PROSTORNI PLAN GRADA

Transkript

1 REPUBLIKA SRBIJA GRAD PROSTORNI PLAN GRADA The Spatial plan for City of Uzice - tekst Grad U`ice Radi{a Marjanovi} Predsednik Skup{tine Grada U@ICE Jun godine P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a

2 S A D A J OP[TI DEO UVODNE NAPOMENE RADNI TIM RE[EWE O REGISTRACIJI PREDUZE]A RE[EWE O ODRE\IVAWU ODGOVORNOG PLANERA LICENCA ODGOVORNOG PLANERA I POLAZNE OSNOVE 1. OBUHVAT I GRANICA PROSTORNOG PLANA OBAVEZE, USLOVI I SMERNICE IZ PLANSKIH DOKUMENATA VI[EG REDA EVROPSKE SMERNICE I POLITIKE RAZVOJA OD ZNA^AJA ZA U@ICE OCENA STAWA, POTENCIJALI I OGRANI^EWA PROSTORA PRIRODNI USLOVI PRIRODNI RESURSI KORI[]EWE ZEMQI[TA STANOVNI[TVO MRE@A NASEQA I CENTARA PRIVREDNE DELATNOSTI JAVNE SLU@BE INFRASTRUKTURNI SISTEMI SAOBRA]AJ ENERGETIKA ELEKTROENERGETSKA INFRASTRUKTURA TOPLIFIKACIJA I GASIFIKACIJA TELEKOMUNIKACI SISTEMI KOMUNALNO OPREMAWE PRIRODNA DOBRA, SREDINE, KULTURNO NASLE\E I TURIZAM PRIRODNA DOBRA SREDINE ZA[TITA NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA TURIZAM II CIQEVI I KONCEPCIJA PROSTORNOG RAZVOJA PREDMET I ZADATAK PLANA 1. OP[TI CIQEVI RAZVOJA GRADA U@ICE CIQEVI RAZVOJA PO POJEDINIM OBLASTIMA KORI[]EWE PRIRODNIH RESURSA STANOVNI[TVO MRE@A I FUNKCIJE NASEQA SA URE\EWEM NASEQA RURALNA PODRU^JA PRIVREDNE DELATNOSTI JAVNE SLU@BE P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a

3 2.7. INFRASTRUKTURNI SISTEMI SAOBRA]AJ ENERGETIKA ELEKTROENERGETSKA INFRASTRUKTURA TOPLIFIKACIJA I GASIFIKACIJA TELEKOMUNKACIJE KOMUNALNA OPREMQENOST PRIRODNA DOBRA, SREDINE, KULTURNO NASLE\E I TURIZAM ZA[TITA PRIRODE SREDINE ZA[TITA NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA TURIZAM REKREACIJA I SPORT KONCEPCIJA PROSTORNE ORGANIZACIJE, SISTEMA NASEQAVAWA, KORI[]EWA, URE\EWA I ZA[TITE PROSTORA III PRINCIPI I PROPOZICIJE KORI[]EWA, URE\EWA I ZA[TITE PLANSKOG PODRU^JA 1. PRINCIPI I PROPOZICIJE ZA[TITE, URE\EWA I RAZVOJA PRIRODE I PRIRODNIH SISTEMA 1.1. ZA[TITA I KORI[]EWE [UMSKOG ZEMQI[TA I RAZVOJ [UMARSTVA ZA[TITA I KORI[]EWE POQOPRIVREDNOG ZEMQI[TA I RAZVOJ POQOPRIVREDE VODE, VODNO ZEMQI[TE I VODOPRIVREDNA INFRASTRUKTURA MINERALNE SIROVINE KAO RESURS KONCEPCIJA I PROPOZICIJE PROSTORNOG RAZVOJA DRU[TVENO EKONOMSKOG KOMPLEKSA 2.1. PROSTORNO DEMOGRAFSKI RAZVOJ GRADA U@ICA PROSTORNI RAZVOJ I RAZME[TAJ PRIVREDNIH DELATNOSTI PROSTORNI RAZVOJ I RAZME[TAJ JAVNIH SLU@BI RAZVOJ I URE\EWE NASEQA I CENTARA GRADA U@ICA - VEZE I ODNOSI GRADSKIH I SEOSKIH NASEQA PROSTORNI RAZVOJ I I URE\EWE RURALNIH PODRU^JA PROSTORNI RAZVOJ INFRASTRUKTURNIH SISTEMA I KOMUNALNO OPREMAWE PROSTORA SAOBRA]AJ ENERGETIKA TOPLIFIKACIJA I GASIFIKACIJA TELEKOMUNIKACIJE NOVI OBNOVQIVI IZVORI ENERGIJE KOMUNALNA OPREMQENOST REGIONALNE I FUNKCIONALNE VEZE PLANSKOG PODRU^JA 4.1. EKONOMSKO GEOGRAFSKA KOMPONENTA POLO@AJA MESTO I ZNA^AJ U@ICA U PROSTORNO-FUNKCIJSKIM ODNOSIMA U REGIJI KA NOVOM KONCEPTU REGIONALNOG RAZVOJA P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a

4 5. PRIRODNA DOBRA, SREDINE, KULTURNO NASLE\E I TURIZAM ZA[TITA PRIRODNIH DOBARA SREDINE KULTURNO NASLE\E PROSTORNO RAZVOJNA KONCEPCIJA TURIZMA ZA[TITA PROSTORA OD INTERESA ZA ODBRANU ZEMQE, ZA[TITA OD ELEMENTARNIH NEPOGODA I OBEZBE\EWE PRIHVATQIVOG SEIZMI^KOG RIZIKA USLOVI OD INTERESA ZA ODBRANU ZEMQE I MERE ZA[TITE OD ELEMENTARNIH I DRUGIH VE]IH NEPOGODA ZA[TITA STANOVNI[TVA I MATERIJALNIH DOBARA U SLU^AJU NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI I U RATU ZA[TITA OD PO@ARA ZA[TITA OD KLIZI[TA SEIZMIKA ZA[TITA OD BIQNIH [TETO^INA PRAVILA IZGRADWE I URE\EWA PROSTORA NA TERITORIJI GRADA U@ICA PRAVILA IZGRADWE I URE\EWA ZONA I POJASEVA ZA[TITE, REZERVISAWA, IZGRADWE I URE\EWA PROSTORA Zone za{tite voda Zone za{tite prirodnih i nepokretnih kulturnih dobara Za{titni pojasevi u infrastrukturnim koridorima Zone i pojasevi za{tite od izvora zaga ewa `ivotne sredine Zone i pojasevi zapo~ete ili inicirane izgradwe Zone i lokaliteti za industriju i MSP PRAVILA GRA\EWA PRAVILA GRA\EWA IZVAN GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA [UMSKO ZEMQI[TE POQOPRIVREDNO ZEMQI[TE VODNO ZEMQI[TE PRAVILA GRA\EWA U GRA\EVINSKOM PODRU^JU OP[TA PRAVILA GRA\EWA OBJEKATA POSEBNA PRAVILA GRA\EWA OBJEKATA U GRA\EVINSKOM PODRU^JU PRAVILA PARCELACIJE PRAVILA URE\EWA ZEMQI[TE U OKVIRU ZA[TI]ENIH KORIDORA JAVNE POVR[INE MRE@A INFRASTRUKTURE ZAVR[NE ODREDBE PRAVILA I PRINCIPA GRA\EWA I URE\EWA OSNOVNA NAMENA PROSTORA SA BILANSOM POVR[INA ZA[TITA I REZERVISAWE PROSTORA P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a

