Stigao novi energetski transformator. Izmene i dopune Kolektivnog ugovora za JP EMS LIST SRBIJE GODINA 8 BROJ 68 SEPTEMBAR 2013.

Save this PDF as:
 WORD  PNG  TXT  JPG

Størrelse: px
Begynne med side:

Download "Stigao novi energetski transformator. Izmene i dopune Kolektivnog ugovora za JP EMS LIST SRBIJE GODINA 8 BROJ 68 SEPTEMBAR 2013."

Transkript

1 LIST SRBIJE GODINA 8 BROJ 68 SEPTEMBAR IZGRADWA TS VRAWE 4 Stigao novi energetski transformator PREGOVORI VLADE, POSLODAVCA I SINDIKATA Izmene i dopune Kolektivnog ugovora za JP EMS

2 DIREKCIJA ZA PRENOS ELEKTRI^NE ENERGIJE Veliki poslovi na pet postrojewa Temqana rekonstrukcija TS Beograd 3 Dragan An elkovi}, direktor EMS-ove Direkcije za prenos elektri~ne energije, isti~e veliku va`nost rekonstrukcije TS Beograd 5, koja je izgra ena jo{ Dragan An elkovi}, direktor EMS-ove Direkcije za prenos U z niz drugih aktivnosti, rekonstrukcija Trafostanice Beograd 3 u Resniku (220/110/10 kv) u punom je jeku,- ka`e Dragan An elkovi}, direktor EMS-ove Direkcije za prenos elektri~ne energije: - Kompletno rekonstrui{emo 220 i 110-kilovoltni deo postrojewa i sopstvenu potro{wu. Nova oprema unapredi}e pouzdanost rada i obezbedi}e ve}u raspolo`ivost i sigurnost snabdevawa potro{a~a. U odnosu na staru jednopolnu shemu postrojewa, razlika je u novoj opremi i distribuiranom sistemu relejne za{tite (izgra ene su relejne ku}ice) {to podrazumeva efikasnije {ti}ewe elemenata. Trafostanica Beograd 3, koja je kqu~na za snabdevawe i distribuciju u glavnom gradu, izgra ena je jo{ godine. Planirana vrednost investicije za rekonstruisawe TS Beograd 3 je 850 miliona dinara. Sredstva za opremu su iz kredita EIB, a mawi deo su sopstvena sredstva. PD Elektroistok Izgradwa rekonstrui{e postrojewe, dok je PD Elektroistok Projektovawe bilo zadu`eno za projekat. Nadzorni organi su iz EMS-ovih Investicija, Nenad Grkovi} i Vojislav Mor. Direktor An elkovi} isti~e da se zahuktavaju radovi i na Trafostanici Vrawe 4 na kojoj od 1. oktobra po~iwu elektromonta`ni radovi. Ujedno po~iwu radovi na drugoj fazi uvo ewa 400- kilovoltnog napona na Trafostanicu Leskovac 2 na kojoj se ukida 220-kilovoltni napon. Na novoizgra enoj Trafostanici Beograd 20 i rekonstruisanoj Trafostanici Beograd 5 u zavr{noj fazi je monta`a opreme. Nenad Grkovi}, nadzorni organ na TS Beograd 3 - Do kraja godine na 110- kilovoltnoj strani bi}e kompletno zamewene sabirnice, aliire- konstruisana sva 110-kilovoltna poqa. Na 220-kilovoltnoj strani obnovi}emo tri sistema sabirnica i transformatorsko poqe za trafo T2 i spojno poqe, kao i dalekovodno poqe prema TS Beograd 8, - ka`e Nenad Grkovi}, nadzorni organ na TS Beograd 3. - Nov na~in izrade Plana za godinu, koji se zavr{ava do 30. septembra, provode zaposleni po pogonima, {to je upravo novina, kako bi se ciqevi efikasno sproveli u delo,- isti~e An elkovi} i dodaje:- Traju i javne nabavke iz godine {to }e doprineti unapre ewu rada elektroenergetskog sistema. Istovremeno, zaposleni prolaze zna~ajan broj kurseva i obuka {to }e doprineti stru~nosti i efikasnosti u radu. TS Beograd 3 P. Batini} 2 AKTUELNOSTI

3 IZGRADWA TS VRAWE 4 Stigao novi energetski transformator Od Vrawske bawe do kona~nog odredi{ta za pet ~asova po te{koj drumskoj trasi Novi energetski transformator te`ine 180 tona bez uqa, prenosnog odnosa 400/110 kilovolti, ukupne instalisane snage 300 megavoltampera, transportovan je po~etkom septembra na lokaciju izgradwe nove 400 kilovoltne transformatorske stanice Vrawe 4 i istog dana postavqen na kadni sistem. Transformator je Kon~ar -ove proizvodwe i prvi je od dva planirana za monta`u na tom objektu. Transformator je transportovan od fabrike do Vrawske bawe `elezni~kom trasom u saradwi Kon~ara i Zagrebtransa, a od Vrawske bawe do lokacije trafostanice u Dowoj Trebje{wi drumskim transportom, odnosno vu~nim vozom koji je izvela kompanija Bora Ke~i} iz Beograda. Transport od Vrawske bawe od gradili{ta nove TS Vrawe 4 preko sela Zlatokop trajao je pet ~asova. Trasa je bila veoma zahtevna - uzani put koji prolazi kroz naseqena seoska mesta, gde su stambeni i drugi objekti doma}instava neposredno uz ivicu kolovozne trake predvi ene za drumski saobra}aj. Na pojedinim mestima pose~eno je i drve}e kako bi specijalno vozilo moglo neometano da pro e. U nekim seoskim naseqima kroz koja je transport prolazio, obavqena su i neophodna planska distributivna iskqu~ewa elektri~ne energije zbog nedovoqne visine distributivne mre`e na pojedinim mestima, {to je izvedeno u saradwi sa PD Jugoistok iz Ni{a. Na nekim delovima druma postojale su udarne rupe, koje je trebalo nasuti, a na jednom mestu i izgraditi dodatnu podgradu potpornog zida, kako bi se spre~ilo wegovo uru{avawe pod teretom transporta. I pored svih zahteva transporta, on je protekao bez ikakvih problema i o{te}ewa na transformatoru, vu~nom vozu ili na objektima u naseqima i na infrastrukturi kroz koju je transportovan, a rezultat je istovar i postavqawe novog energetskog transformatora na predvi enu kadu na samom objektu, u 15 ~asova istog dana. Osim novog energetskog transformatora, na TS Vrawe 4 stigla je i ostala elektro-oprema, a uskoro se o~ekuje i doprema 60 tona transformatorskog uqa. U narednom periodu predstoji kompletirawe transformatora i wegovo detaqno ispitivawe. U poslovima transporta u~estvovali su zaposleni iz Pogona Tehnika i Centra za investicije u JP EMS. M. Vukas TS 400/110 kv VRAWE 4 Privode se kraju gra evinski radovi Izvr{en interno-tehni~ki pregled izvedenih radova K omisija za interno-tehni~ki pregled izvr{ila je krajem avgusta pregled izvedenih radova na TS 400/110 kv Vrawe 4. U dve faze gra- evinskih radova na TS Vrawe 4, zavr- {ena je nivelacija terena, drena`a, pristupni put, saobra}ajnice u samom postrojewu, kablovska kanalizacija, plato i ograde. Zavr{eno je sedam relejnih ku}ica, temeqi i kade za dva energetska transformatora, kao i uqna jama sa uqnom kanalizacijom. Izgra- ena je i komandno pogonska zgrada, kao i vodovodna i kanalizaciona infrastruktura unutar kompleksa transformatorske stanice. U razvodnom postrojewu 400 i 110 kv ura eni su temeqi portala, temeqi nosa~a aparata u i montirana je ~eli~na konstrukcija portala i nosa~a aparata u oba dela postrojewa. Kada je re~ o elektro radovima, polo`eno je bakarno u`e za uzemqewe, podignuti su gromobranski {iqci, ura eni su spoqno osvetqewe i instalacije i sistem za dojavu u slu~aju po`ara u relejnim ku}icama. Pomenute radove obavqa Konzorcijum Simens Elnos BL. Stru~ni tim, odnosno Komisija imala je odre ene primedbe na do sada izvedene gra evinske radove, a rok za ispravqawe je kraj septembra. M.V. AKTUELNOSTI 3

4 POGON PRENOSA VAQEVO Zamene izolatora na 110 kv vodovima strana 6 AKTIVNOSTI INTERNE REVIZIJE U JP EMS Komunikacija sa zainteresovanim stranama strana 7 DALEKOVODNA EKIPA POGONA PRENOSA BEOGRAD Neumorni i efikasni strana 8 ZA DALEKOVODE POGONA PRENOSA BOR Uspe{na remontna sezona u isto~noj Srbiji strana 10 BEZBEDNOST I ZDRAVQE NA RADU Kako pravilno raditi na visini strana 11 SASTANAK RADNE GRUPE ENTSO-E Pravila o izlagawu elektri~nom poqu strana 16 SEDNICA IZVR[NOG ODBORA CIGRE SRBIJA Savetovawe i finansijski uspe{no strana 17 U EMS-OVIM ZGRADAMA U BEOGRADU Ve`ba protivpo`arne za{tite strana 24 BIPARTITNI I TRIPARTITNI PREGOVORI Izmene i dopune Kolektivnog ugovora strana 23 EMS-OVA AMBULANTA Depresija - nevidqivi ubica 21. veka strana 26 izdaje JP EMS Beograd, Kneza Milo{a 11 generalni direktor: Nikola Petrovi} organizator za odnose sa javno{}u: Mildan Vuji~i} odgovorni urednik: Milo{ Bogi}evi} redakcija: Predrag Batini} Miroslav Vukas Aleksandar Opa~i} kontakt: (011) priprema i {tampa: BIROGRAF COMP d.o.o, Zemun CIP - Kаталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 658(497.11)(085.3) EМС : Електромрежа Србије : лист Електромреже Србије / одговорни уредник Милош Богићевић. - Год. 1, бр. 1 (сеп. 2005)-. - Београд (Кнеза Милоша 11) : JП EMС, (Земун : Бирограф comp) cm Месечно. - Је наставак: Електроисток ISSN = EMС. Електромрежа Србије COBISS.SR-ID

5 U pravni odbor JP EMS doneo je na {estoj redovnoj sednici, odr- `anoj sredinom septembra, Odluku o izmenama Godi{weg programa poslovawa JP Elektromre`a Srbije za godinu. Promene su donete kako bi se stvorili uslovi za ostvarivawe prava prilikom odlaska u penziju za 74 zaposlena u JP EMS, u skladu sa ~lanom 1. Kolektivnog ugovora o izmenama i dopunama Kolektivnog ugovora za JP EMS, i one podrazumevaju uve}awe planirane mase za otpremnine za odlazak u penziju. Tako e, ~lanovi Upravnog odbora doneli su i odluku o donaciji Gradskoj op{tini Grocka, kojom }e se pomo}i ure ewe de~jeg parki}a u Kalu- erici, odr`avawe turnira u malom fudbalu za u~enike osnovnih i sredwih {kola, ali i organizovati okrugli sto na temu zra~ewa u sklopu projekta Edukacija i informisawe roditeqa i javnosti na teritoriji op- {tine Grocka, povodom izgradwe novog 400-kilovoltnog dalekovoda. M. B. M.V. [ESTA REDOVNA SEDNICA UO JP EMS Odluka o izmenama Godi{weg programa poslovawa JP EMS DIJALOG BEOGRADA I PRI[TINE Postignut dogovor o energetici Posle 16 rundi politi~kog dijaloga koji se odvija uz posredovawe EU, pregovara~ki timovi Beograda i Pri{tine postigli su u nedequ,8.septembra godine, dogovor o pitawima iz oblasti energetike. Postignuto re{ewe obezbe uje maksimum za{tite interesa srpske strane u ovom trenutku. Dogovor defini{e na~in upravqawa elektroenergetskim sistemom na severu Kosova i Metohije, omogu}ava stabilno snabdevawe elektri~nom energijom uz za{titu interesa Zajednice srpskih op- {tina i ne bavi se pitawima imovine. Dogovoreno je da Elektromre`a Srbije sa kosovskim operatorom prenosnog ODLUKA POSLOVODSTVA JP SRBIJE Usvojena Politika kvaliteta, za{tite `ivotne sredine i za{tite zdravqa i bezbednosti na radu Poslovodstvo Javnog preduze}a Elektromre`a Srbije utvrdilo je i donelo Politiku integrisanog upravqawa kvalitetom, za{titom `ivotne sredine i za{titom zdravqa i bezbednosti na radu, kao izraz posve}enosti stalnom unapre ewu kvaliteta poslovnih procesa i aktivnosti i wihovom sprovo ewu na odr`iv i dru{tveno odgovoran na~in. Ta politika obezbe uje okvir za postavqawe ciqeva i obavqawe svih aktivnosti u Preduze}u. Rukovodioci na svim hijerarhijskim nivoima du`ni su da promovi{u principe te politike, objasne je zaposlenima i obezbede weno po{tovawe prilikom obavqawa svih aktivnosti u domenu svojih nadle`nosti. Politika IMS je istaknuta na zvani~nom sajtu JP EMS ( Dokument Politika IMS u elektronskoj formi nalazi se na portalu Al- Fresco share i na razmeni - disk UKV (K:) R. E. sistema,kompanijom KOSTT,u naredna tri meseca potpi{e bilateralni operativni sporazum koji }e urediti sve detaqe vezane za funkcionisawe prenosne mre`e na KiM. Regulatorne agencije me usobno }e priznati licence energetskih subjekata u elektroenegetskom sistemu - Kosovske elektroenergetske korporacije (KEK), Kosovskog preduze}a za distribuciju i snabdevawe elektri~nom energijom (KEDS) i Elektroprivrede Srbije (EPS), a preduze- }e Elektrokosmet bi}e transformisano u snabdeva~a i distributera elektri~ne energije za ~etiri op{tine na severu KiM. Na taj na~in, re{ava se pitawe snabdevawa i distribucije elektri~ne energije na tom podru~ju sa ve}inski srpskim stanovni{tvom. Trafostanica Vala~ na severu KiM nastavi}e da funkcioni{e kao i do sada, nakon {to je kosovska strana odustala od zahteva da KOSTT preuzme wene zaposlene. Postignuto re{ewe predvi a da operateri na Vala~u po{tuju instrukcije kosovskog dispe~erskog centra, a EMS i KOSTT bi u narednih {est meseci trebalo da se dogovore oko poravnawa me usobnih dugovawa. Dogovoreno je, tako e, da }e KOSTT uraditi rekonekciju dalekovoda od 110 kv na trafostanicu Vala~, {to je zna~ajno za sigurnost snabdevawa tokom predstoje}e grejne sezone. Postignuti dogovor omogu}ava da se u najkra}em roku po~ne sa implementacijom dogovorenih re{ewa, uz nastavak dijaloga koji je planiran za novembar. izvor: MERZ POSLOVNA POLITIKA 5

6 POGON PRENOSA VAQEVO Va`ne zamene izolatora na 110 kv vodovima Vaqevci sami mewaju opremu u 110-kilovoltnim spojnim poqima u Po- `egi. Remonti na podru~ju tog pogona u zavr{noj fazi Predstudija za 400 kv napon u zapadnoj Srbiji Dragomir Kosti} je rekao da je formiran i novi tim za novi deo predstudije za podizawe na 400-kilovoltni napon zapadne Srbije. To je deo predstudije koji se odnosi na dalekovodne pravce od Bajine Ba{te prema Crnoj Gori i Republici Srpskoj. O~ekuje se da narednih dana ekipe iza u na teren da obi u trase. Direktor Dragomir Kosti} u poseti redakciji lista EMS R edakciju lista EMS posetio je nedavno drag gost direktor EMS-ovog Pogona prenosa Vaqevo Dragomir Kosti}. On je istakao da su remonti na podru~ju Pogona prenosa Vaqevo u zavr{noj fazi iunajve- }oj se meri realizuju u skladu s planom. - Po~eli smo i da mewamo opremu u 110-kilovoltnim spojnim poqima u Po- `egi. Opremu je nabavio EMS-ov Centar za investicije, a zaposleni u Pogonu sve sami mewaju. Pro{le godine smo planirali da zamenimo izolatore na 110-kilovoltnim dalekovodima. Obavili smo to od Sevojna do Potpe}i, do Crne Gore. O~ekivali smo da godine dobijemo sli~nu koli~inu izolatora kako bi zavr{ili zamenu oko Po- `ege na dalekovodima 115/2, 3, 4 i 5, kao i na dalekovodu 116/1 i 2 na teritoriji Kosjeri}a. Oni nisu zameweni. Sad kad se mewa 110-kilovoltno poqe u Po`egi za dalekovod koji povezuje tu Trafostanicu sa Ariqem i Ivawicom, nismo mogli da garantujemo sigurnost zbog pomenuta ~etiri dalekovoda pod brojem 115. Zbog toga je bilo problema s dobijawem dozvole za iskqu~ewa, ali i prilikom samih iskqu~ewa,- ka`e direktor Kosti} i dodaje:- To nam ka- `e da se mora pravovremeno planirati zamena izolacije na 110-kilovoltnim pravcima, kako bi mogle da se neometano realizuju ozbiqne investicije. Veoma je pozitivno {to je potpisan vi{egodi{wi ugovor sa Elnosom iz Bawaluke pa smo uspeli da proteklog leta, krajem avgusta, zamenimo izolatore na dalekovodu 119/2 od Zvornika do Le{nice na deonici koja prolazi teritorijom Republike Srpske. Elnos je zamenio izolatore od stuba 20 do stuba 89. Zamenili su i hiqadu metara provodnika na dalekovodu 209 od Bajine Ba{te do Sremske Mitrovice 2, oko rudnika Sase, koji je bio nepouzdan usled o{te}ewa u vreme ratnih dejstava. Svojevremeno je dalekovodna ekipa Pogona prenosa Vaqevo iz Bajine Ba{te ve{to osposobila taj dalekovod kako bi mogao da izdr`i do ovih dana. Planiramo da na temequ ugovora sa Elnosom saniramo i rekonstrui- {emo sve dalekovode. P. Batini} 6 IZ POGONA I CENTARA

