Израда мултимедиjалног документа YU рок сцена

Transkript

1 Израда мултимедиjалног документа YU рок сцена УДК : ]:02(497.11) САЖЕТАК: У овом раду ће бити представљен процес израде мултимедиjалног документа под називом YU РОК СЦЕНА у коме су учествовали студенти завршне године основних академских студиjа на Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду током школске 2014/2015. године у оквиру предмета Мултимедиjални документи. У раду се приказуjе историjски развоj рокенрола на просторима бивше Jугославиjе, рок сцене у jугословенским републикама, као и утицаj рок музике на друге уметности и медиjе. Посебно се описуjе техничка реализациjа проjекта, као што jе планирање, обрада, дизаjн и креирање самог мултимедиjалног документа. КЉУЧНЕ РЕЧИ: мултимедиjални документ, библиотекарство, информатика, рокенрол, музика, Jугославиjа. Милена Обрадовић Александра Арсениjевић Михаило Шкорић Универзитет у Београду Филолошки факултет РАД ПРИМЉЕН: 28. март РАД ПРИХВАЋЕН: 06. маj Историjски развоj рокенрола на просторима бивше Jугославиjе Рокенрол на просторима бивше Jугославиjе вуче корене jош из двадесетих година прошлог века када су почели да се поjављуjу, тада нови, инструменти попут саксофона и гитаре (Fajfić i Nenad, 2006, стр ). Поjава тих инструмената утиче да и jугословенски музичари, у складу са светским трендовима, почињу да свираjу џез. Ретки су били музичари коjи су до Другог светског рата свирали поменуте нове инструменте и џез ритмове, а током Другог светског рата долази до потпуног затишjа. Тек после Другог светског рата почињу да се формираjу ђачки и студентски оркестри коjи су редовно свирали џез на игранкама. Неки су у то време имали став, под утицаjем медиjа и претрпљеног рата, да jе џез ђаволска музика коjа тера младе на бунт и да би jе Инфотека, год. 16, бр. 1 2, август

2 Обрадовић М. и други YU рок сцена, стр требало забранити. Упркос оваквим ставовима џез jе опстао, а томе jе допринело и редовно слушање (џез) музике, укључуjући и тадашње светске хитове, коjу jе емитовао Радио Луксембург. Па ипак, током педесетих година на сцени jе више била присутна такозвана забавна музика. Због сукоба са Совjетским савезом за време Хладног рата, Jугославиjа, jедна од земаља оснивача Покрета несврстаних, била jе отворениjа према Западу и свим производима поп културе, посебно америчке. Тако jе Jугославиjа била jедина комунистичка земља коjа jе учествовала на Песми Евровизиjе године. Почетком наредне децениjе музичари, а нарочито омладина, почињу да прате, пре свега, британске и америчке трендове. Продавнице плоча биле су све чешће, а на одређеним местима музика се могла слушати преко џубокса. Тих година започета jе и производња кока-коле на овим просторима, начин одевања се прилагођавао Западу, а поjава џинса jе изазвала праву револуциjу у свету моде. Ни рокенрол ниjе заостаjао за овим трендовима, а тадашњи музичари су почели да праве обраде светских рок хитова, нарочито Елвиса Преслиjа, Чака Бериjа, Бадиjа Холиjа и многих других. Тешко jе рећи ко jе био наjзаслужниjи за пробоj рокенрола на jугословенску музичку сцену. Многи сматраjу да су Миле Лоjпур и Перица Стоjанчић из Београда и Карло Метикош из Загреба имали наjзначаjниjу улогу у томе (Fajfić i Nenad, 2006, стр ). Рок се као музички правац веома брзо раширио по целоj Jугославиjи. Тада су се код нас развила два смера у рок музици: кантри поп рок (споj етно звука са рок стилом) и западни, наjчешће англоамерички рок. За разлику од светске рок сцене чиjи су текстови били jако пропагандно средство против ратова и класних сукоба, првобитни домаћи рок текстови су имали визуелни и музички идентитет коjи се односио на младалачка маштања, снове о успеху, као и на генерациjске проблеме. Броj рок група и соло извођача jе растао, а наjплодоносниjим годинама се сматраjу седамдесете године XX века, коjе су донеле потпуно омасовљавање и велику популарност рок сцени. Бендови настали почетком седамдесетих година XX века су били под великим утицаjем хипи покрета, али од тада почиње гранање рок сцене на разне поджанрове, попут хард-рока, прогресивног рока, арт-рока, џеза, блуза и других. Краjем те децениjе у Jугославиjи се поjављуjу панк (под утицаjем британских и америчких панк бендова као што су The Sex Pistols, The Clash, The Stooges, Ramones и други) и нови талас као потпуно оригиналан културни и уметнички покрет. Сам панк jе антитеза устаљеним политичким, социjалним и економским принципима друштва, док jе нови талас одисао посебним бунтом, променом свести и расположења jугословенског друштва, коjе jе постало отворениjе и критичниjе, са слободниjим схватањима и укусима у jеднопартиjском политичком систему Jугославиjе. Све до поjаве панка и новог таласа главна 114 Инфотека, год. 16, бр. 1 2, август 2016.