5 IV IMPLEMENTACIJA PROSTORNOG PLANA 1. MERE I INSTRUMENTI ZA OSTVARIVAWE PROSTORNOG PLANA 1.1. SMERNICE ZA PROSTORNU INTEGRACIJU GRADA U@ICA SA SUSEDNIM REGIONIMA MERE ZA RAVNOMERNI TERITORIJALNI RAZVOJ MERE ZA UNAPRE\EWE UPRAVQAWA PROSTORNIM RAZVOJEM PRIORITETNA PLANSKA RE[EWA, PROJEKTI I AKTIVNOSTI DO 2015 GODINE SA MERAMA I INSTRUMENTIMA ZA OSTVARIVAWE MERE ZA SPROVO\EWE PLANA 2.1. NA^INI PLANSKE RAZRADE INSTITUCIONALNA PODR[KA SPROVO\EWU PLANA ZAVR[NE ODREDBE PROSTORNOG PLANA V GRAFI^KI DEO C. REFERALNE KARTE C. 1. PLAN NAMENE PROSTORA 1 : C. 2. PLAN MRE@E NASEQA, FUNKCIJA JAVNIH SLU@BI I SAOBRA]AJNA INFRASTRUKTURA 1 : C. 3. ENERGETSKA, VODOPRIVREDNA I TELEKOMUNIKACIONA INFRASTRUKTURA 1 : C. 4. SREDINE, PRIRODNIH I KULTURNIH DOBARA I TURIZAM 1 : C. 5. KARTA SPROVO\EWA 1 : P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a

6 U V O D N E N A P O M E N E Ne samo iz zakonske obaveze, ve} i iz stvarne potrebe za strategijom razvoja celokupnog planskog podru~ja, pristupilo se izradi Prostornog plana grada i Generalnog urbanisti~kog plana U`ica. Prostorni plan je jedini planski dokument koji tretira celokupnu teritoriju grada U`ica. U nedostatku Regionalnog prostornog plana i drugih planova kojima se razra uje Prostorni plan Republike Srbije, a u uslovima kada ni planeri, ni javnost, ni oni koji odlu~uju ne mogu razumeti niti sagledati razvojne faktore u celini, urbanisti~ko i prostorno planirawe na lokalnom nivou ne mo`e da potpuno defini{e, prirodu, veli~inu i uslove pojava koje treba da se dogode, obezbedi ~vr{}e parametre i sigurnost investirawa. Prisutna je potreba za jasnim strate{kim okvirom prostornog razvoja podru~ja grada, koji treba pravovremeno i kontinuirano da uspostavi kvalitetniji odnos izme u zakonodavne, planske regulative i upravqawa i odlu~ivawa o prostornom razvoju wegove teritorije. Obaveza izrade Strate{ke procene uticaja na `ivotnu sredinu, proizilazi iz Zakona o strate{koj proceni uticaja na `ivotnu sredinu ("Sl. glasnik RS", br. 135/2004), kao i na osnovu Zakona o planirawu i izgradwi ("Sl. glasnik RS", br. 72/09), po kojem ista predstavqa sastavni deo plana. Ovim dokumentom, koji je sastavni deo plana, vrednovana su planska re{ewa pre svega sa aspekta za{tite `ivotne sredine, ali i u kontekstu ekonomskog i socijalnog prostornog razvoja. Svaka od faza u izradi plana (Koncept, Nacrt plana) ima radnu i finalnu verziju, koje podle`u stru~noj kontroli. Stru~ne kontrole nemaju ulogu samo da kriti~ki sagledavaju dokument, ve} i da uz pomo} stru~nih saveta re{e dileme ne ostavqaju}i ih za sam kraj. U plan su ugra ene ve} artikulisane strategije, ali je i sam polazi{te za utvr ivawe lokalnih strategija. SPECIFI^NOSTI PLANA - Nepostojawe razvojne, odnosno strategije dru{tvenog ekonomskog i socijalnog razvoja Grada U`ica. - Zna~aj prirodne osnove, kao ekolo{kog resursa, ({ume, vode, izvori{ta vodosnabdevawa, za{ti}ena prirodna dobra, mineralne sirovine). - "Metropolitenska" faza razvoja U`ica. - Regionalna dimenzija U`ica kao regulatora integracionih procesa na {irem prostoru (regionalne funkcije u oblasti javnih slu`bi, infrastrukture, pograni~ni grad). - Izrada je zapo~eta po odredbama Zakona o planirawu i izgradwi ("Sl. glasnik RS", br. 47/03), a usvojen je u skladu sa Zakonom o planirawu i izgradwi ("Sl. glasnik RS", br. 72/09). IMPLEMENTACIJA PLANA Upotrebna vrednost Prostornog plana, ne podrazumeva samo sredstvo za realizaciju investicionih ulagawa, ve} obavezuju}u podlogu i instrumentarijum za prevazila`ewe postoje}ih i izbegavawe novih problema i razvojnih konflikata. Osnova je za racionalno kori{}ewe prostora i smisleno upravqawe wegovim razvojem. Odluke na planskom podru~ju bi se temeqile na integralnom i interdisciplinarnom pristupu, uz nu`nost unapre ewa me uresorne koordinacije i ukqu~ivawa svih relevantnih subjekata u budu}e planove, projekte i programe, kako bi se na vreme sagledali svi aspekti i mogu}i uticaji zahvata u prostoru. Implementacija podrazumeva, usmeravawe na prioritete i kvalitet ostvarewa, na aktivnu komunikaciju izme u strate{kih ciqeva i pojedina~nih akcija, izme u svih zainteresovanih i onih koji donose odluke, odnosno onih koji ih sprovode, na primenu iskustava ste~enih oko sprovo ewa radi korigovawa polazi{ta planskog postupka. U fazi pra}ewa sprovo ewa plana, nagla{ava se potreba uspostavqawa odgovaraju}eg metodolo{kog okvira za pra}ewe (monitoring) i ocenu ostvarivawa (evaluacija) Prostornog plana, {to podrazumeva ocenu efekata wegovog sprovo ewa ili nesprovo ewa na utvr eni na~in, prvenstveno sa aspekta donosioca Odluka i u vezi s tim, preuzimawa odgovornosti za donete odluke. U tom smislu i Prostorni plan Grada U`ica, istovremeno ukazuje na prioritete ovog podru~ja, neka od re{ewa iz PPRS proverava i svodi na regionalni i lokalni nivo, ali nudi i ulazne parametre kod izrade budu}eg Prostornog plana Republike Srbije, obzirom na polo`aj i ulogu U`ica, kao i kvalitetnu podlogu za makroregionalnu ulogu u prostorno-funkcijskoj organizaciji Srbije. P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a

7 RADNI TIM: JP "DIREKCIJA ZA IZGRADWU" Rukovodilac izrade Plana Odgovorni planer: Sinteza: Radni tim: Saradnici: Milan Peji}, dipl. prostorni planer Br. licence Milan Peji}, dipl. prostorni planer Mila Arsovi}, dipl. prostorni planer Mila Arsovi}, dipl. prostorni planer Blagoje Radoji~i}, dipl. ing. arh. Miroqub Joji}, dipl. pejz. arh. Nata{a Milovi} Stefanovi}, ing. gra. Vidan Jankovi}, ing. gra. Dr. Bo`idar Stojanovi}, dipl. in`. Mr Borivoje Aleksi}, dipl. in`. saob. Mr. Milan Puni{i}, dipl. prostorni planer Nevenka Petrovi}, dipl. ing. arh. Qiqana Gli{i} Jev ovi}, dipl. ing. arh. Ana Papi}, dipl. ing. arh. Ru`a Penezi}, dipl. ing. arh. Mirjana Lazovi}, dipl. in`. saob. Jagoda Baki}, dipl. ing. arh. Svetlana Jev ovi} Mati}, dipl. in`. arh. Zoran Ple}evi}, dipl. in`. gra. Ivan Petronijevi}, dipl. in`. arh. Nata{a Joci}, ing. gra. Vera Aleksi}, gra. teh. Svetlana Stameni}, gra. teh. Jak{i} Rade, dipl. ing. geod. Miladin Pe}inar, dipl. ing. tehnol. Jugoslav Jovanovi}, dipl. ing. {um. za eroziju Olivera Obu}ina, dipl. prostorni planer Jelisaveta Mihajlovi}, dipl. in`. arh. Dr. Gavrilo Mihaqevi}, d. ecc. Dr. Radomir Malobabi}, dipl. ing. gra. Predstavnici Grada U`ica, javnih komunalnih preduze}a, ustanova i drugih institucija DIREKTOR: Darko [im{i}, dipl. in`. saobr. P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a

