КОЛУБАРА ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКИ БАСЕН КОЛУБАРА Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦ

Save this PDF as:
 WORD  PNG  TXT  JPG

Størrelse: px
Begynne med side:

Download "КОЛУБАРА ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКИ БАСЕН КОЛУБАРА Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦ"

Transkript

1 ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКИ БАСЕН КОЛУБАРА Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦ КОЛУБАРА Број септембар Година XLIX Излази месечно ВЛАДАН БРОЈ ЈОВИЧИЋ: ЈАНУАР НАСТАВЉЕНИ РУДАРСКИ РАДОВИ СТР. 3 3 БРАНКО ЈОВАНОВИЋ: ПЛАН ЕКСПРОПРИЈАЦИЈЕ ЗА ОВУ ГОДИНУ НЕЋЕ БИТИ ОСТВАРЕН СТР. 4-5

2 Оснивач Привредног друштва ЈП Електропривреда Србије С А Д Р Ж А Ј Генерални директор др Владимир Ђорђевић Оснивач и издавач: Привредно друштво за производњу, прераду и транспорт угља Рударски басен Колубара д.о.о. Директор РБ Колубара : Владан Јовичић Главни и одговорни уредник: Мирослав Живановић Редакција: Даница Вуковић, Дана Аћимовић, Љуба Младеновић, Милун Тадић, др Милорад Ђоковић, Наталија Живковић, Слободан Младеновић, Мирјана Радосављевић, Оливера Шолтиш, Марија Микић, Данијела Матић, Ана Стојановић, Драгана Весковић, Мирјана Димитријевић, Ана Станић, Татијана Крупниковић и Марко Јаковљевић и Радмила Лазић (новинари), Зоран Станковић (новинар-технички уредник), Милош Павловић (техничка обрада) Милан Цвијетић и Александар Рашин (фоторепортери) Славица Станишић (секретар) Адреса Одељења за информисање и Редакције листа Колубара : Лазаревац, Карађорђева 38, тел-факс: 011/ , лок Штампа: POLITIKA aд, Београд, Цетињска 1, Штампарија, Панчевачки пут 47 Тираж: примерака Први број изашао је 24. септембра године Насловна страна: Глодар 1 прелази Колубару Задња страна: Детаљ са Тамнава-Запада (снимио: Милан Цвијетић) CIP Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 658(497.11) (085.3) Месечно: ISSN =Колубара (Лазаревац) COBISS.SR-ID УВОДНИК НАСТАВЉЕНИ РУДАРСКИ РАДОВИ 3 НАША ТЕМА ПЛАН ЗА ОВУ ГОДИНУ НЕЋЕ БИТИ ОСТВАРЕН 4-5 ЗА ПРОЈЕКТЕ ТРИ МИЛИОНА ЕВРА 5 АКТУЕЛНО ПРИВРЕМЕНО ЗАУСТАВЉЕНО НАПРЕДОВАЊЕ РУДАРСКИХ РАДОВА 6 ПРОИЗВОДЊА,,КОЛУБАРИН УГАЉ СВЕ ТРАЖЕНИЈИ НА ТРЖИШТУ 7 ПЛАН ЈАЛОВИНЕ ПРЕБАЧЕН ЗА 20 ОДСТО 7 ПРИПРЕМА СЕ ИЗМЕШТАЊЕ ИБАРСКЕ МАГИСТРАЛЕ 8 СИНДИКАТ УПОРНИ У ЗАХТЕВИМА ЗА ПОВЕЋАЊЕ ЗАРАДА 10 ОЧЕКУЈЕ ЛИ НАС ЛАБУДОВА ПЕСМА? 11 ИЗ ОГРАНАКА БАСЕНА БАГЕР ПРЕШАО РЕКУ КОЛУБАРУ 12 ЗА БУДУЋЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ 13 ЗАВРШЕН РЕМОНТ ЕШ а УГАЉ МЕРЕ САМО ЖЕНЕ 17 ИЗДВОЈЕНА ПРЕДУЗЕЋА МЕТАЛ НАСТАО ОД,,ЦЕНТРАЛНЕ 18 РАШИНОМ ТОВАРУ НЕ ТРЕБА ОБЕЗБЕЂЕЊЕ 20 КУПАЦ НЕМАЧКИ,,КОНТИНЕНТАЛ 21 ЛАЗАРЕВАЦ СЕЛИ СЕ 200 ДОМАЋИНСТАВА 22 ХРОНИКА НОВА ИСТРАЖИВАЊА 23 ОБРАЗОВАЊЕ И КУЛТУРА БОГАТСТВО КУЛТУРНИХ РАЗНОЛИКОСТИ 24 НОВА ШКОЛА У СТЕПОЈЕВЦУ 25 СПОРТ НЕРЕШЕНО У ДЕРБИЈУ СЕЗОНЕ 26 КОЛУБАРА

3 РАЗРЕШЕН НАЈНОВИЈИ СПОР ОКО ВРЕОЧКОГ ГРОБЉА Настављени рударски радови Све што РБ Колубара покушава да уради са Вреоцима рефлектује се на однос са осталим општинама и месним заједницама, са којима ће морати да се решавају слични проблеми П осле осамнаестодневног заустављања рударских радова на I Б јаловинском систему Поља Д и налаза независног експертског тима који је формирало Министартсво рударства и енергетике да су косине у зони вреочког гробља стабилне и безбедне и да га не угрожавају, багери су 17. септембра наставили да копају земљу у Вреоцима. Ово је епилог најновијих догађаја у вези вреочког гробља започетих у последњој недељи августа јавним обраћањем представника МЗ Вреоци и писмима упућеним на пет адреса (Министарству рударства и енергетике, генералном директору ЕПС-а, директорима РБ Колубара и Површинских копова и председнику ГО Лазаревац). Суштина овог обраћања представника Вреоца је бојазан и упозорење да је угрожена стабилност вреочког гробља због радова на Пољу Д. У писмима се тврди да је до овога дошло зато што се не поштују закључци СО Лазаревац од децембра и оглушавања о захтеве грађана Вреоца изражене кроз закључке збора од јануара ове године. На састанку у Министарству рударства и енергетике, 29. августа, министар Петар Шкундрић се договорио са представницима пословодства Колубаре, ГО Лазаревац, Удружења мештана и чланова Савета МЗ Вреоци о привременом обустављању радова у зони вреочког гробља док се не изврши додатна стручна анализа независног експертских тима о геомеханичкој стабилности овог терена. Средином септембра Министарство рударства и енергетике обавештава заинтересоване стране у спору да је Рударскогеолошки факултет извршио додатне прорачуне и провере геомеханичке стабилности косина површинског копа Поља Д у области вреочког гробља и да анализе потврђују да су израчунати фактори сигурности изнад прописаних вредности, тачније да су косине у зони гробља стабилне и безбедне. Колубара се истовремено обавезује да настави са сталним праћењем и уочавањем карактеристичних тачака у овој зони. Експертима су ови налази били основа за констатацију да извођење рударских радова према Допунском рударском пројекту површинског копа Поља Д не угрожава стабилност гробља у Вреоцима. Према речима Владана Јовичића, директора РБ Колубара, након што су добијени резултати анализе, иницирао је састанке са представницима Министарста рударства и енергетике, Површинских копова и Вреоца, како би се договорили о реализацији закључака експертског тима. Нисмо хтели да пуштамо заустављени систем Поља Д у рад док у неколико наврата не разговарамо са представницима МЗ Вреоци. Излазећи на лице места, на самом копу, указали смо им и на које ћемо тачке посебно обраћати пажњу да би се избегла могућност ремећења стабилности косина копа. Покушао сам приликом тих састанака да их уверим, у помало парадоксалну, али истиниту тврдњу, да је највећа опасност за гробље само стајање система, јер је наставак радова највећа гаранција да се задржава пројектовани нагиб који стабилизује овај простор истиче директор Јовичић. БРОЈ СЕПТЕМБАР Владан Јовичић Снимио: Милош Павловић Наредних дана и месеци директор Јовичић очекује да се интензивирају разговори на релацији Министарство рударства и енергетике- Колубара -ГО Лазаревац-Вреоци. Више тога нас веже у заједничком раду на Програмским основама за пресељавање Вреоца, него што нас раздваја у ситним различитостима. То може да допринесе да се отклоне недоумице, евентуално неповерење, разлике и да дођемо до момента када је могуће да се постигне што могуће већа правичност према онима који се селе. У Колубари смо свесни да се све оно што покушавамо да урадимо са Вреоцима рефлектује и на наш однос према другим општинама и месним заједницама са којима морамо да решавамо слична питања као и са Вреоцима. Зато су очи мештана Малог Борка, Скобаља (лајковачка општина) и Барошевца, Медошевца и Зеока (из лазаревачке општине) широм упрте према ономе шта се и како ради у Вреоцима. Да Колубара настоји да ни мало једноставне односе са окружењем реши на задовољавајући начин, могли сте се уверити недавно када смо потписали Споразум са Лајковцем, којим смо дефинисали наше наредне кораке при експропријацији и есхумацији месног гробља у Малом Борку за потребе тамнавских откопа. Исти нас посао чека и са месним заједницама Барошевац, Медошевац и Зеоке, где треба да дефинишемо програмски, пројектно и динамички све планиране послове, који су захтевни и свеобухватни. Зато је разумљиво што тежимо да се наш однос према окружењу не заснива на гашењу низа малих пожара, него на програмском и планском решавању договорених потеза, руковођени принципом корак по корак упознаје нас Јовичић са дугорочном стратегијом коју Колубара настоји да афирмише у односима са својим најближим окружењем и додаје да ће у том погледу од великог значаја бити скорашње усвајање неколико планских докумената који ће дугорочно дефинисати овај простор. После тога се стварају услови да се утврди општи интерес у атару Вреоца. Очекује се да ће скорашње измене Закона о експропријацији допринети да Колубара квалитетније и лакше решава проблеме са којима се сусреће приликом утврђивања општег интереса за непокретности. Ово ће, према речима Јовичића, омогућити да се брже решавају и несугласице које су се јавиле у делу Цветовца и Великих Црљена око отварања новог копа Велики Црљени. Управо то што нас очекује при отварању новог површинског копа тражи више разумевања и стрпљења свих заинтересованих страна. Зато најновији спор око вреочког гробља, директор Јовичић види као чин у коме се стичу драгоцена искуства за решавање будућих сличних проблема. Ипак, при свему томе, наглашава он, мора да се води рачуна о деликатном положају Вреоца, које се, за разлику од осталих, комплетно измешта, док је у осталим случајевима реч о пресељавању делова насељених места. М. Живановић 3

4 н а ш а т е м а 4 ЕКСПРОПРИЈАЦИЈА У РБ КОЛУБАРА План за ову годину неће бити остварен Пресељење Вреоца почело тек у другој половини године Повећана цена земљишта у другим катастарским општинама Гробље из Малог Борка сели се у Лајковац Бесправна градња највећи проблем З а потребе развоја површинских копова Рударског басена Колубара у овој години (закључно са 12. септембром) је експроприсано око 66 хектара земљишта и 37 домаћинстава. По овом основу је укупно исплаћено близу 445 милиона динара, што је знатно мање од планираног износа. Процена је да ни годнишњи план неће бити остварен. Разлога за то има више, каже Бранко Јовановић, помоћник директора Колубаре за опште, правне и кадровске послове. Планом експропријације за годину предвидели смо пресељење Вреоца као целине. Закон нас обавезује да експропријацију извршимо у року од годину дана од утврђивања општег интереса. Пошто је предвиђено подношење више захтева за утврђивање општег интереса, морала су бити планирана и средства за њихову реализацију. Вреоци су, на основу Програмских основа за пресељење почели да се селе тек у другој половини године. Са исплатом аконтација за цело насељено место нисмо кренули из објективних разлога, јер немамо утврђен општи интерес. Даље, због Вреоца имали смо успорену експропријацију и у другим катастарским општинама пошто због разлике у цени земљишта власници нису хтели да прихватају споразуме. Проблем смо решили средином године. Уз сагласност ЕПС-а и Скупштине Колубаре формирана је стручна комисија и после 30-ак година промењена је цена земљишта за катастарске општине на којима се изводе рударски радови (осим Вреоца). Цена кућевног плаца је повећана од три до шест пута, а уведена је и нова категорија, такозвана проширена окућница, од 10 до 30 ари земљишта којa има посебну цену објашњава Јовановић и додаје да су, захваљујући напорном раду у претходне четири године, када је било доста проблема, створени услови да се мирније ради овај посао, јер се са решавањем имовинско-правних односа отишло далеко испред рударских радова. Експрoприсаће се 45 домаћинстава Експропријација се врши на основу претходно утврђеног општег интереса од стране Владе Републике Србије. Да би корисник експропријације поднео захтев за утврђивање општег интереса мора да испуни низ услова, између осталог, мора да постоји и одговарајући плански акт. Задњих година је урађено више планских аката, од којих наш саговорник издваја два: проширење Поља Д на подручје насељеног места Вреоци и отварање новог копа Велики Црљени. Бранко Јовановић Почетком прошле године утврђен је општи интерес за експропријацију земљишта и око 45 домаћинстава која се налазе испод вреочког гробља. Доношењем Програмских основа за пресељење Вреоца превазиђени су неки проблеми, тако да је до сада закључено више од половине споразума са власницима непокретности. Међутим, за експропријацију целог насељеног места Вреоци, потребно је донети одговарајућа планска документа (просторни и урбанистички план Вреоца и програм пресељења насеља) како би се испунио законски услов за подношење захтева за утврђивање општег интереса. Ова документа су тренутно у процедури усвајања пред надлежним министарствима. Када добију дозволу, долазе код нас на јавну расправу и усвајање на Скупштини општине. Тек након усвајања имаћемо плански акт на основу којег ћемо поднети захтев за утврђивање општег интереса. Ако све стране буду сагласне и не буде опструкције у раду Скупштине општине, очекујемо да ће општи интерес бити утврђен до краја године каже Јовановић. Он тврди да су, у циљу убрзања даљег поступка, стручне службе већ добиле налог да припремају материјале за подношење решења о експропријацији, која ће бити закључена након утврђивања општег интереса. На основу Програмских основа, које су подлога за програм пресељења Вреоца који тек треба да буде усвојен, кренуло се у поступак експропријације, као и припрему услова за сељење на нове локације. Купљено је земљиште и врло брзо ће бити припремљена локација Расадник, а Управном одбору ЕПС-а је послат захтев за куповину земљишта код Основне школе Кнез Лазар и на Северној магистрали. Аконтација од 35 одсто вредности од грубе процене непокретности предвиђена је Програмским основама, али услов за њену исплату је да се претходно утврди општи интерес. Власници непокретности који хоће индивидуално да се селе и имају решење о експропријацији, стичу право на накнаду од 30 хиљада евра за комунално опремање и припрему земљишта за градњу. Услови за добијање ове накнаде су, да су власници непокретности земљишнокњижни, да су уписани у јавним књигама и да су на дан 1. јула године имали пребивалиште у Вреоцима. Тиме се спречавају Најскупљи грађевински објекти За експропријацију грађевинских објеката и трошкове пресељења Колубара је у овој години власницима исплатила 377 милиона динара. За земљу је исплаћено близу 71,6, за дрвну масу око 11, за биљне културе 35,9, накнаду штете 2,6, трошкове поступка 2,4 и накнаду по основу ПЗФ-а 1,9 милиона динара. За потребе погона Поље Д исплаћен је износ од око 254,6, за копове на Тамнави 105,9, нови коп Велики Црљени 55,6 и Поље Б 24 милиона динара. Д. В. деобе домаћинстава, промене власништва и друге шпекулативне радње. Накнада се исплаћује после аконтације. Одговорно тврдим да није било никаквих неправилности приликом досадашњих исплата, јер смо стриктно примењивали Програмске основе које су прихваћене и од Савета МЗ Вреоци наглашава Јовановић. Гробље у Вреоцима ће бити пресељено заједно са насељеним местом. Земљиште на коме се налази је, по речима нашег саговорника, давно експроприсано, али нису КОЛУБАРА

5 створени други услови. Скупштина општине Лазаревац треба да донесе одлуку о стављању вреочког гробља ван употребе, а за то је неопходно да буде обезбеђена нова локација. Зато се интензивно ради на изградњи новог гробља Лазаревац 2. Поред тога, морају се направити појединачни договори са стараоцима гробних места. Уговори са власницима непокретности, поред осталих, регулисаће и ово питање. Садашњи став грађана Вреоца је да се све решава у пакету. Отварање и развој копова на Tамнави За нови површински коп Велики Црљени поднета су три предлога за утврђивање општег интереса. За први предлог, којим је обухваћено земљиште уз западну границу копа (између старог и новог тока реке Колубаре), затим северни део до пута ка старом језеру у Цветовцу и део заштитне зоне са источне стране копа, Влада је донела решење о утврђивању општег интереса и поступак експропријације је у току. За други предлог очекује се ускоро доношење решења, а трећи предлог је послат у јулу и њиме је обухваћен завршни део копа као и нека домаћинства која су накнадно увршћена у плански акт. За експропријацију у овој години је исплаћено око 55,6 милиона динара рекао је Јовановић. За напредовање рударских радова на копу Тамнава-Западно поље тренутно је најактуелније пресељење гробља у Малом Борку. Припремне радње су завршене, гробље је очишћено и ограђено, донете су све потребне одлуке Скупштине општине Лајковац и закључени одговарајући уговори са комуналним предузећем и стручним лицима за премештање надгробних споменика. Очекује се да ових дана почне есхумација и да гробље из Малог Борка буде пресељено на нову локацију у Лајковац. За развој Западног поља од великог значаја је споразум који је РБ Колубара закључила са општином Лајковац о улагању средстава од 3,2 милиона евра, као учећше за пресељење објеката општег значаја са територије катастарских општина Мали Борак и Скобаљ. За гробља су већ склопљени посебни уговори а за цркву у Скобаљу, која је већ једном сељена, биће закључен посебан споразум са црквеним властима. У експропријацији је увек било проблема, тврди наш саговорник. Има их и сада, али он не очекује да могу да зауставе радове на коповима. Није лако селити људе са огњишта, мења им се цео живот. Међутим, многи у томе виде прилику да стекну додатне приходе разним шпекулативним радњама. Успели смо на правничком терену да се са многима од њих изборимо. Данас нас највише брине бесправна градња која је присутна у свим општинама. Граде се различити објекти, од дрвених шупа до велелепих стамбених зграда, па смо принуђени да ангажујемо грађевинску инспекцију и да тражимо предузимање законских мера. Ако постоји решење да је објекат бесправно саграђен или решење о рушењу које није спроведено нико не може да предложи експропријацију. Закон мора да се поштује рекао је на крају нашег разговора Бранко Јовановић. Д. Вуковић БРОЈ СЕПТЕМБАР Снимио: Милош Павловић СПОРАЗУМ ИЗМЕЂУ РБ,,КОЛУБАРА И ОПШТИНЕ ЛАЈКОВАЦ За пројекте 3 милиона евра Споразум уређује међусобне односе пресељења јавних објеката са подручја Малог Борка и Скобаља Владан Јовичић и Душан Живановић потписују Споразум П ривредно друштво Рударски басен,,колубара и Скупштина општине Лајковац склопили су Споразум којим се уређују међусобни односи пресељења јавних објеката са подручја катастарских општина Мали Борак и Скобаљ, ради експлоатације угља на површинском копу,,тамнава-западно поље. Споразум су потписали Владан Јовичић, директор РБ,,Колубара и Душан Живановић, председник општине Лајковац, 29. августа, у просторијама Пословодног одбора РБ,,Колубара. Овим Споразумом,,Колубара се обавезала да ће финансирати трошкове припрема локација за градњу, изградњу и опремање објеката од јавног значаја и осталих пројеката у износу од 3,2 милиона евра до краја године Основа овог Споразума су План инвестиција површинског копа,,тамнава-западно Поље и Споразум о реализацији плана инвестиција,,тамнава-западног поља на подручју општине Лајковац од јануара до децембра године, који је склопљен у марту године. РБ,,Колубара и општина Лајковац су раније посебним уговором уредили односе за пресељења гробаља из Малог Борка и Скобаља, а исељење цркве у Скобаљу ће накнадно бити договорено са црквеним властима. Верификацијом споразума који јасно дефинише будуће односе у решавању проблематике експропријације на подручјима угроженим рударским радовима на територији општине Лајковац, на модеран и плански начин прилазимо проблемима који носе осетљиве елементе, као што су расељавање становништва и есхумација гробља, а трудимо се да поред општег добра за државу и онима који се расељавају обезбедимо боље услове за живот рекао је директор Јовичић и истакао да је Институт за архитектуру и урбанизам Србије реалне потребе преточио у споразум. Према речима Душана Живановића, финансијска средства ће бити искоришћена за развој и модренизацију општине Лајковац. У плану су изградња основне школе у Јабучју са фискултурном салом, реконструкција и доградња основне школе у Лајковцу, изградња и адаптација здравствених и спортско рекреативних објеката, реконструкција Дома културе у Лајковцу, проширење капацитета предшколских установа и обезбеђивање техничке воде за објекте од јавног значаја. Ове инвестиције су планиране јер се очекује да ће се највећи број становника Малог Борка и Скобаља после експропријације настанити на територији Лајковца. Ово је историјски и пресудан моменат за Лајковац, општину преплављену социјалним проблемима где нема развијене привреде, па су очи Лајковчана упрте у,,колубару. Наш циљ је да значајна средства искористимо у градњу и створимо основу за бољи живот истакао је Живановић и нагласио да је за Лајковац и његове грађане,,колубара светиња која може да обезбеди наду, будућност и запосленост. Владан Јовичић је по потписивању Споразума изразио наду да ће се планови реализовати како је предвиђено овим документом и објаснио да ће РБ,,Колубара истим принципом планског прилаза проблемима експропријације приступати и са грађанима Вреоца, Великих Црљена, Медошевца и Зеока. Н. Живковић 5

6 а к т у е л н о 6 ОдРжАН ЗБОР ВРЕОЧАНА Привремено заустављено напредовање рударских радова На основу стручне експертизе биће утврђене адекватне мере које ће имати за циљ очување безбедности гробља, као и наставак експлоатације M инистар рударства и енергетике Петар Шкундрић показао је разумевање за наше захтеве, рекао је Радосав Радоњић, председник Савета месне заједнице Вреоци, обраћајући се учесницима збора, који је одржан 30. августа, на Негином брду са једином тачком дневног реда заштита гробља у Вреоцима. Повод за окупљање образложен је у дописима који су неколико дана раније послати министру рударства и енергетике, директорима Електропривреде Србије и Рударског басена Колубара, директору Површинских копова, као и председнику Градске општине Лазаревац. У њима се указује да напредовање рударских радова представља кршење закључака Скупштине ГО Лазаревац из децембра 2005-е, као и збора грађана МЗ Вреоци одржаног у јануару 2008-е и да може да изазове катастрофу несагледивих последица. Реагујући на допис, министар Шкундрић сазвао је 29. августа састанак на коме су учествовали представници Колубаре, Градске општине Лазаревац, Месне Багери Поља Д у близини вреочког гробља заједнице и еколошких друштва из Вреоца. Помоћник министра Дејан Рајковић пренео је окупљеним Вреочанима закључке који су том приликом усвојени. Договорено је да експлоатација угља у зони месног гробља буде одмах обустављена. У року од најдаље седам дана биће извршена додатна геомеханичка верификација стабилности косине у зони вреочког гробља од стране независних експерата, за шта ће се побринути министарство. Трећи, и можда најважнији закључак је да ће, по извршеној додатној експертизи, а у складу са добијеним резултатима, бити предузете адекватне мере са циљем очувања безбедности гробља, као и евентуални наставак експлоатације рекао је Рајковић и додао да је, као што је и договорено, багер који се кретао ка гробљу стао претходног дана око 20 часова. Иако је помоћник министра обећао да ће се угаљ даље копати само под условом да је гробље стабилно и да му не прети никаква опасност, као и да ће министарство имати стрпљења и разумевања за решавање проблема, све док овај комплексан посао не буде завршен, неки од око две стотине окупљених мештана изразили су неповерење и истакли да су и раније добијали слична обећања, али су радови, упркос томе, настављани и да се, према њиховој процени, стигло до критичне тачке. Морам још једном да подвучем да Вреочани нису против исељења, ни против развоја општине, Колубаре и Србије, већ да само инсистирамо да тај посао буде урађен на прави начин, у складу са законом и да нас они који су за њега задужени испоштују, као домаћине који имају право на приватно власништво истакао је Радоњић. Збору су, осим помоћника министра и мештана, присуствовали и председник и заменик председника Градске општине Лазаревац, као и представник Еколошког покрета Новог Сада. А. Станић ЈАВНА РАСПРАВА О УТИЦАЈУ ОТВАРАњА КОПА,,ВЕЛИКИ ЦРЉЕНИ НА животну СРЕдИНУ Еколошки аспекти отварања новог копа Ј авна расправа о Студији о процени утицаја на животну средину пројекта отварања површинског копа Велики Црљени одржана је, 3. септембра, у просторијама Скупштине Градске општине Лазаревац. Носилац пројекта отварања новог површинског копа је РБ Колубара, а студију је урадила Колубара-Пројект. Пошто је студија била на јавном увиду, уследила је и јавна расправа на којој су сви заинтересовани могли да изнесу примедбе. Оне би се могли свести на три групе: проблем кућа које остају на левој страни Ибарске магистрале, земљани појас који треба урадити на овој локацији и пролазак механизације кроз Вреоце и Велике Црљене. Истакнут је и могући проблем пијаће воде за становништво Великих Црљена по отварању површинског копа Велики Црљени, али на ову примедбу надежни су одговорили аргументацијом да ниједан од постојећих бунара неће бити угрожен рударским радовима. Према речима Синише Стојковић, саветника министра за заштиту животне средине, сви предлози и примедбе биће размотрени и предати на увид техничкој комисији, која има рок од 20 дана да их дефинише и формулише. Потом ће техничка комисија наложити обрађивачу пројекта Детаљ са јавне расправе да Студију прилагоди овим примед- бама, изменама и допунама. Колубара-Пројект има 60 дана на располагању да дефинише нови изглед студије, а затим се овај документ шаље на одобравање у Министарство за заштиту животне средине, па очекујемо да ће се ова процедура завршити до краја године истакао је Стојковић и нагласио да је студија урађена у складу са законском регулативом. Н. живковић КОЛУБАРА Снимила: Драгана Весковић