3 тема текстова jе углавном била љубав, а са панком и новим таласом текстови су добили нову ширину и комплексност коjа се ниjе уклапала у тадашње социjалне, културолошке и политичке норме. Мада су многи у то време нови талас поистовећивали са шундом (Kostić, 2013a), данас jе изузетно цењен и сматра се да jе то био феномен коjи се никад више ниjе поновио. Готово читаву наредну децениjу jе обележио нови талас, а пред краj осамдесетих година XX века су се поjавиле групе коjе су биле под великим утицаjем стариjих колега. Неки извођачи су се кратко задржали на сцени, док су, са друге стране, многи мање или више, активни и данас. Свако од њих jе оставио неизбрисив траг на jугословенскоj музичкоj сцени и имао велики утицаj на друштво и културу у целини. Рок jе у Jугославиjи, као и у свету, представљао jедан свеобухватни покрет коjи jе утицао на многоброjна дешавања. 2. YU рок сцена по териториjама У овом делу Мултимедиjалног проjекта jе представљен велики броj бендова и извођача са простора бивше Jугославиjе, односно из Србиjе, Хрватске, Словениjе, Босне и Херцеговине, Македониjе и Црне Горе. У кратким биографиjама група и извођача дате су за њих наjважниjе године, чланови, манифестациjе на коjима су учествовали, као и њихова комплетна дискографиjа. 2.1 YU рок сцена у Србиjи У Србиjи центар оснивања и рада великог броjа бендова, као и афирмисања соло извођача jе био Београд. Током шездесетих година XX века на сцени се поjављаjу састави као што су Златни дечаци, Елипсе, Корни група, Породична мануфактура црног хлеба, Договор из 1804., Искре, Црни бисери, дует Влада и Баjка, Џентлмени, Пламених пет и Силуете. На сцени се поjављуjу и соло извођачи, од коjи су неки били и чланови неких од наведених група, попут Милета Лоjпура, Перице Стоjанчића, Душана Прелевића, Корнелиjа Ковача, Зорана Симjановића, Слободана Бобе Стефановића, Ђорђа Марjановића и многих других. Осим концерата и фестивала коjи се jављаjу у то време, попут фестивала Београдско пролеће или Београдска гитариjада, наjважниjа места за изласке су били клубови у коjима се наjвише слушао рокенрол. Клубови као што су Градски подрум, Дом омладине и Еуридика била су омиљена места за окупљање омладине. Током седамдесетих година XX века се jављаjу бендови и извођачи на чиjу музику jе посебно утицао хипи покрет. Ту се издваjаjу групе као што су: YU група, Сунцокрет, Булевар, Последња игра лептира, Зана, С времена на време, Генерациjа пет, Рибља чорба, Игра стаклених перли, Лаки Инфотека, год. 16, бр. 1 2, август

4 Обрадовић М. и други YU рок сцена, стр пингвини, али и соло извођача попут Лазара Ристовског, Срђана Марjановића, Оливера Мандића, Деjана Цукића, Слађане Милошевић, Александра Сање Илића и Рамба Амадеуса. Почетком осамдесетих на великоj београдскоj рок сцени jављаjу се групе коjе ствараjу музику под утицаjем пре свега новог таласа. У те групе спадаjу Идоли, Шарло акробата, Електрични оргазам, Екатарина Велика, Дисциплина кичме, Партибреjкерс и У шкрипцу. Тада се такође jављаjу и други рок састави: Пилоти, Викториjа, Џакарта, Руж, Дивљи анђели, Алиса, Октобар 1864, Сирова кожа, Баjага и Инструктори, С.Т.Р.А.Х., Ван Гог и Вампири. Од соло извођача посебно се издваjаjу Владимир Влада Дивљан, Беби Дол, Милан Делчић Делча и Тони Монтано. Иако jе у Србиjи Београд био епицентар културних дешавања и креирања рок музике, треба истаћи да ни остатак Србиjе ниjе заостаjао. Већи градови у Србиjи значаjни за рок културу Jугославиjе, коjи су изродили велике рок бендове, су: Ниш, Чачак, Крагуjевац и Нови Сад, као и мањи градови, попут Бечеjа (одакле потиче група Ева Браун), коjи су, са по jедним или два бенда, ушли у рок историjу бивше Jугославиjе. У Нишу су настале значаjне групе - Галиjа, Кербер и Добри Исак, а за време Jугославиjе, тамо су се одржавали велики рок концерти и свирке. У Чачку су у то време основане 84 рокенрол групе и већина њих jе настала из Културно-уметничког друштва Абрашевић. Први и наjпопуларниjи чачански састав шездесетих био jе Беле вишње, а након њих се поjављуjу нове групе: Звечарке, Црне мамбе, Сребрне сенке, Дечаци са Мораве, Хермелини, Чачански племићи, Сафири, Наутилус, Кућни савет, Себастиjан, Морис, Мрачни Мо, Спин, Високи напон, Крвна група и друге. Из Чачка воде порекло два врхунска рок маjстора: Радомир Михаиловић Точак и Борисав Ђорђевић Бора Чорба. Крагуjевац jе временом постао синоним за групу Смак, jедан од наjстариjих и наjзначаjниjих рок бендова са ових просторима, а из Крагуjевца су такође и састав Осваjачи, као и панк група КБО!. Jедан од наjбитниjих представника Новог Сада jе Ђорђе Балашевић, коjи jе, пре почетка своjе успешне соло кариjере, био члан група Жетва и Рани mраз. Из Новог Сада jе и група Гарави сокак. 2.2 YU рок сцена у Хрватскоj Први талас рокенрола у Хрватскоj jе кренуо краjем педесетих, међутим, први прави рок састави, нарочито из Загреба, Пуле, Риjеке и Сплита, осниваjу се почетком шездесетих година, а међу наjпознатиjима су: Биjеле стриjеле, Група 220, Црвени кораљи, Делфини, Безимени, Атоми, Квартет 4М и многи други. Jедан од првих великих и светски познатих хрватских соло извођача, коjи се сматра и посебно заслужним за представљање и ширење рок музике на овим просторима, jесте Карло Метикош, познатиjи као Мет Колинс. Осим 116 Инфотека, год. 16, бр. 1 2, август 2016.