8 P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a

9 P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a

10 P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a

11 P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a

12 P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a

13 P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a

14 Na osnovu ^lana 36. i 37. Zakona o planirawu i izgradwi "Sl. glasnik Republike Srbije", br. 72/09, direktor Preduze}a donosi: R E [ E W E o odre ivawu Rukovodioca radnog tima - odgovornog planera za izradu: PROSTORNOG PLANA GRADA U@ICA NARU^ILAC PLANA : Grad U`ice OBRA\IVA^ PLANA : JP "Direkcija za izgradwu" - U`ice ODGOVORNI PLANER : Milan Peji}, dipl. prostorni planer Br. licence Direktor: Darko [im{i}, dipl. in`. saobr. P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a

15 P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a

16 I POLAZNE OSNOVE P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 1

17 1. OBUHVAT I GRANICA PROSTORNOG PLANA 1.1. POLO@AJ GRADA U OKRU@EWU Teritorija grada U`ica le`i u jugozapadnom delu Srbije od ' do ' SG[; ' do ' IGD (koordinate). Sa zapadne strane grani~i se sa Republikom Srpskom, a po~ev{i sa severozapada op{tinama Bajina Ba{ta, Kosjeri}, Po`ega, Ariqe, ^ajetina. Nalazi se u centralnom delu Zlatiborskog upravnog okruga. Grad U`ice le`i u planinsko-kotlinskoj oblasti (Starovla{ko-Ra{ka visija i deo Zapadnog Pomoravqa). Po karakteru reqefa, to je prete`no sredwe planinski pojas (oko 800 mnv. prosek), ~ija visina raste idu}i od istoka ka zapadu. Sam prostor ispresecan je re~nim dolinama koje su i osnovni pravci komunikacija. Istovremeno le`i na zapadnom kraju zapadno-moravskog koridora koji preseca sredi{wi deo teritorije Srbije transverzalom od U`ica do Kru{evca. Ista transverzala se prema zapadu, nastavqa u Republiku Srpsku. Na delu od ^a~ka do U`ica, transverzala prihvata i deo magistralnog drumskog saobra}aja od Beograda ka Crnoj Gori dok magistralna pruga Beograd - Bar prolazi neposredno pored Vaqeva, pa preko U`ica za Crnu Goru. Ova ukr{tawa magistralnog i transverzalnog saobra}ajnog koridora daju U`icu centralnu funkciju za {ire zale e. Me utim, jo{ ve}i zna~aj je u polo`aju grada, odnosno prostora op{tine na kontaktu okolnog planinskog zale a i po~etka zapadno moravske ravnice kao zna~ajnog razvojnog pojasa Srbije. U`ice }e tako i ostati kapija na ulazu u taj razvojni pojas, kao {to je vekovima bilo strategijska i trgova~ka kapija izme u razli~itih i komplementarnih prirodnih i ekonomsko-geografskih sredina. Ovaj razvojni pojas sa svojim prirodnim karakteristikama, zahvata mali deo teritorije u dolini \etiwe, nizvodno prema Sevojnu i Po`egi, dok zapadno od U`ica saobra}ajna transverzala nailazi na razvo e moravskog i drinskog sliva na spoju izme u Tare i Zlatibora. Magistralni ogranak prema Crnoj Gori, odmah ju`no od gradskog prelazi u planinsko podru~je Zlatibora na kome gubi funkcije republi~kog, kao i regionalnog razvojnog pojasa. Unutar planskog podru~ja, bitno se razlikuju saobra}ajni uslovi oko trasa magistralnih puteva i na ostalom podru~ju, a naro~ito su nepovoqni za naseqa razbijenog tipa u planinskom delu zapadne polovine op{tine (Pear, Keserovina, Kr{awe, Pawak), ali i u severnom i ju`nom delu isto~ne polovine (Gubin Do, Riba{evina, Gostinica, Duboko, Nikojevi}i, Ka~er). Ovo je dovelo do izra`ene neravnomernosti u razvoju, izme u malog dela teritorije na zavr{etku razvojnog pojasa u dolini \etiwe, nizvodno od grada, koji je istovremeno ugro`en u pogledu o~uvawa i reprodukcije zdrave `ivotne sredine, i ostalog dela teritorije koji je po strani od tog razvojnog pojasa. Prostornim planom se sagledava mogu}nost uravnote`enijeg razvoja na {irem prostoru, stvarawem novih ogranaka razvojnog pojasa u zapadnom, severnom i ju`nom delu teritorije, uz smawewe pritiska na U`ice i glavni razvojni pojas GRANICE I VELI^INA GRADA U@ICA Teritorija grada se prostire na 666,15 km 2 povr{ine od planine Tare na zapadu (Mokrogorsko-Rzavska sinklinala) preko Ponikvansko-Staparske i Ma~katske povr{i (Zlatibor) do kre~wa~kih terena na JI (Dre`nik i Ravni) i antiklinale Jelove Gore na SI. Prostornim planom Grada U`ica, obuhva}ena je celokupna teritorija op{tine, odnosno grada U`ica, koju prema Zakonu o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije i lokalnoj samoupravi ("Sl. Glasnik RS", br. 129/07), ~ine sva naseqena mesta, odnosno podru~ja katastarskih op{tina, koja ulaze u sastav ove teritorijalne celine. Granica obuhvata Prostornog plana, poklapa se sa granicom grada U`ica, a utvr ena je spoqnim granicama katastarskih op{tina u sastavu wegove teritorije. Podru~je grada U`ica obuhvata 31 katastarsku op{tinu, odnosno 41 naseqe. P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 2

18 T a b e l a br. 1: Povr{ine naseqa i katastarskih op{tina grada U`ica Katastarska op{tina Naseqe Povr{ina naseqa ( ha ) Povr{ina kat. op{tine ( ha ) 1. Bioska Pear Keserovina Bioska Buar Buar Vrutci Vrutci Gorjani Gorjani Gostinica Gostinica Gubin do Gubin do Dobrodo Dobrodo Dre`nik Dre`nik Drijetaw Drijetaw Duboko Duboko Zboj{tica Zboj{tica Zlakusa Zlakusa Kamenica Kamenica 650 Bjeloti} Karan Karan Ka~er Ka~er Krvavci Krvavci Radu{a Kremna Strmac Vitasi Kremna Leli}i Leli}i Qubawe Qubawe Kr{awe Mokra Gora Kotroman 427 Pawak Mokra Gora Nikojevi}i Nikojevi}i Ponikovica Ponikovica Poto~awe Poto~awe Potpe}e Potpe}e Ravni Ravni Riba{evina Riba{evina Sevojno Sevojno Skr`uti Skr`uti Stapari Volujac Stapari U`ice U`ice Trnava Trnava Ukupno : ,00 2. OBAVEZE, USLOVI I SMERNICE IZ PLANSKIH DOKUMENATA VI[EG REDA 2.1. IZVOD IZ PROSTORNOG PLANA REPUBLIKE SRBIJE Prostorni plan Republike Srbije ("Sl. Glasnik RS", br. 13/96), je osnovni strate{ki dokument kojim se za period do godine utvr uju: dugoro~ne osnove organizacije ure ewa, za{tite i kori{}ewa prostora Republike; pravci urbanizacije i ure ewa naseqa; na~ela i kriterijumi za{tite `ivotne sredine, prirodne i kulturne ba{tine; na~ela i kriterijumi za{tite i kori{}ewa prirodnih resursa. P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 3