7 СНАБДЕВАЊЕ ИНДУСТРИЈЕ И ШИРОКЕ ПОТРОШЊЕ УГЉЕМ ИЗ КОЛУБАРЕ Колубарин угаљ све траженији на тржишту Од почетка године до 9. септембра Рударски басен путем великопродаје и малопродаје реализовао око тона сушеног и близу тона сировог угља Од 1. октобра угаљ скупљи за 30 одсто Г рејна сезона је на прагу и док су многи благовремено решили питање огрева, велики је број оних који то тек намеравају да учине. Ове јесени број заинтересованих за куповину угља у Рударском басену Колубара значајно је порастао у односу на пре пар година. Један од разлога је и тај што се цене угља овде нису мењале од јула године па је много јефтинији у односу на друге енергенте (мазут, гас). Према подацима Службе продаје у првих осам месеци ове године реализована је велепродаја око тона сушеног и близу тона сировог угља. Од ових количина готово половина је дата индустрији, односно око тона сушеног и тона сировог угља. Првенствено се намирују потребе индустријских потрошача који имају приоритет у односу на широку потрошњу. Они Свакодневна слика на утовару сушеног угља у станици Сушара узимају угаљ у континуитету током целе године и до сада није било примедби да је неко имао застој у својој производњи због недостатка угља. У последње време појављује се доста купаца који су се преоријентисали на друге енергенте мазут или гас а сада се враћају са захтевом за угљем. Кад је реч о продаји угља трговинама односно стовариштима, њима је током осам месеци дато око тона сушеног и тона сировог угља. Од почетка године до краја августа извезено је укупно тона сушеног и око сировог угља. Код Фенија се прати уговорена динамика, а код Силмака је остварен једномесечни заостатак због недовољног броја вагона за маршрутне возове. Према Жељезари Никшић БРОЈ СЕПТЕМБАР измирен је уговор о испоруци сушеног угља, али се код обавеза за испоруку сировог угља такође касни због недостатка вагона. Највећим делом, око 90 одсто, остварени извоз сировог угља односи се на испоруку договорених количина Румунима. Поред великопродаје и малопродаја је испуњавала бројне захтеве синдикалних огранизација, удружења пензионера и инвалида рада, школа, болница, установа и организовала испоруку угља радницима Колубаре и ЕПС-а. Овим категоријама купаца у протеклих осам месеци продатао је око тона сушеног и тона сировог угља. Како је уобичајено, почетком године кренула је испорука угља пензонерским организацијама и предузећима са територије наше општине. Циљ је да ове испоруке започну пре доношења одлуке о закључницама и изврше се пре кретања ремоната. Сви они који тада наруче угаљ, врло брзо буду снабдевени. Обавезе које сада постоје према њима су незнатне. Проценат снабдевености синдикалних организација у овом тренутку је релативно добар, осим код оних који су (због повлашћеног превоза) инсистирали на вагонској испоруци. У малопродаји предност има испорука угља на закључнице и радницима ЕПС-а, али се води рачуна и о другима купцима: школама, болницама, вртићима, различитим установама. Уз договор решавају се све потребе купаца, количине које су претходних година даване прате се по сваком купцу појединачно тако да овде нема великих одступања ни ове године. М. Радосављевић 7 АВГУСТОВСКА ПРОИЗВОДЊА У РБ КОЛУБАРА План јаловине пребачен за 20 одсто На површинским коповима Рударског басена Колубара у августу је произведено 2,67 милиона тона лигнита, што је незнатно мање од планираних количина. Према информацијама Службе за координацију производње два копа су пребацила план: Поље Б, са ископаних 109 хиљада тона, за 22 одсто и Тамнава- Западно поље, са откопаних 940 хиљада тона, за око осам одсто. Поље Д дало је око 1,26 милиона тона угља или 98 одсто планом предвиђених количина. На копу Тамнава-Источно поље произведено је преко 368 хиљада тона лигнита, што представља остварење плана од 80 одсто. Августовска производња откривке у Колубари износила је близу 6,4 милиона кубика, што је за 20 одсто преко плана. У првој половини септембра у РБ Колубара ископано је преко 1,3 милиона тона лигнита и 2,7 милиона кубика откривке. План угља је пребачен за шест, а јаловине за 12 одсто. Д. В. ПРОИЗВОДЊА ПРЕРАДЕ Сушара 22 одсто преко плана Прерада је током првих осам месеци ове године остварила укупну производњу од 9,4 милиона тона угља, чиме је незнатно премашила план. Током августа, укупна производња Прераде износила је 1,3 милиона тона угља. У овом периоду, Топлана је произвела тона паре, што је за око 25 одсто више од планираних 27 хиљада тона. План су пребациле и Сушара са тона, као и Мокра сепарација и Железнички транспорт са тона. Сува сепарација током августа произвела је више од милион тона угља. Укупна производња Прераде током првих четрнаест дана септембра износи тона угља. А. С. ОД 1. ОКТОБРА Нове цене угља Рударски басен Колубара повећао је цену угља за индустрију и широку потрошњу за око 30 одсто, с тим што је нови ценовник у примени од 1. октобра. Последњи пут ове цене мењане су у јулу године, тако да је у протеклом периоду дошло до њиховог значајног заостајања у односу на објективне трошкове производње. Нова цена сировог угља који се налази у категорији сепарисаног лигнита асортимана комад износи 2.007,18 динара по тони а сушеног лигнита асортимана комад-коцка је 5.725,36 динара по тони. Ово су цене најтраженијих врста угља у Колубари. М. Р. производња

8 РАЗВОЈНИ ПРОЈЕКТИ РБ,,КОЛУБАРА Припрема се измештање Ибарске магистрале Техничка и планска документација за измештање великих инфраструктурних објеката први корак ка реализацији отварања нових површинских копова За почетак производње на,,јужном пољу неопходно померање дела Ибарске магистрале и друга фаза регулације реке Колубаре Део индустријске пруге Вреоци Рудовци и пута Вреоци Аранђеловац, река Пештан, објекти Помоћне механизације у Зеокама и Нова монтажа,,на удару због отварања Поља,,Е К ако би се обезбедила сигурна и поуздана производња лигнита на површинским коповима Рударског басена Колубара, према стратешким документима, у плану је отварање заменских капацитета за активне копове. Годинама унапред припрема се неопходна документација за измештање објеката са простора на којима ће се у будућности вршити експлоатација угља, да не би дошло до угрожавања континуитета у производњи угља. Најактуелније су финалне припреме за отварање површинског копа Велики Црљени. После великог подухвата измештања 4,6 километара реке Колубаре, завршени су и остали планирани радови, једино је преостало измештање канала за оптпадне воде Прераде за које још увек нису испуњени услови због нерешене експропријације почео је причу о развојним пројектима површинских копова РБ Колубара Слободан Марковић, руководилац Сектора инвестиција и унапређења технолошког процеса Површинских копова. Јужно поље у раду од 2012 е Отварање површинског копа Јужно поље планирано је за годину, а да би овај коп могао почети да ради неопходно је изместити део Ибарске магистрале и поново регулисати реку Колубару. Ибарска магистрала ће бити премештена у дужини од 7,5 километара од скретања за трафостаницу Вреоци 110 и Железничку станицу у Вреоцима до стоваришта Пештан у Шопићу. Магистрални пут ће се померати источно, до пруге Београд-Бар. Што се тиче пројектне документације за исељење Ибарске магистрале, Институт за путеве је завршио генерални пројекат регулације, који је тренутно на ревизији у Републичкој ревизионој комисији. Очекујемо позитиван одговор и уговарамо израду идејног пројекта, такође са Институтом за путеве објашњава Марковић. За отварање Јужног поља потребно је урадити другу фазу измештања реке Колубаре. Друга фаза ће се радити истим принципом као и прва, када је 4,6 километара корита измештено дуж одлагалишта. Јаловим масама које ископа БТО систем, који са Тамнава-Источног поља прелази на 8 коп Велики Црљени, биће закипан простор где је извађен угаљ, па ће на тај начин бити направљен коридор кроз који ће проћи нови ток Колубаре. Слободан Марковић За регулацију Колубаре у другој фази завршен је генерални пројекат који је урадио Институт за водопривреду Јарослав Черни, који ће вероватно радити и идејни пројекат. По изради ова документа ће проћи ревизију републичке комисије да би се створили услови за израду главног пројекта регулације. Поред ова два капитална пројекта у плану је и измештање четири далековода, два од по 110 кv и два од по 35 кv. Површински коп Јужно поље биће заменски капацитет Поља Велики Црљени, чији век експлоатације је четири године, па се према проценама, отварање Јужног поља очекује године, до када сви припремни радови морају бити завршени. За почетак рада на Пољу Е, такође, неопходно је измештање великих инфраструктурних објеката: регионалног пута Вреоци-Аранђеловац и индустријске пруге Вреоци-Рудовци. Пут ће бити измешан у две фазе, а у првој се помера 4,5 километара ка источној граници копа. У истом коридору и истој дужини се измешта и индустријска пруга. Поред ова два инфраструктурна објекта у истом коридору, а за потребе отварања Поља Е, биће регулисана и река Пештан. Уз ова три пројекта, неопходно је урадити пројектну документацију и преместити објекте Помоћне механизације у Зеокама (Управна зграда, булдозерска радионица и аутогаража у склопу утоварног места) и нови монтажни плац из Зеока. Нова локација предвиђена за ове објекте је у Барошевцу, код тзв. гвозденог моста рекао је Марковић и истакао да се откопавањем источне кипе практично ушло у простор Поља Е. Према плановима, измештања ових инфраструктурних објеката и припремни послови за отварање новог копа треба да буду готови у наредних пет до шест година. Израда планских докумената за насељена места Паралелно са израдом техничке документације, ради се и планска документација за насељена места Барошевац, Зеоке, Медошевац, Бурово и Рудовци, где ће кроз урбанистичка документа бити дефинисани просторни и инфраструктурни објекти на овим подручјима. Једино на основу ове документације може се утврдити опши интерес, како би се могло приступити експропријацији земљишта. Уласком механизације Поља Б у Поље Ц рударски радови ће избрисати са топографских карти локални пут од Старе монтаже до Стрмова. Зато је неопходно, према речима Слободана Марковића, направити обилазницу око Поља Б, кроз Рудовце и Пркосаву до Стрмова. За потребе експлоатације угља на Пољу Ц потребно је изместити и гробље у Барошевцу. Да би Колубара наставила да реализује развојне програме и у даљој будућности оправда епитет поузданог ослонца прозводње електричне енергије у Србији, неопходна су значајна финансијска средства за бројне инвестиције. Како би се развојни пројекти реализовали, потребно је најпре припремити планску и техничку документацију, на чему стручњаци РБ Колубара раде знатно раније, да би, све било спремно, када дође време за покретање производње на новим површинским коповима. Н. Живковић КОЛУБАРА

9 ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У РБ КОЛУБАРА Увођење стандарда квалитета Одобрена коначна верзија документа којим се дефинише управљање заштитом животне средине Током септембра почеле активности на увођењу стандарда ISO 9001 А ктивности на увођењу стандарда ISO у Рударском басену Колубара почеле су средином године. Применом овог стандарда системски ће бити решена проблематика у области заштите животне средине, што ће довести до смањења негативних утицаја на животну средину, управљања питањима њене заштите и повећања усаглашености са важећим законским прописима, као и умањења и спречавања ризика и боље усаглашености са регулативом Европске уније. Како сазнајемо од Момчила Живковића, помоћника директора Колубаре за заштиту животне средине, у протеклом периоду урађен је веома сложен, обиман и важан посао који је обухватио дефинисање и усаглашавање политике заштите животне средине у Електропривреди Србије и Рударском басену Колубара, утврђивање тренутног стања, организацију кадровских ресурса, израду и кориговање преднацрта докумената по захтевима стандарда. Пословодство Колубаре, 19. августа, усвојило је и одобрило коначну верзију документа којим се дефинише управљање заштитом животне средине, а који је потписао директор Владан Јовичић. Овим је одређена политика квалитета, заштите животне средине, безбедности и здравља на раду. Одредбе ће бити објављене и истакнуте у радним просторијама свих организационих јединица. У складу са међународним нормама принципи ове политике БРОЈ СЕПТЕМБАР подразумевају потпуну примену законских прописа и норматива из рударске и других делатности, заштите животне средине, и безбедности на раду, планирање свих процеса и активности производње, прераде и транспорта угља, реализацију планова уз потпуну примену прокламоване политике квалитета и заштите по процедурама и упутствима интегрисаног система управљања. Политика подразумева и стално унапређење ефикасности засновано на одговорности сваког запосленог за послове које обављају, без могућности преношења на другог. Мора бити испоштован и квалитет производа и услуга који у потпуности испуњавају уговорене захтеве. Заштита животне средине обављаће се кроз рекултивацију копова и одлагалишта и контролу испуштања вода, гасова и других штетних материја. Заштита здравља и безбедности на раду огледаће се кроз примену свих мера и средстава непосредне заштите запослених и присутних у радном амбијенту. Биће дата пуна подршка и допринос сарадњи са окружењем и локалним самоуправама у циљу унапређења заштите животне средине. Да би се достигао нови ниво културе квалитета и свести о значају очувања животне средине и заштите здравља, организоваће се стална обука и усавршавање запослених, као и њихова мотивација за припадност колективу и активирао стваралачки потенцијал. Подразумева се и информисање запослених, локалне самоуправе и шире јавности о циљевима, плановима и активностима, унапређење квалитета испоручиоца успостављањем партнерских односа. Квалитетним одржавањем подигнуће се производни и други капацитети, нивои спремности, сигурности и поузданости у раду. Документ планира и стално побољшање укупних резултата пословања смањењем трошкова рада уз повећање квалитета и заштите. Према Живковићевим речима, овим је практично завршена прва фаза увођења стандарда ISO У другој фази обавиће се обука запослених за употребу докумената ЕМS-a, њихова примена са израдом записа о функционисању система, као и обука тима за интерну проверу, интерне провере и преиспитивање од стране руководства. Трећа фаза подразумева сертификацију стандарда. Током овог месеца почеле су и активности на увођењу стандарда ISO 9001, а планирано је да до краја године буду сертификована оба стандарда квалитета. Иначе, према Плану пословања Електропривреде Србије до године ови послови спадају у приоритет, јер усмеравају компанију ка пословној изврсности, повећању задовољства корисника, смањењу повреда на раду, смањењу еколошких акцидената, повећању профита и задовољства запослених. Д. Матић ОДРЖАН ЈОШ ЈЕДАН СЕМИНАР О УПРАВЉАЊУ КВАЛИТЕТОМ Едуковани интерни проверавачи У оквиру велике кампање континуиране едукације за системе менаџмента квалитетом и животном средином, заштите на раду и сигурности запослених, у Пословодном одбору Рударског басена Колубара 15. и 16. септембра одржан је семинар под називом Интерне провере стандарда ISO Интерна провера представља главни инструмент руководства организације за обезбеђење непрекидног побољшања система квалитетом. Њеном применом добијају се показатељи ефективности и ефикасности функционисања, утврђују слаба менаџмента. Овај семинар је покрио све ријуме, као што су одређене личне особи- Интерни проверавачи из Колубаре ста и могућности за побољшање. Спровођење интерних провера је један од кључних давања и практичне вежбе учесници су обученост, искуство у проверама и стално фазе процеса интерне провере. Кроз прене, образовање, радно искуство,константна захтева стандарда квалитета и животне оспособљени да самостално планирају, побољшавање оспособљености. средине, а да би ови захтеви били испуњени неопходно је да у предузећу буде довољ- о резултатима и прате реа- лизацију корек- одржана још једна школа квалитета, после припремају и изводе провере, извештавају Почетком октобра у Чачку ће бити но оспособљених интерних проверавача. тивних мера. које ће, према мишљењу доктора Папића, Од др Љубише Папића, предавача на Дејан Зекић, помоћник директора стручњаци из Колубаре у потпуности семинару сазнали смо да су ове методе Колубаре за управљање квали- тетом, можда најзначајније средство за пословодне структуре, јер захваљујући њима прате циљу добијања информације о стању ме- завршетак пројекта увођења система мена- каже да је интерна провера неопходна у бити припремљени за послове везане за се и мере резултати огромних напора за наџмента квалитетом, па због тога онај џмента и за његово касније одржавање. увођење и касније одржавање система ме- који проверава мора да задовољи крите- Д. Матић 9

10 синдикат 10 ИЗ СИНДИКАЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ КОЛУБАРА Упорни у захтевима за повећање зарада П редставници Гранског синдиката хемије, неметала, енергетике и рударства Независност, 26. августа разговарали су са Петром Шкундрићем, министром рударства и енергетике. Овом састанку присуствовали су и представници Синдиката Независност у Рударском басену Колубара, и Радничког синдиката Колубара. Како се, поред осталог, каже у саопштењу за јавност ових синдиката, овом приликом указано је на све веће незадовољство запослених у Електропривреди Србије и Колубари због пада зарада, а предложен је приступ преговорима око промене концепта колективних уговора у привредним друштвима. П овећање зарада и исплата регреса и топлог оброка запосленима у Електропривреди Србије, главне су теме разговора на два састанка који су у протеклих месец дана одржани у Министарству рударства и енергетике. Представници Синдиката ЕПС-а и Синдикалне организације Колубара од Петра Шкундрића, ресорног министра тражили су ребаланс финансијског плана у коме би било више новца за зараде. Како сазнајемо од Миодрага Ранковића, председника Синдикалне организације Колубара, надлежни из Министарства су изразили разумевање и подршку, а коначно решење проблема треба да дају Министарство финансија и Министарство за рад и социјална питања. На адресе ових институција и премијеру Мирку Цветковићу упућена су писма, на која одговори треба да стигну најкасније до краја месеца. Према Ранковићевим речима, у разговорима се инсистирало на повећању зарада, јер би се поправио и просек за наредну годину, као и да регрес и топли оброк уђу у план пословања за годину. О евентуалним исплатама којима би радници ЕПС-а плаћали рачуне за утрошену електричну енергију, а о којима се у Колубари ових дана прича, на састанку представника Синдиката и министра Шкундрића, није било речи. Д. Матић ИЗ СИНДИКАТА НЕЗАВИСНОСТ Одржан састанак са ресорним министром Министар Шкундрић је подржао захтев Гранског синдиката Независност да овај синдикат буде активан учесник у социјалном дијалогу у наставку реформе електроенергетског, нафтног и рударског сектора, истакавши да је обавеза свих који се налазе на одговорним пословодним и државним функцијама да преговарају са представницима радника. Такође, подржан је и предлог да се у сарадњи са другим министарствима покрене процедура закључивања Гранског колективног уговора у овом предузећу. Обострано је изражена сагласност да држава треба да задржи већински пакет акција у Јавним предузећима јер би се тако сачували енергетски ресурси. Д. Матић ПРИВРЕДНО ДРУШТВО ЗА ПРОИЗВОДЊУ ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКИ БАСЕН,,КОЛУБАРА Д.О.О. У производним погонима Привредног друштва постоји константна потреба за производним радницима с једне стране, док с друге стране, у Дирекцији Привредног друштва и Дирекцијама огранака има доста запослених са занимањима која су потребна производним погонима. С обзиром на овакво стање објављујем ИНТЕРНИ ОГЛАС За пријаву запослених у Дирекцији ПД РБ,,Колубара и Дирекцијама огранака који су заинтересовани за обављање следећих послова: 1) Руковалац погонске станице, 2) бравар, 3) варилац, 4) вулканизер, 5) руковалац помоћне механизације у површинској експлоатацији, 6) возач Сви запослени који су заинтересовани за обављање напред наведених послова, а имају одговарајућу стручну спрему, своје пријаве ће предати Кадровској служби Организационог дела у ком раде најкасније до 10. октобра године. Директор, Владан Јовичић, дипл. инж. руд. НАБАВКА ЛИЧНЕ ЗАШТИТНЕ ОПРЕМЕ Расписан тендер На основу стања у магацинима личне заштитне опреме у Рударском басену Колубара и планираних потреба, за годину биће извршена набавка у вредности од око 6 милиона динара. Стање залиха личне заштитне опреме пажљиво се прати тако да је све оно што је било неопходно, већ ургентно набављено. Приоритет су била летња радна одела тако да је набављено прво комада, а затим је наручено још пари. Од ове друге количине пристигло је већ одела. То су били тендери који су расписани прошле, а испорука договорена за ову годину. Судећи по извршеним набавкама у овој години, снабдевеност ципелама је релативно добра. Крајем прошле године закључен је уговор за куповину дубоких ципела и оне су испоручене током јула месеца. На основу анекса постојећег уговора искоришћене су додатне количине од још 625 пари. Током првог дела ове године стигло је и пари дубоких ципела са челичном капом. На основу анекса уговора узето је још 400 пари. Поред ове обуће, у магацине је стигло и око пари различитих плитких ципела, а са анексом уговора још 267 пари. С обзиром да су у првом делу године набављена радничка одела и ципеле, на основу јавне набавке која је недавно оглашена, биће извршена куповина различитих врста заштитних маски, рукавица, шлемова, радних мантила, кишних кабаница, ветровки, варилачких одела, чизама... У питању је 74 различитих артикала. Како уобичајена процедура јавних набавки захтева проток више месеци од тренутка оглашавања до одабира најбољег понуђача и склапања уговора, пристизање првих количина личне заштитне опреме у магацине Рударског басена по овом тендеру може се очекивати крајем године. М. Радосављевић Илустрација: Милан Гамбелић КОЛУБАРА

