori{ta u vremenu njegovog zlatnog uspona, \or evi}eva je ostvarila veliki broj gostovanja, od kojih svakako posebno treba izdvojiti gostovanje u [paniji (Barselona) i Iranu (Teheran). Od samostalnih gostovanja isti~u se i ona u Havani i Parizu, u okviru repertoara trupe Milorada Mi{kovi}a. Orchestra ( - )

25 Partneri su joj bili vrhunski umetnici na{e i svetske baletske Prebil, Du{an Trnini}, Borivoje Mladenovi}, Radomir Vu~i}, Milorad Mi{kovi}, Andre Prokovski. Sara ivala je s koreografima Verom Kosti}, Piom i Pinom Mlakar, Abdurahmanom Kumisnjikovim, Rostislavom Zaharovim, Ninom Anisimovom, Mariom [ara, Olgom Jordan, Dimitrijem Parli}em. Umetni~ku delatnost je pro{irila bave}i se pedagogijom i prenose}i koreografije Dimitrija Parli}a. Rukovodila je Baletom HNK u Splitu i u toku trogodi{nje delatnosti podigla ga na najvi{i izvo a~ki nivo. U toku dva mandata obnovila je dugogodi{nju zamrlu aktivnost Udru`enja baletskih umetnika Srbije, dala po~etni impuls i za~ela Festival koreografskih minijatura koji sada ve} predstavlja tradicionalnu godi{nju baletsku sve~anost Beogra ana. Umetni~ko delo Vi{nje \or evi} se nastavlja i u tome je zaista velika vrlina. Sada se nalazi na ~elu Baleta Narodnog pozori{ta kao umetni~ki rukovodilac. Milica Jovanovi} Nagrada za `ivotno delo Udru`enja baletskih umetnika Srbije Lidija Pilipenko Na godi{njoj skup{tini UBUS-a (jun godine) Lidiji Pilipenko, primabalerini i koreografu dodeljena je Nagrada za `ivotno delo. Njen `ivotni put bio je vizionarski predvidiv jo{ tog trenutka kada je dobila prvi profesionalni anga`man. Prvi ugovor je potpisala s Baletom Beogradske komedije, tada veoma popularnog pozori{ta vrhunskog izvo a{tva. [ef Baleta i glavni koreograf Ljalja Vajs, do{la je jednog dana u upravu Baleta Narodnog pozori{ta. Predlo`ila je da se jedna njena mlada igra~ica preuzme, jer je to balerina koja pripada Narodnom pozori{tu i u kome bi se jedino mogla potpuno rascvetati. Bila bih najsre}nija da je zadr`im u svom ansamblu, ali bi ona tako izgubila dragoceno vreme, a i to bi bila {teta za umetnost. Ljalje vi{e nema, ali se njena vizija ispunila i pred nama je dobitnica ~ije je umetni~ko delo istorijski i koreografski vezano za Narodno pozori{te. Lidija, pripada vremenu velikog stvarala~kog napona i uspeha beogradskog Baleta. Imala je {ta da igra, imala je velike prethodnike pred sobom, akumulirala je svesno ili nesvesno svoja budu}a iskustva formiraju}i tako i svoju budu}u opredeljenost za koreografiju. Odigrala je niz glavnih uloga u baletima: Silfide, Bah~isarajska fontana, Dvoboj Tankreda i Klorinde, Labudovo jezero, Uspavana lepotica, Pateti~na simfonija, Kopelija, ^udesni mandarin, Don Kihot. U nekim baletima (Bahus i Arijadna Dimitrija Parli}a) bila je prvi interpretator, a ve} u svom igra~kom zenitu postaje otkri}e Vere Kosti}, koja je baletima Darinkin dar i Karmen predstavila umetnicu s novim do tada neotkrivenim izra`ajnim mogu}nostima. Prvu koreografiju na sceni Narodnog pozori{ta ostvarila je u operi Je`eva ku}ica. Odmah je ispoljila karakteristi~ne vrline koreografa da duboko zainteresuje i ve`e svoje saradnike za zajedni~ko stvarala{tvo. Brzo su sledili baleti, jedan za drugim i priznanja (Baletsko bijenale u Ljubljani ). Baleti Banovi} Strahinja, Jelisaveta, Ve~iti mlado`enja, Izbira~ica, Samson i Dalila, Vaskrsenje, Ljubav [eherezada, Dama s kamelijama, Kavez, Slike, Ohridska legenda njene su koreografije, zasnovane najve}im delom na sopstvenom libretu. Obogatila je zna~ajno na{ kompozitorsko-baletski opus sara uju}i na baletima Zorana Eri}a i Zorana Muli}a, kao i s dirigentom Angelom [urevim, prilikom odabiranja na~ina pretvaranja operske muzike Verdijeve Travijate u baletsku Damu s kamelijama. Tom impresivnom broju ostvarenih kreacija pridru`uju se i koreografski rad u operama Aida i Karmen i opereti Slepi mi{, kao i u mjuziklima Pozori{ta na Terazijama: Pri~a o konju, Moj de~ko, Cigani lete u nebo, Volim svoju `enu. U dva navrata je bila direktor Baleta Narodnog pozori{ta u Beogradu. Nagrada za `ivotno delo Lidiji Pilipenko predata je u pravom trenutku. Pred njom je otvoren put. Ona je stvarala~ka li~nost i od nje se s pravom jo{ o~ekuje. Nagrada Udru`enja je najbolji dokaz koliko se u nju veruje. Milica Jovanovi} 23 Orchestra ( - ) 2001.

26 Gosti BG baleta Srdjan Mihiñ Don Kihot, Aleksandar Antonijeviñ Miãa Mustapiñ Samson i Dalila, Aãhen Ataljanc i Denis Kasatkin Orchestra ( - )

27 Guests of Belgrade Ballet Srdjan Mihiñ Miãa Mustapiñ Don Kihot, Mila Dragiñeviñ i Aleksandar Antonijeviñ Labudovo jezero, Ana Pavloviñ i Aleksandar Antonijeviñ Jabuka, ansambl sarajevskog Baleta Foåo Fuad 25 Orchestra ( - ) 2001.

28 ju~e, danas, sutra... /021/ Pahita i Telo premijera Baleta Srpskog narodnog pozori{ta Dobar pedago{ki potez M. Polzoviñ Telo, kor. E. P. Grinvud N ovosadski balet je 20. januara godine na sceni SNP s entuzijazmom i posve}eno{}u premijerno izveo najomiljeniji fragment Grand pas classique iz akademskog baleta M. Petipa Pahita (na muziku L. Minkusa), u koreografiji Roberta Kljavina, baletmajstora i koreografa iz Kijeva (k.g.). Zahtevnu verziju Marijinskog teatra Kljavin je uspe{no preneo na podmla eni ansambl. Na~in izvo enja akademskog klasicizma i tehnike pokazala je primabalerina Oksana Storo`uk koja je, uz uspe{nu saradnju svog partnera Haralda Baluha, gosta iz Be~a, igra~a savr{ene gra e i odli~ne {kole, s lako}om, virtuozno i muzi~ki precizno izvela Grand pas de deux. Solistkinje, me u kojima ima i u~enica Baletske {kole, bri`ljivo su izvele stilski zahtevne varijacije, mada nekima od njih nedostaju ~vr{}a tehnika igre na vrhovima prstiju i precizniji epolmani. Ideja tada{njeg direktora Baleta Dragana Jerinki}a da uz akademsku klasiku na repertoar stavi i savremeni balet Telo Endrua Pitera Grinvuda, koreografa iz Londona (k.g.), pokazuje se ne samo kao znak njegove otvorenosti ka osavremenjivanju repertoara, ve} i kao umesan pedago{ki potez. Orchestra ( - )

29 Grinvud, koga se rado se}amo po poetskoj igri Uspavanka s mirisom lavande (na beogradskoj sceni), bio je ovoga puta u arhitektonskoj gradnji apstraktne igre, inspirisan pre svega muzikom. Koreografa je sna`no nadahnula neobi~no lepa i znala~ki orkestrirana Misa Criolla Argentinca Arijela Ramireza (potekla iz ju`noameri~kog folklora), dirljiva i lirska u posve}enosti Bogu (pevana Misa, Gloria), ~as obesnog karnevalskog ritma, ~as melanholi~na i {iroka kao nepregledne daljine pampasa utonule u melanholiju (Agnus Dei). Na sceni je takore}i vizualizovana barokna tokata, u kojoj se horizontalno prepli}u mnoge teme i ritmovi, a koja je vertikalno kontrapunktirana atavisti~kim porivima latinoameri~kih starosedelaca i {panskih konkvistadora. Prate}i je, Grinvud koristi svaki deli} tela igra~a, ali i grupe igra~a, da bi stvorio fantasti~ne oblike nalik cvetovima, oblacima rasutim u prostoru, ili fontanama koje se pretvaraju u bokore neobi~nih telesnih formi. Svaki detalj ruku, nogu ili tela skladno se ogledao u muzici, dok su se svetlosni efekti iz prelivaju}ih nijansi pretvarali u ru`i~aste tonove zore, a u zavr{nici ocrtavali harmoni~ne obrise tela u kontralihtu, utisnutih zauvek u se}anje. Bosi, u ru`i~astim trikoima boje tela, igra~i su ulo`ili veliki trud da pokrete proizvedene iz same ki~me i solarnog pleksusa dovr{e lakim, lelujavim pokretima ruku, glave i stopala, kre}u}i se u prostoru poput lebde}ih senki. Predvo eni solistima (A. Kule{evi}, D. Kozarski, M. Grnja, J. Kova~evi}, V. Lazin, J. Markovi}, I. Stoj~evi}, O. K. Crnjanski, M. Lazin, A. Vlalukin, T. Aran elovi} i M. Rus), igra~i su plasti~nim pokretima tela dodirivali tlo u najraznovrsnijim ritmovima. Ipak, ose}ala se potreba da tela i vi{e budu oslobo ena zemljine te`e, te da se nazna~ene figure utiskuju u prostor, kao {to se kinesko mastilo utiskuje u crte`, ili kao {to lahor dodiruje lice. Koreografija i re`ija ne bi do{le do izra`aja bez ume{nih kostimografskih re{enja M. Mauri~-Stojanovi}, scenografije D. Tobd`i}a, tonskog saradnika Z. Gajdo{a i majstora nad majstorima svetlosnih efekata M. Mihaleka. Mirjana Zdravkovi} 27 Orchestra ( - ) 2001.

30 Aleko i Simfonijski triptihon premijera Baleta Srpskog narodnog pozori{ta Lice i naliåje scenske iluzije s Simfonijski triptihon P. Konjovi}a kao koreografska impresija V. Logunova; dirigent: M. Janoski; Aleko S. Rahmanjinova, opera-balet u nastajanju ; libreto: Nemirovi}-Dan~enko po poemi Cigani A. S. Pu{kina; dirigent: Viktor Ploskina; SNP, Novi Sad. Druga premijera u nastajanju Baleta i Opere SNP, Simfonijski triptihon i Aleko, prikazana godine, potvr uje jednu od osnovnih teza iz dela Umetnost i iluzija E. H. Gombriha koju, parafraziraju}i, mo`emo iskazati slede}im re~ima koliko para toliko umetni~ke iluzije, koliko znanja i ma{te toliko teorija igre. Koncertno izvo enje opere-baleta Aleko mogli smo jedino da naslutimo iz programa. Po{to ni{ta nismo ~uli ni videli, svako je mogao ne{to da zamisli ili nacrta kao mogu}u projekciju za budu}nost. Zauzvrat, videli smo i ~uli Triptihon Petra Konjovi}a, u impresionisti~ko-lirskoj viziji Vladimira Logunova (libretiste, koreografa i reditelja), a u veoma solidnoj interpretaciji Orkestra SNP (osim usporenije ^o~e~ke igre, koja se, me utim, uklapala u usporeno se}anje Stare Ciganke). Maestro Miodrag Janoski istakao je simfonijsku uzvi{enost Konjovi}eve ve~no aktuelne teme kao apstrahovani uvid u osloba anje od ljudske predodre enosti sudbinom, a to su dometi koje, uprkos pozitivnim namerama koreografa, sama baletska transpozicija, li{ena osavremenjivanja, nije na`alost dosegla. Usled nedostatka novca za realizaciju ma{tovitijeg dekora, Dalibor Tobd`i} mogao je da nam pru`i jedino dim i maglu, uz {kiljavo svetlo (bud`et SNP ne dozvoljava takvu rasko{ kao {to je kupovina specijalnih sijalica za najmodernije reflektore pozori{ta). No, zato su veoma lepi bili kostimi Jasne Petrovi}-Badnjarevi}, o~igledno kreirani (iz fundusa) prema idealizovanoj vranjanskoj Svadbi Paje Jovanovi}a. Vladimir Logunov, prite{njen malim brojem proba, prikazao je vi{e ~ega nema, a manje ~ega ima. U idealizovanom se}anju Stare Ciganke (veoma ubedljiva Gizela Veli~kovi}), koreograf udvaja tok svesti junakinje komada Ko{tana (s pevanjem, igranjem i lumperajkom), jer ta je junakinja ve} i sama odraz psihe Borisava Stankovi}a, ispunjene nostalgijom za mlado{}u i ljubavlju. To je i povod za dramsku pri~u o apsurdnosti sudbine pojedinca u jednoj cirkuskoj sredini. Logunov nam pru`a poetizovano, romanti~arsko vi enje romskog `ivota koje bi odgovaralo ukusu publike iz perioda od do godine. Uloga Ko{tane i igra `enskog ansambla izra`eni su mekim, plasti~nim, ~eznutljivim kretnjama gornjeg dela tela i lelujavim, zamamnim pokretima ruku, `enstvenim, orijentalnim, zmijastim njihanjem bokova i gipkim prelazima scenskog prostora, uz nekoliko lepih podr{ki. Senzualnost je glavni element njihove vizuelne upe~atljivosti. Kroz mizanscensku shemu mu{kih igara i likova koji (mada na razli~ite na~ine) te`e istom cilju (Ko{tani), kroz skalu odse~nih temperamentnih koraka u kojima se ve} vi ena banalna klasika tu i tamo pomalo besmisleno ukr{ta s jedva nazna~enim ju`nosrbijanskim folklorom orijentalne provenijencije i ideala, dakle, s likovima iza kojih se kriju li~nosti razli~itih interesa i motiva, a istovetne `elje Vladimir Logunov kao da se vra}a u minula vremena, uz `al za mladost. Maja Grnja kao Ko{tana svojom neobi~no plasti~nom i ekspresivnom igrom oli~ava `udnju za slobodom i nepristajanje na pripadanje bilo kome, izra`ava ljubav shva}enu kao izbavljenje od banalnog i od sudbinske predodre enosti ciganskom `ivotu, sugeri{e egzistencijalnu usamljenost (scena Kestenove Gore, u kojoj je Maja maestralna!). Ali, uprkos svemu tome, balet Logunova se u krajnjoj liniji svodi na dim i m glu, m glu, m glu Pa ipak, svaka ~ast izvo a~ima! Mekoj uverljivosti `enskog ansambla i petlovskoj mu`evnosti mu{kih protagonista; Milanu Lazi}u kao Ciganskom kmetu, Stevanu Sremcu kao Stojanu, Milanu Rusu kao Mitku. Vizija V. Logunova odve} je iluzionisti~ka, demode, tako da u njoj mogu u`ivati samo zaostali primerci balkanskosrbijansko-ciganskog derta i melanholije. Sve dok Had`i Toma (Toni Ran elovi}) i recitator Mitkeovih monologa (Tomislav Kne`evi}) ne prona u kompas, a Vlada Logunov novu, osavremenjenu viziju i klju~ za Triptihon, Bora Stankovi} }e ostati pri~am ti pri~u balkanskog lutanja. ^emu onda brehtovsko iskustvo? I pedeset godina postmoderne? Mirjana Zdravkovi} Orchestra ( - )

31 M. Polzoviñ Simfonijski triptihon, Maja Grnja i ansambl 29 Orchestra ( - ) 2001.

32 Divertisman da ili ne? Karmen svita, Dijana Kozarski i Harald Baluh M. Polzoviñ Orchestra ( - )

33 Concerto de Aranjues - adagio, Maja Grnja i Milan Rus, kor. D. Trniniñ Baletske impresije Premijera Baleta Srpskog narodnog pozori{ta ada kao premijeru jedne trupe ugledate predstavu divertisman- tipa, dakle sa~injenu od niza raznih baletskih numera, jasno Kskog je da su i trupa i repertoarska politika u krizi, i da se Direkcija bori da koliko-toliko uposli bar soliste, ne bi li publici ponudila bar ne{to od igra~ke produkcije. Taj kompromis napravila je i Direkcija Baleta Srpskog narodnog pozori{ta u Novom Sadu, u aprilu godine svojom premijerom Baletske impresije. Bez ikakvog koncepta, udrobljene koreografske minijature raznih autora i kompozitora iz pretpro{log, pro{log i ovog veka, sve zajedno, na jednom mestu, tuku se stilski, a u interpretativnom smislu i izvo a~ki. To je sudbina svakog divertismana, sem ako on nije posebno osmi{ljen s idejom da poka`e odre eni igra~ki pravac, posebnu epohu, ili grupu koreografa sli~nog igra~kog jezika. Novosadski slu~aj je, pretpostavljamo, slu~aj nu`de. Me utim, i u ovakvom galimatijasu nazre se i ostane u se}anju ne{to dobro i lepo. To je svakako Veberov San o ru`i koreografa M. Fokina u interpretaciji solista Kirovskog baleta Olge Akmatove i Anatolija Stavrova, odigran u dobrom stilskom maniru lenjingradske {kole, poeti~no, s lako}om i pitanjem doti~e li Stavrov uop{te pod dok igra? Za trenutak, nazreli smo genijalnu eroti~nost i ~udesnost Be`arovog Bakhtija u interpretaciji Jelene Radojevi}, nazreli samo ideju. Nije nezanimljiva i Karmen svita izvedena fragmentarno u koreografiji Dragana Jerinki}a i odli~noj interpretaciji prvakinje Baleta Dijane Kozarski. Ova balerina sna`ne individualnosti i tehni~kih mogu}nosti, umetni~ki zrelija kako vreme proti~e, u stanju je da iznese i ve}i projekat na svojim ple}ima. O tome se sigurno razmi{lja u Direkciji novosadskog Baleta. Ono {to je istinski pokrenulo publiku jeste Concerto de Aranjues- Adagio Hoakina Rodriga, koreografa Du{ana Trnini}a i interpretatora Maje Grnje i Milana Rusa. U ovom ada u suzdr`ane erotike i mirisa {panskih vrtova, u kome Trnini} vaja pokret samo njemu svojstvenom poetikom, dva igra~a bljesnula su te ve~eri, posebno Maja Grnja. Ona poseduje finu meru ekspresivnosti i dubinu svoje interpretacije. Videli smo i ada o iz II ~ina Labudovog jezera (Lilija Gra`ulis i Andrej Glas{najder), Istanbul 1920 Usmanova (Dragan Vlalukin), Igru Du{ana Trnini}a (Dijana Kozarski i Harald Baluh), Gopak iz Taras Buljbe Zaharova (Andrej Glas{najder), Les Bourgeois Bena van Kauenberga (Dragan Vlalukin), Festival cve}a u Cenzanu Ogista Burnonvila (Olga Akmatova i Anatolij Stavrov), varijaciju iz Bajadere (Andreja Kule{evi}) i Smrt labuda Fokina (Olga Akmatova). Marija Jankovi} M. Polzoviñ 31 Orchestra ( - ) 2001.

34 Sicilijanska pri~a / Gospo ica i huligan premijere Baleta Srpskog narodnog pozori{ta Kriksa scene Balet Sicilijanska pri~a je prvi put izveden u Teatru Kvirinale u Rimu 20. januara godine. Muziku je komponovao godine, italijanski kompozitor i muzi~ki pisac impresivne umetni~ke biografije Valentino Buki (Valentino Buschi, ). Libreto je napisao Lukino Viskonti prema noveli \ovanija Verge (iz zbirke novela Vita dell rusticana). Racconto siciliano je jedno~ini balet, originalno zami{ljen za ~etiri igra~a i dvoje pijanista. To je i izvanredno instrumentalno delo za dva klavira. Pronicljivi um velikog reditelja Viskontija i Bukijevo izuzetno ume}e u komponovanju filmske muzike u~inili su da pri~a u narativno-muzi~kom smislu ima veoma ~vrstu unutra{nju koheziju. Jednostavna i lako razumljiva, sve`a i pro~i{}ena, ona je umetni~ki izazov i za igra~e i za pijaniste, posebno za koreografe. M. Polzoviñ Sicilijanska priåa,verica Kozarev i E. P. Grinvud U Srpskom narodnom pozori{tu Sicilijanska pri~a izvedena je premijerno 28. maja godine i delo je Endru Piter Grinvuda (Andrew Peter Greenwood) koji je potpisuje kao koreograf, re`iser, scenograf ali i igra~ u ulozi Turida, donev{i tako savremeni igra~ki manir na scenu SNP. S njim su sjajno sara ivali iskusna balerina Dijana Kozarski (Santuca), Bahram Juda{ev (Alfio) i mlada Verica Kozarev (Lola). U Intermecu je nastupio Anatolij Stavrov, igra~ sna`ne umetni~ke pojave i jo{ uvek nedovoljno iskori{}enog izvo a~kog potencijala. [ta je Grinvuda privuklo Sicilijanskoj pri~i? ^vrst tok doga aja ili Bukijeva muzika koja je od njega kao koreografa tra`ila zavidno muzi~ko obrazovanje koje je i pokazao. Mo`da tragi~nost svih likova baleta Ona je od po~etka do kraja imala vi{e razli~itih naznaka i tuma~enja, ali se uvek svodila samo na jednu karakteristiku ljudsku nesre}u. Nju su izazivali sami likovi ili je bila posledica delovanja drugih. U pri~i doga aji i lica vo eni su neumitno negativnom silom. Ona sti`e iz najdubljih, najmra~nijih ponora ljudske prirode, iz ponora iz kog izviru patnja, la`, strah, oholost, spletkarenje, prevara, ljubomora, prezir i sama smrt. Ironi~no pojavljuje se, dodu{e retko, i neka ~udna ne`nost zbog koje se vri{ti i tuguje. Grinvud je ~ovek i koreograf dubokih percepcija. Njegovo prvo koreografsko delo na na{im prostorima Uspavanka s mirisom lavande ra ena za Balet Narodnog pozori{ta samo je najpa`ljivijem gledaocu ukazala Orchestra ( - )

35 Sicilijanska priåa, E. P. Grinvud, V. Kozarev, B. Juldaãev i D. Kozarski na taj aspekt njegove li~nosti. U Pri~i on roni mnogo dublje nego u Uspavanci, ali sada profesionalno i verno podr`an u koreografskoj ideji od svojih novosadskih saradnika. Racconto siciliano sigurno je bio ozbiljan Grinvudov umetni~ki izazov, pogotovo nakon Uspavanke, koja je vrlo brzo posle premijere skinuta s repertoara. Tim vi{e {to se u Grinvudovoj novoj koreografiji upoznajemo i s Grinvudom igra~em. Bilo kako bilo, koreografska ideja o neizbe`nom ljudskom tugovanju sa smrtnim ishodom prikazala je Grinvuda kao kompletnog umetnika sposobnog, ve{tog i obrazovanog da jezikom savremene igre evropskog manira, progovori o ve~itoj ljudskoj potrebi za stradanjem. Santuca Dijane Kozarski vukla je sve konce u predstavi. Uz mnogo smisla za savremeni igra~ki pokret, Dijana Kozarski uspe{no je gradila lik `ene upla{ene, ljute, izjedene ljubomorom zbog mla e suparnice. Santucin krik iza spu{tene zavese, na samom po~etku predstave, naglo je prekinuo uobi~ajeni `amor u publici. I kada se scena otvorila svi su bili uvu~eni u niz doga aja koji su vodili tragi~nom kraju. Santuca je dozivala smrt, a po{to ju je i realizovala, ostala je nema, u`asnuta, s istim krikom na usnama i rukama umazanim {pagetima napolitano. Bila je takva i dok se poslednja poklanjala publici, besno otresaju}i spljeskani paradajz i makarone s ruku. Atraktivno re{enje Grinvuda re`isera. Bahram Juda{ev u ulozi Alfija izgradio je slo`eni lik mla eg mu{karca koji samo zbog toga misli da mo`e da dominira u nezdravim ljubavnim vezama koje vladaju u Pri~i. Njegovo udvaranje Loli, sukob s Turidom i spletkarenje uz pomo} Santuce tra`ilo je precizniji izvo a~ki stil uz vi{e dramskog definisanja uloge. Pogotovo u duetnoj igri s Turidom. Mlada balerina Verica Kozarev bila je razmetljiva Lola, izvor Santucine ljubomore i razlog smrti jednog od dvojice sukobljenih mu{karaca. O~igledno je da je ulo`ila veliki napor usvajaju}i Grinvudov savremeni igra~ki pokret u ~emu je donekle i uspela. Op{te je poznato da se na{i mladi baletski umetnici tokom {kolovanja retko susre}u s pedagozima za savremenu igru pa je njen napor time ve}i. Sada, kada je Grinvud postavljen na mesto direktora Baleta SNP, nadamo se da }e njen (i ne samo njen) potencijal za modernu igru u nekim budu}im igra~kim projektima SNP ostaviti upe~atljiviji umetni~ki utisak. Kostimi Mirjane Stojanovi}-Mauri~ odli~no su se uklopili u Grinvudova scenografska re{enja. Jednostavni i svedeni na prepoznatljive simbole dobro poznatog italijanskog juga i kostim i scenografija bili su u skladu s osnovnom koreografskom idejom. Premijera Sicilijanske pri~e odigrana je uz `ivo izvo enje Bukijeve partiture. Maestralno su je izvele Sne`ana Nikolajevi} (muzikolog i pijanista) i Vesna Kr{i} (muzi~ki teoreti~ar i pijanista). One su bile {esti igra~ na sceni, aktivni u~esnici svih doga anja, desna ruka koreografa i igra~a. Pri~a se naravno iz dobro poznatih finansijskih razloga mo`e izvoditi na muziku s kompakt diska, ali pravi umetni~ki do`ivljaj je svakako najve}i kada se na sceni nalaze dva klavira i dve vrsne pijanistkinje. Najve}e iznena enje ve~eri za mene je ipak bila pojava Grinvuda igra~a. Kao umetnik nalazi se u zreloj umetni~koj dobi. U svim duetnim igrama Grinvudov Turido je bio dominantan. Njegov igra~ki gest je prirodan i nebaletizovan. Dramski izra`ajan, u interpretaciji lako ~itljiv, Grinvudova igra~ka pojava ne{to je sasvim novo na na{oj sceni. Njegov stil igre pokazuje svestranost igra~kog obrazovanja. Solo deonica (igra s no`em) bila je jedna od najefektnijih trenutaka predstave. A verovatno je i uzbudljivo kada direktor Baleta nastupa sa svojim igra~ima. Iste ve~eri, premijerno je izveden i balet u jednom ~inu Gospo ica i huligan Dmitrija [ostakovi~a (libreto prema filmskom scenariju V. Majakovskog, adaptirao V. Litvinov) u koreografiji i re`iji Viktora Litvinova iz Kijeva. O toj predstavi ne `elim ni{ta da napi{em. Samo molim upravu SNP da na takav na~in vi{e ne vre a i ne omalova`ava soliste i ~lanove svog baletskog ansambla. Lirska balerina Oksana Storo`uk ne bi smela da se tro{i u potpuno proma{enim igra~kim projektima, niti bilo ko od njenih kolega i koleginica. Proma{aji ko{taju! Kao krik sa scene, Sicilijanska pri~a bila je mo`da i poslednji umetni~ki vapaj Baleta SNP da i uprava pozori{ta i relevantne dru{tvene institucije kulture najzad obrate punu pa`nju na napore koje taj ansambl ~ini poslednjih deset godina. Volela bih da je to krik nade s obzirom da ih sada vodi ~ovek koji ih po{tuje i razume. Pla{im se da je to vi{e krik straha u strmoglavu dru{tvene nebrige koji se i dalje nastavlja. Ima li kraja tome? Ivana Milovanovi} 33 Orchestra ( - ) 2001.

36 Laureati uupravni odbor Srpskog narodnog pozori{ta u Novom Sadu, na sednici odr`anoj 23. marta godine jednoglasno je doneo odluku da za izuzetna umetni~ka ostvarenja dodeli Zlatnu medalju Jovan \or evi} istaknutim umetnicima ove ku}e i pohvali ansambl Baleta. Ove godine laureati su: Biljana Njegovan, primabalerina Srpskog narodnog pozori{ta u Novom Sadu. Dobitnica je Zlatne medalje Jovan \or evi} godi{nje nagrade za izuzetna umetni~ka ostvarenja. Na sceni Srpskog narodnog pozori{ta sazrevala je kao umetnica, njene scenske nastupe odlikovala je sigurnost, lako}a i virtuozitet. Njena ada a su poeti~na, a pokreti imaju kantilenu i lepotu, stoji u obrazlo`enju nagrade. Dijana Kozarski, prvakinja Baleta Srpskog narodnog pozori{ta u Novom Sadu, jo{ jedna je dobitnica Zlatne medalje Jovan \or evi}. Laureat s nekada{njih jugoslovenskih baletskih takmi~enja, ova umetnica je, uz brojne uloge koje su nagra ivane od publike i kritike, zaslu`no dobila i ovo izuzetno priznanje. Kao autenti~na prvakinja Baleta Srpskog narodnog pozori{ta, Dijana Kozarski snagom svoje dramske ekspresivnosti upe~atljivo vlada scenom, potvr uju}i svoje visoke umetni~ke kvalitete primabalerine koja jednako uspe{no kreira uloge klasi~nog, neoklasi~nog i modernog baletskog repertoara. Maja Grnja, solistkinja Baleta Srpskog narodnog pozori{ta dobitnica je godi{nje nagrade Marina Olenjina za izuzetno umetni~ko ostvarenje u ulozi Ko{tane u istoimenom baletu Petra Konjovi}a i koreografiji Vladimira Logunova. Igra~ica izuzetnog stila koji dominira u svim predstavama koje je proteklih sezona odigrala, dobila je visoku ocenu za interpretaciju lika Ko{tane. Tuma~e}i taj dramski, karakterni lik Ciganke, Maja Grnja sebe preta~e kroz najfinije pokrete koji su do perfekcije ~isti i rafinirani, ~ine}i dramsku ekspresivnost kreacije takvom da uvek, pozori{nim re~nikom govore}i, prebaci rampu i dopre do najtananijih ~ula gledalaca. Baletski ansambl Srpskog narodnog pozori{ta nagra en je Godi{njom pohvalom za predstavu Telo koreografa Endrua Pitera Grinvuda, na muziku A. Ramireza. Grinvud je udahnuo novi `ivot ansamblu Baleta Srpskog narodnog pozori{ta, koji je taj izazov do~ekao s odu{evljenjem i uz velike napore i odricanja ostvario predstavu. M. Polzoviñ Baletski ansambl SNP i E. P. Grinvud Orchestra ( - )

37 strana 43. strana 43. MADLENIANUM je odræao na svojoj sceni prvu predstavu 26. januara godine, kada je veoma uspela premijera opere Tajni brak Domenika Åimaroze nagraðena dugotrajnim aplauzom. Zatim slede odliåna izvoðenja i izvanredne inscenacije opera Nasilje nad Lukrecijom Bendæamina Britna, Sinjor Bruskino Œoakina Rosinija, Mudrica Karla Orfa i Dve udovice Bedæiha Smetane, kao i baleta Orfej u podzemlju, koje ne samo da su naiãle na izuzetan prijem kod beogradske publike i muziåkih kritiåara nego su postigle veliki uspeh i prilikom gostovanja ovog operskog teatra na muziåkim festivalima u Budvi, Paliñu, Kragujevcu, Novom Sadu i Skoplju. Za dve godine kontinuiranog i dobro organizovanog rada, na scenskim prostorima MADLENIANUMA odræano je tri stotine operskih, baletskih, dramskih i koncertnih dogaðanja na kojima je nastupilo i nekoliko teatara iz zemlje i inostranstva, poznati vokalni i instrumentalni umetnici, orkestri i horovi, kao i talentovani mladi izvoðaåi. MADLENIANUM planira da u sezoni 2001/2002. godine premijerno izvede balet Niæinski u inscenaciji Gordana Dragoviña i koreografiji Krunislava Simiña, deåju operu Ivica i Marica Engelberta Humperdinka u koprodukciji sa Operom Narodnog pozoriãta iz Beograda, Mocartovu operu Cosi fan tutte i druge umetniåke poduhvate kojima æeli da u Beogradu, Jugoslaviji i u svetu afirmiãe istinske vrednosti naãe i svetske muziåko-scenske umetnosti. Umetniåki direktor MADLENIANUMA od njegovog osnivanja je gospodin Gordan Dragoviñ. 35 Orchestra ( - ) 2001.

38 Engleska /London/ Baletska sezona oktobar 2000 / avgust Bogato & raznovrsno U protekloj prebogatoj londonskoj baletskoj sezoni najvi{e doga aja prikazano je u najve}em muzi~koscenskom pozori{tu Velike Britanije The Royal Opera House, ali i na drugim igra~kim prostorima Londona. Sam kraj sezone obogatio je i sadr`ajan letnji program, u kome su (kao gosti) u~estvovali ~uveni teatri, baletske trupe i umetnici iz zemlje i inostranstva. Kraljevski balet izveo je u protekloj sezoni dvadeset baletskih dela koja su reprizirana vi{e puta, me u kojima i jedno prvo svetsko izvo enje. Sezona je po~ela 20. oktobra godine baletom Labudovo jezero u koreografiji Entonija Dauela (Anthony Dowell) sa prvim igra~ima Darsi Basel (Darcey Bussell) i Deborom Bul (Deborah Bull), a zavr{ila se 10. juna godine sa Labudom u izvo enju Izabele Fokin (Isabele Fokine) kao Anom Pavlovom. Na ostalim scenama ove ku}e, Linbury Studio Theatre i Clore Studio Upstairs, nastupili su prete`no mladi baletski umetnici. U produ`etku sezone, u periodu od 2. jula do 4. avgusta godine, prikazano je jo{ jedanaest predstava, me u kojima Labudovo jezero, Kopelija i posebni Sve~ani program u ~ast Entonija Dauela. Repertoar Kraljevskog baleta bio je u znaku Dauelove opro{tajne sezone u ku}i u kojoj je proveo punih ~etrdeset godina, najpre kao igra~, a potom petnaest godina kao direktor. Njegov izbor bili su prete`no baleti Frederika A{tona i Keneta MakMilana. Repertoar je obuhvatao celove~ernja dela i kombinovan program. Me u celove~ernjim, igrani su poznati baleti: Labudovo jezero, Ondina, Krcko Ora{~i}, Romeo i Julija, Ve~e Stravinskog ptica, Agon, Svadbe) i Double bill/the Dream (San), baziran na [ekspirovoj komediji San letnje no}i na muziku F. Mendelsona. Tri kombinovana programa smenjivala su se tokom sezone. Prvi su ~inila kratki baleti: Shadowplay (muz. C. Koechlin) Entonija Tjudora, New Michael Corder ballet (muz. R. R. Bennett) i Margarita i Arman (muz. Franc List) Frederika A{tona. U drugom programu bili su baleti: La Valse (muz. M. Ravel) i Symphonic Variation (muz. C. Frank), oba u koreografiji Frederika A{tona, Lilac Garden (muz. E. Chausson) Entonija Tjudora i Gloria (muz. F. Pulenc) Keneta Makmilana. Tre}i program sastojao se od baleta: Triad (muz. S. Prokofjev) Keneta Mak- Milana, This House will burn (muz. O. Gough) koreografa E{lija Pejd`a (Ashley Page) i The Concert (muz. F. [open) D`eroma Robinsa. Pomenuti balet E{lija Pejd`a bio je prvo svetsko izvo enje. Darcey Bussell Opro{tajna sve~anost nazvana Vitez baleta u ~ast Ser Entonija Dauela, direktora Baleta Kraljevske Opere, odr`ana 23. maja godine, bio je doga aj koji je izazvao veliku pa`nju. U~estvovali su svi prvaci Baleta i u~enici Kraljevske baletske {kole, koji su otpo~eli i zavr{ili taj spektakl. Pedesetosmogodi{nji Ser Entoni Dauel odigrao je jedan Pas de deux sa svojom nekada{njom partnerkom Dejm Antoanet Sibli. Celokupan prihod od ulaznica (oko funti) poklonjen je fondu Kraljevske baletske {kole. Na mestu direktora Kraljevskog baleta smenio ga je Ros Streton (Ross Stretton). U Kraljevskom baletu desio se i jedan nesvakida{nji doga aj. Posle samo dve sezone igranja, za novu primabalerinu promovisana je devetnaestogodi{nja solistkinja, Rumunka Alina Ko`okaru (Alina Cojocaru). To je u~inio li~no Ser Entoni Dauel. Alina Ko`okaru se {kolovala u Kijevu, nakon ~ega je pre{la u londonsku Kraljevsku baletsku {kolu. Dve godine potom prihvatila je anga`man u Kijevskoj operi gde je igrala nekoliko glavnih uloga. Orchestra ( - )

39 Zatim je odlu~ila da se vrati u London, u Kraljevsku operu, u kojoj po~inje munjeviti uspon u njenoj baletskoj karijeri. Po~ela je u baletskom ansamblu, ali ve} posle odigranog sola u Balan{inovom baletu Simfonijske varijacije i Titanije u A{tonovom Snu, dobija mesto soliste, da bi njen debi u naslovnoj ulozi usledio 14. aprila godine, u romanti~nom u originalnoj koreografiji, u produkciji Pitera Rajta (Peter Aline Ko`okaru izazvala je ogromno interesovanje u javnosti i veoma pozitivan sud kritike. Luk D`enings (Luke Jenings) iz Evening Standard-a bele`i da je ta balerina ne{to posebno, tanana, ali sna`na i ekspresivna, s ljupkim licem i braon o~ima koje plene. Na kraju svog intervjua je zaklju~io: Slede}i put kad budem vodio razgovor s ovom balerinom, mogu}e je da }u to ~initi s Dejm Alinom. Una Noche de Tango, Tango Por Dos U Kraljevskoj operi bilo je nekoliko gostovanja ~uvenih baletskih kompanija i onih manje poznatih i mladih, koje tek osvajaju igra~ku scenu. Prva je gostovala trupa Random Dance Company, za njom Rambert Dance Company koja je tokom maja prikazala ~etiri baleta: New Work (svetska premijera), Hurricane (Londonska premijera), Beach Birds i Twin Suite (svetska premijera). Od 12. juna do 7. jula godine gostovao je ~uveni Kirov balet iz Rusije s baletima: Uspavana lepotica, Manon, Korsar, Labudovo jezero, [openijana, [eherezada ptica. Po zavr{etku sezone, tokom letnjeg perioda, u avgustu, prvi put je u Londonu gostovao Balet Teatro alla Scala sa {est i Silvi Gilem i Loranom Ilerom u glavnim ulogama. U istom mesecu predstavio se i San Francisko Balet koji je izveo deset svojih baleta na muziku Britna, [trausa, Betovena, Stravinskog, Pirsa i drugih, u koreografijama D`. Robinsa, M. Balan{ina i H. Tomasona. Sezona u Sadler s Wells-u bila je ispunjena brojnim gostovanjima igra~kih trupa iz Velike Britanije (Birmingham Royal Ballet, Rambert Dance Company), Holandije (Dutch National Ballet), Rusije i Japana (Shochiku Grand Kabuki). Tokom prole}ne sezone, u maju, u Peacock Theatre-u gostovali su: trupa Tango Por Dos s predstavom Una Noche de Tango, Londonski de~ji balet i predstava Ballet Shoes, The Covent Garden Festival s kombinovanim programom i Wadaiko Yamato (Beat of the Spirit). Septembar je bio rezervisan za Balet Trokadero iz Monte Karla i njihovu predstavu The Snowman (Sne`ni ~ovek). U Vimbldon pozori{tu, u junu je gostovao Northen Ballet Theatre s Romeom i Julijom u koreografiji Kristofera Gejbla (Christopher Gable). Tu predstavu nagradili su ~asopisi Dance Magazine, Manchester Evening News, Royal Philharmonic Music, i dobitnik je nagrade Lorens Olivije. Veliku Britaniju potresao je odlazak Dejm Ninet d Valoa (Dame Ninette de Valois), legendarne balerine, osniva~a i direktora Kraljevskog baleta, [kole i birmingemskog Kraljevskog baleta. Preminula je 8. marta godine u sto drugoj godini `ivota. Njena umetni~ka karijera ispunjena je velikim i brojnim delima zna~ajnim za umetnost kojoj je posvetila ceo `ivot. Slavu i priznanja stekla je {irom sveta. Odaju}i joj posebnu po~ast Ser Entoni Dauel je rekao: Bila je jedna od najve}ih i najuticajnijih figura XX veka u svetu umetnosti. Za mene li~no postala je centralna li~nost mog `ivota od trenutka kada sam s jedanaest godina pristupio Kraljevskoj baletskoj {koli. Dve zna~ajne izlo`be u vezi sa baletskom umetno{}u bile su deo bogate igra~ke ponude Londona 75 godina kreativnosti Rambert Dance Company, retrospektiva rada ove trupe od do godine, u Britanskom pozori{nom muzeju i Verdi A Centenary Exibitions, izlo`ba posve}ena stogodi{njici smrti \uzepe Verdija, postavljena u Kraljevskoj operi, na kojoj je prikazana istorija Verdijevih opera u Covent Garden-u po~ev od godine, u kojima je balet imao zna~ajan udeo. Protekla igra~ka sezona 2000/2001. u Londonu bila je izuzetno bogata kao retko koja u poslednjih nekoliko godina. Izbor nije bio lak ni za posetioce, a ni za turiste koji su preplavili prestonicu Velike Britanije. Ksenija [ukuljevi}-markovi} 37 Orchestra ( - ) 2001.

40 ... Engleska / London/ Jacques Moatti Æizela, Sylvie Guillem, Ballet Teatro alla Scala Dinovo novo Jezero U pozori{tu Koloseum, januara godine, premijerno je izvedeno Labudovo jezero u koreografiji Dereka Dina (Derek Dean). Za dnevni list The Times, Debra Krejn (Debra Craine) dala je op{irnu i nadahnutu kritiku tog ostvarenja. Krejnova nagla{ava da Derek Din napu{ta mesto umetni~kog direktora Engleskog nacionalnog baleta, ali da je na veliko zadovoljstvo svih Koloseumu podario novo Labudovo jezero. Ta verzija je uspe{na produkcija i nalik je onoj koju pamtimo iz dobrih starih vremena. Koreografija je odbljesak vremena, po~inje s Petipa i Ivanovim, ide ka Frederiku A{tonu i zavr{ava u dvadeset prvom veku s Dinom. Ovo Labudovo jezero vra}a se tradicionalnom, tragi~nom finalu. Odeta i Zigfrid zavr{avaju u jezeru da bi prona{li zajedno sre}u u smrti. Balet izgleda nestvarno zahvaljuju}i Piter Farmerovoj (Peter Farmmer) lepoj, bri`ljivo dizajniranoj scenskoj arhitekturi dvorca i misti~nog jezera. Pravi do`ivljaj je priredio i vode}i par Tomas Edur (Thomas Edur) i Agnes Oks (Agnes Oaks). Oni ple{u zajedno du`e od jednu deceniju i na sceni su odli~an par. U ulozi princa Zigfrida, Edur ulazi na scenu s bo`anstvenom sigurno{}u, ali kada ugleda Odetu biva ulovljen. Od tada strasno zaljubljen, postoji samo da bi njoj udovoljio. Njegovu igru boji ogromna ne`nost i tehni~ka lako}a. Oaksova, igra~ica divne figure, publici se otkriva kao prepla{ena princeza. Uz njen ples Odeta kao da jedri, ali kada se na e u ulozi Odete u slu`bi zlog Rotbarta, Oaksova postaje bezbri`na, sigurna i dominantna, o~aravaju}i Edurovog briljantnog Zigfrida svojom zaslepljuju}om tehnikom. Na~inila je prkosan balans koji je trajao toliko dugo da je vredan da se na e u knjigama rekorda, duhovito prime}uje Debra Krejn. Robert Mar{al (Robert Marshall) bio je Rotbart polu~ovek, poluptica, ~arobnjak koji je Odetu pretvorio u labuda. Mar{al je morao da se izbori da se njegovo prisustvo oseti na sceni. Mo`da to i nije njegova krivica, takva je uloga, zaklju~uje Krejnova. Izvo enje ovog briljantnog dela ^ajkovskog, pod dirigentskom palicom Martina Westa i orkestra ENB, vredno je pohvale. Zavr{avaju}i kritiku Debra Krejn isti~e da sjajni ansambl Engleskog nacionalnog baleta ovoga puta mo`e biti ponosan na svoju igru. The Times Priredila: Vesna Vukajlovi} Orchestra ( - )

41 Pismo iz Italije / Rim/ O d ove sezone Balet Rimske opere vodi ~uvena talijanska balerina Karla Fra~i (Carla Fracci). U~enica Baletne {kole milanske Scale zarana je, ve} dvije godine poslije debija, postala zvijezda talijanskog i svjetskog baleta. Proslavila se kao izrazito romanti~na plesa~ica, iako je kasnijih godina ~esto plesala i u suvremenim baletima. Pro{le je sezone napuljski Teatro San Karlo za nju postavio balet Filumena Marturano prema istoimenoj komediji Eduarda de Filipa (Eduarda De Filippa), a ove sezone (2000/2001) u Rimskoj operi ple{e Requiem za Edith Stein Kozima Manikonea (Cosimo Manicone). Balet Rimske opere na repertoaru ima jo{ Romea i Juliju, dvije baletne ve~eri, te balete na glazbu opernih skladatelja Belinija i Verdija. Ime slavne Karle Fra~i privla~i mnoge mlade talente u Baletnu {kolu Rimske opere i jam~i kvalitetu obrazovanja. Na kraju sezone odr`ana je zavr{na produkcija koja je pokazala da taj baletni ansambl vodi veliku brigu o svojoj budu}nosti. Ta predstava, u kazali{tu Branka}o (Brancaccio), gdje se i ina~e daju baletni spektakli uop}e nije sli~ila {kolskoj produkciji, ve} pravoj profesionalnoj predstavi. Temelj Baletne {kole Rimske opere koju vodi Paola Iorio je ~ista klasika na koju se bri`ljivo nadogra uju moderni stilovi. Izvedeni program imao je nagla{enu notu modernog baleta {to je privla~no za brojnu publiku. Na po~etku su vi{i razredi izveli niz koreografiranih tehni~kih vje`bi koreografa Florisa Aleksandera uz metronomsko odbrojavanje bez glazbene pratnje. Raznolike i neuobi~ajne formacije otkrivaju specifi~an stil te baletne {kole, prepoznatljiv i u Glass pieces na glazbu Filipa Glasa (Philip Glass). Najmanji u~enici izveli su ulomke iz baleta Poli}ino (Pollicina) Hansa Wernera Henzea u koreografiji Milene Zullo, u saradnji s dje~jim zborom i solistima Musica per Roma. U drugom dijelu ve~eri desetak mladi}a i tridesetak djevojaka svojim su se znanjem i kvalitetom iskazali kao pravi profesionalci. Izveli su Play Bach, d`ez obradu niza Bahovih skladbi u Lusijea Trija (Jacques Loussier Trija), u koreografiji Fabricija Monteverdija. Mladi ansambl, predvo en solistima Ali}e Anibali, Valerijom Piergrosi i Plasidom Amanteom uradio je tu varijaciju pri~e o Romeu i Juliji kao zahtjevan moderan balet, bogato upotpunjen rasvjetom. Mladi plesa~i i plesa~ice pripremljeni su za {irok raspon mogu}nosti profesionalnog izbora, od klasi~nog baleta do glamuroznih televizijskih show-programa. Pored toga, mlade rimske balerine pomno su odabrane glede sklada i ljepote gra e tijela. Karmen, mediteranska pri~a Italiarte je plesni festival koji se tijekom ljeta odr`ava u Rimu na otvorenom prostoru stubi{ta ulaza u park Vile Borgeze ispred Nacionalne galerije suvremene umjetnosti. Festival organizira Media{ena Evropa, a podupire ga ministarstvo kulture. Nacionalna galerija suvremene umjetnosti priredila je u suradnji sa Media{enom izlo`bu Ples i sliikarstvo XIX stolje}a koja se mogla razgledati prije predstava. Festival Italiarte odr`ava se petnaest godina. Ovoga ljeta nastupilo je sedam italijanskih plesnih ansambala. Dvije zavr{ne ve~eri pripale su Teatru Nuovo iz Torina i njihovoj predstavi Karmen, mediteranska pri~a koreografa Lu}ana Kanita. Trupa Teatro Nuovo je stalni plesni ansambl suvremenog izraza. Djeluje dvadeset godina nastoje}i kroz suvremene koreografije pobrisati umjetni~ke i stilske razlike u plesu i u~initi ga univerzalnim. Koreograf Lu}ano Kanito u suradnji s libretistom \anom Mesturinom krenuo je od Karmen, koja je kroz snagu Bizeove glazbe postala univerzalni arhetip zapadne kulture. Djelomi~no su koristili originalnu Bizeovu glazbu, a djelomi~no je njegove melodije iz opere aran`irao Marco Schiavoni. Karmen je za njih zavodljiva projekcija `ene, sretne {to posjeduje samu sebe i vlastitu slobodu. Karmen je samo to u njoj nema ni{ta {panjolsko, ni{ta francusko, ni{ta italijansko. Ona je odraz Mediterana koji ozna~ava neki mogu}i jug s hipoteti~kim odlaskom o~ajnika, izbjeglica u bijegu tko zna kamo, tko zna od ~ega. Karmen sa`ima te`nje juga i sjevera. Zato ona mo`e biti bilo tko `ena iz Albanije, Meksika, Avganistana. Ona je kao lavica, jer zna da posjeduje snagu, ljepotu i slobodu. Nema se ~ega bojati, pa niti Don Hozea, gubitnika, unato~ svoj birokraciji koja {titi zapadnog mu{karca. Talijanskom plesnom scenom u zadnje vrijeme prevladavaju predstave s ratnim pri~ama na poznatu glazbu. ^esto se koristi Verdijeva glazba. Vjerojatno tome doprinosi blizina kriznih `ari{ta. Predstava Karmen, mediteranska pri~a uspje{ni je primjer takve, osuvremenjene ratno-politi~ke plesne pri~e s dobro provedenim zamislima i dinami~nom koreografijom koja je potpuno u funkciji isticanja `enstvenosti i neovisnosti. Sre}a je {to se za takvu koncepciju veli~anja `ene (bez obzira na podrijetlo ili naciju), na{la izvrsna interpretkinja izrazitog dramskog talenta, temperamenta, {armantna, sa sjajnom plesa~kom tehnikom kojom je silovito iskazivala emocije Karmen. Mariza Milaneze ostvarila je osebujnu, upe~atljivu varijaciju lika Karmen, oboga}uju}i osobnom nadgradnjom slavni Merimeov i Bizeov predlo`ak. U ostalim ulogama uvjerljivo su nastupili Antonio Aguila kao Hose, Marko Mesina kao Eskamiljo, Stefania Rikati kao Mikaela i An elo Murdoko kao Brigadir. Ansambl Teatro Nuovo bio je tehni~ki uzoran u predstavi koja je apsolutno u znaku Karmen, Marize Milaneze. Jerusalim, na Karakalinim termama Balet Rimske opere pripremio je u sklopu ljetne sezone novo delo Jerusalim (Gerusalemme), nastao po zamisli redatelja Bepea Menegatija (Beppe Menegatti). Predstava je izvedena u prekrasnom ambijentu Karakalinih termi koje se na veliku radost Rimljana ponovo koriste kao ljetna kazali{na pozornica nakon vi{e godina. Tema baleta je politi~ka. U sredi{tu je grad Jerusalim sa stalnim previranjima, podjelama, borbama, stradanjima i patnjama naroda. Glazba \uzepea Verdija, kao zvu~na kulisa predstave, pra}ena je i povezana `ivim nastupom na udaraljkama Tulija de Piskopea. U glazbeno tkivo utkane su ~etiri nove pjesme poznatog talijanskog pjesnika Marija Luzija, a dio songova izvodi poznata pjeva~ica anga`iranih pjesama Loredana Berte koja je i autor jedne pjesme u rep stilu. Predstava u cjelini `eli progovoriti o tome da je potrebno bar ne{to u~initi i ne stajati nepomi~no na raskrsnicama koje preusmjeravaju povijest {to je odre uju ratovi, sukobi religija, genocidi naroda, glad i oskudica, s Amerikom koja nad svima stoji kao policajac. Ples je oblik kreativnog izraza kojim se mo`e ukazati na probleme i aktualne doga aje, ali se u tome mora biti oprezan i imati mjeru, jer je za takve sadr`aje svakako primjereniji moderni plesni izraz negoli klasi~ni balet. Idejni za~etnik baleta i redatelj Bepe Monegati i koreograf Luk Buj (Luc Bouy) `eljeli su mnogo toga re}i. Nabacali su mno{tvo likova i radnje. U prologu se pojavljuje pripovjeda~ica Loredana Berte i dvoje Harlekina ~ija je uloga bila potpuno suvi{na. Dalje slijede tri bloka naslovljena Crni (koji predstavlja mo}), Plavi i Crveni me u kojima prepoznajemo likove iz Romea i Julije. Kostimima ih je sugestivno karakterizirala tako er scenografkinja Elena Puliti. U svemu ima najmanje koreografskih ideja i plesne izra`ajnosti. Kod toga je pitanje je li koreograf doista slab i neinventivan ili se morao obuzdavati kako bi se predstava fokusirala na Karlu Fra~i, u ulozi Majke ciganke. Tehni~ke mogu}nosti slavne i neko} velike balerine razumljivo su, s obzirom na njezinu dob, znatno pale, pa joj je preostalo tek prohodavanje scenom i preigrana gluma kojima je nastojala posti}i dramsku izra`ajnost. Na`alost, mnogi veliki umjetnici ne znaju prepoznati kada je kraj i prestati. U velikom ansamblu Baleta Rimske opere ima mnogo odli~nih plesa~a, izra`ajnih u brojnim solisti~kim ulogama. Posebno su se izdvajali Rikardo di Kozmo (Riccardo Di Cosmo) kao Hur i Alesandro Tiburci (Alessandro Tiburzi) kao Mohager (Romeo), dvojica buntovnih mladi}a boraca za slobodu i pravdu i Gaia Strakamore (Gaia Straccamore) (Julija) koja, kao svaka Julija sa svojim Romeom nalazi smrt kao izlaz iz surovoga svijeta. Balet je od svih umjetni~kih grana najmanje politi~an. Poruke baleta Jerusalim bolje bi podnijeli drugi izra`ajni mediji koji barataju rije~ima. Finale Jerusalima u kojem Karla Fra~i, {ire}i ruke, zaziva slobodu na glazbu Verdijeva zbora Va, pensiero iz Nabuka, izgledao je suvi{e banalan da bi bio ozbiljan ili potresan. Tako su pravi junaci baletne predstave bili umjetnici koji nemaju veze s baletom, koji su u njemu samo gosti. Loredana Berte posjedovala je dramsku snagu i dubinu izra`ajnosti kojom je progovarao njezin prodoran, opor i dubok glas. Iz dubine bi}a slala je iskrene poruke za prosvjed. S druge strane, umetnik na udaraljkama Tulio de Piskopo suvereno je vladao svojim instrumentom. Njegova virtuoznost nedostajala je baletnom izrazu ove predstave. Mladen Mordej Vu~kovi} 39 Orchestra ( - ) 2001.