19 Dokument slu`i kao zakonski osnov za izradu ovog Prostornog plana, pa se iz wega preuzimaju ciqevi i politike razvoja koje se odnose na op{tinu/grad i regionalno uticajno okru`ewe. Razvojne mogu}nosti Grada U`ica u odnosu na regionalnu i globalnu poziciju je neophodno uskladiti sa izmewenim dru{tveno-ekonomskim uslovima i evropskim smernicama i politikama. Plan formuli{e inpute za regionalno planirawe i upravqawe, kao i regionalne i interregionalne integracije. Delovi teritorije pripadaju sto~arsko-vo}arsko-vinogradarskom makrorejonu (planirane hladwa~e), a ju`ni deo prema Zlatiboru glavnim podru~jima planinskih travwaka (planirane mlekare). Sa aspekta razme{taja {uma, delovi teritorije op{tine U`ice su povr{ine prete`no pod {umama, zemqi{te I - IV i deo V bonitetne klase bez erozije, ju`ni deo op{tine U`ice prema Zlatiboru pripada travno - {umskom - planinskom podru~ju, a za severozapadni deo op{tine je planirano selektivno po{umqavawe. U`ice pripada zapadno - moravsko - rzavskom regionalnom sistemu vodosnabdevawa, podsistem \etiwa, koji koristi vodu iz izgra ene akumulacije Vrutci, snabdeva vodom potro{a~e U`ica i Sevojna. Nemetali~ne mineralne sirovine nalaze se na isto~nom, zapadnom i jugozapadnom obodu teritorije op{tine, gde ima le`i{ta nemetala - gra evinski materijal. U Sevojnu je lociran objekat metalur{ke prerade, rafinacija. Jugozapadni obod teritorije tangira "Zlatiborska zona" eksploatacije nemetala (magnezit). U ovoj zoni eksploati{u se le`i{ta kvalitetnog kre~waka kao tehni~kog kamena (Bistrica i Surduk). Sa aspekta kori{}ewa energetskih izvora teritorija op{tine je u grupi "ostalih energetskih potencijala" - termomineralni sistemi. Mre`om centara i funkcionalnih podru~ja, U`ice je definisano kao makroregionalni centar sa gravitacionim podru~jem koje pokriva ve}i broj funkcionalnih podru~ja (Ariqe, Bajina Ba{ta, Kosjeri}, Po`ega, ^ajetina, U`ice) - regionalni sestem naseqa u kome opslu`uju po pravilu vi{e od stanovnika. U PPRS su date preporuke za organizaciju javnih slu`bi prema hijerarhijskom nivou naseqa. Podru~na osnovna {kola organizuje se na 2-3,5 hiqade stanovnika. Centralna osnovna {kola na stanovnika, odnosno oko 12% broja stanovnika. Obaveza organizovanog prevoza ({kolski autobus) za distance preko 1500m. Ambulanta, zdravstvena stanica - gravitaciono podru~je do 1000 stanovnika (seoske zone). Dom zdravqa - do stanovnika zavisno od gustine naseqenosti. U`ice se u pogledu razme{taja industrije prepoznaje kao industrijski centar sredwe veli~ine ( zaposlenih), a u pogledu usmeravawa razme{taja industrije smernica je razvoj obojene metalurgije i prerada obojenih metala kao i eksploatacija i prerada nemetala. Industrijsku strukturu Zlatiborskog okruga karakteri{e dominacija radnointezivnih grana stacionarnog sektora. Ograni~ewa proistekla iz granske strukture, kombinacije proizvodnih faktora, ograni~ewa u kori{}ewu i nedostatak prostora za sme{taj industrije, name}u potrebu prestruktuirawa industrije uz uvo ewe nau~no-intenzivnih grana. Vode}e grane su metalna industrija, prerada obojenih metala, tekstilna i drvna industrija. Pojasevi intenzivnog razvoja, defini{u u`i~ku op{tinu, u smislu mogu}nosti i o~ekivawa, kao pojas intenzivnog razvoja II zna~aja. Planom se rezervi{u dva koridora, tzv. "u`i~ki" i "ivawi~ki" za auto put Beograd - Ju`ni Jadran, odnosno Bar (E-763). Tako e, daje se preporuka za izgradwu obilaznice za U`ice. Planirana je izgradwa, u zavisnosti od transportno-distributivnih i ekonomskih mogu}nosti, robno-transportnog centra koji u svom sastavu obi~no sadr`i kontejnerske terminale, kamionske terminale, skladi{ne sisteme, berzu transporta i prate}e slu`be, kao II faza. Predvi ena je mogu}nost rezervisawa prostora za budu}i aerodrom U`ice osposobqen za prihvat i otpremu mawih savremenih aviona namewenih za poslovna i turisti~ka putovawa u lokalnom saobra}aju, za obavqawe sportskih delatnosti, aerodroma namewenih poqoprivrednoj avijaciji, kao i kori{}ewe postoje}ih vojnih aerodroma u civilne svrhe (Ponikve - Zlatibor). U pogledu telekomunikacionih sistema, na nivou op{tine, osigurati koridor za RR veze, pristupne mre`e treba graditi uz maksimalnu primenu opti~kih kablova, postavqawe TV predajnika (lokalni programi). U gradu - tranzitna centrala. U skladu sa osnovnim dugoro~nim ciqevima, konceptom i kriterijumima razvoja i organizacije turisti~ke ponude, utvr ena je dugoro~na klasifikacija turisti~kih prostora: teritorija op{tine rangirana je kao turisti~ka zona II stepena. Planom se predvi a prostorno-regionalna diferencijacija `ivotne sredine, gde je metalna industrija u Sevojnu locirana u zapadno-moravsku industrijsku zonu. Imaju}i u vidu polo`aj i lokaciju industrijske zone (u kotlini), neophodno je preduzeti odgovaraju}e mere. Odre ena su podru~ja za{tite posebnih prirodnih vrednosti na nacionalnom nivou, u kategoriji nacionalnih parkova - Nacionalni park Tara za koji se predla`e sticawe me unarodnog statusa - upis u Svetsku listu (UNESCO). U planskom periodu se predvi aju prethodna sistematska i zaokru`ena istra`ivawa i valorizacija, definisawe statusa, prostornog obuhvata i re`ima za{tite reke \etiwe. Ve}i deo teritorije je zoniran kao prirodni i prirodno-antropogeni ekosistem, a du` magistralnog pravca prema Po`egi antropogenizovani ekosistem. Na u`i~koj teritoriji je evidentirano nekoliko spomenika kulture. Planirawu i ure ewu prostora pristupa se tako {to se podaci o za{ti}enim kulturnim dobrima i uslovima wihovog o~uvawa ugra uju u planove zajedno sa instrumentima za wihovo o~uvawe. Planirawe se bazira na rezultatima rada slu`be za{tite, koja ima aktivnu ulogu u svim fazama izrade prostornih i urbanisti~kih planova. P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 4