11 ПОВОДОМ 48 ГОДИНА ИЗЛАЖЕЊА ЛИСТА КОЛУБАРА Очекује ли нас лабудова песма? Приближавајући се свом полувековном постојању, лист РБ Колубара улази у најнеизвеснији период, у коме ће о судбини гласила можда пресудну улогу имати они који дуго показују да нису наклоњени гласилима привредних друштава у ЕПС-у П оштовани читаоци, када будете имали овај број листа Колубара у рукама, гласило ће већ обележити свој 48. рођендан. Наиме, лист Колубара један је од најстаријих из породице такозваних привредних гласила (некада фабричка штампа) у Србији. Одлуком Радничког савета тадашњег Рударског басена Колубара 24. септембра године, у самоуправљачком амбијенту, основана је истоимена новина. Редакција листа помешаних осећања дочекала је (и испратила) овај 24. септембар. Са једне стране, преовладава задовољство и, зашто не рећи, понос што смо наследници једине писане хронике српског рударског гиганта и општине Лазаревац. Са друге стране, увукла се у Редакцију зебња за судбином ове новине. У не баш лагодној историји Редакције листа, пролазиле су њене генерације кроз многе (не)пријатне тренутке. Мада би било логично да се у свечаном тексту присетимо тих и таквих времена, овога пута направићемо изузетак. Окренућемо се ономе шта (може да) нас чека сутра. Ево због чега. Наиме, Управни одбор ЕПС-а је на седници од 24. јула у план развоја од до године, поред осталих најважнијих ствари у погледу развоја Електропривреде Србије, посветио и 15 редова о односима са јавношћу. У уводу се предвиђа да ће у овом периоду ЈП ЕПС реализовати (шест) активности чији ће циљ бити унапређење односа са јавношћу, повећање степена поверења и разумевања јавности за делатности ЕПС-а. Аутор ове концепције на првом месту нуди кадровско и стручно јачање редакција задужених за интерно информисање, а упоредо са тим и активно учешће у развоју интернета и садржаја намењеног интерном информисању, што би водило ка гашењу интерних листова и обавештавању запослених путем интернета. ПОВРШИНСКИ КОПОВИ Стручно образовање БРОЈ СЕПТЕМБАР К ако нас је обавестио руководилац Службе заштите на раду Тамнава-Запад Слободан Симић, закључно са годином уписано је укупно 843 радника Површинских копова на курсеве информатичког образовања. Од тог броја 749 кандидата или 89 процената се обучило за рад у програмима: Виндовс, Ворд, Ексел и на Интернету. У марту године тадашњи директор Површинских копова Милован Обрадовић покренуо је иницијативу за информатичко образовање радника. Тако су међу првим групама били диспечери Поља Б, Поља Д и Тамнава-Источног поља каже Симић. Успостављена је добра сардња са Гимназијом у Лазаревцу. Тако наш саговорник истиче подршку некадашњег директора Драге Мајкића и садашње директорке ове установе Милене Бушић. Професори који обучавају раднике у основним програмима Оставићемо, овом приликом, по страни нелогичност ове реченице, према којој развој садржаја намењеног интерном информисању, у шта спадају и интерни листови, води ка њиховом гашењу и поставити питање: Зашто се до данас основна (и незаобилазна) средства информисања-листови привредних друштава ЕПС-а преко ноћи проглашавају непотребним и предвиђа им се укидање? То би значило да ће у блиској будућности уз Колубару лабудову песму отпевати костолачки Глас произвођача, ТЕНТ, ЕДБ, ЕМС и Електровојводина. Све би ово могло да се схвати као кабинетско пројектовање да се иза идеје гашења интерних гласила и обавештавања запослених путем интернета не препознаје рукопис првог човека Сектора за односе са јавношћу ЕПС-а који дуго година гаји отворену нетрпељивост према гласилима садашњих привредних друштава ЕПС-а. Коначно је успео да прогура у званична акта свој дуго осмишљавани (сада и обелодањен) концепт односа са јавношћу који би се темељио на гашењу интерних гласила. Међутим, није суштина ове мудрости, што би могло да се закључи, у конкуренцији између интернх гласила и обавештавању интернетом, јер су то два разнородна вида информсања, која не сметају један другоме. Напротив, могу се надопуњавати. Биће, ипак, да се гашењем интерних гласила привредних друштава, чисти информативни простор за...даље унапређивање листа Kwh, гласила ЕПС-а, како стоји у наставку дугорочнх активности за унапређивање односа са јавношћу у Електропривреди Србије. Када се ово зна, онда постаје јасније зашто је први човек Сектора за односе са јавношћу годинама упорно радио све да угаси гласила привредних друштава. Зна он да је тешко успети у оваквом науму. Зато је ишао корак по корак. Било му је важно да гласила, попут Колубаре, која су у Министарству информисања регистрована као јавна, деградира у интерна. Цео концепт Одлуке о информисању коју намеће привредним друштвима, одише његовим рукописом, чији је циљ да се изменом формата, садржајном и графичком унификацијом листови до те мере учине сличним да постану сувишни. Наравно, наше противљење овим замислима, само је јачало његово убеђење да не треба одступити од те идеје. Тако нас, по логици ствари, чека завршни ударацгашење листова привредних друштава ЕПС-а. Био би основни ред да нам творац идеје о гашењу интерних листова открије на бази којих и чијих стручних анализа је дошао на корак од остварења свог животног пројекта. Жеља је Редакције Колубаре, да о томе треба ли овај лист Рударском басену или не одговор понуди и сам оснивач. Уколико се одлука о судбини ове новине буде доносила искључиво изван Колубаре, онда је будућност овог листа извеснократка. У том случају, уместо о скорашњем слављу поводом полувековног излажења листа Колубара, Редакција ће више бити окупирана приближавању времена када ћемо запевати лабудову песму. М. Живановић су Душанка Бјековић и Раде Илић, док је за курсеве АУТО КЕД-а и базе података био задужен Велимир Милановић. Тек од године су почели курсеви АУТО КЕД-а и закључно са годином кроз обуку је прошло 267 кандидата, од којих је 252 завршило курс. У току године основни курс је похађало и завршило укупно 25 полазника и 13 кандидата АУТО КЕД. Такође је завршило курс из базе података 12 полазника. Слободан Симић нам је рекао да је 22. августа почео основни курс за 12 запослених, углавном багериста и тракиста са Поља Д. Љ. Младеновић 11 Илустрација: Милан Гамбелић

12 из огранака басена 12 ПРВИ ПУТ У ИСТОРИЈИ РБ КОЛУБАРА Багер прешао реку Колубару Тачно у 8,30 часова 5. септембра глодар 1 почео прелазак преко реке Колубаре У несвакидашњи подухват биле укључене рударска, машинска и Електро служба Тамнава-Источног поља Т опао септембарски дан, 5. септембар. Све тече по плану. Метални колос, тежине тона, глодар 1 вођен вештом руком ВКВ багеристе Дејана Матића тачно у 8,30 часова почео је прелазак преко реке Колубаре. Крећући се брзином од осам метара у минути уз огромну буку, глодару 1 је требало двадесет минута да пређе на другу обалу реке Колубаре и на тај начин пректично на нови коп Велики Црљени. Несвакидашњи подухват преласка банда 1 и глодара 1 уз сву пратећу опрему БТО система Тамнава-Источног поља од Тамнава-Западног поља до копа Велики Црљени у дужини од око 9 километара, почео је 3. септембра. Два дана раније, глодар 1 је завршио са копањем откривке на Тамнава Западном пољу, 2. септембра је растерећен за 100 тона, и најзад је кренуо у велики транспорт. Велики део посла за припрему кретања багера обавили су машинци. Наш задатак је био да припремимо рампу за прелазак преко реке Колубаре и да растеретимо багер. У складу са Елаборатом који је урадила Колубара-Метал растеретили смо стрелу радног точка за око 40 и противтег за око 60 тона. На тај начин смо смањењем тежине багера за 100 тона, тежиште багера примакли центру (аксиалном кугличном кретању) и тиме обезбедили сигурније кретање глодара 1 - напомиње Драгивој Дамњановић, управник Машинске службе Тамнава-Истока и додаје да су се руководили искуством из транспорта ведричара на Тамнава-Западно поље. Велики број радника, инжењера и надзорно-техничког особља са Тамнава- Источног поља пратио је прелазак глодара 1 преко реке Колубаре. Посматрамо и ми багер који се креће уз мало мању буку према крајњем одредишту до банда 1, који је такође успешно прешао са једне на другу обалу Колубаре, 4. септембра. Сазнајемо да су кроз насип на реци Колубари цеви постављене када је глодар 1 био два километра испред реке. Да би се моћне рударске машине транспортовале под напоном бринула је Електро служба. Управник Војин Радић, који је такође био на лицу места, нам је рекао да је комплетна електро инсталација БТО система демонтирана и да сада предстоји већи посао њене монтаже, која ће се обавити док буде трајала инвестициона оправка, од 8. септембра до 8. октобра. Шта за њега значи овај историјски тренутак, прелазак глодара 1 преко реке Колубаре, питали смо директора Тамнава- Источног поља Живојина Јовановића: Ово је свакако јединствен и несвакидашњи посао у рударству и хвала Богу време нас је максимално послужило, чекали смо сушни период, маловође. Све је било припремљено на време и све се одвијало према плану и ја сам веома задовољан. Међутим, нема одмора, сада нас чека инвестициона оправка и комплетирање БТО система како би нови коп Велики Црљени био на време отворен. То је 15. октобар. А да би и само отварање протекло како ваља, поред свега што сам већ поменуо, треба до тада да нам стигне и употребна дозвола за реку Колубару. Надам се да ће производња откривке кренути на време. Нови коп Велики Црљени обухвата лежиште од 30 милиона тона угља и 19,2 милиона кубика јаловине, од чега је 10 милиона кубика шљунак. Транспортовање рударске механизације преко реке Колубаре је несвакидашњи догађај у рударству. Прелазак багера преко кипа, где је носивост терена мања, није једноставан подухват, а камо ли преко направљеног насипа реке. Због тога ће ово бити значајно искуство не само за инжењере и рударе Колубаре, него и за друге, с обзиром да ће се овакви пројекти све више користити у наредном периоду- задовољно каже управник Тамнава-Источног поља Миливоје Николић. Он напомиње да је и пројекат Велики Црљени несвакидашњи јер је корито реке Колубаре измештено кроз већ откопани део копа. Осим тога, нови коп Велики Црљени имаће велики значај јер ће његов угаљ на само количински већ и квалитетом обезбедити да се заједно са производњом Тамнава-Западног поља транспортује калоричан угаљ према електранама у Обреновцу. Своје задовољство о добро обављеном послу не крије ни шеф БТО система Зоран Радивојевић: Три дана и три ноћи, колико је трајао транспорт до и преко реке Колубаре, ја нисам одлазио кући. Посао је то захтевао. Али, када је све завршено успешно, не жалим. Ово се не дешава сваки дан. Велики део посла је за нама, банд 1, глодар 1 и три транспортера су већ на правим позицијама. Тачније, на плацу ће од 15. септембра почети годишња инвестициона оправка, која ће претходити отварању новог копа Велики Црљени. Још три транспортера која су пребачена, остала су да се монтирају. Импозантно је деловао читав призор коме смо присуствовали и памтиће се, као усталом и све што није уобичајено. Док напуштамо Тамнава-Источно поље, глодар 1 још увек вози и зауставиће се око 10,30 часова. Наш следећи долазак на глодар 1 неће више бити на Тамнава- Исток, већ на нови коп Велики Црљени. Љ. Младеновић Глодар 1 прелази реку Колубару КОЛУБАРА

13 НОВА УПРАВНА ЗГРАДА ПОЉА Д За будуће генерације Квалитетнији услови за рад Током идуће године реконструкција комплетног насеља Н акон две године изградње, 9. септембра свечано је отворена нова управна зграда и почело коришћење новог видиковца Поља Д. У присуству руководства Рударског басена Колубара, представника ЕПС-а, синдиката и локалне самоуправе, објекат је освештао отац Макарије, игуман манастира Свети Георгије у Ћелијама, са свештеницима медошевачке, чибутковачке, рудовачке и јунковачке парохије. Владан Јовичић, директор РБ Колубара истакао је, овом приликом, да Колубара све своје планове на време и успешно обавља али да нису само у питању откривка и производња угља већ да се и инфраструктурно решавају многобројна питања. Овај објекат налази се на самој завршној косини Поља Д и омогућиће бољу координацију производњом и много квалитетније услове за рад запослених. Опште је познато да је Поље Д ослонац производње у Рударском басену Колубара закључио је Јовичић. Званицама се обратио директор највећег Колубариног угљенокопа Поља Д Милан Петровић који је нагласио да је ово само почетак обимних и опсежних радова на реконструкцији комплетног насеља. Уједно се захвалио свима који су на било који начин учествовали у изради објекта и видиковца. После 30 година битисања на Јужном крилу где су гернерације људи одрастале, живеле, усавршавале се, ми смо сада дошли у ситуцију да морамо да омогућимо копање угља испод њега. Ова, новонаправљена зграда је будућност Поља Д, и сада ће се нове генерације људи трудити да БРОЈ СЕПТЕМБАР својим одлукама и својим радом допринесу развоју како овог копа тако и свих будућих рекао је Петровић. Иначе, стара управна зграда на Јужном крилу датира из године, дакле 30 година је функционисала и није била примерена употреби, јер је опште позната Нова управна зграда Поља Д ТАМНАВА-ЗАПАДНО ПОЉЕ Почело одводњавање копа Н а квалитет и квантитет производње на површинском копу Тамнава-Запад доста утиче присуство подземних вода. Највише проблема стварају на I БТО систему. Ових дана почело је њихово решавање, премда се каснило са уговарањем. Технички пројекат о заштити површинског копа од подземних вода је урадио Институт Јарослав Черни. Пројекат предвиђа, између осталог, предодводњавање копа, с циљем да се постигне што сувља радна средина за машине и људство који раде на угљу и откривци. Како сазнајемо од Милутина Бобића, директора копа Тамнава-Запад, радиће се шест линија бунара. Прва линија имаће 15, друга девет, трећа, пета и шеста по три и четврта два бунара. Сви ће се бушити до подине угљеног слоја и још 40 метара кроз подинске пескове. На Тамнава-Западу постоје три колектора подземних вода, један у алувијалним шљунковима, други у међуслојним, а трећи у подинским песковима. Циљ нам је да што више смањимо количину подземних вода. Радове на бушењу бунара изводи Георад из Костолца и тренутно (19. септембар) буши пети бунар од предвиђених девет на линији два. Почели смо од ње и она ће обезбедити I БТО систем каже директор Бобић. улога и значај Поља Д у Колубари, па је самим тим, изискиван и адекватнији простор. Нова управна зграда је монтажног типа, јер ће и овај простор за неких 30 так година бити захваћен рударском експлоатацијом. У њу су смештене основна управа, рударска, машинска, електро и геодетска служба као и синдикат. Ту су и гардеробе за пресвлачење, скроман ресторан и адекватан послован простор. Насеље иза нове управне зграде је у лошем стању, тако да ћемо током ове године урадити пројекте а идуће реконструкцију комплетног насеља са мокрим чворовима и новим просторијама које ће омогућити људима да живе и раде у нормалним условима. Осим тога што покушавамо да у насељима обезбедимо боље услове, трудимо се да исто омогућимо свим људима на копу, од повратног бубња до багера нагласио је Петровић. Измештање са Јужног крила је још увек у току. Део објеката премештен је и служиће као хангарски простор. Други део објеката постављен је на Нову монтажу у Зеокама и у току је њихова реконструкција. Ту ће бити смештен Ι А и Ι Ц као и ΙΙΙ систем који је давно прекинуо са радом падом глодара 2. Петровић каже да ће се на овај начин добити три базе, управа у Медошевцу би била прва, затим база на Волујку и измештањем контејнера на Нову монтажу у Зеокама добиће се трећа база која ће уједно бити и основа за будуће насеље које ће се правити ван граница експлоатације Поља Е. То ће се одиграти за неких 5-6 година и самим тим уштеђен је велики новац пребацивањем контејнера на ову позицију. Ни свечани тренутак отварања нове управне зграде није могао без помена основног проблема Поља Д. Оно што нас сада мучи су стајање Ι Б система због проблема са гробљем у Вреоцима. Свима је овај проблем јасан и сви су упознати са њим. Али, стајањем Ι Б система, значи, уколико се не крене за месец до месец и по дана, биће угрожен рад и осталих система а самим тим и производња на Пољу Д. Ово је чињеница коју треба нагласити јер се плашимо да ћемо једног момента откопати угаљ са Поља Д а да нећемо имати других позиција, па ће бити врло тешко надоместити биланс угља који Колубара мора да створи упозорио је Петровић. Д. Весковић За копање једног бунара потребно је 7-8 дана, па ће овај део посла бити брзо готов. Служба инвестиција из Вреоца је у фази уговарања опреме (пумпе, цевоводи и електроопрема). Уколико стигне на време, ова линија би требало да буде завршена до краја октобра, а Георад ће прећи на линију један. Надзор је поверен геолошкој служби и служби инвестиција. На овом терену напредујемо нешто спорије него што је то случај у Дрмну. Овде је то метара у смени. Радимо у две смене по дванаест сати. Имамо добре услове (осветљење), па без проблема радимо и другу (ноћну) смену-каже Зоран Пељто, пословођа у екипи Георада. Екипу чини по четири човека у смени, један радник на улту и пословођа. М. Д. 13

14 ГЕОДЕТСКО ОДЕЉЕЊЕ ПОЉА Д Вредни и одговорни Запослене у овом делу Техничког сектора Површинских копова љути што су системски сврстани у администрацију и ако су скоро сви и свакодневно на нашем највећем копу У оквиру Техничког сектора Површинских копова одавно постоји Геодетска служба и у оквиру ње одговарајућа одељења за сваки од копова. Највише посла, свакако, имају запослени у Геодетском одељењу нашег највећег копа, који захвата површину од око 25 квадратних километара при чему је висинска разлика између горње и доње коте већа од 150 метара. Запослени у Геодетском одељењу Поља Д Посетили смо их ових дана. Тог прохладног септембарског јутра разговарали смо са геодетским инжењером Дарославом Јанковићем, руководиоцем овог одељења и његовим сарадницима Миланом Павловићем (дипломирани геодетски инжењер) и Миленком Бишевцем, геодетским инжењером. Шеф одељења се озбиљно припремио да на ваљан начин представи одељење на чијем се челу налази скоро 15 година. На три густо исписане странице прибележено је све што је, по његовом мишљењу, битно да би се ово одељење на ваљан начин представило у новинама. Бележимо. Радни дан код њих, кажу, почиње редовним рапортом на којем руководилац одељења (од управника копа) добија задужење за послове које тога тана треба обавити. Потом се, у зависности од врсте и обима посла, формирају групе које добијају прецизна упуства и потом одлазе на коп. У једном дану, тако се формира и до 6 екипа које сачињавају (најчешће) геодетски инжењер, геометар и два помоћна радника. Коп је, додају, огроман и посла увек има. На копу ради осам система и транспортних трака чија је укупна дужина скоро 40 километара. Током једног месеца овде се помери (скрати или продужи) између 25 и 30 транспортера и намонтира макар један нови. У овај посао они први улазе (обележавањем нових траса) и одлазе последњи (након довођења нових траса у иделан правац ). Уз све то од марта до октобра на овом копу се раде редовни ремонти система, а у том послу незаобилазно учествују и људи из овог одељења. Поред осталог они су задужени и за контролу такозване геометрије багера. Поред ових они обављају и такозване редовне послове у које, поред осталог, спадају и послови снимања терена за обрачун откопаних маса и израду ситуационих планова. То је, наглашава Јовановић, огроман посао јер се на Пољу Д, током једног месеца, откопа око 4,5 милиона кубика јаловине и око 1,2 милиона тона лигнита. Уз то, овде се током једног месеца сними и око геодетских тачака. На копу Поље Д постоји око 58 хиљада оваквих тачака. Они брину и о 40 сигналних тачака које служе као подлога за снимање терена и праћење клизања угљених и јаловинских маса на овом копу. Сваког пролећа овде се ради План мреже ових тачака, обавља њихово обележавање и стабилизација и врше одговарајућа мерења како би се прецизно утврдиле њихове координате и кота. За обављање ових послова запослени користе и одговарајуће геодетске инструменте. Ту су четири тоталне станице (које су набављене недавно) и више класичних инструмената. Са опремом коју имају нису баш задовољни али верују да ће у неком будућем времену добити бољу и савременију. Након повратка са терена посао се наставља у радним просторијама. Свака од екипа у рачунар уноси нове податке након чега се приступа изради нове дигиталне геодетске карте копа. Овде се, због потреба посла, ради и током викенда и у време државних празника. Тако на копу редовно дежурају једна или две екипе које, понекад, на послу остану и по 15 сати. Запослени у овом одељењу посебно наглашавају да нису задовољни местом у систему РБ Колубара. Кажу, они су (давно) организационом шемом везани за Технички сектор Површинских копова чиме су и буквално (макар на папиру) постали део коповске администрације, а они сваки дан проводе на копу при чему највећи део радног времена проводе газећи по блату и угљу без обзира на временске околности. Та чињеница, додају, пресудно утиче и на њихове зараде (које су знатно ниже од оних на копу) али и на могућност коришћења рекреације и рехабилитације, набавку заштитне опреме и опремљеност. И на крају реч-две о људима. Руководилац одељења инсистира да запишемо: У првим данима постојања овог одељења (1969. године) у њему су радили: Синиша Мијатовић, дипломирани геодетски инжењер, Томислав Костић, геодетски инжењер, Милена Марковић, геометар и Дарослав Јовановић, геометар (касније геодетски инжењер). Одељење је припадало Рударској служби јер, тада, геодетска није постојала. У овом одељењу дуго су радили и одавде отишли у пензију: Радован Благојевић и Томислав Костић, геодетски инжењери, Момир Тепша дипломирани геодетски инжењер и Мирјана Јовановић, геометар. Данас, 30 година касније, у одељењу је запослено 16 људи. Ту су, поред наших саговорника, и дипломирани рударски инжењери (одсек рударска мерења ): Ненад Јовановић, Дејан Радовановић и Драган Петровић; геодетски инжењери: Јован Костић, Мила Симић и Кристина Аћимовић и геометри: Светлана Митровић, Маријана Китановић, Милиша Јовановић, Валентин Марковић, Бранко Ћосић, Петар Јеленић и Владан Белаћевић. У послу им помаже и 11 помоћних радника (који раде као фигуранти) и магационер, а за обављање послова на располагању си им и два теренска возила која су, кажу, у изузетно лошем стању, а они са њима пређу, у једном дану, и до 70 километара, све по копу. М.Тадић КОЛУБАРА

15 ПРЕКОПАВАЊЕ НАДВИШЕЊА НА ПОЉУ Б Успешно скидање накипаних маса Откопано око 350 хиљада метара кубних земље Рад глодара 3 отежало скидање стабиленке Глодар 4 поново отворио јамске просторије Н а површинском копу Поље Б завршен је ремонт багера дреглајна ЕШ-28. Инвестициона оправка почела је 28. јула и трајала је нешто дуже од предвиђеног рока због обавеза екипа Колубара-Метала на другим коповима. Како сазнајемо од Слободана Спасојевића, управника машинске службе овог копа, ремонт је требало да се заврши 8. септембра али је продужен за неколико дана. Урађена је класична инвестициона оправка, третирани су сви склопови багера, дакле машина копања, машина дизања, кружно кретање и транспорт. Склопови су регенерисани у радионицама Колубара-Метала, где су урађени нови семеринзи и замењени лежајеви, вратила и зупчаници. Елементи уљне БРОЈ СЕПТЕМБАР Н акон званичног одобрења немачке фирме Huesker на површинском копу Поље Б, 24. јуна почело је прекопавање надвишења. До сада, откопано је око 350 хиљада метара кубних земље са траке 29Б која је постављена ван платоа који се опет консолидовао по пројектованој нивелети сечења на коти 110. Остали део маса, око 10 хиљада метара кубних, које багер Ц 700 није могао да захвати, утовариће марион 9 преко утоварног левка. Рад глодара 3 у великој мери отежало је скидање стабиленке (гео мрежа), која се тешко кида, и налик пређи замота на кашике радног точка. Једини начин да се скине био је да се исече бренером. Део платна смо извлачили хидрауличним багером и секли комад по комад брусилицом. У овом тренутку, око 90 одсто платна је извучено и очишћено рекао нам је Предраг Симић, технички директор Поља Б. Што се тиче накипаних маса, према Симићевим речима, за сада нема проблема везаних за њихово клизање. Не појављују се пукотине и вода, које је у претходном периоду било у великој количини, полако нестаје. То значи да је метода немачке фирме Huesker успела, јер је циљ и био да се вода управо извуче из дубине одлагалишта нагласио је Симић. Он такође износи планове везане за ток и динамику откопавања накипаних маса на надвишење. Цела завршна косина нагиба подељена је на три дела на растојању од по 24 метра, тако да смо једну деоницу урадили до пола. На овој деоници ради марион 9 преко утоврног левка и откопане масе се одвозе директно на одлагалиште каже Симић. Друге две деонице ће се радити са три мариона директним пребацивањем у откопан простор багера Ц 700 који је спуштен на нивелету 102 испод наклизаних маса и тренутно је откопао добар део тих маса. Остало му је да формира пројектовану коту 98 где ће бити ножица завршне косине у кипи. Од те тачке копаће се угаљ и формирати завршна косина на угљу до подине. Скидање накипане земље одвија се према плану Очекујемо да ће багер Ц 700 заједно са три дреглајна завршити посао за највише месец и по дана, а уколико нас послуже временске прилике, можда се овај посао заврши и пре. Проблем при остварењу капацитета представља нам блатњав материјал који тешко пролази кроз пресипе као и носивост трасе по којој се багер креће истиче Симић и наводи да је од изузетне важности да ангажовани мариони у наредном периоду буду погонски исправни и да ће уколико буде проблема са носивошћу трасе, у рад укључити и ЕШ 28, да би се посао што пре завршио јер их очекује инвестициона оправка Ι јаловинског система. За време ремонта, глодар 4 ће прећи на угаљ док се не заврши оправка одлагача 4. Очекује се да то буде пре ремонта Ц 700. Глодар 4 тренутно ради у изузетно тешким условима копајући део маса у јужној завршној косини потребних за пут којим ће се угаљ и јаловина извлачити из копа у наредном зимском периоду. Наиме, овај багер је при раду наилазио на старе јамске радове и већ је отворио неколико већих просторија где се пре ΙΙ светског рата копао угаљ. На овом простору багер за сада ради споро али сигурно. Ми смо накнадним истражним радовима део тих просторија регистровали бушењем, али још увек нисмо поуздано утврдили њихово простирање нагласио је Симић. Д. Весковић ПОЉЕ Б Завршен ремонт ЕШ-а 28 ЕШ 28 почео рад после ремонта и пнеуматске инсталације препаковани су у радионицама машинске службе Поља Б. Повољни временски услови искоришћени су да би се урадила комплетна антикорозивна заштита, јер су оправке дреглајна најчешће планиране за касну јесен или рано пролеће, када временски услови нису погодни за овакву врсту послова истакао је Спасојевић. На стрели ЕШ-а прегледани су сви спојеви, замењене осовинице, анкер ужади као и уже за дизање стреле багера. Што се тиче електро радова, обављена је дефектажа и замена лежајева на свим електро машинама (синхрони мотор, генератор дизања катарке, генератор копања, мотори, мала група, мотори кружног и мотори копања). Ненад Ђурић, управник Електро службе Поља Б, рекао нам је да су сви оштећени каблови замењени и сервисирана контактна опрема. Такође је објаснио да су пробе трајале нешто дуже од планираног да би сви погони били подешени према инструкцијама. Д. Весковић 15 Снимила: Драгана Весковић Снимила: Драгана Весковић