42 Francuska /Pariz/ iz sezone Baleta Pariske opere 2000/2001. Nurejev, Preljocaj... Crvena Æizela, Eifman balet Po~elo je onako kako se prethodna sezona i zavr{ila, verzijom Rajmonde Nurejeva, kultnim baletom koji se narednih nekoliko godina ne}e nalaziti na repertoaru. Zaista {teta, jer je re~ o vrhunskom delu Marijusa Petipa. Nesumnjivo je da na probama velikih klasi~nih baleta u Pariskoj operi nema kohezije, jer Gizeria koji je kreirao lik Abderahmana godine, i koji je radio tu ulogu sa svim njenim interpretatorima, nijedan repetitor izgleda nije znao da udahne, ni zvezdama ni ansamblu, smisao ove Rajmonde, ~iji libreto, treba re}i, jo{ uvek sadr`i mnogo nelogi~nosti. Pozdravimo izvanredno izvo enje Elizabet Moren, u varijaciji tre}eg ~ina, koje je bilo suzdr`ano, plivaju}e i potpuno stopljeno s muzikom. Stvaranje celog spektakla trebalo je poveriti Elizabet Platel. Ona je Nurejevu poslu`ila kao model za njegovu poslednju verziju baleta i jedna je od retkih umetnica koja je produbila ovu ulogu, uklju~uju}i sve nijanse psiholo{ke slo`enosti lika. Sledi baletsko ve~e sa Balan{inovim delom Apollon musagète, Blagovesti A. Preljocaja, Svita igara Robinsa i ostvarenje francuskog koreografa Lionela O{a Jam. Apolon je Balan{inovo delo iz godine napravljeno za Ser`a Lifara, na muziku Igora Stravinskog, i pravo je remek-delo koje se mo`e gledati i vi{e puta. Ta neoklasi~na koreografija je pravi dragulj muzikalnosti i plasti~ne Bar ima ~istu klasi~nu liniju koja je neophodna za vizuelno savr{enstvo koreografije. Bar bi trebalo da jo{ dublje uroni u ulogu, da bi mogao da se nametne kao Bog s Olimpa. Pored njega, tu je Karin Averti koja se, s neospornom rado{}u, vratila sceni, te joj opra{tamo nekoliko tehni~kih nepreciznosti. Natali Oben je s humorom odigrala ulogu Kaliope, a veoma mlada Letisija Pi`ol impresionirala je publiku samouvereno{}u kojom se prihvatila varijacije Polimnije. Balet Blagovesti An elina Preljocaja iz godine, na repertoaru Pariske opere je od godine. Na tonsku kreaciju Stefana Roja i nekoliko taktova Vivaldijevog Magnifikata ulazimo u jedan mra~an i ~udan svet gde An eo (Geraldine Viar) dolazi u posetu Mariji (Elizabet Moren). Sve se odvija kao u usporenom filmu, tela se razdvajaju i zbli`avaju ; ovde je pre re~ o izme{tanju nego o nizovima koraka u pravom smislu te re~i. I to je sve {to imam da ka`em o tom baletu. Svita igara D`eroma Robinsa, napravljena je za Bari{njikova godine. Kada je taj solo na Bahovu muziku za violon~elo stavljen na repertoar, u baletu su naizmeni~no nastupali Manuel Legri, Patrik Dipon i Nikola l Ri{, i svaki od njih je ostavio svoj stilski pe~at u tih petnaest minuta ~iste radosti za gledaoca. Danas Dipon vi{e nije u Operi. Ostali su L Ri{, koji se pokazao kao veoma raspolo`en, pun humora, iznena enja, ~ije je izvo enje tehni~ki izvanredno, i Manuel Legri, zaista kompletan umetnik, ~ija se besprekorna muzikalnost i tehnika ogledaju kroz solo koji je prepun te{ko}a, a one su savladane do te mere da se i ne prime}uju. Apolo, Balet pariske Opere Jam je Bri`it Lefevr, direktorka Baleta Pariske opere, naru~ila od Lionela O{a, na posebno komponovanu muziku Filipa Fenelona. Jam je delo apstraktne prirode, gde se harmonija i red rastapaju pred opasno{}u mogu}eg haosa, ka`e koreograf. Lionel O{ je ro en 1964, {kolovao se u baletskoj {koli Pariske opere, nakon ~ega je primljen u NDT godine, gde je u~estvovao u mnogim ostvarenjima Jir`ija Kilijana. Posve}uje se zatim svojoj prvoj koreografiji Trebalo je da ostavi{ upaljeno svetlo, koju je uradio za NDT 2. Godine napu{ta tu kompaniju da bi se pridru`io trupi Astrakan Danijela Larijea. Zatim, godine, osniva svoju sopstvenu kompaniju pod nazivom MéMé BaNjo. Autor je oko trideset koreografija za dvadeset kompanija. Bavi se i vajarstvom i sam osmi{ljava scenografije svojih baleta. Dekor i kostimi Ane- Marije Pe{er za Jam pro`eti su svetlom, {to daje izvesnu lako}u mra~- Orchestra ( - )

43 ...Robins, O{, Ejfman... nim namerama koreografa, smenjivanju pu`enja i akrobacija, u koreografiji koja sadr`i mnogo skrivenih zna~enja. Neverovatne mogu}nosti kojima raspola`u i igra~i Pariske opere i scena Palate Garnije nisu iskori{}ene. [teta! Uprkos prisustvu Selin Talon, Jana Bridara i Gijoma [arloa, gledaoca, tokom poslednjih pola sata, obuzima dosada. Yamm, J.Bridar i G. Ãarlo Koreograf Boris Ejfman, disident iz biv{eg SSSR-a, ro en je godine u Moldaviji. Na ~elu je trupe Novi balet Lenjingrada od godine, trupe koja }e tokom politi~kih nemira godine postati Dr`avni baletski teatar Sankt Peterburga. Na Zapadu je jednostavno poznat kao Balet Borisa Ejfmana. Formiran kao {ef baleta u Lenjingradu, od godine stvara svoje prve koreografije. Pomenimo samo ukratko neka njegova dela: godine stvara balet na muziku Pink Flojda, {to je u to doba bila ~ista i obi~na provokacija sovjetskom konzervativizmu, pticu, snimljenu za televiziju sa ~uvenom zvezdom Kirova Gabrielom Komljevom, Idiota na muziku ^ajkovskog (1980), Maestra i Margaritu (1987) prema delu Bulgakova. Nekoliko godina kasnije na Zapadu smo videli njegove balete ^ajkovski (1993), Don Kihot (1994) i Bra}a Karamazovi. Ejfman je trenutno najoriginalniji ruski koreograf zbog tema iz ruske knji`evnosti i umetnosti, i zbog svog tridesetogodi{njeg koreografskog istra`ivanja u SSSR-u, gde su jedino klasi~na tradicija i akademizam donedavno bili priznati. Njegovi baleti uveliko su posve}eni dramskoj pri~i, pozori{tu; sastoje se od niza slika, dok je igra sredstvo za izra`avanje psiholo{kih nemira njegovih likova. Po tome podse}a na Morisa Be`ara. Predstavljena u pariskom predgra u [avil, (postavljena 1997) u dva ~ina, prikazuje `ivot velike ruske balerine Olge Spesivceve, koju poistove}uju s budu}i da je imala mentalnih problema, zbog kojih je dve decenije bila sme{tena u du{evnoj bolnici. Spesivceva je `ivela u nemirnom dobu Prvog svetskog rata i ruske revolucije. Iako zvezda teatra Marijinski u Sankt Peterburgu, naizmeni~no je igrala i u Djagiljevoj trupi Ruski baleti (zahvaljuju}i svom braku sa slu`benikom NKVD-a), sve do godine, kada definitivno napu{ta SSSR. Postala je zvezda Pariske opere i do godine nastupala je sa Ser`om Lifarom. Ejfmanov balet evocira uspomenu na ovu balerinu teatra Marijinski u kom je bila miljenica balet-majstora, zatim na njenu vezu s oficirom NKVD-a, koja izaziva razdor izme u klju~nih likova predstave. Poziv Pariske opere uvodi nas u drugi ~in, gde igra~i bez odu{evljenja primaju ovu balerinu koja je oli~enje klasicizma XIX veka, dok oni tragaju za novim stilom (Lifarovim neo-klasicizmom). Spesivcevu izgleda privla~i njen partner (Lifar?), ali je on naklonjeniji mu{karcima. Ona `eli da zaboravi svoje razo~aranje i ~injenicu da je napustila svoje korene i prepu{ta se pariskom no}nom `ivotu. Progone je uspomene na rusku revoluciju do te mere da joj ~ak ni njena ne poma`e da to zaboravi. Poistove}uje se s tim likom-fantomom i nestaje s druge strane ogledala, ba{ na poslednje taktove Adamove partiture. Balet je sa~injen od veoma jakih teatralnih slika i koreografski jezik je obele`en isprekidanim linijama, veoma brzim kretanjima ansambla i akrobatskim duetima. Ulogu balerine izvela je po prvi put jedna mlada osamnaestogodi{njakinja Nina Zmijevec, tek svr{ena u~enica Akademije Vaganova iz Sankt Peterburga. Veoma visoka, vi`ljasta, ona likom neverovatno podse}a na heroinu koju predstavlja. Poseduje solidnu tehniku i veoma je izra`ajna. Pored nje, tu su i Oleg Markov (u ulozi nepopustljivog profesora), Juri Ananijan (ubedljivi slu`benik ruske obave{tajne slu`be) i Ivan Kozlov (zagonetna, pariska igra~ka zvezda). Helen Ciolkovi~ Prevela: Marijana Komljenovi} Annonciation (Blagovesti), A. Ãalendar i I. Run 41 Orchestra ( - ) 2001.

44 ... Francuska / Pariz/ Nouveau Festival International de Danse de Paris Pod pokroviteljstvom gospo e [irak, Novi internacionalni festival igre predstavio je od 2. do 21. oktobra godine tri igra~ke kompanije visoke reputacije: Elvin Ejli Ameri~ki igra~ki teatar, Balet Narodnog pozori{ta iz Praga i Tokio balet. Pariska publika videla je dva programa Ejlijeve trupe. U prvom balet Ronalda Brauna Grace (muz. D. Elington, R. Dejvis junior, P. D`onson, F. Anikulapo Kuti), zatim Following the Subtle Current Upstream koreografa Alonza Kinga (muz. Z. Husein, M. Fraskoni, M. Makeba) i ~uveni Revelations Elvina Ejlija (na tradicionalnu muziku). Njihov drugi program bio je sastavljen od ~etiri baleta: Divining u koreografiji D`udit D`emison (muz. K. Danizulu, M. Elison), Pas de Duke Elvina Ejlija (muz. D. Elington), Bad Blood koreografa Ulisa Julisisa Douva i ponovo Revelation. Balet Narodnog pozori{ta iz Praga odigrao je tri kreacije Jir`ija Kilijana: Evening Songs (muz. A. Dvor`ak), L enfant et les Sortileges (muz. M. Ravel) i Sinfoniette (muz. L. Jana~ek). I na kraju Be`ar i njegov Kabuki (muz. T. Mayuzumi), kreiran u Tokiju godine, u izvo enju japanske baletske kompanije. M. J. Orchestra ( - )

45 strana 43. strana 43.

46 ... Francuska /Pariz/ Concours International de Danse de Paris Priliåno vaæan dogaðaj K ada je osnovano godine, Me unarodno baletsko takmi~enje u Parizu (Concours International de Danse de Paris), odnosilo se na jednu kategoriju klasi~an balet. Ve} od godine obuhvata i savremeni ples. Tada proklamovani ciljevi takmi~enja ostali su isti do danas promovisanje mladih igra~a, mogu}nost upore ivanja njihovih tehnika i metoda u~enja, nova iskustva, komunikacija me u igra~ima celog sveta, anga`mani u nekoj va`noj kompaniji, predstavljanje {iroj publici... Sude}i po sponzorstvu Grada Pariza i pokroviteljstvu gospo e Bernadet [irak, kao i Me unarodnog saveta za igru (UNESCO), dâ se naslutiti da je re~ o prili~no va`nom me unarodnom doga aju. Zapravo, neskromna je lista dosada{njih u~esnika i pobednika takmi~enja. Pomenimo samo Mari-Klod Pjetragalu, Faruka Ruzimatova, Karlosa Akostu, Igora Zelenskog, Tamaru Rojo Ili, pak, samo deo onih koji su predsedavali `irijem: k l a s i ~ n i m Ivet [ovire, Klod Besi, Rolan Peti, Elizabet Platel ; s a v r e m e n i m Elvin Majo, An elin Preljocaj, Karolin Karlson Dakako, ova manifestacija ima neoborivu harizmu. Imala sam veliku sre}u (i ~ast) da kao izve{ta~ lista Vreme prisustvujem Osmom pariskom takmi~enju godine, a dve godine kasnije, jer re~ je o bijenalu, Pariz mi je ponovo {irom otvorio vrata. Ovoga puta misija se prvenstveno odnosila na ~asopis Orchestra, a ja sam bila njen jedini nosilac. Orchestra ( - )

47 Jean-Charles Gesquiere Pingping JI (Kina) Aurore Cordellier (Francuska) Na putu do Pariza Jasno sam se se}ala lika madam Deni, ata{ea za {tampu i po ko zna koji put ~itala program takmi~enja. Traje od 16. novembra do 3. decembra godine. Prva polovina manifestacije predvi ena je za savremeni ples, ostatak se odnosi na klasi~an balet i na zavr{no, tj. ve~e laureata. Izbor je pao na tre}e ve~e polufinala klasike, finale klasike i ve~e laureata. Tre}e polufinalno ve~e klasi~nog baleta Forum des Halles. Lako pronalazim gospo u Deni koja me istog ~asa zatrpava hrpom materijala. Sedam u poslednji red, jer je sala do vrha ispunjena, tra`i se mesto vi{e. Obavezni program ~ine: ^ajkovski Pas de Deux Balan{ina i varijacije iz Gusara Marijusa Petipa. U slobodnom programu mogu se videti i varijacije iz Bajadere, Labudovog jezera, Rajmonde ili, pak, na takmi~enju veoma popularna Esmeralda. Naj~e{}e izvo en koreograf je Petipa i nema pokazatelja da }e u skorije vreme biti manje dostojan izazova. Nivo prikazane igre govori o zaista vrhunskom kvalitetu i obrazovanju u~esnika. ^ini se, ipak, kao da je njihova koncentracija previ{e usmerena ka postizanju {to vi{eg tehni~kog nivoa, te je onaj ~arobni gram personaliteta izostao. Ali, bilo je to tek polufinale Moju pa`nju privukli su parovi. S jedne strane, par iz Litvanije kao da je poku{avao da nas zaseni pukom egzibicijom, neubedljivom prezentacijom slavne ruske {kole, u napadnom, ali ne i toliko kvalitetnom izvo enju Don Kihota kojim nije uspeo da osvoji prisutnu publiku. Reakcije mladih igra~a koji su sedeli pored mene kazuju da je u pitanju prezasi}enje isforsiranom ruskom {kolom. S druge strane, par iz Francuske (dobitnik nagrade za duet) izveo je Venecijanski karneval M. Petipa. To je bilo ne{to zaista novo, u stilu, estetici, interpretaciji, te je unelo preko potreban dah sve`ine u ve} ustaljeni repertoar. Bez obzira na izvesnu scensku hladno}u koju poseduje par iz Francuske, on je nosilac novog kvaliteta ovog takmi~enja. Sa`imaju}i svoje utiske, profesor Baleta Pariske Majer u izjavi za Orchestru isti~e da je pozitivno to {to iz godine u godinu raste broj zemalja-u~esnica, a da bi te{ko}u moglo predstavljati to {to ve}ina u~esnika bira istu varijaciju: to je uvek Don Kihot, pa Don Kihot Veoma je va`no da konkurenti poka`u {to vi{e razli~itih varijacija. Ne{to i o za savremeni ples predsedavao je Thierry Malandain, koreograf i umetni~ki direktor Baleta u Bijaricu (Francuska). Zajedno s njim odlu~ivali su: Nils Christe, koreograf (Holandija); Andy de Groat, umetni~ki direktor kompanije Red Notes iz Montaubana (SAD); Odile Duboc, umetni~ki direktor Nacionalnog koreografskog centra Franche-Comte (Francuska); Jean Grand-Maitre, koreograf (Kanada); Mei Qi Yang, direktorka Kompanije za savremeni ples u Kantonu i proslavljeni pedagog igre (Kina); Nicolas Musin, igra~ i koreograf (Belgija); Philippe Saire, koreograf i umetni~ki direktor Teatra Sevelin 36 ([vajcarska); Yair Vardi, direktor Centra Suzanne Dellal iz Tel Aviva (Izrael). Koreograf iz Francuske Pierre Lacotte predsedavao je `irijem za klasi~an balet. U ovom `iriju bili su i: Yassen Valtchanov, umetni~ki direktor Baleta Opere u Sofiji (Bugarska); Dominique Khalfouni, baletska zvezda (Francuska); Nanette Glushak, direktorka Baleta Kapitol u Tuluzu (Francuska); Maina Gielgud, nekada{nji umetni~ki direktor Baleta Australije i Kraljevskog baleta Danske (Velika Britanija); Boris Eifman, umetni~ki direktor Eifman Baleta (Rusija); Dinna Bjorn, umetni~ki direktor Nacionalnog Baleta (Norve{ka); Lita Beiris, koreograf i direktor Me unarodnog baletskog festivala Baltik-Riga (Letonija); Loipa Araujo, baletska zvezda Nacionalnog Baleta Kube. 45 Orchestra ( - ) 2001.

48 Finale klasi~nog baleta Otmen i veoma prijatan Teatar [anzelize. Spretno se izvla~im iz op{teg mete`a ispred novinarskog pulta i odlazim do svog odli~nog mesta sredina partera. Mo`da nije lo{e objasniti kako je parter namenjen raznim zvezdama i zvezdicama baleta, novinarima i gospodi koja bi se mogla profilisati nazivom intelektualci. Prva galerija rezervisana je za plemstvo, tj. sami krem baleta i dru{tvenog `ivota uop{te (titulari, donatori ). U centralnom delu prve galerije postoje tri lo`e, u kojima sede gospo a [irak, ~lanovi `irija i jo{ pokoja li~nost neprikosnovenog zna~aja. Na drugoj, tre}oj i ~etvrtoj galeriji svi ostali koji su spremni da kartu plate od pedeset do sto, pa i vi{e nema~kih maraka. Finale po~inje. Na mene su najja~i utisak ostavili juniori. Me u njima najpre Leonid Sarafanov (18) iz Ukrajine, koji je pravi reprezent jedne sna`ne i sigurne igre, pri tom pro`ete toplinom slovenskog senzibiliteta. [to se juniorki ti~e, ubedljivo se isticala Aurore Cordellier (16) iz Francuske, koja nam je u svom Grand Pas Classique (Gzovskog) prikazala visoke domete francuske baletske {kole oli~ene u preciznosti, tananosti, savr{enstvu linija koje oblikuje. Posmatraju}i seniore, apsolutne zvezde ve~eri na`alost nisam na{la. Simpatije svih osvojio je Marcin Krajewski iz Francuske koji je izveo Bur`uje (kor. Cauwenbergh). Na pariskom takmi~enju ova minijatura ima poseban ugled. Kao prvo, uvek iznova odu{evi publiku, i drugo, izvo a~ je uvek toliko dobar da mu neka od nagrada zasigurno sledi. Kako bilo, Velika nagrada Grada Pariza za klasi~an balet nije dodeljena. Ne mogu, a da ne pomenem da se tokom cele ve~eri ose}alo pritajeno prisustvo izvesnog maleroznog duha. Primetan broj igra~a na sceni je do`iveo veoma upadljiv peh. O~igledno je bilo da su to stvari koje se nekad jednostavno dese. Na`alost i oduzmu nagradu. Sitni kiksevi, koji su verovatno neuobi~ajeni na ovakvim takmi~enjima, de{avali su se i u organizacionom smislu. No, sve i s ovim maleroznim duhom (koji je doneo dozu opu{tenosti), parisko takmi~enje je jedna toliko mo}na tvr ava, da joj i krupnije oma{ke ne bi mnogo naudile. Young Jun An (Juæna Koreja) WU Zhenyan (Kina) Nadia Debuf i Dorian Cretey (Francuka) Ve~e laureata Pobedni~ko ve~e u Teatru [anzelize nikada ne}u zaboraviti. Najverovatnije sitnom oma{kom gospo e Deni, moje mesto bilo je u po~asnoj lo`i, ta~nije pored `irija za savremeni ples a ne{to dalje od gospo e [irak. I sama u neverici, dugo nisam mogla odagnati sliku izraza lica Orchestrinih urednica, dok im ovo budem pri~ala. Me utim, ova po mene savr{ena oma{ka organizatora, otvorila mi je put ka najuglednijim li~nostima takmi~enja. Predsednik klasi~nog `irija Pjer Lakot izgledao je veoma rad da dâ izjavu, premda se to na kraju svelo na ljubazan i diplomatski odgovor da je veoma po~astvovan zbog toga {to predsedava `irijem i da je vi{e nego zadovoljan nivoom izvo a~kog kvaliteta. Ali zato je nedodirljiva Elizabet Platel, baletska zvezda Pariske opere i predsedavaju}a klasi~nim `irijem na prethodnom takmi~enju, pristala op{irnije da odgovori na dva-tri moja pitanja. Izme u ostalog, njeno mi{ljenje je da smo i ovoga puta videli veoma dobre igra~e, mada ne ba{ i personalitete, kao {to je to bio Rolando Sarabia, pre dve godine. Celo takmi~enje nosilo je predznak jubilarnosti, zbog simbolike godine. Organizatori su se potrudili da dovedu razne goste i gala ve~e u~ine jo{ sve~anijim. Spektakl je po~eo pobedni~kim parom iz Varne Me u gostima su se na{li i Pik Juval i Tero Saarinen, koji su izveli pobedni~ku koreografiju savremenog plesa Orchestra ( - )

49 Leonid Sarfanov (Ukrajina) Mélanie Lomoff (Francuska) sa Sedmog pariskog takmi~enja, godine. Po oceni svih, to takmi~enje ostalo je do sada neprevazi- eno. Ove godine, savremeni ples je ponudio vrhunski kvalitet, pa se ~ini da je bio u blagoj prednosti nad klasi~nim baletom. Nezaboravna su izvo enja mladog Koreanca Young Jun Ana, Kineskinje Wu Zhenyan, premda se mo`e re}i da je re~ o jednom ve} tipiziranom pokretu koji je maksimalno usavr{en. Posebno divljenje publike stekao je par iz Francuske (Debuf i Cretey), koji nam je izvo enjem svoje visoko stilske i misaone koreografije ukazao na najdublje ta~ke savremenog plesa. Veliku nagradu grada Pariza dobila je Mélanie Lomoff iz Francuske. Njena igra u koreografiji Hé Wu! na muziku Vivaldija, bila je najskladniji spoj originalnog, dopadljivog, ve{tog, treperavog pokreta koji simboli{e bu enje, radost `ivotu. Na kraju, nastupili su apsolutni pobednici prethodnih takmi~enja Rolando Sarabia i Daniela Severian, koji su sa Pas de deux iz Gusara, uz uzavrelo raspolo`enje publike na najefektniji na~in zatvorili Deveto me unarodno baletsko takmi~enje u Parizu. E p i l o g: Pri preslu{avanju kasete na kojoj su bile snimljene izjave mojih uva`enih sagovornika, s u`asom sam shvatila da je malerozni duh pre{ao i na mene. Kaseta je, jednostavno, {u{tala. To {to sam uspela da spasim, samo je deo kompletnijeg mi{ljenja koje su mi dragi sagovornici saop{tili. Ostalo je oti{lo u nepovrat. Da, bio je to najzad i moj peh. Ivana Milanovi} Klasi~an balet Velika nagrada grada Pariza: nije dodeljena J u n i o r i I nagrada Aurore Cordellier (Francuska) `ene Leonid Sarfanov (Ukrajina) mu{karci II nagrada Yu Hui Choe (Koreja) `ene Ludovic Ondiviela (Francuska) mu{karci S e n i o r i I nagrada Ji Pingping (Kina) `ene (za kategorije mu{karci i duet nije dodeljena) II nagrada Fu Shu (Kina) `ene Julien Meyzindi (Francuska) mu{karci Lise-Marie Jourdain i Jean Sébastien Colau (Francuska) duet Nagrada Fondacije Rudolf Nurejev: Fang Zhongjing (Kina) Nagrada Udru`enja Florans Guld (specijalna nagrada `irija): Yaroslav Salenko (Francuska) Nagrada Udru`enja za unapre ivanje Nacionalne opere u Parizu (nagrada za interpretaciju): Marcin Krajewsky (Francuska) Savremena igra Velika nagrada grada Pariza: Mélanie Lomoff (Francuska) I nagrada Wu Zhenyan (Kina) `ene Young Jun An (Koreja) mu{karci Nadia Debuf i Dorian Cretey (Francuska) duet II nagrada Georgina Sanchez (Filipini) `ene Jong-Chul Shin (Koreja) mu{karci Andrea Spoloar i Luciano Tavares (Brazil) duet Nagrada Fondacije Rudolf Nurejev: David Drouard (Francuska) Nagrada Udru`enja Florans Guld (specijalna nagrada `irija): Martin Vrany (^e{ka) Nagrada Udru`enja za unapre ivanje Nacionalne opere u Parizu (nagrada za interpretaciju): Cesar Locsin (Filipini) Nagrada Mlade nade: Zaratiana Randrianantenaina (Francuska) `ene Bruno Pere (Francuska) mu{karci 47 Orchestra ( - ) 2001.

50 Gr~ka /Atina/ informanc made in Transdance P rvi put sam do{la u dodir s konceptom Igra i nove tehnologije na seminarima i doga ajima {estog me unarodnog Festivala igre u Kalamati. Koncepti kao Interaktivna igra i Telematsko izvo enje bili su kako meni tako i ve}ini u~esnika seminara strani. Tada su se otvorila jedna nova vrata, koliko nepoznata toliko i privla~na. Godinu dana kasnije, ponu en mi je anga`man izvr{nog producenta u istra`iva~koj laboratoriji Transdance u Atini. Umetnici koji su u~estvovali bili su pioniri na polju umetnosti i novih medija. U okviru e-fos festivala koji je odr`an u Atini organizovana je Istra`iva~ka laboratorija za umetnosti i nove tehnologije TRANSDANCE. U Laboratoriji je u~estvovalo {est umetnika/istra`iva~a iz inostranstva i tri Grka: Yakov Sharir koreograf roboti~ke predstave (Izrael/USA); Jenny Marketou net artist (SAD); Sophia Lycouris koreograf telemati~kih predstava (Engleska); John McCormick koreograf i osniva~ telematske igra~ke grupe Company in Space (Australija); Christian Ziegler multimedija dizajner (Nema~ka); Konstantin Rigos koreograf i osniva~ grupe Octana Dance Theatre (Gr~ka); Alexandros Psychoulis vizuelni artist digitalnih instalacija, Konstantinos Moschos kompozitor digitalne muzike osniva~ IEMA i Scott de la Hunta koreograf, pisac i istra`iva~ u sferi igre i novih tehnologija koji je preuzeo koordinaciju novih istra`ivanja. Laboratorija je trajala od 23. do 30. maja godine. Rezultati istra`ivanja su objavljeni na prezentaciji Informance, 31. maja (hibridna re~ Informance proizvod je na{e laboratorije i poti~e od re~i Information i Performance). Predstava je po~ela {armantnim dvanaestominutnim videom Transdance, koji je Alexandar Psychoulis uspeo da napravi u toku istra`ivanja. Uvodnu re~ odr`ao je Georgios Papakonstantinou, savetnik gr~kog premijera za tehnologiju. Njegovi utisci o na{em radu bili su izuzetno pozitivni. Potom je Scott de la Hunta objasnio gledali{tu koji su ciljevi istra`ivanja i predstavio umetnike uz asistenciju Sophie Lycouris, koja je na mi{ici imala prilepljenu infra-crvenu remote kameru. Ona je {etaju}i se me u umetnicima pomo}u StreamGenie, istovremeno vr{ila prenos slika na centralno platno. Orchestra ( - )

51 Posle uvoda, gledaoci su bili pozvani da vide laboratoriju, da razmene mi{ljenja s umetnicima, da ~ak u~estvuju na Informance-u kao izvo a~i. Informance je imao za cilj da obavesti gledali{te na {to je mogu}e jednostavniji na~in o tome {ta se doga a u jednoj istra`iva~koj laboratoriji. U tom smislu publiku smo ohrabrili da eksperimenti{e s projektima i da se tako i zabavi. Jedan od najinteresantnijih momenata bila je prezentacija programa Dancemusic (autor Konstantionos Moschos), pri ~emu je kamera snimala specifi~ne boje u odre enom prostoru, a pomo}u programa Bigeye i MIDI kontrolora ti pokreti su proizvodili zvu~ne efekte. Obojeni objekat je mogla da bude majica, rukavica, balon ili pak sve zajedno. Paralelno je funkcionisao i program Nato, koji je pomo}u iste kamere bele`io pokrete i prikazivao ih na jednom monitoru u vidu skica. Tako je uz svaki pokret jednog predmeta postojao istovremeno opti~ki i zvu~ni rezultat. Na drugom mestu u istom prostoru, u okviru Informance-a, kretanje tela u prolazu ispred kamere snimano je pomo}u programa Scanned (Christian Ziegler) i putem projektora prikazivano na platnu sa zaka{njenjem od dvadeset sekundi, daju}i mu potpuno nove obrise. Jenny Marketou, koja je nosila Gypsy Exoskeleton, cybersuit Johna McCormicka, bila je povezana sa svim navedenim programima. Za svoju predstavu koristila je predmete iz svakodnevne upotrebe: kante, pra{ak, metle, krpe, merdevine, kao i jednu klupu. ^iste}i i bri{u}i stvarala je zvuk i sliku o`ivljavaju}i popularne likove. Mo`ete li da zamislite Laru Kroft kako ~isti u dru{tvu Nind`a-kornja~a? Po mi{ljenju mnogih, predstava Laboratorije bila je jedan veliki tehnolo{ki park. Ali, iza zabavnog lica Informance-a sedam je dana neprestanog tra`enja i eksperimentisanja. Profesionalnost i odu{evljenje toliko razli~itih umetnika, kao i `elja da se okupe i da stvaraju zajedni~kim snagama smisao su ove uspe{ne prezentacije. Ne bih mogla da izostavim predstavu Vicon Real Time Optical Motion Capture, najnaprednijeg sistema za Motion Capture danas u svetu. Umetnici/koreografi imali su {ansu da eksperimenti{u s Vicon-om sedam od osam dana koliko je trajala Laboratorija, tako da, na`alost, nismo mogli da poka`emo gledali{tu rezultate tih istra`ivanja. Primera radi, navodim da je Vicon upotrebljen u filmovima kao {to su Rat zvezda i Gladijator. Njegova funkcija je jedinstvena. Specijalne kamere registruju svetlost koju reflektuju male loptice prilepljene za igra~ev kostim na mestima gde su zglobovi i osnovni mi{i}i. Ustvari, registruju same pokrete tela i to s neverovatnom precizno{}u. Hardware Silicon Graphics i program Filmbox omogu}avaju da se pokret vidi na monitoru istovremeno s pokretima tela jednog ve} postoje}eg kompjuterskog modela. To iskustvo bilo je jedinstveno i nisam mogla kao koreograf i igra~ da mu odolim. Podaci svih umetnika-istra`iva~a koji su bili povezani s Vicon-sistemom (Konstantinos Rigos, Yakov Sharir, Sophie Lycouris i John McCormick kao glavni modeli), sa~uvani su za kasniju obradu i upotrebu. Yakov Sharir, ugledni ~lan me unarodnog udru`enja i Novih medija, zbog prezauzetosti nije mogao da u~estvuje u Informance-u. Ali, njegovo istra`ivanje bi}e od velikog zna~aja za budu}i rad Laboratorije. Te`ak, ali i odgovoran posao koordinatora istra`ivanja preuzeo je i uradio s izuzetnom odano{}u i nadahnu}em Scott de la Hunta. Prikupljeni materijal bi}e nam osnovno sredstvo kojim }emo pribli`iti gledali{tu i umetnicima to novo podru~je koje se zove Umetnosti i nove tehnologije. Napustila sam Atinu s najboljim utiscima kako o umetnicima, koji su od prvog dana stvorili pozitivnu atmosferu, tako i o Alas-u, firmi organizatoru i njenom umetni~kom direktoru Giannisu Skourogiannisu, njegovoj supruzi Stavruli Tavulari, Hrisostomosu Maslatzidisu tehnolo{kom organizatoru, i svim ljudima koji su pomogli u produkciji Laboratorije. Maria Softsi, izvr{ni producent Transdance Lab 49 Orchestra ( - ) 2001.

52 ...Gr~ka / Kalamata/ The InternationalD ance FestivalKalam ata W. Vandekeybus Scratching the Inner Fields, ULTIMA VEZ, kor. Wim Vandekeybus mme unarodni centar za igru iz gr~kog grada Kalamata (D1.KE.XO) u saradnji s institucijom National cultural urban net organizovao je po sedmi put Me unarodni festival savremene igre Kalamata 2001 od 13. do 23. jula godine. Predstave kao {to su Scratching the inner fields (kor. Vim Vandekejbus) u izvo enju trupe Ultima Vez, koja je publici oduzimala dah, pa duboko misaona, a ipak duhovita kreacija Decadance (kor. Ohad Naharin) kojom se predstavila sjajna trupa Batcheva Dance Company i radikalna koreografija Nom donné par l auteur (kor. Jerôme Bel) potvrdile su su{tinski razlog postojanja festivala u Kalamati inovatorstvo u igri i eksperiment. Vredi ista}i da je ove godine po prvi put D1.KE.XO producirao dve predstave koje su kreirale dve gr~ke kompanije za savremenu igru Metakinisi (Nothing in common) i Omada edafus (For ever). Bio je to hrabar, smeo i odva`an potez, ali je vredelo reskirati. Tim gestom D1.KE.XO pokazao je i dokazao organizacionu zrelost i ozbiljnost u realizaciji festivala u Kalamati. Maria Softsi L. Philippe Nom donné par l`auteur, COMPAGNIE JEROME BEL Orchestra ( - )

53 G. Dagon T. Anagnostopulos BATSEVA DANCE COMP. Stefanos HORIKA Not a thing in common, METAKINISI R. Ribas S. Greuner Y. Mc Greavy LANONIMA IMPERIAL COMP. RUBATO TANZCOMP. AKRAM KHAN COMP. The InternationalD ance FestivalKalam ata 51 Orchestra ( - ) 2001.

54 Emil Hrvatin ccamillo Drive in je jedno od provokativnijih ostvarenja koje je slovena~ka publika juna godine imala priliku da vidi. Autor performansa (pod otvorenim nebom) bio je Emil Hrvatin. Kao predstavnik kreativnih i istra`iva~kih tendencija u oblasti igre i teatra predstavio se ki nenehno govori (1993), Novi Organon (1994), Mo{ke fantazije (1997), Banket (1997). Autor je knjige Teorije sodobnoga plesa i ~lan je redakcije ~asopisa koji se bavi pozori{tem i plesom Maska. Specijalno za Orchestru govori o plesu, festivalima [ta se novo priprema za letnji period u Ljubljani kada su ples, performansi i festivali u pitanju? Upravo je zavr{io prvi u nizu me unarodnih festivala Exodos, koji je otvorio nekoliko zanimljivih pitanja, prije svega status performera u suvremenim scenskim umjetnostima. [to danas konstituira aktera na sceni njegovo osobno iskustvo, raspr{enost scenskih diskursa, re`iserov koncept, odbijanje ikakve teatralnosti i tra`enje neke nove, urbane autenti~nosti, ili interdisciplinarna virtuoznost? Za kraj sezone, koju su repertoarni teatri vi{e-manje priveli kraju, najavljuju se dvije Maskine produkcije, [vic i [varc, u koreografiji Gorana Bogdanovskoga, koji je ve} svojim prvim, pro{logodi{njim projektom 1:0, otvorio neko novo polje istra`ivanja, kojeg mo`emo imenovati suvremenom igrom. Zatim slijedi moja predstava Q&A. Very Private. Very Public, u kojoj se suo~avamo s tankom, a obi~no nepropusnom membranom izme u tijela performera i pogleda gledaoca, kroz pri~u, koja je djelomi~no inspirirana filmom I konje ubijaju, zar ne? Uvod u jesen predstavlja odli~an festival Mladi lavovi, me unarodni festival najmla ih scenskih autora. Intervju Ples nije tehnika, veñ stav Budu}i da se tada ve} znalo da je koreograf zara`en HIV virusom, slavna njujor{ka kriti~arka Arlene Croce optu`ila ga je da plesni medij iskori{tava za stvaranje `rtve od samoga sebe, {to plesu kao umjetnosti oduzima autonomiju. Na kritiku Arlene Croce odgovorila je Meg Stjuart solo predstavom XXX. For Arlene & Colleagues, koja je neka vrsta plesne apologije Jonesova stava. Dakle, umjetnici su ve} odgovorili na va{e pitanje, a kriti~arki se evidentno politi~ka gesta ~inila iskori{tavanjem. ^itave devedesete vu~e se debata, u zadnje vrijeme intenzivna i u Sloveniji, o tome da li su scenske umjetnosti apoliti~ne, nezainteresirane za dru{tvenu realnost i politi~ka pitanja. Radi se o tome na koji na~in se politi~no artikulira u umjetnosti i na koji na~in proizvodimo djelovanje na gledaoca. Ve}ina politi~kog teatra ili toga {to se danas naziva dramatikom krvi i sperme, ostaje unutar reprezentacijskog modela, koji u kona~noj instanci dovodi do moralnih ili ~ak moralisti~kih po(d)uka. Suvremeni ples je, zajedno s performansom, otvorio raspravu o politici tijela, o skrivanju i marginalizaciji bolesnog, zara`enog, hendikepiranog, spolno iskori{tavanog, ru`nog, ostarjelog, debelog, ranjenog tijela, ukazao na mehanizme koloniziranja i artificiranja tijela kroz modnu, kozmeti~ku i sportsku industriju, te radikalizirao probleme spolne, etni~ke i rasne identitete/razlike na nivou tijela. Kao {to je jo{ u tridesetim godinama XX stolje}a zapisao prvi kriti~ar suvremenog plesa John Matin, ples nije tehnika, ve} stav. Kako bi ti opisao tendenciju da se plesni izraz kombinuje s borila~kim i drugim ve{tinama? Kakva je budu}nost plesa i ispitivanja tela u igri? Polje plesa u zadnjem desetlje}u do`ivljava pluralizaciju i detehnizaciju. Nema vi{e preovladavaju}e {kole i smjera, tako er se desio pomak od tehni~ke perfekcije unutar sna`nog koreografovog pisma, ka osobnim pri~ama i prezentaciji neposredovanog tjelesnog iskustva. Uz to i ples prolazi kroz postmodernizaciju, {to zna~i, da autori istra`uju razli~ite oblike tjelesnih tehnika, uklju~uju}i i borila~ke vje{tine. Ono {to mi se danas ~ini relevantnim jest s jedne strane istra`ivanje osobnog iskustva i osobnog plesnog izra`aja, u ~emu prednja~i primjerice Emio Greko, a s druge strane ~itav pokret, naro~ito u Belgiji, Francuskoj i Njema~koj, autora koji odbijaju plesati i stvaraju zbunjuju}e, gotovo realne atmosfere u kojima nije jasno radi li se o predstavi, zabavi, probi ili novom obliku manipuliranja. Koji su po tebi vode}i koreografi sveta i zbog ~ega? Zanimljivi su autori kojima uspije reklektirati sam status subjekta plesa i oni, koji postavljaju pitanja koja nadilaze sam okvir plesa i scenskih umjetnosti. Meg Stjuart postavlja ples u ambijentalne prostore, gdje ih suo~ava s ostalim umjetnostima, prvenstveno videom. Vilijam Forsajt je revolucionirao balet uvode}i u koreografiju principe dekonstrukcijske arhitekture Daniela Libeskinda. Jan Fabre je pred gledaoca postavio sublimno tijelo klasi~nog baletnog igra~a/balerine, Jerome Bel i Xavier Le Roy ukazuju na koloniziranost plesnog tijela, Anna Teresa de Keersmaeker i Iztok Kova~ su me u rijetkim koreografima suvremenog plesa, koji za ishodi{te uzimaju glazbu, odnosno glazbene strukture. Da li ples mo`e biti anga`ovan, uticati na dru{tvo poput literature, pozori{ta, ili je to vi{e no bilo koje umetni~ko delovanje l art pour art? Sredinom devedesetih Bill T. Jones napravio je predstavu Still/Here, u kojoj se je bavio smr}u, strahom pred njom, prolazno{}u i usamljeno{}u. Govore}i o odnosu gledaoca i aktera, da li je mogu}e uspe{no animirati publiku, isprovocirati vi{e od pasivne gledao~eve katarze, tj. u~initi da upravo on dominira? U principu sve je mogu}e. No, mislim da neki tradicionalni diskurz pro`ima uzvi{en odnos do ovog pitanja, s argumentacijom, da je poku{aj uklju~ivanja gledaoca u sam teatarski doga aj nasilje nad njim. Gledalac neka ostane voajer, a glumac egzibicionist. S druge strane, znano nam je kroz iskustvo, primjerice, njujor{ke avangarde i participatori~nog kazali{ta Living Theatre, Schecknera i drugih, da je participacija gledaoca rijetko izbjegla manipuliranje s njim. Dakle, neka iskonsko osloba aju}a `elja u~initi gledaoca aktivnim akterom predstave obi~no se pretvarala u nelagodnu manipulacijsku situaciju za njega. To {to mi se danas ~ini relevantnim pitanjem, u vrijeme kada je teatar, ne budimo u zabludi, dio kulturne, odnosno zabavne industrije, jest na koji na~in gledaocu ukazati na njegovu odgovornost za predstavu. Da li odgovornost gledaoca prestaje ~inom kupovanja ulaznice i zauzimanjem mjesta u publici? Teatar ili ples, ili performans, ili opera, koji postavljaju ta pitanja smatram relevantnim. To je teatar koji gledaoca vu~e na scenu. Kakva je validnost nagrada na slovena~kim festivalima? Da li postoji niz nagrada po principu svaki trud je vredan, ili se zaista procenjuje izuzetnost? Osvrni se kriti~ki na instituciju festivala uop{te, i ponudi neke primere po svom naho enju. Moj je odgovor kategori~ki umjetnost nije sport i zato je svako nagra ivanje motivirano izvanumjetni~kim razlozima. Koristi nama umjetnicima da lak{e do emo do ostvarenja novih radova ili rje{avanja egzistencijalnih pitanja i u tom smislu su nagrade tek dio kompleksnog teatarskog sistema. Situacija u Sloveniji se u tom smislu ba{ ni{ta ne razlikuje od neke druge. Mainstream scena i etablirana tradicionalna struja vodi klju~ne to~ke teatarskog sistema (kulturnu politiku, vo stvo kazali{nih ku}a, festivale, kritiku, Akademiju, Muzej, razna udru`enja, ve}inu izdava{tva, komisije za razne nagrade ), pa tako i nagra ivanje na festivalima. Vesna Vukajlovi} Jun, godine Orchestra ( - )

55 Hrvatska /Zagreb/ Labudovo jezero premijera Baleta HNK U znaku Irene Pasari} Labu e jezero na glazbu P. I. ^ajkovskog neprekidno je na repertoaru zagreba~kog Hrvatskog narodnog kazali{ta vi{e od trideset i sedam godina. Obnovljenu verziju Labu eg jezera iz godine (libreto: Vladimir Begi~ev i Vasilij Geljcer) u koreografiji i re`iji rumunskog umetnika Olega Danovskog, u novom dekoru Aleksandra Augustin~i}a i kostimima Ike [komrlj i Diane Kosec-Bourek, prenjela je 21. decembra godine asistentica Bo`ica Lisak. Povratak Labu eg jezera na scenu HNK izazvao je veliku pozornost zagreba~ke publike. Kazali{te je bilo rasprodato, a osvrti u medijima, po meni, bili su preterano pohvalni. Ulogu Odete-Odilije na premijeri plesala je Irena Pasari} (alternacije: Milka Hribar, Ervina Sulejmanova i Mihaela Devald). Ona je jedna od retkih hrvatskih balerina kod koje tehni~ka preciznost nikad ne zataji. Irenu Pasari} prvi put sam vidjela u ulozi Odete-Odilije po~etkom osamdesetih godina, kada se nakon du`eg izbivanja trijumfalno vratila na pozornicu grada, gdje je zapo~ela svoj plesni put kod Tanje Luci}-[ari}. Princa Zigfrida tada je plesao Dinko Bogdani}, poznat kao odli~an partner. Interpretacija Irene Pasari} te davne ve~eri svrstala ju je me u svjetsku plesa~ku elitu. V. Pondelau Labudovo jezero, Irena Pasariñ i ansambl HNK Njezina je tehni~ka virtuoznost i lako}a plesnog pokreta sinteza ruske {kole (radila je s poznatim pedagogom Golovkinom) i slobodnog plesnog pokreta i interpretacije, koje je stekla ple{u}i Balan{inov repertoar u trupi North-West Ballet (SAD), kao i u trupi Atlanta Ballet (SAD), gdje je radila s iskusnim umjetnikom i biv{im partnerom Pavelom Rotaru. Sve je to jo{ uvjek prisutno u nastupima Irene Pasari}, ali nikad vi{e od tada nisam osjetila onu ~arobnu atmosferu te nezaboravne ve~eri na sceni zagreba~kog HNK, taj nezaboravni susret Princa Zigfrida i princeze Odete, fascinantan duet zaljubljenih koji prerasta u prikrivenu strast. Neponovljiva je njezina interpretacija demonske }erke ~arobnjaka Rotbarta, koja zavodi i obmanjuje Princa. Na obnovi u Zagrebu mogli smo ponovo u`ivati u njenom stilu i tehnici, {to jo{ uvjek potv uje visoki umjetni~ki nivo umetnice. Ipak imam dojam da nedostaje onaj osje}aj za partnera, koji se ranije mnogo sna`nije do`ivljavao. [armantan, prin~evskih manira, Ilir Kerni, tokom ~itave predstave podredio se Ireni Pasari}. Te ve~eri on je bio tehni~ki korektan. Ulogu Rotbarta tuma~io je ina~e izvrstan karakterni solista Svebor Se~ak. Na njegovu {tetu, umjesto da se posveti sadr`aju uloge on se `elio istaknuti tehni~ki, u ~emu nije uspio. Andrea Paolini Merlo otplesao je dvorsku ludu, kao gost iz budimpe{tanske Opere. Poznavaju}i stroge kriterije budimpe{tanske Opere, mogu samo re}i bilo je to ispod nivoa. Ansambl je profesionalno obavio svoju du`nost, ali je na premijeri plesao bez plesnog zanosa. Da li bi se pokojni Oleg Danovski slo`io sa stilom i izvo a~kim dostignu}ima ansambla, nikad ne}emo saznati. Davor Krnjak, ravnao je orkestrom. Iznena uju}e je da, u baletnom svijetu renomirani i tra`eni dirigent Davor Krnjak, mo`e na va`nim mjestima pogre{no pratiti plesa~e, {to se na`alost i dogodilo. Breda Pretnar 53 Orchestra ( - ) 2001.

56 ... Hrvatska / Zagreb/ ^udesni mandarin premijera Baleta HNK Balet ^udesni mandarin Bele Bartoka jedan je od najosebujnijih u baletnom repertoaru. Njegova glazba sna`no izra`enih ritmova i danas zvu~i moderno iako je nastala dvadesetih godina XX stolje}a. Bizarna pri~a privla~na je koreografima i plesa~ima jer pru`a mnoge slojeve tuma~enja. Dobro je {to se to djelo ponovo izvodi u Hrvatskom narodnom kazali{tu u Zagrebu jer je publici dobro poznato i uvijek je bilo dobro prihva}eno. Balet je dva desetlje}a bio na repertoaru u koreografiji Dimitrija Parli}a i u njemu su se oprobali nezaboravni tuma~i Zlatica Stepan-Ba{i}, Drago Boldin, Sonja Kastl, Vesna Butorac-Bla}e, Damir Novak i drugi. Premijerna izvedba, u koreografiji Milka [parembleka, u ~etvtak 25. sije~nja godine, pridru`ena je repriznoj izvedbi baleta [openijana u koreografiji Irine Luka{ove. Nova-stara predstava odli~an je programski odabir zbog kombinacije apstraktnog s bizarnim i izrazite plesnosti u oba baleta. ^udesni mandarin predstavio je kreativnost i ma{tovitost Milka [parembleka u ulozi koreografa, redatelja i oblikovatelja svjetla. Bio je to druga~iji, novi, nadasve zanimljivi [paremblek, su`ivljen s izazovima suvremenog svijeta i opasnostima koje ne skriva, ve} eksplicitno iznosi. Taj je Mandarin u svim elementima primjeren dana{njem vremenu kao izraz stanja njegova duha, rastakanja tradicionalnih vrijednosti, nemilosrdne borbe za pre`ivljavanje. Slijede}i i oslu{kuju}i Bartokovu glazbu, prona{ao je, kako sam ka`e Arijadninu nit koja ga je zajedno s plesa~ima i suradnicima odvela u vrtloge plesne energije i dinami~nosti metafore o praznini koja nastaje ispunjenjem opsesivne `udnje. Suvremeni senzibilitet njegovih nastojanja su`ivljeno su osjetili asistentica koreografa i baletni majstor Spomenka [paremblek, kostimografkinja Ika [komrlj i scenografkinja Dinka Jeri~evi} sa sjajnom konstrukcijom i vizijom nekog crnog predgra a. [paremblek pru`a mogu}nost plesa~ima da izraze vlastitu osobnost. Od njih tra`i mnogo te{kih skokova, ali sve {to `eli to i dobiva. Vodi ih logi~no, i u krajnjem slu~aju zahvalno za njih, omogu}uju}i im da poka`u gipkost, ~vrsto}u, plesnu pouzdanost, da se ispucaju u kreiranju likova u mra~noj pri~i o skupini bandita koja plja~ka prolaznike. Tu su odli~na Tri svodnika Mark Boldin, Andrej Barabanov i Ioan Dumitru Moga, i kao njihov kontrapunkt Dva kavalira blago klaunovskog odre enja, Domagoj Vrbljanin i Alen Gotal, te Mladi} Georgea Stanciua. Za naslovnu ulogu imao je na raspolaganju darovitu plesa~ku li~nost Sta{e Zurovca koji se sve vi{e razvija i blista kao protagonist modernih baleta s klasi~nim temeljem. Kao Mandarin izrazio je neobi~nost i osje}ajnost lika, ~udesan spoj postojanosti i `udnje u tragi~nosti njegova bitisanja. Ova predstava, kao svojevrsni baletni diptih, imala je dodatnu zanimljivost i vrijednost u nastupu dviju primabalerina Baleta HNK u opre~nim ulogama koje su pravi fah za svaku od njih. Almira Osmanovi} kao Djevojka u Mandarinu nije do kraja definirala njezin karakter. Ostala je zagonetna i nedoku~iva kakvom je odslikava glazba, razlomljena u otkrivanju nove osobe u sebi {to je poti~e Mandarin. Me utim, naboj njezine igre i anga`mana od po~etka do kraja zaokupljao je pozornost partnera i publike. S druge strane, Irena Pasari} kao Muza u [openijani, briljiraju}i ~isto}om akademskog plesa, laka i bestjelesna, predvodila je izvrstan `enski ansambl, uvje`ban kao {vicarski sat i bez ostatka predan ulozi nestvarnih silfida koje su pokrenule romanti~ni balet. Irina Luka{ova na~inila je majstorski posao, a cijeli ansambl s vrlo dobrim, kvalitetnim solistima Saule Ashimovom i Oljom Jovanovi} u valceru i mazurki solo, te gostom iz Maribora Antonom Bogovim kao Mladi}em, zdu{no joj je odgovorio i uzvratio. Mladen Mordej Vu~kovi} Napomena: predstava ^udesni mandarin Baleta HNK gostovala je na II Festivalu mandarina, koji se odr`ao u Budimpe{ti od 26. do 30. o`ujka godine. S. Novkoviñ Almira Osmanoviñ i Staãa Zurovac Orchestra ( - )

57 ^etiri godi{nja doba / Karmen, premijera Baleta HNK Ivan pl Zajc... Hrvatska / Rijeka/ S mnogo praznog hoda osljednjih desetak godina baletni ansambl Hrvatskoga narodnog kazali{ta Ivana pl. Zajca u Rijeci razvio se u velik i zna~ajan Pansambl. Ve}inom je popunjen strancima koji su se dobro sna{li. Na repertoaru su prije bili Romeo i Julija, Don Kihot i La Sylphide. Koreografije su postavljali Wazlaw Orlikowsky, Norman Dixon, Vesna Butorac-Bla}e, Milko [paremblek, Valerij Miklin, Henrik Neubauer. Ba{ zbog tog niza uspjeha koje je Balet Hrvatskog narodnog kazali{ta Ivana pl. Zajca u Rijeci ostvario posljednjeg desetlje}a, od njegove druge ovosezonske premijere, baletne ve~eri sastavljene od dva dijela, o~ekivalo se mnogo vi{e. Postavljena su popularna djela koja se ~esto izvode ^etiri godi{nja doba Antonija Vivaldija i Karmen Georgesa Bizeta u obradi Mortona Goulda, sa snimljenom glazbom. Rumunja Vasilea Solomona pozvala je donedavna uprava prije dvije godine kao pedagoga i baletnog majstora, u ~emu se pokazao uspje{nim. Karmen, Jana Kazanceva i Andrej Rjabov U svojoj koreografiji ^etiri godi{nja doba Vasile Solomon unio je malo vje`bi sa ~asa, malo mizanscene i poneku pozu. Neke je dijelove nema{tovito natrpao pokretom, dok u pojedinim ima praznine. Pogrije{io je ve} u po~etnoj ideji. Mogao se dr`ati odgovaraju}ih ~isto plesnih divertissementa kako bi se pokazala tehnika ili na~initi balet sa sadr`ajem. Pomije{av{i ih, izgubio se, naro~ito u zadnjoj sceni kada se plesa~i svih godi{njih doba sastaju u zavr{nom stavku zime, kao u nekoj vrsti neprimjerenog finala. Vivaldijeva poznata, omiljena glazba sve govori sama za sebe i nisu joj potrebna doslovna tuma~enja ni vizuelni efekti, tj. projekcije {to ~ine Solomonovu scenografiju, da bi se znalo i do`ivjelo koje je doba godine i {to sve ono nosi. Plesa~i Rije~kog baleta, izuzev nekoliko solista mogu da igraju u ansamblu gdje dobro funkcioniraju. To se vidjelo po prija{njim uspje{nim predstavama. Ovdje su me utim stavljeni u solisti~ke pozicije za koje nemaju dovoljno kvaliteta. Na taj na~in koreograf ih je doveo u nezgodan polo`aj da ispune zadatak kojem jednostavno nisu dorasli, iako su se trudili i ulo`ili mnogo vremena u pripremu predstave. Takav Vivaldi jo{ bi koreografski mogao pro}i ali Karmen kakva je prikazana, nigdje i nikako. Bizetova glazba u aran`manu Mortona Goulda s trubom koja donosi glavne glazbene teme, nije davala odgovaraju}i karakter vatrene [panjolske, pogotovo u djelu gdje su ljubav i smrt tako nagla{eni. Vasile Solomon obja{njava da je htio ispri~ati pri~u i da je inzistirao na njezinoj jasno}i i jednostavnosti s ciljem da {to izravnije dopre do publike. U toj jasno}i i jednostavnosti, ako je danas uop}e potrebno publici poja{- njavati Karmen, pri~u je u~inio plo{nom sa siroma{nom koreografijom i mnogo praznog hoda. U predstavi ima svega, osim {to se ne vidi odnos izme u troje glavnih aktera. To kao da nije drama o ljubavi, ljubomori i nevjeri. Ina~e, odli~na solistica Jana Kazantseva odigrala je naslovnu ulogu solidno, ali bez odgovaraju}eg karaktera. Andrei Riabov pretjerano se u`ivio i preglumio u ulozi Don Josea. Escamillo je bio Dan Alexandru Rus, talentirani plesa~ kojem nedostaje vi{e samokontrole. Vasile Solomon uveo je, u pomanjkanju ideja, lik Plesa~ice u kr~mi u interpretaciji Oxane Brandiboure, koja bi stilski vi{e odgovarala temperamentu Karmen. Kako ni drugima nije dao mogu}nost bolje prezentacije, tako ni Oxana Brandiboura nije mogla pokazati svoje znanje. Mladen Mordej Vu~kovi} 55 Orchestra ( - ) 2001.