20 2.2. IZVOD IZ PP PODRU^JA POSEBNE NAMENE NACIONALNOG PARKA "TARA" Prostorni plan podru~ja posebne namene Nacionalnog parka Tara ("Slu`beni glasnik SRS", broj 3/89), obuhvata 10 katastarskih op{tina na teritoriji op{tine Bajina Ba{ta, povr{ine ha. U`i~ki deo teritorije, zahvata cele katastarske op{tine, Kremna, Mokra Gora i Bioska, u povr{ini od ha, sa posebnim akcentom na padine prema putu Kremna - Vi{egrad, tzv. Kremanske kose, tj. prostor izme u granica Nacionalnog parka i magistralnog puta M5 U`ice - Vi{egrad. Prostornim planom je predvi ena organizacija prostora prema razli~itim namenama, utvr ivawem zona sa razli~itim stepenom za{tite, utvr ivawem re`ima i mera za{tite po pojedinim zonama, kao i drugih elemenata potrebnih za sprovo ewe za{tite prirodnih i stvorenih vrednosti, wihovo unapre ivawe i kori{}ewe. Programirawe i kvantitativno utvr ivawe razvojnih parametara po pojedinim delatnostima usagla{eno je sa grani~nim kapacitetima prirodne sredine pod kojima se podrazumeva stepen i na~in kori{}ewa prirodnih bogatstava. Na tim osnovama predvi eno je usmeravawe razvoja {umarstva, rekreacije i turizma. Utvr eni zajedni~ki ciqevi i zadaci za{tite i razvoja podru~ja Nacionalnog parka ostvaruju se na nivoima aktivnosti u okviru tri ustanovqena stepena za{tite. S obzirom, da je od dono{ewa plana do danas, do{lo do zna~ajnih promena u prostoru, pove}anog pritiska na najvrednije delove prirodnog dobra, kao i promene zakonske regulative u oblasti planirawa, izgradwe i za{tite `ivotne sredine, Vlada Republike Srbije donela je Odluku o izradi Prostornog plana podru~ja posebne namene Nacionalnog parka Tara ("Slu`beni glasnik RS", broj 95/06). U okviru planskog podru~ja Nacionalnog parka Tara obuhva}ene su katastarske op{tine, Kremna, Mokra Gora, Bioska i Vrutci (deo teritorije grada U`ica). Nacrt Prostornog plana U`ica je usagla{en sa PPPPN NP Tara i oba planska dokumenta su uporedo u proceduri razmatrawa i usvajawa, odnosno stru~ne kontrole u skladu sa Zakonom IZVOD IZ PP PODRU^JA IZVORI[TA VODOSNABDEVAWA REGIONALNOG PODSISTEMA "RZAV" Prostorni plan podru~ja izvori{ta vodosnabdevawa regionalnog podsistema "Rzav" ("Slu`beni glasnik RS", broj 131/04), zasnovan je na Prostornom planu Republike Srbije ("Slu`beni glasnik RS", broj 13/96) i Vodoprivrednoj osnovi Republike Srbije ("Slu`beni glasnik RS", broj 11/02), kojima je utvr eno plansko re{ewe za Zapadnomoravsko-rzavski regionalni sistem za snabdevawe stanovni{tva vodom-podsistem "Rzav", sa planiranim akumulacijama "Svra~kovo", "Roge" i "Orlova~a" na reci Veliki Rzav i prevo ewem voda iz sliva reke Uvac u sliv Velikog Rzava. Podsistem "Rzav", sa planiranom akumulacijom "Svra~kovo", trebalo je da do godine, obezbedi uve}awe postoje}eg prose~nog godi{weg kapaciteta vodosnabdevawa sa 650 na 1200 l/s ~iste vode, uz 97% vremenske i 100% koli~inske obezbe enosti. U daqim fazama razvoja planirani objekti podsistema obezbe uju: (a) uve}awe kapaciteta vodosnabdevawa na 2300 l/s ~iste vode, (b) proizvodwu elektroenergije od oko 82,2 GWh/god. i (v) vi{egodi{we regulisawe potoka i popravqawa vodnog re`ima u nizvodnom delu re~nog sistema Zapadne i Velike Morave. Podru~je Prostornog plana obuhvata povr{inu od 437,27 km 2, na delu teritorija op{tina Ariqe, Ivawica, Nova Varo{, Po`ega, U`ice (6.603 ha) i ^ajetina. Deo op{tine, sada grada U`ica zahvata cele katastarske op{tine Skr`uti i Ravni, i deo katastarskih op{tina Nikojevi}i, Dre`nik i Zboj{tica. Planom su definisani ciqevi prostornog razvoja, pravila kori{}ewa, ure ewa i za{tite prostora uz selektivan pristup u smislu obavezuju}ih i mawe obavezuju}ih smernica, a u zavisnosti od stepena determinisanosti planskih re{ewa. Prostorni plan je donet za period do 2014., sa elementima za implementaciju Prostornog plana za period do godine OSTALI RELEVANTNI PLANOVI, RAZVOJNI PROGRAMI, STRATEGIJE, PROJEKTI Za plansko podruчje su relevantne i brojne strategije, planovi, razvojni programi i projekti i druga dokumentacija: Nacionalna strategija odrжivog razvoja (2008.) Strategija regionalnog razvoja god. Strategija poqoprivrede Republike Srbije (2005.) Strategija razvoja шumarstva Republike Srbije (2006.) Strategija razvoja energetike Republike Srbije (2005.) Strategija razvoja telekomunikacija u Republici Srbiji u periodu od do 2010.god. Strategija razvoja turizma Republike Srbije (2006.) Master plan razvoja turizma sa poslovnim planom za planinu Taru weno okruжewe (Horwath Consulting Zagreb, 2007.) Poslovni (master plan) turistiчke destinacije Zlatibor Zlatar (2007.) P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 5

21 Program rada i koncept strategije razvoja Mokre Gore za period god. Prostorni plan opшtine Чajetina Strategija prostornog razvoja opшtine Чajetina (CIP, i radni materijali Predloga plana) Prostorni plan Republike Srpske do godine (2007.) Vodoprivredna osnova Srbije ("Sl. glasnik RS", 11/02); Generalni plan revitalizacije pruge uzanog koloseka Шargan Vitasi-Mokra Gora, sa prateћim objektima u zoni podruчja Шarganska osmica, sa elementima regulacionog plana (01 br /02 od godine); Novi teorijski i metodolo{ki pristupi u izradi strategije odr`ivog regionalnog razvoja, primer Zlatiborskog regiona, Centar za demokratiju i IAUS (Beograd 2008.); Brojni razvojni dokumenti, programi i projekti doneti od strane lokalne samouprave; i dr. Sva validna reшewa su iskoriшћena i adekvatno ukquчena u Prostorni plan Grada U`ica. 3. EVROPSKE SMERNICE I POLITIKE RAZVOJA OD ZNA^AJA ZA U@ICE ESDP - perspektive evropskog prostornog razvoja, referentni dokument koji se ti~e prostornog planirawa i prostornog razvoja EU - (Potsdam, god.), je u direktnoj vezi sa budu}im razvojem Grada U`ica i razvojem interregionalne saradwe i na ovom prostoru, pa se ovde u nekim delovima izvorno pomiwe. U ciqu ostvarivawa fundamentalnih ciqeva prostornih perspektiva evropskog razvoja (ESDP) definisana su tri osnovna domena politika: 1. policentri~ni prostorni razvoj i novi odnosi izme u urbanih i ruralnih podru~ja; 2. jednakost u pristupu infrastrukturi i znawu; 3. pa`qivo upravqawe prirodnim i kulturnim nasle em. Prvi domen je stvarawe prostornih ekonomskih struktura koji }e {irom Evrope omogu}iti nastajawe i profilisawe vi{ih kqu~nih oblasti od globalnog zna~aja. To nije tako bliska budu}nost, ali je vizija kojoj treba te`iti. Za Grad U`ice, to pre svega zna~i sagledavawe ovog prostora u regionalnom i makroregionalnom kontekstu. Dobar geografski polo`aj, infrastrukturni koridori, blizina ve}ih gradova, koncentracija radno sposobnog i stru~nog potencijala, sada{wih i budu}ih aktivnosti otvaraju brojne mogu}nosti kori{}ewa komparativnih prednosti U`ica u privla~ewu doma}eg i stranog kapitala. Eventualna trasa budu}eg autoputa bi se naslonila na pan evropsku transportnu mre`u multimodalnih koridora, koje finansira Evropska zajednica, ali za sada ne postoji mogu}nost wene realizacije u okviru ove mre`e. U domenu ja~awa veza ruralnih i urbanih podru~ja, ulagawa u unapre ewe i stimulisawe ruralnog nasle a definisane su ~etiri oblasti politika: - Policentri~an i uskla en prostorni razvoj u EU - Dinami~ni atraktivni i konkurentni gradovi i urbane regije - Unutra{wi razvoj i produktivna seoska podru~ja - Urbano-ruralna partnerstva. Jedan od razvojnih prioriteta Grada U`ica, svakako je strategija razvoja ruralnih podru~ja, wihovo unapre ewe i stimulisawe. U duhu odr`ivog razvoja ciq je ruralna podru~ja u~initi konkurentnom sredinom gradu putem razvoja poqoprivrede, formirawem industrijskih zona, izgradwom komunalne i saobra}ajne infrastrukture sela, razvojem razli~itih oblika seoskog turizma, pove}awem nivoa usluga i dr. Kroz jednakost pristupa infrastrukturi i znawu je izra`en slede}i domen politika kroz definisane ~etiri oblasti: - Integrativni pristup za poboq{awe saobra}ajnih veza i pristup znawu - Policentri~ni model za boqu pristupa~nost - Efikasno i odr`ivo kori{}ewe infrastrukture - Difuzija inovacija i znawa. Pa`qivo upravqawe prirodnim i kulturnim nasle em je tre}i zna~ajan domen evropskih politika i obuhvata pet oblasti: - Tretirawe prirodnog i kulturnog nasle a kao bitnog razvojnog faktora - O~uvawe, za{tita i razvoj prirodnog nasle a - Kreativno upravqawe kulturnim predelima - Kreativno i integrativno upravqawe kulturnim nasle em. Uva`avaju}i VISION PLANET (Be~, god.) - Strategiju prostorne integracije centralne, isto~ne i jugoisto~ne Evrope, Grad U`ice treba da ostvari transformaciju urbane strukture sprovode}i slede}e principe: -Identifikacija posebnih prednosti i potencijala u raspodeli funkcija i umre`avawa sa ostalim gradovima; - Primena modela policentri~nog i diferenciranog urbano-ruralnog sistema; P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 6