16 ПРЕРАДА ИСПУНИЛА ОСМОМЕСЕЧНИ ПЛАН ПРОИЗВОДЊЕ И гимнастиком до резултата Хроничан проблем са бројем вагона и вучних средстава које обезбеђује Железница Србије Током јесени биће потешкоћа са пласманом угљене прашине Т оком првих осам месеци ове године Прерада је остварила производњу од скоро 9,5 милиона тона угља и тако успела да реализује план. О проблемима који су пратили производни процес у протеклом периоду, а чије превазилажење је довело до остваривања позитивног резултата, разговарали смо са Бранком Момчиловићем, руководиоцем Сектора за производно-техничке послове. Напомињем да је погонска спремност на високом нивоу и да би реално била могућа и много већа производња од постигнуте, али да се мора имати у виду да је Прерада само карика у ланцу, чија ефикасност зависи од рада и потреба других учесника у процесу. Већина проблема са којима смо се сусретали од почетка године односи се на сушени угаљ, а Сушара има пребачај од око 22 одсто, што говори да смо ипак добро увежбали гимнастику која доноси резултате, упркос потешкоћама објашњава Момчиловић. С обзиром да је зима и ове године била блага и да су потребе потрошача за сушеним угљем биле смањене, Прерада је већ у првим пролећним месецима морала да се суочи са његовим отежаним пласманом. То је у први план истакло хронични проблем са бројем вагона и вучних средстава које Железница Србије ставља Преради на располагање. Зазиру од рационализације, али тврде да вишка запослених нема Н екада је овде у једној смени било и 25 људи, данас нас је, као што видите, укупно седам! прво је на шта су се пожалили радници Б смене у Сушари сложивши се са констатацијом управника Дејана Мијатовића да је мањак радника у производњи један од највећих проблема у овом погону. Чланови екипе, коју предводи шеф смене Миливој Русован, рекли су нам да више од осам година ниједан нови радник није дошао и да су зато приморани да истовремено обављају посао на два, или чак три радна места. Сви зазиру од рационализације о којој се доста говори, али овде вишка запослених нема. Прерасподелу треба извршити тако да што више људи буде пребачено у производњу и да жене буду обучене за послове које могу да обављају каже Русован. Сви избегавају овај посао јер је погон прљав, а о томе какав ваздух удишемо, не треба ни говорити. Код нас је и подношљиво, како је у Класирници и Старој сушари... Толико најављивано отпрашивање није дало ни приближно очекиване 16 резултате слажу се радници. Осим што су услови за рад због загађености веома лоши, Сушара представља и подручје високог ризика од повреда. У последње време више се пажње поклања заштити на раду, а посао је донекле олакшала изолација аутоклава обављена током ремонта, којом је значајно смањена опасност од пожара. Ситуација је веома тешка, али већина Б смена Сушаре људи мора и хоће да ради, зато производња некако и иде. Руководиоце углавном интересује цифра, битно је само колико је угља осушено, а о томе како је радницима мало ко брине. Ево већ три године пишем захтев да нам купе три мотороле, да нам мало олакшају, али за то никако нема пара незадовољан је предрадник Милорад Николић. Спорна није њихова воља да нам изађу у сусрет већ недостатак средстава, па ће проблема бити све док се код њих ситуација не побољша каже Момчиловић и додаје да је недавно Железница набавила један број вагона из Румуније, али да су они донели колико користи толико и потешкоћа у раду. Испоставило се да су нови вагони нето веома тешки, тј. имају већи нето осовински притисак, тако да смо приморани да их шаљемо полу празне, како би испоштовали носивост пруге. Ти вагони су и дужи од наших, па смо морали и да реконструишемо ваге, како би могли да их меримо. У свакодневном контакту са Железницом, успели смо да превазиђемо наведену проблематику. У претходном периоду успели смо да пронађемо неко решење у највећем броју случајева, али било је и ситуација када смо морали драстично да смањимо, или чак зауставимо производњу објашњава Момчиловић. Да ли ће се даље радити пуном паром зависи и од количине и квалитета угља који долази са копова. Термоелектрана Колубара имала је пре неколико месеци хаварију - пети блок није радио и то у два наврата, једном петнаестак, а једном месец и по дана. Пошто само тај блок троши око 50 одсто угља, ми у том периоду нисмо имали где да пласирамо угаљ, па смо били принуђени да стојимо седам дана (после ремонта) каже Момчиловић и додаје да се ове јесени очекују проблеми у вези са пласманом угљене прашине. Према Момчиловићевим речима, прошле године, дуг застој имала је и Термоелектрана Морава која због ниског водостаја није радила тридесетак дана. Термоелектрана Колубара може да прими одређене количине угљене прашине, и то ако раде сва три мала блока, који једини могу да користе прашину у свом технолошком процесу. И ове јесени, предвиђен је ремонт депоније III, која једина прима прашину у ТЕК-у, па ћемо ми бити приморани да све количине преусмеримо ка Морави (која може да прими око 6 одсто угљене прашине у свом угљу). То преусмеравање подразумева да ће Железница морати да нам обезбеди три воза дневно који би ишли ка Свилајнцу, што ће за њих бити заиста велики захтев (тренутно је дневни просек 1,5 вагон). Уколико не нађемо неко решење, то би могло драстично да утиче на производњу у наредном периоду. Ипак, надам се да ћемо уз заједничке напоре и добру сарадњу са Железницом Србије и коповима и електранама, успети да остваримо добре резултате и у наредном периоду закључује Момчиловић. А. Станић СА РАДНИЦИМА СУШАРЕ ПРЕРАДЕ Котрљамо се некако-док има пролетера! У разговор се укључио и Дејан Ђорђевић, руководилац ремонта у мајци са натписом Ја волим Сушару који, према сопственим речима, попуњава рупе у смени кад никог другог нема : Ма тако нам је како нам је... Котрљамо се некако док има живих пролетера! А. Станић КОЛУБАРА

17 СУВА СЕПАРАЦИЈА- МЕРАЧИ УГЉА НА I И II ФАЗИ Угаљ мере само жене Током једне смене извага се 50 камиона У шпицу посла од марта до октобра У маленој просторији (од осам квадрата) са шубером, на самом улазу у круг Суве сепарације, својевремено су угаљ мерили само мушкарци. Како је један по један одлазио у пензију, на овом радном месту смењивала их је женска радна снага, те данас камионе вага 13 жена распоређених у четири смене. Премда се звање вагара угља уз нежнији пол тешко уклапа, ове даме су нас увериле да се сјајно сналазе са вагом која мери 60 тона. Једног од најтоплијих септембарских дана, током друге смене, посетили смо Милену Јевтић и Вукосаву Грбу, које су ове године награђене за 20 година верности Сувој сепарацији. Њихова свакодневница је, кажу, мерење по 50 камиона у једној смени, што је карактеристично за почетак јесени. Од диспечера Суве сепарације овде стижу информације о броју потребних камиона које распоређујемо на утоварна места. На утоварном месту I и II фазе утовар је спорији, док на III фази камиони непрестано циркулишу. Када погон функционише беспрекорно, а квалитет угља је добар, током једне смене се утовари и до 60 камиона који прођу кроз вагу. Измерене камионе са угљем разврставамо у шест категорија, у зависности од намене (малопродаја, велепродаја, коцка-велепродаја са Суве сепарације, Поље Д -велепродаја и малопродаја и јаловина). Сваки асортиман угља посебно се евидентира, а извештај на крају радног БРОЈ СЕПТЕМБАР дана подноси на увид координатору Прераде, дежурном Комбината, старешини смене и диспечеру на Пољу Д. Овде вршимо и мерења за потребе фирме (иносировине, стари папир и сл.)-објашњава Милена Јевтић. Милена Јевтић и Вукосава Грба ИНВЕСТИЦИЈЕ ПРЕРАДЕ Изградња III таложника ближи се крају Н акон обуставе радова због неповољних временских услова и нерешених имовинско-правних односа, половином јула поново су активирани радови на изградњи III фазе филтер таложника отпадних вода у Вреоцима. Од 11. септембра започело је постављање заштитне фолије која ће спречавати да штетне материје из отпадних вода продру у тле и подземне водотокове. Како нам је објаснио Новица Момомчиловић, руководилац Сектора за унапређење технологије и инвестициону изградњу Прераде, овај посао, вредан око 52 милиона динара, био је неопходан с обзиром да је дошло до запуњавања два претходно изграђена филтер таложника. Трећи таложник надовезује се на I и II таложник покривајући површину од 3,25 хектара, са могућношћу да прими око кубика исталожених честица отпадних вода Прераде. Извођач радова, Колубара-Грађевинар обавио је грађевинске и земљане радове, а на постављању заштитне фолије ангажован је њихов подизвођач-београдска фирма Белмонт. Реч је о високоотпорној фолији која издржава све агресивне материје, испуњава све постављене еколошке стандарде и има широку примену у изградњи депонија свих врста. У питању је производ познате немачке фирме NАUE, од чијих материјала је изграђено 60 одсто депонија у Европи. Наши сертификовани вариоци поставиће на таложник у Вреоцима око квадрата овог изузетно квалитетног материјала, на који дајемо гаранцију 10 година. Посао би требало да буде завршен за месец дана рекао је за наш лист представник Белмонта Милета Гајић. Од уласка подизвођача у посао, радови би требало да потрају месец дана. А.С. За то време, други мерач угља Вукосава Грба, уноси податке у рачунар, бележи, јавља се на позив диспечера и комуницира са возачима камиона који непрестано долазе и одлазе. Посао је врло одговоран и захтева сталну концентрацију, јер се за сваки камион мора уписати регистарски број, број налога и тонажа (како празног, тако и натовареног камиона). На крају смене, прави се пресек стања који у грам мора да се поклопи са стањем које бележи отпрема угља. Ово је период када имамо највише посла, а од октобра до марта наступа мало затишје. У случају евентуалног квара наше ваге, мерење се врши у Сушари (и обратно), јер натоварени камиони морају благовремено да стигну до својих одредишта. Током ремонта III фазе Суве сепарације, практикује се и ремонт ваге, који обично траје два до три дана рекла је Вукосава. Иначе, привилегију компјутерског очитавања терета на камионима, мерачи угља имају тек последњих неколико година. Осамдесетих и деведесетих година, угаљ се мерио старинском, обичном ручном вагом. Додуше, у камионе је тада товарен само угаљ са Суве сепарације. У смени је радила само по једна радница, а број камиона, као и обим посла, били су далеко мањи. Упркос чињеници да је осавремењени начин рада лакши и бржи, кажу да се често с носталгијом сете старих времена, када је старински систем рада био можда и сигурнији. Заправо, тада није имало шта да се поквари, осим што су помоћни радници имали пуне руке посла око чишћења ваге и муља који је избациван кофама. Оно што се није никада променило је количина угљене прашине и велика бука. Због услова рада и ноћних смена, мерачице угља се надају да ће једног дана и оне добити бенефиције радног стажа. По њиховом мишљењу, то би било реално. А. Стојановић Монтирана прва локомотива Железничком транспорту Прераде Уактуелне су припреме за пријем две нове локомотиве серије 621 чешког произвођача ЧЗ ЛОКО. Према речима Фрање Рајчевић, техничког директора Железничког транспорта, 22. септембра завршено је склапање прве локомотиве, која је тренутно у пробном раду. Како је у плану произвођача, очекује се да до 6. октобра буде склопљена и друга локомотива, када ће у Чешкој бити извршен технички пријем обе локомотиве. Одређен је тим који ће отићи у Чешку, а поред нас из Колубаре, путује и стручњак који је, испред Железница Србије, већ вршио пријем оваквих локомотива каже Рајчевић и додаје да ће њихов боравак трајати десетак дана, а потом се локомотиве испоручују за Србију. Према плану, крајем октобра нове локомотиве требало би да буду у Вреоцима. Н. Ж. 17

18 издвојена предузећа 18 ПОВОДОМ 55 ГОДИНА МЕТАЛА - СЕЋАЊА ВЛАДИМИРА АЛЕКСИЋА, ПРВОГ ДИРЕКТОРА Метал настао од Централне Н а самом почетку улице која носи име краља Петра I у Лазаревцу, између прометне и бучне саобраћајнице са једне и мирне оазе зеленила са друге стране, налази се дом Владимира Алексића, првог директора Колубара-Метала. Рођен је године у Лазаревцу. Како са поносом истиче, био је ђак прве генерације грађанске школе од које је касније настала лазаревачка гимназија. Средњу техничку школу завршио је у Ваљеву, а вишу машинску у Београду, где је касније наставио школовање на Факултету организационих наука. Од године Владимир Алексић постаје радник РБ Колубара. Прво радно место добио је у јами у Великим Црљенима. Била је то подземна Снимила: Драгана Весковић Владимир Алексић експлоатација угља. Откопани угаљ вагонима је превожен до бункера где је сипан у камионе за даљу дистрибуцију. Такав начин рада захтевао је велике интервенције приликом машинског одржавања погона у јамама. Алексић прелази у Прераду где остаје четири године, до и ангажовања у Дирекцији Колубаре у Служби опреме. На чело Колубара-Метала стаје 1. јула Ову одговорну дужност обављао је до краја августа године, када прелази у Пословодни одбор РЕИК Колубара. Последњих петнаестак година проводи у заслуженој пензији. У шали каже да не зна како да протумачи пензионерске дане, као добре или лоше. Ипак, добро здравље основни је предуслов за лепе ствари у животу, а Владимир Алексић се не жали. Нек остане како јесте! Повод за наш разговор са првим директором Колубара-Метала је обележавање 55 година од оснивања овог предузећа које је од скромног погона за ремонт локомотива и вагона прешло пут до водеће фирме из области металске индустрије на овом делу Балкана. Метал је настао из Централног ремонта који је у то време, почетком године имао само једну халу, практично, радионицу која је остала у наслеђе од Војно-техничког завода који је претходно ту био смештен. Налазила се на месту где је и сада смештена радионица Ремонта. Претпостављам да многи данас не знају да је аутобуско стајалиште на путу Вреоци-Лазаревац и дан данас познато под именом Завод због Војно-техничког завода ког одавно нема. Остало је име. У тзв. локомотивској радионици Централног ремонта вршене су поправке на локомотивама и вагонима којима је угаљ превожен до електрана. Ипак, указала се потреба да се посао прошири. Наишли смо на велику подршку Милана Милетића, тадашњег директора Колубаре, који је ангажовао све потребне изворе. Од Гоше, немачких фирми итд. Започели смо са изградњом нових хала. Тада је подигнута и хала у коју је смештена Фабрика енергетске опреме (ФЕО), садашњи Погон за производњу и регенерацију. Моја идеја је била да Колубара-Метал постане комплекс који ће ширити делатности у оквиру машинске индустрије. Тако је организован и рад у серијској производњи (популарна Шајбнара ), где је Стева Јовић потегао везе у Гумари не би ли био покренут велики посао производње ролни за потребе Колубаре али и других купаца широм света. Почела је да ради и Монтажа. Ту морам да поменем заслуге Владимира Гусева, Мирољуба Вујића, Богољуба Миловановића... Почетком осамдесетих година припојен је Елмонт, чији је први директор био Миле Марковић. Велики допринос у развоју фирме дао је и Славко Стојановић, тадашњи технички директор. Што се Централног ремонта тиче, истакао бих сарадњу са Жиком Томићем присећа се Владимир Алексић некадашњих сарадника. Крај седамдесетих и почетак осамдесетих година био је почетак мултипликоване сарадње са иностраним партнерима, пре свега, немачким КRUPP-ом. Прошло је пуно времена од тада. Наш саговорник се сасвим јасно сећа догађаја који су пратили развој Колубара-Метала, али не може баш тачно да нам каже колико је дуго у пензији. Петнаестак година, није сигуран... Са супругом Мирјаном, такође пензионером Колубаре, живи у центру Лазаревца, из ког, по сопственом признању, никад није отишао. М. Микић У СУСРЕТ 55 ГОДИНА РАДА ЦЕНТРАЛНЕ РАДИОНИЦЕ Радни век посвећен Ремонту С редином октобра навршава се 55 година од како је на простору Војно- остаје веран читаве 33 године, до одласка у постаје радник Колубара-Метала, коме техничког завода у Вреоцима почела пензију у јануару године. да ради Централна радионица за одржавање шинских возила за потребе првог кроз свој радни век про- Живорад Томић је површинског копа РБ Колубара, Поља А. шао пут од инжењера, Отварањем нових рудника повећавали руководиоца Одељења за су се и послови. Услед недостатка резервних делова за рударску опрему, стручњабе техничке припреме, технологију, шефа Служци Централне радионице започињу са техничког директора и регенерацијом, а касније и са производњом директора Централног неопходних склопова. ремонта. Одговорне послове првог човека Ре- Педесет пет година постојања Колубара-Метала био је повод за разговор са монта обављао је од Живорадом Томићем, дугогодишњим директором Централног ремонта. Задовољан сам жи до године. Рођен у Јабучју, техничку школу завршио је у Ваљеву, а након тога кратко време провео у Металу. Највотом и радом који сам провео је као радник железнице у Лајковцу. Машински факултет у Београду нема лоших међуљудских Живорад Томић важније ми је било да завршио је године као стипендиста односа. Што се самог рада тиче, људи су Крушика из Ваљева. Две године предавао били мотивисани. Форсирао се тимски рад је машинску групу предмета у Техничкој који је давао добре резултате. Имали смо школи у Лазаревцу. Од године Томић квалитетне кадрове, добре инжењере. Ипак, наш рад на терену увек је остајао у сенци рада копова, а од ремоната и инвестиционих оправки зависила је Колубара. Без Централног ремонта неће се моћи ни у будућности. Кад се зброје годишњи резултати, остају само тоне и кубици. Рад људи Метала одлази у други план, али то, ваљда, тако иде... каже Томић. Пензионер који је са супругом Здравком организовао живот на најбољи могући начин, са задовољством говори о том времену, али не жали за данима проведеним у Колубара-Металу. Свако време има своје добре и лоше стране, дешавају се велике промене, долазе нови људи, амбициозни, жељни доказивања и то је добро каже Живорад Томић. М. Микић Снимио: Милош Павловић КОЛУБАРА

19 СА СТРУЧЊАЦИМА НЕМАЧКЕ МЕТАЛСКЕ ИНДУСТРИЈЕ НА,,ТАМНАВА ЗАПАДНОМ ПОЉУ На привременом раду у Србији Професионалност и искуство немачких стручњака и добар радни елан наших радника дају завидне резултате при монтирању скупоцених рударских машина и опреме К рајем јула године представници Електропривреде Србије и немачке фирме Тисен Круп потписали су уговор о набавци новог роторног багера за потребе површинског копа Тамнава-Западно поље. Убрзо, након успешно обављених преговора, потписани су уговори са још три водеће фирме немачке металске индустрије: ФАМ-ом, АББ-ом и ТАКРАФ-ом. Главни подиспоручиоци опреме су Колубара-Метал и Гоша. Ангажовање најзначајнијих немачких фирми из врха европске металске индустрије и Колубара-Метала, највећег предузећа овог профила на простору Балкана, даје гаранције за успешан завршетак радова. Према потписаном уговору, завршетак послова је осамнаест месеци од почетка извођења радова монтаже. Крајем августа посетили смо монтажни плац на Тамнава-Западном пољу. У објекту адаптираном за потребе службених просторија инопартнера налазе се четири канцеларије. Петера Хеклера и Ханса Јоакима Маркуса из ФАМ-а затекли смо у скромном радном простору. Петер Хеклер, руководилац радова монтаже тзв. пакета 2, прилично расположен је за причу. Сасвим разумљиво имајући у виду да је на некада нашим, а сада морамо рећи, балканским просторима присутан са својом фирмом читавих 30 година, тако да је знање српског језика на завидном нивоу. Како то обично бива, ружне речи говори без акцента. Тога се и сам највише наслушао, а уз псовке тежак рад лакше иде! Господин Хеклер рођен је у Магдебургу. Каријеру је започео у ФАМ-у пре 35 година, и како каже, ту ће је и завршити. Давне године први пут се обрео на овим просторима, у Костолцу, и остао пуне четири године. Одлази у Битољ, у Македонију, а године започиње рад у РБ Колубара на површинском копу Поље Д где је ангажован на монтажи глодара 8, касније и глодара 2. Године и радио је у Бугарској, да би у августу са почетком радова на Тамнава-Западном пољу Петер Хеклер поново заузео своје радне позиције у Колубари на пословима монтаже система трачних транспортера. Што се приватног живота тиче, господин Хеклер је апсолутно задовољан. Боравак у страној земљи не доживљава на тај начин обзиром да је упловио у мирне брачне воде са нашом суграђанком. Живи у Шушњару и, по сопственим речима, највише од свега воли прославе под великим шаторима уз гласну народну музику због чега је и научио да игра коло. Унапред се радује турниру у малом фудбалу који ће ускоро бити организован у Шушњару. Са посебним задовољством говори о супрузи која је страстан ловац. Недавно је на такмичењу у Смедереву освојила прво место у лову на дивље патке. БРОЈ СЕПТЕМБАР Ханс Јоаким Маркус, супервизор финалних радова пакета 2, у ФАМ-у је две године, а први пут сарађује са РБ Колубара и Колубара-Металом. Живи у Лаухему, месту удаљеном 300 километара од Магдебурга. Пре ФАМ-а био је шеф механизације у Лаузецу, рударском подручју на коме се налазе три мања копа. Велику помоћ у адаптирању на нови начин живота у Лазаревцу имао је од колега које су овде стигле пре њега. Још увек недовољно познаје српски језик. Несвакидашње дружење у сенци багера На изради пакета 3 и 5 новог јаловинског система Тамнава-Западно поље испред немачке фирме ТАКРАФ ангажовани су Волфганг Бауман, пројект менаџер и Клаус Брингезу, руководилац радова монтаже пакета 3 и 5. Господин Бауман је од августа године први пут радно ангажован у нашој земљи, мада је био у прилици да туристички обиђе просторе бивше Југославије. Рођен је у Нирнбергу, а настањен у Лајпцигу. У ТАКРАФ-у је тридесет и једну годину. Према сопственом признању, веома добро подноси боравак у Србији, тачније, у Лазаревцу, мада добар део слободног времена користи за обилазак споменика културе и разних манифестација. Посетио је Бир фест у Београду, а ових дана, у договору са колегама, спрема се за вожњу Дунавом. Једина замерка коју има је лоше организован саобраћај у нашој земљи и слаба понуда јела од поврћа по ресторанима. Изненађен је позитивном атмосфером која је присутна на радилишту, али, пре свега, пријатељским односом радника и дружењем ван радног времена. Чињеница коју је посебно желео да истакне и која му прија је непосредност и комуникативност наших дама, што у његовој домовини није случај. Клаус Брингезу је у ТАКРАФ-у тек годину дана, али је богато радно искуство стицао годинама рада у машинској индустрији широм Немачке. Живи у Лајпцигу. Углавном се слаже са оним што је колега Бауман рекао, мада се нимало не жали на недостатак поврћа у менију ресторана. Шеф радилишта за монтажу пакета 1, тј. роторног багера испред КРУП-а је Удо Коен, који је у овој признатој фирми запослен 29 година. Задовољан је условима живота и рада у Лазаревцу, мада му породица изузетно недостаје. Као и колега из ТАКРАФ-а, господин Коен се тешко сналази у саобраћају на путевима наше земље, али је одушевљен културним дешавањима у Београду, пре свега, концертима. У шали каже да му је велика жеља да након обављеног посла, завршетка радова на роторном багеру, стартује ту велику машину и провоза по околини. Велику помоћ у раду стручњака немачких фирми на пословима монтаже новог јаловинског система на Таманава-Западном пољу представља ангажовање асистената Јасмине Јанковић и Сергеја Ковачевића, као и Гордане Милошевић, преводиоца. Рок за завршетак послова на монтажи новог БТО система на површинском копу Тамнава-Западно поље је септембар године.што се динамике радова тиче, све се одвија по планираном распореду. Према речима Горана Којовића, одговорног руководиоца координације радова монтаже система и руководиоца на монтажи пакета 1 испред профитног центра Монтажа Колубара-Метала, на роторном багеру су завршени послови на возном механизму, а у току је склапање доњег строја. У оквиру пакета 2, од укупно хиљаду, завршена је монтажа 500 нормалних чланака. У оквиру трећег пакета (монтажа одлагача) завршени су тзв. фини машински и комплетни електро радови. Екипа радника Монтаже, уз подршку руководства овог профитног центра, која је од првог дана присутна на овом великом радилишту и сносиће највећу одговорност и терет посла, снашла се, као и увек, да одржи добро расположење и радни елан. Крајем августа, на температури од 30 степени, у самом језгру монтажног плаца на Тамнави организована је прослава. Шта је повод? То нико не зна, а уопште није ни важно! Све како би и сам хер Хеклер волео. Само овог пута без шатора! М. Микић 19