58 ... Hrvatska / Pula/ Johannes Faust Passion, premijera Baleta HNK na Histria festivalu Balet Hrvatskog narodnog kazali{ta u Zagrebu pripremio je za ovogodi{nji (2001) Histria festival u Puli dvije predstave. U Areni je prikazao Labu e jezero s Irenom Pasari} i Antonom Bogovim u glavnim ulogama i nakon toga praizveo novi balet Milka [parembleka Johannes Faust Passion koji }e se na jesen (2001) premijerno izvesti u Zagrebu. [paremblek je posegnuo za vje~itom faustovskom temom o `udnji za mlado{}u, ~ije ostvarenje iziskuje posezanje za mra~nim silama vanjskim, a mo`da jo{ vi{e onim unutarnjim, u ~ovjeku samom. Predstavio se kao kompletan autor predstave, od njezine dramaturgije, scenarija i odabira glazbe, do re`ije i koreografije koja bi trebala biti najva`nija, a ispala je najslabijim segmentom predstave. Kao da se iscrpio u konstruiranju sukoba svjetova u kojem, kao u `ivotu, prevladava zlo. U njegovoj viziji ono je u~etverostru~eno u liku Mefista, njegovog `enskog pandana Lilit i dvoje neprestano prisutnih demona u izvedbi Suzane Ba~i} i Olje Jovanovi} (koje ni koreografski ni kostimski nisu djelovale demonski). Johannes Faust Passion, Milka Hribar Balet u dva dijela i dvanaest scena osim spomenutog, doslovno prepri~ava pri~u o doktoru Faustu, ne daju}i joj plesno{}u, ni pokretom neku novu dimenziju. Ovdje [paremblek nije iskazao ni svoj ~esto prepoznatljiv, ali osebujan plesni stil. Milko [paremblek zacijelo je, stvaraju}i predstavu, imao na umu sna`ne scenske li~nosti po mjeri kojih je mogao krojiti glavne uloge. U ulozi Fausta to je interpretativno virtuozan Sta{a Zurovac koji je gluma~kim izrazom i plesom istan~ano izrazio njegove dvojbe i sumnje. Almira Osmanovi} jo{ jednom se potvrdila kao izvrstan tuma~ karakternih uloga. Njezina je Lilit vodila igru i zapravo kraj nje se Mefisto Ilira Kernija ~inio donekle blijed. Milka Hribar decentno je lirskom ekspresivno{}u izvela ulogu Margarete. U baletu se atraktivno{}u mogu izdvojiti ulomci s plesom maski u taverni i poeti~ni duet Sretnog para u izvedbi Edine Pli~ani} i Andreja Barbanova. Kostimografkinja Ika [komrlj poznata je po ukusu i estetici svojih kostima, pa zato ~udi sloboda i eksplicitnost kojima je pokazala mu{ka spolovila u Valpurgijskoj sceni. Ali, u cjelini kostimi su ma{toviti i efektni. Scenograf predstave je Nenad Fabijani}. Baletni ansambl disciplinirano je sa `ivim zalaganjem izveo predstavu koja bi mogla biti kra}a, naro~ito u prekobrojnim ulomcima srednjevjekovne glazbe i bez nepotrebnog balasta govornih tekstova. Mladen Mordej Vu~kovi} Orchestra ( - )

59 Kanada / Toronto/ Nacionalni balet Kanade jesen 2000/prole}e Proãlost, sadaãnjost i buduñnost Cylla Von Tiedemann Sonia Rodriguez Don Kihot Umetni~ka direkcija Nacionalnog baleta Kanade trudi se da u svoj godi{nji repertoar tradicionalno uvrsti makar po jedno klasi~no ili romanti~no baletsko delo. Baletska publika u Torontu je tako s jeseni imala priliku da vidi izvo enje baleta Don Kihot. To delo, koje je vrlo dobro poznato i na{oj publici, kroz istoriju je do`ivljavalo razne koreografske postavke. Svakako me u najpoznatijima je verzija Aleksandra Gorskog, koju je direktno nadgledao i odobrio Marijus Petipa. Verzija koju izvodi Nacionalni balet Kanade je nastala prema koreografiji Petipa i Gorskog. Napravio ju je Nikola Berjozov godine. Minkusovu partituru je orkestrirao D`on Lan~beri, a kostimi i scenografija su delo Dezmonda Hilija. Premijera te postavke u Torontu odr`ana je pre devetnaest godina, preciznije 12. novembra godine. Don Kihot je sada postavljen za ~etiri razli~ite podele glavnih protagonista. U ulozi Kitri su nastupale, izme u ostalih, prvakinje kanadskog Baleta ^an Hon Go i Greta Ho~kinson, dok su ulogu berberina Bazila igrali Aleksandar Antonijevi} i Vilijem Marije. Premijera na kojoj su nastupili ^an Hon Go i Antonijevi} je nai{la na velike pohvale kritike. Va{ izve{ta~, me utim, te{ko mo`e da taj utisak potvrdi ili opovrgne sa objektivno{}u, s obzirom da se u toku slede}e predstave ( ), Antonijevi} povredio i bilo je vrlo o~igledno da ne uspeva da dâ sve od sebe, ni u izra`ajnom, ni u tehni~kom smislu. Iz istog razloga nije u celini izveden ~uveni Grand pas de deux, ve} samo njegov prvi deo odnosno adagio. Njegova partnerka, ina~e izvanredna lirska balerina ^an Hon Go, mo`da nije bila najbolji izbor za ulogu Kitri. Njenoj, skoro stidljivoj interpretaciji, nedostajalo je `ara i razigranosti. Najlep{i utisak je ipak ostavila u sceni sna, u Kraljevstvu Drijada, u drugom ~inu. Najupe~atljivija ostvarenja te ve~eri su pru`ili Sjao Nan Ju, koja je sjajno igrala Kraljicu Drijada, Tomas [ramek slojevit i senzibilan vitez Don Kihot, kao i biv{i igra~ beogradskog Narodnog pozori{ta Hazaros Surmejan, u komi~noj ulozi udvara~a Gama{a. Slede}e ve~eri ( ), vode}e uloge su igrali Greta Ho~kinson i Vilijem Marije. Ho~kinson, koja je izuzetna klasi~na igra~ica i tehni~arka, dokazala je da joj odli~no odgovara i uloga vragolaste Kitri. Videlo se da u`iva u takvom gluma~kom izazovu. Solista Nacionalnog baleta Kanade Vilijem Marije je na gluma~kom i izra`ajnom nivou bio uverljivi i strastveni Bazil. Me utim, u te`im igra~kim deonicama (naro~ito u njegovoj varijaciji i kodi u Grand pas de deux) bilo je o~igledno da tehni~ki nije sasvim dorastao toj izuzetno zahtevnoj ulozi. Interesantno je bilo videti i neke od zvezda koje su nastupale i prethodne ve~eri, ali sada u potpuno drugim ulogama. Karakterni igra~ Hazaros Surmejan je ponovo bio izvanredan, ali ovoga puta u ulozi Kitrinog oca Lorenca, a Sjao Nan Ju je prelepo odigrala ulogu Mercedes. 57 Orchestra ( - ) 2001.

60 Cylla Von Tiedemann Martine Lamy i Rex Harrington ^etiri godi{nja doba Balet ^etiri godi{nja doba je jedno od najboljih i najpoznatijih koreografskih ostvarenja kanadskog koreografa D`ejmsa Kudelke. Nastao je pre ~etiri godine i prvi put je izveden 12. februara godine, u Torontu. Koreografija je veoma pogodna za pokazivanje darovitosti i individualnih talenata igra~a Nacionalnog baleta Kanade, pa je tako balet uspe{no izvo en i na mnogim internacionalnim gostovanjima. Mnogi kriti~ari su to delo pohvalili zbog izuzetne dramske i igra~ke kompleksnosti, a nekolicina meritornih poznavalaca igre ~ak ga je okarakterisala kao remek-delo savremene koreografije. Balet je napravljen na jedno od najpopularnijih dela klasi~ne muzike ^etiri godi{nja doba Antonija Vivaldija. Scenografija je jednostavna i efektna u pozadini scene se smenjuju boje na platnenom rikvandu koje do~aravaju atmosferu razli~itih godi{njih doba. Balet je podeljen u ~etiri dela koji odgovaraju smenama u prirodi. Glavni junak je mu{karac koji se u razli~itim godi{njim dobima susre}e s ~etiri razli~ite `ene. ^itaocima je verovatno jasno da je D`ejms Kudelka muzi~ku temu protuma~io kao pri~u o `ivotnom ciklusu. Njegova zamisao je zaista puna zanimljivih koreografskih i igra~kih re{enja, me utim, Kudelkin vrlo doslovan pristup simbolizmu je ne{to {to zaista mo`e da zasmeta. Za takvu tvrdnju ima dovoljno primera. Na primer, igra~ u segmentu Prole}e izvodi pokrete koji nalikuju ljuljanju deteta u naru~ju, u delu Jesen igra~i imitiraju pokrete ko{enja sena, dok tokom Zime glavni igra~ u pogrbljenom polo`aju ka{lje i hoda oslonjen na {tap. Neki posmatra~i, zbog svega toga, mo`da mogu ste}i utisak da koreograf nema dovoljno poverenja u njihovu mo} zapa`anja. Kostimi tako e nisu pomogli osloba anju od tog utiska. Naime, {to se `ivotna dob vi{e bli`i svom kraju, to igra~i imaju vi{e ode}e na sebi. U poslednjem segmentu (Zima) igra~i su obu~eni u kapute i {alove. Ideja da se kao koreografski element iskoristi talasanje slojevite ode}e je svakako vrlo interesantna, a izuzetno je zanimljiva zamisao da gomila ode}e pri igri postaje poseban izazov i postavlja posebne zakonitosti. Me utim, u kostimografskim re{enjima Karmen, ali i Denisa Lavoa sve to tako ne funkcioni{e, ve} izgleda kao potenciranje i poja{njavanje sasvim jasne simbolike. Neosporno je, ipak, da istinska vrednost baleta postoji i nalazi se u kvalitetima protagonista. Svaka od predstava je sadr`ala uzbudljiva igra~ka ostvarenja na visokom nivou. Reks Harington, igra~ prema kojem je Kudelka stvarao ulogu ^oveka briljantan je interpretator. Njegov virtuozni Pas de deux s Gretom Ho~kinson u Letu uvek zadivi gledali{te i izazove ovacije. Osim toga, posebno u`ivanje je predstavljalo gostovanje ~uvene kanadske primabalerine Evelin Hart u segmentu Prole}e. Nju, osim ostalih kvaliteta, krasi talenat da muziku ose}a i interpretira svakim delom svog tela, a poseduje i izuzetan ose}aj za dinamiku i ritam. Na veliko zadovoljstvo publike u Torontu, Evelin Hart je ove godine redovni gostuju}i umetnik Nacionalnog baleta Kanade, pa gledaoci mogu da o~ekuju da }e je videti i u nekoj od slede}ih predstava. Martin Lami (Jesen), kao i Viktorija Bertram i D`eremi Rensom (Zima) tako e su ostvarili izuzetne uloge. Orchestra ( - )

61 John Lauener Greta ptica Jesenju baletsku sezonu u Torontu obele`ila je svetska premijera Kudelkinog ptica. S ushi}enjem o~ekivana, predstava kojoj je posve}eno dosta publiciteta u kanadskim medijima, nai{la je na podeljena mi{ljenja kritike i gledalaca. D`ejms Kudelka je koristio bajku ptici. Ta ruska folklorna pri~a govori o Carevi}u Ivanu koji u vrtu, u za~aranoj {umi, otkriva pticu. Kada je ptica moli Carevi}a da je pusti na slobodu, za uzvrat mu nude}i pero, koje }e mu poslu`iti da pticu dozove u pomo}, ako se ikada na e u opasnosti. Carevi} pticu na slobodu, ali kada se u potrazi za prelepom Princezom Vasilisom na e u neprilici, u palati zloduha Ka{~eja Besmrtnog, ~udesnu pticu priziva u pomo}. Kudelka je u saradnji s ~estim saradnikom, kreatorom kostima i scenografije Santom Lokastom (javnosti poznatom po saradnji s filmskim re`iserom Vudijem Alenom) odlu~io da ~itavu pri~u izmesti u egzoti~ni svet Maja i Acteka. Osim vrlo jarkih i `ivopisnih kostima, to je rezultiralo i scenskim re{enjem koje je sadr`avalo elemente tih civilizacija. Prostor pozornice je podeljen na dva horizontalna nivoa povezana zlatnim stepeni{tem, koje se povremeno sklapa u acte~ku piramidu. Koreografija je imala interesantna re{enja, ali i previ{e nepotrebnog i pojednostavljenog tr~anja uz i niz stepenice. Jo{ jedna zanimljivost jeste da je Kudelka, za razliku od Fokina i Balan{ina, odlu~io da iskoristi kompletnu muzi~ku partituru Igora Stravinskog. To je u~inio vrlo uspe{no. Me utim, ako bismo poku{ali da pticu upore ujemo s Fokinovom, uo~ili bismo da je koreografija od pre vi{e od polovine veka u nekim delovima ipak savremenija, slobodnija i razigranija. Razlog tome jeste ideja D`ejmsa Kudelke da ptici dodeli pokrete koji na trenutke neodoljivo podse}aju na pokrete Odete, samo pomalo uglastije i odse~nije. Novo je i to da je Kudelka Carevi}a Ivana napravio glavnim junakom i dao mu vi{e prostora za igru. Kao oma` duhu i vremenu originalne verzije (mada vi{e kao odavanje po{te Djagiljevu i Ni`inskom, nego Fokinu), Ivan se u svom prvom pojavljivanju kre}e paralelno s prostorom scene i svojim pokretima podse}a na ~uveni frizoliki prizor iz baleta Popodne jednog fauna. Veoma lep je i Pas de ptice i Ivana, koreografski uzbudljiv i inovativan, dok je ptice (vi{e u interpretaciji Evelin Hart nego Grete Ho~kinson) postao ~udesno, nedoku~ivo i nesvakida{nje bajkovito bi}e u Kudelkinoj kreaciji. Scene u Ka{~ejevoj palati, naro~ito one u kojima u~estvuje ansambl igra~a, koreografski su pomalo konfuzne, a sama pozornica na momente bez strukture i bez o~iglednog razloga prenatrpana. Istina, tom utisku su mo`da doprineli i glomazni kostimi koji su sakrivali tela, a u prevelikoj meri i igru. Aleksandar Antonijevi} je u ulozi Carevi}a Ivana ponovo dokazao da je izuzetno talentovan umetnik i igra~ visokih kvaliteta. Greta Ho~kinson je pone{to stereotipno kreirala ptice, ali je zato ista uloga u izvo enju Evelin Hart dobila sasvim druga~iji, mnogo misti~niji i uzbudljiviji kvalitet. Reks Harington, u ulozi Ka{~eja, bio je ubedljiviji od 59 Orchestra ( - ) 2001.

62 Vilijema Marijea, dok je igra Princeze Vasilise u izvo enju Sonje Rodrigez, odnosno Stejsi [ori Minagave, bila prili~no sakrivena pomenutim glomaznim kostimom. Kanadska publika je Kudelkino ostvarenje, uglavnom, upore ivala s nekim od holivudskih muzi~kih spektakala, najverovatnije zbog rasko{ne scenografije, kostima i masovnih igra~kih scena. Me utim, objektivno bi morao preovladati utisak da je i pored nedostataka bilo zanimljivih igra~kih ostvarenja i koreografskih pasa`a, i da je uprkos svim zamerkama, ptica neosporno lep i zna~ajan umetni~ki do`ivljaj. San / The Comforts of Solitude Zimska sezona Nacionalnog baleta Kanade po~ela je u februaru godine interesantnim programom koji su ~inile dve sasvim razli~ite predstave San Frederika A{tona i svetska premijera dela savremenog montrealskog Peroa The Comforts of Solitude. Balet San je igra~ka adaptacija [ekspirove drame San letnje no}i. Njega je A{ton napravio za Kraljevski balet iz Londona, a u slavu ~etiristo godina od ro enja ~uvenog pisca. Balet je premijerno izveden u Kraljevskoj operi u Kovent Gardenu u Londonu, u aprilu godine. U originalnoj podeli su nastupali Antoanet Sibli (Titanija), Entoni Dauel (Oberon), Kit Martin (\avolak) i Aleksandar Grant (Vratilo). Ova predstava, koja se danas nalazi na repertoaru mnogih svetskih baletskih ku}a, u Nacionalnom baletu Kanade imala je svoju premijeru 16. februara godine. Tada su u glavnim ulogama nastupali Karin Kejn, Lik Amiot, Dejvid Roksander Gorisen. Atmosfera baleta u jednom ~inu je na odli~an na~in istaknuta scenografskim re{enjem smaragdnom za~aranom {umom, kao i fluidnim zeleno-plavim kostimima (oba delo Dejvida Vokera), a lepota svakako proizilazi iz ljupke koreografije Frederika A{tona i melodi~ne partiture Feliksa Mendelsona. Sve to ne bi bilo dovoljno da igra~ki ansambl nije bio izuzetno inspirisan i nadahnut. Mora se odati priznanje i celom ansamblu Nacionalnog baleta na zaista visokom nivou igre. Bilo je u`ivanje gledati ~lanove mu{kog ansambla koji su se i sami dobro zabavljali u dovitljivim, komi~nim delovima ansambl je tako e uigrano izvodio kompleksne koreografske zadatke. U prvoj igra~koj podeli nastupali su Martin Lami (Titanija) i najnoviji prvak Nacionalnog baleta Kanade Australijanac Geon van der Vist (Oberon). Me utim, pravo je u`ivanje bilo gledati Evelin Hart i Aleksandra Antonijevi}a u tim istim ulogama dve ve~eri kasnije. Trenutno najve}a kanadska primabalerina Evelin Hart je, iako na zalasku karijere, i dalje vrlo eteri~na, zagonetna i izuzetno senzibilna umetnica, pa se nadamo da }emo jo{ imati prilike da je gledamo na kanadskoj sceni. Aleksandar Antonijevi} je briljantno izveo veoma te{ku virtuoznu kombinaciju okreta u svojoj solo deonici, a u Pas de deux s Evelin Hart je pokazao da je zaista interesantan igra~ koji u svakoj novoj ulozi iznena uje {irinom svog senzibiliteta. Martin Lami je ulogu Titanije igrala s ne{to manje senzibiliteta, a vi{e virtuoznosti, dok je Van der Vist pokazao zavidnu fleksibilnost, ali i nedostatak meko}e u igri. D`eremi Nasmit je briljantno igrao \avolka, dok se Ri~ard Lendri (i istoj ulozi) dobro snalazio u vazduhu, ali su mu doskoci povremeno bili neprecizni i te{ki. Matija{ Mro`evski je odli~no igrao na vrhovima prstiju (Vratilo), dok je Kristofer Bodi u istoj ulozi bio manje opu{ten i uverljiv. Izuzetno zabavni i ljupki bili su Stefani Ha~inson, Brenda Litl, Avinoam Silverman i Etjen Lavinj u ulogama ljubavnih parova. Iz za~arane i ljupke viktorijanske atmosfere baleta San, program se preselio u avangardnu minimalisti~ku atmosferu Peroa. Iako mnogi gledaoci nisu imali razumevanja ili strpljenja za takav kontrast, moj utisak je da je to bio najzanimljivije sastavljen program u poslednjih nekoliko sezona Nacionalnog baleta Kanade. Delo The Comforts of Solitude je Peroov prvi rad za Nacionalni balet Kanade (a i za klasi~nu baletsku ku}u uop{te). Taj kvebe{ki koreograf je umetni~ki direktor Pero, inventivne moderne igra~ke trupe. Kao koreograf, Pero je imao nesvakida{nji razvojni put. Osamdesetih godina je radio kao stalni saradnik Univerziteta Sajmon Frejzer u Vankuveru kao i u Laban centru u Londonu. Tih godina je putovao po Evropi, Aziji i Africi i razvijao interesovanje za arhitekturu, studirao uticaj kostimografije na vokabular igre, prou~avao folklorne igre i funkcionalni pokret. Pre nego {to je oformio sopstvenu trupu, predavao je na Kvebe{kom univerzitetu u Montrealu. On je jedan od prvih koreografa koji je na kanadsku scenu doneo moderne tendencije kao {to su upotreba svakodnevnih pokreta i razvijanje konceptualnog pristupa u igri. Sebe smatra vizuelnim umetnikom koji crta, slika i razra uje kompletnu scenu pre nego {to po~ne da se bavi `ivim pokretom na njoj. Scena za The Comforts of Solitude je vrlo jednostavna. Pozornica je ogoljena s jednim kosim horizontalnim nagibom u dnu, a njenom celom pozadinom dominiraju dve osvetljene apstraktne slike u vatreno crvenim i kvarcno sivim tonovima. Jedini vertikalni element je jedan crni stub koji se pomera s leva udesno sve dok sasvim ne nestane sa scene. U predstavi u~estvuje trideset jedan igra~ kompanije. Na sceni su zajedno prvaci, solisti, stariji karakterni igra~i i najmla i ~lanovi ansambla. Odeveni su u svakodnevnu crnu garderobu i utisak monohromnosti je poja~an zatamnjenim osvetljenjem scene. U~esnici igraju ili se pokre}u povremeno u masi, a povremeno se dele u manje grupe. Odaju sna`an utisak da je svako usamljena individua, ali i da za svakog od njih, ipak, va`e pravila grupe. Muzika koju je pravio Peroov dugogodi{nji saradnik Bertran [enije odgovara atmosferi. Ti{ina je tu podjednako va`an element kao i zvuk, i kako igra~i igraju u svakodnevnim cipelama s tvrdim onovima, tako u ti{ini najbitniji postaju ritmovi koraka, njihovo ubrzavanje, usporavanje ili potpuno odsustvo. Sve se to, naravno, dodatno odslikava u koreografiji. Zaustavljanje ili stati~nost postaju podjednako izra`ajni kao i pokretanje ili dinami~nost igre, a kretanje unapred smenjuje hod unazad. Igra~i se kotrljaju ili oslanjaju jedni na druge. Iako intelektualno ili introspektivno ostvarenje, to delo nije uspelo da zadr`i pa`nju svih poklonika Nacionalnog baleta Kanade (naro~ito ne onih koji isklju~ivo o~ekuju tradicionalni baletski re~nik na repertoaru ku}e). Me utim, nai{la je na dobar prijem ostatka gledali{ta i kritike. D`ejms Kudelka kao umetni~ki direktor svakako zaslu`uje sve pohvale za (pomalo riskantno) uvo enje tako uzbudljive i zanimljive predstave u repertoar velike klasi~ne baletske kompanije. Orchestra ( - )

63 Najava jubilarne, pedesete sezone Umetni~ki direktor Nacionalnog baleta Kanade D`ejms Kudelka je 5. februara godine objavio repertoar slede}e, jubilarne pedesete sezone (2001/2002), kao i niz zanimljivih prate}ih programa koji su u vezi s tim velikim jubilejom. Objasnio je da }e ta zna~ajna godina prote}i u podse}anju na tradiciju i istoriju kompanije i odavanju po~asti onima koji su doprineli njenom razvoju i uspesima, tokom proteklih pola veka. Naziv sezone (Pro{lost, sada{njost, budu}nost) odnosi se na ujedinjavanje tradicionalnog i bogatog klasi~nog baletskog repertoara ku}e s energijom i pokreta~kim impulsima koji sobom donose najnoviji savremeni koreografski radovi. Tokom proslave bi}e istaknuti svi koji su svojim radom pru`ali pomo} i gradili ugled ku}e brojni volonteri, umetnici, tehni~ko osoblje, donatori i ~lanovi administracije. Sezonu je tako u jesen godine otvorilo jedno od najpopularnijih celove~ernjih dela balet Vesela udovica. Nakon toga sledi me{oviti program koji sa~injavaju Balan{inova Mocartijana i Kudelkine Pastorale. U slavu jubileja, balet Krcko Ora{~i} (koji je ovde tradicionalno na repertoaru pred svaki Bo`i}) prvi put }e biti izveden u Otavi, a potom, naravno, ponovo i u Torontu. Zimski deo sezone otvori}e Romeo i Julija u koreografiji D`ona Kranka i tom predstavom bi}e odata po~ast mnogim igra~ima koji su igrali naslovne ulogame u tom poznatom baletu. Zimski me{oviti program }e sa~injavati Pahita (u koreografiji Natalije Makarove prema Petipa, koju }e postaviti Ser` Stefanski), tre}i ~in Uspavane lepotice (u slavu Rudolfa Nurejeva koji je napravio postavku za Nacionalni balet Kanade) i balet ser Frederika A{tona Monotones I and II (kao oma` zna~ajnom engleskom koreografu koji je imao veliki uticaj na trupu). Centralno mesto prole}ne sezone (2002) zauze}e svetska premijera Kudelkinog prvog celove~ernjeg originalnog narativnog baleta The Contract. Prole}ni me{oviti program bi}e sastavljen od Balan{inovog Apolona, baleta Voluntaries Glena Tetlija, kao i Intermeco Eliota Filda, baleta u kome je naj~uveniji kanadski baletski tandem Karin Kejn i Frenk Ogustin prvi put nastupio zajedno. Sezonu }e zatvoriti Baletsko takmi~enje Erik Brun koje se odr`ava svake tre}e godine. Osim izuzetno raznovrsnog repertoara, najavljeni su i prate}i programi Baletski razgovori, koji }e biti dostupni svim gledaocima i odr`ava}e se pre predstava tokom ~itave sezone. Za prole}e godine (od maja) priprema se konferencija umetni~kih direktora pod nazivom PSB Samit: Konferencija o pro{losti, sada{njosti i budu}nosti baleta. Za sada je osim Kudelke, izvesno u~e{}e Rida Andersona ([tutgartski balet), Kevina Mekenzija (ABT), Pitera Martinsa (NYCB) i Helgija Tomasona (Balet San Franciska), a o~ekuju se potvrde dolaska mnogih evropskih umetni~kih direktora (V. Forsajta, J. Kilijana i drugih). Najavljena je i velika izlo`ba koja }e gostovati po celoj Kanadi, a kanadska nacionalna televizija }e predstaviti istorijski pregled rada trupe kroz seriju projekcija video zapisa predstava iz pro{losti. Kanadska vlada je predstavila i srebrnjak na kom je scena iz Silfida, prvog baleta kojim je godine Nacionalni balet Kanade zapo~eo svoj uspe{an i nadamo se dugove~ni put. Tamara Tomi}-Vajagi} Cylla Von Tiedemann William Marrié, Labudovo jezero 61 Orchestra ( - ) 2001.

64 Intervju Igraå od poverenja Aleksandar Antonijevi} prvak Nacionalnog baleta Kanade Aleksandar Antonijeviñ je jedan od najcenjenijih igraåa na kanadskoj baletskoj sceni. Recite da je on za nas broj jedan, rekli su mi u odeljenju za publicitet Nacionalnog baleta Kanade. Uåenik pedagoga Ksenije Dinjaãki, ali i zvezda Kirov baleta Natalije Dudinske i Konstantina Sergejeva, u Kanadi igra od godine. Nakon dve godine provedene u Ciriãkom baletu, pridruæio se Nacionalnom baletu Kanade u rangu drugog soliste. Veñ u avgustu godine unapreðen je u rang prvog soliste, a dve godine nakon toga postao je prvak. A ntonijevi} je igra~ retkog talenta i senzibiliteta. Severnoameri~ki kriti- ~ari ne propu{taju da pohvale njegove igra~ke sposobnosti i dramski talenat. Jedan od posmatra~a ~ak izjavljuje da Antonijevi} poseduje pone{to od dramskog intenziteta i egzoti~ne pojave mladog Rudolfa Nurejeva. Drugi isti~u njegovo izuzetno dr`anje i zadivljuju}u gipkost. Ana Kiselgof iz Njujork tajmsa hvali njegov uzvi{en izraz i rafiniran aplomb, a Margaret Vilis, kriti~ar iz Singapura, ne uste`e se da primeti da taj skaka~ svaki skok zavr{ava u dubokom plié-u u savr{enoj petoj poziciji, a na meko}i i elasti~nosti bi mu mogla pozavideti i gazela. U leto godine nominovan je za Prix Benois, izuzetno presti`nu internacionalnu nagradu, koju ponekad nazivaju i igra~kim Oskarom. Aleksandar ~esto gostuje i rado igra po celom svetu. Poslednji put ste za Orchestru govorili pre {est godina. [ta se u me uvremenu doga alo i eventualno promenilo u va{em `ivotu i karijeri? Pre svega, moja kompanija Nacionalni balet Kanade veoma se promenila. Dobili smo novog direktora (1995). To je D`ejms Kudelka. On je kao i prethodni, Rid Anderson, tako e Kana anin, ali je mnogo vi{e pa`nje usmerio na kanadske koreografe i te`i da kompanija razvije svoj originalni repertoar, s kojim bi mogla da se poka`e na internacionalnoj sceni. Svojom originalnom postavkom Krcka Ora{~i}a zapo~eo je ciklus koreografija celove~ernjih baleta samo za na{u trupu. Tako, kada gostujemo u inostranstvu, prikazujemo verziju Krcka Ora{~i}a koju izvodimo samo mi i niko drugi u svetu. Njegova verzija Labudovog jezera je, tako e, vrlo cenjena i poznata. Jeste, napravio je i novu koreografiju Labudovog jezera, a ove godine i svoju ptice. I sama kompanija je sada mnogo vi{e kanadska. Ranije je bilo mnogo vi{e igra~a koji su dolazili iz Evrope i s raznih drugih prostora. Kudelka isti~e va`nost i zna~aj doma}e, kanadske scene, zbog ~ega dovodi veliki broj igra~a iz ovda{nje [kole nacionalnog baleta. Tako se i sastav kompanije dosta promenio, jer je puno ljudi i oti{lo. [to se mene ti~e, meni ovde ide veoma dobro, pre svega zbog izuzetne saradnje s Kudelkom. Sa mnom je pravio koreografiju Labudovog jezera, a sada pticu. Jo{ jedna od promena je da sada mnogo vi{e gostujem, {to mi veoma zna~i, jer dobijam {ansu da se poka`em na internacionalnoj sceni. Pro{le godine ste zajedno s Kudelkom i partnerkom Gretom Ho~kinson, za ulogu u Labudovom jezeru bili nominovani za izuzetno presti`nu baletsku nagradu Prix Benois. Koliko su vam zna~ajna priznanja? Kada je uloga napravljena prema odre enom igra~u to je izuzetno zna- ~ajno priznanje u bilo ~ijoj igra~koj karijeri. Ako je to jo{ i Princ u Labudovom jezeru, tada je to zaista ~ast kakvu mali broj ljudi do`ivi tokom svog stvarala~kog veka. To je bio jedan veliki, veliki napredak za moju i D`ejmsovu saradnju. Sada pripremate dve vrlo razli~ite uloge Princa Ivana ptici i Bazila u Don Kihotu. Orchestra ( - )

65 Istovremeno spremam jo{ jednu ulogu to je ^ovek u Kudelkinoj predstavi ^etiri godi{nja doba. Da li vam takav na~in rada prija? Da li vas zamara istovremeni rad na razli~itim ulogama ili naprotiv, jedna uloga nadahnjuje drugu? Sistem rada u Kanadi se mnogo razlikuje od evropskog. ^injenica je da se baletu u Severnoj Americi prilazi na vidno druga~iji na~in. Mi smo ovde tretirani kao vrhunske atlete. U Evropi se na balet jo{ uvek gleda, pre svega, kao na jednu od umetni~kih formi. U Kanadi, u moj trening, spadaju i igranje tenisa ili dizanje tegova. Odlazimo u sportske klinike gde nam zadaju odre ene ve`be kojima se pobolj{ava na{a ukupna fizi~ka kondicija. Me utim, u Cirihu, u kome sam proveo dve godine, toga nije bilo. U kompaniji radimo s fizioterapeutima koji su specijalizovani za sportsku medicinu, idemo na akupunkturu sve je podre eno igra~ima i njihovom psiho-fizi~kom zdravlju. Pretpotstavljam i smanjenju rizika od povreda? Da, naravno. Jasno je da se ovde dosta stvari vrti oko novca. Recimo, vlade evropskih dr`ava finansijski podr`avaju ili poma`u baletske kompanije, tako da nema toliko nov~anih briga. U Kanadi to nije slu~aj. Na primer, o meni sada mo`da brinu jo{ i vi{e. Razlog je {to sam ja, nakon odlaska nekoliko veoma zna~ajnih igra~a, ostao jedini prvak u kompaniji koji igra sve glavne uloge u ovom trenutku. Da se meni desi neka povreda, ne znam kako bi se to odrazilo na odr`avanje predstava. Meni takav na~in rada veoma odgovara. Nedavno sam u~estvovao u probama u Kraljevskom baletu u Londonu. Ta kompanija je stvarno fantasti~na, renovirani Kovent garden je prelep. Me utim, kada bih odlu~io da tamo odem da igram, bio bih jedan od desetak prvaka, a svi su izuzetni. Samim tim, dobio bih, mo`da, ~etiri, pet predstava godi{nje, {to svakako nije dovoljno. To mo`e da bude dobro na po~etku karijere, kada igra~ poku{ava da se probije, ali u ovom trenutku meni je najva`nije da se naigram. Zato mi ovakav tempo odgovara. Naporno jeste, naro~ito sada u predsezoni, kada nijedan balet ne smem da zapostavim i ne igram, recimo, tri dana. Svakodnevno moram da radim na svim ulogama. Izuzetno je zna~ajno da mogu da igram sve uloge iz mog repertoara. Kada bi u na{oj kompaniji bilo vi{e prvaka, kao {to je to slu~aj s nekim drugim svetskim trupama, recimo Baletom Pariske opere, takva u~estalost igranja ne bi bila mogu}a. Osim toga, mislim da svaka od tih razli~itih uloga doprinosi mom celovitom i celokupnom igra~kom razvoju. Koliko vam odgovara {to uloge ni stilski ni po tipu nisu sli~ne? Uloga Zigfrida u Labudovom jezeru je sasvim druga~ija od uloge Bazila u Don Kihotu, ili ^oveka u ^etiri godi{nja doba. Ve}ini uloga prilazim instinktivno. Da se ne ose}am dobro u ulozi Bazila u Don Kihotu, verovatno bih od umetni~kog direktora zatra`io da me nje oslobodi, jer ne mogu da dam toliko koliko ose}am da bi trebalo. Me utim, za sada, zaista, sve {to sam igrao, uspeo sam da prona em u sebi. ^ak ne mogu da ka`em da mi je jedna uloga dra`a od druge. Svaku odlikuje posebnost i izuzetan kvalitet. Poznat je slu~aj Bari{njikova, koji je nerado igrao ulogu Princa Zigfrida, smatraju}i da ta uloga ne odgovara njegovoj konstituciji. Da li postoji neko delo koje vi ne biste voleli da igrate? Postoji. To je Ukro}ena goropad D`ona Kranka. Mislim da bih mogao da igram u njemu, ali to ne bi bilo ono pravo. Do sada mi se nije pru`ila prilika da igram u tom baletu, ali ako bi mi bila dodeljena uloga, rekao bih kako se ose}am. U svakom slu~aju dao bih sve od sebe. Kako funkcioni{e organizacija rada i sistem dodeljivanja uloga u Nacionalnom baletu Kanade? Dodeljivanje uloga ovde nije po principu demokrati~nosti. Na{ umetni~ki direktor ima potpunu slobodu pri odlu~ivanju. Postoji princip za koji smatram da je dobar. Svaki igra~ ima godi{nji ugovor, koji direktor mo`e ili ne mora da produ`i. Rezultat toga je da svi igra~i moraju da rade u`asno naporno i da pru`e najbolji kvalitet u svakom trenutku. Repertoar Nacionalnog baleta Kanade je vrlo raznolik. Kao igra~, u toku jedne sezone, igrate klasi~na, zatim savremena ili neoklasi~na dela Kako se fizi~ki prilago avate tako raznovrsnim koreografskim zahtevima? Kao {to sam ve} naglasio, mi smo trenirani da budemo vrhunske atlete. Tako su i mi{i}i naviknuti da reaguju u razli~itim uslovima, pri razli~itim brzinama i u raznim tehnikama. Isti takav je i trening uma. Kada recimo imam probu klasi~nog dela, a nakon toga recimo Balan{inovog, ja ne razmi{ljam o tome koliko su te koreografije i igra~ke tehnike razli~ite, ve} pu{tam sâmo telo da prona e na~in da se prilagodi tim zadacima. Na na{em repertoaru postoji dosta me{ovitih programa. Recimo, posle modernog ili neoklasi~nog Kilijanovog rada, na programu su Etide, koje gotovo potpuno spadaju u klasi~an `anr. Tada nema razmi{ljanja, taj zadatak jednostavno mora da se izvede. ^injenica je da je repertoar Nacionalnog baleta Kanade izvanredan. To je jo{ jedan od razloga zbog kojih sam tu. Imam priliku da igram i Forsajtove i Kilijanove i Balan{inove koreografije, kao i sav klasi~an repertoar. Jednom prilikom ste rekli da vas odre ena emocija pokre}e kada razvijate neki lik. Kada ne postoji pri~a kao kod apstraktnih baleta, gde je pronalazite u muzici, pokretu ili? Emocije proisti~u iz svega navedenog. Ipak, ~ist fizi~ki pokret je element koji uvek ne{to govori. Za mene pokret nikada nije prazan. Svoje telo svakodnevno pripremam, tako da, ako napravim pokret, on uvek ne{to ka`e. Ve} sam rekao, meni to dolazi instinktivno. Kada radim s pedagogom i on ka`e da ne{to ne izgleda kako bi trebalo, te{ko mi je da to promenim. Kada to i poku{am, gubim ose}aj za taj konkretan pokret. Tada iznova moram da ga prona em u sebi, tako da on za mene ima neki smisao. U nove projekte kre}em bez predube enja. Iako sam igrao nekoliko romanti~nih uloga, ne mislim da automatski znam karakter lika. Kada bih tako zapo~eo ceo proces, postavio bih sebi ograni~enja. Koreograf D`ejms Kudelka mnoge balete pravi s vama. [ta vam je interesantnije rad na novoj ulozi, uve`bavanje stare, ili je to podjednako uzbudljivo? Naravno da vi{e u`ivam u stvaranju uloge koja je napravljena za mene. To je logi~no jer ose}am potpunu slobodu. Koreograf postavlja korake, ali ja ih povezujem i iz toga izvodim celinu. Prija i ~injenica da }e te uloge `iveti godinama ili generacijama i uvek }e nositi moj pe~at. Kao koreograf Kudelka ostavlja dosta slobode igra~u i raditi s njim je izuzetno interesantno. Poznat je i po tome {to, kada kreira korake i pokrete, ne `eli da kontroli{e na~in na koji }emo ih mi interpretirati. [to vi{e sara ujemo vi{e se razumemo. Dobijam sve manje instrukcija. Sada, kada pticu, ose}am potpunu slobodu. To poverenje mi veoma zna~i. ^ini se da vam i va{e partnerke potpuno veruju. Kanadski kriti- ~ari i publika isti~u va{u izuzetnu partnersku ve{tinu, ose}aj i brigu o balerini s kojom igrate. Ruska {kola je takva da osam godina, dan za danom, idete na ~asove da bi nau~ili tehniku na kojoj se sve zasniva. Tako je bilo dok sam bio u~enik u Jugoslaviji. U po~etku nisam ba{ bio siguran na koji na~in treba da se pona- {am kao partner. To {to je meni bilo va`no od prvog dana je da nas dvoje ispri~amo neku pri~u gledaocima. Posebno kada se radi o dramati~nim ulogama. Znam da je Nurejev bio vrlo arogantan na sceni i da je i to, izme u ostalog, privla~ilo ljude, ali meni takvo pona{anje nije blisko. Prvenstveno mi je va`no da istaknem balerinu najbolje {to mogu, ali da i istovremeno ostvarim vezu izme u nas, realizujemo odre enu pri~u, emocije. I kada nisam znao kako da budem dobar partner, ja sam se trudio da budem izuzetno pa`ljiv, jer znam da je za publiku najva`nije da vidi odnos likova u predstavi. Naravno, kontinuitet igranja u ovih dvanaest godina i mnogo baleta pomogli su mi da jo{ bolje razvijem te sposobnosti. Sada mogu da ka`em da su moje partnerke opu{tene i da mi veruju. Oni koji su pratili va{ rad nisu propu{tali da istaknu izuzetan fluid izme u vas i va{e biv{e partnerke, primabalerine Kimberli Glasko. ^ini se da se mo`da razvija novo posebno igra~ko razumevanje izme u vas i nove partnerke Grete Ho~kinson? Odnos s Kimberli je bio izuzetan i poseban. ^ini mi se da takvu relaciju nikada vi{e ne}u osetiti na sceni. Nas dvoje smo se razumevali instinktivno. Nismo to poku{avali da razvijemo, to je bilo prirodno. S Gretom je izuzetno uzbudljivo igrati, posebno zbog njene neustra{ivosti, kojom uti~e i na mene. Ipak, nezaboravne su mi romanti~ne uloge s Kimberli Glasko. U`ivam igraju}i takav tip uloga, kakve su ili Onjeginu. Vi ste u~enik odli~ne {kole pegagoga gospo e Ksenije Dinja{ki. Bi}e zanimljivo da se sada osvrnete na jugoslovenski sistem baletskog {kolovanja. Da li mislite da je potrebno ne{to menjati ili prilago avati se svetskim trendovima u igri? To je vrlo te{ko re}i, a uvek je lako kritikovati. U Kanadi su uslovi u {kolama fantasti~ni. U {kolama postoje bazeni, pozori{te, fizioterapeuti Me utim, ja se ne sla`em s na~inom na koji oni rade. Sve je izuzetno diplomatski, nikad se ne sme re}i da ne{to nije dobro. Pozitivan pristup je u redu, ali ako u~enici ne dobijaju kritike, tada im verovatno nije jasno ~emu bi trebalo da te`e. Ksenija Dinja{ki je meni bila izuzetan u~itelj. Bila je veoma stroga, ali mi je to samo pomagalo, jer sam ta~no znao {ta treba da uradim da bih postigao `eljeno. Znao sam da me ona {koluje za prvaka i od po~etka nam je to bio cilj. Da li je tehnika Vaganove dovoljna ili bi joj trebalo dodavati nove? Tehnika Vaganove je najbolja i mora da postoji kao ~vrsta osnova. Bez takvog temelja igra~ ne mo`e da razvija neoklasi~nu ili modernu tehniku. Mis- 63 Orchestra ( - ) 2001.

66 ^uju se mi{ljenja da je klasi~an balet kao stil sasvim prevazi- en. [ta vi mislite? Po mom mi{ljenju, to je isto kao kada bi neko rekao da je Bahova muzika prevazi ena. Klasi~an stil je izuzetno te{ko igrati. Mnogo je te`e preneti pri~u i1i emocije kroz klasi~ne pokrete koji su izuzetno linearni i precizni. Nama stalno govore kako je klasi~an stil prevazi en i da moramo da budemo moderni. Sla`em se da treba da te`imo novom i modernom. Igramo Forsajtove koreografije koje su fascinantne i zanimljive, ali ipak, svaki put, kada je na repertoaru Labudovo jezero sve predstave su rasprodate. To, svakako, mnogo govori. [ta mislite o novijim igra~kim tendencijama u kojima balerina izvodi izuzetno visoki développé ili arabesque, ~esto u vrlo klasi~nim i stilski strogim baletima (Uspavana lepotica). Da li to u smislu stila oboga}uje baletski re~nik ili ga osiroma{uje? Meni na sceni ne smeta ni{ta {to proizilazi iz iskrenog ose}aja. Ako igra~ ili balerina, ose}a da nogu treba u nekom momentu da podigne vrlo visoko i za to iskreno nalazi unutra{nji smisao, tada mi to nimalo ne smeta. Imao sam priliku da nekoliko puta gledam Silvi Gilem. Ona je zaista fascinantna igra~ica. Ne samo zbog svojih ~uvenih ekstenzija, ve} zbog svog intelekta. Njeno telo je vrlo ekspresivno. Ima mnogo gipkih igra~a, ali izra`ajnost je veoma te{ko razviti. Postoji li neki koreograf s kojim biste rado sara ivali u budu}- nosti ili neka uloga koju biste voleli da igrate? Do pro{le godine stalno sam govorio da bih voleo da igram ulogu Onjegina. Prvobitno su mi govorili da sam premlad, zatim da previ{e podse}am na tip Romea. Ipak, pro{le godine su mi pru`ili priliku. Uloga Onjegina mi je vrlo draga i smatram je za jednu od najzna~ajnijih u svojoj karijeri. lim da bez ozbiljne klasi~ne osnove igra~ mo`e samo da imitira moderan pokret, ali ne i da ga razume. Najvi{e iskustva sti~e se na probama baleta za scenu. Ma koliko da se radi u {koli ili u baletskoj sali, iskustvo na sceni je sasvim druga~ije. Na sceni se u~i disciplina. Na njoj ne sme biti propusta. Naravno, nemogu}e je da u~enici imaju predstave svakih par nedelja. Ali, ovde postoji pozori{te u {koli, a pored toga u~enici baletske {kole svake sezone igraju u predstavi Krcko Ora{~i}, i to vrlo napornu koreografiju, ceo prvi ~in. Svakako da to doprinosi njihovom kasnijem igra~kom razvoju. Ranije ste navodili mogu}nost da zaigrate i u nekoj drugoj velikoj svetskoj kompaniji? U proteklom periodu sam dosta gostovao na me unarodnoj sceni, video sam i druge kompanije. Naravno, nije samo kvalitet kompanije taj koji odlu~uje. Veoma su va`ni i mesto i kvalitet `ivota. U Kanadi mi je sasvim lepo. Ne ose}am se kao stranac, ljudi su izuzetno prijatni i prijateljski raspolo`eni. U Nacionalnom baletu Kanade mi je zaista lepo, s D`ejmsom Kudelkom odli~no sara ujem. Ipak, moji planovi za budu}nost su i dalje potpuno otvoreni. Da li }ete uskoro gostovati u Evropi? Nedavno sam gostovao u SAD i u Japanu. Za sada su svi planovi jo{ na nivou pregovora. Postoji li mogu}nost da vas publika u Jugoslaviji uskoro vidi? To je moja velika `elja.* Toronto, april godine Tamara Tomi}-Vajagi} *Aleksandar Antonijeviñ je u junu godine gostovao u baletima Labudovo jezero i Don Kihot u Narodnom pozoriãtu u Beogradu (prim.red). Aleksandar Antonijeviñ je i dalje jedan od najzaposlenijih igraåa na kanadskoj baletskoj sceni. I pored toga, uspeli smo da ponovo porazgovaramo: Nedavno sam se vratio s veoma uspeãnog gostovanja Nacionalnog baleta po zapadnoj Kanadi. Na toj turneji igrao sam u baletu Romeo i Julija (ulogu Romea) i to po prvi put s novom partnerkom, mlaðom balerinom Sonjom Rodrigez. Sutra putujem u Sjedinjene Ameriåke Dræave, u Atlantu, gde ñu kao gost Dæordæijanskog baleta igrati u Bajaderi. Posle toga u Nacionalnom baletu Kanade oåekuje me vrlo teãka i vaæna sezona. Za poåetak, pripremam vodeñe uloge u Veseloj udovici, Mocartiani Æoræa Balanãina i MakMilanovom baletu Solitaire. Taj balet veñ dugo nije bio na repertoaru Nacionalnog baleta Kanade. Sada ñe biti ponovo postavljen jer u novembru godine poåinje jubilarna, pedeseta sezona kompanije. U åast toga na repertoar je uvrãteno nekoliko starijih baleta koji su deo tradicije ove kuñe, ali se sada retko prikazuju. U decembru naãa kompanija po obiåaju igra balet Krcko Oraãåiñ. Novina je to ãto ñemo, pre izvoðenja u Torontu, s ovom velikom i raskoãnom predstavom prvi put gostovati u Otavi. Osim toga, ja ñu krajem decembra gostovati u Firenci, u tamoãnjoj produkciji Krcka Oraãåiña. Na pitanje da li meðu brojnim ulogama koje ñe odigrati ove sezone ima nekih kojima se posebno raduje, Aleksandar odgovara da uvek rado igra ulogu Romea kao i da mu je drago ãto ñe ponovo igrati Apolona u istoimenom Balanãinovom baletu. Saznajemo da ñe pored Sonje Rodrigez, Aleksandrova partnerka ove sezone biti i Åen Hon Go, a trebalo bi da ponovo igra i s Evelin Hart i Gretom Hoåkinson. O svojim utiscima s gostovanja u Beogradu, Aleksandar kaæe: To iskustvo mi je veoma znaåajno i u profesionalnom i u emotivnom smislu. Dugo sam se pripremao za ovo gostovanje i dugo åekao priliku da se predstavim jugoslovenskoj publici, svojim pedagozima i ljudima koji su mi pomogli da se razvijem. Naravno, ovde mi je i porodica. Moram da se zahvalim direkciji Narodnog pozoriãta i direktoru Baleta Viãnji Œorðeviñ koji su mi mnogo pomogli. Ne mogu reåima da izrazim koliko sam se prijatno oseñao i koliko su me u Beogradu lepo primili poãtovaoci baleta, publika i svakako ansambl Narodnog pozoriãta. Ni u jednom trenutku se nisam oseãao kao stranac. Æao mi je ãto nisam uspeo da igram u Æizeli, ali se nadam da ñe biti novih prilika za to. Kao ãto sam rekao i za vreme svog boravka u Beogradu, nadam se da ñe se moja saradnja s beogradskim Baletom nastaviti. T. Tomi}-Vajagi} Oktobar, godine Orchestra ( - )

67 Ma arska / Budimpe{ta/ Festival ^udesnih mandarina Parada Mandarina Povodom sto dvadeset pet godina od ro enja Bele Bartoka, u pozori{tu Talija, u Budimpe{ti, krajem marta godine odr`an je festival posve}en baletu ^udesni mandarin, jednom od najslavnijih dela velikog ma arskog kompozitora. Tokom pet ve~eri nastupilo je devet trupa, svi su igrali Mandarina, a prikazan je i film o ovom antologijskom baletu. Jedinstvenu, ~udesnu igra~ku paradu otvorila je baletska grupa Operskog pozori{ta iz Halea (Nema~ka), u koreografiji Ralfa Rose, nakon ~ega je usledila kreacija Suzane Egri, ~ijeg je Mandarina izvela trupa Egri Bjankodanca. Ve} druge ve~eri predstavio se Balet Narodnog pozori{ta iz Beograda, s koreografijom Dimitrija Parli}a, koju je ove godine obnovila Du{anka Sifnios. Iste ve~eri plesali su i var{avski igra~i u postavci Emila Vesolovskog. Slede}eg dana, publici je prikazan film o ^udesnom mandarinu reditelja Miklo{a Sinetarija, iz godine, u izvo enju ansambla iz Pe~uja, u kome je Imre Ek bio glavni protagonista uz partnerku Mari Bartus. Nakon filma nastupilo je Srednjoevropsko baletsko pozori{te iz Budimpe{te, sa jo{ jednim Mandarinom ^abe Horvata. I naredne ve~eri Ma ari. U predstavi segedinskih igra~a, Ivet Bo`ik se prikazala publici i kao koreograf i kao Devojka. Nakon njih, vi en je, po oceni kritike, veoma dobar Mandarin u izvo enju Baleta zagreba~kog HNK. Za te komplimente svakako su najzaslu`niji koreograf Milko [paremblek i nosioci glavnih rola Almira Osmanovi} i Sta{a Zurovac. Poslednje ve~eri, i kao Mandarin i kao koreograf, predstavio se Tama{ Juroni}, s ansamblom Segedinskog savremenog baleta, a na kraju ove plesne parade, u slavu Bele Bartoka, svog ^udesnog mandarina odigrao je i Balet Ma arske opere iz Klu`a u koreografiji Ferenca Valkaja. M. J. Bela Bartok Put u Budimpeãtu, za Balet Narodnog pozoriãta iz Beograda, bio je jedan izuzetan dogaðaj. Okovan sankcijama i opãtom besparicom, naã ansambl veñ je i zaboravio kad je poslednji put gostovao u svetu. Da je njihov festivalski nastup bio uspeãan potvrðuje i citat iz kritike Ivane Remete objavljene u zagrebaåkom åasopisu Kantus: Mada ljupka, koreografija odiãe anakronijom, buduñi da je rijeå o obnavljanju izvedbe iz godine. Veñ scenografija, osmiãljena na dvije istaknute razine, s elementima konstruktivistiåkog likovnog izraza, unosi dah (i duh) slavne proãlosti. Maja Veljkoviñ, izvrsna Djevojka, plijenila je krhkoãñu, dok je njen ples bio prepun podsjeñanja na klasiåan balet (tim viãe ãto je uglavnom plesala na vrãcima prstiju). Njezini partneri, predvoðeni Denisom Kasatkinom, djelovali su vrlo sigurno i u svojim namjerama i u izvedbi. 65 Orchestra ( - ) 2001.