5 њега, тада успешне соло кариjере почињу да граде и Ивица Перцл, Jосипа Лисац, Зденка Ковачичек, Драго Млинарец и др. Наjважниjи бендови у Хрватскоj седамдесетих година, од коjих су неки припадници и новог таласа су Азра, Хаустор, Филм, Парни ваљак и Прљаво казалиште, а уз њих су активни и Атомско склониште, Аеродром, Таjм, Параф, Други начин, Метак и многе друге. Наjважниjи панк-рок бендови тог периода у Хрватскоj су Параф и КУД Идиjоти. Неки од чланова ових бендова касниjе настављаjу веома успешну соло кариjеру, као на пример Дадо Топић, Дино Дворник, Бранимир Џони Штулић, Дарко Рундек и Масимо Савић. На хрватскоj рок сцени се осамдесетих поjављуjу, између осталих и Психомодо поп, Неки то воле вруће, Дориjан Греj, Осми путник, Ђаволи и Фит. Краjем осамдесетих и почетком деведесетих хрватска музичка сцена постаjе права индустриjа, коjа производи веома популарне бендове. 2.3 YU рок сцена у Словениjи У Словениjи су увек за слушање биле наjпопуларниjе шансоне и фолк музика, међутим, шездесетих година XX века, као и било где другде на простору бивше Jугославиjе, у Љубљани, Копру, Марибору и Крању, полако почиње да се поjављуjе, под утицаjем Запада, све већи броj рок састава, и тада настаjе права културна рок револуциjа. Почињу да се праве посебне емисиjе на радиjу и пишу се чланци посвећени овом новом музичком правцу. Jедан од првих словеначких рок бендова коjи се пробио на велику рок сцену читаве Jугославиjе jе био састав Камелеони. Рок музика у Словениjи постаjе преовлађуjућа на субкултурним догађаjима попут фестивала, свирки и других окупљања. Међу познатиjим словеначким рок и панк бендовима су: Беле вране, Булдожер, Лачни Франц, Лаjбах, Панкрти, Видеосекс и многи други, а међу значаjниjе соло извођаче спадаjу и Томаж Домицељ, Марjета Неца Фалк, Андреj Шифрер и други. 2.4 YU рок сцена у Босни и Херцеговини Босна и Херцеговина jе у Jугославиjи била плодно тло за развоj поп и рок музике, што се посебно видело у Сараjеву, Травнику, Бугоjну и Бихаћу. Jедан од првих рок састава на овим просторима били су Индекси, коjима се касниjе прикључио и Корнелиjе Ковач. Након Индекса, на босанскохерцеговачкоj рок сцени се поjављуjу броjне популарне групе, као што су: Про арте, Тешка индустриjа, Амбасадори, Кодекси, Биjело дугме, Формула 4, Конгрес, Дивље jагоде, Ватрени пољубац, Забрањено пушење, Бомбаj штампа, Елвис Џ. Куртовић и његови Метеори, СЦХ, Валентино, Плави оркестар, Мерлин, Хари Мата Хари, Црвена jабука и многи други, као и соло извођачи коjи су пре или Инфотека, год. 16, бр. 1 2, август