20 РАДИША РАНКОВИЋ, ВОЗАЧ-СПЕЦИЈАЛАЦ ПОМОЋНЕ МЕХАНИЗАЦИЈЕ Рашином товару не треба обезбеђење Бар три пута недељно, у његовом комбију је око пола тоне експлозива У просеку, пређе око 140 километара дневно, а током протеклог дела године одмарао је пет дана К ада је године из Колубара- Прераде прешао у Помоћну механизацију као возач кранског возила, Радиша Ранковић није ни слутио да ће једног дана бити један од двојице возачаспецијалаца са дозволом за превоз експлозива. Радиша Ранковић Овај задатак добио је пуким стицајем околности, односно, због возила које је задужио. Наиме, пре седам година, Ранковић је био резервни возач (без задуженог возила), те је често био за воланом скочка за превоз плинских боца. Због врсте терета који је превозио, морао је да положи АДР-сертификат о стручној оспособљености возача за возила која превозе опасне материје. Коначно ми је поверено сопствено возило које је радило за потребе Прераде, а реч је о комбију фургон- газела. Пошто каменолом није имао своје возило за превоз експлозива, одабран је мој комби, који је у том тренутку био најадекватнији за ту врсту посла. Након свих преправки на возилу и добијеног атеста за коришћење, по налогу фирме, положио сам још један сертификат за превоз експлозива и експлозивних направа. Од тог момента постајем возач експлозива, истовремено и возач Прерадине набавне службе, а по потреби, превозим и лист Колубара рекао је Ранковић. Радни дан овог тридесеттрогодишњег возача почиње у Преради, одакле често 20 креће пут Трстеника до Прве петолетке, а оне стандардне релације у локалу обухватају све магацине Рударског басена. Експлозив превози по потреби, што је у просеку три пута седмично. Са овим теретом креће од рудовачког магацина експлозива до Тамнава-Истока, Поља Б, Поља Д и каменолома у Крушевици. Ту се његов задатак не завршава, већ је у обавези да сачека завршетак процеса минирања, како би неискоришћени експлозив поново вратио у магацин. Навикао сам, као и сами минери, на јаке детонације, велике вибрације и непријатан осећај подрхтавања тла. Упркос великом степену ризика који носи овај посао, не осећам ни минималну дозу страха. Поштујем све прописе и трудим се да свој посао радим савесно. Иначе, највећи ризик је детонација експлозива у случају евентуалне саобраћајне незгоде. Због тога увек размишљам позитивно и строго водим рачуна за воланом каже Радиша. Радиша Ранковић свакодневно прелази око 140 километара, а током ове године успео је да се одмори целих пет радних дана на црногорском приморју. Он нема паузу за доручак, или кратке предахе испијања кафе са својим колегама. Ноћу, у просеку, спава око четири сата, али на лицу овог младог човека нисмо приметили трагове умора или незадовољства. Овај разговор смо прекидали неколико пута, јер је морао да се врати у свој фургон и превезе експлозив на одредиште. Наравно, без пратње или било каквог обезбеђења, јер у Непристојна понуда С обзиром на врсту посла који Радиша Ранковић обавља, могле су се очекивати и недобронамерне понуде. Наравно да има људи са лошим намерама који су, знајући шта превозим, били заинтересовани за бизнис са експлозивом и нудили ми лаку зараду. Свестан сам да ће оваквих предлагача увек бити, али исто тако, ти исти људи би требало да знају да су моје поштење, савесност и одговорност изнад свих незаконитих радњи. Да сам бескарактерна и лабилна личност, овај посао никада не бих ни могао да радим, нити би ми моји шефови указали поверење- каже Ранковић. А. С. Правилнику о превозу пише: Надлежни орган може по потреби наредити превознику предузимање и посебних мера обезбеђења при превозу оружја, делова оружја и муниције... Радиша је убедио себе да товар који превози није толико опасан, чак ни када је у комбију скоро тона експлозива. А. С. IN MEMORIAM Стојан Николић Радници Колубаре и Лазаревчани, 31. августа су се опростили од свог колеге, пријатеља, познаника и великог спортисте Стојана Николића, који је, након краће болести, преминуо у 53-ој години живота. Рођен 30. јануара у Врбасу, Стојан се са породицом у Лазаревац доселио године. Овде је завршио основну и средњу школу и као рударски техничар запослио се у РБ Колубара године. Најпре је радио на Пољу Д, потом у Радној заједници у Барошевцу, а последње три године провео је као референт за исправност возила у ауто-гаражи Помоћне механизације у Зеокама. Колеге за Стојана имају само речи хвале. Памтиће га као савесног и одговорног радника, доброг друга и породичног човека. Лазаревчани ће га памтити као изузетног спортисту, коме је кошарка била велика љубав. Седамдесетих година, из ТЕК-а Велики Црљени прелази у КК Колубара, коме је, заједно са својим саиграчима, донео најбоље резултате у историји овог клуба. По завршетку играчке каријере, једно време је био спортски директор КК Колубара. КОЛУБАРА

21 КОЛУБАРА-УНИВЕРЗАЛ ПРВО ПРИВАТИЗОВАНО ИЗДВОЈЕНО ПРЕДУЗЕЋЕ Купац немачки Континентал Потписивањем купопродајног уговора окончан процес започет крајем године К олубара-универзал је прво преузеће издвојено из РБ Колубара које је приватизовано. У просторијама Агенције за приватизацију, потписан је, 11. септембра, купопродајни уговор којим је грчка фирма Имас из Волоса, чији је задатак био да уради пројекат куповине и процене, у име немачке компаније Континентал постала већинскивласник Универзала. Овим потписивањем окончан је процес започет у децембру године. Имас је куповину обавио за немачки концерн Континентал, који чини преко педесет фабрика широм света. Операција плаћања биће реализована преко фирме из Мађарске, која је такође члан овог система а након приватизације и Универзал постаје члан Конти-групе. Данашњим формалним потписивањем остварен је и интерес Владе Републике Србије, да власници предузећа која су понуђена у процесу приватизације постану светске фирме са огромним капиталом, које су спремне на значајна улагања рекао О д половине августа КГЛ-ов возни парк је знатно богатији. У Лазаревац је стигло једанаест нових кипер камиона, од тога седам шасија белоруске фабрике МАЗ и четири комплетна камиона са надоградњом. Једна шасија је намењена за надградњу ауто цистерне, чиме би се комплетиралo oво возило. Вишенаменска возила носивости 21 тоне испуњавају европске еколошке стандарде, имају моторе еуро 4 и заштиту од буке. Активирањем асфалтне базе, уочили смо потребу за обновом возног парка. Настојимо да сва возила која набављамо буду вишенаменска возила за превоз разне врсте терета, али да могу да превозе и асфалт. Од прошле године имамо осам камиона марке МАЗ и искуства су добра, па је то, као и повољна цена, био разлог да са њима опет сарађујемо каже Бранислав Митић, шеф транспорта КГЛ-а. Према његовим речима следећи корак је обнова тегљача за цистерне, вероватно већ јесенас. КГЛ је планирао у инвестиције (у транспортна средства, механизацију и још неке је Мирослав Чучковић, председник Скупштине Колубара-Универзала, именовне од стране Владе Србије, чији задатак је био да током преговора координира рад субјеката укључених у процес. Потписивању је присуствовао и Иван Ристић, представник лондонске фирме BPA, коју је на предлог Агенције Светска За механизацију и транспортна средства 2 милиона евра БРОЈ СЕПТЕМБАР Потписивање уговора о продаји Универзала КОЛУБАРА-ГРАЂЕВИНАР Инвестирање у будућност машине) да уложи око 1,2 милиона евра. Оно што је уговарано током прошле и почетком ове године сада се реализује. Кипер камиони који су стигли вреде око 800 хиљада евра, два возила из ФАПовог програма (цистерна за воду и шасија на коју ће надоградити цистерну за гориво) вреде 200 хиљада евра. Стигао нам је и такозвани кинески програм и његова вредност је хиљада, док четвороглава варилица кошта 180 хиљада евра. У овој години уложили смо за ове потребе око два милиона евра. То је добар улог за будућност, јер са савременим средствима фирма има боље изгледе да добије нове послове и заврши започете каже Драган Нинић, руководилац Сектора за економске и правне послове КГЛ-а. Рад нових возила ће, док не прође период дечјих болести, пратити дежурне екипе КГЛ-а у сарадњи са произвођачем. М. Димитријевић банка именовала за тендерског саветника. Иако се Агенција углавном придржава стандардних уговора, купац је овога пута имао доста нестандардних захтева, којима је донекле морало да се изађе у сусрет, тако да је било потребно одређено време да се услови ускладе. Сматрамо да је на крају Универзал добио правог партнера, а посебно желим да истакнем да смо током преговора имали изузетно добру сарадњу са представницима руководства Универзала рекао је Ристић. Задовољство због завршетка великог посла изразио је и директор Универзала Слободан Милановић, и уз напомену да спора приватизација није, као што се углавном мисли, у интересу радника и руководства. Сматрам, чак, да би за запослене било боље да је Универзал купљен и раније, јер је време изузетно значајан фактор када је у питању рад светских компанија, па би свако одлагање било погубно. С обзиром да смо прво издвојено предузеће које је продато, увек постоји сумња да је нешто могло да се уради боље, али време ће брзо показати да ли је наш пут био исправан сматра Милановић. Купац и Агеција обавезали су се да ће у току наредних 120 дана испунити преостале формалности, након чега уговор и званично ступа на снагу и нови власник може да преузме управљање фирмом. Како је истакао Новак Јовичић, председник Синдиката Универзала, запослени ће у наредном периоду на зборовима бити детаљно информисани о начинима на које могу да остваре своја права. Нема разлога за забринутост запослених. Сви главни захтеви Синдиката прихваћени су током преговора и сада нам остаје да их заједно реализујемо рекао је Јовичић. А. Станић 21 КОЛУБАРА-УСЛУГЕ Почела јесења берба Одељењу пољопривредне производ- Колубара-Услуга почели су је- Уње сењи радови. Због лоших временских услова одвијају се успорено. Актуелна је берба сунцокрета, кукуруза и јабука. Већ смо покушали да поберемо усеве сунцокрета, али је влага била велика, па смо прекинули и чекамо прво лепо време за бербу. Сунцокрет нас је изненадио и после кише повукао доста влаге и продужио вегетацију рекао је Миле Милосављевић, руководилац Одељења пољопривредне производње Колубара- Услуга и нагласио да се на површини од око 28 хектара очекује принос од око 2,5 тоне по хектару. Затим следи берба кукуруза на 62 хектара, који је у солидном стању с обзиром на сушне периоде. Његов принос ће бити око 6 тона по хектару сувог зрна. Ових дана почеће и берба јабука у расаднику у Барошевцу, где се очекује принос од 80 до 100 тона, што је боље него прошле године. Будући да је ово стари засад јабуке, која је у смањеној родности, род је задовољавајући. Н. Живковић

22 лазаревац 22 СКУПШТИНА ГО ЛАЗАРЕВАЦ НАСТАВИЛА РАД Сели се 200 домаћинстава Једногласна одлука о изради Плана генералне регулације за Барошевац, Медошевац, Зеоке и Бурово Нове цене комуналија и грејања Усвајањем одлуке о изради Плана генералне регулације за насеља Барошевац, Медошевац, Зеоке и Бурово, покренуте су опсежне активности које ће, због проширења обима рударских радова у Рударском басену Колубара, у наредих десетак година довести до новог исељавања људи и померања значајних инфраструктурних објеката на територији општине Лазаревац. До године у две фазе, како се предвиђа, на подручју од 36 квадратних километара, које захвата и делове неких суседних насеља, нове адресе добиће више од 200 породица, из Барошевца, Зеока и Медошевца. Уколико амандмани, које је поднео Радослав Миловановић (ДСС/НС-СРС-СПС/ПУПС), а Скупштина подржала, буду уграђени у планове, тај број биће још већи. Не спорећи потребу да се наредних година морају отворити нови угљенокопи, из владајуће коалције је истровремено упозорено на несагледиве последице експлоатације лигнита по неке од основних претпоставки одрживог развоја локалне заједнице, пре свега водоснабдевање, и затражено стриктно поштовање повезаности планова развоја општине са реализацијом развојних докумената Београда и Србије. Програмом пресељења који ће бити урађен, биће конкретизована динамика свих активности везаних за измештање насеља и гробља (у Барошервцу), а како се наводи у анализи Института за архитектуру и урбанизам Србије, (ИАУС), нека насеља, као Зеоке, након пресељења 153 домаћинства, имаће ограничене могућности развоја после године, а садашњи Медошевац ће после у потпуности бити на новој локацији- Црне Међе под именом Нови Медошевац. Директор ИАУС-а Ненад Спасић је рекао да ће План бити израђен за пет месеци и дат у процедуру, а до његовог доношења, а најдуже до 12 месеци на предвиђеном подручју неће се издавати дозволе за изградњу објеката. Божидар Стојановић (ИАУС) је нагласио да ће реализацијом Плана бити стриктно поштовани захтеви у погледу заштите животне средине од негативних утицаја површинских копова, а представник РБ Колубара Зоран Марковић рекао је да ће код пресељења становништва бити примењена практична искуства из Немачке. Он се, међутим, успротивио укључивању поменутих амандмана у документ, устврдивши да ће то План учинити правно неодрживим. Одлука о изради Плана генералне регулације за Барошевац, Медошевац, Зеоке и Бурово усвојена је једногласно, али све што се дешавало до тог тренутка није указивало на такву хармонију. Одлуком одборника цене комуналних услуга у Лазаревцу ће од 1.октобра бити увећане за 10 одсто, због пораста цена енергената. Од септембра је скупље и грејање, па ће у предстојећој грејној сезони потрошачи плаћати 38,37 динара по квадрату (стамбени простор), 63,99 динара (пословни простор), односно 3,62 динара по киловатчасу утрошене енергије. Избором још три члана комплетиран је састав општинске комисије за борбу против корупције. То су Радивоје Максимовић, Микајило Грујић и Милан Ралић. Како се очекује, у наставку седнице одборници ће разматрати и предлог новог Статута Града Београда. С. Младеновић ОБАВЕШTEЊЕ Управни одбор Општинског фонда за стипендирање студената и средњошколаца, на основу сагласности Општинског већа Градске општине Лазаревац бр /2008-II од године, расписује Конкурс за доделу стипендија студентима и средњошколцима са подручја Градске општине Лазаревац за школску 2008/2009. Сва обавештења и обрасци пријава за учешће на конкурсе могу се добити у згради Општинске управе Градске општине Лазаревац, соба бр. 59, II спрат, на телефон , на сајту или путем e- maila: ЈУЖНИ ДЕО ОПШТИНЕ ОСАМ ДАНА БЕЗ ВОДЕ Коначно потекла раде на одржавању водовода радиле су буквално и дању и ноћу да би се ситуација што пре нормализовала наглашава Мирковић. Он нам је рекао да је током свих осам дана след пуцања глав- вода допремана цистернама. Ни једног тренут- магистрал- вода Медо- места ће допремити воду. Председници или ка није долазило у питање колико и на која Уног шевац-зеоке-рудов- ци, становници јужног дела општине били су више дана без воде. У Рудовцима славине су остале суве осам-девет дана. И када је дошла, она није могла бити пуштена пуним притиском услед опасности од поновног пуцања цеви. Према речима Свете Мирковића, директора представници месних заједница достављали су дописе о времену и месту допремања воде. Ово ће радити и убудуће уколико дође до овакве ситуације. Он је такође подсетио да су сви корисници обавештени путем јавних гласила да након пуштања воду не користе за пиће. Вода је потекла 9. септембра и наредног дана стигао је позитиван хемијско бактериолошки налаз. До несташице снабдевање водом било је уредније него претходних година. Међутим, ова ситуација отворила је питање адекватног водоснабдевања јужног дела општине. Проблем је што је постојећи цевовод када Помоћне меха- је пре више деценија постављен, димензио- низације до пуцања је Цистерне су уредно снабдевале Рудовчане водом за пиће нисан према тадашњем броју потрошача. Током дошло због дотрајалости водоводних цеви. Иначе, водовод у Медошевцу је власништво Површинских копова а о водоводу брине део Помоћне, Водовод Медошевац. Било је заиста великих проблема и до овакве ситуације није долазило десетак година. рило на цевовод. Он је, као што се зна, стар око 50 година и до пуцања цеви је долазило и раније. Међутим, овога пута цурење воде је било на више места. Пошто немамо инструменте да би у деоницама испитали параметре кретања воде, односно притисак и проток, ишли смо по деоницама година, тај број се енормно повећао. Уз то, још увек постоје дивљи прикључци, чији број није утврђен. Када се све то узме у обзир, намеће се потреба за постављањем комплетно новог цевовода од Медошевца до крајњих потрошача и Пројект већ израђује пројекат новог цевовода Почело је отказивањем пумпи, да би се проши- од Медошевца до Рудоваца. Екипе које истакао је Мирковић. Д. Весковић Снимила: Драгана Весковић КОЛУБАРА

23 СпЕЦИЈАЛнА БОЛнИЦА ЗА ЕнДЕМСКУ нефропатију Нова истраживања ОрганизовансистематскипрегледмештанаПетке Учесталост ендемске нефропатије, према прелиминарним резултатима, иста С пецијална болница за ендемску нефропатију у Лазаревцу спровела је систематски преглед мештана Петке, једног од хиперендемских села у колубарском крају, са циљем да се резултати упореде са последњим истраживањем из године. Сада је у току обрада података а коначни резултати биће познати у новембру. Према прелиминарним резултатима, ендемска нефропатија у Петки показује исту учесталост, односно није повећана али ни смањена каже доктор Ивко Марић, директор Специјалне болнице. Систематски преглед, додаје он, обављен је у фебруару а одазвало се нешто више од 50 одсто житеља. Одзив није био задовољавајући али је број прегледаних, мештана, ипак репрезентативан и релевантан за истраживање које је предузето. У раду на терену учествовали су сви лекари Специјалне болнице а на челу истраживачког тима Ивко Марић БРОЈ СЕПТЕМБАР је професорка Љубица Ђукановић, интерниста-нефролог из Клиничког центра у Београду. Садашње истраживање је далеко опсежније него оно које је спроведено пре 26 година, наглашава наш саговорник и додаје да је у потпуности испоштован план рада на терену који је 70-их година прошлог века утврдио др Војислав Даниловић. Мештани су прво попунили анкету коју је саставио истраживачки тим а затим је извршен преглед урина, провера притиска и обављена анализа која до сада није рађена-микроалбиминурија. Прегледом су, осим одраслих, била обухваћена и деца из породица са ендемском нефропатијом и оних у којима није било случајева оболевања. У другој фази, на детаљнији преглед у Специјалну болницу позвано је 280 мештана а такође им је урин упућен на додатне анализе у Клинички центар. Већ сада можемо констатовати да је ова опака болест задржала исти тренд појављивања али је охрабрујуће сазнање да се помера животна доб од педесетих, ранијих година, ка седмој и осмој деценији живота. То се може објаснити побољшањем услова живота на селу због чега људи оболевају у све старијој доби истиче доктор Марић. Када је реч о узрочнику ове болести, директор Специјалне болнице подсећа да су последњих година у научним круговима све бројније присталице тезе да је изазивач коровска биљка-аристолохија, позната у народу као лубеничарка и под другим називима. Она расте на њивама уз пшеницу и уз њено зрно доспева и у брашно за хлеб. Вођени овом тезом лекари лазаревачке болнице су у пролеће обилазили ово подручје и установили да је ова тврдња дискутабилна јер је овај коров подједнако распрострањен у хиперендемским подручјима као и тамо где никада није било ове болести. У сваком случају, ова биљка је послата на детаљну анализу на Пољопривредни факултет у Београду. Д. Аћимовић ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА ЛАЗАРЕВАЦ Искључења за неплатише Ј една од редовних активности Електродистрибуције Лазаревац, а сада примарна, јесте и наплата дуга од купаца електричне енергије. Наиме, дуговања купаца из категорије широка потрошњадомаћинства, на данашњи дан (19.09.) износе око 140 милиона динара, док су дуговања из категорије широка потрошњаостала комерцијална потрошња, као и дуговања са средњег и ниског напона нешто нижа и износе око 50 милиона динара. Према речима Гордане Поповић, руководиоца сектора за трговину електричном енергијом, ЕД Лазаревац сваког месеца има наплатни задатак који мора да испуни, па је самим тим принуђена да примењује сва законска средства, укључујући и утужење купца за дуг, као и обуставу испоруке електричне енергије. Сам посао искључења је редовна активност, с тим што се, према потреби, мења број ангажованих екипа на терену. У случају када се купцу обустави испорука електричне енергије, а он жели поново да се прикључи, осим што плаћа дуг због којег је искључен, мора платити и таксу за прикључење која износи од 1577 до 2414 динара, у зависности да ли је искључење извршено на монофазном, трофазном бројилу или стубу истакла је наша саговорница. Оно што Поповић такође наглашава је да један број купаца спречава искључење. У том случају, пријава се прослеђује судији за прекршаје. Р. Лазић ТРЕЋА ПРИВАТИЗАЦИЈА У ОПШТИНИ Ветеринарска станица продата за 7,3 милиона динара На аукцији одржаној крајем августа у Агенцији за приватизацију у Београду, продата је ветеринарска станица у Лазаревцу за 7,3 милиона динара. Почетна цена била је 4,5 милиона динара, на аукцији су учествовала два лица, а најбољу понуду дао је Филип Станић из Београда. Нови власник је у обавези да седам година не мења делатност ветеринарске станице у којој је запослено 15 људи, од чега шест ветеринара, један инжењер и шест ветеринарских техничара. Активности се након приватизације одвијају уобичајено каже Саша Марковић, директор. С. М. ГРАДЊА ПУТА ТРБУШНИЦА-БРАЈКОВАЦ Завршетак на пролеће Од предвиђених седам, до сада је асфалтирано 2,7 километара пута Трбушница-Брајковац. Радови су тренутно у застоју јер није урађена припрема преостале деонице, што ће, како кажу у лазаревачком одељењу Београдпута, бити обављено до краја године. Радови на асфалтирању би требало да буду настављени идућег пролећа уколико не буде тешкоћа са финансирањем. Републичка Дирекција за путеве до сада је обезбедила новац за асфалтирање 4 километра пута, а припремни радови, које изводи РБ Колубара, су обавеза локалне самоуправе. Укупна вредност изградње пута Трбушница-Брајковац је око 55 милиона динара. С. М. ПРЕД ПОЧЕТАК ГРЕЈНЕ СЕЗОНЕ Систем ће бити спреман До 15.октобра, када званично почиње грејна сезона, систем даљинског грејања СДГ у Лазаревцу ће бити спреман и поред тога што треба да се обави још послова на мрежи, кажу у ЈП Топлификација. Иако се очекивало да ће мрежа у Тополњаку ове године бити реконструисана, то се није десило, па ће на овој локацији наредних дана бити урађено неколико интервенција да би се обезбедило несметано грејање. Велики проблем су направили приватни инвеститори, који су код изградње стамбених објеката пресекли мрежу СДГ на више места јер су радили без добијене сагласности предузећа. Због тога неколико кућа у улици Краља Петра и насељу Орашац тренутно немају прикључак на систем. Иако се ради о обимним пословима, учинићемо све да овај проблем успешно решимо до почетка грејне сезоне каже Ненад Кузмановић, директор Топлификације. С. М. 23 хроника