22 - Te`wa ka prestruktuirawy i urbanoj obnovi; - Transformacija urbane strukture kroz uva`avawe novih zemqi{nih i tr`i{nih odnosa, podr{ka kontrolisanoj i planskoj privatnoj izgradwi stanova, obnova urbanih centara; - Obnova centralnih delova grada uz ~uvawe wihove tradicionalne fizionomije i stambenoposlovne funkcije vode}i ra~una o unapre ewu zelenih i saobra}ajnih povr{ina; - Planirati nove usluge, kulturne i zabavne sadr`aje koji }e unaprediti urbani ambijent velikih stambenih naseqa i obezbediti nova radna mesta; - Eliminisawe bespravne gradwe uz pomo} sistemskih mera koji }e sprovoditi kako republi~ki tako i dr`avni organi; - Redefinicija metoda i postupaka urbanog planirawa na na~in koji garantuje ve}i i boqi u~inak od dosada{weg. Od evropskih urbanih poveqa u planirawu prostora grada U`ica zna~ajna je Agenda 21 doneta na konferenciji u Riju god. koja promovi{e koncept odr`ivog razvoja na globalnom nivou. Ovaj koncept se zasniva na podjednakom tretirawu ekonomskih, ekolo{kih i dru{tvenih ciqeva pri formulisawu politika i strategije razvoja. Odr`iv razvoj se mo`e o~ekivati ako se u planirawu razvoja postigne uravnote`enost sva tri aspekta odr`ivosti. Agenda 21 je putokaz za formulisawe strategija za upravqawe `ivotnom sredinom na osnovama koncepta odr`ivog razvoja. Strate{ki zadaci za odr`iv razvoj i planirawe naseqa su: - ograni~ewe {irewa naseqa u ciqu spre~avawa trajne potro{we zemqi{ta i poreme}aja u okolnim predelima; - multifunkcionalna struktura naseqa, odnosno zastupqene me{ovite funkcije naseqa; - fleksibilnost kori{}ewa prostora u naseqima {to podrazumeva stalno otvoren proces promena namena objekata i povr{ina; - ekolo{ka revitalizacija `ivotnog prostora; - o~uvawe kulturnog i istorijskog nasle a - wegova pa`qiva revalorizacija i ukqu~ivawe u tokove prostorne, privredne i kulturne integracije; - oblikovawe naseqa po fiziolo{kim, bezbednosnim i psiholo{kim zahtevima qidi; - obezbe ivawe zadovoqavaju}ih uslova u naseqima podrazumeva obezbe ivawe u svim delovima naseqa adekvatnih uslova stanovawa, rada, odmora, javnih slu`bi, komunalne opremqenosti, snabdevawa, usluga i dr. Dokument Saveta Evrope "Vode}i principi za odr`ivi prostorni razvoj evropskog kontinenta" usvojen na sednici Evropske konferencije ministara odgovornih za regionalno planirawe (CEMAT) u Hanoveru od 7-8 septembra 2000.god. je jedan od va`nijih evropskih dokumenata iz oblasti prostornog planirawa. Ovi principi nagla{avaju teritorijalnu dimenziju qudskih prava i demokratije. Wihov ciq je da se odrede mere politike prostornog razvoja po kojima qudi u svim dr`avama ~lanicama Saveta Evrope mogu posti}i prihvatqive `ivotne standarde {to je neophodan preduslov za stabilizaciju demokratskih struktura u evropskim regionima i op{tinama. Ciq je da se obezbedi aktivno u~estvovawe u procesu evropskih integracija i demokratizacije. Akcenat vode}ih principa je na harmonizaciji ekonomskih i socijalnih zahteva teritorije sa wenim ekolo{kim i kulturnim funkcijama koja bi na taj na~in doprinela dugoro~nom i uravnote`enom prostornom razvoju. Inicirawe regionalnih razvojnih projekata, izme u ostalog smawi}e {tetnu konkurenciju izme u lokalnih vlasti, {to }e pozitivno uticati na ukupnu klimu za investirawe i pove}a}e atraktivnost regiona za strana ulagawa. Dostizawu ciqeva regionalnog razvoja treba da doprinesu privatna ulagawa zbog toga {to ne postoji dovoqno javnih finansija dostupnih da pokriju dru{tvene potrebe. Podr{ku treba dati partnerstvima izme u javnog i privatnog za {ta je neophodna delotvorna administrativna struktura. Vode}i principi defini{u specifi~nu ulogu privatnog sektora u prostornom razvoju kao osnovne pokreta~ke snage dru{tvenog, a samim tim prostornog razvoja. Privla~ewe privatnih investicija je jedan od najzna~ajnijih zadataka politike prostornog planirawa. Zajedno sa relevantnim sektorskim politikama, politika prostornog razvoja treba da doprinese porastu privla~nosti op{tine i regiona za privatna ulagawa na regionalnom i lokalnom nivou u skladu sa javnim interesima {to }e proizvesti zna~ajne efekte na poqu ekonomskog razvoja u okolnim podru~jima i doprineti wihovom uravnote`enom razvoju. U kontekstu regionalno uravnote`enog i odr`ivog razvoja, stambeni sektor ima posebnu ulogu zbog svoje socijalne funkcije, kvantitativnog zna~aja i vi{estrukih efekata na ekonomiju i zapo{qavawe. Razvoj politike odr`ivog razvoja u Evropi treba bazirati na slede}im principima regionalno uravnote`enijeg razvoja: Promovisati teritorijalnu koheziju kroz uravnote`eniji dru{tveni i ekonomski razvoj regiona i poboq{anu konkurentnost. Prostorno-planske odluke i investicije trebalo bi bazirati na modelu policentri~nog razvoja. 1. Podsticati razvoj koji je generisan urbanim funkcijama i poboq{ati veze izme u grada i seoskog okru`ewa. Osnivawe i ja~awe mre`e gradova i naseqa pove}ava wihovu komplementarnost i stvara sinergiju i ekonomiju obima. Urbano-ruralno partnerstvo igra sve ve}u ulogu u razvoju mre`a javnog transporta, revitalizaciji i diverzifikaciji ruralnih ekonomija, pove}awu produktivnosti infrastrukture, razvoju rekreacionih zona za urbano stanovni{tvo i za{titi i unapre ewu prirodnog i kulturnog nasle a. 2. Promovisati uravnote`enu dostupnost Nu`ne su integralne strategije koje }e uzeti u obzir razli~ite saobra}ajne modalitete. 3. Razvijati pristup informacijama i znawu P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 7