6 Обрадовић М. и други YU рок сцена, стр касниjе били чланови поменутих група: Сеид Мемић Ваjта, Здравко Чолић, Исмета Дервоз-Крвавац, Jадранка Стоjаковић, Харис Варешановић, Жељко Бебек, Горан Бреговић, Младен Воjичић Тифа, Ален Исламовић, Елвис Џ. Куртовић, Дино Мерлин и други. Посебно треба издвоjити Желимира Алтарца Чичка, jедног од наjзначаjниjих и наjутицаjниjих креатора сараjевске музичке сцене, коjи jе као уредник и водитељ броjних популарних радио и ТВ емисиjа, али и као организатор многих музичких манифестациjа крчио пут до успеха броjним неафирмисаним рок бендовима. Многи од поменутих група и извођача постали су веома цењени у свету. Иако jе распад Jугославиjе наjвише утицао на будућност група из Босне и Херцеговине, музику коjу су стварали и данас радо слушаjу све генерациjе са ових простора. 2.5 YU рок сцена у Македониjи У Македониjи jе, нарочито у Скопљу, рок музика почела да се утемељуjе шездесетих година прошлог века. Међу првим саставима поjављуjу се Безимени и Бисери, коjи се потом удружуjу у састав Бис-Без и почињу да уводе примесе етно звука. Њихова оригиналност jе касниjе имала утицаjа на композициjе наjпознатиjег македонског бенда Леб и сол на чиjем челу се налази светски познат и изузетно цењен музичар Влатко Стефановски. Поред наведених, на македонскоj рок сцени су jе jавили jош многи састави, а међу познатиjима су: Александар Македонски, Анастасиjа, Архангел, Бастион, Ден за ден, Мизар и други. Значаjан допринос ширењу рок музике у Македониjи и пробиjању младих и неафирмисаних рок бендова дао jе Радио Скопjе, коjи jе емитовао како музику са простора бивше Jугославиjе, тако и тадашње светски познате рок хитове. 2.6 YU рок сцена у Црноj Гори Рок музика jе од свих земаља бивше Jугославиjе понаjмање заживела у Црноj Гори. Разлози за то су броjни, али наjзначаjниjи су културолошки и материjални аспекти, као и чињеница да jе тада у Црноj Гори било тешко набавити добре музичке инструменте по приступачноj цени. Ипак, постоjале су тенденциjе да се рок музика укорени као музички правац на простору Црне Горе, посебно у Подгорици. О томе говоре неки филмови, попут филма Момира Матовића То лудо срце, као и рок састави Ентузиjасти, Стеле, Џефердари, Лордови, Свjетла у тами, Мртве душе, Страшне сjенке, Подгоричани, Ноћни путници и други. Ови бендови углавном нису заживели, jер су само неки од њих успели да сниме по коjи демо снимак и данас се мало шта о њима зна. Тако они нису успели да се пробиjу ни на сопственоj, а камоли на некоj већоj музичкоj сцени. Наjвећи рок музичар Црне Горе jе Миладин Шобић коjи се активно бавио 118 Инфотека, год. 16, бр. 1 2, август 2016.

7 музиком почетком осамдесетих година XX века. Иако нису имали сопствену рок сцену, млади су били под великим утицаjем рок музике са осталих простора бивше Jугославиjе. 3. Утицаj рокенрола на уметност, медиjе и друштвене догађаjе Утицаj рокенрола се веома брзо осетио у многим друштвеним сферама. Заступљеност рок музике у медиjима утицала jе на њену све већу популарност. Преко радио и ТВ емисиjа, часописа, књига и филмова, рокенрол jе допирао до широког круга људи. Убрзо почињу да се организуjу фестивали посвећени рок музици, као и да се одржаваjу свирке у све већем броjу дискотека широм Jугославиjе. Осниваjу се прве дискографске куће, а рок музику почињу да прате и броjне контроверзне поjаве. У овом раду одлучили смо да представимо наjважниjе аспекте утицаjа рокенрола на медиjе и друштвене догађаjе, тако што смо их поделили на следеће теме, коjе уjедно одговараjу и подели у самом проjекту: Свирке и дискотеке; Фестивали; Поезиjа и књиге; Албуми и дискографске куће; Култне радио емисиjе: Култне ТВ емисиjе; Филмографиjа; Контроверзе и Часописи. 3.1 Свирке и дискотеке Од године у Студентском културном центру (СКЦ) поjављуjу се бендови као што су Лимуново дрво, Игра стаклених перли, Електрични оргазам, и на таj начин полако се формира полазна тачка експерименталног позоришта и алтернативног рока новог таласа. Како се поменути нови талас ширио, у СКЦ-у jе наступало све више бендова, међу коjима се издваjаjу Панкрти, Шарло акробата, Идоли, Урбана герила. Уследио jе период комерциjализациjе, наплаћивања улазница, па и отварање све већег броjа дискотека широм Jугославиjе. У самом Београду jе постоjало више дискотека. У Цепелин су претежно излазили млади људи, коjима jе хипи био близак начин размишљања, док су се у Аквариjусу окупљали нешто озбиљниjи припадници рок популациjе. 3.2 Фестивали Рокенрол се као правац развиjао од скромних почетака младих бендова Jугославиjе коjи су учествовали на првим свиркама и игранкама, до првих концерата и фестивала. Период рок фестивала у Jугославиjи почео jе Инфотека, год. 16, бр. 1 2, август