24 дани ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ Богатство културних разноликости Лазаревац је у Србији започео велику европску прославу и промовисао културу и традицију српског народа У Лазаревцу су од 6. до 21. септембра одржани Дани европске баштине у организацији Центра за културу, а под покровитељством ГО Лазаревац и Градског секретаријата за културу. У години интеркултуралног дијалога, одговарајући на тему Културно наслеђе израз културних разноликости град је обимним и разноврсним програмом по пети пут Детаљ са извођења једночинке Пулс театра 24 учествовао у овој међународној манифестацији са циљем да промовише нашу културу и традицију, као и туристичку понуду. На отварању манифестације, код језера Очага, најзапаженије је било извођење једночинки Пулс театра под називом Црк о брез њега... Представа прати три мушкоженска пара који, негде у Банату, уз сва комична настојања не успевају да задовоље своју чулност. Изложба Ношње народа Балкана отворена је 12. септембра у Модерној галерији. Сматрајући одећу симболом етничког идентитета, ауторке Даринка Станојевић и Биљана Костић су, у сарадњи са локалним КУД-овима, изложиле традиоционалну одећу Шумадије, Срема, Косова и Метохије, области Старе планине, али и бугарске, словеначке и русинске костиме. У отварање изложбе уклопило се и предавање етнолога Далибора Пешића који је говорио о тумачењу обичаја и ритуала, а изведен је и перформанс Етно у моди данас Татјане Терзић из ваљевског Етноклуба. Исте вечери, изводећи углавном кореографије са балканских простора КУД-ови лазаревачке општине публици су показали вредности и лепоте српског фолклора, али и игара других народа. Ђина Ђелмаш, професорка српског језика и књижевности, одржала је 13. септембра у Центру за културу предавање под називом Речи страног порекла у свакодневном говору: културно прожимање кроз језик, говорећи о туђицама, позајмљеницама и домаћим речима страног порекла. Београдски Позоришно-креативни погон исте вечери је по редитељској замисли Станка Богојевића извео кабаре Оно и село, према адаптираној српској народној еротској прози, коју је сакупио аустријски фолклориста Фридрих Краус. Оно и село показује ерос српског народа, његова еротска чојства и јунаштва у свој духовитости и широкој народној инвентивности. Први Фестивал традиционалног и модерног покрета ФЕСПОК одржан је 14. септембра, са идејом да се представе и повежу традиционални, модерни и класични плесови, балет и театар покрета. На сцени Центра за културу своја играчка умећа приказали су плесни парови, плесне формације, групе за шоу-денс, али и чланови лазаревачког Културно-уметничког друштва Димитрије Туцовић. У Галерији Симонида 19. септембра отворена је изложба Луча са истока-чување и неговање ћирилице графичког дизајнера Веселина Нишовића Веша који је представио своје фонтове ћирилице, илустрације, пејзаже, мозаике... У фоајеу лазаревачког Центра за културу претпоследње вече манифестације било је резервисано за археолога Радивоја Арсића и предавање о римским вилама на територији западне Србије, а потом за перформанс Центра за културу Сопот У славу цара. Удружење особа са инвалидитетом Хипократ изложбом радова осамнаестогодишње Иване Ранковић из Дудовице, која већ седам година прави иконе, рамове за слике и огледала од дрвета, затворило је манифестацију 21. септембра. По отварању изложбе пуштен је десетоминути филм о Креативном свету Рома, пројекту чији је носилац био Пулс театар. Филм је представио резултате рада са ромском децом у оквиру новинарске радионице коју су водили Биљана Јовановић и Марко Пауновић. Програм затварања је био у складу са циљевима манифестације да се особе са посебним потребама и припадници националних мањина брже и боље социјално интегришу, што је и вид борбе против нетолеранције, расизма и ксенофобије. м. Караџић ЗАВРШЕНА ЛИКОВНА КОЛОНИЈА ГРУЈИЦА ЛАЗАРЕВИЋ У РУдОВЦИмА Уметници опчињени нашим крајем У Рудовцима је 13. септембра завршена Учесници десетог сазива у чијим изложеним делима смо могли да уживамо били Марија Радосављевић и Драгослав Хусар. да, Немања Панић, Горан Радовановић, ликовна колонија Грујица Лазаревић. Ова културна манифестација су: Љиљана Гашпаровски, Предраг Димитријевић, Срећко Здравковић, Милијана вић рекао је на завршној вечери: Селектор овог сазива Срећко Здравко- почела је 5. септембра отварањем изложбе радова 10. сазива. Свечано ју је отворио Јуца Јовановић, Марија Кнежевић, Вјекослав Ћетковић и Јованка Улић. Изузетно сам задовољан свеукупном председник ГО Лазаревац Бранко Борић. Сигуран сам да ћемо се годинама Уметници који ће својим учешћем ове атмосфером током трајања колоније која је окупљати на овом месту и да ћемо и наредне године имати прилику да видимо прегроз своја дела су: Јелена Димитријевић, Ве- Направили смо нешто чему смо и тежили. године обележити и оставити део себе кр- била крајње пријатељска и дружељубива. шт нових уметничких дела рекао је Борић. љо Каравелић, проф. Србобран Килибар- д. Весковић КОЛУБАРА

25 ПОЧЕТАК НОВЕ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ Нова школа у Степојевцу Снимио: Милош Павловић Након вишегодишњег чекања, ОШ Вук Караџић добија нову зграду и постаје једна од најмодернијих школа на територији Београда Н а велику радост деце, професора и мештана, нова школска година је за ученике степојевачке Основне школе Вук Караџић почела у новој згради где Нова зграда ОШ Вук Караџић Бића из зоо вртића најбоља дечија књига Златно Гашино перо добио РБ Колубара БРОЈ СЕПТЕМБАР П од слоганом Пронађи пут-буди свој и посебан традиционални Фестивал хумора за децу, у организацији Библиотеке Димитрије Туцовић, одржан је од 16. до 19. септембра у Лазаревцу, двадесети пут, под покровитељством Секретаријата за културу града Београда, Градске општине Лазаревац, РБ Колубара и лазаревачког Центра за културу. Добродошлицу учесницима и гостима фестивала пожелели су Радмила Булатовић, директорка Библиотеке Димитрије Туцовић и председник ГО Лазаревац Бранко Борић, док је 20. фестивал хумора отворио писац Слободан Станишић. Разноврсност, квалитет програма и велики број учесника, који су афирмисали ову дечију манифестацију, обележиле су фестивал који је ове године славио свој јубилеј. То је била прилика да се направи мала ретроспектива свих досадашњих збивања. Зато су првог дана фестивала отворене изложбе, својеврстан преглед свих фестивалских лутки и добитника Сребрног Гашиног пера, а у Библиотеци изложба најграђених дечијих радова. У сали Центра за културу наступила су културно-уметничких друштава из Падове, Истарске жупаније, Битоља и Лазаревца, а лазаревачки Пулс театар извео је представу Укокај мога мужа. Маске Бетмена и Индијанке Други дан фестивала обележили су сусрети деце и песника Добрице Ерића, Раше Попова и Слободана Станишића, затим стручни скуп библиотекара из целе Србије, као и ревија 11 дечијих драмских група. Ове године Златно Гашино перо, ће 18 учионица и шест кабинета бити опремљено најсавременијим наставним средствима. Од првог октобра, када стигне сав намештај, 450 ученика ће ићи у једну смену, а на располагању ће им бити простор од око 5000 квадрата. До почетка ове школске године завршен је учионички простор, затим кабинети, тоалети и један део дворишта. Да би цео објекат био у функцији, треба опремити школу, завршити фискултурну салу, што се очекује крајем наредног месеца, а потом и уредити двориште, које ће имати четири терена са заштитном оградом казала је директорка Верица Анђелић. Према њеним речима, на досадашње радове потрошено је око 300 милиона динара. Новац је обезбедио градски Секретаријат за образовање. На то ће у етапама бити додато 17 милиона динара за намештај и салу за физичко. Градски секретар за образовање Владимир Тодић је са својим сарадницима посетио степојевачку школу 1. септембра. Он је говорио о модернизовању наставе и раду по европским стандардима, док је Бранко Борић, председник ГО Лазаревац, том приликом казао да је изградња школе утицала и на израду комуналне инфраструктуре. Школа ће свечано бити отворена крајем октобра или почетком новембра. М. К. 20. ФЕСТИВАЛ ХУМОРА ЗА ДЕЦУ У ЛАЗАРЕВЦУ Још смеха деци! Виши стандард Ученици лазаревачке ОШ Кнез Лазар од ове школске године радe у бољим условима. Према речима директорке Славице Сунајко, школа је од градског Секретаријата за образовање добила динара. Од тог новца купљен је нов намештај за библиотеку, трпезарију, зборницу, све канцеларије, кабинете за информатику и техничко образовање, као и 240 трапезастих једноседа црвене, плаве и жуте боје за ученике првог и другог разреда. Пошто свака учионица има компјутер, набављено је 58 рачунарских столова и пет телевизора због електронских уџбеника. M. K. признање за пружену подршку и помоћ фестивалу, припало је РБ Колубара, а Сребрно перо, награда за најбољу дечију књигу, која афирмише хумор као категорију књижевности за децу, објављену између два фестивала, добила је књига Бића из зоо вртића аутора Поп Душана Ђурђева. Највеселији, трећи дан манифестације почео је смеходошлицом награђенима. Ове године од пристиглих 1108 ликовних и 841 литерарних дечијих радова жири фестивала је изабрао најбоље и доделио 48 награда за ликовне и 83 за литерарне радове ученицима из 95 школа из Србије, Црне Горе и Републике Српске. Апсолутни победник ликовног дела конкурса је Весело позорје и Ауторова столица из дечијег одељења матичне библиотеке Вук Караџић из Пријепоља, док је Бело перо, награда за најбољу књигу коју је између два фестивала објавио аутор школског узраста, припала Клари Мијатовић, ученици из Београда за збирку песама Бело перо. Двадесети фестивал хумора за децу завршен је традиционалним маскенбалом. Весела маскирана поворка деце прошетала је главном улицом, док их је са велике позорнице забављао разиграни Гаша, Миња Субота и Плесна група РМП. О. Шолтиш 25

26 с п о р т 26 РУКОМЕТ Нерешено у дербију Црвена Звезда једва ишчупала бод од Колубаре која може да жали што је резултат 26:26 Митровић постиже погодак у дербију В ећ у првом колу новог шампионата у рукомету, 21. септембра, одигран је дерби јесени-састали су се рукометаши Црвене Звезде, прошлогодишњег шампиона и Колубаре која је претходну сезону окончала на другом месту. После велике борбе меч је завршен без победника, резултатом 26:26, а за другим бодом могу више жалити Лазаревчани који су у завршници меча имали гол предности. Сусрет у београдској хали Шумице само је још једном показао да ова два тима имају највеће шансе да се домогну првог места у новој сезони. Колубара је показала да има тим који може савладати сваког Ф удбалери Колубаре тек у шестом колу прволигашког каравана осетили су сласт победе, када су у Београду савладали екипу,,хајдука са 2:0. Лазаревчане је у прошлих пет кола пратило доста пехова, па Зоран Милинковић, стратег Колубаре, није био у прилици да на терен изведе жељени састав, што због повреда, што због неочекивано великог броја црвених карона. У првих пет кола играчи Колубаре зарадили су три црвена картона. Сусрет са старим спортским ривалом, екипом Хајдука био је од изузетне важности за оба тима која су после пет кола без победе и у доњем делу прволигашке лествице. Победа на Лиону је дошла као плод колективне игре којом је Колубара најавила бег са зачеља ка златној средини табеле. ривала у лиги. Новајлије у екипи Колубаре Лалић, Митровић, Суџум и Дачевић су потврдили да су права појачања и да се Лазаревчани са правом убрајају у најозбиљније кандидате за један трофеј у новој сезони. Осим циља да се докажу у домаћем такмичењу, жеља руководства клуба и играча је да у Европи сачекају пролеће. И поред нескривених амбиција у новој сезони ни једног тренутка није запостављен рад са млађим селекцијама. Циљ је да се у наредних пар сезона што више играча пониклих у рукометној радионици Колубаре регрутује за сениорски погон. З. Лазаревић ПРВА ФУДБАЛСКА ЛИГА СРБИЈЕ Прва победа Колубаре У првиих шест кола Колубара је освојила шест бодова, а куриозитет је да су зелено-црни пет бодова из три меча донели са стране. На свом терену су освојили само бод против Спартака, а два пута су терен напустили погнуте главе после пораза од ЧСК-а из Челарева и Вождовца. Наредни сусрети даће одговор на питање где је место зелено-црнима на прволигашкој сцени, а сви у клубу су уверени да су фудбалери Колубаре кадри да серијом добрих резултата изборе пласман у златну средину. Верни навијачи и руководство клуба надају се и првој победи на свом терену у седмом колу, када у Лазаревац долази екипа Металца из Горњег Милановца, која је у првих шест кола освојила 11 бодова и налази се у горњем делу прволигашког каравана. З. Лазаревић Снимио: Зоран Лазаревић ФУДБАЛСКА ПАНОРАМА Турбина пријатно изненадила Прва трећина јесењег дела фудбалске сезоне под окриљем фудбалског савеза Београда је окончана. У Београдској Зонској лиги фудбалери Турбине су пријатно изненађење, јер се налазе у горњем делу табеле, а у нову сезону су ушли са знатно подмлађеном екипом. Током шест кола забележили су четири победе, реми и пораз. После шест кола у Првој београдској лиги три лазаревачка представника су у другој половини прволигашке табеле, а највише су разочарали фудбалери Младости из Чибутковице, који су најављивали борбу за сам врх табеле, а до сада нису осетили сласт победе, већ су забележили четири ремија и два пораза. Екипа Борца из Лазаревца освојила је 8 бодова, а на неколико мечева губили су у последњим минутама. Раднички из Рудоваца игра променљиво, на свом терену знатно боље, а свих 7 бодова су освојили код куће. Фудбалери БСК-а из Брајковца, дебитанти у Другој београдској лиги, играју одлично и кандидати су за прву позицију. У првих шест сусрета остварили су четири победе, реми и пораз. Екипа Младости из Барошевца још није стигла до победе и има само два бода и четири пораза. У првој општинској лиги после четири кола најпријатније изненађење су фудбалери Полета из Миросаљаца који су укњижили све четири победе и иза себе оставили највеће кандидате за прво место, фудбалере ТЕК-а и Рудара из Зеока. У Другој општинској лиги најозбиљнији кандидати за прво место су фудбалери Шумадије из Малих Црљена и Пролетер из Врбовна, који су у првим колима показали да се могу надати повратку у Прву општинску лигу. З. Л. СТРЕЉАЧКИ КЛУБ КОЛУБАРА Сребрна медаља за јуниорке На недавном Првенству Србије у гађању малокалибарским оружјем јуниорке Стрељачког клуба Колубара Снежана Радојичић, Ружица Арсенијевић и Марина Кнежевић, оствариле су велики успех освајањем другог места у дисциплини малокалибарски пиштољ. Снежани Радојичић је за пар кругова измакла бронзана медаља у појединачној конкуренцији. Ратомир Радуловић, председник СК Колубара задовољан је оствареним резултатима: Сребрна медаља је резултат напорног рада и великог талента ових скромних девојака. Ово је само подстрек за још бољи рад рекао је Радуловић. Снежана је ученица саобраћајне школе у Београду и сваки дан из родног Степојевца путује у Београд. Увече долази у Лазаревац на тренинге. Најбољи јуниор Колубаре Слободан Лукић је такође бранио боје Србије на Европском купу, који је одржан у Украјини. З. Л. КОЛУБАРА

27 ЖЕНСКИ ШК РАДНИЧКИ ПОНОВО ПРВАК СРБИЈЕ Шаховске краљице Снимио: Зоран Лазаревић Фото: Документација Листа Колубара Раднички из Рудоваца поново првак Србије у шаху У Суботици је од 1. до 13. септембра шампионат Европе који ће се одржати у одржан Трећи екипни шампионат Грчкој наредног месеца каже Дарко Божић, потпредседник клуба. Србије у шаху за мушкарце и жене. Женски шаховски клуб Раднички из Рудоваца окитио се новом титулом државног првака и на импонзантан начин одбраниле пехар. Све екипе су се посебно припремале да нас скину са трона. Пораз у првом колу само нам је дао додатни мотив и помало наљутио. У наредним колима смо били убедљиви речи су капитена Александра Милошевића. Победнички пехар заслужено ће красити витрине нашег клуба. Потврдили смо Славица Танасковић, дуги низ година члан Радничког, каже: Част је свакако бити део победничког тима. Невероватно колико нас краси другарство и жеља да се увек на прво место стави интерес клуба речи су Славице Танасковић. Екипа је већину мечева играла у саставу: прва табла Ирина Чељускина, друга Ана Бендераћ, на трећој је била Румунка Кристина Фојшор, а на четвртој Весна Живковић. Резерве су биле Габријела квалитет и спремно дочекујемо одлазак на Олараш и Славица Танасковић. З. Л. У СЛИЦИ И РЕЧИ Боривоје у Кулетовом тиму немачком граду Осершлеберну недавно Ује одржан светски едндуранс шампионат издржљивости за мотоциклисте. Учествовало је 50 екипа из целог света. Српски тим је представљао Драгослав Перишић Куле, један од најбољих такмичара Србије, који је са својом екипом Маркос Сузуки БРОЈ СЕПТЕМБАР Сербиан освојио осмо место. За добре резултате поред истинских мајстора двоточкаша потребан је и одличан тим механичара. Боривоје Јовановић је био део Перишићевог тима. На шампионату је учествовао и Михаел Шумахер, са којим су се сликали наши такмичари. З. Л. СРПСКА ЕКСПЕДИЦИЈА НА МАНАСЛУ Небу под облаке Попети се на било који планински врх свакако је тешко, а попети се на врх који се налази на 8163 метара представља изузетан подухват. До сада се ниједна експедиција са простора Југоисточне Европе није усудила да освоји Манаслу, осми врх по висини планинског венца Хималаја. Под вођством Драгана Јаћимовића, једног од наших најбољих алпиниста (у организацији EXTREM SUMMIT TEAM), а у освајање Манаслуа 27. августа кренула је тринаесточлана међународна експедиција у којој је фоторепортер листа Колубара Александар Рашин, члан ПД Вис из Лазаревца. У време закључења нашег листа, експедиција се налазила на метара надморске висине. Повратак алпиниста је планиран око 10. октобра. Д. В. УСПЕХ НАШЕГ МОТОЦИКЛИСТЕ Ђорђе други у Измиру Ученик Техничке школе Колубара Ђорђе Јовановић, који већ неколико година успешно наступа за Мото клуб Дијамант из Аранђеловца, освојио је друго место на претпоследњој трци шампионата Источне Европе у класи мотора до 125 кубика, одржаној у турском граду Измир. Тренутно Јовановић, заузима трећу позицију у генералном пласману. З. Л. IV СУСРЕТИ УГЉАРА ВРЊАЧКА БАЊА 2008 Колубара поново најуспешнија Од 27. до 30. августа, у Врњачкој бањи одржани су Четврти сусрети угљара Врњачка бања 2008 у организацији Координације синдиката Електропривреде Србије. Домаћин игара био је Јавно предузеће за подземну експлоатацију-ресавица. На овим сусретима, поред домаћина, учествовале су екипе површинских копова Косово Обилић, ПД Костолац и РБ Колубара а било је око 500 такмичара у 15 дисциплина. Најуспешнија екипа и ове године је екипа Колубаре, којој је за победу у генералном пласману припао прелазни пехар, који је примила Мирјана Марковић. Када је реч о дворанским спортовима екипе Колубаре заузеле су прва места у одбојци и кошарци. У дисциплини мали фудбал, категорији ветерана, Колубара је освојила треће место. На такмичењу у пикаду у укупном пласману тим Колубаре је био на другом месту. У женском и мушком надметању у пливању Колубара је освојила највиши пласман. У надвлачењу конопца Колубара је била друга, као и у шаху. Екипно у куглању прво место освојила је Колубара. Победнички пехари у стоном тенису мушкој и женској конкуренцији су припали Колубари, а такође су у обе категорије екипе Колубаре у стрељаштву заузеле прва места. Пехар за друго место освојили су риболовци из Колубаре. Т. К. 27

28

На основу члана 108. Закона о јавним набавкама директор Дома здравља Др Јован Јовановић Змај Стара Пазова, доноси следећу:

На основу члана 108. Закона о јавним набавкама директор Дома здравља Др Јован Јовановић Змај Стара Пазова, доноси следећу: Посл.бр. 10-25/16/5 дн 09.12.2016. године Н основу члн 108. Зкон о јвним нбвкм директор Дом здрвљ Др Јовн Јовновић Змј Стр Пзов, доноси следећу: ОДЛУКУ О ДОДЕЛИ УГОВОРА О ЈАВНОЈ НАБАВЦИ З нбвку јвну нбвку

Detaljer

КОЛУБАРА. Годишњица поплаве. Стратегија управљања минералним сировинама За четири месеца 8,4 милиона тона угља Допунски рокови за Велике Црљене

КОЛУБАРА. Годишњица поплаве. Стратегија управљања минералним сировинама За четири месеца 8,4 милиона тона угља Допунски рокови за Велике Црљене ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКОГ БАСЕНА КОЛУБАРА Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦ КОЛУБАРА Број 1130 мај 2015. Година LV Излази месечно Годишњица поплаве Стратегија управљања

Detaljer

ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКИ БАСЕН КОЛУБАРА Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦ

ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКИ БАСЕН КОЛУБАРА Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦ ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКИ БАСЕН КОЛУБАРА Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦ КОЛУБАРА Број: 1051 28. октобар 2008 Година XLIX Излази месечно ДУГ ПУТ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА

Detaljer

Припреме за транспорт одлагача

Припреме за транспорт одлагача број 1 // новембар 2017. ISSN 2560-5143 Велики послови на Тамнава-Западном пољу Припреме за транспорт одлагача www.eps.rs // Фото: М. Цвијетић Детаљ из Погона за производњу Метала, жиле куцавице овог металског

Detaljer

(upublisert, april 2007) (необјављена песма, април 2007)

(upublisert, april 2007) (необјављена песма, април 2007) (Et blad) Jeg er et tre lyden du hører forteller deg at jeg står og gror jeg sprang gjennom stammen og ut roten var det livet jeg ikke kunne si du hører at jeg tenker med ord at jeg blir til et menneske

Detaljer

Предмет: I - Измена и допуна конкурсне документације за ЈНВВ 02/2016 МАТЕРИЈАЛ ЗА ДИЈАЛИЗУ

Предмет: I - Измена и допуна конкурсне документације за ЈНВВ 02/2016 МАТЕРИЈАЛ ЗА ДИЈАЛИЗУ Дел.број 02-946 Датум 23.11.2015. Предмет: I - Измена и допуна конкурсне документације за ЈНВВ 02/2016 МАТЕРИЈАЛ ЗА ДИЈАЛИЗУ Обавештавамо понуђаче да је конкурсна документација за ЈНВВ 02/2016 МАТЕРИЈАЛ

Detaljer

ПРАВИЛНИК О ПОСТУПКУ УНУТРАШЊЕГ УЗБУЊИВАЊА

ПРАВИЛНИК О ПОСТУПКУ УНУТРАШЊЕГ УЗБУЊИВАЊА На основу члана 16. став 1. Закона о заштити узбуњивача (даље: Закон) и Правилника о начину унутрашњег узбуњивања, начину одређивања овлашћеног лица код послодавца, као и о другим питањима од значаја за

Detaljer

Прилог 1. уз тачку 1. Одлуке Агенције О.бр.ОД- 111/10 од године 1. ИЗВЕШТАЈ О СТАЊУ УКУПНИХ И ОСИГУРАНИХ ДЕПОЗИТА ЗА

Прилог 1. уз тачку 1. Одлуке Агенције О.бр.ОД- 111/10 од године 1. ИЗВЕШТАЈ О СТАЊУ УКУПНИХ И ОСИГУРАНИХ ДЕПОЗИТА ЗА Агенција за осигурање Прилог 1. уз тачку 1. Одлуке Агенције О.бр.ОД- 111/10 од 29.12.2010. године ИЗВЕШТАЈ О СТАЊУ УКУПНИХ И ОСИГУРАНИХ ДЕПОЗИТА ЗА МЕСЕЦ...20.. године - ОБРАЗАЦ АГОД 05 1. ИЗВЕШТАЈ О СТАЊУ

Detaljer

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ОПШТА БОЛНИЦА ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ БРОЈ: 34-11/2016 ДАТУМ: 21.04.2016.године ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА за поступак јавне набавке услуга превентивног сервисирања апарата за анестезију за потребе

Detaljer

Преглед и промене XML-a шифарника који се користе при електронском фактурисању медицинско-техничких помагала верзија 1.0.2

Преглед и промене XML-a шифарника који се користе при електронском фактурисању медицинско-техничких помагала верзија 1.0.2 Преглед и промене XML-a шифарника који се користе при електронском фактурисању медицинско-техничких помагала верзија 1.0.2 СЕПТЕМБАР 2012. 0. САДРЖАЈ 0. Садржај...2 1. Преглед и промене општих шифарника

Detaljer

ЗАДАТАК ЗА ПРАКТИЧАН РАД

ЗАДАТАК ЗА ПРАКТИЧАН РАД МИНИСТАРСВО ПРОСВЕТЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗАЈЕДНИЦА МАШИНСКИХ ШКОЛА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ XIX РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ УЧЕНИКА МАШИНСКИХ ШКОЛА Ниш -. 0. 011. ЗАДАТАК ЗА ПРАКТИЧАН РАД ПОДРУЧЈЕ РАДА: МАШИНСТВО И ОБРАДА

Detaljer

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА у поступку јавне набавке мале вредности добара Оригинални тонери, Редни број набавке: М-4/16

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА у поступку јавне набавке мале вредности добара Оригинални тонери, Редни број набавке: М-4/16 Институт за кукуруз Земун Поље, улица Слободана Бајића број 1, Београд,Земун КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА у поступку јавне набавке мале вредности добара Оригинални тонери, Редни број набавке: М-4/16 Председник:

Detaljer

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА. Дом здравља Др Милутин Ивковић Палилула

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА. Дом здравља Др Милутин Ивковић Палилула Телефон: 322-43-21 до 29 Фах: 324-88-44 e-mail: javne.nabavke@dzpalilula.org.rs www.dzpalilula.org.rs Број: 5164 Датум: 16.06.2017. КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА Дом здравља Др Милутин Ивковић Палилула Јавна

Detaljer

РАЧУНАРСКА ТЕХНИКА ПРЕЗЕНТАЦИЈА ИЗБОРНИХ ПРЕДМЕТА ПРВЕ ГОДИНЕ ШКОЛСКA 2016/17. ГОДИНУ

РАЧУНАРСКА ТЕХНИКА ПРЕЗЕНТАЦИЈА ИЗБОРНИХ ПРЕДМЕТА ПРВЕ ГОДИНЕ ШКОЛСКA 2016/17. ГОДИНУ РАЧУНАРСКА ТЕХНИКА ПРЕЗЕНТАЦИЈА ИЗБОРНИХ ПРЕДМЕТА ПРВЕ ГОДИНЕ ШКОЛСКA 2016/17. ГОДИНУ Основне информације Руководилац студијског програма РТ: др Перица Штрбац, кабинет 511 Секретар студијског програма

Detaljer

ПОСЕБАН КОЛЕКТИВНИ УГОВОР ЗА ЗАПОСЛЕНЕ У ОСНОВНИМ И СРЕДЊИМ ШКОЛАМА И ДОМОВИМА УЧЕНИКА

ПОСЕБАН КОЛЕКТИВНИ УГОВОР ЗА ЗАПОСЛЕНЕ У ОСНОВНИМ И СРЕДЊИМ ШКОЛАМА И ДОМОВИМА УЧЕНИКА СИНДИКАТ ОБРАЗОВАЊА СРБИЈЕ ПОСЕБАН КОЛЕКТИВНИ УГОВОР ЗА ЗАПОСЛЕНЕ У ОСНОВНИМ И СРЕДЊИМ ШКОЛАМА И ДОМОВИМА УЧЕНИКА Брошура за чланове Синдиката образовања Србије Београд 2015. ПОСЕБАН КОЛЕКТИВНИ УГОВОР

Detaljer

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА за јавну набавку мале вредности ОБВ /1

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА за јавну набавку мале вредности ОБВ /1 Општа болница Ваљево Синђелићева 62 14 000 Ваљево Тел +381 14 295 295 КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА за јавну набавку мале вредности ОБВ-01-4020/1 Jавна набавка добара Лекови који нису обухваћени централном јавном

Detaljer

РАДНО-ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ ЗАПОСЛЕНИХ У НОВИМ ЗАКОНИМА О ОБРАЗОВАЊУ

РАДНО-ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ ЗАПОСЛЕНИХ У НОВИМ ЗАКОНИМА О ОБРАЗОВАЊУ СИНДИКАТ ОБРАЗОВАЊА СРБИЈЕ РАДНО-ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ ЗАПОСЛЕНИХ У НОВИМ ЗАКОНИМА О ОБРАЗОВАЊУ Приручник за синдикалне активисте Београд 2017. РАДНО-ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ ЗАПОСЛЕНИХ У НОВИМ ЗАКОНИМА О ОБРАЗОВАЊУ Издавач:

Detaljer

NOVI DIREKTORI ЧЕСТИТАМО: ДАН РУДАРА СРБИЈЕ, ДАН БАСЕНА БОР СРЕЋНО! KOLEKTIV ONLINE.