7 Tre}a kreativna radionica, kao deo Pilot projekta EMS-ove Interne revizije Upravqawe rizicima u Pogonu Novi Sad, ana predlog Predraga Vidakovi}a, direktora Pogona Novi Sad, odr`ana je u septembru. To je samo jo{ jedna od aktivnosti Interne revizije u na{oj kompaniji, s tim da su i Projekat i radionice zaposleni u Internoj reviziji realizovali vlastitim snagama i kao dodatnu obavezu, koja nije predvi ena Planom rada za ovu godinu. - Zakonima koji reguli{u poslovawe javnih preduze}a nedvosmisleno je definisana obaveza usvajawa i sprovo ewa politike upravqawa rizicima (Zakon o javnim preduze}ima), kao i strategije upravqawa rizicima (Zakon o buxetskom sistemu i Pravilnik o zajedni~kim kriterijumima i standardima za uspostavqawe, funkcionisawe i izve{tavawe o sistemu finansijskog upravqawa i kontrole u javnom sektoru). Polaze}i od toga da je korporativizacija pravac daqwe transformacije JP EMS i ~iwenice da je upravqawe rizicima jedan od osnovnih stubova korporativnog upravqawa, Interna revizija JP EMS organizovala je radionicu na temu upravqawa rizicima koja je odr`ana u aprilu u prostorijama Pogona Beograd. Tu radionicu realizovali su eksperti koji su u~estvovali u projektu Podr{ka razvoju interne finansijske kontrole u javnom sektoru u Srbiji faza 3, a koji je finansirala EU i vodila Evropska delegacija u Republici Srbiji. Tom prilikom je od konsultanata dobijen dodatni materijal o upravqawu rizicima. Kao rezultat te radionice, a na predlog Predraga Vidakovi}a, direktora Pogona Novi Sad, pokrenut je Pilot projekat pod nazivom Upravqawe rizicima u Pogonu Novi Sad i do sada su uspe{no organizovane tri radionice. Taj Pilot projekat trebalo bi da predstavqa prvu fazu uspostavqawa sistema upravqawa rizicima ERM, EDUKACIJA ZAPOSLENIH U JP EMS Ciqevi i prioriteti u svetlu SMART metode C entar za qudske potencijale JP EMS u saradwi sa konsultantskom ku}om Skills i CPM (Centrom za upravqawe projektima) organizovao je obuku Ciqevi i prioriteti za 145 zaposlenih za izvr{ne i korporativne direktore, direktore/rukovodioce sektora/centara i {efove slu`bi. Tro~asovnoj obuci, koja se odr`ala 18,19.i 23.septembra 2013.godine u poslovnim prostorijama EMS-a (Pogon podru~ja prenosnog sistema Beograd, AKTIVNOSTI INTERNE REVIZIJE JP EMS Komunikacija sa zainteresovanim stranama NDC), ciq je da se zaposleni obu~e za razvijawe i definisawe ciqeva iz svoje nadle`nosti koriste}i SMART metodu analize ciqeva. To podrazumeva upoznavawe i savladavawe metoda pravilnog definisawa i postavqawa ciqeva (specifi~nost, merqivost, dosti`nost, realisti~nost, vremenska realnost ciqeva), planirawa radnih zadataka i postavqawa prioriteta na putu ka ostvarewu ciqa (Paretov princip prioriteta). P. B. Olivera Radovi}, rukovodilac Interne revizije na nivou JP EMS {to je kona~ni ciq, - ka`e Olivera Radovi}, rukovodilac Interne revizije. S jedne strane, Interna revizija je pru`ila pomo} i podr{ku nadle`nima i Poslovodstvu u korporativizaciji, kao i u upravqawu rizicima, a, s druge strane, smaweni su tro{kovi jer su anga`ovani potencijali i qudi iz Interne revizije. Predrag Vidakovi}, direktor Pogona Novi Sad, isti~e da je veoma zadovoqan radionicama, kao i saradwom sa predstavnicima Interne revizije, i preporu~uje i da i ostali Pogoni prenosa primene iskustvo Pogona Novi Sad. Osim toga, Interna revizija trenutno sprovodi dve revizije: Poslovne aktivnosti u JP EMS vezane za saradwu i komunikacije sa zainteresovanim stranama i Za{titu interesa Preduze}a pred dr`avnim organima. U Internoj reviziji isti~u da obe oblasti rade prvi put. Prepoznato je da je mogu}e unaprediti odnose sa zainteresovanim stranama, prevashodno s korisnicima prenosnog sistema, ali i imix kompanije. P. Batini} AKTUELNOSTI 7

8 DALEKOVODNA EKIPA POGONA PRENOSA BEOGRAD Neumorni i efikasni Do 31. avgusta vozilima pre{li 60 hiqada kilometara i remontovali 64 dalekovoda na sva tri prenosna odnosa. Odr`avaju dve hiqade 269 kilometara dalekovodnih prenosnih trasa. Usezoni remontnih aktivnosti na{e kolege monteri imaju pune ruke posla. Tako je i sa Dalekovodnom ekipom Pogona prenosa Beograd. Dalekovodna ekipa sa 22 zaposlena odr`ava dve hiqade 269 kilometara dalekovoda na sva tri naponska prenosna odnosa. Pokrivaju teritoriju od Beograda na jugoistoku, do Vr{ca na severoistoku, severno do Stare Pazove, ju`no do Svijlanca i Topole, te jugozapadno do Stublina. Svojim vozilima u remontnoj sezoni pre{li su pribli`no 60 hiqada kilometara i pregledali i remontovali 64 dalekovoda, od toga 55 dalekovoda 110-kilovoltnog prenosnog odnosa, {est na 220 i tri na 400-kilovoltnom prenosnom naponu. Prema re~ima Aleksandra Ace Pavlovi}a, poslovo e DV ekipe, svi dalekovodi se podjednako sagledavaju i tretiraju i svima se pristupa maksimalno odgovorno u remontnim poslovima. Pavlovi} isti~e da bi, imaju}i u vidu racionalizaciju i {tedwu, ipak trebalo razmotriti mogu}nost da se u narednom periodu obnovi vozni park te dalekovodne ekipe. Brojni su izazovi sa kojima se na terenu sre}u predradnici i elektromonteri Aleksandar Pavlovi}, Goran Zarkov, Miladin Rabasovi}, Slavi- {a Petrovi}, Zoran Peri}, Vojislav Popadi}, Bojan Milo{evi}, Miodrag Risti}, Neboj{a Ra{i}, Goran Jeremi}, Aleksandar Ninkovi}, Tomislav Beki}, Nikola Lali}, Marijan Bo- {kovi}, Aleksandar Joti}, Marko Prodanovi}, Marko ]iri}, Slobodan Milo{evi}, Dejan Duki}, Predrag Nikoli}. ^esti su nepristupa~ni putevi prema dalekovodnim trasama tamo gde su migracije stanovni{ta velike, ali i pored Beograda gde se poqoprivredno obradivo zemqi{te sve vi{e zapu{ta. Zatim, vlasnici zemqi{ta ~esto ne dozvoqavaju se~u rastiwa bez obzira {to se upozoravaju na mogu}e rizike od po`ara posle eventalnog ispada dalekovoda. Naravno tu su i vremenske prilike - leti visoke temperature, zimi sneg i led, ki{e. Ipak, oni sve to prevazilaze i uspe{no i kvalitetno zavr{avaju planirane poslove. Suo~avaju se i sa konstantnim pojavama kra a dijagonala L profila, koje se u remontnim periodima montiraju na kriti~nim mestima, odnosno tamo gde postoje rizici od pada dalekovodnog stuba. Ostale dijagonale se montiraju po okon~awu remontne sezone. Osim dijagonala, kradu se i kleme za uzemqewe stubova, ankeri. Trebalo bi pomenuti i se~u rastiwa i {ume ispod DV trasa, koja se u obavqa u vremenu planskih remontnih iskqu~ewa po izuzetno visokim temperaturama i smatra se jednom od te`ih aktivnosti. Dalekovodna ekipa je, osim remontnih poslova, ove sezone imala i tri vanredne situacije. Jedna je pad stuba usled kra e 3. jula, i tada su na terenu osigurali i obezbedili nekoliko nose}ih stubova i samu dalekovodnu trasu, kako bi ostala u funkciji, a potom nastavili sa podizawem novog stuba. Drugi slu~aj je ispad dalekovoda u ju`nobanatskoj petqi na trasi TS Pan~evo 2 TS Ka~arevo, usled atmosferskog pra`wewa, odnosno udara groma na stubu broj 2, koji se desio 23. avgusta i tada je eksplodirao izolatorski lanac sa faznim provodnikom i pao na zemqu, dok je strujni most pao preko ~etvrte faze. Monteri su u no}nim ~asovima pod priru~nim osvetqewem i svetlima sa vozila uspe{no otklonili kvar, sa~ekali da se dalekovod stavi ponovo pod napon zbog provere obavqenog posla.tre}i slu~aj se dogodio 6. maja u ve~erwim ~asovima, na DV trasi od TS Beograd 22 do TE Kolubara i opet je u pitawu bio udar groma. I taj put, DV ekipa Pogona prenosa Beograd bila je efikasna i brza. M. Vukas 8 IZ POGONA I CENTARA

9 DALEKOVODNA EKIPA POGONA PRENOSA BEOGRAD Zameweno za{titno u`e preko Kanala DTD Inventivnost montera Marka ]iri}a, pasioniranog ribolovca Dalekovodna ekipa Pogona prenosa Beograd promenila je za- {titno u`e na prelazu Kanala Dunav Tisa Dunav na 110-kilovoltnom dalekovodu 151/3 od Trafostanice Alibunar do Trafostanice Vr{ac 1. - Re~ je o 339 metara du`ine za- {titnog u`eta na portalnom stubu na rasponu stubova 178 i 179 u blizini Vr{ca, ali i u jo{ tri raspona me u stubovima 177 i 181. To u`e je jo{ godine o{tetio sportski avion i uredno je sanirano, ali je zbog sigurnosti zamena bila neophodna, a EMS-ovci su je sami obavili. Problem je bio kako premostiti Kanal Dunav Tisa Dunav. I za to smo prona- {li re{ewe. Na{ monter Marko ]iri} pasionirani je i ve{t ribolovac pa je prvo {tapom prebacio strunu kao vo icu za za{titno u`e, - ka`e Valerijan Aksi}, rukovodilac Slu- `be za odr`avawe dalekovoda Pogona prenosa Beograd. P. Batini} NA TERITORIJI POGONA PRENOSA BOR Ruski avion ugasio po`ar Uavgustu je izbio {umski po`ar u blizini Bora i Zaje~ara i ugrozio nekoliko stubova EMSovog dalekovoda broj 403 koji povezuje trafostanice Bor 2 i Ni{ 2. EMSove ekipe su odmah iza{le na teren, a kqu~nu ulogu u ga{ewu po`ara imao je ruski avio Berijev Be-200. Taj avionamfibija bio je gotovo dva meseca proteklog leta na ni{kom aerodromu, na zahtev srpskih vlasti, a zadatak mu je bio da interveni{e zbog ga{ewa mogu}ih po`ara u te{ko dostupnim mestima i {umama, kao i u vanrednim situacijama u dr`avama regiona. Po`ar je izuzetno brzo uga{en i dalekovod stavqen pod napon pa je iskqu~ewe trajalo relativno kratko. Ruski mlazni dvomotorni avion Berijev Be-200 je velika vi{enamenska amfibijska letelica koja mo`e da poleti sa kopna ili sa vodene povr{ine i da ponese 12 tona vode ili ~ak do 72 putnika, ~iji je razvoj po~eo Mlazni dvomotorni avion Berijev Be-200 godine, a prvi put probno je poleteo godine. Vodeni teret mo`e odjednom da se izbaci sav ili u osam faza. Avion nosi i {est rezervoara s hemijskim protivpo`arnim sredstvima ukupnog kapaciteta 1,2 3. Vodene rezervoare letelica mo`e da isprazni za 0,8 do jedne sekunde pri minimalnoj brzini leta 220 km/h. Prvi put je upotrebqen godine, a od tada je anga`ovan na ga{ewu po`ara u Rusiji, Portugalu, Italiji, Gr~koj i drugim zemqama. P. Batini} IZ POGONA I CENTARA 9

10 ZA DALEKOVODE POGONA PRENOSA BOR Uspe{na remontna sezona u isto~noj Srbiji Iskusni monteri rade i na nepristupa~nim terenima i po svim vremenskim uslovima. Izuzetno osposobqeni i opremqeni za svaki poslovni izazov S lu`ba za dalekovode Pogona prenosa Bor, sa 15 zaposlenih, kojom uspe{no rukovodi Miroslav Petrovi}, pokriva teritoriju isto~ne Srbije. Gledano po naponskom nivou, odr`avaju 324 kilometra na 400-kilovoltnom naponu, 469 kilometara na 110 i 63 kilometra na 35-kilovoltnom naponu, ukupno 766 kilometara. Od planiranih remonata, do kraja avgusta uradili su ukupno 37 dalekovodnih trasa na visokom naponu, od toga 5 na 400-kilovoltnom naponu i 32 na 110-kilovotnom, ukupno 556 kilometara. Remontnu sezonu zapo~eli su 1. aprila. Malo ka- {wewe prouzrokovano je obilnim ki{ama koje su padale u tom periodu. O Slu`bi nam govori Vladimir Ili}, zamenik poslovo e te ekipe. On isti~e da su zaposleni u Slu`bi,~iji je prosek godina pribli`no 42, aktivni i uposleni cele godine, bez obzira na vremenske uslove. Sa ~im se sve susre}u rukovodioci Miroslav Petrovi} i Vladimir Ili} i kolege Miroslav Bo`i}, Zoran Raketi},Ivan Petrovi}, Neboj- {a Antonijevi}, Sa{a \or evi}, Ivan Jelenkovi}, Slavoqub Milosavqevi}, Stani{a Jorgovanovi}, Neboj{a Nikoli}, Sr an Bogdanovi}, Igor \or ]osi}, Nikola Te{i}, Risti} Milorad i Neboj{a Milo- {evi}? Podru~je koje pokrivaju prevashodno je te`ak brdsko-planinski teren. Veliki su dalekovodni rasponi upravo zbog takvog terena, zapu{teni su i pristupni putevi, gusta {uma i gusto rastiwe oko stubova do kojih se te{ko dolazi. Ipak, do sa kraja avgusta pre{li su vozilima ukupno 21 hiqadu 742 kilometra, a prevedeno u ~asove to iznosi hiqadu i 50 ~asova na radnim zadacima. - Iskusni monteri prilikom obavqawa remontnih radova dobar deo dana provedu u vozilima. Ve}i deo vozila nije klimatizovan, a postoji i problem sa udobno{}u kod vozila marke Lada, kada se krene na trasu. Zato bi se u skorijem periodu trebalo razmi{qati o nabavci vozila tipa Lendrover, ili zbog specifi~nosti terena, kra}eg terenskog vozila ili vozila tipa Mahindra,- ka`e Ili}. U ovoj godini nisu imali ni jedan ve}i kvar, ali su zato suo~eni sa problemima na dalekovodima koji prelaze delom kroz Nacionalni park \erdap, gde je za potrebe odr`avawa trase i za se~u {ume neophodno dobiti dozvole Veliki kormoran na stubu br.4 - Imamo i primer da deo dalekovoda od Negotina prema \erdapu prolazi preko Dunava i jedan stub se nalazi u samoj reci i to stub broj 4 na kome se gnezdi Veliki kormoran i taj stub se posebno tretira. Ptica Kormoran zakonom je za{ti}ena vrsta. Usled gne` ewa i velikih naslaga pti~ijeg izmeta neretko se de{avaju i spadi dalekovodne trase. Na tu temu objavqen je i jedan rad na nedavno odr`anom savetovawu CIGRE Srbija. To je problem koji bi {to pre trebalo zakonski uobli~iti i kona~no definisati,- govori Vladimir Ili}. 10 IZ POGONA I CENTARA

11 od nadle`nih ministarstava i institucija. U jeku remontne sezone dalekovodxije su demontirale 504 staklena ~lanka, montirale 152 nova staklena lanca i 16 kompozitnih lanaca na 400-kilovoltnom prenosnom odnosu. Na 110-kilovolti demontirali su hiqadu 850 kerami~kih ~lanaka i 193 staklena, te {est {tapnih lanaca. Montirano je hiqadu 487 staklenih ~lanaka, 66 kompozitnih i 42 {tapna lanca.kada se sagledaju prethodne cifre, logi~an je zakqu- ~ak da je re~ o izuzetno stru~noj,znala~koj i vrednoj Slu`bi za dalekovode. Postali su pioniri u JP EMS koji su ugradili Kompozitne izolatore na 400-kilovoltnom naponu prema preporuci Komiteta za DV. Kompozitne izolatore odlikuje du- `i vek trajawa i mawa te`ina. Oni postavqeni na 110-kilovoltnom naponu do sada se dobro pokazuju u eksploataciji, a oni na 400-kilovoltnom odnosu na DV trasi br. 402 nedavno su montirani na stubu broj 2 i broj 3 sada su u fazi pra}ewa. Preporuka je da se novi tip kompozitih izolatora ugra uje u sredinama gde je veliko aero zaga ewe poput Bora i Prahova. Prilikom obilaska terena i trasa uo~avali su pojave poskidanih dijagonala, odnosno kra a. To su registrovali i prijavili nadle`nim slu`bama u Preduze}u i organima MUP-a. Povreda nije bilo, sem mawih ogrebotina prilikom se~e {ume i rastiwa. - Trebalo bi u narednom periodu Slu`bu osve`iti bar dvojicom novih kolega. Monterski vek ima svoje granice. To je izuzetno zahtevan posao na kojem zimi morate trpeti sneg, led, vetar, nisku temperaturu, naro~ito na Crnom vrhu, Markovoj kr~mi i Popadiji, gde su pored terenskih vozila neophodne i motorne sanke, u izuzetno kolegijalnom tonu zavr{ava Ili}. M. Vukas BEZBEDNOST I ZDRAVQE NA RADU Kako pravilno raditi na visini Video materijal sa iskusnim monterima poslu`i}e za izradu edukativne prezentacije N a podru~ju Pogona prenosa Bor je krajem avgusta u organizaciji Slu- `be za bezbednost i zdravqe na radu obavqeno snimawe kamerom postupaka svih faza rada na visini pri redovnim radovima na dalekovodnim stubovima. Veoma obu~eni i iskusni monteri, opremqeni kompletnom propisanom standardnom opremom za pewawe, predstavili su sve faze radova na visini. Dakle,od provere opreme,postupka obla~ewa, pewawa sa ka~ewem, radova na vrhu stuba sa vezivawem montera, do demontirawa i montirawa izolatorskih lanaca i pravilnog silaska sa dalekovodnog stuba. Snimqeni materijal u skorije vreme bi}e iskori{}en za izradu edukativne prezentacije, koja }e biti namewena zaposlenima u Preduze}u koji rade na visini, kao i drugim kompanijama koje }e JP EMS u perspektivi anga`ovati za rad na visini. Prime}eno je da su pojedini izvo a~i radova koje je JP EMS anga`ovao u proteklom periodu imali razli~ite pristupe radovima na visini, uz kori- {}ewe razli~itih tipova opreme. Zaposleni u Javnom preduze}u Elektromre`a Srbije koji rade na visini imaju dugogodi{we iskustvo u primeni i na~inu kori{}ewa standardizovane opreme za pewawe.u Preduze}u se ve} vi- {e godina primewuju propisi i standardi EU za rad na visini, kao {to su SRPS EN 358,SRPS EN 353,SRPS EN 34 i ostali. Namera je da se budu}im izvo a~ima radova pribli`e pravilni na~ini izvo- ewa radova na visini, koji su standardizovani u JP EMS. Taj pristup predstavqa bitan korak u unapre ewu bezbednosti zaposlenih, a kroz stalnu obuku i pravilnim kori{}ewem opreme za pewawe i pridr`avawem mera bezbednosti, kroz visoku efikasnost i uz visoke standarde za{tite zdravqa zaposlenih smawuje se rizik od eventualnih povreda na radu. M. Vukas IZ POGONA I CENTARA 11