68 Monako / Monte Karlo/ Monaco Danses Dances Forum prvi kongres igre Carstvo!deja U svetu kulturnih mena i mutacija, hibridacije `anrova, igra~kih rukopisa i tehnika, pojave nove umetni~ke ekonomije, postavlja se pitanje gde je mesto autora i koji su na~ini plasiranja njegove produkcije? Nije li on (igra~ ili koreograf) va`niji od institucije i kako ga finansirati, plasirati i povezati u mre`u stvaralaca radi razmene iskustava to su bila pitanja koja je postavio Prvi kongres igre Monaco Danses Dances Forum u Monte Karlu, decembra godine. Da igra ve} odavno nije samo spektakl i sve ono {to se oko njega doga a, ve} i velika industrija sa svojim tr`i{tem, i biznis, te{ko je shvatiti umetniku/igra~u, ~iji se `ivot odvija izme u baletske sale i scene. O svemu ostalom misli}e neko drugi mentalni je sklop armije igra~a sveta. Sre}om, i misle drugi! Stvari se menjaju, tehnologija uvla~i svoje pipke u na{u profesiju, multimedijalnost je ve} realnost, a virtualna igra s ekrana nas ~ini ravnodu{nim, ili nam zaustavlja dah. Oni koji ne mogu dalje najbolje je da ostanu udobno u pro{lom milenijumu, a za one dubokomislene i ma{tovite igra~e po~etak novog veka nudi veliku {ansu. Takvima se i obra}a Monaco Danses Dances Forum. Na jednom mestu, u Grimaldi Forumu (mali Bobur) u Monte Karlu, na m 2 i {est nivoa koje povezuju eskalatori, u ~etiri dana pro{ao je ~itav jedan vek igre. Ni`inski, Loe Fuler, Rut Sen Deni, iz kolekcije fotografija Ota Betmena (Otto Bettmann ), do~ekivali su nas i ispra}ali svakog dana u ulaznom holu, u trci da se sve vidi i iskoristi rasko{na ponuda organizatora. Oni koji vole multimedijalnost i virtualnu igru mogli su da vide ~etrdeset projekata te vrste, ~ak i da sami koreografi{u na ekranu. Ima nas koji volimo igra~a od krvi i mesa, eventualno u simbiozi s kompjuterskom animacijom (kao kod Kaningama u komadu Biped). Dalje od toga ni slu~ajno! Ve}e u`ivanje pri~inilo nam je prikazivanje nominovanih filmova ra enih za kameru (nalik na Video Dance koji nam iz Pariza donosi g a Silvi Artel). Dance screen 2000, kako se naziva projekat, dodelio je ovom prilikom i nagrade specijalnu za Ptice, genijalnu minijaturu pernatih igra~a i koreografa (Engleska) i posebne, u odgovaraju}im kategorijama Kopeliji (Engleska), Uspavanoj lepotici Maca Eka ([vedska), Captives 2 nd movement (Francuska), Moment (Engleska), Merce Cunningham (Francuska) i Zikr (Holandija). Videli smo TV ekipe iz na{ih biv{ih republika kako kupuju nagra ene video radove. Na{e nismo primetili! Dok se na prostoru od 1000 m 2 odvijala profesionalna berza kompanija, igra~kih centara, institucija, inovatora, trgovaca, gde se nudilo, prodavalo i razmenjivalo iskustvo, dotle se u konferencijskim dvoranama Orchestra ( - )

69 [ta je ukusnije banana ili ananas? Gospodine Kilijan, kako se ose}ate s tri statuete Ni`inskog u rukama? Veoma sam sre}an, ko ne bi bio? Ali u isto vreme sam i samokriti~an. Nagrada bi mogla da pripadne i Pini Bau{, Macu Eku ili Forsajtu. Ja ih, bar, obo`avam. Mislim da ne treba da se nominujemo i rangiramo. To nije pitanje da li si dobar ili lo{, to su razli~iti radovi, razli~ite koreografske li~nosti. To je kao da poredimo jabuke i kru{ke, ili se pitamo {ta je ukusnije banana ili ananas? Zahvalan sam i sre}an {to mi je ta nagrada dodeljena, ali je smatram i nagradom svih koji su sa mnom stvarali poslednjih dvadeset, trideset godina. S obzirom da vi{e niste na ~elu NDT-a, {ta sada radite? Imam uskoro premijeru u Pragu, tako da sutra ve} moram biti tamo na probi. Hvala Vam na ovoj kratkoj izjavi. Hvala! (Rekao je Jir`i Kilijan na ~istom srpskom jeziku.) Decembar, god. M. J. debatovalo i diskutovalo o tome {ta je Igra~, kakvo je to zanimanje, da li je to profesija ili strast, ili profesija-strast, ko vrednuje kvalitete jednog igra~a (u smislu njegove plate), o anonimnosti u kojoj igra~i uglavnom `ive, i o tome da je u toj profesiji }utanje zlato! Tranzicija onih koji vi{e ne mogu ili ne}e da ostanu u igra~kom poslu, nezaobilazna je tema bila i ovoga Kristof Majo (Jean Christophe Maillot), direktor i koreograf Baleta Monte Karlo, inicijator i lokomotiva celog ovog megaprojekta, pozvao je na Kongres i direktore baleta skoro svih velikih kompanija Evrope i omogu}io da osamdeset mladih igra~a pred njima pola`u audiciju za svoje prvo radno mesto. Ceo posao, ina~e, vodi European Avant-Scene Association, ~ija predsednica Martine Puons ka`e: [kole retko savetuju igra~e gde da se zaposle. Ne mo`emo ih pustiti da idu nasumice, bilo gde i bilo kako po svetu. Mi smo tu da ih uputimo, shodno njihovim sposobnostima i afinitetima. (European Avant-Scene Association, e- mail: U ve~ernjim terminima o~ekivali smo kakav spektakl Baleta Monte Karlo ili ne{to sli~no. Zanimljivo, organizatori su ponudili ne{to {to smo retko u prilici da vidimo d`ez violinistu Didijea Lokvuda (Didier Lockwood) i indijskog igra~a Ragunat Manea (Ragunath Manet), u ~ijoj se zajedni~koj improvizaciji pro`imaju i konfrontiraju Istok i Zapad, ili dvorske igre s Jave u izvo enju igra~a poreklom iz kraljevske familije te egzoti~ne zemlje. Da je i kabare igra za po{tovanje, uverila nas je Sinemateka iz Pariza, prikazuju}i dru{tvene igre s po~etka XX veka i {armantna predstava Bal Swing na kojoj su u~estvovali i gledaoci, u~e}i korake cake walk-a, igre ameri~kih crnaca tridesetih godina. Sesiju Igrajmo svi zaokru`ilo je ve~e tehnobaleta. Ka`u do zore! I na kraju, bogatstvo kreacija i promocija velikih igra~a i koreografa je u tradiciji Kne`evine Monako. Ona datira jo{ od godine i implantacije Ruskih Baleta Djagiljeva u Monte Karlu. Otuda i ideja da se ustanovi nagrada Ni`inski, koja }e se svake druge godine dodeljivati najboljim koreografima i igra~ima sveta, igra~kim produkcijama i kompanijama. Nalik na nagrade Oskar, Cezar ili Molijer. Proces kandidovanja po~eo je godinu dana ranije evaluacijom svetskih novinara i kriti~ara, da bi nominaciju obavio tim od sto ~etrnaest osoba iz sveta igre (u obe etape u~estvovali su i specijalizovani novinari iz na{e zemlje). Dodav{i i glasove sa interneta, nagrada Ni`inski dodeljena je najboljem koreografu sveta Jir`iju Kilijanu, iz ruku Tamare Ni`inske, k}erke Vaclava Ni`inskog. Za najbolju balerinu sveta progla{ena je Silvi Gilem, kojoj je nagradu uru~io Princ Albert li~no, dok je prvi igra~ sveta Manuel Legri, zvezda Baleta Pariske opere. Statuetu Ni`inskog pru`ila mu je Natalija Makarova. Najbolja trupa sveta je NDT iz Haga kao i njihova predstava One of a kind. Kilijan je stajao na sceni s tri statuete Ni`inskog u rukama i izjavio da te nagrade priznaje samo kao dar svim sjajnim koreografima, igra~ima i trupama sveta. Specijalnu nagradu, ovaj mnogoljudni `iri sveta dodelio je velikom magu savremene igre Mersu Kaningamu, za njegov koreografski opus, novatorstvo u kreacijama, vitalnost i sve`inu koreografske misli kojom je obele`io igru XX veka. Monaco Danses Dances Forum nije li~io na kakav festival ili susret stvaralaca. Tu je carovala multimedijalnost, raznovrsje igre i pre svega ideja. Redakcija se zahvaljuje Fondu za otvoreno dru{tvo bez ~ije brze pomo}i put u Monte Karlo ne bi bio mogu}. Marija Jankovi} 67 Orchestra ( - ) 2001.

70 Nema~ka / Berlin/ Premijere u Nema~koj operi sezona 2000 / 2001 I u manjem sastavu - odli~ni Kranichphoto Park, kor. A. Preljocaj P a r k U Nema~koj operi u Berlinu, tokom sezone 2000/2001. premijerno je izveden balet Park koreografa An elina Preljocaja, ~ija je praizvedba bila u Pariskoj operi godine i svome stvaraocu tada donela Prix Benois de la Dance. To delo izvo eno je kasnije u Metropoliten operi u Njujorku, u Rimu i Singapuru. Koreograf An elin Preljocaj je poreklom iz Albanije i od godine radi u Francuskoj. U predstavi Park, na muziku Mocarta, igru je preneo u atmosferu parka iz doba rokokoa, u uspeloj scenografiji Tieri Lprusta (T. Leproust). U tri ~ina, bez pauze, savremenim jezikom igre pra}enom tehno-mehani~ko-tonskom muzikom Gorana Vejvode, ~etiri vrtlara (koji neodoljivo podse}aju na ptice po parkovima) vode tok doga aja. Tako ~ine suprotnost Mocartovoj genijalnoj muzici koja pru`a koreografu i njegovoj zamisli pun smisao. Inspirisan francuskim romanima XVII i XVIII veka, koreograf je napravio ljubavni kola` koji po~inje stidljivo, prvo pribli`avanjem, privla~enjem, zatim ~e`njom i osvajanjem. Tu su i otpor, snovi, `arke `elje i napu{tenost. U tom eroti~nom komadu punom senzualnog naboja, igra je umetnost zavo enja. Do sada nismo videli toliko ma`enja i ljubljenja na sceni. Publika se oko toga podelila. Starija gospoda je negodovala, dok su mla i freneti~no pljeskali. Glavni par zaljubljenih na premijeri bili su izvanredna Margaret Ilman (M. Illmann) i Janik Boken (Y. Boquin), za kojima nisu zaostajali u alternativnoj podeli ni Ana Hagermark i Rajmondo Rebek (R. Rebeck). Margaret Ilman je balerina bogatog dijapazona i emocija koja je u Bokenu imala sjajnog partnera. Njihova spojena tela u igri izgledala su kao jedno, a vrhunac finalne igre, posle nastupaju}e strasti koja kulminira u poljubac, bio je trenutak u kome igra~ica biva no{ena usnama partnera. U se}anju ostaje no}na slika vrtlara koji igra senzualnu igru s devojkom u transu, kao u snovi enju. Ostali solisti i ansambl uspe{no su podr`avali ovo koreografsko ume}e. Premijeru je odli~no dirigovao Sebastijan Lang-Lesing, dok je serija predstava nakon toga bila poverena Kevinu MekKa~enu (K. McCutcheon). Oni su pratili igra~e iznijansirano, s puno ose}aja, uklju~uju}i i Dejvida D`onsona ~ije su solo deonice na klaviru bile na visokom nivou. K o p e l i j a Iste sezone i u istom teatru baletska publika je imala priliku da vidi poznati balet Kopelija (muz. L. Delib), ~ija je praizvedba bila godine u Parizu. Libreto je napisao [arl Nuit (C. Nuitte) po jednoj Hofmanovoj pri~i. Koreograf nove predstave je Ronald Hajnd (R. Hynd) i njegova verzija, napravljena po M. Petipa, prikazuje se u Londonu ve} petnaest godina. Ronald Hajnd je ina~e poznat po vrlo uspe{noj postavci baleta Rozalinda, igra~koj verziji Slepog mi{a Johana [trausa. Tu bezazlenu pri~u preto~enu u igru odli~no je opremila dekorom i `ivopisnim kostimima Roberta Guidi di Banjo. Publika koja voli ovaj balet i muziku u`ivala je kako u klasi~nim tako i u karakternim igrama. Orchestra ( - )

71 Kranichphoto Glavnu ulogu Svanilde igrala je suvereno i tehni~ki perfektno Kristina Kamilo (C. Camillo). Njena Svanilda nije stra{ljivo devoj~e, ve} odlu~na i hrabra devojka koja kao vihor leti pozornicom pra}ena ogromnim aplauzom publike. Njen izabranik Franc koga igra Rajmondo Rebek (R. Rebeck) ne zaostaje mnogo za njom i oni su uskla en i lep par. U alternaciji tu ulogu igra Gojo Montero (G. Montero), kome relativno mali rast ne smeta da bude pouzdan partner. Doktora Kopelijusa, tog velikog zanesenjaka i ljubitelja lutaka, dostojno je odigrao baletmajstor Tomas Karlberg. Izvanredan utisak ostavlja scena u njegovoj radionici kada lutke po~inju polako da o`ivljavaju. Klaus Belic (K. Beelitz), tako e baletmajstor, ulogom Gradona~elnika, proslavio je ~etrdesetogodi{njicu umetni~kog rada u svojoj mati~noj ku}i. Ansambl je vrlo dobro uve`bala Merilin Vela-Gat (M. Vella-Gatt), dok je dirigent Peter Ernst Lassen, s puno ose}aja za muziku i baletski pokret, pratio igra~e vrlo iznijansirano. Goldberg Varijacije Poslednja premijera u sezoni bila je Goldberg Varijacije na muziku J. S. Baha. Do`ivela je veliki uspeh kod berlinske publike. Hajnc [perli je sjajnom koreografijom podario publici ~istu i lepu igru, takvu kakva je i Bahova Golberg-Varijacije, kor. H. Spoerli muzika. Napravio je uspe{nu simbiozu klasi~ne i moderne igre. Imao je odli~nog saradnika u Krisu Jansenu, baletmajstoru iz Los An elesa i Njujorka koji je radio s ansamblom, tra`e}i od njih disciplinu koja je svojstvena disciplini igre ameri~kih igra~a. Hans [vernoh (H. Schavernoch) je svojom jednostavnom scenografijom napravio postmodernisti~ki prostor u kome se smenjuju svetlost i boje, da bi u zavr{nim varijacijama scena bila u bojama oblaka i neba. Klaudija Binder obukla je igra~e u mre`aste trikoe, menjaju}i im boje prilago ene scenografiji. Tako se taj tandem uspe{no pridru`io koreografskoj zamisli, pra}enoj odli~nim pijanistom Aleksandrom Botvinovim iz Odese, laureatom Bahovog takmi~enja u Lajpcigu. Direktor Baleta u Cirihu i Baletske {kole u istom gradu Hajnc [perli je koreograf kosmopolita, koji je svojih sto ~etrdeset koreografija ostvario u rodnoj [vajcarskoj, u Nema~koj, Kanadi, Velikoj Britaniji Tako bogat opus duguje i saradnji s Krisom Jansenom. [perli je uveo u igru muziku Baha na klaviru ili violon~elu, {to je bar u prvoj polovini XX veka bilo nezamislivo. Gostuju}i nedavno s Ciri{kim baletom u [paniji, u ba{tama Granade i prelepim vrtovima Andaluzije, na muziku Mocarta za violon~elo i u kostimima toga doba, do`iveo je veliki uspeh. Muzika velikog kompozitora, koju je pisao genijalno lako, na{la je u koreografiji Hajnca [perlija pun sadr`aj. Izvornom muzikom [panije i njihovim nacionalnim igrama [perli je bio odu{evljen, tako da }e to biti nov podsticaj za njegove budu}e balete. Goldberg Varijacije zapo~inju sa trideset igra~a (kontrastno osvetljenih) koji miruju i iz tog mira ra aju se njihovi prvi pokreti. Po~inje tema koja trideset puta varira. To je jedno od najkomplikovanijih dela za klavir (~embalo) koje je J. S. Bah napisao. Iz grupe se zatim izdvajaju troje solista koji zapo~inju ili mo`da otkrivaju igru. Tokom predstave ima i malo elemenata akrobatike koja manje vi{e prati modernu igru danas, ali ovde ipak dominira sjajan klasi~an stil koji nije larpurlartisti~ki, ve} stvaran oda radosti, `ivotu, igri i pokretu. Gojo Montero, ~ija je igra izazvala odu{evljeni aplauz, igra~ je malog rasta ali velikog talenta. Prvakinja Baleta Kristina Kamilo svojim sna`nim batmanima ostavila je tako e sjajan utisak na publiku. Sandi Delasal (S. Delasalle) i Rajmondo Rebek izvanredan su par, a s Janikom Bokenom ~ine nezaboravan trio. Julija Lavrenc (J. Lawrenz) i Aleksej Dubinjin odigrali su sjajne Pas de deux-e (15. varijacija), kao i Kristina Kamilo i Gojo Montero. Sandi Delasai i Rajmondo Rebek, Julija Lavrenc i Aleksej Dubinjin (21. varijacija). U osamdeset minuta, koliko delo traje, berlinska publika dobila je puno igre bez mnogo pri~e, na divnu Bahovu muziku. Biserka Ili} Posle izuzetno uspeãne ovogodiãnje premijere Goldberg Varijacije, Andre Schmitz, komesar-intendant Dræavne opere u Berlinu, obratio se ålanovima Baleta ove kuñe i izvinio se ãto je svojevremeno, zbog ãtednje, morao da otpusti åetvrtinu ålanova ansambla. Posle poznate afere o troãenju dræavnog novca pokazalo se da i u manjem sastavu igraåi prave odliåne predstave i da se po pitanju novca i ãtednje bolje snalaze nego politiåari. Andre Schmitz ñe pokuãati da trupu, koja danas ima trideset igraåa, vrati na preðaãnje brojno stanje. Interesantna tema za razmiãljanje o brojnosti i kvalitetu beogradskog Baleta u kontekstu ãtednje primerene naãoj danaãnjoj situaciji! Kranichphoto Kopelija, kor. R. Hynd 69 Orchestra ( - ) 2001.

72 Intervju Nada Kokotovi}, koreograf i reditelj Rad na dva razboja Romano Theatro zalaæe se protiv zatvaranja, geto kulture i fikcije vezanosti za sopstvene kulturne korene, i poseæe, umesto toga, za univerzalnim temama. U Nemaåkoj jedva da postoji pozoriãte koje je sebi postavilo u zadatak da neguje istoriju, kulturu i jezik Roma, koje romsku tradiciju kritiåki preispituje i tematizira moguñnosti i konflikte multikulturalnog suæivota. Die Geschichte der Carmen, Stadttheter Konstanc (1997) Patrick Pfeiffer Nedelja romske kulture u Beogradu Vareso aver (Ne{to drugo) i dolazak pozori{ta TKO (Teatar Kokotovi} Osman) iz Kelna bila je prilika da se sretnemo sa Nadom Kokotovi}. Dugo se nismo videli U Beogradu sam poslednji put bila leta godine, kada sam do{la da uzmem knjige, dve skulpture i jednu vaznu. Ustvari, oti{la sam ve} godine, u jesen. Morala sam da odem jer nisam mogla podneti da imam bilo kakvu fizi~ku i moralnu vezu s tim {to se po~elo de{avati. Oti{la sam u Nema~ku jer je tamo ve} bio Ne o Osman, moj suprug. Igrao je u Pralipe teatru kod Roberta ]ulija. Imala sam gde da odem, ali nisam imala {ta da radim! Morala sam da po~nem potpuno iz po~etka. Ako uzmemo u obzir da sam tada bila, na neki na~in, na vrhuncu karijere, u najlep{im, najzrelijim godinama za rad i istra`ivanje, shvati}ete kakav je napor predstavljao ponovni po~etak! Naravno, u Berlinu su me neki ljudi znali, jer sam tamo ve} gostovala, u Milhajmu tako e Ali na Zapadu, koji dobro poznajem, ako ste stranac vi ste gra anin drugog reda, bez obzira da li ste ~ista~ ili intelektualac. Naravno da oni tu ~injenicu ne}e nikada priznati. Po~elo je polako, godine. Re`irala sam prvu predstavu, nakon ~ega sam uradila jo{ dvadeset dve. Zapravo, dvadeset tri. Premijera od pre desetak dana u [tac teatur Konstance na Bodenskom jezeru jo{ je sve`a. Radim na dva razboja moj re`iserski, koreografski ili kakav drugi posao {irom Nema~ke za pozori{ta po pozivu i, za TKO, na{ teatar koji smo osnovali Ne o i ja godine. To je projekat dva pozori{na ansambla, mog koreodramskog i Romskog pozori{ta Ne e Osmana. Na{a te{ka, li~na iskustva iz biv{e domovine iskoristili smo da izbri{emo nacionalne i etni~ke granice. Radimo na nekoliko jezika, s razli~itim jezi~kim formama. Uveli ste koreodramu u teatar Da, o toj pozori{noj formi na{la sam dosta u Povjesti teatra i povjesti plesa, kod Novera (XVII vek). Upra`njavao ju je i Lili u svojim predstavama. U za~ecima opere pojavljuju se mali komadi izme u dva ~ina, koje su zvali koreodrama. Ona je imala i plesni i dramski karakter. U njoj je bilo nekih op{tih poruka kao {to su ljubav, sudbina, budu}nost... Koreodramu sam uvela u teatar godine, u Celju. Do koreodrame sam stigla postupno, verovatno procesom sazrenja. Po~ela sam karijeru kao klasi~na balerina, s punom naobrazbom za to zvanje. S klasi~nim baletom sam zavr{ila relativno rano, s dvadeset i sedam godina. Tada sam po~ela koreografirati, iako sam jo{ uvek plesala. To je bilo te{ko spojiti, jer za dobru balerinu treba najmanje osam sati dnevno rada. U to vreme, paralelno sam studirala filozofiju u Zagrebu. Prestala sam s igrom, radila samo koreografije i pisala baletnu kritiku. Uz plesne, po~ela sam da radim i dramske predstave. Prva je bila u Gaveli (1970), Kraljevo Miroslava Krle`e s Dinom Radojevi}em. Kao pomo}nik re`ije radila sam scenski pokret. Jo{ od godine oformili smo trupu Komorni ansambl slobodnog plesa u kojoj smo igrali savremeni ples Labanovog stila, odnosno Meri Vigman evropske moderne {kole tridesetih godina. Naravno, bilo je tu i uticaja Kaningama. Njega sam prvi put gledala na Zagreba~kom bijenalu moderne muzike (1961), i tada sam prvi put ~ula za Kejd`a. Mi smo tada, u na{em ansamblu, radili isklju~ivo na muziku Maderne, Nona, Ligetija, [tokhauzena, Bev~i}a, Maleca ^ini se da sam ja, na neki na~in, izvela modernu muziku iz koncertnih dvorana, ~ak privatnih Orchestra ( - )

73 soba (gde se tada slu{ala), u na{e igra~ke prostore. Predstavu Lid igrali smo godine (muz. Ivo Malec) i tu se ve} pojavljuje kombinacija naracije i apstrakcije sa igrom. To je ono {to mi je bilo potrebno, u {ta verujem do dana{njeg dana. Upisujem re`iju godine, ali i dalje radim vi{e razli~itih stvari. Kako sam dobila stipendiju za Ameriku, odlazim na dve godine kod Balan{ina i Marte Grejam. Kada sam se vratila, sve je sazrelo moja koreodrama je ro ena. U savremenoj igri pojavljuju se umetnici koji imaju svoj osoben na~in prezentacije plesa: Kresnik ima koreografski teatar, Pina Bau{ i njeni sledbenici to zovu plesni teatar, Sa{a Valc ga naziva nekim svojim imenom, dok je moj na~in iskazivanja koreodrama. Ve} devet godina poku{avam da koreodramu uvedem u Nema~ku. Ide te{ko, kao za sve novo. A po{to je to, ~ini se, jedan meta`anr, treba mi i teoretska podloga. Ima ljudi koji me veoma podr`avaju, me u njima glavni urednik ~asopisa Ballet Tanz Internacional Aktuell, gospodin Harmut Regic. Vi{e puta je sa mnom radio intervju i on me stavlja uz Sa{u Valc, Kresnika, Pinu Bau{ i [lemera. Po njegovom mi{ljenju, mi radimo ne{to izme u teatra i plesa. Ipak, svi pomenuti imaju svoje teatre, a ja nemam ni{ta. Tu i tamo napravim predstavu, oni je gledaju i procenjuju. Veoma mi je drago da se na prostorima biv{e Jugoslavije, u Beogradu pogotovo, rade koreodrame. Moj princip u toj vrsti teatra je objediniti tekst (glumac) i igru (plesa~). Koji je odnos igre i glume zavisi od mnogo ~ega. Predstava koju smo ovde davali, Strinbergova Julija, ra ena je godine. Ona je tek na tragu onoga {to danas radim, jer su mi predstave sada mnogo radikalnije, hladnije, preciznije. Ne o ume nekada da ka`e da im ne{to nedostaje (mo`da sentiment). Ne, emocija je tu, samo {to je sve organizovanije, disciplinovanije, sre enije ali i rasko{nije. Moj `ivotni saputnik je ~ovek pozori{ta, tako je bilo i u Jugoslaviji. Kada sam stigla u Nema~ku, igrao je kod ]ulija i imali su ogroman uspeh u Nema~koj i u celoj Evropi. Iz tog pozori{ta je iza{ao godine, tra`io je ne{to drugo. Ja sam tada po~ela svoje prve predstave i saradnju s raznim nema~kim pozori{tima, radila s Johanom Urlihom i drugima. Odjednom sam shvatila da kre}emo svako svojim umetni~kim putem i bilo je potrebno da napravimo svoje pozori{te, i to ne samo da ga vodimo, ve} da u njemu i stalno sara ujemo on da re`ira, ja da radim kostime; ja da re`iram, on da glumi i tako redom. I napravili smo ga. Naravno, to je jako te{ko, svuda pa i u Nema~koj. Premalo je novca da bi se na dostojan na~in `ivelo. Da nemamo sre}u da smo toliko dobri i da u konkurenciji od dve hiljade premijera (koliko iza e u Nema~koj godi{nje) u gradskim teatrima tri budu na{e, mi ne bismo opstali. U na{em slu~aju uvek je re~ o maloj formi (jedino je tako mogu}e). Mi ostvarujemo kontinuitet. Ja, koja sam ovde radila predstave sa osamdeset (Prust), pa i dvesta glumaca i igra~a (Karmina burana), to ose}am kao uskra}enje ali, svejedno, nadam se da radimo neke va`ne stvari. Za ovu godinu spremamo projekat Ri~ard III i jo{ jedan koji se po tekstu Dubravke Ugre{i} Kultura la`i. On govori o na{em li~nom podvla~enju crte na ovih deset godina `ivota. Ja }u, ~ak, biti na sceni, {to nisam ve} dugo ~inila! Po{to nemam svoju zemlju, u emocionalnom smislu (naravno da imam paso{), onda sam tamo gde mogu da radim. Da mogu da radim u Americi, bila bih tamo u Tunguziji bilo gde Za sada, u Hrvatskoj ne mogu da radim Mo`da ne}u mo}i nikada! U Beogradu smo na putu da ne{to dogovorimo A o povratku za sada ne razmi{ljam. Minja Kati} [erban Detlev Kugler The Black Rider, Stadttheter Konstanc (1996) Koreodramski teatar kao scenski izraz nudi elementarne ljudske moguñnosti - glas, pevanje, govor i ljudsko telo. Kroz njega se ostvaruje novi kvalitet, dimenzija koja predstavama daje posebnost. Odricanje od ograniåenja implicira novo saglasje sopstvenih identiteta. U tom smislu, reå je o pozoriãtu u kome se razliåite nacionalnosti, jezici i kulture, direktno nude umetniåkom oblikovanju. 71 Orchestra ( - ) 2001.

74 Rusija / Sankt Peterburg/ Premijere u Marijinskom teatru sezona 2000 / 2001 Baletska ogrlica D r a g u l j i Diana Viãneva i Andrian Fadeev Po~etkom sezone 2000/2001, Balan{inova kolekcija u Marijinskom teatru oboga}ena je zasenjuju}im spektaklom Dragulji. Lepota predstave obasjala je nestvarnom svetlo{}u gledaoce i obnovila polemike o ruskom Balan{inu da li }e, najzad, misionar-koreograf dobiti u svojoj otad`bini dom, odnosno, da li }e se Marijinski teatar, koji se s pravom pominje kao Dom Petipa, nazivati i Dom Balan{ina? Pripremaju}i Dragulje, Balan{in nije mogao da izbegne se}anje na kvartet dragog kamenja iz Uspavane lepotice Petipa, svog omiljenog koreografa velikih klasi~nih baleta. Simboliku dragog kamenja i Petipa i Balan{in transponuju na sasvim savremen na~in. Drago kamenje simbolizuje sjajno majstorstvo, bljesak tehnike, lepotu dobro izvedenog profesionalnog rada. Ostvaruju}i zamisao o baletu, Balan{in je za svoju ogrlicu odabrao smaragde, rubine i brilijante. Ipak, to nije balet samo o draguljima, ve} i o nekoliko epoha klasi~ne igre francuskom klasicizmu, ameri~kom modernizmu i ruskom carskom baletu. Iako se Dragulji smatraju tro~inim baletom bez si`ea, njegov motiv se ipak mo`e naslutiti. Orchestra ( - )

75 U Smaragdima se simfonizam igre zasniva na stalnim izmenama koreografskih formi koje prati muzika Gabriela Forea (Peleas i Melisanda). Pas de deux smenjuju varijacije solista, sledi pas de trois, pa ponovo pas de deux i finale. Brzo smenjivanje strogo simetri~nih formi, njihova ujedna~enost u neprekinutom nizu asocira na zagonetno svetlucanje ~udesne aure smaragda. U Rubinima koji su postavljeni na muziku Kapri~o za klavir i orkestar Igora Stravinskog, koreografski lajtmotiv je sama kapricioznost forme i njena asimetrija. U tom delu baleta vode}i su par solista i solistkinja koji se nadigravaju ne samo jedni s drugima ve} i s celim ansamblom, ~ine}i tako kontrapunkt s klavirom. Ekstati~nost igre presecanu sinkopama i ritmi~kim kontrastima preplavljuje u ekstazi crvena boja. U Brilijantima, apoteozi klasi~nog baleta na muziku Tre}e simfonije ^ajkovskog, trijumfuju harmonija, {irina koreografskih re{enja s reminiscencijama na Petipa, koja kulminira u blje{tavoj polonezi. U izvo enju baleta svi solisti i ceo ansambl Marijinskog teatra pokazali su apsolutno savr{enstvo forme. Tu fascinantnu koreografiju Balan{ina, u saradnji s Balan{in, a u skladu s njegovim standardima tehnike i stila, ostvarili su solisti koje kritika posebno isti~e, u Ajupovu i Nikolaja Godunova, u Rubinima Dijanu Vi{njevu, Andrijana Fadejeva i Vja~eslava Samodurova, a u Brilijantima Uljanu Lopatkinu i Igora Zelenskog. M a n o n Druga premijera sezone 2000/2001. bio je balet Manon na Masnea. Libreto po romanu opata Prevoa i koreografiju sa~inio je Kenet MakMilan. Tema koja ve} vi{e od dva veka inspiri{e umetnike (Halevi, Ober, Pu~ini ), dobila je u njemu vrsnog tuma~a, koji pred aktere postavlja te{ke zadatke proniknuti u su{tinu komplikovane uloge glavne junakinje, o~aravaju}e, lakomislene, temperamentne, raspusne, razoru`avaju}e Manon, i izraziti je sa`etim jezikom igre, pri ~emu je koreograf pred protagoniste postavio i velike profesionalne zahteve. I sam nekada sjajan igra~, glavni koreograf Londonskog kraljevskog baleta, MakMilan u svojim libretima i koreografijama (Posve}enje prole}a, Poljubac vile, Romeo i Julija, Anastazija, Majerling ) proni~e u tamne strane ljudske du{e. Balet-drama Manon, sinteza je psiholo{ke drame i koreografskog ume}a. Ve} u svojim ranijim delima, Makmilan nagove{tava obnovu, izmenu i uskla ivanje igra~kog izraza sa savremenim senzibilitetom, bez odricanja od klasi~nog nasle a. Za Marijinski teatar izvo enje ovog baleta predstavlja jo{ jedan veliki uspeh, osvajanje novog na~ina mi{ljenja i oboga}ivanje plesnog iskustva. Svi u~esnici potvrdili su visok umetni~ki renome, a kritika je naglasila da se u ulozi Manon Altinaj Asilmuratova pokazala kao mo}na dramska umetnica ; Dijana Vi{njeva o~aravaju}e mlada ; Julija Mahalina neodoljivo `enstvena ; Svetlana Zaharova kao dve Manon i kao iskrena devoj~ica i kao iskusna zavodnica i da su im dostojni partneri u ulozi De Grijea bili Igor Zelenski, Ilja Kuznjecov i Evgenije Iva~enko. P e t r u { k a Kao poslednja premijera, izvedena je obnovljena i rekonstruisana predstava baleta Igora Stravinskog Petru{ka. Time je obele`eno sto dvadeset godina od ro enja Mihaila Fokina, prvog koreografa ovog baleta, ~ija je premijera bila godine na sceni Teatra [atle u Parizu, u okviru Ruskih sezona Baleta Sergeja Djagiljeva. Odu{evljen prijem na koji je predstava nai{la kod pariske publike doprineo je nevi enoj svetskoj slavi Petru{ke. Izvo enje Petru{ke na sceni Marijinskog teatra prati mala istorija nesporazuma. Iako je odluka o stavljanju dela na repertoar doneta jo{ godine, Petrogra ani su tek godine imali priliku da u njoj u`ivaju. Kada je postalo izvesno da se Fokin ne}e vratiti u Petrograd, igra~i su pristali da po~nu rad s drugim koreografom. Leonid Leontjev, u~esnik pariske premijere, postavio je unekoliko izmenjenu verziju, i uve`bao solisti~ke partije. Masovne scene je re`irao Aleksandar Benoa (autor libreta), i one su svojim prizorima ruskih prazni~nih sve~anosti i rasko{no obojenih, bajkovitih va{ara, svojevremeno o~arale Pariz. Predstava po Fokinu, naravno, nije bila prava kopija pariske i zadr`ala se na sceni do godine, kada je skinuta s repertoara, uz obrazlo`enje da nije sovjetska! Lik ve~ito tu`nog i nesre}nog heroja svih svetskih va{ara svih epoha (re~i Igora Stravinskog) bio je neodoljivo isku{enje za mnoge koreografe i igra~e, od Adolfa Bolma, Bronislave Ni`inske, Konstantina Bojarskog, Morisa Be`ara, Olega Vinogradova Jedan od nekada{njih protagonista, Sergej Viharev, potpisao je novog Petru{ku (po Leonidu Leontjevu) i na osnovu sa~uvane dokumentacije u Ruskom muzeju, Pozori{noj biblioteci, Muzeju Bolj{oj teatra i Petrogradskom muzeju pozori{ne i muzi~ke umetnosti, potrudio se da ona bude {to bli`a originalu. Predstava je ponovila nezapam}en uspeh pariske premijere, ~emu je doprinela virtuozna, prostudirana i emocionalno iznijansirana igra Andriana Fadejeva Ajupove (Lutka) i Isloma Bajmuradova (Arapin). Teodora Suji} 73 Orchestra ( - ) 2001.

76 ... Rusija / Moskva/ Pikova dama Bolj{oj teatar Rolan Peti u Moskvi premijera baleta Pikova dama, koju je specijalno za trupu Bolj{oj teatra postavio ~uveni francuski koreograf Rolan Peti, izvedena je 26. oktobra godine u najve}em ruskom teatru. Tako, odnedavno, na afi{i stoje dve Pikove dame ~uvena opera Petra Ilji~a ^ajkovskog i sasvim novi balet koji nosi isto ime. Me utim, poznati francuski umetnik ka`e da nedoumica ne treba da bude, jer u operi pevaju, a u baletu igraju, a u njegovom spektaklu se ~uje druga muzika [esta simfonija ^ajkovskog (Pateti~na). Rolan Peti je ve} dva puta gostovao na sceni Bolj{oj teatra. On je godine za poznatu rusku balerinu Maju Plisecku postavio koreografsku minijaturu Smrt ru`e na muziku Gustava Malera, a godine izvedena je premijera njegovog baleta Sirano de Ber`erak na muziku Marijusa Konstana. Peti je, kako je rekao, balet Pikova dama postavio pre ~etvrt veka, a u glavnoj ulozi tada je nastupio Mihail Bari{njikov. Sada ulogu Germana igra talentovani ruski igra~ Nikolaj Ciskaridze. [to se ti~e `enskih uloga, Groficu tuma~i Ilze Lijepa, a Lizu mlada balerina Svetlana Lunkina. Scenografiju za balet Pikova dama uradio je poznati francuski arhitekta i Vilmot, a kostime italijanska umetnica Luiza Spinateli. (Tanjug) Nikolaj Ciskaridze Orchestra ( - )

77 ... Rusija / Moskva/ Deveto me unarodno takmi~enje baletskih umetnika i koreografa Grand-prix nije dodeljen Juniori (solisti) Prva nagrada (`ene) Kuranaga Misa (Japan). (1) T re}a nagrada (`ene) dele Jekaterina Krisanova (Rusija); Anastasija Kurkova (Rusija) Milena Sidorova (Ukrajina). prva, druga i tre}a za mu{karce i druga za `ene nije dodeljena. Diplome su dobili: Julija Bolj{akova, Veronika Varnovskaja, Ana Ginzburg, Julija Greben{}ikova, Darja Ivanova, Natalija Klejmenova, Marija Kuimova, Vja~eslav Lopatin svi iz Rusije; Jekaterina [alkina (Ukrajina) i Paula Andrea Elizondo (Argentina). Juniori (duetne igre) Prva nagrada (`ene) Polina Simeonova (Rusija) (6) Druga nagrada (`ene) Natalija Domra~eva (Ukrajina) T re}a nagrada (`ene) Marija Ko~etkova (Rusija) Prva i druga nagrada za kategoriju mu{karaca nije dodeljena. T re}a nagrada (mu{karci) Aleksandar Butrimovi~ (Rusija) Diplome su dobili: Aleksandra Surodejeva i Ruslan Savdenov iz Kazahstana; Vladimir Tristan (Ukrajina). Seniori (solisti) Prva, druga i tre}a nagrada u kategoriji `ena, a tako e prva i druga u kategoriji mu{karaca nije dodeljena. T re}a nagrada (mu{karci) dele O~i Tomonori (Japan) i Sergej Teplov (Rusija). Dodeljene diplome: Kjoko Takei~i (Japan). Seniori (duetne igre) Prva nagrada (`ene) dele Druga nagrada (`ene) dele T re}a nagrada (`ene) dele Cimin Van (Kina) (3) i Oksana Ku~eruk (Rusija) (5). Roberta Marke{ Barbosa (Brazil) (2) i Jekaterina [ipulina (Rusija). (Rusija) i Kim D`u Von (Koreja) Prva nagrada (mu{karci) dele Leonid Sarafanov (Ukrajina) (4) i Tjago Suare{ Pinto (Brazil). (2) Druga nagrada (mu{karci) dele Aleksej Borzov (Rusija) i Roman Mihaljev (Rusija) (5). T re}a nagrada (mu{karci) dele Ruslan Skvorcov (Rusija) i Po Han (Kina). Dodeljene diplome: Juri Higu~i (Japan); Denis Bordijan, Sergej Vasju~enko, Aleksandar Vol~kov, Vladimir Dmitrijev svi iz Rusije i Jegor [}epa~ev (Moldavija). Nagrada za najboljeg partnera Li Kuk Von (Koreja). Takmi~enje koreografa Prva nagrada Radu Pokliktaru (Belorusija) za delo Tri gruzijske pesme Druga nagrada T re}a nagrada Dobitnici diploma: Sergej Bobrov (Rusija, Moskva) za delo Bu enje (muz. Sergej Rahmanjinov). Zapa`ena su jo{ dva njegova dela Po~etak (muz. V. A. Mocart) i Ciganski (muz. V. Porocki) Edvard Klut (Rumunija) za delo Solo za dve stolice (muz.grupa Madredeus) Toru Tanada (Japan) za delo Jasja (muz. Uttara-Kuru, Kiesi Josida) Dmitrij Procenko (Rusija, Moskva) za delo Uzaludna ljubav (muz. Otmar Libert). (5) (4) (3) Tekst i fotografije preuzete iz ruskog casopisa BALET (2) (6) (1) 75 Orchestra ( - ) 2001.

78 Intervju i Uporan dosledan Jurij Grigorovi~, koreograf U martu godine iza{ao je Bolj{oj Teatr Gazeta, prvi broj novoustanovljenih novina te velike pozori{ne ku}e. Glavna tema bila je nedavno odr`ana premijera baleta Labudovo jezero, u koreografiji Jurija Grigorovi~a. Tim povodom objavljen je veliki broj prikaza, intervjua, osvrta na njegovu nekada{nju postavku tog baleta iz godine, kao i veliki broj kritika posve}enih tada prvorazrednom baletskom doga aju Rusije. Iz te publikacije ~itaocima predstavljamo zapis napravljen na konferenciji za novinare, odr`anoj povodom premijere Labudovog jezera u Bolj{om teatru 2. marta godine. Razgovor vo en s Jurijem Grigorovi~em prenosimo u celosti. Kako ste proveli proteklih {est godina? Radio sam u mnogim pozori{tima, po~ev od Jakutska, gde sam postavio Labudovo jezero, a zavr{io Spartakom u Rimskoj Operi. U Minsku sam postavio Rajmondu, u Var{avi Uspavanu lepoticu, zajedno s izuzetnim umetnikom Eciom Frid`eriom, koji je, ina~e, dugo vremena radio s Nurejevim. Povodom desetogodi{njice smrti Simona Virsaladzea, postavio sam Krcka Ora{~i}a u Tbilisiju. To je jedina predstava u Gruziji ~iji je dekor sa~uvan, jer su za vreme po`ara propali svi dekori predstava koje je Virsaldze radio u Tbilisiju. Postavio sam Krcka Ora{~i}a u Moldaviji, Legendu o ljubavi u Turskoj, po{to se ta godina smatrala jubilarnom godinom Nazima Hikmeta. Odnos prema njemu se izmenio, li{en je politi~kih konotacija, i on se sada posmatra prvenstveno kao veliki pesnik koji je, svojevremeno, proslavio Tursku. Bilo mi je izuzetno drago {to sam bio pozvan da postavim Legendu. U~estvovali su turski umetnici, a pozvao sam i Klevcova i Palj{inu iz Bolj{oj teatra. Nazima sam dobro poznavao, Legendu smo prvi put radili u Lenjingradu a, evo, sada sam balet postavio u njegovoj rodnoj zemlji (njegova velika `elja bila je da se Legenda igra u Turskoj). U Krasnodaru sam uradio osam, a u Ufi pet baleta. U Pragu sam postavio jednu predstavu, a o~ekuje me i druga. U Seulu sam uradio Krcka Ora{~i}a, a postavi}u i Labudovo jezero, za koje }u pozvati Nastju Volo~kovu da igra s Uvarovim. Sve vreme sam s Baletom iz Ufe pripremao predstave, i za samo deset nedelja obi{li smo skoro ~itavu Ameriku. Krasnodarski Balet trenutno gostuje u [paniji, Portugalu i Japanu. Imaju poziv za Ameriku, a potom i za Englesku. Radio sam koncert povodom ~etiri stotine godina Var{ave. Svake godine kod nas se odr`ava dodela nagrade Benois de la danse, ~iji sam predsednik `irija, ali ove je propu{teno jer nismo `eleli da se takmi~enje odr`ava u isto vreme kada i junski konkurs u Moskvi. Naredni Benois bismo `eleli da vratimo u Bolj{oj, kako je to i bilo na po~etku. Predsednik sam i mnogih takmi~enja. Na leto idem u Japan (u Nagoji se odr`ava baletsko takmi~enje). Tokom proteklih godina, u Moskvi sam bio samo u prolazu. Za poslednjih pet godina ovde sam najdu`e boravio kada sam radio na Labudovom jezeru za Bolj{oj. Mo`e li se govoriti o obnovi predstave Labudovo jezero, koja je prikazana samo jednom (u leto 1969)? To nije obi~na obnova predstave. Po mnogo ~emu re~ je o novoj predstavi. Osnovni principi ostaju uvek isti, s tim {to sam postoje}u bajku pretvorio u romanti~nu pri~u u kojoj junak, zavaran, tra`i i gubi svoj ideal. Dakle, promenili su se mnogi akcenti sada je va`an unutra{nji mir, fantazija junaka, ba{ kao i ma{tanje Solora u Bajaderi ili Mladi}a u Silfidama. Iako je, na kraju krajeva, to romanti~na predstava, ona ne do~arava samo san, nego i saznanje junaka. U baletu sam se oslonio na muziku ^ajkovskog, koja je pisana isklju~ivo za Labudovo jezero, iz razloga {to su, od momenta kada je Labudovo jezero u{lo u repertoar svih pozori{nih ku}a u svetu, sve potonje redakcije koristile muziku i iz drugih ostvarenja Drigoa i ^ajkovskog. U predstavu sam uveo nova scenska re{enja, naro~ito kada je u pitanju tragi~no finale. Sasvim novo zna~enje dobila je uloga Rotbarta. On nije nekakav zavodnik labudica, ve}, s moje ta~ke gledi{ta, predstavlja samu sudbinu junaka, njenu personifikaciju, i vodi junaka ka njegovim ma{tanjima o idealnoj ljubavi da bi ga na tom putu isku{ao. A kada Princ ne izdr`i to isku{enje, on gubi svoj ideal. Jer, kada poku{ate da ideale menjate, ostajete bez njih. Nekoliko generacija mladih nije bilo u prilici da vidi tu zabranjenu predstavu o kojoj smo toliko slu{ali i ~itali. Da li se ne{to bitnije promenilo u pore enju s prvobitnom zamisli? Prvobitna predstava je bila zabranjena, ali se mnogo toga njenog kasnije koristilo. U osnovi, ja nisam ni{ta menjao. Precizirao sam, odnosno, s moje ta~ke gledi{ta, usavr{io to {to sam ranije uradio. Finale je ostalo dovoljno sna`no, ali sam ga sada muzi~ki i koreografski re{io druga~ije, pri ~emu je smisao ostao isti. Pro{lo je dosta vremena od prvobitne predstave, ona je, najzad, za`ivela, s tim {to su promenjeni neki koreografski akcenti. Mo`e biti da }e mi kroz neko vreme pasti na pamet da uradim sve druga~ije, ali to je ve} neko drugo pitanje. Dugo ste odsustvovali iz Bolj{oja. Kakvi su sada va{i utisci? Do{ao sam u Moskvu sa svojim stalnim saradnicama, repetitorima baleta Reginom Nikiforovom i Natalijom Besmertnovom, koje su zajedno sa mnom oti{le iz pozori{ta pre {est godina. Prisustvo te dve umetnice je u~inilo veoma mnogo odavno nisam video tako dobro ura en ansambl labudova. U Bolj{oj teatru nisam gledao prethodnu pred- Orchestra ( - )

79 stavu Labudovog jezera, ali, sude}i po stavovima zvani~ne kritike ona nije bila u potpunosti zadovoljavaju}a. U pore enju s onim {to sam video u Parizu, Londonu i drugim gradovima, smatram da je sada ansambl napravio veliki napredak. S obzirom na to da je re~ o `enskom baletu i da je celokupan napor na ple}ima `enskog ansambla, bilo mi je izuzetno drago da je on bio na tako visokom interpretativnom nivou. Velika zasluga za to pripada Regini Nikiforovoj. Sa solistima su, uglavnom, radili Natalija Besmertnova i Boris Akimov. Smatram da su oni mnogo postigli s obe podele igra~a. Ako bismo govorili o izvesnim slabostima, moglo bi se re}i da su u vezi sa stanjem Bolj{oj teatra uop{te. S moje ta~ke gledi{ta, to je trenutno nedovoljno interesantna trupa u pore enju s onom kakva je nekada bila. Veoma sam zadovoljan radom zanatskih radionica u kojima je ra en dekor za predstavu. Kada sam video u kakvom se stanju nalazi nekada{nja scenografija Virsaladzea, rekao sam: Samo ako scenografija bude ra ena ponovo, ja mogu postaviti balet. I, zaista, pod rukovodstvom Margarite Prokudine, koja je nekada radila sa Simonom Virsaladzeom, i dekor i kostimi su bili odli~no restaurirani. Sa zadovoljstvom sam sara ivao s relativno mladim dirigentom Sorokinom, koji je sa mnom radio prvi balet kojim je dirigovao Korsar. Sada je on majstor. Sorokin zadivljuju}e dobro ose}a finese (mo`e biti da su za to geni zaslu`ni), {to je izuzetno va`no. Kako obja{njavate izbor Anastasije Volo~kove? U ugovoru koji je sklopljen postavio sam uslov da premijeru igra Anastasija Volo~kova, nevidev{i je nikada ni u jednoj predstavi ranije. Nastju sam video na jednom koncertu u Austriji. I na Nata{u i na mene je ostavila jak utisak. Video sam da je ona balerina ogromnih umetni~kih mogu}nosti. Mnoge sposobnosti su joj od prirode dar, i odlikuje se velikim interpretativnim dijapazonom. Zatim smo se upoznali, i ja sam s ~u enjem, sasvim slu~ajno, saznao da Bolj{oj teatar s njom nije zaklju~io ugovor za narednu sezonu. Oti{la je u London i tamo ostavila izvanredan utisak, kao {to je to slu~aj i s ostalim njenim gostovanjima {irom sveta. Volo~kova je morala da igra moju premijeru, jer je imala sve predispozicije za uloge Odete i Odilije. Bilo bi glupo ukoliko je Bolj{oj teatar ne bi anga`ovao, jer i tako smo izgubili mnogo ljudi, ne samo u baletu. Da li biste nekoga izdvojili, iako ste i ranije radili s Stjepanjenkovom, Uvarovim i Ciskaridzeom? Li~no sam sastavljao podelu, s obzirom na to da jako dobro poznajem rad, mogu}nosti i `elje pomenutih igra~a. S velikim zadovoljstvom sam sara ivao s njima. Oni su, van svake sumnje, sazreli kao umetnici. S obzirom na to da sam radio u mnogim pozori{tima u svetu, du`an sam da ka`em da bi oni bili ponos svakog teatra. Kada smo poslednji put sara ivali, Kolja Ciskaridze je bio mladi}, tek iza{ao iz {kole. Sada je on majstor. Stjepanjenko, s kojom sam tako e nekada radio i koju sam doveo iz pozori{ta Stanislavski i Nemirovi~-Dan~enko, bila je i tada odli~na. Uvarov, koga sam oduvek smatrao izuzetnim igra~em, uvek je igrao u mojim baletima. Za mene je posebno iznena enje predstavljao Belogolovcev, kome je uloga Spartaka bila poverena kada sam ve} oti{ao iz pozori{ta, tako da nisam bio u prilici da ga gledam u toj ulozi. Po svim mi{ljenjima, on to radi vrlo dobro, zbog ~ega mi je veoma drago. Kada sam se s njim li~no susreo u radu na predstavi Labudovo jezero, uvideo sam da je on, zaista, vrlo interesantan i sposoban umetnik. Ukoliko ovde budem i nadalje postavljao koreografije, s njim }u svakako raditi. Postoji li neko koga biste `eleli da promovi{ete dodeljivanjem glavne uloge? To pitanje }emo razmotriti s Akimovim. On je u Bolj{oj teatru doma}i, tako da bih pitanje podele uloga `eleo s njim da razmotrim. Dan pred premijeru Labudovog jezera odr`ana je ceremonija povodom dodele nagrade Du{a igre koju uru- ~uje ~asopis Balet. U kategoriji U~itelj, nagradu je dobio Boris Akimov. Zaslu`eno. Po mom mi{ljenju, on je izvanredan repetitor i pedagog. Strast koju poseduje za pedagogiju u njemu se nije javila tada kada je okon~ao svoju igra~ku karijeru, kao {to je to slu~aj s ve}inom igra~a. On je jo{ od po~etka svog profesionalnog bavljenja baletom te`io baletskoj pedagogiji. Po~eo je veoma rano da predaje na Akademiji, a ubrzo potom i da dr`i probe u pozori{tu. Pedago{ki rad je strast koja traje ~itavog `ivota. Planovi za Bolj{oj ili Marijinski teatar? Bilo je pregovora s Marijinskim teatrom. Razgovarao sam s Georgijevim, upravnikom Marijinskog. Predlo`io mi je da napravim dve predstave, ali jo{ nije sve utana~eno. U Bolj{oj teatru igralo se mojih petnaest baleta, sada se igra pet. [esti je Labudovo jezero. Me utim, o novim planovima ne volim da govorim unapred. Razgovori se vode glavno je da postoji dobra volja. Ukoliko nadalje budem ne{to radio, to }e biti isklju~ivo u velikim pozori{tima, poput Kirovskog pozori{ta, Bolj{oj teatra, Grand Opere. Potreban mi je jak kolektiv, koji bi rad na novom delu u~inio interesantnim. Varvara Viazovkina Priredila: Milena Jaukovi} 77 Orchestra ( - ) 2001.