NOVI DIREKTORI ЧЕСТИТАМО: ДАН РУДАРА СРБИЈЕ, ДАН БАСЕНА БОР СРЕЋНО!  KOLEKTIV ONLINE. www.rtb.rs www.rtb.rs/kolektiv KOLEKTIV ONLINE Почела изградња нове топионице и фабрике сумпорне киселине ZA ^ISTO NEBO I VI[E BAKRA Изградња нове топионице и фабрике сумпорне киселине почела је рушењем

Detaljer

НАРУЧИЛАЦ НАРОДНА БИБЛИОТЕКА СРБИЈЕ- УСТАНОВА КУЛТУРЕ ОД НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА Б е о г р а д Скерлићева 1 КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА

НАРУЧИЛАЦ НАРОДНА БИБЛИОТЕКА СРБИЈЕ- УСТАНОВА КУЛТУРЕ ОД НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА Б е о г р а д Скерлићева 1 КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА НАРУЧИЛАЦ НАРОДНА БИБЛИОТЕКА СРБИЈЕ- УСТАНОВА КУЛТУРЕ ОД НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА Б е о г р а д Скерлићева 1 КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЈАВНА НАБАВКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ НАБАВКА ДОБAРА: материјала и опреме за конзервацију,

Detaljer

Конкурсна документација

Конкурсна документација 08/3 број:404-1-45/17-5 19.10.2017. године Конкурсна документација Јавна набавка: Тонери, фотокондуктори, ink-jet кертриџи, рибони, факс филмови за потребе РФЗО Број јавне набавке: 404-1-101/17-43 Страна

Detaljer

НИШТА. Иван Вукадиновић. Што рече неко Ниче је човек који је измислио Ништа из ни из чега.

НИШТА. Иван Вукадиновић. Што рече неко Ниче је човек који је измислио Ништа из ни из чега. НИШТА Иван Вукадиновић Савремена физика дошла је до метафизичких проблема и, видећемо у раду, практично до истог застоја као религија и филозофија. Заправо, област научне космологије је добрано у сфери

Detaljer

ТУМАЧЕЊЕ ПОСЕБНОГ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА ЗА ОСНОВНЕ И СРЕДЊЕ ШКОЛЕ И ДОМОВЕ УЧЕНИКА

ТУМАЧЕЊЕ ПОСЕБНОГ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА ЗА ОСНОВНЕ И СРЕДЊЕ ШКОЛЕ И ДОМОВЕ УЧЕНИКА ТУМАЧЕЊЕ ПОСЕБНОГ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА ЗА ОСНОВНЕ И СРЕДЊЕ ШКОЛЕ И ДОМОВЕ УЧЕНИКА ТУМАЧЕЊЕ ПОСЕБНОГ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА ЗА ОСНОВНЕ И СРЕДЊЕ ШКОЛЕ И ДОМОВЕ УЧЕНИКА Брошура за чланове Синдиката образовања

Detaljer

ОПШТИНСКА УПРАВА ОПШТИНЕ НЕГОТИН НАЧЕЛНИК Трг Стевана Мокрањца 1, Неготин. Број јавне набавке 7/2017. Јавна набавка мале вредности

ОПШТИНСКА УПРАВА ОПШТИНЕ НЕГОТИН НАЧЕЛНИК Трг Стевана Мокрањца 1, Неготин. Број јавне набавке 7/2017. Јавна набавка мале вредности ОПШТИНСКА УПРАВА ОПШТИНЕ НЕГОТИН НАЧЕЛНИК Трг Стевана Мокрањца 1, Неготин Број јавне набавке 7/2017 КОНКУРСНA ДОКУМЕНТАЦИЈA Јавна набавка мале вредности ЈАВНА НАБАВКА канцеларисјског материјала по партијама:

Detaljer

ЈП САВА ЦЕНТАР Нови Београд Милентија Поповића 9 К О Н К У Р С Н А Д О К У М Е Н Т А Ц И Ј А. Јавна набавка мале вредности број 35/17

ЈП САВА ЦЕНТАР Нови Београд Милентија Поповића 9 К О Н К У Р С Н А Д О К У М Е Н Т А Ц И Ј А. Јавна набавка мале вредности број 35/17 ЈП САВА ЦЕНТАР 11070 Нови Београд Милентија Поповића 9 К О Н К У Р С Н А Д О К У М Е Н Т А Ц И Ј А Јавна набавка мале вредности број 35/17 НАБАВКА И ИСПОРУКА ТОНЕРА, КЕРТРИЏА И РИБОНА Београд, Децембар,

Detaljer

САДРЖАЈ 5. ОБРАЗАЦ СТРУКТУРЕ ПОНУЂЕНЕ ЦЕНЕ СА УПУТСТВОМ КАКО ДА СЕ ПОПУНИ 6. ИЗЈАВА ПОНУЂАЧА ДА ЋЕ ИЗВРШЕЊЕ НАБАВКЕ ДЕЛИМИЧНО ПОВЕРИТИ ПОДИЗВОЂАЧУ

САДРЖАЈ 5. ОБРАЗАЦ СТРУКТУРЕ ПОНУЂЕНЕ ЦЕНЕ СА УПУТСТВОМ КАКО ДА СЕ ПОПУНИ 6. ИЗЈАВА ПОНУЂАЧА ДА ЋЕ ИЗВРШЕЊЕ НАБАВКЕ ДЕЛИМИЧНО ПОВЕРИТИ ПОДИЗВОЂАЧУ САДРЖАЈ 1. ОПШТИ ПОДАЦИ О ЈАВНОЈ НАБАВЦИ 2. ПОДАЦИ О ПРЕДМЕТУ ЈАВНЕ НАБАВКЕ 3. УПУТСТВО ПОНУЂАЧИМА КАКО ДА САЧИНЕ ПОНУДУ 4. ОБРАЗАЦ ПОНУДЕ 5. ОБРАЗАЦ СТРУКТУРЕ ПОНУЂЕНЕ ЦЕНЕ СА УПУТСТВОМ КАКО ДА СЕ ПОПУНИ

Detaljer

М И Н И С Т А Р С Т В А П Р О С В Е Т Е, Н А У К Е И Т Е Х Н О Л О Ш К О Г Р А З В О Ј А Р Е П У Б Л И К Е С Р Б И Ј Е

М И Н И С Т А Р С Т В А П Р О С В Е Т Е, Н А У К Е И Т Е Х Н О Л О Ш К О Г Р А З В О Ј А Р Е П У Б Л И К Е С Р Б И Ј Е Наставно-научно веће Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију Универзитета у Београду, на седници одржаној 31. маја 2016. године, донело је одлуку о образовању Радне групе за састављање Мишљења

Detaljer

Набавка тонера и кертриџа за штампаче и мултифункционалне уређаје

Набавка тонера и кертриџа за штампаче и мултифункционалне уређаје НАРУЧИЛАЦ ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ ГРАДА БЕОГРАДА УСТАНОВА КУЛТУРЕ ОД НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА Београд, Kалемегдан Горњи град 14 К О Н К У Р С Н А Д О К У М Е Н ТА Ц И Ј А ЈАВНА НАБАВКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ

Detaljer

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА Универзитет у Новом Саду Економски факултет у Суботици Сегедински пут 9-11 ЈАВНА НАБАВКА Добра Намирнице за кафе кухиње ЈАВНА НАБАВКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ ЈАВНА НАБАВКА бр. 6/2017 Јануар

Detaljer

ТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У БОРУ

ТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У БОРУ Број: I/6-187 / 3 Датум: 31.01.2017.године Технички Факултет у Бору Ул. Војске Југославије 12 19210 Бор Tелефон: 030/424-555; Факс: 030/421-078; Сајт: www.tfbor.bg.ac.rs. КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ПОСТУПАК

Detaljer

Предраг ВУКИЋ Државни архив Цетиње

Предраг ВУКИЋ Државни архив Цетиње ПРИЛОЗИ ГЛАСНИК ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА, Књ. 4 (2005) стр. 139-150 REVIEW OF REGIONAL MUSEUM, VOL 4 (2005), pp. 139-150 Предраг ВУКИЋ Државни архив Цетиње ТРИ ДОКУМЕНТА ИЗ ИСТОРИЈЕ ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА 1. Писмо

Detaljer

ОПЕРАТИВНИ ПЛАН ЗА ОДБРАНУ ОД ПОПЛАВА ЗА ГОДИНУ

ОПЕРАТИВНИ ПЛАН ЗА ОДБРАНУ ОД ПОПЛАВА ЗА ГОДИНУ ЈАВНО КОМУНАЛНО СТАМБЕНО ПРЕДУЗЕЋЕ ТОПОЛА Топола, Милиливоја Петровића Блазнавца 6 e-mail: jksptopola@yahoo.com jksptopola@mts.rs Web site: www.jksptopola.com ОПЕРАТИВНИ ПЛАН ЗА ОДБРАНУ ОД ПОПЛАВА ЗА 2017.

Detaljer

КОНКУРСНA ДОКУМЕНТАЦИЈA

КОНКУРСНA ДОКУМЕНТАЦИЈA КОНКУРСНA ДОКУМЕНТАЦИЈA ЈАВНА НАБАВКА Oригинални резервни делови за табаче снега Kässbohrer ПРЕГОВАРАЧКИ ПОСТУПАК БЕЗ ОБЈАВЉИВАЊА ПОЗИВА ЗА ПОДНОШЕЊЕ ПОНУДА ЈАВНА НАБАВКА бр. 79/17 Датум објаве на Порталу:

Detaljer

КОДЕКС КОРПОРАТИВНОГ УПРАВЉАЊА

КОДЕКС КОРПОРАТИВНОГ УПРАВЉАЊА На основу члана 11. став 1. алинеја 7. Закона о привредним коморама (''Службени гласник РС', број 65/01, 36/09 и 99/11), члана 35. став 1. тачка 10. Статута Привредне коморе Србије (''Службени гласник

Detaljer

ДВАДЕСЕТ ДРУГО РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ РЕШЕЊА ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ДРУГОГ РАЗРЕДА

ДВАДЕСЕТ ДРУГО РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ РЕШЕЊА ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ДРУГОГ РАЗРЕДА МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗАЈЕДНИЦА ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИХ ШКОЛА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ДВАДЕСЕТ ДРУГО РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ РЕШЕЊА ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ДРУГОГ

Detaljer

Почела изградња нове топионице бакра у Бору POSTAVQEN TEMEQ KOMPANIJE

Почела изградња нове топионице бакра у Бору POSTAVQEN TEMEQ KOMPANIJE www.rtb.rs www.rtb.rs/kolektiv KOLEKTIV ONLINE Почела изградња нове топионице бакра у Бору POSTAVQEN TEMEQ DR@AVNE KOMPANIJE Министар економије и регионалног развоја означио почетак радова у кругу старе

Detaljer

АНКЕТА ЗА СТУДЕНТЕ ПРВЕ ГОДИНЕ СТУДИЈА

АНКЕТА ЗА СТУДЕНТЕ ПРВЕ ГОДИНЕ СТУДИЈА ВИСОКА ШКОЛА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ И РАЧУНАРСТВА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА Војводе Степе 283, 11000 Београд www.viser.edu.rs e-mail:sekretarijat@viser.edu.rs Телефон: +381 11 2471 099 Факс: +381 11 2471 099 АНКЕТА ЗА

Detaljer

СЕНАТА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСААБИЈЕ

СЕНАТА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСААБИЈЕ СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ СЕПАТА КРАЉЕБИНЕ ЈУГОСЛАБИЈЕ ГОДИИА I БНОГРАД 1932 ГОД. БРОЗ 29 XXVI РЕДОВНИ САСТАНАК СЕНАТА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСААБИЈЕ ДРЖЛН 15 АПРИЛА 1932 ГОДИНЕ У БЕОГРАДУ Претседавао: Потпретседппк

Detaljer

ВИШИ СУД У БЕОГРАДУ улица Савска 17а, Београд

ВИШИ СУД У БЕОГРАДУ улица Савска 17а, Београд 1 ВИШИ СУД У БЕОГРАДУ улица Савска 17а, Београд Јавна набавка мале вредности потрошног хигијенског материјала ЈНМВ број 6/2015 Јун 2015. године 2 РЕПУБЛИКА СРБИЈА ВИШИ СУД У БЕОГРАДУ IV Су.бр.22/15-191

Detaljer

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА. Јавна набавка мале вредности добара: НАБАВКА ПИЋА. Број ЈН: 20- ЈНМВД- 2018

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА. Јавна набавка мале вредности добара: НАБАВКА ПИЋА. Број ЈН: 20- ЈНМВД- 2018 Дел.: 01-171/42-4 НМ Датум: 08.03.2018. КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА Јавна набавка мале вредности добара: НАБАВКА ПИЋА Број ЈН: 20- ЈНМВД- 2018 Објављено на Порталу Управе за јавне набавке и интернет страници

Detaljer

ЈАВНА НАБАВКА ДОБАРА - ЛЕКОВИ -

ЈАВНА НАБАВКА ДОБАРА - ЛЕКОВИ - КОНКУРСНA ДОКУМЕНТАЦИЈA ОПШТА БОЛНИЦА СТУДЕНИЦА ЈУГ БОГДАНОВА 110 КРАЉЕВО ЈАВНА НАБАВКА ДОБАРА - ЛЕКОВИ - - ОТВОРЕНИ ПОСТУПАК - ЈАВНА НАБАВКА број 12 3/17 Јануар, 2017. године Страна 1/45 На основу чл.

Detaljer

СПЕЦИЈАЛНА БОЛНИЦА ЗА РЕХАБИЛИТАЦИЈУ ИВАЊИЦА КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА

СПЕЦИЈАЛНА БОЛНИЦА ЗА РЕХАБИЛИТАЦИЈУ ИВАЊИЦА КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА СПЕЦИЈАЛНА БОЛНИЦА ЗА РЕХАБИЛИТАЦИЈУ ИВАЊИЦА КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЈАВНА НАБАВКА ДОБАРА:КАФА, АЛКОХОЛНА И БЕЗАЛКОХОЛНА ПИЋА (ЈЕДНОГОДИШЊЕ ПОТРЕБЕ ) ЈАВНА НАБАКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ ЈАВНА НАБАВКА бр. 01/14

Detaljer

Општа болница ''др Алекса Савић'' Ул. Пасјачка бр Прокупље КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ ДОБАРА МИКРОБИОЛОШКИ ПОТРОШНИ МАТЕРИЈАЛ

Општа болница ''др Алекса Савић'' Ул. Пасјачка бр Прокупље КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ ДОБАРА МИКРОБИОЛОШКИ ПОТРОШНИ МАТЕРИЈАЛ Општа болница ''др Алекса Савић'' Ул. Пасјачка бр.2 18400 Прокупље КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ ДОБАРА МИКРОБИОЛОШКИ ПОТРОШНИ МАТЕРИЈАЛ 1 САДРЖАЈ У складу са чланом 61. став 4. Закона о јавним

Detaljer

ОПШТИНА БАЈИНА БАШТА ОПШТИНСКА УПРАВА КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ УСЛУГА: УСЛУГЕ ОДРЖАВАЊА АУТОМОБИЛА ЈАВНА НАБАВКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ

ОПШТИНА БАЈИНА БАШТА ОПШТИНСКА УПРАВА КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ УСЛУГА: УСЛУГЕ ОДРЖАВАЊА АУТОМОБИЛА ЈАВНА НАБАВКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ Број: 404-24-6/2018 Датум: 18.04.2018. године ОПШТИНА БАЈИНА БАШТА ОПШТИНСКА УПРАВА КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ УСЛУГА: УСЛУГЕ ОДРЖАВАЊА АУТОМОБИЛА ЈАВНА НАБАВКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ БРОЈ ЈАВНЕ

Detaljer

На основу члана 45. став 1. Закона о Влади ( Службени гласник РС, бр. 55/05, 71/05 исправка, 101/07, 65/08 и 16/11), Влада доноси

На основу члана 45. став 1. Закона о Влади ( Службени гласник РС, бр. 55/05, 71/05 исправка, 101/07, 65/08 и 16/11), Влада доноси На основу члана 45. став 1. Закона о Влади ( Службени гласник РС, бр. 55/05, 71/05 исправка, 101/07, 65/08 и 16/11), Влада доноси С Т Р А Т Е Г И Ј У ЗА ПРИМЕНУ КОНВЕНЦИЈЕ О ДОСТУПНОСТИ ИНФОРМАЦИЈА, УЧЕШЋУ

Detaljer

Конкурсна документација у отвореном поступку за јавну набавку бр

Конкурсна документација у отвореном поступку за јавну набавку бр РЕПУБЛИКА СРБИЈА ФАКУЛТЕТ МЕДИЦИНСКИХ НАУКА УНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ УЛИЦА СВЕТОЗАРА МАРКОВИЋА БРОЈ 69. 34000 КРАГУЈЕВАЦ Предмет: Лабораторијски потрошни материјал и хемикалије ЈАВНА НАБАВКА бр. 12-2015

Detaljer

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЈКП ГРАДСКА ТОПЛАНА ул. Јасички пут бб 37000 Крушевац КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА КАНЦЕЛАРИЈСКИ МАТЕРИЈАЛ И ТОНЕРИ ЗА ШТАМПАЧЕ И ФОТОКОПИР АПАРАТЕ ПОСТУПАК ЈАВНЕ НАБАВКЕ МАЛЕ ВРЕДНОСТИ ЈАВНА НАБАВКА добара

Detaljer

Основни подаци о аукцијској продаји

Основни подаци о аукцијској продаји Теразије 23, 11000 Београд, Југославија тел: 011/3020-804,011/3020-803 факс: 011/3020-881 На основу члана 38. Закона o приватизацији ("Службени гласник РС", бр. 38/2001 и 18/2003), и члана 5. Уредбе о

Detaljer

ИНСТИТУТ ЗА РАТАРСТВО И ПОВРТАРСТВО. НОВИ САД, Максима Горког 30 ЈАВНА НАБАВКА УСЛУГА АНТИВИРУСНИ ПАРОГРАМСКИ ПАКЕТ SOPHOOS ПРОДУЖЕЊЕ ЛИЦЕНЦИ

ИНСТИТУТ ЗА РАТАРСТВО И ПОВРТАРСТВО. НОВИ САД, Максима Горког 30 ЈАВНА НАБАВКА УСЛУГА АНТИВИРУСНИ ПАРОГРАМСКИ ПАКЕТ SOPHOOS ПРОДУЖЕЊЕ ЛИЦЕНЦИ ИНСТИТУТ ЗА РАТАРСТВО И ПОВРТАРСТВО НОВИ САД, Максима Горког 30 ЈАВНА НАБАВКА УСЛУГА АНТИВИРУСНИ ПАРОГРАМСКИ ПАКЕТ SOPHOOS ПРОДУЖЕЊЕ ЛИЦЕНЦИ Отворени поступак ЈАВНА НАБАВКА бр. ЈН52/2014 Август 2014. године

Detaljer

КОНКУРСНA ДОКУМЕНТАЦИЈA

КОНКУРСНA ДОКУМЕНТАЦИЈA Број: 404-21-6/2018 Датум: 17.04.2018. год. ОПШТИНА БАЈИНА БАШТА Ул. Душана Вишића број: 28 31250 Бајина Башта КОНКУРСНA ДОКУМЕНТАЦИЈA ЈАВНА НАБАВКА РАДОВА У ОТВОРЕНОМ ПОСТУПКУ Предмет: извођење радова

Detaljer

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКА ШКОЛА НИКОЛА ТЕСЛА Краљице Наталије 31 11000 Београд КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЈАВНА НАБАВКА ДОБАРА - РАЧУНАРИ, РАЧУНАРСКА ОПРЕМА И ПРОЈЕКТОРИ - ЈАВНА НАБАВКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ ЈН бр. 2/2014

Detaljer

ДОК СВУДА ОПАДА ЛИШЋЕ ИМА И ОНИХ КОЈИ ЛИСТ ЧУВАЈУ

ДОК СВУДА ОПАДА ЛИШЋЕ ИМА И ОНИХ КОЈИ ЛИСТ ЧУВАЈУ Услов за долазак страних инвеститора» страна 6 Може ли стид спасти свет?» страна 12 Број 4585, година CXLVI У ПАНЧЕВУ, У ЧЕТВРТАК, 20. НОВЕМБРА 2014. цена 40 динара ДОК СВУДА ОПАДА ЛИШЋЕ ИМА И ОНИХ КОЈИ

Detaljer

СПЕЦИЈАЛНА БОЛНИЦА ЗА РЕХАБИЛИТАЦИЈУ ИВАЊИЦА КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА

СПЕЦИЈАЛНА БОЛНИЦА ЗА РЕХАБИЛИТАЦИЈУ ИВАЊИЦА КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА СПЕЦИЈАЛНА БОЛНИЦА ЗА РЕХАБИЛИТАЦИЈУ ИВАЊИЦА Број :275 Датум:20.03.2015.год. КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЈАВНА НАБАВКА ДОБАРА:КАФА, АЛКОХОЛНА И БЕЗАЛКОХОЛНА ПИЋА (ЈЕДНОГОДИШЊЕ ПОТРЕБЕ ) ЈАВНА НАБАКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ

Detaljer

ДВАДЕСЕТ ТРЕЋЕ РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ РЕШЕЊА ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ПРВОГ РАЗРЕДА

ДВАДЕСЕТ ТРЕЋЕ РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ РЕШЕЊА ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ПРВОГ РАЗРЕДА МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗАЈЕДНИЦА ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИХ ШКОЛА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ДВАДЕСЕТ ТРЕЋЕ РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ РЕШЕЊА ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ПРВОГ

Detaljer

инфо Недељко Милосављевић

инфо Недељко Милосављевић инфо 04 06 08 10 18 27 СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ГРАДА ГРАДОНАЧЕЛНИК ИНТЕРВЈУ ВОДОСНАБДЕВАЊЕ МОДНА РЕВИЈА МОТО КРОС Избор градског руководства Експозе Тихомира Петковића Недељко Милосављевић Лакше је на врућини

Detaljer

ИЗМЕНА КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ОБВ /4 отворени поступак

ИЗМЕНА КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ОБВ /4 отворени поступак Општа болница Ваљево Синдјелицева 62 14 000 Ваљево Тел +381 14 295 295 ИЗМЕНА КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ОБВ-01-6145/4 отворени поступак ЈАВНА НАБАВКА бр. 14/2016 Медицинског потрошног материјала од гуме,

Detaljer

Топлички центар за демократију и људска права ГРАЂАНСКИ НАДЗОР ПРИВАТИЗАЦИЈЕ МЕДИЈА У СРБИЈИ

Топлички центар за демократију и људска права ГРАЂАНСКИ НАДЗОР ПРИВАТИЗАЦИЈЕ МЕДИЈА У СРБИЈИ Топлички центар за демократију и људска права ГРАЂАНСКИ НАДЗОР ПРИВАТИЗАЦИЈЕ МЕДИЈА У СРБИЈИ ГРАЂАНСКИ НАДЗОР ПРИВАТИЗАЦИЈЕ МЕДИЈА У СРБИЈИ ГРАЂАНСКИ НАДЗОР ПРИВАТИЗАЦИЈЕ МЕДИЈА У СРБИЈИ Издавач Топлички

Detaljer

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЛАЦЕ. О п ш т и н а Б л а ц е ГОДИНА: XXIV БРОЈ: 2 ДАТУМ ИЗДАВАЊА:

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЛАЦЕ. О п ш т и н а Б л а ц е ГОДИНА: XXIV БРОЈ: 2 ДАТУМ ИЗДАВАЊА: О п ш т и н а Б л а ц е СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЛАЦЕ ГОДИНА: XXIV БРОЈ: 2 ДАТУМ ИЗДАВАЊА: 11.03.2017. ЛИСТ ИЗЛАЗИ ПРЕМА ПОТРЕБИ РОК ЗА РЕКЛАМАЦИЈУ: 10 дана Страна 1 На основу члана 32. став 1. тачка 10.