12 Sru{eni stub u Star~evu UHAP[ENE OSOBE IZ STAR^EVA I OKOLINE ZREWANINA Osumwi~eni za kra e privedeni licu pravde N a osnovu prijave JP EMS, po- ~etkom septembra li{ena su slobode dva lica, N.Z. in.t. iz Star~eva pod osnovanom sumwom da su kra om delova sa stubnih konstrukcija (ankera, zateznih sajli-u`adi i L profila tzv. dijagonala) na vi{e mesta na dalekovodnoj trasi od TS Beograd 8 do trafostanice u industrijskom kompleksu HIP u Pan~evu, po~etkom jula prouzrokovali pad jednog dalekovodnog stuba i izazvali o{te}ewe 220 kilovoltnog dalekovoda i time ugrozili nesmetano napajawe elektri~nom energijom industrijskog komleksa HIP i funkcionisawe prenosnog sistema za elektri~nu energiju JP EMS. Osumwi~ena lica privedena su pravdi i izvedena pred istra`nog sudiju Osnovnog suda u Pan~evu koji im je kao glavnoosumwi~enima odredio tridesetodnevno zadr`avawe u istra`nom zatvoru. Svojim nesavesnim ~inom pri~inili su JP EMS direktne i indirektne {tete u vrednosti nekoliko stotina hiqada evra, a posledice su mogle da budu i katastrofalnije da je do{lo do povla~ewa ostalih stubova u nizu pomenute dalekovodne trase, {to je moglo prouzrokovati wihovo ru{ewe i izazvati katastrofu u TS HIP i samom industrijskom kompleksu HIP. Uspe{ni su bili i pripadnici Odeqewa kriminalisti~ke policije u Zrewaninu, koji su po~etkom septembra priveli pravdi tri lica iz okoline Zrewanina i odredili im meru zadr`avawa u istra`nom zatvoru, zbog postojawa osnovane sumwe da su izvr- {ili vi{e dela kra e i te{ke kra e. Naime, B.R (23). M.R (28). ip.r. (42) se terete da su u vi{e navrata krali kolose~ni pribor sa pruge Perlez-Farka`din i to na Srbije, kao i aliminijumske provodnike i ostale delove stubnih i dalekovodnih konstrukcija sa dalekovoda na trasi Perlez-Kni}anin na {tetu PD Elektrovojvodina Novi Sad. Pored navedenog, postoji i sumwa da su provalili u prostorije Ciglane u Melencima. Prema navodima istrage privedena trojka napravila je materijalnu {tetu od pola milona dinara. Zbog u~estalih pojava kra}a na objektima JP EMS i JP EPS, ta dva dr- `avna energetska i privredna subjekta nedavno su zvani~no pokrenula inicijativu da se izmeni zakonska regulativa, kada je re~ o kra ama na wihovim objekatma, te da se dela po~iwene kra e o{trije i stro`e defini{u, odnosno da se po~inioci po potrebi i zatvorski vi{egodi{we sankcioni{u. Redovno se iz JP EMS upu}uju apeli gra anima, da se kra ama sa objekata EMS-a ugro`ava bezbedno funcionisawe prenosnog sistema elektri~ne energije u Srbiji, a tako e i privreda i industrija u celini. Izazivaju se prekidi u napajawu potro{a~a elektri~nom energijom, nepotrebne havarije i iskqu~ewa potro{a~a zarad otklawawa poreme}aja prouzrokovanih kra ama od strane pojedinaca koji nisu svesni da za malu svotu novca, koju dobiju prodajom na otpadima sekundarnih sirovina, rizikuju vlastite `ivote. Apeluje se i na vlasnike otpada sekundarnih sirovina, da otpad koji ima oznaku, ili je bakarnog, ~eli~nog ili aluminijumskog porekla otkupquju iskqu~ivo uz podatke iz li~ne karte prodava~a. Gra ani koji uo~e kra e na objektima trebalo bi da ih prijave policiji ili zaposlenima u JP EMS. M. Vukas 12 VESTI

13 Raspodela prekograni~nih prenosnih kapaciteta na granicama regulacione oblasti Republike Srbije za septembar i oktobar godine Zajedni~ke mese~ne aukcije na granici Srbija Ma arska: Rezultati zajedni~kih mese~nih aukcija na srpsko-ma arskoj granici za mesec septembar i oktobar godine, prikazani su u tabeli i na grafiku: Detaqne informacije o rezultatima mese~nih zajedni~kih aukcija su objavqene na zvani~nom sajtu JP EMS: Aukcije za dodelu 50% raspolo`ivog prenosnog kapaciteta: Rezultati mese~nih aukcija za dodelu 50% raspolo`ivog prenosnog kapaciteta za septembar i oktobar godine su prikazani u tabeli i na grafiku: ELEKTRI^NE ENERGIJE 13

14 14 ELEKTRI^NE ENERGIJE

15 Detaqne informacije o rezultatima mese~nih aukcija su objavqene na zvani~nom sajtu JP EMS: Dnevne aukcije na granici Srbija - Rumunija: Rezultati dnevnih aukcija na granici Srbija Rumunija su objavqeni na zvani~nom sajtu JP EMS: Nikola To{i}, dipl.in`.el.- master ELEKTRI^NE ENERGIJE 15

16 SASTANAK RADNE GRUPE ENTSO-E ZA PRIMENU UPRAVQAWA IMOVINOM Srpska pravila o izlagawu elektri~nom poqu stro`a od evropskih Pravilnik o granicama izlagawa nejonizuju}em zra~ewu mora}e da se mewa kako bi se uskladio sa evropskim pravilima. Izvanredna prezentacija {panskog TSO o uticaju klimatskih promena na gradwu prenosnih objekata Mr Gojko Dotli}, savetnik generalnog direktora za tehni~ka pitawa U Madridu je po~etkom septembra odr`an 18. sastanak Radne grupe ENTSO-E za primenu upravqawa imovinom (WG AIM), koja je u sklopu Komiteta za razvoj sistema. Zadatak te Grupe je da priprema dokumenta i pravila u svom domenu, a u ime JP Elektromre`a Srbije ~lan tog tela je mr Gojko Dotli}, savetnik generalnog direktora za tehni~ka pitawa. - Izvanredno mnogo se radilo pa niko nije imao vremena da obi e tako atraktivnu destinaciju kao {to je glavni grad [panije.iz mog ugla,dve teme koje su prezentirane nesumwivo su zna~ajne za JP EMS, - nagla{ava Dotli}: - Evropska unija je 29. juna ove godine objavila Direktivu o minimalnim zahtevima za zdravqe i bezbednost koji se odnose na izlagawe populacije uticaju elektromagnetnih poqa - iz ugla pove}awa rizika od fizi~kih uzro~nika. Informacija, koja nam je predstavqena, ka- `e da je dozvoqena granica izlagawa stanovni{tva elektri~nom poqu 5 kv/m, dok je dopu{tena granica izlagawa magnetnom poqu 0,1 mt (mili tesla). Srpski Pravilnik o granicama izlagawa nejonizuju}em zra~ewu mora}e da se mewa kako bi se uskladio sa evropskim pravilima. Kod nas je granica dopu{tenog izlagawa elektri~nom poqu 2 kv/m, a magnetskom poqu 0,04 mt. Sasvim razumqivo, sledi da }e morati da se usklade i stavovi Pravilnika o tehni~kim normativima za izgradwu nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1 do 400 kv. To }e svakako pomo}i i na{oj kompaniji prilikom izgradwe dalekovoda. Veoma ubedqiva bila je i prezentacija koju su obavili predstavnici {panskog TSO Red Elektrika Espawa. Tema je bila Uticaj klimatskih promena na prenosne objekte. Bitan je wihov pristup re{avawu problema. U prvom redu, oslonili su se iskqu~ivo na nau~ne pokazateqe i istra`ivawa. Oni smatraju da }e se klimatske promene najvi{e reflektovati na dalekovode.[panci su se bavili promenom temperature, uticajem vetrova, poplava, podzemnih voda. Studije su im pravili eminentni stru~waci i iz svega toga pokazalo se kakvi temeqi su neophodni, kakva ~eli~na konstrukcija, i tome sli~no. Na{ postoje}i Pravilnik o gradwi nadzemnih vodova, koji sam ve} pomenuo, usvojen je jo{ godine i bilo bi veoma dobro kad bi se, prilikom unapre- ewa tog Pravilnika, unele i sugestije sli~ne razmi{qawima u {panskom operatoru sistema, rekao je Dotli}. Radna grupawg AIM (ENTSO-E) razmatrala je inicijativu JP EMS,koju je izneo Dotli}, da se sprovede anketa me u TSO-ovima o na~inima re{avawa problema korona buke na 400 kv dalekovodima.osim EMS-a koji se sa tim problemom susreo na DV 400 kv Leskovac granica sa Makedonijom, i ostali TSOovi su se sreli sa sli~nim problemom i to re{avali na razli~ite na~ine - prawem provodnika, kori{}ewem hidrofobik premaza, primenom tri i vi{e provodnika po fazi, i drugim metodama. Radna grupa odlu~ila je da se u Plan rada te grupe za godinu uvrsti Izrada izve{taja o iskustvima u ubla`avawu buke na 400 kv vodovima. Plan rada }e se ramatrati na narednoj Sednici Komiteta za razvoj sistema (SDC) koja }e se odr- `ati u oktobru P. Batini} 16 AKTUELNOSTI

17 PREDSERTIFIKACIONA PROVERA INTEGRISANOG SISTEMA MENAXMENTA (IMS) U JP EMS Spremni za sertifikaciju Sertifikaciono telo SGS Beograd je petog i {estog septembra izvr{ilo predsertifikacionu proveru IMS u JP EMS u odnosu na zahteve standarda: Sistemi menaxmenta kvalitetom - SRPS ISO 9001:2008, Sistemi upravqawa za{titom `ivotne sredine - SRPS ISO 14001:2005 i Sistemi upravqawa za- {titom zdravqa i bezbedno{}u na radu - SRPS OHSAS 18001:2008. Ciq predsertifikacione provere bio je da se utvrdi da li je sistem menaxmenta uspostavqen i primewen u saglasnosti sa zahtevima standarda prema kojim se obavqa provera i da se oceni spremnost sistema za sertifikaciju. Tim SGS Beograd za predsertifikacionu proveru ~inilo je 5 proverava~a: Jovan Babi} (vode}i proverava~ EMS tehni~ki koordinator provere), Zlatko Jankovi} (vode}i proverava~ QMS), Mirko Gavrilovi} (vode}i proverava~ OHSAS), Branka Mladenovi}-Krsti} (~lan tima EMS) i Slobodan Mihailovi} (~lan tima OHSAS). Provera je izvr{ena na lokacijama u Kneza Milo{a 11, Roviwskoj 14, Vojvode Stepe 412 i TS Beograd 8. U proveri je u~estvovao veliki broj zaposlenih JP EMS, od predstavnika poslovodstva, zaposlenih iz Upravqawa kvalitetom, Sektora za- {tite `ivotne i radne sredine, kao i lica na proveravanim lokacijama. Svi oni su na svoj na~in dali veliki doprinos pozitivnom utisku koje ~lanovi sertifikacionog tela nose iz na- {eg preduze}a. Predsertifikaciona provera je ocewena kao vrlo uspe{na, aimsujp EMS kao dobro postavqen i uz odgovaraju}u pripremu spreman za sertifikaciju. Sa predstavnicima SGS Beograd je usagla{en termin po~etne sertifikacione provere IMS u JP EMS - 25, 26. i 27. novembar. Na sertifikacionoj proveri }e biti anga`ovan ve- }i broj proverava~a SGS Beograd i bi}e izvr{ena provera svih procesa i na ve}em broju lokacija u odnosu na predsertifikacionu proveru. R. E. SEDNICA IZVR[NOG ODBORA CIGRE SRBIJA Savetovawe i finansijski uspe{no U Beogradu je odr`ana 91. sednica Izvr{nog odbora CIGRE Srbija, kojom je predsedavao mr Gojko Dotli}, savetnik generalnog direktora za tehni~ka pitawa JP Elektromre`a Srbije i predsednik CIGRE Srbija. Osnovna ta~ka Sednice bila je sumirawe rezultata i usvajawe izve- {taja o 31. nacionalnom Savetovawu, koje je odr`ano na Zlatiboru. Mr Dotli} je veoma zadovoqan izvanrednim ocenama koje je o srpskom nacionalnom Savetovawu izneo Klaus Frelih, predsednik me unarodne CIGRE. Frelih, koji je prisustvovao Savetovawu na Zlatiboru izjavio je da je srpska CIGRE odli~no organizovana. Primetio je ~ak i neke, naizgled, nebitne detaqe, koje }e, kako je rekao, da predlo`i kao standarde i drugim nacionalnim komitetima u sastavu me- unarodne CIGRE. - Frelih je veoma zadovoqan zna- ~ajnom zastupqeno{}u `ena u studijskim komitetima o ~emu se i u svetu vodi mnogo ra~una. U na{oj CIGRE na ~elu pet od 16 Studijskih komiteta su `ene. Dotli} je rekao da se Frelihu veoma dopao radni i stru~ni deo ozbiqnost u radu u Studijskim komitetima i velika pose}enost. Predsednik me unarodne CIGRE apostrofirao je i medijsku pa`wu koje je na{e Savetovawe zadobilo, kao i vrlo uspele konferencije za novinare i saradwu stru~waka s predstavnicima medija. Frelih je ~ak primetio i na~in isticawa nacionalne i zastave CIGRE ispred hotela u kojem je odr`ano Savetovawe. Rezultati ovogodi{weg Savetovawa kona~no su razbili famu da ne}e biti finansijskih rezultata ukoliko CIGRE Srbija organizuje marketin{ka agencija po{to je re~ o non-profit skupu. Naime, planirana dobit je ostvarena. Agencija, koju smo anga`ovali javnim tenderom, ispunila je sve na{e zahteve, - rekao je mr Gojko Dotli}. P. Batini} AKTUELNOSTI 17

18 Mawi broj dozvola za emisiju CO2 Evropska komisija je smawila za 5,7 posto broj besplatnih dozvola za emisije CO2 (ETS) u za svaku od fabrika i elektrana iz zemaqa ~lanica obuhva}enih tim sistemom. Ovaj rez }e postepeno biti uve}avan do 18 posto do 2020, kako bi se osiguralo da broj slobodnih dozvola ne prema{i EU zakonima predvi eni maksimum, saop{tila je 5. septembra Evropska komisija na svom vebsajtu. Za 2013.maksimalan iznos omogu}en za besplatnu raspodelu industriji iznosi 809,3 miliona dozvola, navodi EK. Smawewe besplatnih dozvola }e oslabiti politiku zaustavqawa iseqavawa evropskih kompanija u regione bez klimatske politike i zada}e novi udarac naftnoj prera iva~koj industriji u Evropi, saop{tilo je evropsko udru- `ewe tog sektora naftne privrede Europia. Ciq mere EK je zaustavqawe obezvre ewa dozvola za emisije, kqu~nog EU klimatskog instrumenta. Ina~e, od ove godine, proizvo a~i elektri~ne energije u zapadnoj Evropi ne dobijaju vi{e slobodne emisione dozvole, ve} wihove pojedina~ne kvote zavise od wihove emisione efikasnosti. Jedna dozvola pokriva emisiju jedne tone CO2. Istraga u ^e{koj ^e{ki energetski regulator (ERU) smatra da neki od proizvo a~a solarne energije u zemqi prikazuju la`ne podatke o proizvodwi struje da bi dobili ve- }e subvencije od dr`ave, prenela je prvog septembra ~e{ka TV (CT). Inspekcija ERU je naime utvrdila da su neke solarne elektrane prijavile periode sun- ~anih dana kada to ni teoretski nije mogu}e u ^e{koj, a jeste u Kaliforniji....ERU trenutno istra`uje oko takvih proizvo a~a. Ina~e, ukupna vrednost subvencija za OIE u ^e{koj dosti- ~i }e ove godine 44,4 milijarde kruna (1,72 milijardi dolara), od ~ega 11,7 milijardi kruna ide iz buxeta, a ostatak preko ra~una za struju pla}aju potro{a- ~i. Neispuwavawe direktiva o energetskoj efikasnosti Analiza Energy Efficiency Watch utvrdila je ogroman disparitet me u EU zemqama ~lanicama u oblasti mera energetske efikasnosti, odnosno smawewa potro{we energije. Obimna analiza utvrdila je da je u nekim zemqama u toj oblasti ura en tek minimum (a nekada ni toliko) od zahteva iz evropskih direktiva. EU zakonodavstvo tra`i od ~lanica da podnesu Nacionalne akcione planove energetske efikasnosti (NEEAPs) u 2007,2011.i 2014.godini,sa programima postizawa indikativnih ciqeva od 9 procenata smawewa potro{we energije do Biv{i vladini zvani~nici kazali su za EurActiv da su ti neobavezuju}i ciqevi direktiva generalno ignorisani, ili ispuwavani uz pomo} zakonodavnih trikova. Postupak protiv Bugarske Rasprava na prvom su ewu Evropske komisije protiv Bugarske, zbog mawka interkonekcija za obrnuti protok gasa sa susednim zemqama, po~ela je po~etkom septembra pred Sudom pravde Evropske unije u Luksemburgu. Jo{ dva predmeta koja se odnose na liberalizaciju energetskog tr`i{ta u Bugarskoj bi tako e uskoro trebalo da budu otvorena pred istom institucijom. Evropska komisija je u aprilu tu`ila vladu u Sofiji jer ne nudi u~esnicima na tr`i{tu maksimalni kapacitet protoka obrnutim smerom u svom gasovodnom sistemu na interkonekcijama prema Rumuniji i Gr~koj. Bugarske vlasti su to objasnile nedostatkom fizi~ke veze izme u tranzitne i nacionalne gasne transportne mre`e, kao i postojawem velikog broja razli~itih pravnih re`ima. Bugarska tako e ukazuje na postojawe tri va`e}a me uvladina sporazuma sa biv{im SSSR-om, koji su u suprotnosti sa propisima EU o obezbe ivawu maksimalnog kapaciteta gasovoda. EK, me utim, napomiwe da Bugarska mora da elimini{e te nekompatibilnosti,ako proisti~u iz ugovora potpisanog sa Gaspromom Su ewe protiv Bugarske bi trebalo da se okon~a u roku od tri do osam meseci. Ako Bugarska bude osu ena, iznos kazne }e utvrditi Sud pravde EU.Kada je re~ o dva predmeta u postupku protiv Bugarske zbog ka{wewa sa liberalizacijom tr`i{ta elektri~ne energije i gasa, EK insistira na dnevnoj kazni od osam i po hiqada evra do uklawawa nepravilnosti. Nova energetska strategija Bugarska }e kroz devet meseci dobiti nacrt nove energetske strategije, najavio je tamo{wi resorni ministar Dragomir Stojanev.On je rekao da je u prethodne tri godine dug kompanija u energetskom sektoru porastao za 1,5 milijardi leva (oko 770 miliona evra), pa se za ubudu}e moraju na}i konkretna re{ewa za izlaz iz te situacije. Stojanev je ukazao da je sada{wa vlada uspela da postigne ono {to ni jedna prethodna nije da smawi cene elektri~ne energije za privredu. Zajedni~ka energetska mre`a EU Sve dr`ave ~lanice Evropske unije bi trebalo da se integri{u u zajedni~ke energetske mre`e do 2016, rekao je premijer Litvanije, zemqe koja trenutno predsedava EU. Algirdas Butkevi~ius je na konferenciji za {tampu po~etkom septembra kazao da to smatra glavnim zadatkom za EU. Novo sni`ewe cena u Ma arskoj Ma arska vlada sprove{}e novo sni- `ewe regulisnih cena energije za doma- }instva prvog novembra, rekao je dr`avni sekretar Jano{ Lazar. On je na jedom sastanku sa op{tinskim vlastima rekao da }e cene struje i gasa, kao i grejawa, biti smawene za novih 10 procenata, dodaju}i da je to samo po~etak procesa pojeftiwewa energije za doma}instva u toj zemqi. Evropska komisija je kritikovala i prvo pojeftiwewe cena struje i gasa u Ma arskoj od 10 posto, uvedeno na po- ~etku godine. 18 ME\UNARODNA PANORAMA