80 Slovenija / Ljubljana/ Labudovo jezero premijera Baleta SNG U raskoãnom ruhu Labu e jezero P. I. ^ajkovskog u Ljubljani je prvi put izvedeno prije gotovo osamdeset godina u koreografskoj postavi Vaclava Pohana (1921). Od godine, kad je na poziv Pie i Pina Mlakara Labu e jezero postavio Mile Jovanovi}, ljubljanska publika je upoznala razli~ite postave tog znamenitog belog baleta koreografa L. Ivanova i M. Petipa. Zaslugom {efa baleta Henrika Nojbauera godine vidjeli smo odli~nu postavu rumunskog koreografa Olega Danovskog. Kako su se menjali {efovi Baleta na ljubljanskoj sceni re ale su se i nove postave: Katarina Obradovi} (1984), Vasil Silomon (1987) i Irina Luka{ova (1990). Posljednja postava zna~ajna je po tome {to je na mjesto umjetni~kog vo e ljubljanskog Baleta do{ao kome je uspjelo da Labu e jezero bude izvedeno na velikoj sceni (Gallusova dvorana) Cankarjevog doma. Posebno `elim naglasiti da je u tom trenutku prvakinja ljubljanskog Baleta bila Irena Pasari}, kojoj je bila povjerena naslovna uloga Odete-Odilije. Da bi podigao nivo premijere, anga`irao je Zoltana Zolimosija (Zoltan Zolymosi), dobitnika Zlatne medalje na me unarodnom takmi~enju u D`eksonu (SAD, 1986). Susret s odli~nim dvadesetdvogodi{njim plesa~em bila je tada prava poslastica za ljubljansku publiku u Cankarjevom domu. Posle najave biv{eg {efa baleta Toma`a Rodeta da u ovoj sezoni ljubljanskoj publici predstavi neko modernije Labu e jezero, uprava se, nakon njegovog demonstrativnog odlaska i lo{eg iskustva s njegovim koreografskim ambicijama pri pro{logodi{njoj odlu~ila da predstavu postavi na scenu ljubljanske Opere i povjeri je Irini Luka{ovoj, koja se godine iskazala kao dobar poznavalac stila ovog drevnog belog baleta. Uz odli~nu asistenticu Lidije Sotlar, uspjelo joj je iz ljubljanskog baleta izvu}i maksimum. Balet je izveden u rasko{nim, ma{tovitim i odli~no izra enim baletnim kostimima (kostimi labudica u drugom i ~etvrtom ~inu), koji su skupa sa scenografijom (autor kostima i scene Carl Toms) kupljeni od Engleskog nacionalnog baleta. To {to nedostaje stilski vjernoj postavi Irine Luka{ove jesu rediteljska ve{tina i koreografska domi{ljatost u prvom ~inu. Osim toga, ube ena sam da ljubljanska operno-baletna ku}a raspola`e stru~nim kadrom za adaptaciju kupljene scene koja nije bila ra ena za ljubljansku pozornicu. Upravo u tom ~inu nije se smela dopustiti adaptacija originalne inscenacije gospodina Carla Tomsa, nestru~noj solistici Baleta Darinki Lavri~. Uvjerena sam da ljubljanska operno-baletna ku}a raspola`e s dovoljno stru~nim ljudima za adaptaciju inscenacije tako vrsnog scenografa koji svakako zaslu`uje vi{e profesionalne pa`nje. Na ovogodi{njoj premijeri baleta Labu eg jezera, nakon dugog vremena, aplaudirali smo mladom slovenskom paru Regini Kri`aj i Dejanu Srhoju u glavnim ulogama. Odeta i Odilija Regina Kri`aj iznenadila nas je ~istom tehnikom, lepim linijama ruku, nogu i stopala u ada u i varijacijama, te lako}om pokreta. (Lidija Sotlar, nekada{nja solistica ljubljanskog Baleta mentorica je Regini Kri`aj jo{ od godine, kada ju je s uspjehom pripremila za helsin{ko takmi~enje). Regina Kri`aj u~inila je odli~an svoj prvi labu i korak. S nestrpljenjem o~ekujemo daljnje usavr{avanje u interpretativnom smislu, produbljenu ljubavnu konverzaciju izme u Princa i Odete u drugom ~inu i vi{e mistike i zavodljivosti Odilije u tre}em ~inu. Uz nju je plesao Dejan Srhoj, talentiran mladi umjetnik, koji se ve} potvrdio u nizu zapa`enih manjih uloga, {to je ponovio na reprizi Labu eg jezera (u divertismanu u tre}em ~inu) u {panjolskom plesu. Na premijeri je mladi Dejan Srhoj u ulozi Princa skrenuo pa`nju svojim izrazitim {armom i manirima. No nije ostao nezapa`en nedostatak tehni~ke sigurnosti i opu{tenosti u mizanscenskim delovima. Na drugoj predstavi glavne uloge plesali su ruska balerina Olga Andrejeva, solistica ljubljanskog Baleta i dugogodi{nji solist Baleta ukrajinski plesa~ Viktor Isai~ev. Iznena ena sam ~injenicom da Olga Andrejeva, nakon niza uspje{nijih solisti~kih uloga, nije bila Odeta-Odilija kakva se mogla o~ekivati. U njezinom plesu se zapa`a mnogo sitnih tehni~kih i estetskih nedostataka. Njenom plesnom pokretu nedostaje {irina kojom bi ispunila glazbu (glazbene fraze). Viktor Isai~ev je prvi solist ljubljanskog Baleta! Za razliku od mladog jo{ nedovoljno iskusnog Dejana Srhoja o~ekivala sam vi{i tehni~ki nivo, produbljeniju interpretaciju, savremenije plesne manire zrelog i iskusnog plesa~a. Mene njegove plesne manire i plesna tehnika podsje}aju na modu i na~in plesanja iz sredine pro{log stolje}a (na~in vr}enja, skakanja, mimika i sl.). Kona~no valja ista}i da je `enski ansambl bio vrlo uspe{an. Osjetilo se da se ovoga puta `enskom ansamblu posvetilo puno pa`nje i dao pravi zna~aj, s obzirom na njegovu ulogu u Labu em jezeru. Vrhunac predstavlja pas de quatre ples ~etiri mala labuda (A. Kla{nja, T. Kmetec, R. Pollacchi i V. Vitman) koji je bio besprjekoran tehni~ki, stilski i interpretativno. Ma{tovitu kostimsku zamisao ~arobnjaka Rotbarta nosio je Goran Bogdanovski. S obzirom na dizajn kostima njegova uloga bila je vi{e manekenska nego plesa~ka. To nije smetalo, jer se posve prilagodio zamisli kostimografa i koreografa. Orkestrom je dirigirao Igor [vara, koji se trudio da udovolji `eljama plesa~a, ali kao {to to ~esto biva to mu nije posve uspjelo. Na kraju valja napomenuti raspolo`enje ljubljanske publike, koja je i ovom prilikom pokazala veliki interes za cjelove~ernje balete me u kojima je Labu e jezero najpopularnije. O tome svjedo~e i rasprodate predstave, kao i vrlo dobre kritike vode}ih lokalnih baletnih kriti~ara. Breda Pretnar Orchestra ( - )

81 ... Slovenija / Ljubljana/ Cankarjev dom kazali{no-plesni abonoman Ljubljanska alter-scena Zanimanje za kazali{no-plesni abonoman Cankarjevog doma u organizaciji Ur{ule Cetinski raste iz godine u godinu. Uz pokroviteljstvo mo}nih sponzora i jake medijske potpore vode}ih dnevnih novina Ur{uli Cetinski uspeva svake godine s uspehom predstaviti niz zanimljivih i avangardnih dostignu}a alter-scene. U okviru ovogodi{njeg plesno-kazali{nog abonomana planirano je osam predstava. Najvi{e pozornosti, publiciteta i sredstava (po predra~unu Cankarjevog doma tro{kovi realizacije projekta iznose oko 40 hiljada nema~kih maraka) namijenjeno je najnovijem koreografskom spektaklu Matja`a Fari~a Pohuj{anje (Sablazan). Kod stvaranja svog najnovnijeg koreografskog spektakla Fari~ je bio nadahnut znamenitim Cankarovim delom Pohuj{anjem v dolini {entflorjanski (Sablazan u dolini {entflorjanskoj). Plesni spektakl je realiziran u koprodukciji Cankarjevog doma i mariborskog Baleta. Dobitnik najvi{ih doma}ih nagrada (Zlatna nagrada i Nagrada Pre{ernovog sklada) i stranih (Prix d Auteur 1998 za delo Klon-Ram na me unarodnom koreografskom takmi~enju Rencontres choréographiques Internationales de Seine-Saint- Denis), Matja` Fari~ stalno je prisutan na me unarodnoj avangardnoj plesnoj areni. Velikim projektom Sablazan na agresivnu zvu~nu kulisu uva`enog komponista mla e generacije Draga Ivanu{e zaklju~io je svoju trogodi{nju saradnju sa Cankarjevim domom kao home choreographer. Uprkos Fari~evom fascinantnom curriculum vitae i mojem najdubljem vjerovanju u njegov stvarala~ki potencijal, o ovom pompezno najavljenom spektaklu bilo je samo treslo se brdo, rodio se mi{. Koreografija predstavlja potpuri aleatornog, modernog i klasi~nog baletnog pokreta. Filozofska razmi{ljanja dramaturga Bojane Kunst i koreografa Fari~a ostala su na papiru, nisu uspjela progovoriti kroz pokret. ^ak se i kod kriti~ara koji su pompezno najavili Fari~evu Sablazan kao predstavu koja tra`i punokrvne plesa~e, a ne ma{ine za produciranje lepote, u osvrtu na predstavu ose}ao izvjestan skepticizam. ^udi me da su zaboravili da je Fari~ za realizaciju svog projekta izabrao upravo baletne plesa~e. Autor kostima je Alan Hranitelj, a scene Irena Pivka. Fari~ se ovog puta suo~ava sa neizbe`nim: da i kod najve}ih stvaraoca krivulja uspeha talasa (ili bolje di`e se i spu{ta). I najuspe{nijim treba po~inak sabatical leave (a period of rest). Dejan Habicht Popoln korak, kor. Itzok Kovaå Pohujãanje Dok ovo pi{em videli smo tako e drugu predstavu abonomanskog ciklusa. Ponos slovenskog savremenog koreografskog stvarala{tva Itcok Kova~ (Itzok Kova~) sa svojom trupom En Knap predstavio je svoje najnovije delo Savr{en korak (Popoln korak) na glazbu afirmiranog mladog slovenskog komponista Uro{a Rojka. Delo je premijerno izvedeno u Cankarjevom domu 1. februara godine, dok je svetska premijera zakazana za otvaranje festivala TANZ Bremen. Najve}a odlika ove predstave je glazba, jednosatna kompozicija Uro{a Rojka, koji `ivi i stvara u Freiburgu (Njema~ka), te odli~an `enski plesni tim (Maja Delak, Rebecca Mugi, Rosalia Ortega Fernandez). U predstavi su tako e plesali Mike Winter i koreograf Itcok Kova~, a propratno tuma~enje umjetnosti hodanja povereno je Alale{u Hadalinu (cameo appearance). Itcok Kova~ je u svom vrlo kratkom stvarala~kom veku zablistao na me unarodnoj sceni kao plesa~ i kao koreograf, fasciniraju}i delima Kako sam uhvatio sokola (nagrada London Dance and Performance Award) i Ra{iri krila (Nespretni slon) (nagrada Pre{ernovog sklada). U najnovijoj predstavi u kojoj pomo}u plesa, teksta, filma, scene i glazbe istra`uje umjetnost hodanja nisam osetila onog plesa~kog zanosa i `ara kojim je fascinirao u spomenutim predstavama, kada je u ulozi koreografa tra`io novija, originalnija re{enja. Tako se Kova~ u Savr{enom koraku slu`i propratnim komentarom, video projekcijom, originalnim scenskim re{enjem (Miran Mohar, Samo) tra`e}i ne{to novo, svoje. Pri tome ne mo`e da ne ironizira balet, {to uvjek godi prista{ama slobodne forme i slobodnog, aleatornog kretanja po sceni. Ne ~udi me da neki zanesenjaci prizor kad jedna od plesa~ica gr~evito dr`i baletnu {tangu imitiraju}i baletne korake, i glave pokrivene plasti~nom vre}om potresno vri{ti smatraju epohalnim. U maju je grupa The Holy Body Tatoo nastupila s plesnom predstavom Circa (kor. Dana Gingras i Noam Gagnon), u kojoj ljubavna strast prerasta u mr`nju. U predstavi Double Points 1 & 2 (kor. E. Greco i Pietro C. Scholten) nastupio je harizmati~ni koreograf i plesa~ Emio Greco. U prvom djelu predstave njegov je partner glazba Ravelovog Bolera, u drugom {panska plesa~ica Bertha Bermudez Pascual. U junu Sasha Waltz (njene predstave stru~njaci svrstavaju u sam vrh njema~kog plesa) predstavila se fascinantnim plesnim spektaklom Tjela (Bodies). Grupa tre}eg vala novog talijanskog pozori{ta Fanny & Alexander nastupila je s predstavom Romeo i Julija koja je put kroz [ekspirov san. Breda Pretnar 79 Orchestra ( - ) 2001.

82 zima 2002 repertoar ASH Torke/Martins THE CONCERT Chopin/Robbins AFTERNOON OF THE FAUN Debussy/Robbins ALLEGRO BRILLANTE Tschaikovsky/Balanchine EPISODES Webern/Balanchine FANCY FREE Bernstein/Robbins FIREBIRD Stravinsky/Balanchine, Robbins THE FOUR SEASONS Verdi/Robbins THE FOUR TEMPERAMENTS Hindemith/Balanchine MOVEMENTS FOR PIANO AND ORCHESTRA Stravinsky/Balanchine MOVES No Music/Robbins MOZARTIANA Tschaikovsky/Balanchine NEW MARTINS BALLET THE NUTCRACKER Tschaikovsky/Balanchine ROMEO AND JULIET Prokofiev/Lavery SCOTCH SYMPHONY Mandelssohn/Balanchine SERENADE Tschaikovsky/Balanchine THEME AND VARIATIONS Tschaikovsky/Balanchine Orchestra ( - ) TRIBUTARY Mozart/Garland, La Fosse 80 ANCIENT AIRS AND DANCES Respighi/Tanner TSCHAIKOVSKY PAS DE DEUX Tschaikovsky/Balanchine SOIRE Rota/Tanner TSCHAIKOVSKY SUITE NO.3 Tschaikovsky/Balanchine LA SONNAMBULA Rieti (after themes of Bellini) VALSE TRISTE Sibelius/Martins

83 NYCB CORTEGE HONGROIS Glazunov/Balanchine DANCES AT A GETHERING Chopin/Robbins DIVERTIMENTO FROM DIVERTIMENTO NO. 15 Mozart/Balanchine DUO CONCERTANT Stravinsky/Balanchine KAMMERMUSIK NO.2 Hindemith/Balanchine MONUMENTUM PRO GESUALDO Stravinsky/Balanchine MORGEN R. Straus/Martins PRODIGAL SON Prokofiev/Balanchine QUARTET FOR STRINGS Verdi/Martins RAYMONDA VARIATIONS Glazunov/Balanchine SWAN LAKE Tschaikovsky/Balanchine SYMPHONY IN C Bizet/Balanchine TELEMANN OVERTURE SUITE IN E MINOR Telemann/Barak LE BAISER DE LA FEE Strasky/Balanchine I AM OLD FASHIONED Gould, based on a theme by Kern/Robbins OPUS 19/THE DREAMER Prokofiev/Robbins STRAVINSKY VIOLIN CONCERTO Stravinsky/Balanchine VARIATIONS SERIEUSES Mendelssohn/Wheeldon JEU DE CARTES Stravinsky/Martins POLYPHONIA Ligeti/Wheeldon A SUITE OF DANCES Bach/Robbins VIVA VERDI Verdi/Martins WALPURGISNACHT BALLET Gounod/Balanchine ZAKOUSKI Rachmaninoff, Stravinsky, Prokofiev, Tschaikovsky/Martins 81 Orchestra ( - ) 2001.

84 S.A.D. / Njujork/ Garth Fagan Dance novembar godine Joyce Theater art Fejgan (Garth Fagan) je osniva~ i direktor jedne male, ali odli~ne trupe. On je specifi~na i va`na li~nost za modernu igru GAmerike. Nazivaju ga i najve}im reformatorom, ali i kreatorom novog pravca savremene igre. Jedno je sigurno njegov rad je veoma osoben, a koreografije bogate pokretima. Njegov rukopis i stil igre razlikuju se od drugih po originalnosti (tipi~no Fejganovi ), pokreti su ekstremni, izvedeni do maksimuma, u njima se ose}a velika koli~ina energije koja u vazduhu kao da biva potpuno razbijena. Linije tela ~esto se gube, pa telo postaje asimetri~no, noge i ruke igra~a pri skokovima izgledaju ~udno du`e, da bi se ve} u slede}oj sekundi polomile. Fejganovi dueti su slo`eni i koherentni, kao da ih izvodi jedno bi}e, a igrom vladaju odli~ni, energi~ni igra~i koji su u potpunosti savladali tu specifi~nu tehniku. Kada god trupa nastupa u Njujorku, predstave su uvek dobro pose}ene. Tako je bilo i sada. Trupa je svoj program podelila na dva dela. U prvom su prikazana dela Prelude (1983), Easter Freeway Processional (1983), Trips and Trysts (svetska premijera) i Woza (1999). U drugom delu izvedene su kreacije Traipsing Through the May (1987), Of Night, Light and Melanin (1981), Spring Yaounde (1991) i Frome Befoure (1978). Trips and Trysts (muz. Wynton Marsalis) je izuzetno lep komad. Pokreti su stopljeni s muzikom pa se sti~e utisak da je sve to jedan instrument. Igra~i izlaze i ulaze na scenu kao slu~ajni prolaznici, na ivici improvizacije, ali me u njima ipak postoji veoma odre en odnos. Jedan voz prolazi kroz stanicu (sugeriran muzikom i re~ima) i poziva igra~e da krenu na put, ali oni svojim telima odgovaraju da na put mogu po}i i sami. Trupu Garta Fejgana ~ini dvanaest odli~nih igra~a koji su postali pravi koreografski instrument. Oni su realizatori neobi~ne tehnike svog osniva~a i kroz njih njegov talenat mo`e i dalje da se nesmetano razvija. Xenia Rakic Steve Labuzetta Orchestra ( - )

85 ... S.A.D. / Njujork/ Buglis/Foreman Dance 31. januar 4. februar godine New Victory Za{to je va`no zabele`iti trupu Bugles/Foreman? Mnogo se pisalo i jo{ uvek se pi{e o sudbini legendarne trupe Marte Grejam (Martha Graham). Ona se kao takva vi{e nigde ne pojavljuje, a njena sudbina re{ava se po sudovima. Nesporazumi velikih razmera doveli su do ovakve situacije. Igra~i, koji su dugo vremena radili u trupi Marte Grejam, poku{avaju zato da poka`u i prika`u bar Grejam tehniku, ako ne mogu i njene koreografije. Bra~ni par Jacqulyn Buglis i Donlin Foreman proveli su dvadeset godina u trupi Marte Grejam. S igra~ima iz raznih poznatih kompanija (ABT, Alvin Ailey, Ballet Hispanico, Jose Limon Co) osnovali su sopstvenu trupu godine. Ti odli~ni igra~i, kroz nove koreografije pokazuju igra~ko ume}e ste~eno u prethodnim kompanijama. Program trupe ~ini nekoliko koreografija tima Buglis/Foreman koje su, pre svega, dokaz velikog igra~kog iskustva i ste~enog znanja. Kritike su dobre i pozdravljaju napor da se kroz rad u trupi poka`e {ta se sve nau~ilo od Marte Grejam i bar tako sa~uva od zaborava. Xenia Rakic Suite, Arms Around Me, kor. D. Foreman Bill Biggart 83 Orchestra ( - ) 2001.

86 ... S.A.D. / Njujork/ Stars of the 21 st Century International Ballet Gala 19. februar godine ULinkoln Centru (pozori{te State Theater) polovinom februara izvedeno je jedno zanimljivo ve~e u kome su u~estvovale zvezde dana{njeg igra~kog sveta. Trinaest igra~a koji su do{li iz raznih baletskih kompanija, izveli su numere koje se uglavnom i izvode u takvim prilikama. Bili su to ve}inom dueti i po koja solisti~ka ta~ka. Ve}e interesovanje publike je izostalo ({to se pokazalo na koli~ini prodatih karata). Dodu{e, cena ulaznica bila je dosta visoka, ali je mo`da i takav vid programa pomalo zastareo ili, ~ak, ponu ena imena nisu dovoljno poznata {iroj publici, jer je ve}ina igra~a bila iz Evrope, a samo nekoliko iz Amerike. Iznena enje ve~eri bile su {panske balerine. Poslednjih godina, zahvaljuju}i i zalaganju odli~nog igra~a Angela Corela, ta zemlja {koluje veoma dobre igra~e. Iz {kole Viktora Ulatea (Victor Ullate) videli smo dve njegove u~enice, sada ve} priznate umetnice, koje su bile najbolje na Gala ve~eri. Lucia Lacarra (od godine prvakinja u San Francisco Ballet) i Tamara Rojo (solistkinja u Royal Ballet). Obe odli~ne tehni~arke, bile su iznena enje za publiku. Tamara Rojo je kao Crni labud (Odeta) u duetu iz Labudovog jezera, s najve}om lako}om i u mestu vrtela trostruke fouettée. Njen partner bio je danski igra~ Johan Kobborg koji je u duetu s Rojo odigrao i Flower Festival in Genzano (kor. Burnonvil) i pokazao {ta je danska klasi~na {kola, slo`ena i te{ka za igranje. Svaku kombinaciju zavr{avao je u besprekornoj petoj poziciji, lako i sigurno! Iz Baleta Kirov do{la je Svetlana Zaharova. Partner joj je bio Igor Zelenski (solista u Royal Ballet). Odigrali su pas de deux iz baleta Bajadera, a Zaharova je izvela i Smrt labuda s puno ose}anja i izra`ajnosti u rukama. Za publiku je iznena enje bio i mladi igra~ iz Poljske Marcin Krajewski, odli~an tehni~ar, koji je solo ta~ku Les Bourgeois izveo temperamentno i duhovito. Francusku su zastupali Agnes Letestu i José Martinez, oboje zvezde Pariske opere, dok su boje Monte Karla branili izvrsni Bernice Coppieters i Chris Roelandt (Les Ballets de Monte Carlo). Par iz Bolj{oj Baleta otkazao je nastup zbog povrede. Zamenio ih je odli~an igra~ ABT kompanije Desmond Richardson, koji je i otvorio program i dao mu jednu notu savremenosti. Program su koncipirali producent Solomon Tencer i njegova supruga, umetni~ki direktor ve~eri Nadia Veselova Tencer. Xenia Rakic Chris Roelandt José Martinez Svetlana Zaharova Orchestra ( - )

87 27. februar 4. mart godine Joyce Theater... S.A.D. / Njujork/ Guangdong Modern Dance Company ala, kineska moderna trupa Guangdong Modern Dance Company napravila je veliko iznena enje Mnastupom u Njujorku. Ostavila je za sobom zbunjene i zapitane mnoge kriti~are i publiku: kako je mogu}e da zemlja, koja nije bila izlo`ena uticajima moderne igre, mo`e da ima jednu takvu kompaniju koja igra i izgleda svetski. Po igra~koj i koreografskoj koncepciji oni nimalo nisu zaostajali za bilo kojom renomiranom kompanijom moderne igre. Re`ija, kostimi, scena sve je bilo po visokim standardima Zapada. U Njujork ~esto dolaze i gostuju trupe iz isto~ne Evrope i kod njih se vidi velika razlika u stilu igre i idejama. Uo~ava se veliki vremenski zaostatak, ali sve to se nije ni videlo ni osetilo kod Guangdong Modern Dance Company. Osnovana je godine, a prva ideja o tome po- ~inje godine, kada je Yang Mei-Qi, poznati znalac kineske narodne igre, do{la u Ameriku na Dance Festival Durham (dr`ava Severna Karolina). Videv{i {ta sve pru`a moderna igra i da, kada se vrati ku}i, mora da po~ne sve iz po- ~etka, zamolila je organizatore da joj i omogu}e profesore koji bi do{li u Kinu i radili s igra~ima. Tako je stvorila bazu, {kolu u kojoj su talentovani igra~i po~eli rad na pravi na~in. Festival je trojicu talentovanih koreografa i pedagoga stipendirao u Americi. Yang Mei-Qi postavila je trupu na dobre osnove osloniv{i se u po~etku na igra~e koji su bili spremni da rade ne{to novo i otkriju lepotu savremene igre. Prihvatili su razne stilove modernih koreografa, ali su u to uneli i ne{to svoje, samo njima svojstveno. U tome i jeste lepota i originalnost trupe. Sada je direktor trupe Chenming Gao, koji je studirao Chinese Classical Dance na Dance Academy gde je, po diplomiranju, ostao da radi kao profesor. Od godine u Guangdong Company radi kao profesor i koreograf. U trupu su dolazili i pedagozi iz [vedske, Engleske, Kanade i Australije. Verovatno su i ostavili svoj uticaj. Sam po~etak rada nije bio nimalo lak. Moralo se zadobiti poverenje publike {to je bilo vrlo kriti~no. Nazivali su ih imitatorima zapadne igre. Bili su uporni, pa ih je publika na kraju prihvatila kao deo svoje umetni~ke izra`ajne forme. Program je bio sastavljen od pet ta~aka. Prvo su izvedene dve koreografije Jijia Sanga Sitting still (muz. Samuel Barber) i Heart, Shape, Substance (muz. John Adams) prelepi duet za dva igra~a. Mu{ki duet pun ljubavi i odbijanja, skladnost pokreta i strast koja se pretvara u mr`nju, odli~no su izveli Liang Xina i Liang Zhao. Darovitost koreografa jo{ se vi{e ogledala u kreaciji Sitting Still u kojoj tri igra~a i tri igra~ice koracima napred i nazad formiraju simetri~ne i asimetri~ne igra~ke linije izra`ajne i sna`ne. I want to Fly (kor. Liang Xing) na muziku Enia Morikonea je solo ta~ka za mu{kog igra~a. Odli~an igra~ koji je na osmom me unarodnom takmi~enju u Parizu dobio prvu nagradu u kategoriji savremene igre potresao je publiku svojom ubedljivom igrom punom bola, napora, iznenadnih skokova, lakih pokreta i dubokih ose}anja. Bio je pozdravljen ovacijama. Druga koreografija Liang Xinga180 Degrees, za ~etiri igra~ice izvedena je premijerno (muz. J. S. Bah). Po~inje bez muzike, u ti{ini, da bi se kasnije, uz Bahovu muziku, zavr{ila u igri s velikim lepezama Linglei (kor. Yunna Long, igra~ica i koreograf trupe), na muziku sa sintisajzera Guanglin Huanga, jeste delo u kome u~estvuje cela trupa. Igra~i ponekad li~e na ma~ke, ponekad na ptice, ili neke druge `ivotinje. Barokni duet `ene o{i{ane do glave i igra~a s konjskim repom ostaje nezaboravan! Igra se odvija bez ijednog dodira izme u njih, ali pokreti se jasno ose}aju, kao da se zaista doti~u prstima. Igra~ je na kraju skoro go, upla{en od svih tih `ivotinja koje, pra}ene jakom muzikom, prilaze i odlaze od njega, da bi ga, na kraju, potpuno okru`ile, opet bez ikakvog dodira, odigrale zavr{nu sekvencu i oti{le. U deli}u sekunde igra~ ostaje na sceni, stoji mirno, da bi se, ve} slede}e sekunde, s bolom sru{io na zemlju, mrtav. Zavesa se spu{ta. Kakav divan kraj! Bez fizi~kog nasilja, bez ijednog divljeg pokreta! Kostimi Bing Wua bili su, tako e, u svim kreacijama, umetni~ki savr{eno skladni i odgovaraju}i za svako delo. Kakvo prijatno umetni~ko iznena enje, pravi umetni~ki do`ivljaj. Xenia Rakic 85 Orchestra ( - ) 2001.

88 ... S.A.D. / Njujork/ Marc Royce Grand Duo Mark Morris Dance Group mart godine Brooklyn Academy of Music (BAM) amo nekoliko minuta hoda od pozori{ta Brooklyn Academy of Music (popularno BAM), Mark Moris (Mark Morris) i njego- trupa dobili su napokon svoju ku}u nakon dvadeset godina rada. U okviru prostora u kojoj }e od sada raditi Mark Sva Morris Dance Group, nalazi se studio, {kola, potrebne kancelarije, i {to je najva`nije, omogu}eno je publici da, najzad, prisustvuje radu trupe. Tako je ostvaren dugogodi{nji san svih koji su veoma po{tovali rad Morisa i njegovih igra~a. Dakle, ovogodi{nja njujor{ka sezona Morisove trupe ponela je epitet veoma va`na. I bila je! Mark Moris je veoma cenjen ne samo kao koreograf, ve} i kao vrsni poznavalac muzike. Pet razli~itih programa uz `ivo izvo enje muzike, podizalo je publiku na noge i bilo do~ekano s ushi}enjem. Repertoar je bio vrlo skladno sastavljen. Gloria, delo koje je pre dvadeset godina prvi put odigrano s velikim uspehom, do`ivljava to isto i danas. Igra~i, naravno, nisu vi{e isti, ali je koreografija ista. L Allegro il Penseroso ed il Moderato je Morisov koreografski biser. Delo je prvi put izvedeno godine, u Briselu. Postavljeno na muziku D`ord`a Fredika Hadela (George Fredic Hadel) koju izvode hor i solisti, umetni~ko je dostignu}e koje ostaje zabele`eno kao jedno od najuspe{nijih koreografija Marka Morisa. Za Njujork premijerno izvedena kreacija Sang Froid (muz. F. [open), sigurno }e dugo ostati na repertoaru trupe. I sada je Moris pokazao koliko mu zna~i muzika na koju stvara i koliki je njen zna~aj. U jednom momentu, igra~ zastaje, ostaje u pozi, dok [openova muzika puni scenu. On stoji, slu{a i u`iva u njoj. Morisova trupa ima dvadeset igra~a. Jo{ devet igra~a su pridru`eni. Oni su neka vrsta u~enika koji u~e uloge, a u novim baletima u~estvuju po potrebi. Nemaju ~vrste ugovore s trupom, pa mogu, ako se to mo`e uskladiti, da igraju i u drugim trupama. Naravno da je velika privilegija biti na listi Morisove trupe, jer uvek postoji dobra {ansa da se postane i njen stalni ~lan. U intervjuu koji je s Morisom uradio Isaac Mizrahi (povremeni kostimograf Morisovih baleta), dosta se saznaje o detinjstvu i po~ecima karijere koreografa. Mnogi govore da njegovi igra~i izgledaju svi isto, s ~im se on i sla`e. Ali, on to i tra`i. Na njegove audicije dolazi na stotine odli~nih igra~a, ali on uvek bira one koji njegove koreografije mogu da igraju. U intervjuu se osvrnuo i na saradnju s drugim kompanijama, specijalno baletskim. Ka`e da voli balet, njegovu tehniku, formu, razli~itost koja se vidi u nastupu balerina i baletskih igra~a. Voli igru na prstima koja uvek, po njemu, mora biti iskrena. Govorio je o svojim utiscima posle predstave Uspavana lepotica (nova produkcija Baleta Kirov) kada je po`eleo da umre od sre}e! Pored ve} pomenutih kreacija, trupa Marka Morisa izvela je i: Falling Down Stairs (1997), Home (1993), Lucky Charms (1994), Badtime (1992), Beautiful Day (1992), For Saints in Three Acts (2000), World Power (1995), Grand Duo (1993), Mosaic and United (1993), Honeymoon (1998), The office (1994) i Paccadillos (2000). Posle gledanja Morisovih koreografija, ~ovek tako e po`eli da umre od sre}e. Xenia Rakic Orchestra ( - )

89 France Mouves New York Festival of French Contemporary Dance 23. april 06. maj godine... S.A.D. / Njujork/ estival posve}en savremenoj francuskoj igri bio je, pre svega, Fodli~no organizovan. Deset izabranih, vode}ih savremenih koreografa Francuske prikazali su ne samo {ta se to i kako danas igra u njihovoj zemlji, ve} kako je sve i po~elo. Odr`ani su forumi na tu temu, prikazani filmovi, a po njujor{kim pozori{tima odigravale su se predstave koje su kako po stilu, tako i po sadr`aju bile ne{to novo za Ameriku. Igra~ki pravac koji je, mo`da, pre trideset godina Amerika donela Francuskoj, i probudila je, oti{ao je daleko i postao francuski moderni stil igranja. Tada su vode}i ameri~ki koreografi (Martha Graham, Merce Cuningham, Paul Taylor, Alwin Nikolais) gostovali po Francuskoj, i, po re~ima umetni~kog direktora festivala Jorgosa Lukosa, pokrenuli, izazvali i inspirisali Francuze da ispitaju svoje izvore kulture. Ameri~ki koreografi su tada i predavali, dr`ali umetni~ke radionice {to je izvr{ilo jak uticaj na razvoj francuske moderne igre. Od deset predstavljenih koreografa, neki su ve} bili poznati ameri~koj publici (Maguy Marin, Angelin Preljocaj). Josef Na, Jose Montalvo, Lionel Hoche, Dominique Boivin, Fred Bendongue, Philippe Decoufle, Blanca Li, i Boris Charmatz prikazali su svoje kreacije koje su na izvestan na~in bile sve iste. Igra, sadr`aj, scenska kretanja, dramski utisak nisu se mnogo razlikovali u njihovim koreografijama. Kao da su svi krenuli jednim istim putem koji je te{ko imenovati. Eksperimentalna igra? Pozori{te? Intelektualizam u slu`bi ose}anja? Sloboda kreiranja svakodnevnog `ivota na sceni? Skidanje i obla~enje? Menjanje dekora? Pevanje ili neartikulisani glasovi? Muzika, ponekad melodi~na ili neprijatna ili je uop{te nema? Teme koje nemaju po~etak i kraj? Najpoznatija me u njima Maguy Marin predstavila se predstavom Pour Ainsi Dire. Dva mu{karca i jedna `ena sve vreme poku{avaju da uspostave kontakt prikazuju}i fragmente iz svojih `ivota (promenom dekora, pevanjem, govorom, ponekad igrom). Ve{to postavljeni svetlosni efekti vr{ili su izmenu scena i doga aja. Vrlo umetni~ki i profesionalno izvedeno. Trupa Angelin Preljocaj (dvanaest njegovih igra~a i {est ameri~kih) odigrala je predstavu Paysage Apres la Bataille (muz. Goran Vejvoda). Premijera te predstave odigrana je, mo`e se re}i, u dva dela prvi godine, a drugi godine. To je profesionalno ura- ena predstava, puna promena, iznena enja, raznih doga anja koji nagone na razmi{ljanje, u njoj je i odli~na mu{ka igra sa stolicama. Sve je propra}eno brzom izmenom kostima koji su bogati i lepi. No, gde je po~etak, a gde kraj? Izgleda da to nije va`no. Dve predstave, izvedene u Brooklyn Academy of Music, Sazam (kor. Philippe Decoufle) i Le jardin io io ito (kor. Jose Montalvo) ne{to su se razlikovale po broju i sastavu igra~a. Le jardin je me{avina raznih igra~kih formi (od flamenka do klasi~nog baleta), na nivou visoke filmske tehnike, pozori{te u pravom smislu. Sazam je delo u kome su se isprepletali video, igra, mimika, akrobatika, film i odli~ni igra~i. Festival je otvoren projekcijom filma Le Mistere Babilée (snimatelj i autor Patrick Bensard) posve}enog velikom francuskom Babileu (Jean Babilée). Babile je ro en u Parizu godine. Njegova igra~ka karijera meri se svetskim standardima, pa je film svima koji nisu mnogo znali o njemu, detaljno pribli`io aspekte Babileovog igra~kog i privatnog `ivota. U filmu su se mogle videti njegove velike uloge, dugogodi{nji rad u Pariskoj operi. Publika je s velikom pa`njom pratila projekciju, a kada se na sceni pojavio Babile li~no, aplauzu i ovacijama nije bilo kraja. Pojava velikog francuskog umetnika u okviru festivala koji je imao za cilj da predstavi ameri~koj publici nove francuske koreografe, bila je puna jasne simbolike. Vreme u umetnosti neumitno prolazi, ali one koji su pre svih ~inili ne{to dragoceno za igru ne smemo zaboraviti. To Francuska zna i po{tuje. U tome je njena veli~ina. U isto vreme, Francuska je zemlja koja podjednaku pa`nju poklanja mladim umetnicima. Ona im poma`e i omogu}ava da se njihove koreografske ideje slobodno razvijaju. Malo je zemalja koje to ~ine za umetnost igre. Xenia Rakic Fred Bendongué Lionel Hoche José Montalvo Yorgos Loukos Boris Charmatz Dominique Boivin Angelin Preljoca Josef Nadj Philippe Decouflé Maguy Marin Blanca Li 87 Orchestra ( - ) 2001.

90 ... S.A.D. / Njujork/ American Ballet Theater 30. april 23. jun godine Metropolitan Opera House ko va{ umetni~ki ukus tra`i dramu, tehni~ki spektakl, atletizam, eleganciju i savr{enu baletsku Atehniku, onda su pravo re{enje za to predstave koje izvodi kompanija American Ballet Theater. U veliku salu Metropolitena publika je dolazila da na nekoliko sati zaboravi ovozemaljski `ivot i uzdigne se u oblake lepote koje su stvorili igra~i ABT. A {ta odabrati u prebogatom programu nije bio nimalo lak posao. Sezona je otpo~ela predstavom Modern Masters. Nju su ~inile dve premijere Black Tuesday (kor. Paul Taylor) i Gong (kor. Mark Morris) i pro{logodi{nja premijerna predstava The Brahms Haydn Variation (kor. Twyla Tharp). Koreni repertoara ABT kompanije su uglavnom klasi~ni i kao takvi godinama i opstaju. Celokupan ansambl privla~i mnogo publike, a kada u glavnim rolama nastupaju zvezde kompanije, sti~e se i odli~an profit. Ove sezone to su bili Don Kihot, Labudovo jezero, Pepeljuga, Vesela udovica i premijerno izveden balet Onjegin (kor. John Cranko). Premijera od koje se mnogo o~ekivalo, a koja, na`alost nije bila uspe{na, bila je The Pied Piper (kor. David Parsons, muz. John Corigliano). Bio je to ~ist proma{aj. Isto ve~e, drugi ~in iz baleta Bajadera doneo je pun uspeh i zadovoljstvo publici. Bajadera Vesela udovica Mira Mira Labudovo jezero C. Pratt The pied piper D. Street Evgenije Onjegin M. Sohl Pepeljuga R. Round Labudovo jezero Mira Na repertoaru je bio i balet Tchaikovsky Spectakular, kompilacija raznih poznatih baleta. Ipak najva`niji je bio Balan{inov Teme i varijacije, koji je pre pola veka napravljen za ABT i koji se danas igra u celom svetu i na mnogim baletskim takmi~enjima. Takav izbor omogu}io je baletskim sladokuscima nevi eno zadovoljstvo. [ta re}i za igra~e? Po~nimo od odli~nog ansambla koji je, sasvim zaslu`eno, dobio sva priznanja i publike i stroge kritike. U programu, u rubrici ballet masters stoje imena: Victor Barbee, Susagn Jones, Irina Kolpakova, Georgina Parkinson i Kirk Peterson. Oni su zaslu`ni za uspeh ansambla i deo pohvala ide i njima. Solisti trupe imali su priliku da se poka`u i u glavnim ulogama (jer je sezona bila duga), {to je mnogo zna~ilo za njihov napredak. Me u njima se moraju pomenuti imena Sandra Brown, Marchelo Gomes, {panski igra~i Herman Cornejo, Erica Cornejo i Carmen Corella (sestra Angela Korele). Neki od njih jo{ nemaju status soliste, ali igraju solisti~ke role. O prvacima da i ne govorimo. Velike su muke kada treba odlu~iti koju podelu igra~a u kojoj nastupaju Nina Ananiashvili i Julio Bocca ili ameri~ka kombinacija Susan Jaffe i Ethan Stiefel ili Julie Kent i Vladimir Malahov?! [ta re}i o bra~nom paru Irina Dvorovenko i Maxim Belotserkovsky u Labudovom jezeru ili Don Kihotu? A tehni~ki danas jedan od najja~ih u kompaniji Angel Corella? Svaka uloga koju igra pravo je tehni~ko dostignu}e. Kubanac Jose Manuel Carreno otmenom smireno{}u posti`e sve, a u igri sa sigurnom i tehni~ki jakom Argentinkom Palomom Herera i dalje podi`e publiku na noge. Nema te ve~eri koja nije vrhunski umetni~ki domet, za koga je najzaslu`niji direktor kompanije Kevin McKenzie, ~iji posao nije nimalo lak. Napraviti dobar program i zadovoljiti igra~e hm? I sâm ka`e da je zbog svog posla ~esto nepopularan kod mnogih. Zaista `eli da svakom igra~u pru`i {ansu, a kada je sezona duga, to uglavnom i postigne. Ne zaboravlja da je i on bio jednom ~lan kompanije i {ta zna~i videti podelu uloga na tabli. Do`ivljavaju se mnoga razo~aranja, ali uloga direktora podrazumeva brigu o celom ansamblu. Gledano kroz istoriju, ABT je uvek bio magnet za najbolje igra~e Amerike i sveta. Poznati su i po tome da su u tom smislu njihova vrata uvek {irom otvorena. I mnogi su tu igrali Alicia Alonso, Igor Yuskijevic, Erik Brun, Carla Fracci, Fernando Bujones, Natalia Makarova, Rudolf Nurejev zvu~i kao lista: Ko je ko u baletskom svetu. Ali, tako i jeste. Posle {ezdeset godina, ABT kompanija mo`e da se ponosi jer i dana{nja lista igra~a nimalo ne zaostaje za navedenom. Xenia Rakic Don Kihot Gong Black Tuesday Mira P. Kolnik David Street Orchestra ( - )

91 Eifman Ballet of St. Petersburg... S.A.D. / Njujork/ maj godine City Center Ovoga puta trupa Borisa Ejfmana do{la je u Njujork s novom premijerom Don Juan and Molier, na muziku Mocarta (lik Don Huana) i Berlioza (lik Molijera). U drugom delu programa izveden je, ve} vi en, Ruski Hamlet (Russian Hamlet), ali sada smo u naslovnoj ulozi gledali (kao gosta) Hulio Boku (Julio Bocca). Odli~an igra~, dramskog senzibiliteta, veoma se dobro sna{ao u ulozi Hamleta i sa igra~ima koji ve} godinama rade s Ejfmanom. Interesovanje publike je ipak bilo mnogo ve}e za premijerno ve~e, pa nije bilo te{ko napuniti salu City Center. U publici je preovladao ruski jezik, pa se ~inilo da se predstava odigrava u Rusiji! Posle uvodnih re~i, raznih ceremonija i primanja specijalnih nagrada, predstava je po~ela. Od samog po~etka bilo je jasno da }e dramati~nost preovladati, a da }e scenski efekti, kao i kostimi, odigrati veliku ulogu. N. Alovert Ruski Hamlet Pri~a se lako prati, ansambl je ve{to razvija, smenjuju se epizode, a kostimi (koji maksimalno odgovaraju zahtevima koreografa) i odli~no napravljena scena delo su dugogodi{njeg ~lana trupe i iskusnog poznavaoca Slave Okuneva. Ejfman se i u toj predstavi ponekad ponavlja, ali ovoga puta to nije tako dramati~no niti ekscentri~no, pa je celo delo ja~e i bli`e baletu. Ejfman i dalje insistira na dramskoj izra`ajnosti, svaki prst na ruci do maksimuma je istegljen, ali, sada ima igre i u ansamblu (koji je odli~an), a pogotovu me u vrhunskim solistima. Ulogu Don Huana na premijeri tuma~io je Alexei Turko (prvak trupe od godine). Ro en je u Minsku gde je zavr{io baletsku {kolu i bio ~lan Dr`avnog velikog beloruskog baleta. Odli~an igra~, jakom tehnikom i demonskim izrazom do~arao je lik Don Huana. Molijera je igrao Igor Markov s puno senzibiliteta i stalo`enosti, toliko koliko je to koreografija dozvoljavala. Ni{ta nije mirno u Ejfmanovim koreografijama. Drama se odigrava od po~etka do uloge tuma~ile su odli~ne igra~ice Vera Arbuzova (Armanda i Dona Ana) i Natalija Povoroznjuk (Madlen i Elvira). Mo`e se re}i da je predstava uspela i ovoga puta ve}inom zadovoljila i kriti~are i publiku, a Ejfman je izjavio da od sada ima dve ku}e jedna je Rusija, a druga, Amerika. Xenia Rakic 89 Orchestra ( - ) 2001.

92 ... S.A.D. / Njujork/ White Oak Dance Project PastForward 5 9. jun godine Brooklyn Academy of Music Veliki istorijski doga aj odigrao se u Bruklinu, zahvaljuju}i poznatom igra~u, direktoru trupe White Oak Mi{i Bari{njikovu. Do sada, nijedan igra~ ili koreograf nije posvetio svoj program jednom va`nom periodu ameri~ke moderne igre nazvanom Judson Movement koji se odigrao {ezdesetih godina u Njujorku, u Judson Memorial Church (Greenwich Village). Mnogi su te godine nazivali godinama ro enja post moderne igre. Grupa radikalnih umetnika odbacila je klasi~an balet ali i stil igre Marte Grejam. Grupa je {okirala svojim novim stilom igre kako publiku tako i vasceli baletski svet, ali njihova `arka `elja za promenom kao i to da njihov pravac na e svoje mesto u igra~kom svetu, nikome nije promakla. Mnogi od njih pro{li su klasi~an trening, ili samo moderan, ili oba, a neki su studirali koreografiju s ve} poznatim koreografima. No, svi su imali ne{to zajedni~ko ve`bali su u studiju Mersa Kaningama (Merce Cunningham). Profesor je bio Robert Dunn, muzi~ar i sledbenik D`ona Kejd`a (John Cage) avangardnog kompozitora koji je bio i muzi~ki direktor trupe Mersa Kaningama. Judson grupa nastupala je {est godina i ne zna se ta~an broj izvedenih predstava. Prva predstava izvedena je 6. jula godine. O tom periodu je dosta pisano (knjige, filmovi), u ime tog vremena podeljene su mnoge nagrade i u Americi i u svetu, ali same koreografije nikada nisu vi{e izvo ene. Desilo se da jedan stranac, jedan klasi~an igra~, koji u tom periodu nije ni bio u Americi, prvi uvidi kolika je va`nost tog perioda, tih koreografa i igra~a i re{i da svoju sezonu posveti njima. Mi{a Bari{njikov je tako napravio jedan veliki korak u svom `ivotu i karijeri. U istoj crkvi, godine, organizovano je ve~e posve}eno Judson grupi. Izgleda da se tada rodila ideja da se u celove~ernjem projektu evocira rad tih umetnika. Bari{njikov je pozvao svog dobrog prijatelja Davida Gordona s kojim je radio u ABT i ponudio mu saradnju. Tako je ostvarena premijera u Prinstaunu, u oktobru godine. Na programu su sedam koreografa i petnaest njihovih kreacija. Sledi velika turneja. Publika odli~no reaguje, a uvek je prisutan i neki koreograf li~no. Njujor{ka publika je imala sre}u da vidi sve koreografe (~ak su neki i igrali u svojim delima). Ko su oni? David Gordon, Steve Paxton, Yvone Rainer, Debora Hay, Lucinda Childs, Simone Forti i Trisha Brown. Svi su posle Judson grupe nastavili samostalni koreografski rad, stekli ime u igra~kom svetu, pa su na programu ve~eri bile i njihove dana{nje koreografije. Cela predstava je vrlo uspe{no izvedena. David Gordon je neke ta~ke uspe{no kombinovao i sa starim filmovima, slikama iz tog perioda i video zapisima. Publika koja razume i poznaje takvu vrstu igre do`ivela je pravi umetni~ki doga aj i u`ivo se uverila u to {to je davnih {ezdesetih godina grupa umetnika htela da poru~i! S PastForward Mi{a je odao pravo priznanje Judson pokretu. Xenia Rakic Orchestra ( - )

93 ... S.A.D. / Vail/ Vail International Dance Festival avgust godine poznatom skija{kom centru Vail (dr`ava Kolorado), odr`an je (trinaesti po redu) Vail International Dance Festival, koji je i Uove godine bio na zavidnom umetni~kom nivou. Festival je otvoren u amfiteatru Gerald R. Ford, u prisustvu nekada{njeg predsednika Amerike D`eralda Forda i njegove supruge Beti Ford. Oboje veliki ljubitelji baleta, ~esti su posetioci predstava. Na`alost, filantropista i jedan od najve}ih donatora cele Vail fondacije Gil Giordano, iznenada je, u januaru, preminuo. Njegova supruga Donna (kao i porodica Giordano) nastavila je s tim radom, pa je njeno prisustvo bilo od posebnog zna~aja. Jo{ jedna li~nost mnogo je doprinela uspehu festivala, donator Alberto Vilar. Posle renoviranja amfiteatra Ford, nazivu je dodato ime Vilar Pavilion. Publiku je pozdravila i Katherina Kerstien, umetni~ki direktor festivala. Govorila je o programu i igra~ima starim i novim. Istakla je povratak igra~a Nikolaja Ciskaridzea i Galine Stepanenko (od do godine radila u Vail Colorado) koji su bili studenti Bolshoi Ballet Academy. Nikolaj je tada, sa samo petnaest godina i debitovao u gradu Vail. Oni, koji su ga tada videli i zapamtili, do{li su i sada, ali da vide poznatog svetskog igra~a i prvaka Bolj{oj Baleta. Nije bilo lako sastaviti program ovogodi{njeg festivala. Toliko poznatih igra~a, u samom vrhu baletske umetnosti, obe}avalo je program na visokom nivou. Prve dve ve~eri na programu su uglavnom bili dueti iz poznatih baleta. Publika je burno pozdravljala izvo a~e, a druge ve~eri i ustajanjem i povicima bravo kada su pored Nikolaja i Galine nastupili i Anastasia Volochkova (zapo~ela karijeru u Baletu Kirov, od godine prvakinja Bolj{oj Baleta) i Evgeny Ivanchenko, prvak Baleta Kirov. Nastupili su i prvaci Pariske opere Agnes Letestu i Jose Martinez, pa prvaci NYCB Wendy Whelan i Damian Woetzel. Zatim, mlada Renata Pavam i njen partner Rasta Thomas, a s Kube su do{li Lorna Feijoo i Rolando Sarabia. Te{ko je izdvojiti najbolje od najboljih. Mo`da, ipak, prvo mladi. Rasta Thomas je me unarodni gostuju}i umetnik (tako pi{e pored njegovog imena). Ro en je u San Francisku i prvo se bavio gimnastikom i postao {ampion. Zapazio ga je Oleg Vinogradov i sa samo dvanaest godina na ruskoj televiziji u~estvovao je u programu Zvezde Kirova. Vrlo uspe{an igra~ koji je na mnogim baletskim takmi~enjima osvajao zlatne medalje (Varna, D`ekson). Ove, godine postao je prvak Kirov Baleta i na jesen kre}e njegova prva sezona u toj velikoj umetni~koj ku}i. Izveo je solisti~ku ta~ku A song for you (muz. Danny Hathaway, kor. Nicolas Musin). Bila je to jedna od retkih kreacija u maniru savremene igre na festivalu, koju je Rasta odli~no odigrao, pokazuju}i da pored klasike vlada i tehnikama moderne igre. S partnerkom Renatom Pavam, igra~icom iz Brazila (ove godine postala ~lan ABT Baleta), odigrao je Sous Bois (kor. Musin, muz. Arvo Pärt) tako e savremenog igra~kog izraza. Bio je to jo{ jedan dokaz da mladi svestrano obrazovani igra~i mogu posti}i uspeh na svim poljima igre. U grupi mladih igra~a, obavezno treba spomenuti par sa Kube. Poznato je da Kuba ima odli~nu baletsku {kolu i odli~ne mu{- ke igra~e!! Tako je, i sada, jedan mladi igra~ pokazao svu virtuoznost skokova i neobi~nih pokreta u vazduhu nevi enih do danas. Ime mu je Rolando Sarabia i treba ga zapamtiti. Njegova sjajna tehnika pokazala se naro~ito u ta~ki Munecos (muz. Rembert Eguesa, kor. Alberto Mendez). Zanimljivo je da je par iz NYCB ostao dosledan Balan{inu. Izveli su dve njegove koreografije ^ajkovski, pas de deux i Rubini, pas de deux. Njihova igra je bila bravurozna kako i dolikuje pravim zvezdama. The Shanghai Dance Ensemble Na kraju festivala, dogodilo se i veliko finale u kome su svi u~esnici pokazali ono u ~emu se ose}aju najsigurnije. Jedino je izostala jedna od vrhunskih ameri~kih igra~ica Wendy Whelan. Na festivalu su u~estvovali i grupa iz Kine The Shanghai Dance Ensemble, Complexions sa Dwight Rhoden i Desmond Richardson i Stiefel and Stars pod umetni~kim rukovodstvom Itana Stifela (Etan Stiefel), prvaka ABT Baleta. S partnerkom i prvakinjom ABT Amandom MekKerou i jo{ osam zvezda ABT kompanije ~ija imena postaju sve poznatija (Marchelo Gomes, Gillian Murphy, Michele Wiles, Stela Abrera, Sasha Radesky, Alejandro Piris-Nino i Marta Rodrigues Coca) izveli su tre}i ~in baleta Uspavana lepotica (Ven~anje). Vail International Dance Festival bio je obiman poduhvat za jedan mali grad u Americi, ali i izraz velike ljubavi njegovih stanovnika prema baletskoj umetnosti. Xenia Rakic 91 Orchestra ( - ) 2001.