8 Обрадовић М. и други YU рок сцена, стр године са Омладинским фестивалом у Суботици. Многи фестивали имали су кампање са лецима и постерима. Рок фестивали су имали за циљ, пре свега, спаjање људи, промовисање рока и ширење његовог утицаjа. Неки од наjзначаjниjих jугословенских рок фестивала коjи су се у Jугославиjи одржавали су: Парада ритма, Ватромет ритма, I фестивал Beat музике, II фестивал ВИС-ова, II фестивал ВИС-ова, I шампионат ВИС-ова Jугославиjе, I београдска гитариjада, II београдска гитариjада, I сараjевска гитариjада, Такмичење београдских и сараjевских ВИС-ова, Jугословенски фестивал Beat музике, I фестивал jугословенске поп музике, II фестивал jугословенске поп музике, Boom фестивал, Гитариjада у Заjечару, Омладински фестивал у Суботици и ФАМУС (Фестивал акустичарске музике у Сивцу). 3.3 Поезиjа и књиге Рок музика пронашла jе своjе место и у књигама и поезиjи. У проjекту Мултимедиjални документ 2014/2015 наведено jе и укратко представљено око 70 наслова публикациjа коjе се баве рок сценом Jугославиjе. Публикациjе попут Ilustrovane YU rock enciklopedije Петра Jањатовића (Janjatović, 2001) и Leksikona YU mitologije (Andrić i dr., 2012) описуjу развоj рок музике у Jугославиjи, даjу биографиjе и дискографиjе извођача, радио и ТВ емисиjе, фестивале и сл. Треба издвоjити и књиге Љубав jе само реч: избор љубавне поезиjе jугословенске забавне и рок музике приређивача Воjислава Несторовића (Несторовић, 2003) и Обична љубавна песма приређивача Ненада Атанасковића и Мирослава Jосиповића (Atanasković i Josipović, 2004). Књиге коjе су наведене и описане у овоj посебноj теми, биле су нам од велике помоћи приликом израде целокупног проjекта. Захваљуjући раду аутора представљених публикациjа, доступне су нам многоброjне информациjе о свим аспектима jугословенске рок сцене. 3.4 Албуми и дискографске куће Прве дискографске куће у Jугославиjи поjављуjу се после Другог светског рата. Jуготон jе прва издавачка кућа у Jугославиjи, основана године. Производња грамофонских плоча у Jугославиjи jе започела године. У Београду jе године основана издавачка кућа ПГП РТБ. Међу наjважниjе албуме коjе jе ова издавачка кућа издала, спадаjу Пуб Ђорђа Балашевића (1982) и Уjед за душу Рибље чорбе (1987). Издавачка кућа Дискотон основана jе у Сараjеву године. За њих су албуме издавали Биjело дугме, Забрањено пушење, Индекси, Дивље jагоде и многи други. 120 Инфотека, год. 16, бр. 1 2, август 2016.

9 У Загребу jе године са радом започела агенциjа Suzy, коjа ниjе имала сопствени погон за израду плоча, али jе користила услуге других произвођача. Агенциjа jе, између осталог, организовала концерте Парног ваљка, Азре, Прљавог казалишта и других познатих извођача. У књизи YU 100: najbolji albumi jugoslovenske rock i pop muzike Душка Антонића и Данила Штрпца (1998) (Kostić, 2013b), као музичке групе са наjвише албума на листи издваjаjу се Биjело дугме и Рибља чорба, обе са по 8 албума. Издавачка кућа Jуготон издала jе наjвише албума, чак Часописи Часописи са рок тематиком брзо су у Jугославиjи стекли велику популарност, посебно код млађе популациjе. Извештавали су о концертима, доносили постере и топ листе наjслушаниjих песама, као и веома садржаjне интервjуе са извођачима. Неке од наjвећих звезда о коjима су часописи писали су Рибља чорба, Индекси, Идоли, а од страних звезда наjзаступљениjи су били Џон Ленон, Боб Марли и многи други. Неки од часописа коjи су излазили у Jугославиjи су: Ритам, Џубокс, Ладин џубокс, Ћао, Бум, Време забаве, Jу рок магазин, Укус несташних, X zabava, Pop Express, Хероина и Рок Култне радио емисиjе Нови талас се из Београда и Загреба проширио по целоj Jугославиjи. Присутност рок музике на радиjу била jе од кључног значаjа за пробоj извођача и представљање њихових хитова што већем броjу људи. Личности коjе су дале велики допринос радио емисиjама везаним за YU рок сцену су Зоран Модли, Никола Караклаjић, Никола Нешковић, Влада Џет, Никола Кањевац и многи други. Радио Београд jе у то време емитовао популарне емисиjе, као што су: Зелени мегахерц, Вече уз радио, Приjатељи звезда, Састанак у 9 и 5, То jе само рокенрол. Двестадвоjка jе емитовала Вентилатор и Хит 202, а Студио Б Дискомер. Радио Нови Сад емитовао jе Рандеву с музиком, а Радио Пожаревац емисиjу То jе само поп и рок. Изузетно популарна радио станица широм Европе, па и у Jугославиjи, био jе Радио Луксембург. 3.7 Култне ТВ емисиjе Рок музика jе после радиjа и часописа, своjе место добила и на телевизиjи. Када jе Радио Београд прерастао у Радио-телевизиjу Београд године, нову телевизиjу су у Србиjи, као и у целоj у Jугославиjи, претежно формирале професиjе са радиjа, филма, позоришта и штампе. Програми су пратили новине Инфотека, год. 16, бр. 1 2, август