19 Nove elektrane na ugaq Slede}e godine godine u svetu }e se otvoriti ~ak 112 GW kapaciteta novih elektrana na ugaq, navodi se u novom izve{taju firme McIlvaine Co. U izve{taju pod nazivom Proizvodwa fosilne i nuklearne energije: svetska analiza i prognoza navodi se da }e se od o~ekivanih MW novih elektrana na ugaq, u zemqama isto~ne Azije otvoriti MW, a u zemqama zapadne Azije MW. U dokumentu se tako e navodi da }e gotovo sve nove elektrane, osim nekoliko u zapadnoj Aziji i zemqama biv{eg Sovjetskog Saveza, imati ugra enu opremu za kontrolu emisija sumpor dioksida, dok se evropske elektrane modifikuju kako bi postale kogeneracijske elektrane na biomasu. U prodaji deo akcija rumunskog proizvo a~a nuklearne energije Rumunska vlada o~ekuje da zaradi oko 110 miliona dolara u inicijalnoj javnoj prodaji 10 posto akcija dr`avnog proizvo a~a nuklearne energije Nuclearelectrica, objavila je po~etkom septembra agencija Mediafax. Prodaja }e se realizovati od do kraja septembra. Ve}inski vlasnik kompanije Nuclearelectrica je ministarstvo privrede Rumunije sa udelom od 90,28 posto, a ostatak poseduje investicioni fond Fondul Proprietatea. Kompanija poseduje dva nuklerna reaktora od po 700 MW koji pokrivaju 20 procenata potreba zemqe za elektri~nom energijom. Zavr{etak gradwe termoelektrane Samsun Gr~ka kompanija METKA (deo grupacije Mytilineos) objavila je po~etkom septembra zavr{etak gradwe gasne kombinovane termoelektrane Samsun kapaciteta 870 MW u Turskoj, ~iji je vlasnik austrijski OMV. Roboti zamewuju qude na opasnim poslovima Evropska komisija objavila je lansirawe projekta PETROBOT koji }e razviti robote sposobne da zamene qude u poslovima inspekcije pritisaka u ventilima i skladi{nim rezervoarima koji se koriste u naftnoj, gasnoj i petrohemijskoj industriji. EK navodi da u tome u~estvuje konzorcijum deset evropskih kompanija, predvo en Shell-om. Trenutno, radi bezbednosti inspekcija, pomenuti pogoni u vreme kontrola moraju da obustavqaju rad. Projekat PETROBOT ukqu~uje kompanije iz Holandije, Britanije, [vedske, Norve{ke, [vajcarske i Nema~ke i traja}e tri godine. U buxetu od 6,2 miliona evra, EU u~estvuje sa 3,7 miliona. Alternativna re{ewa smawewa emisija ugqendioksida EU mora da odbaci podani~ku i kontraproduktivnu opsednutost ciqevima proizvodwe obnovqive energije i prihvati alternativna re{ewe smawewa emisija ugqendioksida, kao {to je zahvatawe i skladi{tewe ugqendioksida (CCS), rekla je britanska poslanica Viki Ford,izvestilac na zasedawu komiteta za industriju, istra`ivawe i energiju (ITRE) Evropskog parlamenta. Ciqevi za OIE mogu zvu~ati lepo, ali fakti~ki usmeravaju napore i investicije u jednu oblast... umesto u druge tehnologije sposobne da uklone ugqendioksid pri sagorevawu fosilnih goriva, odnosno proizvedu ~istu elektri~nu energiju, istakla je ona u ime Komiteta. Izve{taj Komiteta na}i }e se na plenumu Parlamenta u januaru idu}e godine, prenosi glasilo tog EU zakonodavnog tela. DKEVR odgovorio na pitawa o ^EZ-u Bugarski energetski regulator (DKEVR) saop{tio je da odluku o eventualnom oduzimawu licence od kompanije ^EZ Bulgaria ne mo`e doneti, niti sprovesti dok sa lokalnim vlastima ne utvrdi posledice blokirawa rada jedinom diistributeru elektri~ne energije u tom delu zemqe. Regulatorna komisija je tako odgovorila na pitawe za{to posle vi{e od {est meseci od pokretawa procedure za oduzimawe licence podfirmi ~e{kog energetskog kolosa taj postupak nije zavr{en. Mediji pi{u da je radikalna mera regulatora malo verovatna, jer je u me uvremenu ^EZ ispunio sve zahteve DKEVR. Kompanija je, izme u ostalog, redigovala ra~une svojim potro{a~ima, a tako e po~ela zamenu starih brojila. Nema~ke energetske dileme Nema~ka ne treba da odbaci tehnologiju dobijawa gasa iz {kriqaca, niti da se jednostrano previ{e izlo`i klimatskim ciqevima, rekao je po~etkom septembra evropski komesar za energiju, Ginter Etinger. Savetujem vam da zadr- `ite otvorenim sve opcije (drobqewa gasnih {kriqaca)... koje ~ine nervoznim (ruskog predsednika Vladimira) Putina, rekao je Etinger. EurActiv pi{e da je nema~ki politi~ar aludirao na nere{ena razli~ita gledawa unutar EU ~lanica na propise vezane za proizvodwu gasa iz {kriqaca, zbog ~ega je taj sektor jo{ uspavan, dok raste uvoz, a Rusija ostaje najve}i snabdeva~. Berlin je, zbog pritiska ekolo{kih grupacija i javnosti, suspendovao planove regulisawa ovog sektora gasne privrede za posle septembarskih parlamentarnih izbora. Etinger je rekao da nema~ka privreda mo`e da izdr`i 50 do 100 procenata skupqu energiju od one wenih rivala u SAD, ali ne vi{e od toga. On je tako e opravdao vladine mere izuzimawa energetski intenzivne privrede od pla}awa nameta za zelenu energiju, jer je to na- ~in da industrija pre`ivi. Okarakterisao je avanturisti~kim stavove Zelene partije za dodatno zao{travawe regulative u toj oblasti upozoravaju}i da bi to primoralo energetski intenzivnu industriju da izmesti pogone iz Evrope. Etinger je ocenio da je EU klimatska politika prenagla{ena, jer nije u skladu sa malim udelom Evrope u globalnim emisijama {tetnih gasova. On je stoga pozvao na oprez pri definisawu EU predloga za{tite klime za Sve vi{e se dovodi u pitawe mogu li na{e pionirske (klimatske) aktivnosti biti finansirane kada nas ostatak sveta ne sledi, rekao je on. ME\UNARODNA PANORAMA 19

20 PREDSTAVQEN NACRT STRATEGIJE RAZVOJA ENERGETIKE REPUBLIKE SRBIJE DO GODINE SA PROJEKCIJAMA DO GODINE Energetska bezbednost, razvoj tr`i{ta i odr`ivost energetike M inistarstvo energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine predstavilo je krajem avgusta u Beogradu Nacrt strategije razvoja energetike Republike Srbije do godine sa projekcijama do godine, u sklopu javne rasprave o tom dokumentu. Predstavqawu strategije u Klubu poslanika u Beogradu prisustvovali su predstavnici javnih preduze}a (EPS, EMS, Srbijagas, Transnafte), Agencije za energetiku, kao i predstavnici stru~ne javnosti, koji su prvi imali priliku da iznesu komentare i primedbe na dokument koji }e u javnoj raspravi biti do 11. oktobra godine. Strategija je ra ena uzimaju}i u obzir raspolo`ive energetske resurse i potencijale, postoje}u strukturu energetskog sektora u Srbiji, projekcije privrednog razvoja i demografskih kretawa, i uva`avaju}i sve obaveze koje proisti~u iz Ugovora o energetskoj zajednici, potpisanog godine. Tri strate{ka pravca razvoja koja Nacrt strategije predvi a su energetska bezbednost, odnosno sigurno i pouzdano snabdevawe energijom, zatim razvoj nacinalnog i regionalnog tr`i- {ta energije i odr`ivost energetike, koja ukqu~uje iskori{}ewe obnovqivih izvora energije, pove}awe energetske efikasnosti i za{titu `ivotne sredine. U oblasti elektroenergetike, strategija predvi a da do godine Srbija dobije najmawe megavata novih kapaciteta u termoelektranama, hidroelektranama i elektranama koje koriste obnovqive izvore energije. U sektoru nafte, planirana je izgradwa novih skadi{nih kapaciteta u ciqu formirawa obaveznih rezervi nafte i naftnih derivata. U gasnom sektoru, prioritet je optimalno iskori{}ewe novih pravaca snabdevawa ovim energentom, nakon izgradwe gasovoda Ju`ni tok i interkonekcije ka Bugarskoj. U skladu sa Zakonom o energetici, nakon usvajawa strategije, bi}e pripremqen program ostvarivawa strategije kojim }e se detaqno utvrditi uslovi, na~in, dinamika i mere za ostvarivawe Strategije. Izvor: MERZ UBeogradu je odr`ana ve`ba evakuacije iz objekata JP Elektromre`a Srbije u ulicama Kneza Milo{a, Jelene ]etkovi} i Vojvode Stepe.Obuku su obavili predstavnici Vatrogasne jedinice Beograd, u sklopu preventivne za- {tite od po`ara, a u organizaciji zaposlenih zadu`enih za bezbednost u JP EMS. Prilika je iskori{}ena da se zaposleni u tim EMS-ovim zgradama upoznaju s potencijalnim rizicima od po`ara, kao i na~inom kori{}ewa protivpo`arnih aparata. - Ve`ba u Beogradu prva je u nizu takvih aktivnosti koje }e biti organizovane u celom Preduze}u, dok se istodobno analiziraju uputstva i pravilnici o protivpo`arnoj za{titi na nivou cele kompanije. Sli~ne ve`ba i obuka,kakve su organizovane na tri lokacije u Beogradu, bi- }e organizovane i u drugim mestima u kojima su EMS-ovi objekti. Dakako, to je samo deo {irih i obuhvatnijih unapre ewa standarda, ali i mera bezbednosti i sigurnosti na radu istakao je Borislav ^ornij, EMS-ov ekspert za bezbednost. P. Batini} U EMS-ovim ZGRADAMA U BEOGRADU Ve`ba protivpo`arne za{tite 20 VESTI

21 RASPORED RADNOG VREMENA U JP EMS Nova Odluka stupila na snagu Odlukom precizno utvr en raspored radnog vremena u Preduze}u Krajem avgusta na snagu je stupila nova Odluka o rasporedu radnog vremena u Javnom preduze}u Elektromre`a Srbije. Odluku je, u skladu sa Zakonom o radu, odredbama Kolektivnog ugovora, te ~lanu 37. Statuta JP Elektromre`a Srbije potpisao Nikola Petrovi}, generalni direktor JP EMS. Novom Odlukom stavqena je van snage Odluka o rasporedu radnog vremena u Preduze- }u broj 3013 od 23. marta godine, kao i odluke 2769 od 16. marta i broj od 17. decembra godine. Odlukom je jasno i precizno utvr- en raspored radnog vremena zaposlenih u Javnom preduze}u Elektromre`a Srbije, odnosno radno vreme u okviru radne nedeqe. Odlukom se bli`e, jasnije i preciznije defini{u po~etak i zavr{etak radnog vremena, raspored radnog vremena zaposlenih koji rade po druga~ijem rasporedu radnog vremena, odmor u toku dnevnog rada, nedeqni i godi{wi odmori, preraspodela radnog vremena, prekovremeni rad, rad na slu`benom putu, te na~in vo ewa i kontrola evidencije ~asova rada i odsustovawa sa posla. U drugom delu nove Odluke posebno su precizirani radno vreme i raspored radnog vremena, puno radno vreme, skra}eno radno vreme, po~etak i zavr{etak radnog vremena, odmori (dnevni odmor, nedeqni odmor, godi- {wi odmori, kori{}ewe godi{weg odmora) preraspodela radnog vremena, odluka re{ewe o godi{wem odmoru, evidencija ~asova ostvarenih u preraspodeli radnog vremena, kori{}ewe ~asova ostvarenih u preraspodeli radnog vremena, prekovremeni rad, interventni rad poseban oblik prekovremenog rada, zatim rad na slu`benom putu (slu`beni put u radne dane, slu`beni put i dane nedeqnog odmora i praznika). Odlukom je detaqno definisana evidencija o ~asovima rada i odsustovawe sa posla. U prelaznoj odredbi Odluke utvr eno je kori{}ewe ~asova ostvarenih u preraspodeli radnog vremena u periodu od 1. januara do 31. decembra godine. Odluka je javno ogla{ena i svi zaposleni u JP Elektromre`a Srbije du`ni su da se upoznaju i postupaju u skladu sa wom. Nepo{tovawe odredbi same Odluke od strane zaposlenih predstavqa povredu radne obaveze. M. Vukas TIM MALOG FUDBALA JP EMS Osvojen Beneton super kup Beograda Tim malog fudbala JP EMS, po~etkom septembra postao je [ampion Beneton super kupa Beograda za godinu. Pro{le godine u liga- {kom takmi~ewu postali su [ampioni ~etvrte superlige u malom fudbalu, a ove takmi~arske sezone krajem meseca o~ekuje ih zavr{nica istog takmi~ewa u koju su se plasirali kao prva ekipa na tabeli. Sobzirom da su liga{ki deo takmi~ewa zavr{ili na prvom mestu i da su pro{logodi{wi pobednici i osvaja~i lige, ove godine pripala im je organizacija zavr{nog turnira. Za o~ekivati je, i to sa razlogom, da fudbaleri JP EMS osvoje jo{ jedan trofej. Fudbalski tim JP EMS ~lan je Sportskog dru- {tav U{}e Novi Beograd. Tim i dru- {to veoma uspe{no predvodi kolega Dragan Milojevi}. M. V. Osvaja~i Beneton super kupa VESTI 21

22 T okom rekreacije radnika JP EMS na Ohridskom jezeru u organizaciji Sindikata EMS, s obzirom da je vreme bilo vrlo povoqno, doneo sam odluku da realizujem vrlo zahtevan planinarski, visokogorski uspon na vrh planine Gali~ice, Magaro (2.254 mnv). Po- {to sam aktivni vodi~ u Planiranskom Beograd, a nisam do sada imao priliku da se popnem na taj vrh, `eqa je bila jo{ ve}a. Nabavio sam kartu Nacionalnog parka Gali~ica, prou~io mogu}e trase za realizaciju uspona i, naravno, po~eo da tra`im jo{ nekog saputnika, jer se u planinu nikad ne ide sam, - po~iwe razgovor Dragan Petri~i} iz UPI sektora Direkcije za upravqawe prenosnim sistemom,inicijator i vo a uspona. Okupila su se ~etiri u~esnika - osim Petri~i}a na uspon su se odva`ili i Darko ]ota i Branko \or evi} iz Slu`be za dalekovode Centra za investicije, kao i Milan Vu~ak iz Elektroistok Izgradwe, planinar iz PK PTT Beograd. Za realizaciju uspona odre en je ~etvrtak, 22. avgusta. Ekipa se rano ujutru autobusom prevezla do sela Trpejci, odakle su krenuli na pe{a~ku turu. Uspon iz tog pravca prili~no je te- `ak,po jako strmom terenu,na mestima je nagib bio i preko 30 stepeni,ai dalekovodxije su ~esto, po navici, insistirali na direktnom pravcu, kroz {umu, a ne, recimo, da se ona zaobi e, {tojedodavalo na te`ini, - obja{wava Petri- ~i}. Na glavni greben Magara ekipa se popela tek popodne, pa se tamo nisu dugo ZAPOSLENI JP EMS OSVOJILI NAJVI[I VRH GALI^ICE (2.254 mnv) Uspon na Magaro zadr`ali. Imalu su vremena samo za slikawe i kratko u`ivawe u pogledima i pejza`u iz pti~je perspektive.za povratak su izabrali pravac prema selu Pe- {tani,gde su bili sme{teni.pauzu su napravili u kampu Korita na Koritskom ridu,gde su se osve`ili,kako ka`u,izvrsnom, hladnom izvorskom vodom i obnovili potpuno potro{ene rezerve. U na{ hotel Desaret stigli smo oko 20 ~asova, 13 sati od polaska. Bili smo prili~no umorni, ali presre}ni zbog lepog iskustva i brojnih utisaka, kao i zbog toga {to je sve pro{lo bez ikakvih povreda, a poneki `uq se ne ra- ~una. Usput smo sreli jednu divqu sviwu, kojoj smo prekinuli potragu za ru~kom (na{li smo sve`e izrivenu zemqu pored jednog hrasta) i jedno malo zmij~e od poskoka, koje mi je prepre~ilo put i pobeglo u travu pre nego {to sam uspeo da ga snimim govori Dragan Petri~i} i dodaje da su ukupno prepe{a~ili gotovo 30 kilometara i savladali visinsku razliku ve}u od hiqadu i 500 metara pri usponu i pri spustu, dakle ukupno vi{e od tri hiqade metara. M. Bogi}evi} PREVENCIJA RADNE INVALIDNOSTI Rekreacija na Ohridskom jezeru Sindikat EMS je, usaradwi sa Poslodavcem, organizovao prevenciju radne invalidnosti u Makedoniji, u hotelu Desaret koji se nalazi na samoj obali Ohridskog jezera u mestu Pe- {tan. Aran`man je obuhvatao sedam punih pansiona od 17. do 24. avgusta, u jednokrevetnim i dvokrevetnim sobama sa terasama, od kojih je ve}ina bila sa pogledom na jezero. Odli~an polo`aj hotela i lepo vreme doprineli su da 55 zaposlenih provede prijatne trenutke kupaju}i se u bistroj vodi Ohridskog jezera. Ve}ina zaposlenih je koristila organizovane izlete autobusom. Obi{li su manastir Sv. Naum, zatim crkvu Sv. Sofija, Samuilovu tvr avu, Strugu i u vi{e navrata grad Ohrid. Slobodno vreme je iskori{}eno za me usobno dru- `ewe i boqe upoznavawe sa kolegama iz razli~itih delova na{eg kolektiva. U organizaciji Sindikata MEPSO odr`an je sastanak aktivista sindikata elektroprenosnih organizacija iz Crne Gore, Republike Srpske, Makedonije i Srbije. V. S. 22 SINDIKALNE AKTIVNOSTI