94 ... S.A.D. / Njujork/ Twyla Tharp Dance februar godine Joyce Theater Kadgod nastupa trupa Tvajle Tarp (Twyla Tharp), uop{te nije te{ko rasprodati karte, niti praviti veliku reklamu. Ime ovog koreografa to i zaslu`uje. Nema mnogo `ena koreografa koje su uspele u karijeri kao ona. Rad Tvajle Tarp se u Americi veoma po{tuje. Za petodnevnu, na`alost kratku sezonu, izabrala je dva nova dela sli~nih koreografskih re{enja. Imena njenih igra~a su poznata: Ashley Tuttle i Keith Roberts (ABT), Elizabet Parkinson (Joffrey Ballet i Feld i Donald Byrd Throp), John Selya (bio u ABT), Alexander Brady (Joffrey Ballet i Miami City Ballet). Skoro svi su pro{li kroz American Ballet School i njihov repertoar je uglavnom klasi~an. Po~etak rada Tvajle Tarp bio je strogo moderan. Nekoliko puta je osnivala svoje kompanije u kojoj su igra~i izvodili isklju~ivo dela modernog stila. Prekretnica se verovatno dogodila kada ju je Mi{a Bari{njikov pozvao da napravi koreografiju za ABT. Poznato je da je delo do`ivelo veliki uspeh (Push Comes to Shove) i da danas predstavlja jedno od njenih velikih koreografskih dostignu}a. Da li je to bio po~etak njenog pribli`avanja klasi~nom baletu i `elja da se velika distanca izme u ta dva igra~ka stila smanji, pokaza}e njen budu}i rad i izbor igra~a. Sada je njena mala trupa pokazala veliko igra~ko znanje i omogu}ila Tarpovoj da pove`e klasi~nu i modernu formu igranja. Prvo je izedena kreacija Mozart Clarinet Quintet K581, liri~na poeti~na i vesela koreografija, puna energije. Druga, Surfer at the River Styx (muz. Donald Knaack, svira na raznim instrumentima, uklju~uju}i i {erpe i lonce) zvu~i ponekad mra~no (kao i sama koreografija), ali se i u njoj provla~i klasi~na forma. Uo~ljivo je prisustvo akrobatike. Da li to Tvajla Tarp tra`i svoj novi stil? Ako je tako, u tome }e joj sigurno pomo}i i nedavno dobijen novi prostor za rad, nova stalna ku}a velike kvadrature, gde }e mo}i mirno da radi, proba, predaje, a i izvodi manje predstave. Njena najve}a radost je {to }e sada mo}i da poziva i publiku na otvorene probe. Objekat se nalazi u Bruklinu, blizu Brooklyn Academy of Music. Tvajla Tarp sada ima uslove da igra~e koji budu u trupi zadr`i i da radi s njima tokom cele da obnovi svoje stare koreografije. Uvek ambiciozna, pozitivna i vredna, u budu}nost gleda {irom otvorenih o~iju i veruje da }e se njene `elje ispuniti. Xenia Rakic Orchestra ( - )

95 [vajcarska / Lozana/ Dvadeset deveto internacionalno takmi~enje za mlade igra~e Prix de Lausanne 2001 U visokom stilu V e} dugi niz godina izve{tavamo na{e ~itaoce sa Internacionalnog me unarodnog takmi~enja za mlade igra~e Prix de Lausanne. I, kao po pravilu, ti tekstovi su prepuni komplimenata za savr{enu organizaciju i visoke umetni~ke i humane ciljeve koje to poznato takmi~enje sebi postavlja. Posve}eno onima koji su jednom nogom u {koli, a drugom tek treba da kro~e u kompaniju ovo se takmi~enje permanentno inovira. I ova, godina potvrdila je visoku licencu konkursa Prix de Lausanne: impozantan broj u~esnika (123), zavidan broj zemalja u~esnica (28), `iri vrhunskih stru~njaka iz oblasti igre na ~elu s D`onom Nojmajerom kao predsednikom, repetitori klasi~nih varijacija Monika Ludijer Pjer Bonfu, grupa svetskih koreografa mla e generacije ~ije su koreografije kandidati interpretirali, tri eminentna profesora-pedagoga klasi~ne i moderne igre Kristin Entoni, Ser` Stefanski i Samjuel Virsten, i specijalista op{te i sportske medicine, doktor Karlo Baguti. Prix de Lausanne ko{ta mnogo bezmalo dva miliona {vajcarskih franaka. Ali, retki znaju da je u svakom kutku zemaljske kugle po jedan lozanski laureat. Dvadeset devet dosada{njih takmi~enja promovisalo je mnoga danas poznata koreografska i igra~ka imena Kristof Majo, Pjer Vis, Alesandra Feri, Vivijan Durante, Darsi Basel, Hoze Martinez, Bernis Kopiete, Adam Kuper, Tetcuju Kumakava, Itana Stifel, Karlos Akosta, bra}a Jir`i i Oto Bubeni~ek, Dijana Vi{njeva, Barbara Kohutkova, Alina Ko`okaru Ta, poslednja, devetnaestogodi{nja Rumunka, upravo je postala primabalerina Kraljevskog baleta u Londonu. Igra~koj eliti dodajmo i stotine anonimnih mladih igra~a koji su u Lozani ohrabreni da nastave sa profesionalnim bavljenjem igrom i na u svoje mesto u mnogoljudnoj armiji igra~a na{e planete. Neki, pak, i odustanu, za sva vremena. 93 Orchestra ( - ) 2001.

96 Kandidati su prikazali tri razli~ite varijacije: standardno klasi~ne, nove savremene i slobodno izabrane (privilegija samo finalista). Procenjivani su tehni~ko izvo enje, fizi~ke sposobnosti i interpretacija. Grupa se smanjila na petnaest finalista. Nagrade su podeljene, i posle niza godina pojavio se kandidat za Prix d excellence mladi [panac D`ejm Garsija Kastilja s madridskog konzervatorijuma za igru. Ovaj trostruki laureat dobio je i Nagradu-sta` u jednoj od svetskih poznatih kompanija i Nagradu za interpretaciju savremene varijacije. Ono {to lozansko takmi~enje izdvaja od sli~nih u svetu (a i mi posebno isti~emo) jesu dragoceni seminari za u~esnike, roditelje i pedagoge koji prate mlade igra~e. Igra~ko obrazovanje u periodu razvoja deteta bila je tema prvog seminara u nizu. Elaboracija je obuhvatala interesantna stru~na mi{ljenja o ishrani igra~a, treningu u doba razvoja, skeletu i hormonalnom balansu, pubertetu, fizi~kom i mentalnom pritisku na mlado bi}e u najva`nijem periodu razvoja. Zna~ajni segment tog seminara posve}en je stresu kod u~enika baletskih {kola (ono o ~emu se kod nas }uti). Sportski psiholog Matija Pifareti izlagao je faktore stresa kao {to su odlazak od roditelja, telesne promene u doba puberteta, fizi~ka i morfolo{ka zahtevnost igre i konstantno procenjivanje kojem su adolescenti izlo- `eni. Posledice stresa i mogu}a prevencija bili su tako e tema tog izlaganja. Stanje stresa prouzrokuje gubitak li~ne motivacije (dete je zamenjuje motivacijom roditelja), zatim strah od predstave, stvaranje lo{e slike o sebi, negativni perfekcionizam koji rezultira okrutno{}u prema sopstvenoj li~nosti Preporu~uje se da se stres preduhitri relaksacijom, koncentracijom i fiksiranjem na problem, pri~om o njemu i razgovorom. Uz to, odmarati se i zabavljati, a pre svega na}i zadovoljstvo u igri savet je stru~njaka. ^esto igra~i `ele da svoje telo modifikuju i izgube kilograme. Me utim, dijete su nekorisne i opasne, po re- ~ima stru~njaka. Za vreme dijete gubi se mi{i}na masa, a sasvim malo masti. A obnoviti mi{i}nu masu je dug proces. Na kraju se ima mnogo manje mi{i}a, a mnogo vi{e masti. Posledice dijete su gubitak snage i smanjenje koordinacije, gubitak menstrualnog ciklusa, osteoporoza. Kada, u kakvom cilju i u kojoj dobi treba po~eti izu~avati modernu igru, bila je tema slede}eg seminara. Kako napraviti balans izme u ~asova klasi~nog baleta i savremene igre, uspostaviti interakciju izme u profesora jedne i druge discipline, govorili su Samjuel Virsten, umetni~ki direktor Holandskog igra~kog festivala i Roterdamske akademije igre i Fufa d Imobilite, koreograf i igra~. O otvorenosti nogu igra~a (en dehors) i starosnoj granici do koje je mogu}e tu otvorenost pobolj{ati (14 godina), a da se izbegnu fatalne posledice u kasnijim godinama, izlagao je poznati {vajcarski fizioterapeut Fransis Vejt. Poslednja sesija, s nestrpljenjem o~ekivana, bila je poverena primabalerini Baleta Pariske opere Moniki Ludijer. Ona je govorila o radu ruku kao formi komunikacije u igri, me u partnerima i ostalim u~esnicima predstave. Podse}aju}i da je centar emocija u abdomenu i da pokret izvire upravo iz njega, a da ga pravilno disanje ~ini prepoznatljivim, jasnim i esteti~nim, Monika Ludijer je, na op{te zadovoljstvo, demonstrirala rad korpusa pri raznim stilovima igre. Slede}e jubilarno, trideseto takmi~enje, done}e svakako ne{to novo u koncepciji i sadr`aju, kako se to uvek u visokom stilu doga a u Lozani. Marija Jankovi} Fotografije: Philippe Pache Garcia Castilla Jaime (Ãpanija) Dayanova Sarah Kora (Ãvajcarska) Strongin Lauren Orchestra ( - )

97 @iri: John Neumeier, Karen Kain, Sun Hee Kim, Jana Kurova, Asami Maki, Gailene Stock, Oscar Araiz, Andrey Garbuz, Martino Muller, Ethan Stiefel, Jorma Uotinen. Pobednici: Nagrada za vrhunsko ostvarenje: Jaime Garcia Castilla, [panija Stipendije: Ludovic Ondiviela, Francuska Sarah Kora Dayanova, [vajcarska Profesionalni sta`: Jaime Garcia Castilla, [panija Sarawanee Tanatanit, Tajland Natalia Domratcheva, Rusija Ryoichi Hirano, Japan Misa Kuranaga, Japan Nagrada za mlade nade: Louisa Rachedi, Francuska Momoko Hirata, Japan Nagrada za savremenu interpretaciju: Jaime Garcia Castilla, [panija Nagrada za {vajcarskog kandidata: Sarah Kora Dayanova, [vajcarska Repetitori: Monique Loudieres i Jean-Pierre Bonnefoux. Profesori: klasi~an balet - Christine Anthony i Sergiu Stefanschi, savremena igra - Samuel Wuersten. Luisa Rachedi (Francuska) Ondiviela Ludovic (Francuska) Koreografi savremenih varijacija: Conny Janssen Foofwa D Imobilité Giorgio Manchini Toru Shimazaki Pierre Wyss Josu Zabala 95 Orchestra ( - ) 2001.

98 ... [vajcarska / Lozana/ Razgovarali smo sa... D`on Nojmajer (John Heumeier), predsednik `irija, direktor i glavni koreograf Hamburg Baleta Nisam ljubitelj baletskih takmi~enja. Za mene je svaki igra~ umetnik bez obzira na uzrast. Sistem obrazovanja mora da mu pru`i sve uslove za razvoj njegove umetnosti. Igra~ ne sme biti {kolovan kao trka~ki konj koji je odli~no istreniran za sve {to se od njega tra`i. On mora biti svestan umetni~kih vrednosti koje izvodi i umetni~kog sveta oko sebe. Vi{e puta sam bio u `iriju nekog baletskog takmi~enja. ^esto sam bio vrlo umoran posle toga. Na Prix de Lausanne do{ao sam zbog metamorfoze koja se tu dogodila, {to je ceo doga aj veoma unapredilo. Ovde sam i sam mnogo nau~io. Za neke pomake u na{oj umetnosti ni sam nisam znao. Bio sam predsednik u `iriju od jedanaest ~lanova. Svi smo do{li iz veoma razli~itih zemalja i kontinenata. U `iriju nije bilo baletskih kriti~ara. Bio je to jedan veoma prakti~an tim. On nije ispisivao filozofiju igre, niti uvodio novu modu u nju. Procenjivao je potencijal, telo i du{u svakog kandidata. ^inili smo to s veoma razli~itih polazi{ta, Vaganova metode koja podrazumeva veoma staru tradicionalnu {kolu, pa do metode Martino Milera (Martino Muller, koreograf bez stalnog anga`mana, ~lan `irija) i svi smo razmi{ljali o istom kakvo telo trebaju koreografi za svoj rad. Sara ivali smo u potpunoj harmoniji. U prethodnim `irijima u kojima sam bio ~lan, ve} prvog dana odlu~ivalo se ko je najsna`niji me u nama, ~ije mi{ljenje }e biti najmerodavnije. To je bilo vrlo neprijatno. Stideo sam se. U Lozani je bilo druga~ije. Svako od nas video je konkurs potpuno individualno. Nismo glasali kao u umetni~kom klizanju. Gledali smo u svoje papire, a na njima su bili na{i kriterijumi fizi~ki izgled kandidata, tehni~ke mogu}nosti, izvo a~ke i muzi~ke sposobnosti, li~ni potencijal. Morali smo ocenjivati veoma brzo u vrlo skoncentrisanoj atmosferi, svako za sebe. Nismo zavirivali jedni drugima u papire. Na{e odluke su bile ~ist akt demokratije. Zbrojili smo na{e ocene i dobili rezultate. To je sve. Retko smo diskutovali, uglavnom po pitanju izvo enja klasi~nih varijacija. Radilo se o ocenama (od 1 do 6), ali nismo odlu~ivali {ta je 1, a {ta 6. Svako je sledio svoje znanje, li~no iskustvo, sklonosti i svako je za sebe odredio vrednost svojih ocena. Ja sam ta~no znao koliko vredi moja jedinica, ~etvorka ili trojka. Siguran sam da je kod Karin Kejn (Karen Kain, Nacionalni balet Kanade) to bilo druga~ije. Svi smo se pridr`avali mernog sistema i to je bilo va`no. To je bio jedini princip. Doga alo se da smo posle zbrajanja i sami bili iznena eni rezultatom. Mislim da je to o ~emu govorim jako va`no. Bio sam jednom u `iriju kada je predsednik u{ao i rekao: Mislim da treba da odaberemo Francuskinju. To nije {ala. To se zaista dogodilo. Ostali su rekli: ^ekaj, treba da pogledamo i sve druge kandidate, pa tek tada odlu~imo. Na Prix de Lausanne sve je kristalno jasno i ~isto. Veoma sam sre}an zbog toga. Raduje me i pa`nja koju dobijaju eliminisani kandidati. To je gest ekstremne vrednosti. Nismo rekli: Eliminisan si, }uti i smo da saznamo njihove intimne i skrivene umetni~ke potrebe. Zato su nam prikazali i svoje slobodne varijacije. Da li su bile Aurore ili su se kotrljali po podu to su bile njihove li~ne vizije sopstvene umetni~ke karijere. Mnogo smo videli, a nakon razgovora s kandidatima to je ceo ~in u~inilo bo`anstvenim. Ne `elim da komentari{em kvalitativan nivo takmi~enja ove godine. To uop{te nije va`no i to se uvek menja, jer zavisi od mnogo ~inilaca. To {to je imperativ je da na Prix de Lausanne uvek dolaze mladi igra~i, mladi umetnici. Oni se tu dru`e, upoznaju, sklapaju prijateljstva, nekada za ceo `ivot i uop{te nije va`no da li }e pro}i ili ne. To sam im stalno govorio. U mojoj kompaniji radi nekoliko dobitnika nagrada u Lozani, ali i neki eliminisani. Te druge }ete sutra na Gala ve~eri gledati. Dakle, jasno je [ta je va`no? Da vidimo igra~a, mladog ~oveka, tog koji veruje u to {to radi, umetnika koji gradi veze izme u igra~ke tradicije i dana{njih dana. Ne `elim da na baletskim predstavama imam ose}aj da sam u muzeju. Ho}u igra~a koji sabira svojim nastupom tri stotine pedeset godina igra~kog iskustva u to {to se zove sada{nji trenutak. To treba da tra`imo svi. Samjuel Virsten (Samuel Wuersten), profesor savremene igre, direktor Holland Dance Festival Ve} pet godina anga`ovan sam kao profesor savremene igre na konkursu u Lozani. U toku tog perioda, dogodila se velika evolucija takmi~enja u ~ijem okviru je savremena igra dobila zaslu`no mesto. Uvedeni su seminari koji su veoma va`ni, kao mesto za razmenu mi{ljenja, unapre ivanje znanja i stru~ne diskusije. Te{ko je porediti bilo koje izdanje Prix de Lausanne, te{ko je procenjivati kvalitet kandidata ili {kola iz kojih dolaze. Nekada ima veoma talentovane dece, nekada ne. To je jednostavno tako. Bitno je da se uo~ava stabilna progresija u kvalitetu edukacije. Mislim da igra uop{te prolazi kroz proces tranzicije, pogotovu klasi~an balet. De{ava se neka vrsta evolucije i sasvim je prirodno da su razlike u nivou kvaliteta kandidata ove godine uo~ljivije. Na Prix de Lausanne dolazi sve vi{e takmi~ara iz Azije. Veoma su dobri, pogotovo u klasi~nom baletu. Veliki broj njih (50% od ukupnog broja) odabran je za polufinale. Oni su sve bolji i bolji. Posmatram ih du`e vreme. Odli~ni su tehni~ari, ta~no je da su u izvo enju pomalo hladni ali i to se pobolj{ava. Prime}ujem da veoma skoncentrisano rade na tom aspektu izvo a{tva. Rade na kvalitetu interpretacije. Svi imaju jednu sjajnu osobinu kada uo~e problem oni ga napadaju i re{avaju. To je u na{oj umetnosti veoma va`no. Mogli bismo to od njih da nau~imo i taj princip primenimo i u Zapadnoj Evropi. Odavno sam shvatio da nacionalnost u igri vi{e uop{te nije va`na. Deca se obrazuju {irom sveta i skoro da nije va`no iz koje {kole ili zemlje dolaze u Lozanu. Ove godine videli smo sjajnog takmi~ara iz [panije, a poznato je da ta zemlja nije u~inila ne{to radikalno na unapre enju baletskog obrazovanja. A mladi} je dobio najve}e nagrade ove godine. Veoma mi je zanimljivo da to posmatram s aspekta mogu}nosti pojedinca da puno toga uradi, svojim naporom, svojim talentom. Tako se i posti`u veliki rezultati. Individualnost je klju~na re~. O tome se govorilo i na seminarima. U`ivam i radujem se kada prisustvujem takvom uspehu. Jan Nuic (Jan Nuyts), umetni~ki direktor Prix de Lausanne Prix de Lausanne je veoma te{ko takmi~enje. Postavljeno je na najvi{i umetni~ki nivo. Zahtevi su vrlo veliki ali i izazovni za takmi~are. Ove godine imperativi su bili jo{ ve}i. Veoma sam zadovoljan {to se unapredio kvalitet izvo enja i klasi~nih i savremenih varijacija. Sre}an sam {to se dogodila ekspanzija savremene igre na Prix de Lausanne. Mnogi kandidati tek kada do u na konkurs saznaju {ta je zapravo savremena igra, {to je za njih veoma velika umetni~ka dobit. Edukacija na ~asovima Semjuela Virstena zna~i ulaganje u njihovu budu}nost i unapre enje svestranosti njihove umetni~ke li~nosti. Kvalitet izvo enja savremenih varijacija je tako e pobolj{an zahvaljuju}i li~nom kontaktu kandidata s koreografima izabrane varijacije. Ako bih sumirao ovogodi{nji Prix de Lausanne u jednoj re~enici, rekao bih da je to bilo takmi~enje na kome su objedinjene sve saznajne vrednosti o igri danas, u kojoj dominira individualnost! Orchestra ( - )

99 Prinu en sam da se zbog obaveza povu~em s mesta umetni~kog direktora takmi~enja, ali zameni}e me od februara godine Mejvis Stejn (Mevis Staines), direktor Nacionalne baletske {kole u Torontu, koja ve} godinama sara uje sa Prix de Lausanne. Jorma Uotinen, ~lan `irija, direktor Nacionalnog baleta Finske Prvi put sam posmatrao Prix de Lausanne godine kada je Jana Kurova, ovogodi{nji ~lan `irija, dobila nagradu. Posle toga sam u vi{e navrata sara ivao s takmi~enjem, dovodio svoju kompaniju da nastupa, a sada sam ~lan `irija i to mi se veoma dopada. Iako treba biti vrlo skoncentrisan i pokloniti maksimalnu pa`nju svakom kandidatu, to je veoma kreativan rad. Upoznajem mnogo ljudi, kontaktiram sa stru~njacima iz sveta igre, s koreografima, direktorima baletskih {kola i trupa, u mogu}nosti sam da ~ak prona em i nove igra~e za svoju kompaniju. Prix de Lausanne je jedinstven i prelep doga aj, specijalna forma umetni~ke socijalizacije, neka vrsta univerziteta igre. Broj kandidata je ove godine bio veoma veliki, skoro da ih je bilo previ{e. Mo`da bi trebalo ubudu}e limitirati broj prijavljenih kandidata na sto dvadeset, ne vi{e. Obzirom da su takmi~ari veoma mladi, nivo znanja i tehni~ki potencijal bili su za~u uju}e visoki. Posebno kod de~aka. Tu je ostvaren izuzetan napredak. U mu{koj igri dosegao se potpuno novi kvalitet i na tom polju ona se najvi{e i razvija. Vrlo je va`no {to po propozicijama kandidati moraju izvoditi i klasi~nu i savremenu varijaciju. Igra~ dana{njice mora biti podjednako sposoban za obe tehnike. To je umetni~ki imperativ koji slede sve kompanije sveta. Prix de Lausanne je zna~ajno takmi~enje jer obrazuje mlade igra~e i za savremenu igru. Bilo mi je veoma zanimljivo da posmatram kako deca usvajaju tehnike savremene igre, te velike korake, kako osvajaju prostor, novu dinamiku i novi na~in mi{ljenja. Igra~a iz Azije ima sve vi{e. Njih se ne treba pla{iti. Oni donose novu estetiku igre. Klasi~an balet evoluira i oni su deo te evolucije. Veoma se dobro uklapaju u evropske kompanije, vrlo su vredni i disciplinovani. Imam ih nekoliko u svojoj trupi i odli~no s njima sara ujem. D`eni Veldhejs (Janny Veldhuis), internacionalni novinar, moderator seminara Najve}a inovacija na ovogodi{njem Prix de Lausanne bili su seminari. Bilo ih je te{ko organizovati. Nisam `elela da se odvijaju za stolom u razgovoru s nekoliko igra~a ispred. Znam kako da privu~em pa`nju igra~a. Njima se stvari moraju prikazivati konkretno, u`ivo, a ne samo pukom retorikom. Tek tada reaguju. Tek tada po~inje diskusija. Ljubav, znanje, stru~nost to su najzna~ajnije re~i u baletskom obrazovanju. Nema va`nijih godina od prve tri u baletskoj {koli. Deca nam dolaze s jednim te istim motivom `ele da igraju. To ih okuplja, ali oni ne znaju gde }e ih to odvesti. To su mlade osobe koje u toku baletskog obrazovanja moraju odrasti zdravi, sre}ni, psiholo{ko stabilni, fizi~ki i mentalno izbalansirani. To podrazumeva ogromnu odgovornost profesora igre. Njihov uticaj na decu je veliki. Malo njih to zaista razume. [to se ti~e sve ve}eg broja kandidata na Prix de Lausanne koji dolaze iz azijskih zemalja, ja mislim da treba da se zabrinemo! O~igledno je da je problem u tome {to Evropa ima sve manje novca. Pogledajmo ovogodi{nju statistiku. Iz Evrope su nam do{le dvadesetosam devoj~ica, a pedesetosam je stiglo s drugih kontinenata. [to se ti~e de~aka, osam je iz Evrope, a ~ak ~etrnaest s druge strane. Evropske baletske {kole pokazuju sve manje interesovanja za Prix de Lausanne. Jo{ godine izgubili smo englesku baletsku {kolu, Francuza je sve manje, ali, dodu{e, ima sve vi{e talentovane dece iz drugih evropskih zemalja. Odluke `irija su ispravne i ja se s njima sla`em. Volim to {to se uvek pomalo iznenadim na kraju. Fufa Dimobilite (Foofwa D Imobilité), savremeni koreograf Volim da posmatram stvari iz neuobi~ajene perspektive, virtualno, kao da sam stigao s neke druge planete. To je uvek veoma interesantno. Ka`u da se razlikujem od drugih, ne znam, mo`da Ja sam jo{ uvek dete i to je dobro. Ako unutra ostanete dete, tada samog sebe ~esto ne shvatate ozbiljno. Ako je to stanje zarazno, tada oko sebe pronalazite i drugu decu, pa mo`emo da se igramo i `ivot postaje vrlo zabavan. Po meni to je karakteristika nas umetnika, biti dete, posmatrati `ivot o~ima deteta. To ne zna~i da smo mi neozbiljni ljudi. ^esto u svojim koreografijama govorim o vrlo ozbiljnim stvarima. Posmatram ih, otkrivam, analiziram, ali moj izvo a~ki stil dolazi iz potrebe da budem potpuno slobodan. Biti ozbiljan, a biti slobodan, za mene je idealan balans. Imam li~nu istoriju s Prix de Lausanne. Moja majka, profesor baleta veoma davno dr`ala je ~asove baleta devoj~icama na takmi~enju. Dolazio sam s njom u Lozanu kada sam imao samo osam godina. Igrao sam se okolo odu{evljen {to se toliko ljudi okupilo na jednom mestu. Za mene je tada Prix de Lausanne bio jedna velika `urka. U godini bio sam takmi~ar i osvojio sam nagradu. Posle sam na poziv Jana Nuica nastupao kao igra~ u programu finala. Jednom sam bio i ~lan `irija. Sve mi se to kao iskustvo vrlo dopalo. Sada sam savremeni koreograf ~iju su varijaciju odabrali neki kandidati. O~igledno, lako se recikliram. Ako neko ba{ sada zatra`i da poslu`im pi}e gostima, rado }u i to u~initi. Sjajna ekipa radi Prix de Lausanne. Od svih baletskih takmi~enja ono ima najzna~ajniji kona~ni cilj. Na ve}ini ostalih konkursa najva`niji cilj je pobeda. To ovde nije slu~aj. Cilj je da se kandidatima pomogne, da im se pru`i {ansa koju mo`da kod ku}e ne mogu dobiti. Mora da je fantasi~an ose}aj kada shvate da su u Lozani podr`ani u svojim umetni~kim naporima. To je neuporedivo zna~ajnije od puke pobede. To ~ini takmi~enje u Lozani jedinstvenim svetskim je odli~no radio, mada se ne sla`em sa svim njihovim odlukama. Ali i to je lepo, takva je igra, stvari vidimo razli~ito. Kandidat iz [panije ima izuzetan potencijal, ~udesan je, odli~an igra~, ali nisam ba{ siguran da je zaslu`io najve}u nagradu. Meni je tu ne{to nedostajalo, ali to je samo moj li~ni utisak. U `iriju je sedelo jedanaest stru~njaka i sigurno su uo~ili to {to je meni promaklo. 97 Orchestra ( - ) 2001.

100 Monique Loudieres, ~lan stru~nog tima Prix de Lausanne 2001 Intervju Primabalerina u misiji onik Ludijer (Monique Loudières), briljantna zvezda Baleta Pariske opere, Mbalerina ~iste francuske klasi~ne {kole igre, interpretatorka najpoznatijih dela Robinsa, Balan{ina, Be`ara i Kilijana, gost mnogih svetskih igra~kih kompanija, dobitnica Velike nacionalne nagrade za umetnost i knji`evnost, umetnica je koju krasi veliki senzibilitet i tananost. Kroz svaku svoju ulogu prolazila je s podjednakom stra{}u. Dramati~na ili iskreno naivna, prilazila je svojim likovima pre svega s dirljivom humano{}u. Na takmi~enju Prix de Lausanne 2001 stilski je i interpretativno oboga}ivala klasi~ne varijacije kandidatkinja, trude}i se da im preda svoje veliko iskustvo primabalerine i umetnika. Takmi~enje se zavr{ilo. Kakvi su va{i utisci? Pre dve godine pozvana sam u ekipu koja je potpuno reorganizovala umetni~ki koncept takmi~enja. Odu{evljena tim pedago{kim i informativnim radom s mladima, lako sam pristala. Tim pre {to je to rad i s igra~ima koji nisu uspeli da pro u eliminacije, s pedagozima, svima koji su do{li na takmi~enje. Moj anga`man ima pedago{ki, ali i psiholo{ki sam da po{aljem poruku nade svim kandidatima ovo je za njih veliko iskustvo, mo`da za ceo `ivot i za celu njihovu karijeru i ne treba se zaustaviti na jednom rezultatu, bio on pozitivan ili negativan. Treba i}i dalje. Nova formula Prix de Lausanne mi je veoma bliska, tako da `elim da investiram u mlade, da im zave{tam moje igra~ko iskustvo. Sve vi{e i vi{e to ose}am kao svoju potrebu i dalju umetni~ku misiju. Dakle, i za mene su dve godine u Lozani veliko iskustvo. Prestali ste da igrate? Ne, nastavljam da igram i ono {to je interesantno, mislim i verujem da }u {to du`e sa~uvati objektivan odnos prema evoluciji u da budem u toku te evolucije, investiraju}i u sopstveni umetni~ki kvalitet i karijeru. I to je ono {to mladima ho}u da prenesem. Igra se razvija veoma brzo i treba uvek biti u toku. Poku{avam da svojim iskustvom i znanjem budem korisna, budu}i da sam u svojoj karijeri dotakla pored klasi~ne i svet savremene igre. Imala sam sre}u da puno nau~im u tim dvema igra~kim kategorijama. Mislim da se danas mora biti komplementaran. Igra je jedna, to je na~in izra`avanja, i to je da provociram emociju kod mladih igra~a, li~nost i individualnost. To {to smatram vrlo va`nim je da se po{tuje stil epohe i volja koreografa. Ako to nije slu~aj, balet nije kredibilan. Po{tovanje dugujemo i publici i svom partneru, u krajnjoj liniji, i koreografu. Od koga ste vi u~ili? Imala sam sre}u da po~nem s profesorom Iv Brijeom (Ives Brieux) koji je bio u~enik Gustava Rikoa (Gustave Ricaux). To je tipi~na francusko-italijanska {kola. Svoj dalji rad nastavila sam s Pjer Lakotom (Pierre Lacotte). S Lifarom nisam radila, ali sam igrala njegove balete. Rudolf Nurejev je bio poslednja li~nost koja je sna`no uticala na mene i dala mi putokaz. Poverio mi je prvu veliku ulogu, Kitri u Don Kihotu, kojom sam godine promovisana u étoile. Mnoge uloge igrala sam s njim. Nau~io me je va`nom igra~kom kodeksu strogost i disciplina, po{tovanje preciznog izvo enja i stilska ~isto}a. Na Prix de Lausanne ve} dugo godina gledamo istu listu obaveznih klasi~nih varijacija, smatrate li da to proizvodi izvesnu monotonost? Da, o tome treba razmisliti za idu}u godinu i listu izmeniti, uvesti neke vrlo lepe varijacije iz Pahite i Bajadere. [to se Korsara ti~e, to }e te`e i}i, jer postoji mnogo razli~itih verzija. Korsar je pogodniji kao slobodan izbor. Velika ekipa takmi~ara je iz Koreje. Njihove proporcije tela nisu idealne u smislu klasi~ne estetike. Kakvo je va{e mi{ljenje o tome? Kod njih se vidi veliki preporod i `elja da u~e. Da bi postigli visoki kvalitet igre, moraju jo{ mnogo da urade. Oni imaju izvesnu smernost koja je deo njihove kulture, a koja se razlikuje od na{e evropske. U procesu edukacije kod njih ima veoma dobrih stvari i ja to po{tujem. Postoji i ogromna `elja da s nama ovde rade na umetni~koj interpretaciji. Oni evoluiraju veoma, veoma brzo. Jedna kandidatkinja iz Japana, kojoj je petnaest godina, za finale je izabrala varijaciju Odilije iz Labudovog jezera. Da li ste saglasni s takvim izborom? To nije uverljivo. Treba imati odre enu zrelost za neke uloge. Umem da ka`em pri~ekaj, sve u svoje vreme. Tehni~ki, varijacija je odigrana briljantno i precizno. Ali, lika nije bilo. Jo{ ~udnije je {to je to bila varijacija po slobodnom izboru, gde je veoma va`no pokazati personalitet. U svakom slu~aju, to je stvar dobrog ukusa. Da li se sla`ete s listom laureata? Ne sasvim, ali se ose}a sna`na tendencija `irija da se vrednuje umetni~ki aspekt izvo enja, {to je progres u odnosu na ranija takmi~enja. Vodili ste seminar Rad ruku forma komunikacije. Govorili ste o na~inu izdu`ivanja mi{i}a nogu i produ`ivanju pokreta ruku u igri Smatram da je to pitanje disanja i da se na tome mora mnogo raditi u bazi. Pokret se ne zaustavlja nikad. Lepe poze koje ne kazuju ni{ta danas su stereotipi. [tavi{e, u njima dolazi do kontrakcije. Disanje se prekida, samim tim pokret se zaustavlja. Ako je disanje pravilno, i mi{i}i di{u. Tada di{e i pokret. Dakle, on se i produ`ava, prolongira. [to se nogu ti~e, postoje dve vrste degagé-a, duga~kih, od sebe i kratkih, k sebi. Kada to prosledimo, vidi se razlika u radu nogu pri br`em i sporijem tempu. Detetu se to mora jasno objasniti. Ako ne oseti tu razliku radi protiv svog tela. Nekoliko lozanskih laureata strpljivo je ~ekalo da zavr{imo razgovor s gospo om Ludijer, kako bi se savetovali s njom oko izbora ponu enih kompanija. Kontakt velike zvezde s mladima i poverenje koje u`iva kod njih kazuju da je njena misija ve} uveliko po~ela. Marija Jankovi} Orchestra ( - )

101 Intervju John Neumeier, koreograf, predsednik `irija Prix de Lausanne 2001 Igra se ra a iz snova Nojmajer (John Neumeier), koga zovu koreografski svetionik druge polovine XX veka, ve} trideset godina je na ~elu Hambur{kog baleta i {kole. D`on Ro en je i {kolovao se u Americi, da bi potom u Evropi godine dobio svoj prvi anga`man kao solista Baleta u [tutgartu. Njegovi baleti su na repertoaru najve}ih kompanija sveta: Kraljevskog baleta u Londonu, Baleta Pariske opere, ABT u Njujorku. Na 29. Me unarodnom takmi~enju Prix de Lausanne 2001 kao predsednik `irija izjavio je da je retko kada radio u tako harmoni~nom sastavu stru~njaka kao u Lozani. Veoma prijatan sagovornik, gdin Nojmajer ima potrebu da na pitanje kako evoluira igra mladih, odmah odgovori: Na Prix de Lausanne tehnika napreduje svake godine. Ali, sirova tehnika nije dovoljna sama sebi. Kada je re~ o personalitetu i ekspresivnosti, ne prime}ujem takav progres. O~ekujem od kandidata da dâ savremeni smisao svojoj klasi~noj varijaciji. Umetnost igre nije muzej, ve} umetnost dana{njice. Dirnut sam kada koja je po stilu igre bliska senzibilitetu dana{nje devojke i uverava me da je igra umetnost `ivog bi}a. To se odmah opazi na telu, na licu Ako personalitet i senzualnost postoje, to zra~i ve} u {esnaestoj godini. Kada gledate Juliju u drami koja igra i govori kao mladi danas, onda je to tô. Isto je i u plesu. Ne volim manirizam koji diktiraju izvesni profesori. U dr`anju igra~a, njegovom izrazu lica ili pogledu, odmah vidim da su zadati po ve} ustaljenim pravilima. U mojoj {koli u Hamburgu insistiram stalno na interpretaciji lika koji u~enik igra, njegovoj drami i emocijama. Odnegovati mlade koreografe problem je mnogih kompanija. Kako Vi to radite u Hamburgu? Po~injemo ve} u baletskoj {koli. U~enici VII i VIII razreda (teatralni razred) imaju predmet kompozicija igre. Oni su du`ni da za ispit urade jednu koreografiju za sebe u VII razredu i za grupu u VIII razredu. Smatram to jako va`nim, ne da bi svi postali koreografi, ve} i dobri partneri koreografima u svojoj budu}oj kompaniji. Kod sasvim mladih u~enika negujemo improvizaciju, razvijaju}i tako njihovu ma{tu i fantaziju. Za Bo`i} svaki razred sprema po jedan zajedni~ki koreografski komad, neku pri~u, neku malu temu. To su njihovi prvi poku{aji u smislu kreativnosti. Povremeno u kompaniji imamo radionice za mlade koreografe, a svake druge godine, u julu, imamo i takmi- ~enje. Do sada je konkurs obuhvatao samo Nema~ku. Od ove godine otvoren je za celu Evropu. U na{em poslednjem broju pisali smo o Va{em baletu Iluzija Labudovo jezero s kojim ste gostovali u Parizu. Istu predstavu postavili ste i za Balet Drezdenske opere. Ima li izgleda da i mi vidimo ne{to iz Va{eg opusa? U svetu igre uvek je isti problem novac. Ukoliko u Beogradu postoji neki festival, potrebno je da dobijemo zvani~an poziv. Tada }emo mi na}i novac za dolazak. [ta sada radite? Poslednje {to sam radio za Hambur{ki balet. Ona je bazirana na tradicionalnoj postavci, ali sa sasvim novim delovima. U julu }emo na festivalu Dani igre, u okviru koga je i Konkurs za koreografe, prikazati veliki deo na{eg repertoara i premijeru tri kreacije u jednoj ve~eri, na muziku Bend`amina Britna. Pored mene tu }e biti i Jir`i Kilijan i Kristofer Vildon (Christopher Wheeldon). Kakva je razlika izme u igra~a iz Va{e mladosti i danas? Na`alost, danas ose}am manje posve}enosti, manje potpunog anga`ovanja, manje ideala. Igra~e ~esto podse}am da je igra umetnost. Mi nismo slu`benici koji zavr{avaju svoj radni dan u odre eno vreme. Te{ko je biti igra~, naravno. Ali je i ogromna sre}a. Uveren sam da se igra ra a iz snova. Zato, biti dobar slu`benik nije dovoljno. Treba se istinski posvetiti. Marija Jankovi} 99 Orchestra ( - ) 2001.

102 Baletska lo`a Dunja Joci}, studentkinja na Roterdamskoj akademiji igre Ples za Van Manena Od ritmi~ke gimnastike, preko folklora, do Hansa van Manena i moderne igre put je, koji je za samo nekoliko godina pre{la mlada Dunja Joci}. Svest o tome da se mora napraviti sopstveni izbor i uspostaviti dobra relacija sa sobom i sa svetom oko sebe, odvela je ovu diplomatkinju Baletske {kole Lujo Davi~o iz Beograda u Roterdamsku akademiju igre. Dunjin raspust u Beogradu bio je dobra prilika da vam predstavimo jednu studentkinju igre kojoj je Van Manen, ~uveni holandski koreograf, ukazao priliku, ~ast i poverenje, izabrav{i je da s kolegom, japanskim igra~em Kenjiem Imukaiem, odigra dvanaestominutni duet Déjá vu (premijerno izveden godine na sceni uglednog ha{kog igra~kog teatra NDT). Sve se dogodilo u gradu Den Bo{u gde je Hans van Manen odr`ao masterklas za odabrane studente tri holandske akademije igre: Amsterdamske, Roterdamske i Tilbur{ke. S ovim vrhunskim koreografom, kome je lane za `ivotni opus dodeljena svetska nagrada iz oblasti kulture Rasus Price, studenti su obra ivali pomenuti duet. Tome je prethodilo skidanje koreografije s kasete i rad sa Van Manenovim asistentom na mati~nim akademijama. Na masterklasu koreograf je ceo dan radio samo sa tri izabsrana para, obja{njavaju}i im su{tinu dueta Déjá vu, poliraju}i svaki pokret i igra~ku frazu. Autoritativan, harizmati~an i duhovit, on je svojom ve{tom rukom vodio igra~e kroz jednu svedenu, sofisticiranu koreografsku kreaciju. Ko }e igrati na velikoj predstavi, njemu u ~ast, odlu~io je na kraju tog napornog dana. Izbor je pao na Dunju Joci} i njenog partnera. Za mene je to bio izuzetan doga aj, veliko priznanje i dragoceno iskustvo. To nije bilo poznanstvo s jednim velikim koreografom ve} i sa divnim ~ovekom, ka`e mlada Beogra anka. Ali, da bi do svega toga do{la ova studentkinja druge godine Roterdamske akademije savladala je osnove igra~kih tehnika Limona, Kaningama, Grejamove i Pilatesa. Dunja nam pri~a: Sada radimo ve} komplikovanije stvari, slo`enija kombinovanja. Limon je moja najomiljenija tehnika. Predaje nam Liza Frani, jedan od najboljih profesora tog stila u Evropi. Volim i Grejam tehniku, koju nam predaje biv{i solista trupe Marte Grejam. Tu tehniku radimo prve dve godine, ali ja sam to ve} zavr{ila za godinu dana. Kaningama u~imo na drugoj i tre}oj, a Limona sve ~etiri. Déjá vu, Dunja Jociñ Improvizacija i kompozicija su predmeti na kojima Dunja proverava svoj koreografski dar. Profesori se menjaju svaka tri meseca. Na improvizaciji student dobija zadatke i osnovno polazi{te, dok se na kompoziciji struktuira mala koreografska forma, za koju ova moderna igra~ica pokazuje poseban afinitet. Analiziramo pokret u vremenu i prostoru, prou~avamo njegovu dinamiku, nivoe Te male radove posle prikazujemo na na{oj sceni. Dolaze nam i koreografi sa strane koji prave repertoar za Akademiju. Nedavno nam je bio Jozef Na. Deo svoje koreografije postavio je na muziku sa Kosova. U gostima nam je bio i Icak Galili, a ~esto nam dolazi i Skapino kompanija. Svaki dan na Roterdamskoj akademiji po~inje klasi~nim ~asom, koji je na veoma visokom nivou. I, tako visokoobrazovani, studenti superiorno izlaze na audicije teatra NDT i drugih presti`nih igra~kih kompanija. Na Akademiji postoje tri smera: izvo a~ki, koreografski i profesura moderne igre. Tri puta u toku godine proverava se znanje, a profesori su veoma otvoreni, katkad i surovi kada govore o va{im kvalitetima i manama. [iroka edukacija koju nudi ta {kola podrazumeva i slobodan izbor iz grupe predmeta neophodnih igra~ima i koreografima. Izme u ostalih, tu su i svi muzi~ki instrumenti, Labanotacija, Bene{ notacija, gluma, tekst i pokret, rasveta, joga, taj-~i Na{a studentkinja govori i o upotrebi termina moderan balet i moderna igra, tako kako je to uobi~ajeno na njenoj akademiji. Van Manenove i Kilijanove koreografije nazivaju modernim baletima. Me utim za Icaka Galilija se ka`e da je koreograf moderne igre. I tu je kraj pri~e mlade Dunje Joci}, pri~e koja bi mogla biti znatno du`a, ali njoj se `urilo, ~ekale su je i druge obaveze za vreme kratkog boravka u Beogradu. Ostavila je za sobom jedno, pomalo bolno pitanje da li }e se svi ti na{i talentovani i obrazovani mladi ljudi, rasuti po belom svetu, ikada vratiti ku}i? Gotovo da je i suvi{no pitanje koliko bi oni unapredili na{u igra~ku scenu, ali i edukaciju onih koji dolaze posle njih? Marija Jankovi} Orchestra ( - )

103 Baletska lo`a Znaåaj individualnosti u igri Ingunn Rimestad profesor na Univerzitetu umetnosti Oslo National college of the arts odsek za balet i igru S avremene tehnike umetni~ke igre pripadaju istra`iva~ima u celom svetu. O norve{kom baletu, {koli, koreografima i pedagozima znamo malo. Sama ~injenica da u Oslu postoji nacionalni Univerzitet za igru ONCA, kao najvi{i nivo edukacije igre, ukazuje na ozbiljnost postdiplomskih studija na kojima se pravi izbor za koreografiju, za studije igra~a ili edukatora igre. Ingunn Rimestad sam upoznala u junu godine, kada sam na seminaru u~estvovala u njenim radionicama. Ona je suptilna i bri`ljiva kao edukator, sna`nog autoriteta poseduje ose}aj da izdvoji pojedina~an talenat i individualnost pokreta, a su{tinu kreativne do`ivljenosti ume da usmeri u iskreni igra~ki materijal. Specifi~na je li~nost norve{kog sveta igre, radi kao profesor sa studentima, ali i u~estvuje u raznim projektima istra`ivanja igre kao pokreta~a kreativnog u raznim aspektima `ivota. Posle formalnih studija u srednjoj baletskoj {koli, da bi potvrdila svoj igra~ki talenat, igra u Nacionalnom pozori{tu. Zapa- `enu ulogu ima u baletu San letnje no}i. Zbog istra`iva~kog duha po~inje da se bavi Grejam tehnikom u privatnoj baletskoj {koli u Oslu, a zatim se upoznaje s raznim tehnikama savremene igre u li~nom kontaktu s pedagozima iz celog sveta koji su dr`ali vi{emese~ne seminare. Univerzitet ONCA otvoren je godine. Na njemu je Ingunn Rimestad diplomirala i na njemu danas radi. S odu{evljenjem ~eka da se zavr{i nova zgrada u kojoj }e biti mnogo bolji uslovi za rad od sada{- njih ali i takvi za nas nedosti`ni. Pozvala me je jednog dana u baletsku {kolu u Oslu, gde radi, kako ona ka`e sa starim gospo ama. Bri`ljivo ih je zagrevala, a one su sve vi{e igrale, zaboravljaju}i na godine. Rekla mi je da se priprema za starost jer je njene starije u~enice u~e da ne postoje godine, ve} `ivot. Povremeno i danas igra u performansima i predstavama, a poslednjeg puta je nastupila u maju godine u diplomskoj predstavi svog studenta, koreografa Hoomana Sharifia. Imala sam priliku da je vidim kako igra. Njene godine i puna~ki stas pretvaraju se u niz mekanih prefinjenih pokreta koji odra`avaju unutra{nju suptilnu sistemati~nost i bogatu duhovnu strukturu. Njen biv{i student Per Roar, igra~ i koreograf, gostovao je u Beogradu u predstavi Teatra MIMART Made in Norway. Gospo a Ingunn nas je sve iznenadila pojaviv{i se na premijeri u Beogradu. Razgovarala sam i s njenim studentima i svi su konstatovali da je Ingunn Rimestad najbolji baletski pedagog u Oslu. Po`elela sam da se tekst o Ingunn pojavi u baletskom ~asopisu. Mo`da }e neki na{ mladi igra~ po`eleti da ode na Univerzitet u Oslo. Postdiplomske studije traju tri godine, a uslov za upis je `elja za usavr{avanjem i znanje engleskog ili norve{kog jezika. Gospo a Ingunn je sjajan baletski pedagog, ali i sjajan u~itelj `ivota koji meditacijom, strpljenjem i iskustvom bogati ljude oko sebe. Nela Antonovi} Mart Orchestra ( - ) 2001.

104 Sezona 2001/2002. Repertoari Vesela udovica (R. Hind) Mocartijana, Pastorale, Solitaire Balan{in, K. Makmilan, D`. Kudelka) Krcko Ora{~i} (D`. Kudelka) Romeo i Julija (D`. Kranko) Pahita (Grand Pas) (N. Makarova) III ~in Uspavane lepotice (R. Nurejev) Monotones I i II (F. A{ton) Contract (D`. Kudelka) Apolon Balan{in) Intermeco (E. Fild) Voluntaries (G. Tetli) VI Internacionalno baletsko takmi~enje Erik Brun Krcko Ora{~i}, Fanfare, Dances at a Gathering, Glass Pieces Arlezijanka Otelo Jewel Without Words A Garden i Sandpaper (D`. Robinsa) (R. Peti) (L. Lubovi~) Balan{in) (N. Duato) (M. Moris) (H. Tomason) Zvonar Bogorodi~ine crkve Hurlevent (svetska premijera) Bajadera Don Kihot Klavigo Park Kopelija Konkurs Ve~e koreografa Ekscelzior Uzaludna predostro`nost Simfonija sa zapada HRVATSKO NARODNO KAZALIÃTE U ZAGREBU (R. Peti) (K. Belarbi) (Blanka Li) (M. Ek) (R. Nurejev) (R. Nurejev) (R. Peti) (A. Preljocaj) (P. Bart) (M. Be`ar) (D. Balan{in, P. Bau{) (gostov. Baleta milanske Skale) (Baletska {kola Pariske opere) (Baletska {kola Pariske opere) Labudovo jezero Krcko Ora{}i} ^etiri godi{nja doba [openijana Don Kihot Kopelija ^udesni mandarin Karmen svita Balade koje donosi vetar Johannes Faust Passion Bajadera Labudovo Uspavana lepotica Don Kihot San o ru`i ^udesni mandarin Ohridska legenda Dama s kamelijama Silfide Kavez Slike Jesenji pljusak Popodne jednog fauna Posve}enje prole}a Kopile [ija crne ma~kice Pra{}aju Samson i Dalila Doktor D`ekil i Mister Hajd Limeni dobo{ (premijera u pripremi) Romeo i Julija (u planu) (D. Parli}) (Korali, Pero, Petipa) (V. Logunov po Petipa) (V. Logunov po Petipa i Gorskom) (M. Fokin) (D. Parli}) (L. Pilipenko) (L. Pilipenko) (K. Obradovi} po Fokinu) (L. Pilipenko) (L. Pilipenko) (V. Logunov) (V. Ni`inski) (D. Sajfert) (Isidora Stani{i}) (B. Mladenovi}) (A. Izrailovski) (L. Pilipenko) (V. Logunov) (J. Stani{i}) (D. Parli}) Orchestra ( - )

105 mail ORCHESTRA MAIL Orchestra non grata u baletskim ãkolama Orchestra, prvi i jedini struåni åasopis za umetniåku igru na naãem prostoru zaæiveo je s proleña Tokom proteklih godina åasopis je nastojao da postane neophodno ãtivo svima koji se na bilo koji naåin bave kulturom pokreta i igrom. Osnivaå i direktor Orchestre gospoða Ivana Milovanoviñ prihvatila se znaåajnog pionirskog poduhvata razvijanja usko profiliranog åasopisa specifiåne fizionomije koji zbog svog krajnjeg cilja treba da donosi i tematski raznorodne ålanke razliåitih autora. Poåetna redakcijska namera bila je da åasopis izlazi tromeseåno, åetiri sveske godiãnje, ãto znaåi da su za ãest godina mogle da budu odãtampane 24 sveske. Meðutim, nesumnjivo zbog uobiåajenih materijalnih poteãkoña stiglo se tek do osamnaeste sveske, a verovatno iz jednakih ili sliånih razloga åasopis ispoljava mnoge probleme s realizacijom predviðene raznovrsne tematske koncepcije sadræaja. Najnovija sveska Orchestre zapoåinje, kao i prethodne, uvodnikom gospoðe Milovanoviñ. Iz pomalo neobiåno intoniranog uvodnika saznajemo da se redakcija åasopisa i baletske ãkole (u Beogradu i Novom Sadu) nalaze u izvesnom sukobu i da za trivijalne meðuljudske nesporazume ni jedna ni druga strana ne nalaze u sebi snage, ni volje da iskrsle nesuglasice prevaziðu. Posledica pomenutog nesaglasja åasopisa i baletskih ãkola dovela je do paradoksalne åinjenice naã jedini åasopis za umetniåku igru ne nalazi svoje mesto u novosadskoj i beogradskoj baletskoj ãkoli. Taj paradoks nameñe dodatno pitanje ko treba da predstavlja ciljnu grupu åasopisa, odnosno ko bi trebalo da budu potencionalni åitaoci, ako ne u najveñem broju uåenici baletskih ãkola, mladi kojima treba paæljivo, odgovorno i sistematski razvijati obrazovne potrebe kroz struånu literaturu. S druge strane, postavlja se i naåelno pitanje u kojoj meri Orchestra sadræajem poslednje sveske 17/18, na primer, zadovoljava potrebe i profesionalnu radoznalost uåenika baletskih ãkola, njihovih profesora i napose svih onih koji se na naãim balkanskim, jugoslovenskim i srpskim prostorima iz bilo kojih razloga interesuju za kulturu pokreta i igru. U tom smislu, iznenaðuje da poslednji dvobroj åasopisa nije usmeren na davanje iscrpnih kritiåkih prikaza i analiza premijerno izvedenih koreografskih dela u nas. Sezona 1999/2000. po åasopisu kod nas nije ni postojala. Dvobroj koji je pred nama popunjen je preuzetim informacijama sa svih strana sveta, a te informacije, po pravilu, nisu u saglasju s odgovarajuñim potrebama naãih prostora. Saznajemo poneãto o kulturi pokreta i igri u Australiji, Austriji, Engleskoj, Francuskoj, Italiji, Kanadi, Nemaåkoj, Poljskoj, Rusiji, SAD, Ãvajcarskoj, kao i nekim dogaðanjima na prostorima nekadaãnje Jugoslavije. Objavljen je i sjajan, veoma inspirativan intervju s Jiræijem Kilijanom, preuzet iz åasopisa Ballet Tanz Aktuell International za juni Meðutim, kome i åemu je, na primer, potreban ålanak Gde su crne balerine koji tretira socioloãki, politiåki rasistiåki problem neprihvañenosti crnih igraåica u klasiånom baletu, preuzet iz åasopisa Danse Europe (april 2000)? Usred Srbije, gde svaki susret s tamnoputima koji tu æive i trajno privreðuju zapaæamo kao osobenu egzotiku (npr. veterinar u Zooloãkom vrtu, ili vozaå trolejbusa na liniji broj 29) - jasno je da rasizam nije tema koja treba da popunjava i troãi prostor naãeg jedinog struånog åasopisa za umetniåku igru. Trudimo li se to da budemo u trendu sa problemima zapadnog sveta, pri tome nemajuñi iste muke, veñ sijaset sopstvenih, ili bi moæda Balet Narodnog pozoriãta trebalo da napravi audiciju pod sloganom united colors of ballet i tako primerom razreãi dilemu velikih svetskih igraåkih kompanija - za ili protiv crnih balerina, a belih labudica. Uz puno razumevanje za niz objektivnih teãkoña koje trenutno svaki åasopis u nas ima oko angaæovanja saradnika nije prihvatljivo da jedan isti autor potpisuje 20 informativnih tekstova, drugi 15, treñi 9 itd. Radoznali åitalac uzalud ñe traæiti vesti sa naãe igraåke scene. Åitajuñi poslednju svesku Orchestre zakljuåujemo, protivno vlastitom iskustvu, kako u meðuvremenu (od prethodne sveske åasopisa) nije protekla jedna umetniåka sezona s mnoãtvom predstava, obaveznim premijerama. Bilo je ne samo premijera, veñ i skandala koji su ih pratili, a u odreðenom smislu i obeleæili kao osobeno svedoåanstvo naãeg druãtveno-istorijskog trenutka. Deo prostora u åasopisu je posveñen señanjima na ljude koji su nas napustili, a vlastitim delom i sveukupnim delovanjem - ostavili znaåajan trag u naãem malom i hermetiånom baletskom svetu. Åasopisi neguju ili ne neguju rubriku in memoriam. To je stav uredniãtva, ali ako rubrika señanja postoji, señanja ne smeju biti selektivna! Ne mogu izbeñi utisak kako su neke liånosti potisnute u tamu zaborava i neseñanja? Dvobroj Orchestre obeleæio je odlazak Anðelke Jablan, vrsnog pedagoga baletske ãkole Lujo Daviåo, ali je to propustila da uåini u odnosu na drugog tako vrsnog pedagoga Duãanke Komendiñ. Smatram da åasopis preteruje (za naãe prilike) neskromnoãñu ukupne opreme. Borba za uspostavljanje i oblikovanje struånog åasopisa po ugledu na neke znamenite svetske åasopise s viãedecenijskom tradicijom (npr. Dance Magazine je prvi put objavljen godine pod imenom The American Dancer) uistinu ne podrazumeva 115 gramski kunstdruk papir i atraktivan izgled stranica, veñ pre svega tematsku sadræajnost, aktuelnost, korisnost i upotrebljivost datih informacija. Prirodno je da takav struåni åasopis obaveãtava åitaoce prvenstveno o umetniåkom æivotu, o umetniåkim traganjima i dostignuñima na vlastitim prostorima. Meðu mnogobrojnim znaåajnim umetniåkim dogaðanjima u Evropi i svetu treba probrati i odabrati ona koja jesu, iz razliåitih, ali znaåajnih razloga interesantna ili kao iskustva primenljiva na naãim prostorima. Boljom ureðivaåkom politikom, redukcijom mnoãtva suviãnog, odnosno irelevantnog za naã prostor i vreme dobio bi se sadræajniji i za naãu igraåku populaciju primereniji åasopis istinski nameren da usmeri, uputi i obrazuje Terpsihorinu decu i poklonike. Verovatno bi tada Orchestra uãla na velika vrata i meðu uåenike i nastavnike baletskih ãkola. Vera Obradoviñ-Ljubinkoviñ 12. april god. 103 Orchestra ( - ) 2001.