23 Poboq{ati i pro{iriti telekomunikacione mre`e. Naro~ito je zna~ajno omogu}iti {irewe znawa i informacija iz oblasti proizvodwe, stru~nih znawa i turizma. 4. Smawivati {tetne uticaje po `ivotnu sredinu Politika prostornog planirawa mora raznim merama preduprediti ili ubla`iti {tetne uticaje na `ivotnu sredinu. 5. Pove}avati i za{tititi prirodne resurse i prirodno nasle e Prirodni resursi moraju biti za{ti}eni jer doprinose pravilnoj uravnote`enosti ekosistema, atraktivnosti regiona, rekreacijskoj vrednosti i ukupnom kvalitetu `ivota. 6. Pove}ati fond kulturnog nasle a kao razvojnog faktora Pove}avawe vrednosti kulturnog nasle a je jedan od najzna~ajnijih doprinosa ekonomskom razvoju i ja~awu regionalnog identiteta. 7. Razvijati energetske resurse i pri tom o~uvati bezbednost 8. Podsticati visoko kvalitetni, odr`ivi turizam 9. Ograni~iti uticaje prirodnih nepogoda Specifi~ni ciqevi prostornog razvoja u razli~itim sredinama (u kojima se prepoznaje U`ice): U urbanim podru~jima je neophodno kontrolisati urbani rast. Ograni~iti trendove koji idu ka pove}awu gra evinskih podru~ja, kroz aktivnosti upra`wene lokacije, upotrebiti metode kojima se dobija u{teda na prostoru. Ugro`ene delove grada treba obnavqati, stvarawe me{avine razli~itih aktivnosti i socijalnih grupa, pa`qivo upravqawe zelenim prostorima, vodom, energijom, otpadom i bukom. Stvarawe efikasnog saobra}aja koji }e doprinositi odr`ivosti. O~uvati i unaprediti kulturno nasle e. Uspostaviti planerska tela izme u pojedinih gradova i op{tina, koji }e koordinisati planirawe i implementaciju mera. Razvijati mre`u gradova. U ruralnim sredinama predvi ena je mera o~uvawa i poboq{awa autohtonih resursa ruralnih podru~ja, sa osvrtom na diverzifikaciju ekonomske baze, otvarawe malih i sredwih preduze}a, poboq{awe uslova `ivota stanovnika. Definisawe efikasne politike za razvoj sela u ciqu spre~avawa nepo`eqne emigracije {irokih razmera. U planinskim delovima o~uvati i promovisati lokalnu tradiciju i kulturu. Valorizovati pogodne uslove `ivotne sredine koji su {ansa za stanovni{tvo koje tamo `ivi. Pronala`ewe prave ravnote`e izme u wihovog ekonomskog, socijalnog razvoja i za{tite `ivotne sredine. Treba uzeti u obzir transgrani~ni karakter pojedinih planinskih regiona i potrebu da se sa obe strane granice implementira jedinstvena politika. Grani~na podru~ja tra`e koordinaciju grani~nih podru~ja izme u susednih dr`ava. Posebna pa`wa treba da bude na: - razvoju transgrani~ne saobra}ajne i telekomunikacione infrastrukture i javnih servisa; - transgrani~no o~uvawe i odr`ivo kori{}ewe prirodnih resursa; - smawewe transgrani~nog zaga ewa; - transgrani~no planirawe mre`e gradova i naseqa; - transgrani~no planirawe snabdevawa javnim i privatnim servisima. Za potrebe ocene, pore ewa i ustanovqavawa novih na~ina organizacije prostora, proizvodnih i drugih privrednih aktivnosti na podru~ju grada U`ica, ukqu~ena su i druga va`nija evropska dokumenta novije generacije. Zasnovana su na odr`ivom razvoju prostora, a odnose se pre svih na: - Teritorijalnu agendu EU - Ka konkurentnoj i odr`ivoj Evropi raznovrsnih regiona (2007.), a predstavqa izvesan korektiv ESDP-a; - Lajpci{ku povequ o odr`ivim gradovima Evrope (2007.); - Evropsku mre`u opservatorija prostornog planirawa (ESPON, 2013.), u okviru koje se razvijaju sistemi podataka i indikatora kao podr{ka za politike EU u odnosu na regionalni nivo prostora. 4. OCENA STAWA, POTENCIJALI I OGRANI^EWA PROSTORA PRIRODNI USLOVI Analiza prirodih ograni~ewa, ukazala je na slo`enost ovog prostora. Kriterijum na osnovu koga je izra ena sintezna karta, sadr`avao je slede}e karakteristike: geomorfolo{ke (nadmorsku visinu, nagibe), hidrolo{ke (bezvodne, poplavne terene, izvori{ta, kao i one sa povoqnim hidrokarakteristikama), geolo{ke (stabilnost tla, klizi{ta i mineralna nalazi{ta), seizmi~ke, erozija (ekscesivna, I, III i V, kategorija), pedolo{ke, (plodno i neplodno tlebonitetne klase), biogeografske ({ume), klimatske (ekspozicija, padavine, temperature, vetrovi i dr.). Na osnovu navedenih pokazateqa, formirane su slede}e kategorije u procentualnom iznosu za prostor grada : - Nepovoqni tereni 32,02 % - Uslovno nepovoqni 32,99 % - Uslovno povoqni 21,11 % - Povoqni 13,87 % P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 8