10 Обрадовић М. и други YU рок сцена, стр у телевизиjском стваралаштву, као и развоj технологиjе. Приказиване су игране и драмске сериjе, документарни, забавни, образовни програми, програми за децу и филмови. Када jе рок музика у питању, после повремених осврта у ТВ Дневнику, покренута jе и прва емисиjа коjа се бавила рок сценом Концерт за луди млади свет. Широj публици jе на таj начин било омогућено да се информише о концертима, новим хитовима и албумима све већег броjа извођача. Међу наjважниjе култне ТВ емисиjе, коjе су редовно или повремено извештавале о свему везаном за jугословенску рок сцену, спадаjу Хит месеца, Стереовизиjа, Рокенролер, Формула 1, Београд ноћу, Петком у 22, Концерт за луди млади свет, Rock oko, Топ листа надреалиста, Максиметар и Гаража. 3.8 Филмографиjа Почевши од касних педесетих, па све до средине шездесетих година XX века, музика се ненаметљиво провлачила кроз филмове Суботом увече (1957) Владимира Поповића, Љубав и мода (1960) Љубомира Радичевића и Звиждук у осам (1962) Саве Мрмка. У филмовима Кад будем мртав и бео (1967) Живоjина Павловића и Немирни (1969) Кокана Ракоњца, захваљуjући групама као што су Елипсе, Златни дечаци и Силуете, рок музика бива све више заступљена. Осамдесетих година прошлог века, у филмовима Давитељ против давитеља (1984) Слободана Шиjана, Дечко коjи обећава (1980) Милоша Радивоjевића, Црна Мариjа (1986) Милана Живковића и Шест дана jуна (1985) Динка Туцаковића, споj рока и филма достиже врхунац. Међу музичарима коjи су допринели сjедињењу рок музике и филма, посебно се истичу Корнелиjе Ковач, Воjкан Борисављевић, Зоран Симjановић и Влатко Стефановски. Многи музичари су глумили у филмовима, а глумци су постаjали музичари. 3.9 Контроверзе Неки музичари су проналазили начин да изразе своjе мишљење и ставове, као и да се додатно истакну на музичкоj сцени, користећи се за оно време контроверзним текстовима песама, омотима албума, одећом или шминком. Тако jе jавност, између осталог, била уздрмана песмама као што су Курвини синови (Азра), Црни мерцедес, На западу ништа ново (Рибља чорба) и Краљ алкохол (група Time). Велику пажњу изазвао jе и омот албума Рибље чорбе Покварена машта и прљаве страсти. Дуга коса, необична шминка, текстови песама коjи отворено указуjу на проблеме у друштву или на теме коjе су биле табу, све jе то на неки начин сматрано скандалозним. 122 Инфотека, год. 16, бр. 1 2, август 2016.

11 4. Прикупљање, обрада и обликовање садржаjа Од грађе за оваj мултимедиjални документ прикупљени су, пре свега, многоброjни текстови из енциклопедиjа, хемеротека, као и примарних и секундарних монографских извора. Остали текстови, фотографиjе, видео и звучни записи прикупљени су делом из институциjа медиjа и културе (библиотека, хемеротека, архива, радио станица и телевизиjских кућа, атељеа и кинотека), а делом са веба. Током периода од четири месеца посећено jе преко двадесет институциjа у седам градова, и успостављена jе сарадња са многоброjним поjединцима коjу су помогли овом проjекту. Истраживање и прикупљање грађе обавили су студенти подељени у групе. Jедан део група jе истраживао териториjу или делове териториjа бивших jугословенских република: Београд (Александра Арсениjевић, Милица Нинковић и Милена Обрадовић), остатак Србиjе (Александра Коjић), Хрватска (Jована Дошеновић, Маjа Иванчић и Марко Петровић), Босна и Херцеговина (Виолета Колаковић, Милица Перишић и Петар Поповић), Словениjа (Михаило Шкорић), Македониjа и Црна Гора (Александар Павловић). Преостале групе су се бавиле утицаjим рокенрола на уметност, медиjе и друштвене догађаjе: свирке и дискотеке (Катарина Jугов, Ивана Мердовић и Jелена Радић), рок фестивали (Милан Авдулах и Урош Тошић), поезиjа и књиге (Мариjа Брашанац и Тамара Станоjчић), албуми и дискографске куће (Сњежана Мирчета и Иван Пеић), часописи (Маjа Миладиновић и Катарина Радовановић), култне радио емисиjе (Милица Ђорђевић), култне ТВ емисиjе (Ивана Мердовић и Милена Обрадовић), филмографиjа (Александра Арсениjевић и Jелена Радић) и контроверзе (Владана Нешовић и Урош Тимић). После завршеног прикупљања, материjал jе требало на неки начин обрадити, систематизовати и на жељени начин приказати. Овим послом су се бавили Михаило Шкорић и Петар Поповић. Наjпре jе почела обрада материjала коjи се односио на регионалну поделу сцене и изабране рок групе коjе су из тих региона потекле. Чланови група студената коjе су се овим темама бавиле, добили су задатак да своjе прикупљене материjале организуjу на задат начин како би сав материjал могао да се обради на истоветан начин. У ту сврху jе коришћена децимална класификациjа садржаjа сваком конкретном елементу материjала jе придружен броj као jединствени идентификатор (одредница). Прва цифра идентификатора се односи на регион, друга на град из тог региона, трећа и четврта на бенд из тог града, а пета и шеста на албум тог бенда. Подаци о материjалу и придружене одреднице су наjпре унети у табеле програма Excel, а затим трансформисани у SQL базу података. Инфотека, год. 16, бр. 1 2, август