106 mail ORCHESTRA MAIL Uz dobru volju i podr{ku prijatelja... Draga Ivana, Kao prvo æelim da vam åestitam na upornom i uspeãnom radu. Ksenija i ja uvek doåekamo novi broj Orchestre s velikim uzbuðenjem, proåitamo ga od poåetka do kraja i zatim ga sa ponosom predamo biblioteci (NYPL Dance Collection). Direktorki biblioteke je takoðe drago da primi neãto tako lepo iz zemlje otkuda su doskoro vesti uvek bile tragiåne. Zaista, ko god vidi Orchestru uvek se prijatno iznenadi i silno je ishvali. Verujem da ñe vam Ksenija preneti sve te pozitivne komentare koje je nedavno dobila u vezi s novim brojem 17/18. Naravno, Amerikanci ne mogu da prokomentariãu tekstove, ali naãe je miãljenje da åasopis zaista pokriva svetske dogaðaje i da su ålanci u vezi jugoslovenske istorije igre i pojedinih vaænih liånosti zanimljivi i dobro napisani. Ilustracije: Nenad Bañanoviñ Novi broj 17/18 je prelep i prepun informacija. Åestitam. Znam da vam rad od samog poåetka nije bio lak i da su finansijske prilike sve teæe i teæe. Ipak, uz dobru volju i podrãku prijatelja nadam se da ñete uspeti da nastavite s izdavanjem. Vremenom ñe se valjda i baletske ãkole osvestiti da je njihova moralna duænost da podræavaju åasopis posveñen igri, åak i kad se ne slaæu sa svakim ålankom. Slobodna razmena informacije je preduslov zdravog druãtva, da ne kaæem i umetniåke slobode. U duhu slobodnog izraæavanja, æelim i da vas zamolim da ne prestanete da piãete uvodnu reå. Vaãa uloga izdavaåa mora biti iznad sitnih duhova i neslaganja, bez obzira na to koliko vas pogaðaju te iste ljudske gluposti i bezobrazluci. Verujte mi Ivana, te razmirice ñe vremenom pasti u totalni zaborav, a Orchestra ñe uvek svedoåiti o vaãem nesebiånom radu i ljubavi prema igri. Molim vas, dakle, da nastavite da vodite dijalog s vaãom publikom, koja je ãira od okoline Beograda i Novog Sada. Nadam se da ñemo se videti na leto. Puno pozdrava Vama i Mariji, s poãtovanjem Ani Udoviåki mart 2001, Njujork Orchestra ( - )

107 Branka Raki} Prelomljeno pero Se}anja Baletski kriti~ar i pisac Branka Raki} ro ena je godine u Sarajevu. [kolovala se u Sarajevu, Firenci (gimnazija) i Zagrebu (Filozofski fakultet). Baletom je po~ela da se bavi jo{ u detinjstvu u {koli Cvijeta Zuzori} u Sarajevu. U~esnik je NOB. Bila je ~lan Kazali{ta narodnog oslobo enja Dalmacije, od godine. Dve sezone je provela u anga`manu u Baletu Hrvatskog narodnog kazali{ta u Zagrebu. Pedesetih godina po~inje da pi{e baletsku kritiku u omladinskoj {tampi (Izvor, Studentski list, Horizont), zatim u dnevnoj (Narodni list, Vjesnik), kao i u ~asopisima i revijama (Telegram, Odjek, Oko, Knji`evne novine, Revija). Sara ivala je povremeno u raznim listovima (Oslobo enje, Borba, Ekspres-Politika, Dnevnik) i na radiju (radio-stanice u Sarajevu, Beogradu, Zagrebu, Novom Sadu). Od osnivanja, godine, pisala je baletske kritike i analiti~ko-polemi~ne ~lanke u ~asopisu za umetni~ku igru Orchestra i ubrzo postala njegov stru~ni savetnik i kriti~ar. Od do godine bila je rukovodilac Koncertne poslovnice u Srpskom narodnom pozori{tu u Novom Sadu, gde se i za~ela ideja o osnivanju prvog Jugoslovenskog baletskog takmi~enja, na ~ijem ~elu je bila od do godine kada je konkurs uga{en. Do smrti je tiho patila za njim i nastojala da ga u bilo kakvoj formi vrati na scenu. Autor je libreta baleta ^etiri kavalira frajle Melanije (po noveli Miroslava Krle`e, muzika Boris Papandopulo) izvedenog u Zagrebu. Napisala je igru za decu Pri~a starog klavira izvedenu u Novom Sadu, kao i vi{e radio igara. Dugo godina bila je predsednik Dru{tva za negovanje italijanskog jezika i kulture Dante Aligijeri (Novi Sad). Kao knji`evni prevodilac sa italijanskog i engleskog jezika, prevodila je autore E. Vitorinija, A. Moraviju, V. Pratolinija, ali i drame Eduarda de Filipa i Dilana Tomasa. Svoj poslednji prevod kapitalnog dela italijanske kulture Boka~ov Dekameron nije do~ekala da vidi u knji`arama. Autor je prve zbirke baletskih kritika Jugoslovenska baletna scena ( ) objavljene u Sarajevu godine. Bila je neumorni borac za autenti~nu jugoslovensku baletsku umetnost. Posle kratke i vrlo te{ke bolesti preminula je 19. novembra godine u Novom Sadu, gde je i sahranjena. Osnivanje ~asopisa Orchestra i rad na svakom broju bili su i ostali za mene ~in velikog zadovoljstva i radosti. On je unapredio i kvalitativno izmenio moj `ivot. Omogu}io poznanstvo s najve}im i najuglednijim umetni~kim li~nostima na{eg baleta koje sam, kao sasvim mali devoj~urak, gledala na sceni Narodnog pozori{ta i ne slute}i da }u se jednom s njima i upoznati. U Srpskom narodnom pozori{tu ~asopis Orchestra je od svog prvog broja bio do~ekan s dobrodo{licom (u Narodnom pozori{tu od tre}eg). Zato se u SNP-u ve} {est godina ose}am kao kod ku}e. I sada se se}am, te prve promocije. Me u prisutnim zvanicama ugledala sam jednu otmenu gospo u. Njen stav i na~in na koji me je gledala bili su druga~iji. Ni traga od podozrivosti. Skoro neprimetan, mali osmeh u uglovima usana i o~i, vedre i svetle, iznenada su umanjile moju tremu. Pogled je govorio: ^ek da vidim {ta to ho}e ta mala. Bila je to moja novosadska prijateljica Branka Raki}. Tako je po~elo prijateljstvo, privatno i profesionalno, duboko intimno i nadasve otvoreno. Odjednom sam stekla sagovornika pred kojim se nisam ustru~avala da govorim o baletu. Ja, pristigla u umetnost pravo niotkuda, potpuno nepoznata, a ipak osporavana, bila sam slobodna pred osobom koja je svoju prvu kritiku napisala pet godina pre mog ro enja. U svakom na{em razgovoru i susretu, Branka me je mudro i veoma ve{to uvodila u svet kriti~kog i analiti~kog posmatranja svega oko sebe. Jezdile smo kroz istoriju jugoslovenskog baleta (one velike zemlje), uvek pomalo setno, kroz iskustva i duh davno pro{lih dana. Te{ila me i hrabrila. I po{tovala me, skoro toliko koliko i ja nju. I volela me, a ~esto me i stra{no grdila. Branka je bila stroga `ena, a kada je balet u pitanju, ta je strogost bila najve}a. Od najvi{ih kriterijuma nikada nije odstupala, a u te`nji ka savr{enstvu, mo`da je ostala i nerealizovana. Nisam se ljutila kada mi je dr`ala lekciju. Od nje, ali i od, na`alost, u istoj godini preminule Jelene [anti}, tako e na{eg vrsnog saradnika, najvi{e sam u~ila tada kada su bile najneprijatnije. Sveta ~udovi{ta (les monstres sacrés), kako se u svetu nazivaju oni najstariji i najiskustveniji, ~ije se mi{ljenje tra`i i uva`ava, u na{oj baletskoj sredini ne postoje. U novonastalim uslovima umetni~kog delovanja, njima je dodeljena uloga baka i doma}ica. Moja (na{a) Branka, toliko hvaljena direktorka jedinog Jugoslovenskog baletskog takmi~enja, polako, ali sigurno, godinama je potiskivana i omalova`avana. Ona, koja je jo{ godine napisala tekst pod naslovom Krizne noge na{eg baleta, koja je uvek, i kada je beskompromisno o{tro kritikovala, nudila u isto vreme i sasvim realna re{enja problema. Neumitno, Branka je prestajala da pi{e. Jedno od najkriti~nijih pera na{eg baleta prelomilo se. I onda se pojavila ta mala i njen ~asopis. Sre}om, Brankino pero opet je proradilo. Od godine, pisala je samo za Orchestru i na tome joj hvala. Bila je na{ stru~ni savetnik i kriti~ar. Bila je prijatelj. Svojim prisustvom i autoritetom ~esto je i mene li~no i ~asopis za{titila od zlodela drugih. Ako ni{ta vi{e, umanjila je {tetu. Na{e prijateljstvo postajalo je sve ve}e, kroz okupljanja na{e dve porodice, kroz duge telefonske razgovore, u kasne sate, naravno, nikada ne priznaju}i da sam je probudila. Ako je bila odsutna s nekih igra~kih doga anja morala sam da podnosim iscrpne izve{taje. Koliko smo se puta zajedno smejale i {etale a jesen je bilo najlep{e doba godine. Po Branki, jesen je li~ila na krupnu, debelu porodilju koja le`i i ra a, kao `ene na platnima starih italijanskih majstora. Dugo i ~esto sam je molila da napi{e knjigu. Tek s prole}a godine popustila je pred mojim nasrtajima. Na`alost, za to dragoceno delo na{e baletske ba{tine vi{e nije bilo vremena. Ostao je testamentirani tekst (Orchestra, dvobroj 17/18) pod naslovom Protiv prose~nosti, povodom godi{njice na{eg ~asopisa, kojim nam je u~inila ~ast. Na{a novosadska prijateljica i pouzdan saradnik oti{la je brzo, prebrzo. Kao da nam je pobegla. Poslednjih dana njenog `ivota pla{ilo me {to se vi{e ne suprotstavlja. Bila je preumorna, od svega. Bilo je previ{e toga. Kada je u junu godine sarajevski Balet slavio pedeset godina svog postojanja, Branka nije bila pozvana, iako je za njega mnogo toga uradila. Ja sam kiptela od besa, ona je }utala. Tako je i oti{la. ]utala je i gledala me onim njenim o~ima. Stra{no mi nedostaje. Ivana Milovanovi} 105 Orchestra ( - ) 2001.

108 Se}anja Ninette de Valois Majka britanskog baleta Anthony Crickmay / Courtesy Royal Ballet Ninet de Valoa (Ninette de Valois, ), ostavila je neprocenjivo nasle e svetu baleta, kao koreograf i pedagog, ali i kao osniva~ najve}e engleske baletske kompanije Royal Ballet. Skoro ~itav svoj izuzetno dug `ivot ova Irkinja posvetila je uzdizanju i unapre ivanju britanskog baleta i baletskih igra~a. ^injenica je da je u tome imala mnogo uspeha, tako da danas mo`emo re}i da je Britanija u XX veku postala jedna od vode}ih zemalja u oblasti baleta, a njeni baletski umetnici poznati i cenjeni {irom sveta. Biografija te izuzetne umetnice je, u neku ruku, istovremeno i biografija engleskog baleta Ovo dete je prava pesma, odu{evio se jedan kriti~ar videv{i ~etrnaestogodi{nju Edris Stanus kada je po~injala, kao ~lanica trupe Wonder Children akademije Lila Field. Imala je sedam godina kada se sa roditeljima doselila u London, i tada su je dali na ~asove baleta (da bi ubla`ili njen manji hendikep, za koji se dvadeset godina kasnije ispostavilo da je benigni poliomielitis!). Edris je kasnije uzela umetni~ko ime Ninet de Valoa (zbog presti`a francuskog baleta!) i po~ela s uspehom da nastupa u mjuzikholu, ve} godine. U maju godine potpisuje ugovor za mesto prve balerine s Operom Bi~am, u Kovent Gardenu. Dok nastupa u muzi~kim komedijama uz Lidiju Lopuhovu i Leonida Mjasina poha a i ~asove kod ~uvenog Enrika ^eketija, {to joj omogu}ava da godine pristupi kompaniji Sergeja Djagiljeva. Tu }e raditi s Fokinom, Mjasinom, Ni`inskim i Balan{inom i igrati u preko dvadeset baleta. Kao iskusna balerina, Ninet godine otvara baletsku {kolu u Londonu Akademiju igra~ke umetnosti i pi{e Lilijan Bejlis da bi `elela da osnuje Engleski nacionalni balet. Ba{ tada, Bejlis tra`i profesora baleta za glumce svog pozori{ta Old Vic. Prvi balet koji je Ninet prikazala s u~enicima svoje {kole na sceni Old Vic-a bio je Sitnice (Les petits riens) godine. Lilian Bejlis osniva godine profesionalnu trupu Vic Sadler s Wells Opera Ballet, u kojoj Ninet de Valoa postaje primabalerina. Nakon smrti Djagiljeva i ga{enja Ruskih baleta, neke znamenite li~nosti u Britaniji rade na stvaranju engleskog baleta. Tako se godine osniva Camargo Society koje ima ulogu producenta. Tu Ninet postavlja svoje prve zna~ajne kreacije Sveta igra i profana igra (muz. Debisi), Stvaranje sveta (Milhaud) i svoje prvo remek-delo Posao Nakon velikog uspeha u izvo enju sopstvenih koreografija kao Carine, Bar u Foli-Ber`eru, Za~arana plesna dvorana, anga`uje i nekada{nje soliste Ruskih baleta Alisiju Markovu, Antona Dolina, Lidiju Lopuhovu, Stanislasa Idzikovskog kao i Roberta Helpmana, u~enika Ane Pavlove. Postavlja velike klasi~ne balete Kopeliju, Krcka Labudovo jezero. Sadler s Wells Ballet osniva se godine, u kome budu}e veliko ime svetskog baleta, Margot Fontejn, prvi put dobija {ansu. Ubrzo nakon izuzetne interpretacije Svanilde u Kopeliji godine, Ninet zauvek prestaje da igra (osim godine, povodom dvadesetogodi{njice Vic Wells-a). Kao koreograf, ula`e napore na stvaranju tipi~nog britanskog repertoara (njena poslednja koreografija Don Kihot je iz godine) U Parizu, u Teatru [anzelize, u prisustvu predsednika Francuske, Ninet prikazuje svoje najpoznatije ostvarenje [ah-mat, na muziku Artura Blisa. Nakon Drugog svetskog rata, u znak priznanja velikoj Ninet de Valoa, Sadler s Wells Ballet postaje zvani~na trupa Royall Opera House, u Kovent Gardenu, ~ijoj prvoj gala predstavi Uspavane lepotice prisustvuje i britanski kraljevski par. Ninet dobija titulu Dame Britanskog carstva godine, a {est godina kasnije Sadler s Vic postaje Royal Ballet. Neumorna madam osniva jo{ jednu trupu u okviru Sadler s Wells Theater-a koju pripaja Royal Ballet-u, da bi imala jednu jaku ekipu od sto trideset igra~a. Promovi{e mlade koreografe kao {to su Kenet MakMilan i D`on Kranko. Godine anga`uje Rudolfa Nurejeva, koji je prebegao iz Sovjetskog Saveza i koji }e zajedno sa Margot Fontejn ~initi najslavniji baletski par toga vremena, a Royal Ballet dovesti do vrhunca. Ube ena da je zavr{ila svoju misiju, Dama Ninet de Valoa povla~i se godine. Ipak, do godine vodila je dve baletske {kole Royal Ballet-a (ni`u i vi{u {kolu). Tu damu, ro enu u XIX veku, majku engleskog baleta, publika je pri kraju njenog `ivota mogla da vidi dostojanstvenu do kraja, na televiziji ili kao obi~nog gledaoca u Kovent Gardenu.Priredila: priredila: Marijana Komljenovi} Orchestra ( - )

109 Nevena Miri} Paunica na{e baletske scene Se}anja Me u nama vi{e nema Nevene Miri}, solistkinje Baleta Narodnog pozori{ta u Beogradu. Mlada Nevena poha ala je Dr`avnu baletsku {kolu, kasnije Lujo Davi~o, u klasi Nine Kirsanove, od do godine. Na scenu Baleta stupila je jo{ kao mlada u~enica, izvode}i zajedno sa svojim drugaricama vrlo interesantan i nestandardan Vals nevesta u baletu Labudovo jezero, u koreografiji Nine Kirsanove. Razigrana svita devojaka predstavljala je koreografski okvir i pratnju Neveste Kosare Radivojevi} i Du{ana Trnini}a, Princa Benoa, a sa~injavale su je mlade Kirsanovine u~enice, ~ija su se imena potom nametnula kao osnovni stub jednog dobrog ansambla, solisti~kih deonica i prvih balerina: Ljiljana Doj~inovi}, Temira Pokorni, Radmila Teodorovi}, Marica Risti}, Du{ka Sifnios, Nevena Miri}. Bilo ih je {esnaest. Me u njima se Nevena izdvajala druga~ijim osobenostima. Krupnooka, dugog gipkog vrata, ponosnog dr`anja, po svim atributima se mogla smatrati egzoti~nom lepoticom. Otkada je godine bila anga`ovana u Narodnom pozori{tu, pa sve do kraja svoje profesionalne delatnosti i odlaska u penziju, tuma~ila je uloge isto~nja~kih i {panskih lepotica, i one koje su tra`ile ispoljavanje sna`nog karaktera ili `enstvene topline. Zulejka u Bah~isarajskoj fontani, Igra~ica u hanu u Ohridskoj legendi, Majka u baletu Apasionato, Mama Dora, vra~ara crnkinja u baletu Kraljica ostrva, Grofica Batilda u solistkinja u baletu Simfonijski triptihon i mnogobrojnim orijentalnim igrama u baletima i operama Labudovo jezero, Pepeljuga, Knez Igor, Travijata, Karmen, Samson i Dalila. Svoju naro~itost sa~uvala je tokom trajanja svoje celokupne scenske delatnosti. Po odlasku u penziju, kao baletska umetnica jedno vreme je bila {ef Baleta Pozori{ta na Terazijama, a onda smo je na`alost, izgubili iz vida. Pogodili su je prerani neprirodni gubici i nezale~ive rane, i sada, kada je nema, `ale}i za njom i saose}aju}i s njenom tugom i povla~enjem iz `ivotne borbe, ostaje nam da je se se}amo kao ponosne lepotice, paunice na{e baletske scene sa zami{ljenom krunom na glavi i da se trudimo da ukazujemo po~ast njenom udelu u istoriji beogradskog Baleta. Milica Jovanovi} Gorjana Marinkovi}-Glo aji} U maju godine tragi~no je okon~an `ivot Gorjane Marinkovi}-Glo aji}. Bila je uzorna ~lanica Baleta Narodnog pozori{ta u grupi solista tre}e kategorije, predvode}i ~esto i prvu liniju baletskog ansambla te ku}e. Gorjana je zavr{ila baletsku {kolu Lujo Davi~o u Beogradu godine, u klasi pedagoga Hele Buri}. Prvu sezonu nakon diplomiranja provela je u anga`manu u Baletu Makedonskog narodnog pozori{ta iz Skoplja, da bi nakon toga pre{la u beogradsko Narodno pozori{te. Igrala je u mnogim predstavama baletskog i operskog repertoara osamdesetih i devedesetih godina i u~estvovala na skoro svim turnejama beogradskog Baleta u zemlji i inostranstvu. Bila je u~esnik projekta Selu u pohode, igraju}i s grupom umetnika prigodne predstave, promovi{u}i tako svojim malim duetnim nastupima igru u najzaba~enijim mestima Srbije. Marija Jankovi} 107 Orchestra ( - ) 2001.

110 Se}anja Vukica \ilas Redakcija ~asopisa Orchestra izgubila je jo{ jednog iskrenog prijatelja i veoma pouzdanog saradnika. Vukica \ilas, knji`evni prevodilac, posle kratke i te{ke bolesti, preminula je 2. novembra godine u Beogradu, u pedeset ~etvrtoj godini `ivota. Na{a Vuc bila je neformalan ~ovek, ogromnog obrazovanja, sjajan prevodilac. Od prvog broja ~asopisa bila je na{ bliski saradnik i stru~njak za sve delikatne finese u tekstovima s engleskog govornog podru~ja i ne samo to. Kao pravi saveznik, prevodila je sa srpskog na engleski rezime svakog broja Orchestre, precizno i stru~no, zahvaljuju}i ~emu je na{ ~asopis mogao biti pro~itan {irom Evrope i sveta. Na svoj autenti~an, o{tar, a krajnje dobronameran na~in, ~esto nam je pomagala savetima tamo gde znanje engleskog jezika i nije bilo potrebno, ukazivala na gre{ke, `ele}i da tako unapredi i na{e li~no ali i profesionalno znanje i ume}e. Bili smo sigurni da s na{om baletskom dru`inom sara uje s puno li~nog zadovoljstva. Nikada nas nije odbila, pa ni tada kada nam je prevod bio potreban za prekju~e. Vukica je bila k}erka Mitre Mitrovi}, prvog ministra za prosvetu posle Drugog svetskog rata i Milovana \ilasa, kontroverzne, ali zna~ajne li~nosti iz istorije (velike) Jugoslavije. I u takvoj sudbinskoj podeli `ivotnih karata, Vukica je do kraja i uvek bila samo svoja. Od ovog broja na{ summary potpisa}e neko drugi, a mi }emo jo{ dugo, po navici, o~ekivati na tom mestu njeno ime. Minja Kati} [erban Leo Stipani~i} U Zagrebu je 28. oktobra godine, u {ezdeset prvoj godini, nakon du`e i te{ke bolesti umro Leo Stipani~i}, umetni~ki i programski direktor Baleta u Slovenskom narodnom gledali{~u u Ljubljani. Svoju du`nost uprkos te{koj bolesti obavljao je do poslednjeg dana. Ro en je u Senju, u Hrvatskoj. Nakon studija baleta kod Vi{nje Hrbut i Na e Herceg u {koli klasi~nog baleta u Zagrebu i u baletnom studiju zagreba~ke Komedije, karijeru baletnog plesa~a zapo~eo je godine u Hrvatskom narodnom kazali{tu u Zagrebu, da bi ve} idu}e godine bio ~lan Komedije. Godine ponovo se vra}a u Hrvatsko narodno kazali{te u Zagrebu, u kojem sa malim prekidima ostaje sve do godine. U to vreme ~esto sara uje sa Operom u Grazu, kazali{tem u Klagenfurtu, na proljetnim festivalima u Bregenzu i Salzburgu, kazali{tem u Esenu, Teatrom Comunale u Bologni, Teatru Fenice u Veneciji. Od do godine bio je direktor zagreba~kog Baleta, a od godine do po~etka radio je kao pomo}nik direktora. Njegova zasluga je da je u tom razdoblju uspeo dignuti umjetni~ku razinu baletnog ansambla, koji je tada bio jedan od najboljih u Hrvatskoj. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja. Godine i 1985, po prvi put Balet Hrvatskog narodnog kazali{ta odlazi na turneju po SAD. O izvanredno uspe{nom gostovanju svedo~e i brojne kritike. Organizirao je turneje po nekada{njem Sovjetskom Savezu, gde su gostovali sa [paremblekovim baletom Carmina Krle`iana u ukrajinskom nacionalnom pozori{tu Taras [ev~enko, u moskovskom Bolj{om teatru i lenjingradskom pozori{tu Kirov. Balet HNK je u njegovo vreme obi{ao gotovo celu Evropu. U vreme njegovog mandata bili su postavljani zna~ajni hrvatski nacionalni baleti. Primjerice Carmina Krle`iana, celove~ernji balet koreografa i re`isera Milka [parembleka i skladatelja Frane Para}a (djelo je nagra eno Vjesnikovom Nagradom Josip Slavenski), zatim Kraljevo koreografa i re`isera sada ve} pokojnog Draga Boldina i skladatelja Borisa Papandopula. Njegova prva zna~ajna uloga je u baletu Grand Hotel koreografa Borisa Pilata i skladatelja Borisa Papandopula. Slijede brojne uloge u klasi~nom, modernom i hrvatskom nacionalnom repertoaru kao {to su Razbojnik u ^udesnom mandarinu, jedan od tri Ivana u Trnoru`ici, Alan u La fille mal gardé, mlado`enja u \avolu u selu Plesao je i solisti~ke uloge u mjuziklima Kiss me Kate, ^ovjek iz Man~e, Can-can, King and I, Nino~ka Gostovao je u Francuskoj, Nema~koj, ^ehoslova~koj, [vajcarskoj, SAD, Rusiji, Holandiji Sura ivao je sa koreografima kao {to su F. Andret, P. van Dyke, D. Parli}, F. Flind, W. Orlikovski, R. Harrison, B. Pilat, M. [paremblek, P. P. Mlakar, N. Dixon, M. [tambuk, V. Dedovi}, I. Luka{ova, H. Spoerli Na poziv dr D. Ga{parovi}a, intendanta HNK Ivan Zajc na Rijeci godine preuzima du`nost direktora tog baleta. U vrijeme njegovog mandata obnovljena je Giselle i premijerno su se uprizorile predstave Pjesme i grijeh, La fille mal gardé, Kopelija, hrvatska praizvedba La Sylphide, ^etiri godi{nja doba i Karmen. Njegovom zaslugom rije~ki Balet je ostao u `ivotu, uprkos velikim pritiscima da se ukine. Uspjelo mu je da odr`i balet u istom sastavu i anga`ira izvrsne prvake Janu Kazancevu i Andreja Riabova. Bio je dugogodi{nji predsednik Hrvatskog dru{tva profesionalnih baletnih umjetnika. Umetni~ki i organizacijski savjet nekada{njeg jugoslovenskog baletskog takmi~enja godine u Novom Sadu dodelio mu je priznanje za najboljeg direktora Baleta u Jugoslaviji. Dobitnik je Ordena reda Danice Hrvatske sa likom Marka Maruli}a. Od januara ove godine, na preporuku slovenske baletne umjetnice Lidije Sotlar, direktor ljubljanske Opere i Baleta dr Borut Smrekar odlu~io se da mu povjeri vo enje ljubljanskog baleta na neodre eno vreme. U Ljubljani je bio primljen s odu{evljenjem. Od januara ove godine Balet je premijerno obnovio Labu e jezero i dva Dedovi}eva baleta. Njegovom zaslugom realizuje se ideja Lidije Sotlar da se u ljubljanskom Baletu postavi Spoerlijeva verzija La fille mal gardé (premijera je predvi ena za 1. decembar 2001). Na njegov predlog planirano je moderno ve~e u koreografiji Ismailiana Gagika, koji zadnje vreme s uspjehom radi u Hrvatskoj. Smrt je Lea Stipani~i}a spre~ila da ostvari svoje planove za o`ivljavanje ljubljanskog Baleta u vreme njegovog mandata. Breda Pretnar Orchestra ( - )

111 Atina Igra~ki teatar Pine Bau{ iz Vupertala predstavio se u julu na Atinskom festivalu 2001, kao prva igra~ka kompanija. Sledio je Nacionalni balet Gr~ke s baletom Rajmonda, a potom Balet Kirov s Labudovim jezerom. U septembru godine gostovali su New York City Ballet i Kompanija Elvina Ejlija. Atina U egzoti~noj atmosferi Veikik amfiteatra u Pireju, od 3. do 9. juna godine, odr`ano je internacionalno takmi~enje Hellas Dance Festival, manifestacija koja okuplja u~enike i profesore privatnih baletskih {kola iz celog sveta. Po prvi put organizovan u Gr~koj, festival je okupio oko sto u~esnika iz sedam zemalja, koji su bili podeljeni u starosne i stilske kategorije (klasi~an balet, moderna igra, folklor, demikarakterne igre i tap dance). Predstavnica Baletskog studija Orchestra iz Beograda Tijana Blagojevi} osvojila je tre}e mesto u kategoriji moderne igre (drugo mesto u kategoriji odraslih). Balbek Balet Pariske opere gostovao je u julu godine sa svojom predstavom Clavigo Rolana Petija na Internacionalnom festivalu u Balbeku (Liban). Beograd, maja 2002 Bela Palanka U Beloj Palanci, tradicionalno u junu, odr`ala se XVII Smotra mladih amatera Srbije koji se bave umetni~kom igrom. U organizaciji Centra za kulturu i SO Bela Palanka, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Srbije i uz pomo} Saveza amatera Srbije, predstavilo se 26 grupa iz 11 gradova, s preko 200 izvo a~a. Beograd Balet Narodnog pozori{ta u Beogradu, u toku sezone 2000/2001. gostovao je u Novom Sadu s Ohridskom legendom (kor. L. Pilipenko), u Budimpe{ti sa ^udesnim mandarinom (kor. D. Parli}, obnova D. Sifnios), u Sarajevu sa predstavama Ljubav ~arobnica, Kavez (kor. L. Pilipenko) i ^udesni mandarin, u Podgorici sa baletima Ljubav ~arobnica, tre}om slikom iz baleta Dama s kamelijama i Kavezom (kor. L. Pilipenko) i u Banja Luci s drugim ~inom iz baleta Labudovo jezero (kor. D. Parli}), Posve}enjem prole}a (D. Sajfert) i ~etvrtim ~inom iz Ohridske legende (kor. L. Pilipenko). Beograd Seminari savremene igre Internacionalni seminar savremene umetni~ke igre ERGstatus koji se bavi edukacijom i promocijom savremenog plesa i umetni~ke igre, kao i savremenog plesnog teatra u Jugoslaviji realizovao je u toku godine impozantan broj predavanja podeljenih u deset tematskih celina, pod nazivom Iskustvo umetni~ke igre. Seminar je imao za cilj da beogradskoj kulturnoj javnosti prezentuje oblike rada i umetnike koji su danas vode}i u svetu i da popularizuje savremenu igru koja se smatra jednom od najatraktivnijih formi scenskog izra`avanja u svetu danas. Predavanja su obuhvatala najpoznatija ostvarenja poznatih koreografa i inserte iz predstava savremene igra~ke scene Evrope i sveta. Seminar je u Studentskom kulturnom centru u Beogradu vodio Boris ^ak{iran. Duga je lista svetskih koreografa ~ija su dela u insertima bila prikazana. To su: Jiri Kylian, Mats Ek, Ohad Naharin, Pina Bau{, William Forsythe, Amir Kolban, Liat Dror i Nir Ben Gal, Jacek Luminski, Rami Beer, Christine Briunel, Lloyd Newson, Peter Greenway i Ben Craft, Boris ^ak{iran. 109 Orchestra ( - ) 2001.

112 Beograd Bogata produkcija ERGstatus-a ERGstatus plesni teatar je odigrao 19 predstava u Beogradu i Srbiji, ali i u Bosni i Hercegovini i na gostovanju u Italiji. Pored obnovljene predstave Vetar prolazi kroz mene (Wind Blows Through Me), izvedeno je i pet premijera: Cafe Intermezzo, Three Pools and a Frog, H.I.S.I. Project, Tri babe i dve `abe i Umetnost u kretanju (On-arts-movements) koja je kao plesna umetni~ka forma prvi put u istoriji prikazana na Oktobarskom salonu umetnosti u Beogradu. ERGstatus se predstavio i nekoliko puta na Dance Kult-u, ali i odr`ao {est vi{ednevnih radionica za savremeni ples i fizi~ki teatar; u okviru festivala i skupova u Jugoslaviji, Bosni i Hercegovini, i Italiji, pozivaju}i u goste i strane stru~njake i umetnike. Sredinom novembra godine ERGstatus je izveo novu celove~ernju premijeru u Beogradu, a zatim krenuo na turneju po Italiji u trajanju od dvadeset dana, sa gostovanjima i radionicama u Parmi, Kvarati i Napulju. Projekti i radionice iz ove bogate produkcije ERGstatus-a prikazani su na festivalu Infant u Novom Sadu, Belefu u Beogradu i Cinema Rex-u, na sceni Peti sprat u Narodnom pozori{tu, u Bitef teatru, na Festivalu autorske poetike u Mostaru, u Pan~evu, Aleksincu, Ni{u, Vr{cu i Ba~koj Palanci. Italijanska publika videla ih je u ^e~ini, Livornu i Kvarati. Beograd U okviru beogradskog letnjeg festivala Belef 2001, koji se odr`ao u junu i julu godine, u~estvovali su u zajedni~kom projektu grupa savremenog plesa ERGstatus iz Beograda i Dance Entropy Company iz SAD. Njihova prezentacija naslovljena je kao Homeland Inner Side Interaction Project. Beograd U Beton hala teatru, 12. decembra godine, u okviru svog godi{njeg projekta Antropolo{ka i pozori{na teritorija Balkana i njihovo pro`imanje odr`an je simpozijum o Magi Magazinovi}. U prepodnevnom delu simpozijuma izlagali su: Milica Jovanovi} Maga Magazinovi} i baletska umetnost u Evropi, Vera Obradovi}-Ljubinkovi} Kulturni prostor Mage Magazinovi}, Dragana Bukumirovi} Maga Magazinovi} kao inspiracija romana, Ivana Vuji} Balkan kao inspiracija Evrope vreme radoznalosti i prihvatanja i Tatjana Kori}anac Fond Mage Magazinovi} u Muzeju grada Beograda. U popodnevnom delu simpozijuma govorili su: Milica Zajcev Maga Magazinovi} kao pedagog, Dubravka \uri} Maga Magazinovi} i `ensko telo na sceni, Irina Suboti} Maga Magazinovi} i srpska moderna, Anja Su{a Modernost anga`ovane `ene u Srbiji, Jadranka An eli} Maga Magazinovi} i njen uticaj na alternativno pozori{te 90-ih kod nas i Zoran Rai~evi} Gerhard Gezeman `ivot i delo. Beograd Svetski dan igre, 29. april, obele`en je ove godine bogatim programom koji se odvijao tokom celog dana na svim scenama Narodnog pozori{ta u Beogradu. Tu celodnevnu proslavu otvorila je Baletska {kola Lujo Davi~o sa svojom predstavom [~elkun~ik (kor. V. Logunov) na velikoj sceni teatra. U popodnevnim ~asovima na maloj sceni Ra{a Plaovi} prikazani su inserti iz koreografija produkcije KPGT -a, koreografa mla e generacije Isidore Stani{i} i Bojane Mladenovi}, da bi nakon toga, na istoj sceni bile izvedene Osame (kor. I. Stani{i} i B. Mladenovi}). U ve~ernjem terminu, na velikoj sceni ansambl i solisti Baleta Narodnog pozori{ta izveli su drugi ~in iz baleta Labudovo jezero (kor. D. Parli}), tre}i ~in iz baleta Uspavana lepotica (kor. V. Logunov), drugu sliku iz baleta Dama s kamelijama (kor. L. Pilipenko) i tre}i ~in iz baleta Don Kihot (kor. V. Logunov). Za to vreme prvak Baleta i koreograf Aleksandar Izrailovski prikazivao je svoj autorski projekat Pra{}aju, u intimnom prostoru scene Ra{a Plaovi}. Uz poruku Milorada Mi{kovi}a, po~asnog predsednika Me unarodnog Saveta za igru, koja je pro~itana publici i igra~ima i tako bogato koncipiranu igra~ku ponudu, za trenutak smo bili deo velike porodice igra~a sveta. Orchestra ( - )

113 Beograd Baletski studio Madlenium iz Beograda prikazao je u Bitef teatru svoj novi koreografski komad Niti. Inspirisana biblijskom tematikom, na muziku Pitera Gejbrijela, koreograf Svetlana \urovi} imala je u grupi svojih mladih igra~a entuzijasta ne samo izvo a~e, ve} i saradnike na libretu, kostimima i sceni. Be~ Impulstanz, letnji festival savremene igre u Be~u objavio je listu koreografa koji su se predstavili od 11. jula do 12. avguta godine na toj poznatoj igra~koj manifestaciji. To su: Mari [uinar, Ko Murobu{i, Suzan Linke, Rejnhild Hofman, Ana Tereza de Kirsmejker, Matilda Monije, Ismail Ivo i Kofi Koko. Drezden Vladimir Derevjanko postavi}e svoju verziju baleta Don Kihot po Petipa i Goskom za Balet Drezdenske opere u kome je on umetni~ki direktor. Premijera je predvi ena za 16. decembar godine. Hag Beograd Dugogodi{nji saradnik na{eg lista, poznati autor scenske fotografije Sr- an Mihi} uprili~io je u maju godine samostalnu izlo`bu svojih baletskih fotografija u Narodnom pozori{tu u Beogradu. Desetogodi{nju produkciju Baleta Narodnog pozori{ta, fotografijama solidne estetske i tehni~ke vrednosti, Mihi} je prezentirao beogradskoj publici postavkom visokog kvaliteta. Ovaj mladi umetnik, ina~e igra~ Narodnog pozori{ta, autor je stalnih izlo`bi u baletskim {kolama Beograda i Novog Sada, saradnik Orchestre, Festivala koreografskih minijatura, autor fotografija u mnogim dnevnim i nedeljnim novinama u zemlji i inostranstvu. Mihi} je godine izlagao svoje radove na izlo`bi pozori{ne fotografije u Srpskom narodnom pozori{tu u Novom Sadu u okviru Sterijinog pozorja i godine na III Bijenalu scenskog dizajna u Muzeju primenjenih umetnosti u Beogradu. Autor je fotografija koje se redovno nalaze na programima ku}e u kojoj radi. Beograd Izdava~ka ku}a Paidea, u svojoj biblioteci Prizma izdala je biografsku knjigu Ja, Maja Plisecka u prevodu s ruskog jezika Zagorke Ze~evi}. To neobi~no zanimljivo ispovedno {tivo slavne ruske balerine, bi}e, verujemo, primamljiva literatura za umetnike i ~itaoce koji je po{tuju i pamte kao veliku umetnicu. U~estvovali su: Nederlands Dans Theater I, II, III Pilobolus Dance Theatre Danza Contemporånea de Cuba Guangdong Modern Dance Company Introdans Twyla Tharp Dance Ballet Gulbenkian / Galili Dance DNA Dance Theatre / Vuyani Dance Theatre Project Concert in D (a Djazzex production) Tracey Human / Uri Ivgi Ballet Theatre Afrikan Dylan Newcomb Modern Dance Turkey Gopf Stamina C.C.A. Jir`i Kilijan / Megumi Nakamura Dance Festival Elshout / Händeler Mixed Bill: GOING PLACES! Arnica Elsendoorn Project Conny Janssen Danst / 010 B Boyz Rennie Harris PureMovement Meryl Tankard / Nederlands Dans Theater III Shusaku Takeuchi Regina van Berkel / Bill Seaman Beograd Na 35. Bitefu (Beogradskom internacionalnom teatarskom festivalu) gostovale su tri igra~ke grupe (uslovno re~eno). Festival je otvorila kompanija Les Ballets C. de la B. komadom plesno-teatarskog `anra Rien de Rien koreografa Sidia Larbia [erkauia, na sceni Narodnog pozori{ta. Nakon dva - tri dana, na sceni Ateljea 212, singapurska igra~ka grupa EcNad Project Ltd. prikazala je dve svoje predstave: Plutaju}e ogledalo i A the Bird, obe u koreografiji Lim ^in Huata, dok je na Adi Ciganliji Theater Titanick iz Minstera (Nema~ka) odigrala svoj grandiozni spektakl Insekt u re- van Tejl. Kan Monika Ludijer, ~uvena zvezda Baleta Pariske opere, u septembru godine stupila je na mesto umetni~kog direktora i pedagoga Visoke {kole igre Rozele Hajtauer, u Kanu. Ve} u poodmaklim godinama i lo{eg zdravlja, Hajtauerova je poverila rukovodstvo svoje {kole poznatoj umetnici koja }e formirati harmoni~nu i koherentnu ekipu saradnika. Ona ne obe}ava revoluciju, ve} reorganizaciju u duhu Rozelinog koncepta. Sledi}emo multidisciplinarnost, praktikovati politiku otvaranja prema drugim internacionalnim {kolama, pre svega u smislu razmene profesora, izjavila je Monika Ludijer. Ina~e, sledi i selidba na novu lokaciju, krajem godine. Na povr{ini od dva hektara u novoj {koli bi}e osam sala, od kojih dve od 220 m 2 i dve od po 150 m 2, auditorijum od 500 mesta i internat za 85 u~enika. 111 Orchestra ( - ) 2001.

114 Lion Ku}a igre (La maison de la Danse) u Lionu planirala je bogat repertoar za sezonu 2001/2002. Otvori}e je igra~ka kompanija Ba~eva. Slede CCN iz Nanta, Theatri del Vento, Karolin Karlson i Pariski atelje, Tri{a Braun, Aterbaleto, Danijel Larije i CCN iz Tura, Robin Orlin, Lin igra~ki teatar s Lin ^i ^enom, Balet Trokadero iz Monte Karla, Grupa Tvajle Tarp, Kompanija Kafig, Denis Plasar, Flamenko trupa Andreasa Marina, Metju Born sa svojom Karmen, Marion Levi, Balet Lorene, Karin Saporta, Mi{el Noare, Lorin, An- elin Preljocaj s Posve}enjem prole}a, Katrin Barbesu i Nacionalni konzervatorijum iz Liona. Manila Manila Balet osnovan je januara godine, i od tada je ostvario preko dve stotine spektakala kojima je odu{evio mnoge znalce svetskih umetni~kih centara. Na repertoaru te mlade trupe je izbor svetske baletske klasike (Labudovo jezero, Krcko Ora{~i}, Don Kihot, Korsar, Petru{ka), kao i baleti na muziku Verdija, Bitlsa i Ger{vina. Zvezde filipinskog klasi~nog baleta su Erik V. Kruz (igra~ i koreograf) ~ije je ime vi{e od trideset godina neodvojivo od samog pojma filipinske igre. Liza Makuha, najpoznatiji beli i crni labud i Osnas Badroso, nezamenljivi su nosioci glavnih rola klasi~nog repertoara. Marsej Grupa od ~etrdeset igra~a Nacionalnog baleta Marseja, kao i osoblje iz tehnike i administracije, uputilo je krajem pro{le sezone (jun godine) pismo gradona~elniku Marseja i ministru kulture u kome je iskazala svoje nezadovoljstvo metodama rukovo enja direktorke Mari-Klod Pjetragale. Svoju odbranu Pjetragala je izlo`ila u jednom velikom ~lanku u listu Figaro. Pan~evo U dvorani Kulturnog centra u Pan~evu, 4. i 5. juna godine, Osnovna baletska {kola Dimitrije Parli} organizovala je Dane baleta u okviru kojih su prikazani Ve~e malih balerina i u~enika narodne igre i Ve~e klasi~nog baleta. Pariz Na svom tradicionalnom godi{njem koncertu u Palais Garnier Baletska {kola Pariske opere predstavila se baletom Kopelija u verziji Albera Avlina i postavci Pjera Lakota, i Nojmajerovom koreografijom Youdering. Kopelija je bila dug igra~koj tradiciji, a Youdering moderni komad pun humora, senzibiliteta i mladala~kog poleta. Pariz Francuska ume da oda du`no po{tovanje svojim velikim igra~kim imenima. Ove godine Legiju ~asti dodelila je igra~ima i Babileu, Patrisu Baru i Izabeli Geren. Pariz Be`arov balet iz Lozane gostovao je u septembru i oktobru godine u Kongresnoj dvorani u Parizu. Na programu su bile predstave: Posve}enje prole}a, Bolero, Simfonija za jednog ~oveka i Svetlost. Pariz U Théâtre da la Ville u Parizu, pozornici modernih strujanja u igri, Pina Bau{ predstavila je u junu godine svoju novu kreaciju Wiesenland (Zelena zemlja). Projekat je nastao u Budimpe{ti i inspirisan je mitom o mo}i vode. Dunav, izvori, turske i romanske banje motiv su koji se provla~i tokom predstave. Bit same predstave je problem ljudske komunikacije u grupi. Sankt Peterburg Kompanija Borisa Ejfmana ima}e na prole}e godine desetodnevnu turneju po SAD, koju }e zavr{iti u Njujorku. Ejfmanovu novu predstavu Gospodin Molijer i Don Huan vide}e i francuska publika u oktobru godine, a pariska u januaru godine. Santjago Koreograf \i i Kaciuleanu postao je umetni~ki direktor Nacionalnog baleta ^ilea u Santjagu. On }e pokrenuti nov repertoar trupe i postaviti nekoliko svojih koreografija. Orchestra ( - )

115 Sidnej Danilo Radojevi} postao je novi pomo}nik umetni~kog direktora Australijskog baleta uprkos ponudi za anga`man koja mu je pristigla iz Kraljevskog baleta u Londonu. Radojevi} je svoju karijeru zapo~eo u Australiji, nastavio je uspe{- no u inostranstvu, da bi se godine ponovo vratio u Australijski balet kao baletmajstor. Danilo Radojevi} je dobitnik Zlatne medalje na takmi~enju u Moskvi godine, nakon ~ega je nastupao sa ABT u Njujorku. U toj renomiranoj kompaniji igrao je, izme u ostalog i solo partiju u Push comes to Shove Tvajle Tarp, koja je bila kreirana za Mihaila Bari{njikova. U svojoj bogatoj karijeri sara ivao je s Entoni Tjudorom, Balan{inom, Bari{njikovim i Natalijom Makarovom. Sin je Nemice i Srbina. Solun U okviru Balkanskog festivala igre mlade izra`ajnosti, u gradskom pozori{tu Melina Merkuri u Solunu odr`ali su se 21. i 22. aprila godine Dani izra- `ajnosti i kreativnosti. Bio je to dvodnevni susret mladih umetnika zemalja Balkana na kome su se predstavile baletske {kole iz Gr~ke, Turske, Makedonije, Srbije, Rumunije, Albanije i Bugarske. Baletsku {kolu Lujo Davi~o iz Beograda predstavile Bojana i \or evi} Ana klasi~nim varijacijama iz baleta Uspavana lepotica, Don Kihot, Korsar Sofija Na gala koncertu nagra enih igra~a Desetog nacionalnog skupa mladih baletskih umetnika Anastas Petrov, koji se odr`ao u junu godine u Sofiji, svojim nastupom skup su pozdravili mladi igra~i balkanskih zemalja Gr~ke, Turske i Jugoslavije. Na{u zemlju predstavljale su u~enice Baletske {kole Lujo Davi~o iz Beograda, i Ana \or evi} iz klase pedagoga Zinete Musi}-Atanackovi}, varijacijama iz baleta Uspavana lepotica, Korsar, Don Kihot Njihov nastup ocenjen je visokim ocenama baletskih krugova, kritike i publike koja je nastup na{ih u~enica komentarisala s ushi}enjem. Fondacija Anastas Petrov je uputila Baletskoj {koli Lujo Davi~o ~estitke i zahvalnost za u~e{}e na tom va`nom baletskom doga aju i pozvala mlade umetnice na dvadeseto Internacionalno baletsko takmi~enje narednog leta godine, u Varni. Urbin Ve} deset godina u italijanskom renesansnom gradu Urbinu organizuje se letnja {kola moderne igre, prvenstveno namenjena studentima iz Amerike, u vidu oversees summer programa. U~e{}e u ovom projektu donosi studentima i odre eni broj bodova koji ubrzava njihovo {kolovanje i pru`a mogu}- nost da se ranije stupi u neku od ameri~kih trupa ili kompanija. Ceo projekat vodi g a Lin Bar (Lynn Barr), nekada{nja solistkinja New York City Baleta i Paul Sansardo Dance Company. Njenu igra~ku biografiju formirali su umetnici kao {to su Ana Sokolov, Vera Nem~inova, Peter Nel, Elvin Ejli, Mat Matoks i drugi. Da bi se opstalo na njujor{koj igra~koj sceni nekada je bilo potrebno mnogo znanja i edukacije, {to potvr uje primer ove fascinantne `ene. Bave}i se mnogo godina modernom igrom g a Bar obogatila je svojim li~nim pe~atom bazne tehnike koje predaje, a to su Grejam, Horton i Pilates. Studiozan tronedeljni rad rezultirao je i celove~ernjim programom na glavnom trgu u Urbinu. Zagreb Sve~anim izvo enjem baleta Labudovo jezero 28. novembra godine u zagreba~kom Hrvatskom narodnom kazali{tu obele`ena je 125. godi{njica profesionalnog delovanja Baleta u Hrvatskoj. Uo~i predstave otvorena je izlo`ba fotografija iz istorije Baleta HNK. U teku}oj baletskoj sezoni, posve}enoj u celini tom velikom jubileju, obele`i}e se Svetski dan igre, bi}e izdata Istorija hrvatskog baleta, a na sceni HNK izve{}e se bogati repertoar, koji }e kulminirati baletom Bajadera u maju godine. U Zagrebu }e gostovati baletski ansambli iz Rijeke i Splita, kao i savremene igra~ke grupe. Direktorka Baleta Almira Osmanovi} napominje da se kriza u zemlji odra`ava i na baletsku profesiju, ali je po njenim re~ima najbitnije da ansambl Baleta HNK odr`i kvalitet i disciplinu poku{avaju}i da ide u korak sa svetom. Za datum koji obele`ava po~etak rada organizovane profesionalne baletske umetnosti u Zagrebu uzima se praizvedba najizvo enije hrvatske opere Nikola [ubi} Zrinski 4. novembar godine, kada se prvi put publici koreografskim umecima predstavio i baletski ansambl HNK. Novost je i to da }e, ako finansijske mogu}nosti to dozvole, ansambl Baleta HNK u toku sve~ane sezone gostovati u Izraelu i Turskoj. CL. Philippe Wiesenland, kor. Pina Bauã 113 Orchestra ( - ) 2001.