23 BIPARTITNI I TRIPARTITNI PREGOVORI Izmene i dopune Kolektivnog ugovora za JP EMS Na bipartitnim i tripartitnim pregovorima ovla{}enih predstavnika Osniva~a, Poslodavca JP EMS i Sindikata EMS, usagla{en je Kolektivni ugovor o izmenama i dopunama Kolektivnog ugovora za Javno preduze}e Elektromre`a Srbije. Uno- vom Kolektivnom ugovoru dato je stimulativno pravo zaposlenima koji imaju uslov za penziju na otpremninu u visini od minimum tri zarade ostvarene za mesec koji prethodi mesecu u kojem se ispla}uje otpremnina ili u visini od minimum tri prose~ne zarade po zaposlenom kod poslodavca, ako je za wega to povoqnije, u skladu sa raspolo`ivim sredstvima iz odobrenog godi{weg Programa poslovawa. Za kategoriju zaposlenih koji nemaju uslov za penziju predstavnici Osniva~a nisu prihvatili novi ~lan Kolektivnog ugovora, predlo`en od zajedni~kog Pregovara~kog tima Poslodavca i Sindikata, koji bi omogu}io zainteresovanim zaposlenima sporazumni prestanak radnog odnosa (po ~lanu 177. ZOR) uz adekvatnu stimulativnu otpremninu, sa obrazlo`ewem da je to veoma dobro re{ewe za na{e zaposlene, ali da bi za Osniva~a bio veliki problem zbog ostalih javnih preduze}a koja nisu tako uspe{na i likvidna kao JP EMS, odnosno ne bi imali sopstvena sredstva za sli~ne programe. Zato su predstavnici Osniva~a bili izri~iti u stavu da se eventualni vi{ak zaposlenih mora re{avati aneksirawem 59. ~lana Kolektivnog ugovora za JP EMS, odnosno po ~lanovima 153. do 160. Zakona o radu, dono{ewem Programa re{avawa vi{ka zaposlenih, u kome Poslodavac, pored navedenih razloga prestanka potrebe za radom zaposlenih i kriterijuma za utvr ivawe vi{ka zaposlenih mora da navede i mere za re{avawe socijalno-ekonomskog polo`aja vi{ka zaposlenih, kao {to su preme{taj na druge poslove, prekvalifikacija ili dokvalifikacija, rad sa nepunim radnim vremenom, rad kod drugog poslodavca, samozapo{qavawe i tek na kraju otkaz,uz prethodno ispla}enu otpremninu i ostvarivawe prava na penzijsko i invalidsko osigurawe, zdravstvenu za{titu i nov- ~anu naknadu, u skladu sa propisima o zapo{qavawu. Po aktuelnom Zakonu o radu Poslodavac je du`an da i pre dono{ewa Programa re{avawa vi{ka zaposlenih, u saradwi sa Sindikatom i republi~kom organizacijom nadle`nom za zapo{qavawe, preduzme odgovaraju}e mere za novo zapo{qavawe vi{ka zaposlenih. Na predlog Sindikata EMS prolongirano je aneksirawe 59. ~lana Kolektivnog ugovora, odnosno dono{ewa Programa re{avawa vi{ka zaposlenih do stupawa na snagu novog Zakonu o radu i zavr{etka izrade sistematizacije i drugih normativnih akata, stru~nih analiza i elaborata, koji }e identifikovati konkretne poslove i odrediti broj izvr{ilaca za kojima vi{e ne postoji potreba - eventualni tehnolo- {ki ili organizacioni vi{ak zaposlenih (po tre}em stavu ~lana 59. KU za JP EMS, ne mo`e se zaposlenom otkazati ugovor o radu kao tehnolo{kom vi{ku do zakqu~ivawa pomenutog Aneksa ). Deo Kolektivnog ugovora o izmenama i dopunama Kolektivnog ugovora je novi Prilog Kolektivnom ugovoru koji sadr`i grupe poslova (radnih mesta) po slo`enosti, sa koeficijentima, prema nazivima i opisima poslova iz novog Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova u JP EMS, sa rokom realizacije do godine. Kolektivni ugovor o izmenama i dopunama Kolektivnog ugovora za Javno preduze}e Elektromre`a Srbije potpisali su: za Osniva~a prof. dr Zorana Mihajlovi}, ministar energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine, za Poslodavca Nikola Petrovi}, generalni direktor JP EMS i za Sindikat Milovan Andri}, predsednik Sindikata EMS. M. A. U sklopu zajedni~kog programa Poslodavca i Sindikata Rekreativni odmor za zaposlene i ~lanove wihovih porodica,krajem avgusta realizovan je odmor u bawi Topol{ica u blizini Velewa, okru`enoj borovom {umom sa blagom planinskom klimom i bogatim izvorom termalne vode kojom se pune kompleksi zatvorenih i otvorenih bazena. Pedeset u~esnika ovog programa bilo je sme{teno u hotelu Vesna, na bazi 7 polupansiona, u dvokrevetnim sobama sa balkonom. Oni su najvi{e vremena provodili kupaju}i se u toploj bawskoj vodi, koriste}i mogu}nost kori{}ewa bazena od 6 sati ujutro do 21 ~as uve~e.organizovani su obilazak Qubqane, uz pomo} profesionalnog vodi~a i poseta jedinstvenom Muzeju rudarstva Slovenije u Velewu, gde su na{i rekreativci imali adrenalinski do`ivqaj spu{tawa 120 godina starim liftom, 180 metara ispod povr{ine zemqe u nekada{wi rudnik ugqa. Veliki broj u~esnika posetio je i ZAJEDNI^KI PROGRAM POSLODAVCA I SINDIKATA Rekreativni odmor u Sloveniji Bledsko i Bohiwsko jezero, obli`wi ski centar Golt kao i ve}e gradove u blizini. Dru`ewe se nastavqalo uve~e uz zvuke slovena~ke muzike. Da ovaj odmor ostane u se}awu kao ugodan i nezaboravan do`ivqaj pobrinulo se izuzetno qubazno i predusretqivo osobqe hotela. R. P. SINDIKALNE AKTIVNOSTI 23

24 MIHAILO PETROVI] ALAS Matemati~ar svetskog Ove godine navr{ilo se 70 godina od kada je preminuo na{ najve}i matemati~ar, Mihajlo Petrovi}, poznat po nadimku Alas. Gorostasna figura u plejadi onih nau~nika koji su dali osnovni impuls za pokretawe Srbije u pravcu evropskog, a time i svetskog nau~nog dru{tva. Veliki matemati~ar, veliki i svestrani nau~nik, ali i ribarski majstor. Majstorsko pismo krasilo je wegov kabinet zajedno sa diplomom pariske Sorbone. Rodio se 24. Aprila (odnosno 6. maja po sada va`e}em, Gregorijanskom kalendaru)1868. godine. Imao je svega sedam godina kad je ostao bez oca. Tuberkuloza, tada neizle~iva bolest ga je pokosila. Brigu o porodici preuzeo je maj~in otac Novica Lazarevi}. Mihailo se {kolovao u Beogradu. Za vreme {kolovawa primeran je ak, docnije i student na prirodno-matemati~kom odseku Filozofskog fakulteta. Profesori Mihaila su najve}i intelektualci onda{we Srbije. Da pomenemo samo neke: Marko Leko, Sima Lozani}, Dimitrije Ne{i}, Qubomir Nedi} i drugi. Studije u Beogradu je zavr{io Godine, ali glad za naukom i dedina `eqa da mu pru`i mogu}nost za sticawe vi{e znawa odvode ga u Pariz na daqe {kolovawe. Kao najboqi student svoje generacije dva puta je bio na prijemu kod predsednika Francuske republike. Diplomu o nau~nom stepenu iz matematike dobija godine, a naredne, godine i iz fizike. Doktorsku disertaciju na Sorboni odbranio je godine. Nau~ni kvaliteti mu omogu}uju ~lanstvo u Dru{tvu francuskih matemati~ara u Parizu, Dru{tvu italijanskih matemati~ara u Palermu, a ubrzo ga biraju za dopisnog ~lana Srpske akademije nauka u Beogradu i Jugoslovenske akademije znanosti i umetnosti u Zagrebu. U 31. Godini postaje redovni ~lan Srpske akademije nauka. Ni`u se ~lanstva u mnogim nau~nim dru{tvima i akademijama, kao i vi{e odlikovawa u zemqi i inostranstvu. Nakon zavr{enih studija u Parizu, vra}a se u Beograd i ve} godine biva biran za redovnog profesora matemati~kih predmeta na Filozofskom fakultetu. Nau~nu aktivnost zapo~iwe ve} za vreme boravka u Parizu. Objavqivao je rasprave, nau~ne priloge, kwige u inostranstvu (naj~e{}e u Francuskoj) i Srbiji. Wegovi najve}i nau~ni doprinosi u matematici su u oblasti klasi~ne analize, teorije funkcija, fenomenologiji i matemati~kim spektrima. Pokre}e nove nau~ne ~asopise, neke u saradwi sa Milutinom Milankovi}em, a sa svojim talentovanim studentima, kasnije poznatim i cewenim profesorima matematike, godine formira Beogradsku matemati~ku {kolu, koja je ubrzo stekla me unarodni ugled. U woj okupqa matemati~are od kojih su 10 kod wega branili doktorat, kao Mladen Beri}, Sima Markovi}, Radivoje Ka{anin, Tadija Pejovi}, Jovan Karamata, Milo{ Radoj~i}, Dragoslav Mitrinovi} i dr.stariji in`eweri se se}aju pojedinih, a mnogima od wih su neki predavali matematiku. Mihailo Petrovi} Alas je, osim veoma uspe{nog rada u matematici, ostvario zna~ajne rezultate i kao pronalaza~ (dubinomer, automatski mewa~, kalendar, daqinar, analogne ra~unske ma{ine itd.), ali i u oblasti kibernetike, kriptografije i mnogim drugim. Pored nau~nog rada u oblasti egzatnih nauka, ne mawe pa`we je obratio ribarstvu, zakonodavnim aktivnostima, kao i kwi`evnom radu. U~estvovao je u vi{e ekspedicija koje su istra`ivale polarne oblasti, daleka mora i `ivot u wima. Sa tih putovawa objavqivao je putopise koji se ~itaju kao laka, izuzetno zanimqiva {tiva. Na ta putovawa je po{ao kao ~ovek sa preko 60 godina, doba u kome su takve aktivnosti pravi poduhvati. Prvu kwigu putopisa, Kroz polarnu oblast objavio je1932. godine. Slede kwige U carstvu gusara 24 POVODI

25 zna~aja NOVA KWIGA DR RADOJLA RADETI]A Zbirka elektri~nih {ema tranzistorskih DC/DC pretvara~a godine Roman jeguqe 1940.godine itd. Posledwa kwiga je Metafore i alegorije, koja je objavqena posthumno. U ovom kratkom prikazu `ivota i rada te{ko je obuhvatiti sve aktivnosti i rezultate veoma plodnog Mihailovog `ivota. Bio je u~esnik ratova koje je Srbija vodila, bio je kratko u nema~kom zarobqeni{tvu, ali je tokom `ivota dosta vremena posvetio i muzici sa svojom qubavqu violinom i orkestrom Suz, parabrodarstvu sa svojim brodom Kara{ i dr. Bio je veoma skroman i veliki humanista. Za vreme gladi u ratnim i poratnim godinama, delio je besplatno ulovqenu ribu kako bi sirotiwi pomogao pre`ivqavawe. Poznanstvo, a kasnije i veliko prijateqstvo sa \or em Kara or evi}em otpo~elo je godine. Posle hap{ewa princa godine, vlasti su prema Mihailu Petrovi}u postale podozrive i nisu prihvatale wegovo statusno napredovawe. Svakako, time nisu uspele da umawe veliki me unarodni ugled je skromno u sobici na Kosan~i}evom vencu u Beogradu. Bez obzira na slavu i me unarodni ugled velikog nau~nika, nije podlegao tom izazovu. Do kraja `ivota ostao je jednostavan u pogledima na `ivot, `iveo je sam, ali je svoje znawe i ume- }e nesebi~no pru`ao drugima. Sa gotovo 400 nau~nih radova, objavqenih u zemqi i inostranstvu, ~lanstvom u 20 akademija i nau~nih institucija, u~estvovawem na vi{e od 25 svetskih skupova matemati~ara, predavawem na vi{e stranih univerziteta, ne bi bilo neskromno da je sebe vi{e isticao. O sebi nikad ni{ta nije napisao. Pre 70 godina, 8.juna godine umro je Mihailo Petrovi}- Alas u Beogradu. R.Ivankovi} Deseta kwiga na{eg kolege iz EMS-ovog Pogona prenosa Bor Zbirka elektri~nih {ema tranzistorskih DC/DC pretvara~a novo je stru~no delo na{eg kolege dr Radojla Radeti}a, elektroin`ewera iz EMS-ovog Pogona prenosa Bor. Radeti}eva deseta kwiga predstavqa nastavak spisateqskog rada tog autora u oblasti energetske elektronike. Ona prati put koji je trasiran u prethodnim kwigama Tranzistorski pretvara~i i Prekida~ka napajawa. Pi{u}i te kwige, Radeti} je skupio obiman materijal, prvenstveno iz katalo{kih podataka proizvo a~a komponenata, sa interneta, a ima i originalnih {ema samog autora. - Kwiga po~iwe podse}awem na elementarne stvari o pretvara~ima, posle ~ega sam akcent stavio na DC/DC pretvara~e. Materiju sam podelio u deset tematskih celina, na sli~an na~in kao {to je to ura eno u dve prethodne kwige. Tako je dobijena zbirka na vi{e od 200 stranica i pribli`no toliko elektri~nih {ema. [eme su date bez tekstualnih obja{wewa. Za svaku {emu dat je izvor odakle je preuzeta tako da ~italac mo`e da ga potra`i i prona e vi{e detaqa. U prilogu na kraju kwige, date su tabele sa najva`nijim karakteristikama bipolarnih tranzistora, MOSFET, IGBT i dioda dostupnih na na{em tr- `i{tu,- ka`e dr Radeti}. Autor se nada da }e ta kwiga biti od koristi, kako konstruktorima, prakti~arima i entuzijastima, tako i svima ostalima koji se na bilo koji na~in bave energetskim pretvara~ima. Kwiga je objavqena sredinom godine a izdava~ je Agencija EHO - Ni{. Zvani~ni distributer je ~asopis Infoelektronika Ni{. Svi ostali podaci o kwizi mogu se na}i na sajtu ovog ~asopisa. P. Batini} Sadr`aj Zbirke Uvod 1. Op{te o DC/DC Pretvara~ima 2. Pretvara~i tipa buck 3. Pretvara~i tipa boost 4. Pretvara~i tipa buck boost 5. Pretvara~i tipa SEPIC i ]uk 6. Pretvara~i tipa flyback 7. Pretvara~i tipa push pull 8. Polumostni pretvara~i 9. Mostni pretvara~i 10. Razni pretvara~i 11. Dodatak 12. Literatura STRU^NA LITERETURA 25

26 Depresija nevidqivi ubica Depresija je stara koliko i ~ove~anstvo, a prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, ona }e do godine da postane drugi svetski zdravstveni problem, a prvi u `enskoj populaciji. Problem depresije jedan je od najve}ih paradoksa moderne medicine, ali i savremenog dru{tva. Danas u svetu od depresije boluje stotine miliona qudi, ali samo jedna tre}ina potra`i stru~nu pomo}, a odgovaraju}u terapiju dobije samo posto. Depresija je izle~iva bolest, ali zbog stigmatizacije na{eg dru{tva, koja na ovim prostorima i daqe vlada, odlazak kod psihijatra ili psihoterapeuta jo{ uvek je nemogu}a misija. Depresija ( deprimere - potisnuti, pritisnuti, udubiti) je jedna od prvih opisanih bolesti u istoriji medicine i ubraja se u naj~e{}e bolesti dana{wice. Najmawe svaka deseta osoba ima {ansu da jednom u `ivotu oboli od depresije. Depresija ne bira ni pol ni dob u kom }e da se javi, ali mo`emo da ka`emo da se ~e{}e javqa kod `ena sredwih godina (2:1 u odnosu na mu{karce). Vreme u kome `ivimo, nova tehnolo{ka otkri}a, furiozni `ivot tipa 200 na sat, stalna jurwava za novcem, sve vi{e napetosti i neizvesnosti u svakodnevnim `ivotnim aktivnostima, pad morala, gubitak bliskosti i ose}aja poverewa, razo~arawa na svakom koraku, prosto ~ine da se ~ovek ose}a poti{teno, neraspolo`eno i tu`no. Granica izme u depresije i uobi~ajenog neraspolo`ewa i tuge je efemerna i individualna. Ukoliko se period tuge pojavi bez ikakvog razloga ili je nesrazmeran sa razlogom nastanka, ako ne prestaje ili se periodi~no ponavqa i remeti svakodnevne aktivnosti i uti~e na kvalitet `ivota, onda to nije obi~na tuga ili neraspolo`ewe, ve} jasna i manifestna depresija. Tokom XX veka depresija se smatrala naslednim obolewem ili reakcijom na ozbiqnu psihi~ku traumu, ~iji je uzrok bio poreme}aj metabolizma neurotransmitera i hormona serotonina u mozgu. Danas se zna da do depresije mo`e da do e ~ak i bez nekog vidqivog razloga. Ovde treba ista}i da genetski faktori mogu da izazovu samo naslednu predispoziciju za tu`na stawa, ali ne i osu enost na ista. Depresivno pona{awe predstavqa reakciju organizma u celini na de- {avawa koja nas okru`uju. Jo{ uvek se ne zna ta~an uzrok nastanka depresije, ali se smatra da neki unutra{wi i/ili spoqa{wi faktori vi{e ili mawe mogu da doprinesu razvoju depresije: nagomilan umor ( burnout sindrom) monotonija svakodnevnog `ivota promena ili gubitak posla rastanak sa voqenom osobom porodi~ni konflikti (prevara, razvod) smrt ili gubitak bliske osobe pretrpqeno psihi~ko, seksualno ili emocionalno nasiqe odlazak u penziju hormonske promene u menopauzi poro aj (postporo ajna depresija) andropauza i erektilna disfunkcija suo~avawe se opakom bole{}u promena godi{weg doba Depresija je ozbiqan poreme}aj raspolo`ewa i somatskog zdravqa kada organizam, poku{ava na sve mogu}e na~ine da izvede osobu iz neprirodnog pona{awa u stawe pasivnosti. Na depresiju treba posumwati ukoliko se osoba u kontinuitetu dve nedeqe ili du- `e ose}a tu`no i kada ni{ta ne mo`e da je razveseli.osobe koje pate od depresije su neraspolo`ene, umorne, tu`ne, poti{tene, bezvoqne i bez osmeha na licu. Depresija se manifestuje i dugotrajnom ravnodu{no{}u, apatijom, gubitkom `ivotne radosti, interesovawa, voqe i motivacije, pesimizmom, nemirom, poja~anom napeto{}u, ose}ajem bezna a i duboke praznine, ali i poreme- }ajem sna (nesanica), gubitkom apetita, iscrpqeno{}u, padom koncentracije i zaboravno- {}u. Osoba sve te`e suzdr`ava suze i pla~, a svoju pro{lost, sada{wost i budu}nost do`ivqava mra~no i fatalno. Nema voqe za dru`ewem, ne vodi brigu o svom fizi~kom izgledu, ne odgovara na telefonske pozive,ne ustaje iz kreveta,ne izlazi iz ku}e i vremenom po~iwe sve ~e{}e da razmi{qa o smrti i umirawu, jer je `ivot izgubio svaku smisao. Ovakva razmi{qawa su alarmantna, jer je depresija bolest sa zna~ajnom stopom smrtnosti. Podaci govore da oko 15 posto depresivnih osoba izvr{i samoubistvo. Iz toga razloga, depresija zahteva ozbiqan i stru~an pristup, ~ime bi rano prepoznavawe simptoma i adekvatna terapija, pa i hospitalizacija, u mnogome prevenirale mogu}e pogubne posledice. Svaka depresija ima svoj po~etak i svoj kraj. Bolest po- ~iwe tzv. depresivnom epizodom. Kod 50 posto osoba to stawe mo`e spontano da se povu~e tokom 6 12 meseci i da se vi{e nikada ne pojavi, a kod jednog broja tegobe }e i daqe da perzistiraju u ne{to bla- `oj formi. Me utim, ukoliko se ponove dve depresivne epizode, verovatno}a da }e da se pojavi i tre}a je 70 posto! Zato je va`no da se i blaga depresivna epizoda ozbiqno shvati, jer nele~eni depresivni poreme}aj mo`e da poprimi hroni~an tok. ^iwenica da }e depresija da pro e ne zna~i da treba da se trpi i da se odla- `e odlazak lekaru. Depresija zahteva obavezno le~ewe koje mora da bude kompleksno i intezivno. Pri ovome, ne treba le~iti samo simptome, ve} i osnovne uzroke koji su doveli do pojave depresije. Danas, pored medikamentozne antidepresivne terapije, postoje i nove, uspe{ne psihoterapijske metode le~ewa emocionalnih poreme}aja i grani~nih stawa. Depresija je bolest kao i hipertenzija ili dijabetes. Zbog neupu}enosti, depresiju ne prepoznaju ni osobe koje od 26 EMS-OVA AMBULANTA