12 Обрадовић М. и други YU рок сцена, стр Табела 1 илуструjе на коjи начин се у SQL бази података чуваjу подаци о рок групама. Колона GID (идентификатор групе) jе придружени идентификатор групе (прва jединица jе Србиjа, друга Београд, а трећа и четврта редни броj приликом набраjања група), док остале колоне садрже назив групе (истоимена колона), MID (идентификатор места прва jединица jе Србиjа, друга Београд), као и називе датотека коjе редом представљаjу слику чланова групе или њиховог албума, биографиjу, дискографиjу и одломак из jедне музичке нумере одговараjуће групе. Редундандност података у овоj бази jе очигледна (идентификатор се понавља у називима датотека), али jе она била неопходна ради повећања контроле и лакшег проналажења и исправљања многоброjних грешака као последица чињенице да jе базу попуњавало више лица. После усклађивања садржаjа базе података са пратећим датотекама, сав материjал и база података су пребачени на локални сервер ради развиjања и тестирања веб-саjта за преглед и претрагу сакупљеног материjала. GID Назив групе MID Слика Биографиjа Дискографиjа Нумера 1101 Дисциплина кичме jpg 1101b.txt 1101d.txt 1101.mp Дивљи анђели jpg 1102b.txt 1102d.txt 1102.mp Договор из jpg 1103b.txt 1103d.txt 1103.mp3 Табела 1. Пример дела табеле grupe Слика 1. Пример странице за регион Словениjа Наjпре jе састављена основна композициjа веб саjта у чиjоj jе сржи била хиjерархиjска архитектура. Уместо да се за сваки регион, град, бенд праве 124 Инфотека, год. 16, бр. 1 2, август 2016.

13 засебне HTML странице, направљене су четири PHP-скрипте коjе консултуjу SQL-базу са метаподацима о прикупљеном материjалу и, у зависности од избора корисника, динамички генеришу одговараjући HTML-приказ. Прва скрипта, mapa.php, приказуjе мапу бивше СФРJ са републичким границама и главним градовима. Ознака главног града jе уjедно и веза ка скрипти rep.php са одговараjућим параметрима. Скрипта rep.php описуjе рок сцену jедног конкретног региона (републике), генерише називе свих градова тог региона и њихове слике. Слика сваког града представља везу ка опису рок сцене у одговараjућем граду (Слика 1). Испод листе градова rep.php исписуjе текст о рок сцени у изабраном региону, док се изнад листе приказуjу везе ка осталим регионима. Активирањем везе на одређени град се корисник преусмерава на скрипту grad.php. коjа генерише листу извођача тог града са пратећим сликама. На врху генерисане странице се налази навигациjа (везе ка осталим градовима региона у коме се налази изабрани град) (Слика 2). У позадини се приказуjе слика изабраног града. Свака слика извођача jе веза ка страници bend.php са одговараjућим параметрима (Слика 3). Последњи скрипт, bend.php садржи само jедну везу за повратак назад. Улога ове скрипте jе да у два одвоjена одељка прикаже биографиjу и дискографиjу изабраног извођача или бенда. За сваки албум одабраног извођача се наводи назив, годиште и издавач, а уколико постоjи, приказана и jе слика омота одговараjућег албума. По учитавању странице, аутоматски се покреће репродукциjа унапред одређене музичке нумере одговараjућег извођача, а у позадини странице се налази његова слика. Слика 2. Пример странице за град Љубљана Инфотека, год. 16, бр. 1 2, август

14 Обрадовић М. и други YU рок сцена, стр Слика 3. Пример странице за извођаче Булдожер Како постоjи велики броj могућих исхода страница, неопходно jе било пронаћи им одговараjућу заjедничку тему (боjу). За доминантну боjу изабрана jе ниjанса црвене (\#dd2233), уз серифни фонт prociono. За боjу заглавља jе одабран дезен jагоде. Заглавље jе заjедничко за све странице мултимедиjалног документа и састоjи се из главног мениjа, контроле за репродукциjу звука (audio player) и контрола за претрагу. Ови саставни делови остављени су да плутаjу применом CSS-своjства float, чиме се жртвуjе флексибилност зарад изгледа, под претпоставком да ће документ бити прегледан на рачунару стандардне резолуциjе. Слика 4. Изглед почетне странице Под истом претпоставком jе направљена и уводна страница као приказ собе (Слика 4) коjа, осим мапе за избор региона, садржи друге предмете као везе коjе упућуjу корисника на странице са описима специjализованих области коjе чине музичку сцену поред самих извођача: фестивале, свирке, дискотеке, 126 Инфотека, год. 16, бр. 1 2, август 2016.