116 O~ima medicinskog stru~njaka 1. metatarzalne kosti 2. kalkaneus 3. ahilova tetiva 4. navikularna kost 5. metatarzalni zglob 6. palac 1. gornji skoåni zglob 2. donji skoåni zglob 3. fibula 4. tibia 5. kalkaneus Stopalo- remek delo prirode Nakon evolutivnog uspravljanja ~oveka i odvajanja gornjih ekstremiteta od tla radi adaptacije na slo`ene pokrete, do{lo je i do prilago avanja stopala novoj funkciji. Ve}e optere}enje (otprilike dvostruko) uslovilo je potpunu promenu biomehani~kih karakteristika stopala, ali i drugih telesnih segmenata. Dve opre~ne osobine, ~vrstina i elasti~nost, razvijale su se uporedo, tako da je s biomehani~kog stanovi{ta stopalo dovedeno do savr{enstva. Priroda je svojim evolutivnim procesom stvorila dovoljno ~vrsto stopalo koje je spremno da aparatu za kretanje pru`i stabilan oslonac. Ono je istovremeno i dovoljno elasti~no da amortizuje pritiske, kada se oni pove}avaju (npr. prilikom doskoka), odnosno da sa svojim elasti~nim silama u~estvuje u odupiranju (npr. prilikom odraza), kada se ti pritisci smanjuju. Od trenutka kada je Marija Taljoni po~ela da igra sur les pointes (na prstima) po~ela je nova evolutivna epoha za igra~ko stopalo. ^vrstina i elasti~nost kao najbitnije osobine stopala nisu bile zadovoljavaju}e, jer ono sada dobija produ`etak u vidu {pic patike. Sa 26 kostiju, 33 zgloba i mre`om od preko 100 tetiva, mi{i}a i ligamenata, bogato pro`eto nervima i krvnim sudovima, stopalo predstavlja remek-delo prirode. Retko je, me utim, igra~ko stopalo koje je sa~uvalo normalne biomehani~ke osobine i ostalo bez deformiteta. Biomehani~ke** adaptacije stopala u baletu Gra a i funkcija tela ~oveka neizbe`no su pod uticajem zakona mehanike (biomehanike), bez obzira na individualne karakteristike ljudi. Pokreti kroz koje igra~ svakodnevno ve`ba svoje telo su specifi~ni u odnosu na pokrete iz svakodnevnog `ivota. Zbog toga nije te{ko u grupi ljudi prepoznati igra~a po karakteristi~nom dr`anju i hodu. S obzirom da je balet vi{e od sporta, ali da je po energetskoj potro{nji u rangu ve}ine vrhunskih sportova, telo igra~a se neizbe`no prilago ava i menja, kako bi se minimum energije potro{io prilikom te{kih svakodnevnih napora. Sko~ni zglob U osnovi, prilago en je za kretanje napred-nazad, tj. savijanje-opru`anje. Ti pokreti se uglavnom vr{e u gornjem sko~nom zglobu. Pokreti u donjem sko~nom zglobu su dosta ograni~eni i kompenzuju se pokretima u zglobu kuka, a delimi~no i u zglobu kolena (ukoliko je koleno polusavijeno). To je zbog toga {to bi ve}a pokretljivost u donjem sko~nom zglobu uslovila manju ~vrstinu, a samim tim i ve}u mogu}nost za povre ivanje zgloba. Prilikom propinjanja na poluprste, pokreti se uglavnom vr{e u sko~nom zglobu i metatarzofalagealnim zglobovima. Za propinjanje na prste neophodno je jako stopalo, jer balerina mora preko poluprsta da se, snagom fleksora prstiju (mi{i}i koji savijaju prste), popne na vrh patike. U suprotnom, balerina ne mo`e da pro e kroz sve te ta~ke (celo stopalo poluprst vrh patike) ve} napre`e celo telo kako bi nasko~ila na vrh patike. Orchestra ( - )

117 Struåni tekst Tijane Blagojeviñ Hamstring Stretch objavio je ameriåki åasopis Dance Spirit u novembru godine Takva igra izgleda nespretno, a poza i ravnote`a koju igra~ica mo`e da zauzme nakon skoka na vrh patike je nestabilna i lako se gubi. ^ak i pri br`im pozama i propinjanjem na vrh patike balerina prolazi kroz sve tri ta~ke, ali to ~ini veoma spretno, tako da gledalac ima utisak lako}e i lepr{avosti. Prilikom igre na vrhovima prstiju postoji i direktno preno{enje te`ine tela na vrh prsta (piqué), prilikom ~ega je cela noga ispru`ena, a igra~ica samo stane na vrh patike. Svodovi stopala Kod stopala se po obliku i funkciji razlikuju dva svoda, uzdu`ni i popre~ni. Uzdu`ni svod se sastoji iz dva luka spolja{njeg i unutra{njeg. Spolja{nji luk je ~vr{}i i ni`i, a unutra{nji luk je elasti~niji i vi{i. Prema tim osobinama je odre ena njihova funkcija. Spolja{njji slu`i kao oslonac, a unutra{nji ima funkciju amortizacije. Uzdu`ni svod odr`ava celu te`inu tela i veoma je bitno da veze koje ulaze u sastav sistema tog svoda nisu previ{e rastegnute jer se tada biomehani~ki odnosi u zglobu menjaju. Promene na svodovima stopala u baletu su naj~e{}e uzrokovane nedovoljnom otvoreno{}u kukova, ili slabim vezama stopala. U toj ~injenici je osnova preventive ve}ine povreda u baletu, jer pogre{nom distribucijom (rasporedom) te`ine tela na zglobove donjih ekstremiteta dolazi i do nepravilnog optere}enja zglobnih povr{ina, izmenjenih mehani~kih odnosa u zglobu, pa zbog toga i br`eg propadanja zglobne hrskavice. Ako se na to ne obrati dovoljno pa`nje od po~etka {kolovanja baletskog igra~a, sigurno }e, pre ili kasnije, do}i do razli~itog stepena promena u zglobovima donjih ekstremiteta (bilo u kuku, kolenu ili stopalu). Raspored pritiska stopala na tlo Prilikom le`ernog stoje}eg stava, ve}i deo celokupnog pritiska je na petnoj kosti, a manji na prednjem delu stopala. Taj odnos je promenljiv u toku kretanja. Prilikom stajanja na poluprstima povr{ina oslonca se smanjuje i prenosi na prednji deo stopala i prste. Najve}i pritisak je na drugoj i tre}oj glavici metatarzalnih kostiju. Kada igra~ica stoji na vrhovima prstiju, pritisak se prenosi preko prstiju na boks patike i na sam vrh patike. Smanjenje povr{ine oslonca dovodi do nestabilnije ravnote`e, pa je potrebno ve}e anga`ovanje mi{i}a da bi se poza na prstima zadr`ala. Akutne povrede i deformiteti Promene na stopalima igra~a su (naj~e{}e) dugotrajni procesi deformiteti. Akutne povrede, me utim nastaju naglo, u trenutku nepa`nje, premora, slabije koncentracije, pogotovo ako stopalo u toku {kolovanja nije dobro izgra eno i dovoljno ~vrsto. 1. Pro{ireno stopalo (splay foot) je zbog velike u~estalosti skoro normalna pojava kod igra~a. Dva glavna uzroka su relevé poza (poza na poluprstima) i skokovi. Prilikom poze na poluprstima, oslonac se smanjuje, ligamenti i mi{i}i izme u metatarzalnih kostiju slabe i prednji deo stopala se {iri. Pojavu tog deformita tako e uzrokuje nepravilan doskok, ukoliko se pete ne spu{taju pa se skok zavr{ava na prednjem delu stopala. Tre}i uzrok, koji je veoma te{ko ukloniti je ve`banje na tvrdom podu. Bilo da je od cementa ili drveta pod mora da ima dva sloja tako da mo`e da pru`i amortizaciju prilikom skoka. 2. Spu{teno stopalo (ravno stopalo, pes planus) je uslovljeno lo{om predispozicijom igra~a na koju se kasnije nadove`e i lo{a tehnika. Prilikom selekcije nije bitno da dete poseduje samo dobru spolja{nju rotaciju u kukovima, ili uvu~ena kolena i podignute svodove bez dovoljne otvorenosti u kukovima. Bitno je da su sva tri uslova ispunjena. Ravna stopala nastaju 115 Orchestra ( - ) 2001.

Kartlegging av leseferdighet Trinn 2 og 3 på bosnisk

Kartlegging av leseferdighet Trinn 2 og 3 på bosnisk Lærerveiledning Bosnisk, 2. og 3. trinn Lærerveiledning Kartlegging av leseferdighet Trinn 2 og 3 på bosnisk Priručnik za učitelje Ispitivanje sposobnosti čitanja 2. i 3. razred na bosanskom jeziku 2013

Detaljer

1 REALNE FUNKCIJE REALNE VARIJABLE

1 REALNE FUNKCIJE REALNE VARIJABLE REALNE FUNKCIJE REALNE VARIJABLE. Neka je f() = ln 4e 3 e. Odredite a) f b) D(f) i R(f) c) Odredite min f, inf f, ma f, sup f. 2. Odredite prirodnu domenu funkcije f() = ln (3e e 3 ) + 5 log 5 +3 + ( cos

Detaljer

Neko kao ti. Sara Desen. Prevela Sandra Nešović

Neko kao ti. Sara Desen. Prevela Sandra Nešović Neko kao ti Sara Desen Prevela Sandra Nešović 4 5 Naslov originala Sa rah Des sen So me o ne Li ke You Copyright Sarah Dessen, 1998 All rights reserved including the right of reproduction in whole or in

Detaljer

Izmena i dopuna konkursne dokumentacije

Izmena i dopuna konkursne dokumentacije SPECIJALNA BOLNICA ZA LEČENјE I REHABILITACIJU 36210 Vrnjačka Banja, Bul. Srpskih ratnika br. 18 Telefon i telefaks: 036/515-514-5 Broj: 01-3114/4 Datum: 25.07.2017.godine Izmena i dopuna konkursne dokumentacije

Detaljer

SV. VLADIKA NIKOLAJ O OPTIMIZMU

SV. VLADIKA NIKOLAJ O OPTIMIZMU SV. VLADIKA NIKOLAJ O OPTIMIZMU MANASTIR RUKUMIJA 2008 Blagoslov Sv. Nikolaja Srbskog Preuzeto: Sabrana dela vl. Nikolaj Minhen 1978 Izdaje manastir Rukumija 2008 2 BESEDA O OPTIMIZMU Posve}eno onima koji

Detaljer

1 - Prvi deo upitnika

1 - Prvi deo upitnika Copyright! All rights reserved www.anestesi.no 2010- Serbo-Kroatisk side 1 av 6 Serbia Kroatia osnia Språk: Serbo-Kroatisk Oversatt av: Ivan uljovcic to: Juni 2010 1 - Prvi deo upitnika Del 1 Spørreskjema:

Detaljer

Projekat EUROWEB+ Ovo je program namenjem isključivo razmeni, a ne celokupnim studijama.

Projekat EUROWEB+ Ovo je program namenjem isključivo razmeni, a ne celokupnim studijama. Projekat EUROWEB+ 1. Otvoren je Konkurs za novi program mobilnosti studenata i osoblja na Univerzitetu u Nišu EUROWEB+ Konkurs je otvoren do 15.02.2015. 2. Ko može da se prijavi? Ovim programom biće omogućen

Detaljer

Innhold. Ka pit tel 1 Inn led ning Barn og sam funn Bo kas opp byg ning... 13

Innhold. Ka pit tel 1 Inn led ning Barn og sam funn Bo kas opp byg ning... 13 Innhold Ka pit tel 1 Inn led ning... 11 Barn og sam funn... 11 Bo kas opp byg ning... 13 Ka pit tel 2 So sia li se rings pro ses sen... 15 For hol det mel lom sam funn, kul tur og so sia li se ring...

Detaljer

Eksamen FSP5822/PSP5514 Bosnisk nivå II Elevar og privatistar / Elever og privatister. Nynorsk/Bokmål

Eksamen FSP5822/PSP5514 Bosnisk nivå II Elevar og privatistar / Elever og privatister.  Nynorsk/Bokmål Eksamen 20.11.13 FSP5822/PSP5514 Bosnisk nivå II Elevar og privatistar / Elever og privatister Nynorsk/Bokmål Oppgåve 1 Skriv ein kort tekst på 4 5 setningar der du svarer på spørsmåla nedanfor. Skriv

Detaljer

Topografske karte. Dr. sc. Aleksandar Toskić, izv. prof.

Topografske karte. Dr. sc. Aleksandar Toskić, izv. prof. Topografske karte Dr. sc. Aleksandar Toskić, izv. prof. Topografske karte u RH Izradba topografskih karata srednjih i sitnijih mjerila bila je prije osamostaljenja Republike Hrvatske u nadležnosti saveznih

Detaljer

Programiranje 1 grupno spremanje (zadaci) datoteke

Programiranje 1 grupno spremanje (zadaci) datoteke Programiranje 1 grupno spremanje (zadaci) datoteke Tipovi datoteka Datoteke se mogu podeliti na binarne i tekstualne. Iako su na prvi pogled ova dva tipa veoma slična oni se suštinski razlikuju. Binarne

Detaljer

CRKVA Izrael NACIJE, sekte..

CRKVA Izrael NACIJE, sekte.. CRKVA Izrael NACIJE, sekte.. autor: Jan Pavla Demiter @ivimo u danima o kojima je veliki u~itelj, Gospod Isus Hrist govorio. Proro~anstvo I nagove{taj ovih zbivanja, sve to je zabele`eno u spisima Jevan

Detaljer

VERTIKALNA POLARIZACIJA

VERTIKALNA POLARIZACIJA VERTIKALNA POLARIZACIJA Driver 433 MHz Driver 145 MHz AKTIVNI ELEMENTI U JEDNOJ RAVNI Aluminijumska zica precnika 4mm(obelezena crnom bojom)savija se u U oblik,zatim provuce kroz letvicu 20 x 20x600mm(obelezenu

Detaljer

Neprekidne funkcije nestandardni pristup

Neprekidne funkcije nestandardni pristup nestandardni pristup Predavanje u sklopu Teorije, metodike i povijesti infinitezimalnih računa fniksic@gmail.com PMF Matematički odsjek Sveučilište u Zagrebu 10. veljače 2011. Ciljevi predavanja Ciljevi

Detaljer

BAŠTENSKI PROGRAM. SMM RODA COMPANY d.o.o.

BAŠTENSKI PROGRAM. SMM RODA COMPANY d.o.o. SMM RODA COMPANY d.o.o. BAŠTENSKI PROGRAM Proizvodnja creva obuhvata širok asortian proizvoda od plastike sa prieno u poljoprivredi / hortikulturi. Visok kvalitet creva po veoa konkurentni cenaa nas čini

Detaljer

ALUMINIJSKE VODILICE ZA ODJELJIVANJE PROSTORA

ALUMINIJSKE VODILICE ZA ODJELJIVANJE PROSTORA ALUMINIJSKE VODILICE ZA ODJELJIVANJE PROSTORA ALU. VODILICE ZA ODJELJIVANJE PROSTORA AV 04.01-04.10...jer o tome mnogo ovisi... S C H W O L L E R - L U Č I Ć AL 400 AV 04.01 minijska vodilica za odjeljivanje

Detaljer

Čujte naše glasove: Građani prije svega!

Čujte naše glasove: Građani prije svega! Čujte naše glasove: Građani prije svega! Europska konferencija samozastupnika 4. - 6.10.2013., Zagreb, Hrvatska Hotel Dubrovnik, Ljudevita Gaja 1, PP 246, 10000 Zagreb Program konferencije Uz podršku:

Detaljer

8 ØKONOMISTYRING FOR LØM-FAGENE

8 ØKONOMISTYRING FOR LØM-FAGENE Innhold Ka pit tel 1 Etablering, drift og avvikling av virksomhet...................... 13 1.1 Ut meis ling av for ret nings ide en i en for ret nings plan................13 1.2 Valg mel lom en kelt per

Detaljer

викенд Колико можеш да зарадиш УБИЦА ЏИНОВА EKSKLUZIVNA ISPOVEST NA[EG NAJBOQEG TENISERA AMERI^KOM MAGAZINU VOG И ПАРКИЋ И ЕВРОПА

викенд Колико можеш да зарадиш УБИЦА ЏИНОВА EKSKLUZIVNA ISPOVEST NA[EG NAJBOQEG TENISERA AMERI^KOM MAGAZINU VOG И ПАРКИЋ И ЕВРОПА викенд Субота, 12. април 2008. Број 3. > НАГРАДНА МЕГА ЕНИГМАТИКА КАКО ИЗГЛЕДА СРПСКА КУЋА Стр. 12. Стр. 15. BEOGRADSKI SINDIKAT И ПАРКИЋ И ЕВРОПА EKSKLUZIVNA ISPOVEST NA[EG NAJBOQEG TENISERA AMERI^KOM

Detaljer

S A D R Z A J U V O D UVOD. 01. Problem greha. 02. Bozja spasonosna ljubav. 03. Definicija jevandjelja. 04. Hristos nasa Zamena

S A D R Z A J U V O D UVOD. 01. Problem greha. 02. Bozja spasonosna ljubav. 03. Definicija jevandjelja. 04. Hristos nasa Zamena 1 2 S A D R Z A J UVOD 01. Problem greha 02. Bozja spasonosna ljubav 03. Definicija jevandjelja 04. Hristos nasa Zamena 05. Dva Adama: Rimljanima 5 06. Dva Adama: 1. Korincanima 15 07. Krst i velika borba

Detaljer

SETNINGER OG SETNINGSLEDD REČENICE I DELOVI REČENICE

SETNINGER OG SETNINGSLEDD REČENICE I DELOVI REČENICE Kragujevac, 2003. SETNINGER OG SETNINGSLEDD REČENICE I DELOVI REČENICE 1. Helsetninger - samostalne (nezavisne) rečenice Jens sover. Jens spava. Samostalna rečenica je nezavisna rečenica koja ima smisao.

Detaljer

Innledning...16 Kapitlene Ano ny mi tet... 18

Innledning...16 Kapitlene Ano ny mi tet... 18 Innhold Innledning...16 Kapitlene... 17 Ano ny mi tet... 18 Del I Innledning til mentoring KapIttel 1 Introduksjon til mentoring...20 Bak grunn...20 Be gre pe ne...22 Sponsorship og ut vik len de mentoring...23

Detaljer

Za sinagogu sam vezan muzikom

Za sinagogu sam vezan muzikom jevrejski Godina XVIII (LV) Broj 3 Beograd MART 2009. ADAR / NISAN 5769. SVET: Vatikanska banka oprala novac otet Srbima, Jevrejima i Romima INTERVJU, STEFAN SABLI]: Za sinagogu sam vezan muzikom strana

Detaljer

Породица спала на трочлану

Породица спала на трочлану Недељне новине Крагујевачке у сарадњи са Издавачким кућама Вулкан издаваштво и Лагуна награђују 2 Х2 КЊИГЕ НА ПОКЛОН стр. 21. ISSN 1821-1550 Година V, Број 200 Излазе четвртком Цена 70 дин. www.kragujevacke.rs

Detaljer

\OR\E VUKMIROVI] PANONSKI BOMBARDERI NOVI SAD, 2006.

\OR\E VUKMIROVI] PANONSKI BOMBARDERI NOVI SAD, 2006. \OR\E VUKMIROVI] PANONSKI BOMBARDERI NOVI SAD, 2006. Izdava~: Bokserski savez Vojvodine - Kamp olimpijskih bokserskih nada Za izdava~a: Dr Du{an Mayi} Dizajn i priprema za {tampu: Kreator, Novi Sad [tampa:

Detaljer

1 Forutsetninger og rammebetingelser for fleksible organisasjonsformer

1 Forutsetninger og rammebetingelser for fleksible organisasjonsformer Innhold Del 1 Forutsetninger og betingelser............................. 15 1 Forutsetninger og rammebetingelser for fleksible organisasjonsformer Rune Assmann og Tore Hil le stad............................

Detaljer

BANATSKO NOVO SELO I VREMENA PRO[LA (5)

BANATSKO NOVO SELO I VREMENA PRO[LA (5) BANATSKO NOVO SELO I VREMENA PRO[LA (5) Prilog za Istoriju Banatskog Novog Sela prire iva~ Sini{a Koji} BIBLIOTEKA: NOVA OSE]AJNOST Kwiga broj 9 BANATSKO NOVO SELO I VREMENA PRO[LA (5) Urednik i prire

Detaljer

TERMINSKI PLAN RADNO VREME VOJVOĐANSKE BANKE ZA PRIJEM I IZVRŠENJE NALOGA PLATNOG PROMETA

TERMINSKI PLAN RADNO VREME VOJVOĐANSKE BANKE ZA PRIJEM I IZVRŠENJE NALOGA PLATNOG PROMETA 1. DOMAĆE PLATNE TRANSAKCIJE U DINARIMA (Ne obuhvataju transakcije plaćanja, naplate i prenosa u dinarima izmeďu rezidenata i nerezidenata, koje se izvršavaju u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju

Detaljer

Ord og begreper. Norsk Morsmål: Tegning (hvis aktuelt)

Ord og begreper. Norsk Morsmål: Tegning (hvis aktuelt) Ord og begreper Norsk Morsmål: Tegning (hvis aktuelt) Få Dobiti Mange Mnogo Venstre Lijevo Høyre Desno Øverst Iznad Nederst Niže Lite Malo Mye Mnogo Flest Vecina Færrest Najmanje Oppe Gore Nede Dole Mellom

Detaljer

SECURIT table za pisanje kredom TABLE STONE ZA PISANJE KREDOM ILI KREDA MARKEROM...

SECURIT table za pisanje kredom TABLE STONE ZA PISANJE KREDOM ILI KREDA MARKEROM... 2 SECURIT table za pisanje kredom TABLE STONE ZA PISANJE KREDOM ILI KREDA MARKEROM... Table za pisanje sa kredom su najbolji način da ostavite željenu poruku Vašim posetiocima i gostima. Područja primene

Detaljer

Ako ste ikada zamišljali opsadu Ilija, kao što sam to ja činio profesionalno više od dvadeset godina, moram vam reći da vaša predodžba vrlo

Ako ste ikada zamišljali opsadu Ilija, kao što sam to ja činio profesionalno više od dvadeset godina, moram vam reći da vaša predodžba vrlo Naslov izvornika Dan Simmons ILIUM 2003 by Dan Simmons Prava za hrvatsko izdanje, IZVORI, 2005. Naklada i tisak IZVORI Lektura i korektura Jasmina Mikuličić Prijelom Stanislav Vidmar Zagreb, 2005. Dan

Detaljer

ASHABI ALLAHOVOG POSLANIKA

ASHABI ALLAHOVOG POSLANIKA ASHABI ALLAHOVOG POSLANIKA Hilmi Ali [a ban Sarajevo, 2001-1422. G.H. EBU-BEKR ES-SIDDIK, R.A. NJEGOVO IME I PORIJEKLO Ime mu je Abdullah, sin je Osmanov, a on Amirov, a on Amrov, a on K abov, a on S adov,

Detaljer

Riješeni zadaci: Funkcije

Riješeni zadaci: Funkcije Riješeni zadaci: Funkcije Domena funkcije, kompozicija funkcija, invertiranje funkcije, parnost funkcije Domene nekih funkcija: f(x) = x D f = [0, f(x) = x D f = R \ {0} f(x) = log a x, a > 0, a D f =

Detaljer

PRIRUČNIK O UPOTREBI SLOBODNOG SOFTVERA U UMETNIČKOM MUZIČKOM RADU

PRIRUČNIK O UPOTREBI SLOBODNOG SOFTVERA U UMETNIČKOM MUZIČKOM RADU PRIRUČNIK O UPOTREBI SLOBODNOG SOFTVERA U UMETNIČKOM MUZIČKOM RADU Autor: Vedran Vučić 1 Sadržaj: Predgovor Zahvale Tipografske konvencije Slobodan softver nastanak i značaj Upotreba GNU/Linuxa za audio

Detaljer

Specijalni dodatak lista Danas broj 218 godina VI petak, 4. maj Sladoledi i letnje poslastice

Specijalni dodatak lista Danas broj 218 godina VI petak, 4. maj Sladoledi i letnje poslastice Specijalni dodatak lista Danas broj 218 godina VI petak, 4. maj 2012. Sladoledi i letnje poslastice Pi{e: Mika Dajmak 2 Sladoledi i letnje poslastice I ako je te{ko poverovati, sladoled je nastao pre fri`idera,

Detaljer

1 Vår onn med nye mu lig he ter. Ver di ska ping på vest lands byg de ne ba sert på res sur ser og opp le vel ser

1 Vår onn med nye mu lig he ter. Ver di ska ping på vest lands byg de ne ba sert på res sur ser og opp le vel ser Innhold 1 Vår onn med nye mu lig he ter. Ver di ska ping på vest lands byg de ne ba sert på res sur ser og opp le vel ser Gre te Rus ten, Leif E. Hem og Nina M. Iver sen 13 Po ten sia let i uli ke mål

Detaljer

2 Ulazna pjesma... 2... Sacerdos U ime Oca i Sina i Duha Svetoga. Prest I Faderens og Sønnens og Den Hellige Ånds navn.

2 Ulazna pjesma... 2... Sacerdos U ime Oca i Sina i Duha Svetoga. Prest I Faderens og Sønnens og Den Hellige Ånds navn. Red Mise Uvodni obred Den Hellige Messe Innledende riter 2 Ulazna pjesma... 2 Sacerdos U ime Oca i Sina i Duha Svetoga. Prest I Faderens og Sønnens og Den Hellige Ånds navn. Populus Forsamling 7 7 S. Milost

Detaljer

2... Ulazna pjesma 2... Prest I Faderens og Sønnens og Den Hellige Ånds Sacerdos U ime Oca i Sina i Duha Svetoga. navn.

2... Ulazna pjesma 2... Prest I Faderens og Sønnens og Den Hellige Ånds Sacerdos U ime Oca i Sina i Duha Svetoga. navn. Den Hellige Messe Innledende riter Red Mise Uvodni obred 2... Ulazna pjesma 2 Prest I Faderens og Sønnens og Den Hellige Ånds Sacerdos U ime Oca i Sina i Duha Svetoga. navn. Forsamling Populus 7 P. Vår

Detaljer

U PUTSTVO ZA PRIMJENU PUBLIKACIJE "MOJ VODI^ ZA OTKUP STANA"

U PUTSTVO ZA PRIMJENU PUBLIKACIJE MOJ VODI^ ZA OTKUP STANA U PUTSTVO ZA PRIMJENU PUBLIKACIJE "MOJ VODI^ ZA OTKUP STANA" U Predgo voru i u Pro spektu je nazna~eno {ta sadr`i Pub lika cija "MOJ VODI^ ZA OTKUP STANA", a sam sadr`aj u Pub lika ciji tako er poma`e

Detaljer

Mašina za sušenje Priručnik za korisnika Tørretumbler Brugermanualen Tørketrommel Brukerhåndboken DCY 7202 YW3 2960310952_SB/300715.

Mašina za sušenje Priručnik za korisnika Tørretumbler Brugermanualen Tørketrommel Brukerhåndboken DCY 7202 YW3 2960310952_SB/300715. Mašina za sušenje Priručnik za korisnika Tørretumbler Brugermanualen Tørketrommel Brukerhåndboken DY 7202 YW3 2960310952_SB/300715.1119 Molimo da prvo pročitate ovo uputstva za upotrebu! Poštovani kupče,

Detaljer

Inn led ning...13 Bo kens inn hold og opp byg ning...16. For plik tel ses ba sert ver sus kon troll ori en tert HR... 23 Hva er så ef fek tiv HR?...

Inn led ning...13 Bo kens inn hold og opp byg ning...16. For plik tel ses ba sert ver sus kon troll ori en tert HR... 23 Hva er så ef fek tiv HR?... Innhold Ka pit tel 1 Inn led ning...13 Bo kens inn hold og opp byg ning...16 Del 1 HR som kil de til lønn som het... 21 Ka pit tel 2 For plik tel ses ba sert ver sus kon troll ori en tert HR... 23 Hva

Detaljer

NORSK ALFABET (Norveška azbuka)

NORSK ALFABET (Norveška azbuka) NORSK ALFABET (Norveška azbuka) 1. A a /a/ 16. P p /pe/ 2. B b /be/ 17. Q q /ku/ 3. C c /se/ 18. R r /er/ 4. D d /de/ 19. S s /es/ 5. E e /e/ 20. T t /te/ 6. F f /ef/ 21. U u /u/ 7. G g /ge/ 22. V v /ve/

Detaljer

Rasim_1:knjiga B5 8.7.2011 10:54 Page 1

Rasim_1:knjiga B5 8.7.2011 10:54 Page 1 Rasim_1:knjiga B5 8.7.2011 10:54 Page 1 Rasim_1:knjiga B5 8.7.2011 10:54 Page 2 IZDAVAČ: ZA IZDAVAČA: UREDNIK: RECENZENTI: LEKTOR I KOREKTOR: NASLOVNA STRANA: SLOG I PRELOM: ŠTAMPA: ZA ŠTAMPARIJU: TIRAŽ:

Detaljer

Sustavi za rad u stvarnom vremenu

Sustavi za rad u stvarnom vremenu SVEUČILIŠTE U ZAGREBU FAKULTET ELEKTROTEHNIKE I RAČUNARSTVA Zavod za elektroniku, mikroelektroniku, računalne i inteligentne sustave Skripta iz predmeta Sustavi za rad u stvarnom vremenu Leonardo Jelenković

Detaljer

Strukture. Strukturirani (složeni) tip podataka koji definiše korisnik. Razlike u odnosu na niz

Strukture. Strukturirani (složeni) tip podataka koji definiše korisnik. Razlike u odnosu na niz Strukture Strukture Strukturirani (složeni) tip podataka koji definiše korisnik sastoji se od više komponenti komponente imaju identifikatore ne moraju biti istog tipa struktura se smatra jednim objektom

Detaljer

med en ball, men beg ge var for langt unna til at Frank kun ne tref fe dem. Frank så seg om. Ka me ra ten Phil Co hen sto rett i nær he ten.

med en ball, men beg ge var for langt unna til at Frank kun ne tref fe dem. Frank så seg om. Ka me ra ten Phil Co hen sto rett i nær he ten. 1 Kanonball-kluss Nå har jeg deg! Frank Har dy brå snud de. En ball kom flygen de mot ham. Han duk ket i sis te li ten. Du bommet! svarte han. Så bøy de han seg og tok opp en an nen ball fra bak ken. De

Detaljer

Specijalni dodatak lista Danas broj 307 godina VIII petak, 28. mart U susret Uskrsu 3: Torte i kola~i

Specijalni dodatak lista Danas broj 307 godina VIII petak, 28. mart U susret Uskrsu 3: Torte i kola~i Specijalni dodatak lista Danas broj 307 godina VIII petak, 28. mart 2014. U susret Uskrsu 3: Torte i kola~i Pi{e: Mika Dajmak U susret Uskrsu 3: Torte i kola~i Post, jo{ od vremena Isusa Hrista, kada je,

Detaljer

HØYTIDER, HELLIGDAGER OG TRADISJONER I NORGE

HØYTIDER, HELLIGDAGER OG TRADISJONER I NORGE NORSK-SERBISK/BOSNISK/KROATISK HØYTIDER, HELLIGDAGER OG TRADISJONER I NORGE ISBN 978-82-300-0360-2 SEVGI ØZALP MELTEM AFAK LUNDSTEN 9 788230 003602 FORORD er et støttehefte til bruk i klasser med språklige

Detaljer

Objektno orijentisano programiranje 2. Tipovi podataka u C#

Objektno orijentisano programiranje 2. Tipovi podataka u C# Objektno orijentisano programiranje 2 Klasifikacija tipova Osnovna podela na: vrednosne (value) tipove ukazane (reference) tipove Vrednosni tipovi: jednostavni tipovi (kao što su npr. byte, int, long,

Detaljer

Мало клупа за све одликаше

Мало клупа за све одликаше Недељне новине Крагујевачке у сарадњи са Издавачким кућама Вулкан издаваштво и Лагуна награђују 2x2 КЊИГА НА ПОКЛОН стр. 20. ISSN 1821-1550 Година V, Број 214 Излазе четвртком Цена 70 дин. www.kragujevacke.rs

Detaljer

PROSLAVILI 105 GODINA

PROSLAVILI 105 GODINA LOVCI BAJINE BA[TE Na proslavi vrednog jubileja minutom }utawa odata je po{ta preminulim lovcima PROSLAVILI 105 GODINA Najzaslu`nijima dodeqena priznawa LS Srbije Lovci LU "Soko" iz Bajine Ba- {te sve~ano

Detaljer

úø ø úø ø wø ø ø ø ø ø ø ø ø ú ø ú øî ø ø ú ø ø ú ø Î Î ø wø ø ø ø ø ø ø ø ø ø ú ø nø øl ø J ú úl ø Kom, tro, og kom, glæde

úø ø úø ø wø ø ø ø ø ø ø ø ø ú ø ú øî ø ø ú ø ø ú ø Î Î ø wø ø ø ø ø ø ø ø ø ø ú ø nø øl ø J ú úl ø Kom, tro, og kom, glæde Kom, tro, kom, glæde Engelsk Christmas Carol Korar.: Uffe Most 1998 Dansk tekst: Johannes Johansen 4 4 4 4 4 w 5 w n L j J L J F 1) Kom, 3) Kom, F 1) Kom, 3) Kom, F 1) Kom, 3) Kom, 9 { Kom, tro, kom, glæde

Detaljer

Sveučilište u Zagrebu PMF Matematički odsjek. Mreže računala. Vježbe 04. Zvonimir Bujanović Slaven Kožić Vinko Petričević

Sveučilište u Zagrebu PMF Matematički odsjek. Mreže računala. Vježbe 04. Zvonimir Bujanović Slaven Kožić Vinko Petričević Sveučilište u Zagrebu PMF Matematički odsjek Mreže računala Vježbe 04 Zvonimir Bujanović Slaven Kožić Vinko Petričević Klijent / Server paradigma internet daje infrastrukturu koja omogućava komunikaciju

Detaljer

FUŠ Film u školi vam predstavlja film ČAROBNO SREBRO. (Julenatt i Blåfjell / Magic Silver, r. K. Launing i R. Uthaug)

FUŠ Film u školi vam predstavlja film ČAROBNO SREBRO. (Julenatt i Blåfjell / Magic Silver, r. K. Launing i R. Uthaug) FUŠ Film u školi vam predstavlja film ČAROBNO SREBRO (Julenatt i Blåfjell / Magic Silver, r. K. Launing i R. Uthaug) Uvodna riječ i razgovor uz projekciju filma Marko Rojnić Pedagoške materijale pripremio

Detaljer

DOMAĆINSTVO. SMM RODA COMPANY d.o.o. 652, 653, 654, 657, 658

DOMAĆINSTVO. SMM RODA COMPANY d.o.o. 652, 653, 654, 657, 658 SMM RODA COMPANY d.o.o. DOMAĆINSTVO Proizvodi za domaćinstvo su proizvedeni od kvalitetnih polimera visoke čistoće, po veoma ekonomičnim cenama. Asortiman obuhvata sirkove i plastične metle, četke za domaćinstvo,

Detaljer

REPUBLIKA HRVATSKA. ZAGREBAČKA ŽUPANIJA Ulica grada Vukovara 72/V Zagreb

REPUBLIKA HRVATSKA. ZAGREBAČKA ŽUPANIJA Ulica grada Vukovara 72/V Zagreb REPUBLIKA HRVATSKA ZAGREBAČKA ŽUPANIJA Ulica grada Vukovara 72/V 10 000 Zagreb POZIV NA DOSTAVU PONUDE za provedbu postupka nabave bagatelne vrijednosti za nabavu opreme za potrebe civilne zaštite GRUPA

Detaljer

PC i multimedija 3. deo: Audio

PC i multimedija 3. deo: Audio S P E C I J A L N I D O D A T A K #141 februar 2008 PC i multimedija 3. deo: Audio Zvezdan Dimitrijević PC SPECIJALNI DODATAK Organizacija audio/video fajlova Postoji mnoštvo programa za katalogizaciju

Detaljer

FAGKONFERANSE KONTROL L OG TILSYN GARDERMOEN JUNI A RSMØTE I FORU M FO R KONTROLL OG TILSYN 5. JUN I 2013

FAGKONFERANSE KONTROL L OG TILSYN GARDERMOEN JUNI A RSMØTE I FORU M FO R KONTROLL OG TILSYN 5. JUN I 2013 FAGKONFERANSE KONTROL L OG TILSYN GARDERMOEN 5.- 6. JUNI 201 3 A RSMØTE I FORU M FO R KONTROLL OG TILSYN 5. JUN I 2013 09. 0 0 1 0. 0 0 R E G I S TR E R I NG N o e å b i t e i 10. 0 0 1 0. 15 Å p n i ng

Detaljer

Del I InDustrIutvIklIng: en fortelling om fornyelsen av luftfart... 15

Del I InDustrIutvIklIng: en fortelling om fornyelsen av luftfart... 15 InnholD bak grunn... 11 h E n s i k t... 12 inn hold... 12 mo ti va sjon og takk... 13 Del I InDustrIutvIklIng: en fortelling om fornyelsen av luftfart... 15 o p p h E v E l s E n av t y n g d E k r a

Detaljer

Innledning... 13 Noen be grep... 16 Mange muligheter... 17

Innledning... 13 Noen be grep... 16 Mange muligheter... 17 Innhold Innledning........................................... 13 Noen be grep........................................... 16 Mange muligheter....................................... 17 KAPITTEL 1 Hva skjer

Detaljer

Likovna umjetnost umjetnost, matematika i algoritmi

Likovna umjetnost umjetnost, matematika i algoritmi Likovna umjetnost, matematika i algoritmi Vlatko Čerić Sadržaj Kratak pregled povijesti veze umjetnosti i matematike Matematika i računalna tehnologija u likovnoj umjetnosti Algoritamska umjetnost Neki

Detaljer

CJENIK POŠTANSKIH USLUGA U MEĐUNARODNOM PROMETU PRIMJENA OD GODINE

CJENIK POŠTANSKIH USLUGA U MEĐUNARODNOM PROMETU PRIMJENA OD GODINE CJENIK POŠTANSKIH USLUGA U MEĐUNARODNOM PROMETU PRIMJENA OD. 7. 203. GODINE Zagreb, lipanj 203. godine STAVKA I UNIVERZALNA USLUGA 2. 25 PISMOVNA POŠILJKA 2.. 25 PISMO bez -a 25 do 50 g kom 7,60 252 iznad

Detaljer

Činjenice o HIV u i aidsu

Činjenice o HIV u i aidsu Činjenice o HIV u i aidsu Bosnisk/kroatisk/serbisk/norsk Fakta om hiv og aids Aids er en alvorlig sykdom som siden begynnelsen av 1980-tallet har spredd seg over hele verden. Aids skyldes et virus, hiv,

Detaljer

M-BOX INTELIGHT Inteligentno osvetljenje

M-BOX INTELIGHT Inteligentno osvetljenje INTELIGHT Inteligentno osvetljenje Regulatori osvetljenja UVOD Zašto koristiti regulatore osvetljenja? Smanjenje potrošnje električne energije kako u javnim tako i u privatnim zgradama postalo je tema

Detaljer

SADRÆAJ. 9 Reå autora: U åemu ovo tumaåenje moæe da vam pomogne? 12 Vodiå dobrog biblijskog åitanja

SADRÆAJ. 9 Reå autora: U åemu ovo tumaåenje moæe da vam pomogne? 12 Vodiå dobrog biblijskog åitanja SADRÆAJ 9 Reå autora: U åemu ovo tumaåenje moæe da vam pomogne? 12 Vodiå dobrog biblijskog åitanja TUMAÅENJE: 21 Prva poslanica apostola Jovana 28 1. Jovan 1 41 1. Jovan 2:3-3:3 60 1. Jovan 3:28-3:24 84

Detaljer

/* Adresu promenjive x zapamticemo u novoj promeljivoj. Nova promenljiva je tipa pokazivaca na int (int*) */ int* px;

/* Adresu promenjive x zapamticemo u novoj promeljivoj. Nova promenljiva je tipa pokazivaca na int (int*) */ int* px; 1. 0B 2. PODSEĆANJE 1. /* Pokazivaci - osnovni pojam */ #include main() { int x = 3; /* Adresu promenjive x zapamticemo u novoj promeljivoj. Nova promenljiva je tipa pokazivaca na int (int*)

Detaljer

Milan Radanović OSLOBOĐENJE. Beograd, 20. oktobar 1944.

Milan Radanović OSLOBOĐENJE. Beograd, 20. oktobar 1944. 1 Milan Radanović OSLOBOĐENJE Beograd, 20. oktobar 1944. 2 IZDAVAČ Rosa Luxemburg Stiftung Regionalna kancelarija za jugoistočnu Evropu Gospodar Jevremova 47, Beograd, Srbija UREDNIK Krunoslav Stojaković

Detaljer

ASTROLOGIJA I ANTROPOLOGIJA

ASTROLOGIJA I ANTROPOLOGIJA Miloš Bogdanović ASTROLOGIJA I ANTROPOLOGIJA Autor: Lektor: Recenzenti: Izdavači: Miloš Bogdanović, milos@enlite.org +381-(0)11-24-26-940, 064-15-15-092 Marija Bogdanović dr Goran Golubović, prof. psihologije

Detaljer

TRAKTORI za 2015.godinu

TRAKTORI za 2015.godinu 1 JP "VOJVODINAŠUME" Petrovaradin, Preradovićeva 2 Broj: 423/1 Dana: 30.06.2015. KONKURSNA DOKUMENTACIJA ZA JAVNU NABAVKU DOBARA TRAKTORI za 2015.godinu U OTVORENOM POSTUPKU Redni broj javne nabavke: 50

Detaljer

ISLfiMIZRCIJR BOSNE I HERCEGOV1NE

ISLfiMIZRCIJR BOSNE I HERCEGOV1NE H. MEHMED HANDŽIĆ ISLfiMIZRCIJR BOSNE I HERCEGOV1NE I PORIJEKLO BOSANSKO-HERCEGOVA ČKIH MUSLIMANA SARAJEVO 1940 ISLAMSKA DIONI ČKA ŠTAMPARIJA Jedno pitanje, koje do danas nije valjano obra đeno je pitanje

Detaljer

P r in s ipp s ø k n a d. R egu l e r i ngsen d r i n g f o r S ands t a d gå r d gn r. 64 b n r. 4 i Å f j o r d ko mm un e

P r in s ipp s ø k n a d. R egu l e r i ngsen d r i n g f o r S ands t a d gå r d gn r. 64 b n r. 4 i Å f j o r d ko mm un e P r in s ipp s ø k n a d R egu l e r i ngsen d r i n g f o r S ands t a d gå r d gn r. 64 b n r. 4 i Å f j o r d ko mm un e O pp d ra g s n r : 2 0 1 50 50 O pp d ra g s n a v n : Sa n d s ta d g å r d

Detaljer

Poštovani poslovni partneri,

Poštovani poslovni partneri, April 2017 2 Poštovani poslovni partneri, pred vama je cenovnik proizvoda programa dekorativnih premaza robnih marki Belinka, Helios, Zvezda, Duga, Chromoden, Kemostik, kao i autoreparaturnih premaza robnih

Detaljer

Dr. Osman ef. Kozlić, muftija banjalučki

Dr. Osman ef. Kozlić, muftija banjalučki BHG br 1 mart 2016 final za web 1:Layout 1 4/7/2016 2:53 PM Page 1 Godina/år XV, Broj/No 1, mart-april, 2016. Pris: 50 NOK U susret nam dolazi najdraži gost - ramazan Otvaranje džamije Ferhat - paše (Ferhadije)

Detaljer

Ut ford rin ger sett fra nord Eli sa beth An gell, Svein ung Ei ke land og Per Sel le

Ut ford rin ger sett fra nord Eli sa beth An gell, Svein ung Ei ke land og Per Sel le Innhold Ut ford rin ger sett fra nord... 15 Eli sa beth An gell, Svein ung Ei ke land og Per Sel le D en nye nord om r å de p o li t ik ken... 18 Stat lig sat sing før og nå... 20 De sentrale arenaene...

Detaljer

2. Å R S B E R E T N I N G O G R E G N S K A P F O R A ) Å r s b e r e t n i n g o g r e g n s k a p f o r

2. Å R S B E R E T N I N G O G R E G N S K A P F O R A ) Å r s b e r e t n i n g o g r e g n s k a p f o r I N N K A L L I N G T I L O R D I N Æ R G E N E R A L F O R S A M L I N G 2 0 1 0 O r d i n æ r g e n e r a l f o r s a m l i n g i, a v h o l d e s m a n d a g 3. m ai 2 0 1 0, k l. 1 8 0 0 p å T r e

Detaljer

Činjenice o hepatitisu A, B i C i o tome kako izbjeći zarazu

Činjenice o hepatitisu A, B i C i o tome kako izbjeći zarazu Činjenice o hepatitisu A, B i C i o tome kako izbjeći zarazu Fakta om hepatitt A, B og C og om hvordan du unngår smitte Bosnisk/kroatisk/serbisk/norsk Hva er hepatitt? Hepatitt betyr betennelse i leveren.

Detaljer

Devetom planetom (Ketu) na duhovnom nivou vladamatsjadeva, inkarnacija

Devetom planetom (Ketu) na duhovnom nivou vladamatsjadeva, inkarnacija Riba (Matsja) Avatar www.vedskaakademija.rs Devetom planetom (Ketu) na duhovnom nivou vladamatsjadeva, inkarnacija Boga u obliku velike Ribe. Poput Vamanadeve, Ketu predstavlja rast budući da sematsjadeva

Detaljer

dr Ljubiša Rajić ordinær professor (full professorship) BIOGRAFI

dr Ljubiša Rajić ordinær professor (full professorship) BIOGRAFI dr Ljubiša Rajić ordinær professor (full professorship) BIOGRAFI Utdanning Jeg ble født i Beograd i 1947 hvor jeg ble ferdig med grunnskolen og gymnasium. I løpet av skoleåret 1964/1965 gikk jeg på Sund

Detaljer

SISTEMI PRENOSA SNAGE I TRANSFORMACIJE OBRTNOG MOMENTA (TRANSMISIJA)

SISTEMI PRENOSA SNAGE I TRANSFORMACIJE OBRTNOG MOMENTA (TRANSMISIJA) 33 8. SISTEMI PRENOSA SNAGE I TRANSFORMACIJE OBRTNOG MOMENTA (TRANSMISIJA) Sistemi prenosa snage i transformacije obrtnog momenta kod motornih vozila imaju osnovni zadatak da prenesu snagu pogonskog agregata

Detaljer

D O M ZDRAVLjA NIŠ. Niš, ul. Vojvode Tankosića 15 KONKURSNA DOKUMENTACIJA ZA JAVNU NABAVKU MALE VREDNOSTI BR. 9-7/17

D O M ZDRAVLjA NIŠ. Niš, ul. Vojvode Tankosića 15 KONKURSNA DOKUMENTACIJA ZA JAVNU NABAVKU MALE VREDNOSTI BR. 9-7/17 D O M ZDRAVLjA NIŠ Niš, ul. Vojvode Tankosića 15 KONKURSNA DOKUMENTACIJA ZA JAVNU NABAVKU MALE VREDNOSTI BR. 9-7/17 JAVNA NABAVKA USLUGE SERVISIRANJA I ODRŽAVANJA NEMEDICINSKIH APARATA I OPREME NIŠ, maj

Detaljer

1. 0BLINEARNE STRUKTURE PODATAKA

1. 0BLINEARNE STRUKTURE PODATAKA 1. 0BLINEARNE STRUKTURE PODATAKA 1.1. 1BPOLJE 1.1.1. 5BDEFINICIJE I STRUKTURA Polje (array) predstavlja linearnu homogenu statičku strukturu podataka i sastoji se od fiksnog broja komponenata istog tipa.

Detaljer

LIST ŽUPE SVETOGA MIHOVILA - PROMINA GODINA IX. BOŽIĆ BR. 9.

LIST ŽUPE SVETOGA MIHOVILA - PROMINA GODINA IX. BOŽIĆ BR. 9. PROMINA LIST ŽUPE SVETOGA MIHOVILA - PROMINA GODINA IX. BOŽIĆ 2014. BR. 9. PRVOPRIČESNICI U PROMINI 2014. g. BRANIMIR Novaković, prof. KATA Čulina, MAJA Jakovljević, MIJA Džapo, IVAN Marić, MATIJA Bronić

Detaljer

Inn led ning...13 Ut ford rin ger for forsk nin gen på entreprenørskapsopplæring bokas bidrag...15 Bokas innhold...17 Re fe ran ser...

Inn led ning...13 Ut ford rin ger for forsk nin gen på entreprenørskapsopplæring bokas bidrag...15 Bokas innhold...17 Re fe ran ser... Innhold Kapittel 1 Forsk ning på entreprenørskapsopplæring...13 Ve gard Johansen og Liv Anne Stø ren Inn led ning...13 Ut ford rin ger for forsk nin gen på entreprenørskapsopplæring bokas bidrag...15 Bokas

Detaljer

œ»u ========================= & # f > > > > l l l l l jœ»j œ»j ˆ« =========================? # ˆ«jœ» J ˆ«j œ J l

œ»u ========================= & # f > > > > l l l l l jœ»j œ»j ˆ« =========================? # ˆ«jœ» J ˆ«j œ J l & # K K K 10 K K K K K K K K K K K K K K K Nei nه smi er han ti a e va re en ter som han m ter og han rem? # J ˆ_ med strand Tra a a a a a ˆ_ J J a a a a a a J J J J J J & # > > > > # 2 4 J J ˆ ˆK J K

Detaljer

web:

web: www. www. 1157 dvopolna boja crvena 5 x 5w cree chip www. 10x 5w crre 10 x 5w cree chip pozicija 1w,kocenje 8 w lumen 800 www. 16 smd +5w cree canbus 40 w cree X -dizajn 6x3 xqb cree 10-32 volt 180 ma

Detaljer

TEME BROJA: Novi Pravilnik 80-a godišnjica radioamaterizma u Hrvatskoj Elektronika za mlade 12-elementna Yagi antena za 2 m Prve veze na 70 MHz

TEME BROJA: Novi Pravilnik 80-a godišnjica radioamaterizma u Hrvatskoj Elektronika za mlade 12-elementna Yagi antena za 2 m Prve veze na 70 MHz ÈASOPIS HRVATSKOGA RADIOAMATERSKOG SAVEZA godište 13. Broj 1 (103) ožujak 2004. cijena 15 kuna Aurora u Hrvatskoj TEME BROJA: Novi Pravilnik 80-a godišnjica radioamaterizma u Hrvatskoj Elektronika za mlade

Detaljer

S NJIMA SVAKAKO NA ZAPAD! Razgovarao: Robert Urli}

S NJIMA SVAKAKO NA ZAPAD! Razgovarao: Robert Urli} VELIKI POVRATAK JINXA/DESET GODINA BEZ NATKA DEV^I]A/HRVAT SKA GLAZBA U OSORU/XV. VE^ERI ANTUNA DOBRONI]A/FESTIVAL ZABAVNE GLAZBE SPLIT '07/ 10. FESTIVAL DALMATINSKE [ANSONE/SVE^ANOSTI KAJKAVSKE POPEVKE/CD

Detaljer

Med støtte fra: Kommunaldepartementet MODERNE BOLØSNINGER PÅ BYGDA

Med støtte fra: Kommunaldepartementet MODERNE BOLØSNINGER PÅ BYGDA Med støtte fra: Kommunaldepartementet MODERNE BOLØSNINGER PÅ BYGDA blilyst :-) i samarbeid med: Husbanken Norsk Form NAL Med støtte fra: Kommunaldepartementet Vinnerprosjekt KNEKKE KODEN MODERNE BOLØSNINGER

Detaljer

KONKURSNA DOKUMENTACIJA JAVNA NABAVKA MALE VREDNOSTI

KONKURSNA DOKUMENTACIJA JAVNA NABAVKA MALE VREDNOSTI Broj: 0601 52/16 6 KONKURSNA DOKUMENTACIJA JAVNA NABAVKA MALE VREDNOSTI NABAVKA USLUGA SERVISIRANJE I ODRŽAVANJE BIROTEHNIČKE OPREME, SA TONERIMA ZA POTREBE PRIRODNO MATEMATIČKOG FAKULTETA U NOVOM SADU

Detaljer

ODLUKA O DODJELI UGOVORA

ODLUKA O DODJELI UGOVORA ODLUKA O DODJELI UGOVORA I IME I ADRESA NARU IOCA Naru ilac: Republi ki fond za zdravstveno osiguranje Crne Gore Adresa: Vaka urovi a bb Grad: Podgorica Telefon: + 382 20 404 106; 404 116; 404 156 Elektronska

Detaljer

P R A V I L A ZA FUNKCIONISANJE DISTRIBUTIVNOG SISTEMA ELEKTRI NE ENERGIJE I. OSNOVNE ODREDBE

P R A V I L A ZA FUNKCIONISANJE DISTRIBUTIVNOG SISTEMA ELEKTRI NE ENERGIJE I. OSNOVNE ODREDBE Na osnovu lana 91 stava 1 Zakona o energetici ( Sl.list CG broj 28/10) i lana 52 Statuta Elektoprivrede Crne Gore AD Nikši, Odbor Direktora Društva, na IV sjednici održanoj dana 27.07.2012. godine, donio

Detaljer

Specijalna ponuda # 4 NOVEMBAR & DECEMBAR

Specijalna ponuda # 4 NOVEMBAR & DECEMBAR Polasci Iz Beograda I Skoplja I Zagreba I Sarajeva I Podgorice UJEDINJENI ARAPSKI EMIRATI 5 EMIRATA: SHARJAH I ABU DHABI I RAS AL KHAIMAH I DUBAI I AJMAN Specijalna ponuda # 4 NOVEMBAR & DECEMBAR Potražite

Detaljer

w VTenor 2 ú ú ú ø ø ú ú

w VTenor 2 ú ú ú ø ø ú ú Ter 1 E ggodt hu E ggodt hu VTer 1 2H 2 V H mel. ANCHORS AWEIGH H Komm Sange kom m mot to kom mot m to L san ge all L tid L san ge all tid mel. 2H E ggodt hu kom m mot to san ge all L tid Ter 1 2H kom

Detaljer

SINUS M -VARIABLE FREQUENCY DRIVE- UPUTSTVO ZA INSTALIRANJE I PROGRAMIRANJE

SINUS M -VARIABLE FREQUENCY DRIVE- UPUTSTVO ZA INSTALIRANJE I PROGRAMIRANJE SINUS M -VARIABLE FREQUENCY DRIVE- UPUTSTVO ZA INSTALIRANJE I PROGRAMIRANJE SRPSKI JEZIK Ovo korisničko uputstvo je osnovno uputstvo za uređaj. Pažljivo pročitati instrukcije koje se nalaze u njemu, jer

Detaljer

Kapittel 1 Fra retts stat til vel ferds stat: over sikt over bo kens te ma tikk Henriette Sinding Aasen og Nanna Kildal

Kapittel 1 Fra retts stat til vel ferds stat: over sikt over bo kens te ma tikk Henriette Sinding Aasen og Nanna Kildal Innhold Kapittel 1 Fra retts stat til vel ferds stat: over sikt over bo kens te ma tikk... 13 og Nanna Kildal Kapittel 2 Sentrale begreper, utviklingslinjer og teoretiske perspektiver... 17 Utviklingslinje

Detaljer

K j æ r e b e b o e r!

K j æ r e b e b o e r! 1 K e y s e r l ø k k a Ø s t B o r e t t s l a g K j æ r e b e b o e r! D u h o l d e r n å i n nk a l l i n g e n t i l å r e t s g e n e r a l f o r s am l i n g i h å n d e n. D e n i n n e h o l d

Detaljer

Prvi Hrvatski ruralni parlament Kako zadržati mlade u ruralnom prostoru?

Prvi Hrvatski ruralni parlament Kako zadržati mlade u ruralnom prostoru? Prvi Hrvatski ruralni parlament Kako zadržati mlade u ruralnom prostoru? Baranja, 2015. Što je to ruralni parlament? Posljednjih četvrt stoljeća jača spoznaja o tome da uspjeh ruralnog razvoja u velikoj

Detaljer

INVESTICIJE I IZGRADNJA.

INVESTICIJE I IZGRADNJA. INVESTICIJE I IZGRADNJA www.bomexholding.com www.bomexinzenjering.co.rs Funkcionalno - upravljačka šema: PREDSEDNIK BORDA DIREKTORA POTPREDSEDNIK BORDA DIREKTORA ZA STRATEŠKI RAZVOJ I INVESTICIJE BOMEX

Detaljer

Cuô c bâ u cư Hô i đô ng công xa va Hô i đô ng ti nh năm 2015

Cuô c bâ u cư Hô i đô ng công xa va Hô i đô ng ti nh năm 2015 THÔNG TIN Cuô c bâ u cư Hô i đô ng công xa va Hô i đô ng ti nh năm 2015 Thông tin quan tro ng cho ba n la ngươ i se bo phiê u Tiê ng Viê t Vietnamesisk Nga y bâ u cư la 14.09. Nhơ giâ y tơ tuỳ thân! Bâ

Detaljer

AKCIJA. Početak akcije: god.

AKCIJA.   Početak akcije: god. www.faber-rs.com www.faber-rs.com BEOLEKS d.o.o. Novi Beograd Bulevar Arsenija Čarnojevića 66 lokal br. 0 Tel: 0/ 98 Tel: 0/ 97 Fax: 0/ 64 e-mail: office@beoleks.rs Regionalni Distributer: NILEKS d.o.o.

Detaljer