27 21. veka we pate, kao ni wihova okolina, ~ak i kada ona dovede do zna~ajnih bra~nih, porodi~nih, profesionalnih i socijalnih pote{ko}a. Osobe koje pate od depresije moraju da nau~e kako da je prepoznaju i kako da se nose sa depresijom tokom `ivota. Stid, krivica i sram ne smeju da postoje! O svojim ose}awima, brigama, problemima i nedoumicama otvoreno i iskreno treba razgovarati sa najbli`ima (porodica, prijateqi), ali i sa svojim izabranim lekarom i neuropsihijatrom. Samo zajedni~kim naporima, ali i pravilnim na~inom `ivota za~arani krug depresije mo`e da se izbegne. Jedan engleski kwi`evnik je dave godine napisao: Ako postoji pakao na zemqi, na}i }ete ga u srcu depresivnog ~oveka. Depresija uzrokuje duboku qudsku patwu i bol, i mnogi stru~waci smatraju da je to za ~oveka najbolnije iskustvo sa kojim se suo~ava. Sre- }om, izle~iva je, ali samo uz pravovremenu i adekvatnu stru~nu pomo}. Dr Aleksandra Karapanxi} (lekar op{te prakse u ambulanti EMS ) Serija tekstova EMS-ova ambulanta omogu}ena je sredstvima TEMPUS projekta KULTNI FILM KANADSKOG Goli ru~ak F ilm je delo Dejvida Kronenberga, snimqen godine. U kanadsko-britansko-japanskoj koprodukciji nastaje remek-delo kultnog re`isera ekranizacijom romana Vilijema S. Borousa, Goli ru~ak (Naked Lunch). Kronenberg je re`irao Besnilo, Videodrom, Zonu smrti, Muvu... Svi ti filmovi poseduju liniju koja ih izdvaja iz produkcije tog vremena. Imaju posebnu crtu uverqivosti, specificnost Kronenbergovog do`ivqaja i shvatawa teme. Goli ru~ak bi i za mogu}nosti dana{we tehnologije i produkcije bio sigurno ozbiqan izazov. Godine u Wujorku, Vilijem Li (Piter Veler) zaposlen je u kompaniji koja se bavi istrebqivawem insekata. U aparatu kojim se slu`i na poslu ~esto nedostaje otrovnog praha i Li otkriva da ga wegova `ena Xoan (Xudi Dejvis) zloupotrebqava. Po{to i Li dolazi u kontakt s insekticidom po~iwe wegovo posebno pona{awe. Od tog trenutka Kronenberg nas preme{ta u nadrealisti~nu atmosferu u ~iju specifi~nost i mogu}nost uspeva da nas uveri od samog po~etka filma. I pored toga {to je re~ o nau~noj fantastici, kadrovi i scenografija su dosledni, jednostavni, obojeni specifi~nim tonom. Film se kre}e izme u realnosti i halucinacija glavnog glumca i u tom me uprostoru je, verovatno, dodir s kwi`evnim predlo- {kom Borousa najdubqi. Li umi{qa da je tajni agent, razgovara s ogromnim insektima - pisa}im ma{inama koje su vanzemaqci, sre}e se s poludelim piscima...nakon {to, ga aju}i ~a{u na glavi svoje `ene, slu~ajno ubije Xoan, Li pred policijom be`i u tajanstveni grad Me uzonu... Zanimqivo je da je Kronenberg za scenario upotrebio elemente iz pi{~eve biografije. Na dodeli kanadske filmske nagrade Xini film je osvojio ve}inu nagrada, izme u ostalih za najboqi film i re`iju. Nagrade udru`ewa filmskih kriti~ara SAD-a, Wujorka, Bostona i Londona dobili su Kronenberg, za scenario i re`iju i Xudi Dejvis, za najboqu sporednu ulogu. Kraq telesnog horora A. Opa~i} D avid Kronenberg, ro en 15. Marta godine u Torontu, kanadski je autor, scenarista, re- `iser, pisac, snimateq, monta`er i glumac, znan i kao Kraq telesnog horora (poseban pod`anr u horor fikciji poznat i kao organski horor, ili biolo{ki horor, karakteristi~an po upotrebi eksplicitnih scena u vizuelnom smislu. Plodovi wegove imaginacije poznati su po mra~noj vizuelnoj estetici. Studirao je prirodne nauke, ali se na vreme zaineteresovao za kwi`evnost, {to presudno odlu~uje o delovima wegove umetni~ke orijentacije. Posle obimnog autorskog opusa (Transfer, 1966; Iz cevi, 1967; Stereo, 1969; Zlo~ini budu}nosti, 1970; Krhotine, 1975; Rabid, 1977 ) poku{ava da se okrene komercijalnom pristupu i tretmanu, ali ne uspeva. Verovatno je wegovo dugoro~no deklarisawe o odbijawu prihva}enih i uigranih principa skupih produkcija u~inilo svoje Snimio je dvadesetak filmova koji svakako imaju vrlo odre eno i vidqivo mesto u filmskoj istoriji. KULTURA 27

28

Projekat EUROWEB+ Ovo je program namenjem isključivo razmeni, a ne celokupnim studijama.

Projekat EUROWEB+ Ovo je program namenjem isključivo razmeni, a ne celokupnim studijama. Projekat EUROWEB+ 1. Otvoren je Konkurs za novi program mobilnosti studenata i osoblja na Univerzitetu u Nišu EUROWEB+ Konkurs je otvoren do 15.02.2015. 2. Ko može da se prijavi? Ovim programom biće omogućen

Detaljer

Izmena i dopuna konkursne dokumentacije

Izmena i dopuna konkursne dokumentacije SPECIJALNA BOLNICA ZA LEČENјE I REHABILITACIJU 36210 Vrnjačka Banja, Bul. Srpskih ratnika br. 18 Telefon i telefaks: 036/515-514-5 Broj: 01-3114/4 Datum: 25.07.2017.godine Izmena i dopuna konkursne dokumentacije

Detaljer

1 REALNE FUNKCIJE REALNE VARIJABLE

1 REALNE FUNKCIJE REALNE VARIJABLE REALNE FUNKCIJE REALNE VARIJABLE. Neka je f() = ln 4e 3 e. Odredite a) f b) D(f) i R(f) c) Odredite min f, inf f, ma f, sup f. 2. Odredite prirodnu domenu funkcije f() = ln (3e e 3 ) + 5 log 5 +3 + ( cos

Detaljer

P L A N DETAQNE REGULACIJE "LAZAREV GRAD" U KRU[EVCU

P L A N DETAQNE REGULACIJE LAZAREV GRAD U KRU[EVCU Na osnovu ~l. 54, stav 1 Zakona o planirawu i izgradwi ("Sl.glasnik RS" br.47/03) i ~l. 27 Statuta op{tine Kru{evac ("Sl. list Op{tine Kru{evac" br. 7/98, 6/99) Skup{tina Op{tine Kru{evac na sednici Skup{tina

Detaljer

TERMINSKI PLAN RADNO VREME VOJVOĐANSKE BANKE ZA PRIJEM I IZVRŠENJE NALOGA PLATNOG PROMETA

TERMINSKI PLAN RADNO VREME VOJVOĐANSKE BANKE ZA PRIJEM I IZVRŠENJE NALOGA PLATNOG PROMETA 1. DOMAĆE PLATNE TRANSAKCIJE U DINARIMA (Ne obuhvataju transakcije plaćanja, naplate i prenosa u dinarima izmeďu rezidenata i nerezidenata, koje se izvršavaju u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju

Detaljer

P R A V I L A ZA FUNKCIONISANJE DISTRIBUTIVNOG SISTEMA ELEKTRI NE ENERGIJE I. OSNOVNE ODREDBE

P R A V I L A ZA FUNKCIONISANJE DISTRIBUTIVNOG SISTEMA ELEKTRI NE ENERGIJE I. OSNOVNE ODREDBE Na osnovu lana 91 stava 1 Zakona o energetici ( Sl.list CG broj 28/10) i lana 52 Statuta Elektoprivrede Crne Gore AD Nikši, Odbor Direktora Društva, na IV sjednici održanoj dana 27.07.2012. godine, donio

Detaljer

PROGRAM POSLOVANJA PREDUZEĆA ZA GODINU

PROGRAM POSLOVANJA PREDUZEĆA ZA GODINU ЈАВНО КОМУНАЛНО ПРЕДУЗЕЋЕ СУБОТИЧКА ТОПЛАНА JAVNO KOMUNALNO PODUZEĆE SUBOTIČKA TOPLANA JAVNO KOMUNALNO PODUZEĆE SUBOTIČKA TOPLANA SZABADKAI TÁVFŰTŐMŰVEK KOMMUNÁLIS KÖZVÁLLALAT 24000 SUBOTICA, Segedinski

Detaljer

Izvještaj o poslovanju CGES-a za godinu

Izvještaj o poslovanju CGES-a za godinu Izvještaj o poslovanju CGES-a za 2010. godinu SADRŢAJ OSNOVNI PODACI O DRUŠTVU 3 1. ORGANIZACIONA STRUKTURA DRUŠTVA 4 2. CILJEVI I USPJEŠNOST POSLOVANJA U GODINI 5 3. ELEKTROENERGETSKI PRENOSNI SISTEM

Detaljer

1 - Prvi deo upitnika

1 - Prvi deo upitnika Copyright! All rights reserved www.anestesi.no 2010- Serbo-Kroatisk side 1 av 6 Serbia Kroatia osnia Språk: Serbo-Kroatisk Oversatt av: Ivan uljovcic to: Juni 2010 1 - Prvi deo upitnika Del 1 Spørreskjema:

Detaljer

BRZA, PROFESIONALNA REŠENJA

BRZA, PROFESIONALNA REŠENJA BRZA, PROFESIONALNA REŠENJA u Radio komunikacijama & Informacionim tehnologijama Projektovanje I Konsalting I Inženjering I Održavanje O Kompaniji KONSING GROUP čine: KONSING GROUP DOO BEOGRAD, Srbija,

Detaljer

Kartlegging av leseferdighet Trinn 2 og 3 på bosnisk

Kartlegging av leseferdighet Trinn 2 og 3 på bosnisk Lærerveiledning Bosnisk, 2. og 3. trinn Lærerveiledning Kartlegging av leseferdighet Trinn 2 og 3 på bosnisk Priručnik za učitelje Ispitivanje sposobnosti čitanja 2. i 3. razred na bosanskom jeziku 2013

Detaljer

BAŠTENSKI PROGRAM. SMM RODA COMPANY d.o.o.

BAŠTENSKI PROGRAM. SMM RODA COMPANY d.o.o. SMM RODA COMPANY d.o.o. BAŠTENSKI PROGRAM Proizvodnja creva obuhvata širok asortian proizvoda od plastike sa prieno u poljoprivredi / hortikulturi. Visok kvalitet creva po veoa konkurentni cenaa nas čini

Detaljer

M.P.P»JEDINSTVO«A.D. SEVOJNO. IZVEŠTAJ O POSLOVANJU ZA 2011.god. Sevojno, mart 2012.

M.P.P»JEDINSTVO«A.D. SEVOJNO. IZVEŠTAJ O POSLOVANJU ZA 2011.god. Sevojno, mart 2012. M.P.P»JEDINSTVO«A.D. SEVOJNO IZVEŠTAJ O POSLOVANJU ZA 2011.god. Sevojno, mart 2012. S obzirom da finansijski izveštaj predstavlja valorizaciju svih poslovnih aktivnosti u tekućoj godini kao i odraz tih

Detaljer

Neko kao ti. Sara Desen. Prevela Sandra Nešović

Neko kao ti. Sara Desen. Prevela Sandra Nešović Neko kao ti Sara Desen Prevela Sandra Nešović 4 5 Naslov originala Sa rah Des sen So me o ne Li ke You Copyright Sarah Dessen, 1998 All rights reserved including the right of reproduction in whole or in

Detaljer

Eksamen FSP5822/PSP5514 Bosnisk nivå II Elevar og privatistar / Elever og privatister. Nynorsk/Bokmål

Eksamen FSP5822/PSP5514 Bosnisk nivå II Elevar og privatistar / Elever og privatister.  Nynorsk/Bokmål Eksamen 20.11.13 FSP5822/PSP5514 Bosnisk nivå II Elevar og privatistar / Elever og privatister Nynorsk/Bokmål Oppgåve 1 Skriv ein kort tekst på 4 5 setningar der du svarer på spørsmåla nedanfor. Skriv

Detaljer

INVESTICIJE I IZGRADNJA.

INVESTICIJE I IZGRADNJA. INVESTICIJE I IZGRADNJA www.bomexholding.com www.bomexinzenjering.co.rs Funkcionalno - upravljačka šema: PREDSEDNIK BORDA DIREKTORA POTPREDSEDNIK BORDA DIREKTORA ZA STRATEŠKI RAZVOJ I INVESTICIJE BOMEX

Detaljer

ALUMINIJSKE VODILICE ZA ODJELJIVANJE PROSTORA

ALUMINIJSKE VODILICE ZA ODJELJIVANJE PROSTORA ALUMINIJSKE VODILICE ZA ODJELJIVANJE PROSTORA ALU. VODILICE ZA ODJELJIVANJE PROSTORA AV 04.01-04.10...jer o tome mnogo ovisi... S C H W O L L E R - L U Č I Ć AL 400 AV 04.01 minijska vodilica za odjeljivanje

Detaljer

викенд Колико можеш да зарадиш УБИЦА ЏИНОВА EKSKLUZIVNA ISPOVEST NA[EG NAJBOQEG TENISERA AMERI^KOM MAGAZINU VOG И ПАРКИЋ И ЕВРОПА

викенд Колико можеш да зарадиш УБИЦА ЏИНОВА EKSKLUZIVNA ISPOVEST NA[EG NAJBOQEG TENISERA AMERI^KOM MAGAZINU VOG И ПАРКИЋ И ЕВРОПА викенд Субота, 12. април 2008. Број 3. > НАГРАДНА МЕГА ЕНИГМАТИКА КАКО ИЗГЛЕДА СРПСКА КУЋА Стр. 12. Стр. 15. BEOGRADSKI SINDIKAT И ПАРКИЋ И ЕВРОПА EKSKLUZIVNA ISPOVEST NA[EG NAJBOQEG TENISERA AMERI^KOM

Detaljer

IZVEŠTAJ O POSLOVANJU ZA GODINU. Izveštaji o poslovanju Društva 6-IZ Padinska Skela, maj godine. Verzija:1.0

IZVEŠTAJ O POSLOVANJU ZA GODINU. Izveštaji o poslovanju Društva 6-IZ Padinska Skela, maj godine. Verzija:1.0 IZVEŠTAJ O POSLOVANJU ZA GODINU Padinska Skela, maj 206. godine O: Radiša Nikolić I.D.S plan razvoj i kontroling P: K.Jelisavčić I.D.S. Razvoj, Kvalitet i nove tehnologije K: S.Kalanj R.S. Plan, razvoj,

Detaljer

Programiranje 1 grupno spremanje (zadaci) datoteke

Programiranje 1 grupno spremanje (zadaci) datoteke Programiranje 1 grupno spremanje (zadaci) datoteke Tipovi datoteka Datoteke se mogu podeliti na binarne i tekstualne. Iako su na prvi pogled ova dva tipa veoma slična oni se suštinski razlikuju. Binarne

Detaljer

PROSLAVILI 105 GODINA

PROSLAVILI 105 GODINA LOVCI BAJINE BA[TE Na proslavi vrednog jubileja minutom }utawa odata je po{ta preminulim lovcima PROSLAVILI 105 GODINA Najzaslu`nijima dodeqena priznawa LS Srbije Lovci LU "Soko" iz Bajine Ba- {te sve~ano

Detaljer

KONKURSNA DOKUMENTACIJA JAVNA NABAVKA MALE VREDNOSTI

KONKURSNA DOKUMENTACIJA JAVNA NABAVKA MALE VREDNOSTI Broj: 0601 52/16 6 KONKURSNA DOKUMENTACIJA JAVNA NABAVKA MALE VREDNOSTI NABAVKA USLUGA SERVISIRANJE I ODRŽAVANJE BIROTEHNIČKE OPREME, SA TONERIMA ZA POTREBE PRIRODNO MATEMATIČKOG FAKULTETA U NOVOM SADU

Detaljer

VERTIKALNA POLARIZACIJA

VERTIKALNA POLARIZACIJA VERTIKALNA POLARIZACIJA Driver 433 MHz Driver 145 MHz AKTIVNI ELEMENTI U JEDNOJ RAVNI Aluminijumska zica precnika 4mm(obelezena crnom bojom)savija se u U oblik,zatim provuce kroz letvicu 20 x 20x600mm(obelezenu

Detaljer

Мало клупа за све одликаше

Мало клупа за све одликаше Недељне новине Крагујевачке у сарадњи са Издавачким кућама Вулкан издаваштво и Лагуна награђују 2x2 КЊИГА НА ПОКЛОН стр. 20. ISSN 1821-1550 Година V, Број 214 Излазе четвртком Цена 70 дин. www.kragujevacke.rs

Detaljer

ODLUKA O DODJELI UGOVORA

ODLUKA O DODJELI UGOVORA ODLUKA O DODJELI UGOVORA I IME I ADRESA NARU IOCA Naru ilac: Republi ki fond za zdravstveno osiguranje Crne Gore Adresa: Vaka urovi a bb Grad: Podgorica Telefon: + 382 20 404 106; 404 116; 404 156 Elektronska

Detaljer

PROSTORNI PLAN GRADA

PROSTORNI PLAN GRADA REPUBLIKA SRBIJA GRAD U@ICE PROSTORNI PLAN GRADA U@ICA The Spatial plan for City of Uzice - tekst Grad U`ice Radi{a Marjanovi} Predsednik Skup{tine Grada U@ICE Jun 2010. godine P r o s t o r n i p l a

Detaljer

D O M ZDRAVLjA NIŠ. Niš, ul. Vojvode Tankosića 15 KONKURSNA DOKUMENTACIJA ZA JAVNU NABAVKU MALE VREDNOSTI BR.7-9/15

D O M ZDRAVLjA NIŠ. Niš, ul. Vojvode Tankosića 15 KONKURSNA DOKUMENTACIJA ZA JAVNU NABAVKU MALE VREDNOSTI BR.7-9/15 D O M ZDRAVLjA NIŠ Niš, ul. Vojvode Tankosića 15 KONKURSNA DOKUMENTACIJA ZA JAVNU NABAVKU MALE VREDNOSTI BR.7-9/15 NABAVKA CRP ANALIZE ZA APARAT NYCOCARD RIDER II NIŠ, maj, 2015. GODINE 1 DOM ZDRAVLjA

Detaljer

Innhold. Ka pit tel 1 Inn led ning Barn og sam funn Bo kas opp byg ning... 13

Innhold. Ka pit tel 1 Inn led ning Barn og sam funn Bo kas opp byg ning... 13 Innhold Ka pit tel 1 Inn led ning... 11 Barn og sam funn... 11 Bo kas opp byg ning... 13 Ka pit tel 2 So sia li se rings pro ses sen... 15 For hol det mel lom sam funn, kul tur og so sia li se ring...