15 музичке часописе, филмографиjу, радио и тв емисиjе, дискографске куће, књиге и контроверзе коjе jе jугословенска рок музичка сцена проузроковала. Слика 5. Пример приказа галериjе са корисничке стране Странице са описима специjализованих области садрже текстове коjе су студенти написали, као и везе на различите мултимедиjалне садржаjе: слике, аудио и видео записе. Позадина ових страница обоjена jе у ниjансу зелене боjе (\#E1F5A9), често праћена одговараjућом позадинском сликом. Мултимедиjални материjали су представљени помоћу Javascript програма коjи се покреће кликом на жељену слику или запис. Све слике из галериjе се могу листати, а новоотворени приказ се може угасити кликом на крстић (x) (Слика 5). Видео снимци у мултимедиjалним галериjама се покрећу у видео плеjеру, а звучни у аудио плеjеру коjи су уграђени у прелистач (Слика 6). Као што jе већ поменуто, заглавље сваке странице садржи контроле за претраживање метаподатака о материjалу (називе извођача, албума и места). Уколико корисник не зна одакле jе неки извођач или не жели да пролази кроз цео документ, везу ка биографиjи извођача може добити уколико укуца део назива у поље за претрагу. На основу корисниковог захтева се генерише упит над базом података, како би се пронашли називи република, градова, извођача, албума коjи у свом имену садрже задати текст (Слика 7). 5. Студентско виђење проjекта добре и лоше стране Рад на проjекту под називом YU РОК СЦЕНА, у оквиру предмета Мултимедиjални документи 2014/2015, био jе за све студенте завршне године библиотекарства и информатике искуство од непроцењивог значаjа. Били смо у прилици да обjединимо и применимо знања стечена током четворогодишњих студиjа, али и да стекнемо нова. Тема проjекта jе веома занимљива и нама блиска. Успешно смо сарађивали са значаjним инситуциjама и поjединцима. Инфотека, год. 16, бр. 1 2, август

16 Обрадовић М. и други YU рок сцена, стр Слика 6. Пример приказа видео записа Проjекат Мултимедиjални документ 2014/2015. омогућио jе сваком од нас да искаже своjа интересовања и способности. Са друге стране, отежаваjућа околност била jе обимност теме. Избор и организациjа информациjа представљали су нам велики изазов. Трудили смо се да одаберемо наjважниjе информациjе и да их представимо на разумљив начин. Будући да jе на овом проjекту радило много студената, неопходна jе била добра организациjа и смисао за тимски рад. Мултимедиjални документ jе доступан на саjту Филолошког факултета на адреси Слика 7. Скрипта коjа претражуjе и исписуjе пронађене извођаче 6. Захвалност Велику захвалност за израду овог проjекта дугуjемо професорки Цветани Крстев, коjа jе носилац проjекта, као и професору Милошу Утвићу и координаторки Биљани Лазић. Њихова помоћ, усмеравања и идеjе били су 128 Инфотека, год. 16, бр. 1 2, август 2016.

17 нам од непроцењивог значаjа. Захваљуjемо се и на подршци и сарадњи поjединцима и институциjама коjи су нам уступили на коришћење богату грађу и поделили са нама значаjне информациjе о jугословенскоj рок сцени: Петру Jањатовићу, Жељку Радишићу, Мирољубу Стоjановићу, Ивану Велисављевићу, Бориславу Станоjевићу, Марку Маршићевићу, Нади Петрониjевић-Човић, Jовану Jовановићу, Љубинки Гавран, Еду Грацину, Бранку Вурушићу, Радоману Кањевцу, Зорану Модлиjу, Срђану Николићу, Слоби Коњовићу, Љиљани Крнети, Воjину Шарчевићу, Дарку Коцjану, Марку Савићу, Jелени Стевановић и Слободану Боби Новаковићу, као и институциjама: Радиотелевизиjи Србиjе, Филмском центру Србиjе, Народноj библиотеци Србиjе, Библиотеци града Београда, Радио Нови Сад, Радио Београд, Радио 202, Радио Пожаревац, Хрватскоj радиотелевизиjи, Jугословенскоj кинотеци, Националноj и свеучилишноj књижници у Загребу, Народноj и универзитетскоj библиотеци Словениjе (Narodna in univerzitetna knjižnica) и Студентском културном центру. Литература Andrić, Iris, Vladimir Arsenijević, i Dorde Matić, ur. Leksikon YU mitologije. Beograd : Rende, Zagreb : Postscriptum, Atanasković, Nenad i Miroslav Josipović, ur. Obična ljubavna pesma : antologija YU Rock ljubavne poezije. Beograd : Mono & Mañana, Fajfić, Željko i Milan Nenad. Istorija Yu rock muzike. Laćarak : Tabernakl, Janjatović, Petar. Ilustrovana YU rock enciklopedija : Beograd : Prometej, Kostić, Petar. Šta su nama kič i šund?. линк sta-su-nama-kic-i-sund, приступљено 20. III 2016, 2013a. Kostić, Petar. Yubilej: YU 100 najbolji albumi jugoslovenske rok i pop muzike (15 godina kasnije). линк yubilej-yu-100-najbolji-albumi-jugoslovenske-rok-i-pop-muzike-15- godina-kasnije/, приступљено 20. III 2016, 2013b. Несторовић, Воjислав. Љубав jе само реч: избор љубавне поезиjе jугословенске забавне и рок музике. Београд : Београдска књига, Инфотека, год. 16, бр. 1 2, август