24 Navedene kategorije formirane su prema stepenu povoqnosti za razli~ite zahvate u prostoru od strane ~oveka. Nepo{tovawe ovih zahteva uslovilo bi poreme}aje u prirodi, odnosno wihov povratni uticaj na `ivot qudi u ovom kraju. Ekonomski faktor usko je vezan za ove kategorije, jer je porast tro{kova u srazmeri sa stepenom nepovoqnosti terena. Na osnovu navedenih pokazateqa izdvojene su ~etiri povoqne zone na planskom podru~ju. One se razlikuju me usobno ali ukupnost wihovih fizi~kih karakteristika ukazuje, da su to najpovoqniji tereni za sveobuhvatni razvoj na planskom podru~ju: I zona je deo doline Lu`nice u Riba{evini, Gubinom dolu, Karanu, Leli}ima, Kamenici, Dobrom dolu. II zona je dolina \etiwe, koja se nastavqa u Ponikvansko-Staparsku povr{ (delovi U`ica, Sevojna, Stapara, Gorjana). III zona ide potezom Ravni, Skr`uti, Zboj{tica, Qubawe, Drijetaw, Ka~er. IV zona je dolina dela Kremanske kotline. Uslovno povoqni tereni su u {iroj dolini Lu`ni~ke reke, Ponikve i Dobro poqe na Tari (na nadmorskoj visini od 1100 m). Uslovno nepovoqni tereni su delovi Mokre Gore, {ira okolina Kremana, delovi Bioske, Stapara, Volujca, Buara, Gostinice, Kr~agova, Krvavaca, Potpe}a, Zlakuse, Dre`nika, Skr`uta i Ravni. Nepovoqni tereni su najzastupqeniji u Mokroj Gori, kawonska dolina \etiwe, kao i strme dolinske strane, severni delovi doline Lu`nice i dolinske strane Velikog Rzava PRIRODNI RESURSI Prema prirodnim ograni~ewima i pogodnostima, izdvaja se nekoliko karakteristi~nih zona. Aluvijalne ravni \etiwe i Lu`nice sa wihovim pritokama ~ine dve zone povr{ine oko 3 km 2 povoqne za razvoj svih privrednih delatnosti i naseqa, i najve}im delom su iskori{}ene za poqoprivredu, saobra}ajnice, industriju i stanovawe. U iskqu~ivom kori{}ewu za industriju i gradsko stanovawe ova povr{ina mo`e da prihvati oko nepoqoprivrednih stanovnika. Jedino bitnije ograni~ewe za kori{}ewe ovih povr{ina je u wihovoj delimi~noj plavnosti. Druga prelazna zona je izme u 500 i 700 mnv. U jednom delu wena pogodnost je u mogu}oj svakodnevnoj pristupa~nosti i komplementarnosti sa prvom zonom. Ova zona je pogodna za neke vidove bavqewa poqoprivredom (vo}arstvo) i za stanovawe (porodi~no sa gustinama od 50 st/ha). Ni`i deo ove zone uz aluvijalnu ravan mogao bi da primi stanovawe celokupnog stanovni{tva zaposlenog u poqoprivredi ili industriji u prvoj zoni. Uz ne{to ote`ane uslove prostorne organizacije na taj na~in bi ove dve zone mogle da prihvate stanovawe i rad do nepoqoprivrednih stanovnika, pod uslovom da se ratarski poqoprivredni proizvodi za wihove potrebe dovoze sa drugih podru~ja. Zbog velikih nagiba ova zona je napadnuta i ugro`ena erozijom i weno kori{}ewe u poqoprivredi mora biti krajwe oprezno. Tre}u zonu ~ine visoravni na nadmorskoj visini mnv. tj. severni deo Zlatiborske visoravni i Kremanska dolina, koje se prema jugu nadovezuju na prostrane povr{i Zlatibora. To su rezervni ravni~arski tereni za razvoj naseqa, industrije i poqoprivrede uz klimatska ograni~ewa koja povla~i ve}a nadmorska visina. Povr{ina ove zone od oko 27 km 2 mogla bi da se koristi u ratarstvu za gajewe kultura sa kra}im periodom sazrevawa i mawim prinosima, ili u sto~arstvu ili proizvodwi sto~ne hrane, za gradska naseqa i industriju, kao i za turizam-komercijalni-ili drugu ku}u. Ova zona mo`e primiti stanovni{tvo, kao i vi{ak gradskih funkcija i sadr`aja koji ne mogu na}i mesta u prvoj ili eventualno drugoj zoni. Uz to, mogu se razvijati i neki oblici turizma, pre svih tranzitni i izletni~ki. Preostali deo teritorije mo`e se koristiti u poqoprivredi, naro~ito za proizvodwu sto~ne hrane. ^etvrtu zonu ~ine strane Tare i [argana u ve}em nagibu, nadmorske visine preko 700 mnv. Ova zona pogoduje mogu}nostima za razvoj {uma, eksploataciju ruda i razvoj turizma {to mo`e da dovede do konflikata na istom prostoru. Naseqa imaju tendenciju ga{ewa ili stagnacije, izuzimaju}i usku dolinu Kame{ine pogodnu za razvoj naseqa i industrije. Petu zonu ~ine visoravni Tare na nadmorskoj visini blizu 1000 m. To su tereni pogodni za sto~arstvo, proizvodwu sto~ne hrane i za planinski turizam. Obuhva}eni su granicama Nacionalnog parka Tara, odnosno za{ti}enim podru~jem Nacionalnog parka. I ovde }e se preostala stalna naseqa gasiti ili koncentrisati uz razvijene turisti~ke centre, gde }e deo stanovni{tva mo}i da ima stalno zaposlewe, jer samo sto~arstvo i proizvodwa sto~ne hrane te{ko opravdavaju vi{e stalan boravak u ovakvim podru~jima nepovoqnim za urbanizaciju. Vi{e od tre}ine teritorije grada U`ica je danas pod {umom u dr`avnom ili individualnom sektoru ~iji je zna~aj na ovom podru~ju ogroman, naro~ito u drugoj i ~etvrtoj zoni u vezivawu zemqi{ta sa velikim nagibima. Na visoravnima Zlatibora i Tare u tre}oj i petoj zoni {uma je dragocen preduslov za razvoj turizma. Prisutni {umski pejza`ni lokaliteti, kulturno-istorijsko nasle e i saobra}ajni polo`aj na putevima koji vezuju turisti~ko podru~je primorja sa glavnim gravitiraju}im zale em, nude teritoriji op{tine odnosno wenim pojedinim lokalitetima `ivu tranzitno turisti~ku funkciju, ukoliko se na tom poqu ostvare potrebne intervencije. Za sada je na razvoju turizma mnogo vi{e u~iweno u susednim op{tinama - ^ajetini na Zlatiboru i Bajinoj Ba{ti na Tari, ne ra~unaju}i kompleks vojnog P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 9

25 odmarali{ta Omorika koji je teritoriji U`ica. Oslawaju}i se na taj ve} oformqeni turisti~ki centar treba u zajednici sa op{tinom Bajina Ba{ta pri}i planskom ure ewu i za{titi celokupnog podru~ja Tare koja i u granicama u`i~kog dela ima jo{ neiskori{}enih dragocenih prostora za razvoj komercijalnog turizma naro~ito u severozapadnom delu, Dobro i Quto poqe, podru~ju Mokre Gore, Kr{awa. U zajednici sa op{tinama ^ajetina, Nova Varo{ i Priboj treba istovremeno pri}i planskom ure ewu celokupnog podru~ja Zlatibora, na kome se neplanski prepli}u zone urbanizacije i industrije sa zonama turizma i za{ti}ene prirode KORI[]EWE ZEMQI[TA [ume, {umsko zemqi{te i lovstvo Prirodne karakteristike podru~ja grada U`ica, bitno uti~u na na~in kori{}ewa zemqi{ta. Pre svega karakter reqefa (sredwe planinski pojas), sa prosekom nadmorske visine od oko 800m predodre uje da se na vi{e od tre}ine teritorije prostiru {ume. Prema podacima iz Prostornog plana Srbije iz godine procenat {umovitosti je 37,5 %, a preporu~ena optimalna {umovitost je 70%. Drugi va`an ~inilac, koji upu}uje na odre ivawe namene zemqi{ta, jesu podru~ja izvori{ta za vodosnabdevawe Veliki Rzav i Vrutci. Slivno podru~je reke \etiwe obuhvata celu katastarsku op{tinu Vrutci i delove kat. op{tina Kremna, Mokra Gora, Stapari i Bioska. Slivno podru~je reke Rzav obuhvata cele kat. op{tine Skr`uti i Ravni i delove kat. op{tina Nikojevi}i, Dre`nik i Zboj{tica. Blizu dve tre}ine teritorije grada pripada zoni za{tite vodosnabdevawa, prvog i drugog ranga. Najugro`eniji tereni erozijom i degradacijom, le`e u prostoru katastarskih op{tina Kremna i Mokra Gora i u dolini Lu`nice. Struktura kori{}ewa zemqi{ta u odnosu na klase zemqi{ta i kulture ukazuje na neadekvatan raspored, odnosno veliko u~e{}e wiva i vo}waka na {estoj, sedmoj i osmoj klasi zemqi{ta. Ve} do sada navedeno, pokazuje da su preporuke o pove}awu povr{ina pod {umama date u Prostornim planovima op{tine i Srbije ispravne. Daqa analiza stawa pokaza}e strukturu kori{}ewa zemqi{ta u odnosu na klase zemqi{ta, potencijalno kori{}ewe i promene koje su nastale u zadwih dvadeset godina. Stawe {umskog fonda po povr{ini u godini (ukupno {ume u dr`avnom i privatnom vlasni{tvu) je bilo razli~ito u pojedinim katastarskim op{tinama, od % povr{ine pod {umom u KO Mokra gora, do 15-20% u Biosci i Ka~eru. Isti podaci za godinu ukazuju na smawewe povr{ina pod {umom u Mokroj Gori i Kremnima gde su i najve}e povr{ine pod {umama. Ako se stavi pod sumwu da podaci za {ume i {umsko zemqi{te iz katastra nisu uvek a`urni, mo`e se tvrditi da : 1. Nije do{lo do pove}awa povr{ina pod {umama; 2. Nisu ispo{tovani planski ciqevi iz Prostornog plana Srbije za period do g. S l i k a br. 1: Stawe {umskog fonda po povr{ini /2004/ - ukupno {ume u dr`avnom i privatnom vlasni{tvu P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 10