Detaljer

Čujte naše glasove: Građani prije svega!

Čujte naše glasove: Građani prije svega! Čujte naše glasove: Građani prije svega! Europska konferencija samozastupnika 4. - 6.10.2013., Zagreb, Hrvatska Hotel Dubrovnik, Ljudevita Gaja 1, PP 246, 10000 Zagreb Program konferencije Uz podršku:

Detaljer

TRAKTORI za 2015.godinu

TRAKTORI za 2015.godinu 1 JP "VOJVODINAŠUME" Petrovaradin, Preradovićeva 2 Broj: 423/1 Dana: 30.06.2015. KONKURSNA DOKUMENTACIJA ZA JAVNU NABAVKU DOBARA TRAKTORI za 2015.godinu U OTVORENOM POSTUPKU Redni broj javne nabavke: 50

Detaljer

KONKURSNA DOKUMENTACIJA RAMOVSKA OPLATA ZA ZIDOVE, STUBOVE I TEMELJE

KONKURSNA DOKUMENTACIJA RAMOVSKA OPLATA ZA ZIDOVE, STUBOVE I TEMELJE JAVNO KOMUNALNO PREDUZEĆE "BEOGRAD-PUT" ul. Dragoslava Srejovića br. 8a 11000 Beograd KONKURSNA DOKUMENTACIJA RAMOVSKA OPLATA ZA ZIDOVE, STUBOVE I TEMELJE Redni broj postupka javne nabavke (šifra): M/67/2017

Detaljer

KONKURSNA DOKUMENTACIJA ZA JAVNU NABAVKU MALE VREDNOSTI NABAVKA AKUMULATORA I ELEKTROINSTALACIJA. Broj strana (33)

KONKURSNA DOKUMENTACIJA ZA JAVNU NABAVKU MALE VREDNOSTI NABAVKA AKUMULATORA I ELEKTROINSTALACIJA. Broj strana (33) Naziv naručioca: JKP ČISTOĆA I ZELENILO Adresa: Beogradska 17, Zrenjanin Lice ovlašćeno za potpisivanje ugovora: Duško Zec, ing.poljoprivrede Internet stranica naručioca: www.jkpciz.co.rs Vrsta postupka:

Detaljer

Strukture. Strukturirani (složeni) tip podataka koji definiše korisnik. Razlike u odnosu na niz

Strukture. Strukturirani (složeni) tip podataka koji definiše korisnik. Razlike u odnosu na niz Strukture Strukture Strukturirani (složeni) tip podataka koji definiše korisnik sastoji se od više komponenti komponente imaju identifikatore ne moraju biti istog tipa struktura se smatra jednim objektom

Detaljer

D O M ZDRAVLjA NIŠ. Niš, ul. Vojvode Tankosića 15 KONKURSNA DOKUMENTACIJA ZA JAVNU NABAVKU MALE VREDNOSTI BR. 9-7/17

D O M ZDRAVLjA NIŠ. Niš, ul. Vojvode Tankosića 15 KONKURSNA DOKUMENTACIJA ZA JAVNU NABAVKU MALE VREDNOSTI BR. 9-7/17 D O M ZDRAVLjA NIŠ Niš, ul. Vojvode Tankosića 15 KONKURSNA DOKUMENTACIJA ZA JAVNU NABAVKU MALE VREDNOSTI BR. 9-7/17 JAVNA NABAVKA USLUGE SERVISIRANJA I ODRŽAVANJA NEMEDICINSKIH APARATA I OPREME NIŠ, maj

Detaljer

M-BOX INTELIGHT Inteligentno osvetljenje

M-BOX INTELIGHT Inteligentno osvetljenje INTELIGHT Inteligentno osvetljenje Regulatori osvetljenja UVOD Zašto koristiti regulatore osvetljenja? Smanjenje potrošnje električne energije kako u javnim tako i u privatnim zgradama postalo je tema

Detaljer

2. Å R S B E R E T N I N G O G R E G N S K A P F O R A ) Å r s b e r e t n i n g o g r e g n s k a p f o r

2. Å R S B E R E T N I N G O G R E G N S K A P F O R A ) Å r s b e r e t n i n g o g r e g n s k a p f o r I N N K A L L I N G T I L O R D I N Æ R G E N E R A L F O R S A M L I N G 2 0 1 0 O r d i n æ r g e n e r a l f o r s a m l i n g i, a v h o l d e s m a n d a g 3. m ai 2 0 1 0, k l. 1 8 0 0 p å T r e

Detaljer

Fitness centar SuperFit BIZNIS PLAN. Novi Sad, maj 2015.

Fitness centar SuperFit BIZNIS PLAN. Novi Sad, maj 2015. Fitness centar SuperFit BIZNIS PLAN Novi Sad, maj 2015. Ovaj primer biznis plana preuzet je sa portala MojBiznisPlan.com. Dozvoljena je neograničena upotreba ovog plana u edukativne svrhe ili kao osnove

Detaljer

SV. VLADIKA NIKOLAJ O OPTIMIZMU

SV. VLADIKA NIKOLAJ O OPTIMIZMU SV. VLADIKA NIKOLAJ O OPTIMIZMU MANASTIR RUKUMIJA 2008 Blagoslov Sv. Nikolaja Srbskog Preuzeto: Sabrana dela vl. Nikolaj Minhen 1978 Izdaje manastir Rukumija 2008 2 BESEDA O OPTIMIZMU Posve}eno onima koji

Detaljer

STUDIJA OPRAVDANOSTI KORIŠĆENJA DRVNOG OTPADA U SRBIJI

STUDIJA OPRAVDANOSTI KORIŠĆENJA DRVNOG OTPADA U SRBIJI STUDIJA OPRAVDANOSTI KORIŠĆENJA DRVNOG OTPADA U SRBIJI Izrada ove studije omogućena je podrškom američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Sadržaj studije ne mora neophodno

Detaljer

KONKURSNA DOKUMENTACIJA

KONKURSNA DOKUMENTACIJA ZAVOD ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU RADNIKA ŽELEZNICE SRBIJE Broj: 15-7/14-2 Dana: 21.05.2014. godine Beograd, Ul. Savska br. 23 KONKURSNA DOKUMENTACIJA JAVNA NABAVKA DOBARA POTROŠNOG MATERIJALA ZA APOTEKU I

Detaljer

Činjenice o hepatitisu A, B i C i o tome kako izbjeći zarazu

Činjenice o hepatitisu A, B i C i o tome kako izbjeći zarazu Činjenice o hepatitisu A, B i C i o tome kako izbjeći zarazu Fakta om hepatitt A, B og C og om hvordan du unngår smitte Bosnisk/kroatisk/serbisk/norsk Hva er hepatitt? Hepatitt betyr betennelse i leveren.

Detaljer

Topografske karte. Dr. sc. Aleksandar Toskić, izv. prof.

Topografske karte. Dr. sc. Aleksandar Toskić, izv. prof. Topografske karte Dr. sc. Aleksandar Toskić, izv. prof. Topografske karte u RH Izradba topografskih karata srednjih i sitnijih mjerila bila je prije osamostaljenja Republike Hrvatske u nadležnosti saveznih

Detaljer

Rasim_1:knjiga B5 8.7.2011 10:54 Page 1

Rasim_1:knjiga B5 8.7.2011 10:54 Page 1 Rasim_1:knjiga B5 8.7.2011 10:54 Page 1 Rasim_1:knjiga B5 8.7.2011 10:54 Page 2 IZDAVAČ: ZA IZDAVAČA: UREDNIK: RECENZENTI: LEKTOR I KOREKTOR: NASLOVNA STRANA: SLOG I PRELOM: ŠTAMPA: ZA ŠTAMPARIJU: TIRAŽ:

Detaljer

KONKURSNA DOKUMENTACIJA JAVNA NABAVKA br. 19/13 Nabavka dobara MEDICINSKI I SANITETSKI POTROŠNI MATERIJAL ZA POTREBE OPŠTE BOLNICE PIROT

KONKURSNA DOKUMENTACIJA JAVNA NABAVKA br. 19/13 Nabavka dobara MEDICINSKI I SANITETSKI POTROŠNI MATERIJAL ZA POTREBE OPŠTE BOLNICE PIROT Opšta bolnica Pirot 02-2292 22.08.2013.god. Pirot KONKURSNA DOKUMENTACIJA JAVNA NABAVKA 19/13 Nabavka dobara MEDICINSKI I SANITETSKI POTROŠNI MATERIJAL ZA POTREBE OPŠTE BOLNICE PIROT Pirot, avgust 2013.

Detaljer

KONKURSNA DOKUMENTACIJA ZA JAVNU NABAVKU MALE VREDNOSTI

KONKURSNA DOKUMENTACIJA ZA JAVNU NABAVKU MALE VREDNOSTI D O M ZDRAVLjA NIŠ Niš, ul. Vojvode Tankosića 15 KONKURSNA DOKUMENTACIJA ZA JAVNU NABAVKU MALE VREDNOSTI BR. 7-13/16 NABAVKA VODOVODNOG MATERIJALA ZA POTREBE RADA TEHNIČKE SLUŽBE DOMA ZDRAVLJA NIŠ NIŠ,

Detaljer

Specijalna ponuda # 4 NOVEMBAR & DECEMBAR

Specijalna ponuda # 4 NOVEMBAR & DECEMBAR Polasci Iz Beograda I Skoplja I Zagreba I Sarajeva I Podgorice UJEDINJENI ARAPSKI EMIRATI 5 EMIRATA: SHARJAH I ABU DHABI I RAS AL KHAIMAH I DUBAI I AJMAN Specijalna ponuda # 4 NOVEMBAR & DECEMBAR Potražite

Detaljer

\OR\E VUKMIROVI] PANONSKI BOMBARDERI NOVI SAD, 2006.

\OR\E VUKMIROVI] PANONSKI BOMBARDERI NOVI SAD, 2006. \OR\E VUKMIROVI] PANONSKI BOMBARDERI NOVI SAD, 2006. Izdava~: Bokserski savez Vojvodine - Kamp olimpijskih bokserskih nada Za izdava~a: Dr Du{an Mayi} Dizajn i priprema za {tampu: Kreator, Novi Sad [tampa:

Detaljer

I N N K AL L I N G T I L O R D I N Æ R T S A M E I E R M Ø T E

I N N K AL L I N G T I L O R D I N Æ R T S A M E I E R M Ø T E I N N K AL L I N G T I L O R D I N Æ R T S A M E I E R M Ø T E 2 0 0 9 O r d i næ r t s am e i e rm ø t e i S am b o b o l i g s a m ei e fi n n e r s t e d t o r s d ag 3 0. 0 4. 2 0 0 9 K l. 1 8. 3 0

Detaljer

Sveučilište u Zagrebu PMF Matematički odsjek. Mreže računala. Vježbe 04. Zvonimir Bujanović Slaven Kožić Vinko Petričević

Sveučilište u Zagrebu PMF Matematički odsjek. Mreže računala. Vježbe 04. Zvonimir Bujanović Slaven Kožić Vinko Petričević Sveučilište u Zagrebu PMF Matematički odsjek Mreže računala Vježbe 04 Zvonimir Bujanović Slaven Kožić Vinko Petričević Klijent / Server paradigma internet daje infrastrukturu koja omogućava komunikaciju

Detaljer

SETNINGER OG SETNINGSLEDD REČENICE I DELOVI REČENICE

SETNINGER OG SETNINGSLEDD REČENICE I DELOVI REČENICE Kragujevac, 2003. SETNINGER OG SETNINGSLEDD REČENICE I DELOVI REČENICE 1. Helsetninger - samostalne (nezavisne) rečenice Jens sover. Jens spava. Samostalna rečenica je nezavisna rečenica koja ima smisao.

Detaljer

2. Misija i vizija Banke Politika kvaliteta Banke Makroekonomsko okruženje u godini... 7

2. Misija i vizija Banke Politika kvaliteta Banke Makroekonomsko okruženje u godini... 7 Sadržaj: 1. Uvod... 3 1.1. Uvodna reč rukovodstva Banke... 3 1.2. Osnovni podaci o Banci... 5 1.3. Istorijat MERIDIAN BANK AD... 5 2. Misija i vizija Banke... 6 3. Politika kvaliteta Banke... 6 4. Makroekonomsko

Detaljer

Komapnija br. 1 u Jugoistočnoj Evropi u razvoju, proizvodnji i dsitribuciji podkonstrukcija za fotonaponske panele - solarne elektrane

Komapnija br. 1 u Jugoistočnoj Evropi u razvoju, proizvodnji i dsitribuciji podkonstrukcija za fotonaponske panele - solarne elektrane Komapnija br. 1 u Jugoistočnoj Evropi u razvoju, proizvodnji i dsitribuciji podkonstrukcija za fotonaponske panele - solarne elektrane Alumil je najveća grupacija za ekstruziju aluminijumskih profila u

Detaljer

TURSKI KATASTARSKI POPISI

TURSKI KATASTARSKI POPISI Specijalni dodatak TURSKI KATASTARSKI POPISI iz 1455. godine za OBLAST VUKA BRANKOVI]A TRI SU SRPSKE TAPIJE NAKOSOVO I METOHIJU: Manastiri dinastije Nemawi}a podignuti na Kosovu i Metohiji. Dinastija Nemawi}a

Detaljer

BANATSKO NOVO SELO I VREMENA PRO[LA (5)

BANATSKO NOVO SELO I VREMENA PRO[LA (5) BANATSKO NOVO SELO I VREMENA PRO[LA (5) Prilog za Istoriju Banatskog Novog Sela prire iva~ Sini{a Koji} BIBLIOTEKA: NOVA OSE]AJNOST Kwiga broj 9 BANATSKO NOVO SELO I VREMENA PRO[LA (5) Urednik i prire

Detaljer

Zadatak 1 strukture (C110) P2: Jedanaesta nedelja Strukture i liste. Strukture na jeziku C (2) Strukture na jeziku C (1)

Zadatak 1 strukture (C110) P2: Jedanaesta nedelja Strukture i liste. Strukture na jeziku C (2) Strukture na jeziku C (1) Zadatak 1 strukture (C110) P2: Jedanaesta nedelja Strukture i liste Date su sledeće deklaracije: typedef int CeoBroj; typedef int *PokazivacNaCeoBroj; typedef int NizCelihBrojeva[100]; CeoBroj *pokaza;

Detaljer

Mašina za sušenje Priručnik za korisnika Tørretumbler Brugermanualen Tørketrommel Brukerhåndboken DCY 7202 YW3 2960310952_SB/300715.

Mašina za sušenje Priručnik za korisnika Tørretumbler Brugermanualen Tørketrommel Brukerhåndboken DCY 7202 YW3 2960310952_SB/300715. Mašina za sušenje Priručnik za korisnika Tørretumbler Brugermanualen Tørketrommel Brukerhåndboken DY 7202 YW3 2960310952_SB/300715.1119 Molimo da prvo pročitate ovo uputstva za upotrebu! Poštovani kupče,

Detaljer

Riješeni zadaci: Funkcije

Riješeni zadaci: Funkcije Riješeni zadaci: Funkcije Domena funkcije, kompozicija funkcija, invertiranje funkcije, parnost funkcije Domene nekih funkcija: f(x) = x D f = [0, f(x) = x D f = R \ {0} f(x) = log a x, a > 0, a D f =

Detaljer

KONKURSNA DOKUMENTACIJA ZA JAVNU NABAVKU DOBARA U OTVORENOM POSTUPKU: - GRAĐEVINSKI MATERIJAL GOD. - P O P A R T I J A M A

KONKURSNA DOKUMENTACIJA ZA JAVNU NABAVKU DOBARA U OTVORENOM POSTUPKU: - GRAĐEVINSKI MATERIJAL GOD. - P O P A R T I J A M A JP "VOJVODINAŠUME" Petrovaradin, Preradovićeva 2. www.vojvodinasume.rs Broj: 371-2 Dana: 15.06.2015. 1 KONKURSNA DOKUMENTACIJA ZA JAVNU NABAVKU DOBARA U OTVORENOM POSTUPKU: - GRAĐEVINSKI MATERIJAL 2015.

Detaljer

I N N K A L L I N G T I L O R D I N Æ R T S A M E I E R M Ø T E

I N N K A L L I N G T I L O R D I N Æ R T S A M E I E R M Ø T E I N N K A L L I N G T I L O R D I N Æ R T S A M E I E R M Ø T E 2 0 0 9 O r d i n æ r t s am e i e rm øt e i S am e i e t W al d em a rs H a g e, a v h o l d e s t o rs d a g 1 8. j u n i 2 0 0 9, k l.