Detaljer

ЈКП ''ИНФОРМАТИКА'' НОВИ САД Булевар цара Лазара 3, Нови Сад. КОНКУРСНA ДОКУМЕНТАЦИЈA За јавну набавку услуга

ЈКП ''ИНФОРМАТИКА'' НОВИ САД Булевар цара Лазара 3, Нови Сад. КОНКУРСНA ДОКУМЕНТАЦИЈA За јавну набавку услуга Број: 159-7/16 Датум: 0.0.2016. ЈКП ''ИНФОРМАТИКА'' НОВИ САД Булевар цара Лазара, Нови Сад КОНКУРСНA ДОКУМЕНТАЦИЈA За јавну набавку услуга УСЛУГЕ ОДРЖАВАЊА АГРЕГАТА И УПС У отвореном поступку ЈН 07/16

Detaljer

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЈГСП "НОВИ САД" Футошки пут 46, Нови Сад Позив за подношење понуда је објављен на Порталу јавних набавки и интернет стани наручиоца: 26.07.2017. године Рок за подношење понуда: 03.08.2017. године до 11.00

Detaljer

за будуће професионалце у култури

за будуће професионалце у култури МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ВОДИЧ кроз ЛАВИРИНТ ДРЖАВНЕ УПРАВЕ за будуће професионалце у култури МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ Издавач: Удружење Културни код

Detaljer

Број јавне набавке: 5- I

Број јавне набавке: 5- I ИНСТИТУТ ЗА МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ Institute of mental health ИНСТИТУТ ЗА МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ БЕОГРАД, Палмотићева 37 КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ ДОБАРА КАНЦЕЛАРИЈСКЕ ОПРЕМЕ - ЈАВНА НАБАВКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ

Detaljer

Агилни развој софтвера

Агилни развој софтвера Агилни развој софтвера Сенад Ибраимоски mi08247@alas.matf.bg.ac.rs Покривене теме Агилни методи Развој вођен планирањем и агилни развој Екстремно програмирање Агилно управљање пројектима Скалирање агилних

Detaljer

Информатор о раду и животу градске општине САВСКИ ВЕНАЦ АПРИЛ ЖИВОТ НА САВСКОМ ВЕНЦУ Време знања, сигурности здравља и заједништва

Информатор о раду и животу градске општине САВСКИ ВЕНАЦ АПРИЛ ЖИВОТ НА САВСКОМ ВЕНЦУ Време знања, сигурности здравља и заједништва Информатор о раду и животу градске општине САВСКИ ВЕНАЦ АПРИЛ 2016. ЖИВОТ НА САВСКОМ ВЕНЦУ 2012-2016. Време знања, сигурности здравља и заједништва ЈЕР, О ЉУДИМА СЕ РАДИ 4 6 ЗАШТИТА ПРОСТОРА СТРАТЕШКО

Detaljer

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА Страна 1 од 51 ВИСОКА ШКОЛА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ И РАЧУНАРСТВА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА Предмет: Набавка рачунара и рачунарске опреме Број јавне набавке: 6/2016 Врста поступка: Јавна набавка

Detaljer

ЕЛЕКТРОНИКА И ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ

ЕЛЕКТРОНИКА И ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ ЕЛЕКТРОНИКА И ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ ШКОЛСКА 2016.-2017. I година основних студија РУКОВОДИЛАЦ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА Др Славица Маринковић Кабинет 205 smarinkovic@viser.edu.rs ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ МОБИЛНЕ ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ

Detaljer

ПРЕГЛЕД ТРЖИШТА ЕЛЕКТРОНСКИХ КОМУНИКАЦИЈА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ. - Други квартал године -

ПРЕГЛЕД ТРЖИШТА ЕЛЕКТРОНСКИХ КОМУНИКАЦИЈА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ. - Други квартал године - ПРЕГЛЕД ТРЖИШТА ЕЛЕКТРОНСКИХ КОМУНИКАЦИЈА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ - Други квартал 2017. године - У прегледу су приказани подаци за други квартал 2017. године са упоредним подацима из претходних квартала. Приказани

Detaljer

Biblioteka Pravni INFORMATOR ISSN АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ БИЛТЕН. бр. 9. inter. Software & Communications. Београд, 2017.

Biblioteka Pravni INFORMATOR ISSN АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ БИЛТЕН. бр. 9. inter. Software & Communications. Београд, 2017. Biblioteka Pravni INFORMATOR ISSN 2217-3609 АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ БИЛТЕН бр. 9 inter Software & Communications Београд, 2017. БИЛТЕН АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ ИЗДАВАЧ: За издавача: Intermex, Београд,

Detaljer

ИНФОРМАТОР О ОРГАНИЗАЦИЈИ И РАДУ ОРГАНА ГРАДА БЕОГРАДА

ИНФОРМАТОР О ОРГАНИЗАЦИЈИ И РАДУ ОРГАНА ГРАДА БЕОГРАДА ИНФОРМАТОР О ОРГАНИЗАЦИЈИ И РАДУ ОРГАНА ГРАДА БЕОГРАДА БЕОГРАД, Септембар 2016. САДРЖАЈ ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ОРГАНИМА ГРАДА БЕОГРАДА И ИНФОРМАТОРУ... 3 ОРГАНИЗАЦИОНА СТРУКТУРА... 4 ГРАФИЧКИ ПРИКАЗ ОРГАНИЗАЦИОНЕ

Detaljer

КОНКУРСНA ДОКУМЕНТАЦИЈA

КОНКУРСНA ДОКУМЕНТАЦИЈA Број: 404-20-6/2018 Датум: 17.04.2018. год. ОПШТИНА БАЈИНА БАШТА Ул. Душана Вишића број: 28 31250 Бајина Башта КОНКУРСНA ДОКУМЕНТАЦИЈA ЈАВНА НАБАВКА РАДОВА У ОТВОРЕНОМ ПОСТУПКУ Предмет: извођење хитних

Detaljer

КОНКУРСНA ДОКУМЕНТАЦИЈA

КОНКУРСНA ДОКУМЕНТАЦИЈA КОНКУРСНA ДОКУМЕНТАЦИЈA ИНСТИТУТ ЗА РАТAРСТВО И ПОВРТАРСТВО ул.максима Горког 30 РЕЗЕРВИСАНА ЈАВНА НАБАВКА РЕКЛАМНИ МАТЕРИЈАЛ ЗА 2016. ГОД. ОТВОРЕНИ ПОСТУПАК ЈАВНА НАБАВКА бр. ЈН 27/2016 април, 2016. године

Detaljer

II РАЗРЕД 1. Стварање света и човека (библијски опис; Постање 1. и 2. глава)

II РАЗРЕД 1. Стварање света и човека (библијски опис; Постање 1. и 2. глава) II РАЗРЕД 1. Стварање света и човека (библијски опис; Постање 1. и 2. глава) Прочитај из Библије 1. и 2. главу књиге Постања или на следећем линку: http://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php При томе,

Detaljer

LIST GRADA BEOGRADA СТРАТЕГИЈУ. Година LV Број септембар године Цена 220 динара

LIST GRADA BEOGRADA СТРАТЕГИЈУ. Година LV Број септембар године Цена 220 динара ISSN 0350-4727 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Година LV Број 37 22. септембар 2011. године Цена 220 динара Скупштина града Београда на седници одржаној 21. септембра 2011. године, на основу члана 31. став

Detaljer

ДВАДЕСЕТТРЕЋЕ РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ РЕШЕЊА ИЗ ЕНЕРГЕТСКЕ ЕЛЕКТРОНИКЕ

ДВАДЕСЕТТРЕЋЕ РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ РЕШЕЊА ИЗ ЕНЕРГЕТСКЕ ЕЛЕКТРОНИКЕ МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И СПОРТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗАЈЕДНИЦА ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИХ ШКОЛА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ДВАДЕСЕТТРЕЋЕ РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ РЕШЕЊА ИЗ ЕНЕРГЕТСКЕ ЕЛЕКТРОНИКЕ за ученике трећег разреда смера енергетике

Detaljer

ИЗВЕШТАЈ СА ПРЕПОРУКАМА О РАСЕЉАВАЊУ НЕФОРМАЛНОГ РОМСКОГ НАСЕЉА ПОРЕД БЕЛВИЛА. Београд, 23. јул 2012.

ИЗВЕШТАЈ СА ПРЕПОРУКАМА О РАСЕЉАВАЊУ НЕФОРМАЛНОГ РОМСКОГ НАСЕЉА ПОРЕД БЕЛВИЛА. Београд, 23. јул 2012. ИЗВЕШТАЈ СА ПРЕПОРУКАМА О РАСЕЉАВАЊУ НЕФОРМАЛНОГ РОМСКОГ НАСЕЉА ПОРЕД БЕЛВИЛА Београд, 23. јул 2012. О ИЗВЕШТАЈУ Расељавање грађана из насеља поред Белвила Заштитник грађана је пратио током свих његових

Detaljer

Нова флеш-смелтинг технологија и јединствено предузеће

Нова флеш-смелтинг технологија и јединствено предузеће www.rtb.rs www.kolektiv.co.rs KOLEKTIV ONLINE Нова ера у историји Бора и Рударско-топионичарског басена Нова флеш-смелтинг технологија и јединствено предузеће Нова топионица и фабрика сумпорне киселине

Detaljer

ПРАВИЛА НАГРАДНЕ ИГРЕ У РОБИ Jaffa Cakes EXIT НАЗИВ, СЕДИШТЕ И ДРУГИ БИТНИ ПОДАЦИ У ПОГЛЕДУ ПРИРЕЂИВАЧА

ПРАВИЛА НАГРАДНЕ ИГРЕ У РОБИ Jaffa Cakes EXIT НАЗИВ, СЕДИШТЕ И ДРУГИ БИТНИ ПОДАЦИ У ПОГЛЕДУ ПРИРЕЂИВАЧА На основу Закона о играма на срећу ( Службени гласник РС, бр. 88/2011 и 93/2012), Правилника о ближим условима, односно садржини правила игара на срећу ( Службени гласник РС, број 129/2004) и Одлуке о

Detaljer

ПРОМОЦИЈА ОДРЖИВОГ УРБАНОГ СТИЛА ЖИВОТА Округли сто, Урбанистички завод Београда, 31. октобар, године.

ПРОМОЦИЈА ОДРЖИВОГ УРБАНОГ СТИЛА ЖИВОТА Округли сто, Урбанистички завод Београда, 31. октобар, године. ПРОМОЦИЈА ОДРЖИВОГ УРБАНОГ СТИЛА ЖИВОТА Округли сто, Урбанистички завод Београда, 31. октобар, 2007. године. Удружење урбаниста Србије (УУС) у сарадњи са Ур - банис тичким заводом Београда орга низовао

Detaljer

Смернице за преузимање резултата теста Годишње провере знања

Смернице за преузимање резултата теста Годишње провере знања Смернице за преузимање резултата теста Годишње провере знања Поштовани координатори, Ово је скраћени подсетник за преузимање резултата теста Годишње провере знања. У наставку су набројани кораци које треба

Detaljer

Криптологија Асиметрични шифарски системи ~ Дифи-Хелман ~

Криптологија Асиметрични шифарски системи ~ Дифи-Хелман ~ Криптологија 1 08. Асиметрични шифарски системи ~ Дифи-Хелман ~ Шифарски системи: подела Основна подела шифарских система: Шифарски системи са симетричним кључем: користе исти кључ за шифровање и дешифровање

Detaljer

Јавна набавка бр. У-095/14-К Страна 1 од 80

Јавна набавка бр. У-095/14-К  Страна 1 од 80 Јавна набавка бр. У-095/14-К www.rbkolubara.rs Страна 1 од 80 САДРЖАЈ: 1. ОПШТИ ПОДАЦИ О ЈАВНОЈ НАБАВЦИ 2. ПОДАЦИ О ПРЕДМЕТУ ЈАВНЕ НАБАВКЕ 3. УПУТСТВО ПОНУЂАЧИМА КАКО ДА САЧИНЕ ПОНУДУ 4. ОБРАЗАЦ ПОНУДЕ

Detaljer

Хемијске супстанце које се испуштају у атмосферу усљед људских активности могу довести до непоправљивих негативних промјена климе на планети

Хемијске супстанце које се испуштају у атмосферу усљед људских активности могу довести до непоправљивих негативних промјена климе на планети Аутор: Kliment Mindjov За БиХ прилагодила: Азра Јагањац Кључни концепт Трајање Период у години Мјесто Наставни материјали Наставни предмети Циљеви наставе Наставна методологија Хемијске супстанце које

Detaljer

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЈАВНА НАБАВКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ ДОБАРА КАНЦЕЛАРИЈСКОГ, ШТАМПАРСКО-РЕПРОГРАФСКОГ И ДРУГОГ ПОТРОШНОГ МАТЕРИЈАЛА. ЈНМВ, бр.

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЈАВНА НАБАВКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ ДОБАРА КАНЦЕЛАРИЈСКОГ, ШТАМПАРСКО-РЕПРОГРАФСКОГ И ДРУГОГ ПОТРОШНОГ МАТЕРИЈАЛА. ЈНМВ, бр. РЕПУБЛИКА СРБИЈА ИНСТИТУТ ЗА СТАНДАРДИЗАЦИЈУ СРБИЈЕ Број: 3556/5-51-06/2014 Датум: 03.06.2014. године КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЈАВНА НАБАВКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ ДОБАРА КАНЦЕЛАРИЈСКОГ, ШТАМПАРСКО-РЕПРОГРАФСКОГ

Detaljer

Срећни празници! 292 децембар 2012.

Срећни празници! 292 децембар 2012. Срећни празници! 292 децембар 2012. ИЗМЕЂУ ДВА ВОДОВОДА БВК на сајмовима 2012 Током 2012. године учествовали смо на Сајму вода и Сајму локалне самоуправе. Први је одржан од 06. до 08. новембра у Белекспоцентру.

Detaljer

СТАТУС ОВЛАШЋЕНОГ ИЗВОЗНИКА. 1. Правни основ примене; Страна Општи услови за стицање статуса овлашћеног извозника; Страна 3. 3.

СТАТУС ОВЛАШЋЕНОГ ИЗВОЗНИКА. 1. Правни основ примене; Страна Општи услови за стицање статуса овлашћеног извозника; Страна 3. 3. СТАТУС ОВЛАШЋЕНОГ ИЗВОЗНИКА Садржај: 1. Правни основ примене; Страна 2. 2. Општи услови за стицање статуса овлашћеног извозника; Страна 3. 3. Подношење захтева, изјаве и пратеће документације за стицање

Detaljer

Рада Ђуричин МОЈЕ МОНОДРАМЕ

Рада Ђуричин МОЈЕ МОНОДРАМЕ Рада Ђуричин МОЈЕ МОНОДРАМЕ 1 Издавач: Фестивал монодраме и пантомиме Земун За издавача: Борислав Балаћ Уредник: Радомир Путник Рецензенти: Олга Савић Радомир Путник Ликовна опрема и прелом: Зоран Михајловић

Detaljer

СИ МА ГРК. Да вид Ал ба ха ри

СИ МА ГРК. Да вид Ал ба ха ри Да вид Ал ба ха ри СИ МА ГРК У пр ви мах ни је се ни шта чу ло, али сви смо зна ли да то не мо же ду го да тра је и да је са мо по треб но да се још ма ло смрк не и да! Пр во су се огла ша ва ли ду вач

Detaljer

Објектно орјентисано програмирање. Владимир Филиповић Александар Картељ

Објектно орјентисано програмирање. Владимир Филиповић Александар Картељ Објектно орјентисано програмирање Владимир Филиповић Александар Картељ kartelj@matf.bg.ac.rs 2/56 Карактеристике програмског језика Јава Владимир Филиповић Александар Картељ kartelj@matf.bg.ac.rs Настанак

Detaljer

ЛИСТА СЛУЖБЕНИХ ЕВИДЕНЦИЈА И СЛУЖБЕНИХ ЛИЦА ОВЛАШЋЕНИХ ЗА ВОЂЕЊЕ И ПРИСТУП СЛУЖБЕНИМ ЕВИДЕНЦИЈАМА КОЈЕ ВОДИ ОПШТИНСКА УПРАВА ОПШТИНЕ ЛУЧАНИ

ЛИСТА СЛУЖБЕНИХ ЕВИДЕНЦИЈА И СЛУЖБЕНИХ ЛИЦА ОВЛАШЋЕНИХ ЗА ВОЂЕЊЕ И ПРИСТУП СЛУЖБЕНИМ ЕВИДЕНЦИЈАМА КОЈЕ ВОДИ ОПШТИНСКА УПРАВА ОПШТИНЕ ЛУЧАНИ Република Србија ОПШТИНА ЛУЧАНИ Општинска управа 32240 Лучани, Југословенске армије 5. интернет страницa www.lucani.rs телефон 032/515 06 00 ЛИСТА СЛУЖБЕНИХ ЕВИДЕНЦИЈА И СЛУЖБЕНИХ ЛИЦА ОВЛАШЋЕНИХ ЗА ВОЂЕЊЕ

Detaljer

Oснови. програмирања 1 Лекција 10. др Зоран Бањац. Висока школа електротехнике и рачунарства струковних студија Београд.

Oснови. програмирања 1 Лекција 10. др Зоран Бањац. Висока школа електротехнике и рачунарства струковних студија Београд. Oснови програмирања 1 Лекција 10 др zoran.banjac@viser.edu.rs Висока школа електротехнике и рачунарства струковних студија Београд Садржај Функције и низови Рекурзивне функције Досег и меморијске класе

Detaljer

Теразије 35/II BEOGRAD Тел./Факс. (011) ; Електронска пошта: Интернет адреса:

Теразије 35/II BEOGRAD Тел./Факс. (011) ; Електронска пошта: Интернет адреса: ОДБОЈКАШКИ САВЕЗ СРБИЈЕ Теразије 35/II 11000 BEOGRAD Тел./Факс. (011) 3232985; 3231357 Електронска пошта: oss@ossrb.org Интернет адреса: www.ossrb.org ПРАВИЛНИК О ДИСЦИПЛИНСКОЈ И МАТЕРИЈАЛНОЈ ОДГОВОРНОСТИ

Detaljer

САДРЖАЈ: Годишњак 2013/2014. ОШ Димитрије Туцовић Чајетина

САДРЖАЈ: Годишњак 2013/2014. ОШ Димитрије Туцовић Чајетина Годишњак 2013/2014. ОШ Димитрије Туцовић Чајетина Издавач: ОШ Димитрије Туцовић Сердара Мићића 5, Чајетина Тел/факс: 031 831-268 e-mail: ostucovic@gmail.com www.osdimitrijetucovic.edu.rs Главни и одговорни

Detaljer

ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ УЖИЦЕ Ужице, ул. др Веселина Маринковића бр. 4 КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ У ОТВОРЕНОМ ПОСТУПКУ 39/2017

ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ УЖИЦЕ Ужице, ул. др Веселина Маринковића бр. 4 КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ У ОТВОРЕНОМ ПОСТУПКУ 39/2017 ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ УЖИЦЕ др.в.маринковића бр. 4, 31000 Ужице (031) 563-150, факс: (031) 563-147 e-mail: zavoduzice@mts.rs ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ УЖИЦЕ Ужице, ул. др Веселина Маринковића бр. 4 КОНКУРСНА

Detaljer

ПРЕДМЕТ ФИЛИПОВИЋ против СРБИЈЕ (Представка бр /05)

ПРЕДМЕТ ФИЛИПОВИЋ против СРБИЈЕ (Представка бр /05) ЕВРОПСКИ СУД ЗА ЉУДСКА ПРАВА ДРУГО ОДЕЉЕЊЕ ПРЕДМЕТ ФИЛИПОВИЋ против СРБИЈЕ (Представка бр. 27935/05) ПРЕСУДА СТРАЗБУР 20. новембар 2007. године Ова пресуда ће постати правоснажна у околностима предвиђеним

Detaljer

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА НАБАВКА ТОНЕРА И КАНЦЕЛАРИЈСКОГ МАТЕРИЈАЛА

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА НАБАВКА ТОНЕРА И КАНЦЕЛАРИЈСКОГ МАТЕРИЈАЛА ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ ГРАДА БЕОГРАДА БЕОГРАД, КАЛЕМЕГДАН ГОРЊИ ГРАД 14 КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЈАВНА НАБАВКА ДОБАРА НАБАВКА ТОНЕРА И КАНЦЕЛАРИЈСКОГ МАТЕРИЈАЛА ПОСТУПАК ЈАВНЕ НАБАВКЕ МАЛЕ ВРЕДНОСТИ

Detaljer

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ МАЛЕ ВРЕДНОСТИ БР.9-6/2014

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ МАЛЕ ВРЕДНОСТИ БР.9-6/2014 Д О М ЗДРАВЉА НИШ Ниш, ул. Војводе Танкосића 15 КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ МАЛЕ ВРЕДНОСТИ БР.9-6/2014 ЈАВНА НАБАВКА УСЛУГЕ - ОСТАЛЕ ПОПРАВКЕ И ОДРЖАВАЊА НИШ, септембар, 2014 1/50 ДОМ ЗДРАВЉА

Detaljer

ДВАДЕСЕТДРУГО РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ РЕШЕЊА ИЗ ИЗ ЕНЕРГЕТСКЕ ЕЛЕКТРОНИКЕ

ДВАДЕСЕТДРУГО РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ РЕШЕЊА ИЗ ИЗ ЕНЕРГЕТСКЕ ЕЛЕКТРОНИКЕ МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И СПОРТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗАЈЕДНИЦА ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИХ ШКОЛА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ДВАДЕСЕТДРУГО РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ РЕШЕЊА ИЗ ИЗ ЕНЕРГЕТСКЕ ЕЛЕКТРОНИКЕ за ученике трећег разреда смера

Detaljer

ПРОГРАМ РАДА 29. САВЕТОВАЊЕ. Златибор 31. мај јун Српски национални комитет Међународног савета за велике електричне мреже

ПРОГРАМ РАДА 29. САВЕТОВАЊЕ. Златибор 31. мај јун Српски национални комитет Међународног савета за велике електричне мреже Српски национални комитет Међународног савета за велике електричне мреже 29. САВЕТОВАЊЕ ПРОГРАМ РАДА Златибор 31. мај - 06. јун 2009. ВЕЛИКИ СПОНЗОРИ ПРОГРАМ РАДА 29.САВЕТОВАЊА СПОНЗОРИ СПОНЗОРИ СВЕЧАНОГ

Detaljer

ГИС у шумарству Базе података. Др Бранислав Драшковић

ГИС у шумарству Базе података. Др Бранислав Драшковић ГИС у шумарству Базе података Др Бранислав Драшковић Увод Организовани архив информација назива се база података (data base) Базе података представљају језгро ГИС-а, најчешће најважнији дио система Реализација

Detaljer

СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ЗАКОН. Петак, 12. април БЕОГРАД

СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ЗАКОН. Петак, 12. април БЕОГРАД СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ" излази у издању на српскохрватском, односно хрватскосрпском, словеначком, македонском, албанском и мађарском језику. - Огласи по тарифи. - Жиро-рачун код Службе друштвеног

Detaljer

40 Ï Ï XXXIII Ï 2011

40 Ï Ï XXXIII Ï 2011 40 XXXIII 2011 ФИЗИКА И ТЕХНИКА, часопис за физику и мултидисциплинарну повезаност физике са осталим природним наукама, математичким и техничким наукама, филозофијом. Излази једном годишње. Тираж овог

Detaljer