Detaljer

Skriveni blagoslov. Kao što svi znate, skoro smo se vratili kući sa jednog

Skriveni blagoslov. Kao što svi znate, skoro smo se vratili kući sa jednog Skriveni blagoslov Jedan od najvažnijih stavova lidera, naučio sam od Henrija Forda: Nemoj da se koncentrišeš na problem, već na rešenje! Kao što svi znate, skoro smo se vratili kući sa jednog fantastičnog

Detaljer

Kapittel 1 Fra retts stat til vel ferds stat: over sikt over bo kens te ma tikk Henriette Sinding Aasen og Nanna Kildal

Kapittel 1 Fra retts stat til vel ferds stat: over sikt over bo kens te ma tikk Henriette Sinding Aasen og Nanna Kildal Innhold Kapittel 1 Fra retts stat til vel ferds stat: over sikt over bo kens te ma tikk... 13 og Nanna Kildal Kapittel 2 Sentrale begreper, utviklingslinjer og teoretiske perspektiver... 17 Utviklingslinje

Detaljer

Neprekidne funkcije nestandardni pristup

Neprekidne funkcije nestandardni pristup nestandardni pristup Predavanje u sklopu Teorije, metodike i povijesti infinitezimalnih računa fniksic@gmail.com PMF Matematički odsjek Sveučilište u Zagrebu 10. veljače 2011. Ciljevi predavanja Ciljevi

Detaljer

TENDERSKU DOKUMENTACIJU ZA OTVORENI POSTUPAK JAVNE NABAVKE ZA NABAVKU vodovodnog i kanalizacionog materijala i šaht poklopaca

TENDERSKU DOKUMENTACIJU ZA OTVORENI POSTUPAK JAVNE NABAVKE ZA NABAVKU vodovodnog i kanalizacionog materijala i šaht poklopaca OBRAZAC 3 Doo Vodovod i kanalizacija Herceg Novi Broj iz evidencije postupaka javnih nabavki: 02(05-803/16 Redni broj iz Plana javnih nabavki : 07,15,18 Mjesto i datum: Herceg Novi, 22.03.2016.g Na onovu

Detaljer

K j æ r e b e b o e r!

K j æ r e b e b o e r! K j æ r e b e b o e r! D e t t e e r i n n k a l l i n g e n t i l å r e t s g e n er a l f o r s a m l i n g. D e n i n n e h o l d e r b o r e t t s l a g e t s å r s m e l d i n g o g r e g n s k a

Detaljer

1 Forutsetninger og rammebetingelser for fleksible organisasjonsformer

1 Forutsetninger og rammebetingelser for fleksible organisasjonsformer Innhold Del 1 Forutsetninger og betingelser............................. 15 1 Forutsetninger og rammebetingelser for fleksible organisasjonsformer Rune Assmann og Tore Hil le stad............................

Detaljer

8 ØKONOMISTYRING FOR LØM-FAGENE

8 ØKONOMISTYRING FOR LØM-FAGENE Innhold Ka pit tel 1 Etablering, drift og avvikling av virksomhet...................... 13 1.1 Ut meis ling av for ret nings ide en i en for ret nings plan................13 1.2 Valg mel lom en kelt per

Detaljer

U PUTSTVO ZA PRIMJENU PUBLIKACIJE "MOJ VODI^ ZA OTKUP STANA"

U PUTSTVO ZA PRIMJENU PUBLIKACIJE MOJ VODI^ ZA OTKUP STANA U PUTSTVO ZA PRIMJENU PUBLIKACIJE "MOJ VODI^ ZA OTKUP STANA" U Predgo voru i u Pro spektu je nazna~eno {ta sadr`i Pub lika cija "MOJ VODI^ ZA OTKUP STANA", a sam sadr`aj u Pub lika ciji tako er poma`e

Detaljer

PC i multimedija 3. deo: Audio

PC i multimedija 3. deo: Audio S P E C I J A L N I D O D A T A K #141 februar 2008 PC i multimedija 3. deo: Audio Zvezdan Dimitrijević PC SPECIJALNI DODATAK Organizacija audio/video fajlova Postoji mnoštvo programa za katalogizaciju

Detaljer

S T Y R E T G J Ø R O P P M E R K S O M P Å A T D Ø R E N E S T E N G E S K L

S T Y R E T G J Ø R O P P M E R K S O M P Å A T D Ø R E N E S T E N G E S K L K j æ r e b e b o e r! D u h o l d e r n å i n nk a l l i n g e n t i l å r e t s g e n e r a l f o r s am l i n g i h å n d e n. D e n i n n e h o l d e r b o r e t t s l a g et s å r s b e r e t n i

Detaljer

REPUBLIKA HRVATSKA. ZAGREBAČKA ŽUPANIJA Ulica grada Vukovara 72/V Zagreb

REPUBLIKA HRVATSKA. ZAGREBAČKA ŽUPANIJA Ulica grada Vukovara 72/V Zagreb REPUBLIKA HRVATSKA ZAGREBAČKA ŽUPANIJA Ulica grada Vukovara 72/V 10 000 Zagreb POZIV NA DOSTAVU PONUDE za provedbu postupka nabave bagatelne vrijednosti za nabavu opreme za potrebe civilne zaštite GRUPA

Detaljer

Objektno orijentisano programiranje 2. Tipovi podataka u C#

Objektno orijentisano programiranje 2. Tipovi podataka u C# Objektno orijentisano programiranje 2 Klasifikacija tipova Osnovna podela na: vrednosne (value) tipove ukazane (reference) tipove Vrednosni tipovi: jednostavni tipovi (kao što su npr. byte, int, long,

Detaljer

SECURIT table za pisanje kredom TABLE STONE ZA PISANJE KREDOM ILI KREDA MARKEROM...

SECURIT table za pisanje kredom TABLE STONE ZA PISANJE KREDOM ILI KREDA MARKEROM... 2 SECURIT table za pisanje kredom TABLE STONE ZA PISANJE KREDOM ILI KREDA MARKEROM... Table za pisanje sa kredom su najbolji način da ostavite željenu poruku Vašim posetiocima i gostima. Područja primene

Detaljer

Za sinagogu sam vezan muzikom

Za sinagogu sam vezan muzikom jevrejski Godina XVIII (LV) Broj 3 Beograd MART 2009. ADAR / NISAN 5769. SVET: Vatikanska banka oprala novac otet Srbima, Jevrejima i Romima INTERVJU, STEFAN SABLI]: Za sinagogu sam vezan muzikom strana

Detaljer

Poštovani poslovni partneri,

Poštovani poslovni partneri, April 2017 2 Poštovani poslovni partneri, pred vama je cenovnik proizvoda programa dekorativnih premaza robnih marki Belinka, Helios, Zvezda, Duga, Chromoden, Kemostik, kao i autoreparaturnih premaza robnih

Detaljer

DETALJNI URBANISTIČKI PLAN T O P L A

DETALJNI URBANISTIČKI PLAN T O P L A INVESTITOR: OPŠTINA HERCEG NOVI DETALJNI URBANISTIČKI PLAN T O P L A - izmjene i dopune - OBRAÐIVAČI: KOTORPROJEKT a.d. K o t o r R&S ARHITEKTI d.o.o. Herceg-Novi juni 2009. godine DETALJNI URBANISTIČKI

Detaljer

Inn led ning...13 Bo kens inn hold og opp byg ning...16. For plik tel ses ba sert ver sus kon troll ori en tert HR... 23 Hva er så ef fek tiv HR?...

Inn led ning...13 Bo kens inn hold og opp byg ning...16. For plik tel ses ba sert ver sus kon troll ori en tert HR... 23 Hva er så ef fek tiv HR?... Innhold Ka pit tel 1 Inn led ning...13 Bo kens inn hold og opp byg ning...16 Del 1 HR som kil de til lønn som het... 21 Ka pit tel 2 For plik tel ses ba sert ver sus kon troll ori en tert HR... 23 Hva

Detaljer

Relativna greška odnosa transformacije u datom slučaju iznosi:

Relativna greška odnosa transformacije u datom slučaju iznosi: 1. Paralelno s spojena dva trofazna transformatora koj prpadaj stoj sprežnoj grp. Podac o transformator : 1 kv, 6/697 V/V, 5,5%. Podac o transformator : 3 kv, 6/69 V/V, 5,5%. Prmarn namotaj oba transformatora

Detaljer

glasnik Broj 4. listopad 2014.

glasnik Broj 4. listopad 2014. Broj 4. listopad 2014. glasnik Sadržaj Proslov 3 Uvodnik 4 Pregled aktivnosti HMRR-a 1.1.2014. - 16.10.2014. 6 Predstavljamo zaposlenike i volontere HMRR-a 9 Agro Ratar Agent 10 Deša Dubrovnik 11 DOOR

Detaljer

CJENIK POŠTANSKIH USLUGA U MEĐUNARODNOM PROMETU PRIMJENA OD GODINE

CJENIK POŠTANSKIH USLUGA U MEĐUNARODNOM PROMETU PRIMJENA OD GODINE CJENIK POŠTANSKIH USLUGA U MEĐUNARODNOM PROMETU PRIMJENA OD. 7. 203. GODINE Zagreb, lipanj 203. godine STAVKA I UNIVERZALNA USLUGA 2. 25 PISMOVNA POŠILJKA 2.. 25 PISMO bez -a 25 do 50 g kom 7,60 252 iznad

Detaljer

Bosna i Hercegovina Federacija Bosne i Hercegovine TUZLANSKI KANTON MINISTARSTVO UNUTRAŠNJIH POSLOVA T U Z L A IZVJEŠTAJ O RADU

Bosna i Hercegovina Federacija Bosne i Hercegovine TUZLANSKI KANTON MINISTARSTVO UNUTRAŠNJIH POSLOVA T U Z L A IZVJEŠTAJ O RADU Bosna i Hercegovina Federacija Bosne i Hercegovine TUZLANSKI KANTON MINISTARSTVO UNUTRAŠNJIH POSLOVA T U Z L A IZVJEŠTAJ O RADU MINISTARSTVA UNUTRAŠNJIH POSLOVA TUZLANSKOG KANTONA za 2010. godinu Tuzla,

Detaljer

K j æ r e b e b o e r!

K j æ r e b e b o e r! K j æ r e b e b o e r! D u h o l d e r n å i n n k a l l i n g e n t i l år e t s g e n e r a l f o rs am l i n g i h å n d e n. D e n i n n e h o l d e r b o r e t t s l a g et s å r s b e r e t n i n

Detaljer

KATALOG DODATNE OPREME

KATALOG DODATNE OPREME KONZOLNE UTOVARNE RAMPE Nosivost: Platforma: Forma platforme: Visina platforme: Širina platforme: Težina lifta: Hidr. instalacija: Funkcionisanje: Završna obrada: Standardna oprema: preko zadnjeg dela

Detaljer

CRKVA Izrael NACIJE, sekte..

CRKVA Izrael NACIJE, sekte.. CRKVA Izrael NACIJE, sekte.. autor: Jan Pavla Demiter @ivimo u danima o kojima je veliki u~itelj, Gospod Isus Hrist govorio. Proro~anstvo I nagove{taj ovih zbivanja, sve to je zabele`eno u spisima Jevan

Detaljer

INNKALLING TIL ORDINÆRT SAMEIERMØTE 2010

INNKALLING TIL ORDINÆRT SAMEIERMØTE 2010 INNKALLING TIL ORDINÆRT SAMEIERMØTE 2010 O r d i n æ r t s a m e i e r m ø t e i S / E S o r g e n f r i g a t e n 3 4, a v h o l d e s o ns d a g 1 0. m a rs 2 0 1 0 k l. 1 8. 0 0 i K l u b b r o m m

Detaljer

CJENIK POŠTANSKIH USLUGA U MEĐUNARODNOM PROMETU

CJENIK POŠTANSKIH USLUGA U MEĐUNARODNOM PROMETU CJENIK POŠTANSKIH USLUGA U MEĐUNARODNOM PROMETU Vrijedi od 1. 1.2018. STAVKA 1 I UNIVERZALNA USLUGA 2.1 251 PISMOVNA POŠILJKA 2.1.1 2511 PISMO bez -a s -om 2 3 4 5 6 25111 do 50 g kom 7,60 25112 iznad

Detaljer

Činjenice o HIV u i aidsu

Činjenice o HIV u i aidsu Činjenice o HIV u i aidsu Bosnisk/kroatisk/serbisk/norsk Fakta om hiv og aids Aids er en alvorlig sykdom som siden begynnelsen av 1980-tallet har spredd seg over hele verden. Aids skyldes et virus, hiv,

Detaljer

Sangere. Mannen i songen. Kantate for mannskor, guttesopraner og klaver. Komponert til Verdal mannskor sitt 100-årsjubileum i 2013

Sangere. Mannen i songen. Kantate for mannskor, guttesopraner og klaver. Komponert til Verdal mannskor sitt 100-årsjubileum i 2013 Sangere Kantate or mannskor, guttesoraner og klaver Komonert til erdal mannskor sitt 100-årsubileum i 201 Musikk: Asgeir Skrove Tekst: Arnul Haga Musikk: Asgeir Skrove Kantate or mannskor, guttesoraner

Detaljer

AKCIJA. Početak akcije: god.

AKCIJA.   Početak akcije: god. www.faber-rs.com www.faber-rs.com BEOLEKS d.o.o. Novi Beograd Bulevar Arsenija Čarnojevića 66 lokal br. 0 Tel: 0/ 98 Tel: 0/ 97 Fax: 0/ 64 e-mail: office@beoleks.rs Regionalni Distributer: NILEKS d.o.o.

Detaljer

1 Vår onn med nye mu lig he ter. Ver di ska ping på vest lands byg de ne ba sert på res sur ser og opp le vel ser

1 Vår onn med nye mu lig he ter. Ver di ska ping på vest lands byg de ne ba sert på res sur ser og opp le vel ser Innhold 1 Vår onn med nye mu lig he ter. Ver di ska ping på vest lands byg de ne ba sert på res sur ser og opp le vel ser Gre te Rus ten, Leif E. Hem og Nina M. Iver sen 13 Po ten sia let i uli ke mål

Detaljer

SINUS M -VARIABLE FREQUENCY DRIVE- UPUTSTVO ZA INSTALIRANJE I PROGRAMIRANJE

SINUS M -VARIABLE FREQUENCY DRIVE- UPUTSTVO ZA INSTALIRANJE I PROGRAMIRANJE SINUS M -VARIABLE FREQUENCY DRIVE- UPUTSTVO ZA INSTALIRANJE I PROGRAMIRANJE SRPSKI JEZIK Ovo korisničko uputstvo je osnovno uputstvo za uređaj. Pažljivo pročitati instrukcije koje se nalaze u njemu, jer

Detaljer

11000 Beograd Trstenjakova br.3 Srbija T: / , , F: / E: W:

11000 Beograd Trstenjakova br.3 Srbija T: / , , F: / E: W: 11000 Beograd Trstenjakova br.3 Srbija T: +381-11/ 2660-120, 2685-462, 2656-140 F: +381-11/2682-972 E: mlsexing@eunet.rs W: www.mlsexing.com OBJEKAT TIP AGREGATA Snaga KVA KOM. AR 2000-PRIVATNA KUĆA ČENEJ

Detaljer

REFERENC LISTA IZRAĐENE TEHNIČKE DOKUMENTACIJA

REFERENC LISTA IZRAĐENE TEHNIČKE DOKUMENTACIJA REFERENC LISTA LIST BR.1/1 I. INDUSTRIJSKI OBJEKTI REFERENC LISTA IZRAĐENE TEHNIČKE DOKUMENTACIJA 1. HLADNJAČA PODGORKA-AGRAR OSEČINA - Rekonstrukcija el.motornog pogona rashl.komora 2. HLADNJAČA PODGORKA-AGRAR

Detaljer

MODEL STANDARDNE TENDERSKE DOKUMENTACIJE ZA UGOVORE O JAVNOJ NABAVCI USLUGA JAVNA NABAVKA USLUGA PUTEM OTVORENOG POSTUPKA

MODEL STANDARDNE TENDERSKE DOKUMENTACIJE ZA UGOVORE O JAVNOJ NABAVCI USLUGA JAVNA NABAVKA USLUGA PUTEM OTVORENOG POSTUPKA Anex I MODEL STANDARDNE TENDERSKE DOKUMENTACIJE ZA UGOVORE O JAVNOJ NABAVCI USLUGA JAVNA NABAVKA USLUGA PUTEM OTVORENOG POSTUPKA Usluge preventivnog i interventnog servisa vozila i nabavka rezervnih dijelova:

Detaljer

igru 16 strana dodatka ORCHESTRA PLUS - Konci vremena Ani Rado{evi}

igru 16 strana dodatka ORCHESTRA PLUS - Konci vremena Ani Rado{evi} 19/20 åasopis za umetniåku igru S. Artel / R. Bertije / E. Hrvatin A. Antonijevi} / N. Kokotovi} J. Grigorovi~ / D`. Nojmajer M. Ludijer... + 16 strana dodatka ORCHESTRA PLUS - Konci vremena Ani Rado{evi}

Detaljer

K j æ r e b e b o e r!

K j æ r e b e b o e r! K j æ r e b e b o e r! D u h o l d e r n å i n nk a l l i n g e n t i l å r e t s g e n e r a l f o r s am l i n g i h å n d e n. D e n i n n e h o l d e r b o r e t t s l a g e t s å r s b e r e t n i

Detaljer

SISTEMI PRENOSA SNAGE I TRANSFORMACIJE OBRTNOG MOMENTA (TRANSMISIJA)

SISTEMI PRENOSA SNAGE I TRANSFORMACIJE OBRTNOG MOMENTA (TRANSMISIJA) 33 8. SISTEMI PRENOSA SNAGE I TRANSFORMACIJE OBRTNOG MOMENTA (TRANSMISIJA) Sistemi prenosa snage i transformacije obrtnog momenta kod motornih vozila imaju osnovni zadatak da prenesu snagu pogonskog agregata

Detaljer

I Napon kratkog spoja (e,)

I Napon kratkog spoja (e,) V TRANSFORMA TORSKA RAZVODNA POSTROJENJA 1 TRANSFORMATOR SNAGE U ELEKTRCNlM POSTROJENJMA 1.1 Preopterecenje transformatora Normalni trans forma tori prirodno hladeni, mogu se preopteretiti prema tablici

Detaljer

II Mjesto i datum objavljivanja poziva za javno nadmetanje: Portal Uprave za javne nabavke: Dana: 12/04/ :02:10

II Mjesto i datum objavljivanja poziva za javno nadmetanje: Portal Uprave za javne nabavke:  Dana: 12/04/ :02:10 Obrazac 9 Član 29 Zakona o javnim nabavkam CRNA GORA Ministarstvo finansija Uprava za javne nabavke Naručilac Glavni grad Podgorice u ime "Putevi" doo u stečaju, Broj 25-S/13 Mjesto i datum Podgorica 12/04/2013

Detaljer

KONKURSI OGLASI. Su.R.br. 105/14 Podgorica, godine Sudski savjet Predsjednik Vesna Medenica, s.r.

KONKURSI OGLASI. Su.R.br. 105/14 Podgorica, godine Sudski savjet Predsjednik Vesna Medenica, s.r. KONKURSI I Na osnovu čl. 28, 29 i 30 Zakona o Sudskom savjetu ( Sl. list CG, br. 13/08, 39/11, 31/12 i 46/13) i čl. 29, 30, 31 i 32 Poslovnika Sudskog savjeta ( Sl. list CG, br. 57/11, 17/13 i 4/14), Sudski

Detaljer